Daunov sindrom

Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21 (slika 1.). Karakteristike su, specifian iz led lica ! umna zaostalost kao obavezni pokazatelj ovo sindroma. "pisao a je prvi put #a don Daun 1$%%. odine na sopstvenom detetu, a tek 1&'(. odine je ustanovljeno da je uzrok ovo sindroma trizomija.

slika 1. Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21.

) &'*&( + sluajeva Daunov sindrom nije nasledna bolest i javlja se u svim rasama i u svim ekonomskim rupacijama. ,ojava Daunovo sindroma ne dovodi se u vezu sa bilo kakvim -ivotnim navikama roditelja. Dokazano je da starost majke (preko .' odina -ivota) pove/ava mo u/nost pojave Daunovo sindroma kod deteta. Daunov sindrom je posledica postojanja jedno hromozoma vi0e u /elijama deteta. 1

)estalost ovo sindroma u ljudskoj populaciji je 11(22 -ivoro3enih. 4a tu uestalost utie starost majke, tako da se kod -ena starijih od 52 odina ta uestalost pove/ava na 115' -ivoro3enih. Kariotip osobe sa Daunovim sindromom je1

5(677(218) ili 5(679(218) (ukupan broj hromozoma, polna konstitucija 8 hromozom koji je u vi0ku). )zrok trizomije 21 mo-e da bude i uravnote-ena translokacija hromozoma 21

kod jedno od roditelja (smatra se da je ovo uzrok u tek oko '+ sluajeva). :akav roditelj, pored normalnih ameta, mo-e da obrazuje i amete u kojima je hromozom 21 u vi0ku. ;pajanjem takvih nenormalnih ameta (imaju dva hromozoma 21) sa normalnim (imaju jedan hromozom 21) nasta/e zi ot koji nosi neuravnote-enu translokaciju 21. "soba sa neuravnote-enom translokacijom 21 ima/e kariotip sa 5( hromozoma jer je hromozom 21 u vi0ku (trizomik), a fenotipski Daunov sindrom. ,rimenom prenatalne dija nostike uestalost Daunovo novoro3enadi je znaajno umanjena. sindroma kod

!z svih tih razlo a osobe sa ovim sindromom -ive u proseku duplo kra/e u odnosu na zdrave osobe. "sobe imaju i prepoznatljive osobine kao 0to su (slika 2.) 1

koso (mon oloidno) postavljene i 0iroko razmaknute oi6 mali nos, 0iroko korena6 smanjen obim lave i pljosnat potiljak6 usta su mala pa normalno veliki jezik viri iz njih, a sam jezik je esto uve/an i izbrazdan6 2

u0ne 0koljke su skoro uvek lo0e formirane, male i nisko su postavljene6 zubi su nepravilno oblika i broja i kasno izbijaju6 0ake su 0iroke i sa kratkim prstima6 na dlanovima mo-e postojati brazda etiri prsta (majmunska brazda) uz izmenjene dermato life (linije na 0akama) i dr.

slika 2. "sobe sa Daunovim sindromom imaju i prepoznatljive osobine. 4ajizrazitija obele-ja ovo sindroma su1

umna zaostalost (!<=1>? 52*'2,mada ima podataka da !< mo-e biti i od 2'* $2)6 anomalije srca pra/ene u razliitom stepenu anomalijama dru ih or ana, smanjena otpornost prema infekcijama, pove/an rizik za pojavu leukemije, prevremeno starenje pa iz svih tih razlo a -ive u proseku duplo kra/e u odnosu na zdrave osobe. !pak kao i svi ljudi, oni se veoma razlikuju po iz ledu, linosti i

sposobnostima. Kod beba je te0ko odrediti u kojoj /e meri biti po o3eni kao deca ili kada odrastu. ,ojedine osobe sa Daunovim sindromom su u stanju da se zaposle i vode relativno nezavistan -ivot, me3utim ve/ini ovih ljudi je potrebna pomo/ i podrska na du e staze. @eneralno maksimalni mo u/i mentalni razvoj dosti-e nivo deteta od $ odina. Arojni zdravstveni problemi su povezani sa

Daunovim sindromom (naje0/e srani problemi i o0te/enja sluha i vida), iako neke od ovih osoba imaju dobro zdravstveno stanje.) ve/ini sluajeva osobe sa Daunovim sindromom -ive do '2. odine, me3utim neke od njih -ive i preko (2 odina. Blzheimerova bolest (oblik senilne demencije) kod ovih ljudi se ranije javlja u odnosu na ostatak populacije.

Koliko je est Dounov sindromC #judi obino ne oekuju da beba ima Daunov sindrom. "n se ne javlja esto u porodici. Danije uvre-eno mi0ljenje da jedino starije -ene mo u da dobiju dete sa Daunovim sindromom nije tano. ;vaka -ena mo-e dobiti dete sa Daunovim sindromom, ali rizik se pove/ava sa odinama, 0to je -ena starija verovatno/a da dobije dete sa ovim stanjem je ve/a. 4a primer, verovatno/a da se dobije beba sa Daunovim sindromom je 1 prema 1'22 (2.2(+) kod -ena sa 22 odina6 1 prema &22 (2.1+) kod -ena sa .2 odina6 dok kod -ena sa 52 odina je 1 prema 122 (1+). Eta uzrokuje Daunov sindromC )nutar svih telesnih /elija nalaze se sitne strukture zvane hromozomi. "ni nose ene koji determini0u nain na0e razvoja. Fe/ina ljudi ima 2. para hromozoma u svakoj /eliji. Kada na0 or anizam stvara specijalne /elije za potrebne za oplodnju, 5

parovi hromozoma se dele i rearan-iraju. 4ekada se ovi parovi hromozoma ne podele ispravno 0to tada uzrokuje da bebine /elije imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21. "vo dovodi do pojave Daunovo sindroma i razlo je 0to se ovaj sindrom zove jo0 i :rizomija 21. Dodatni hromozom ne mo-e biti otklonjen iz /elija, tako da ne postoji lek za ovo stanje. #o0a deoba hromozoma se de0ava sluajno i nije uzrokovana postupcima roditelja.

,rovera na Daunov sindrom u trudno/i Fe/ina -ena -eli da zna da li njihova beba ima Daunov sindrom. !nformacije o testovima i kako se izvode mo u biti od pomo/i pri dono0enju ove odluke. ,ostoje testovi koji daju definitinu informaciju i zovu se dija nostiki testovi. Ge3utim, izvo3enje ovih testova pove/ava rizik nastanka spontanih pobaaja. !z ovo razlo a se oni ne predla-u svim -enama. )mesto to a se testovi izvode u dve etape. ) poetku svim -enama se predla-u testovi kod kojih ne postoji rizik od spontno pobaaja. "vaj tip testa se zove screenin test. "ni ne daju definitivni od ovor, ve/ nam ovore da li postoji pove/ani rizik za pojavu Daunovo sindroma. 4akon to a -enama sa pove/anim rizikom se mo-e ponuditi dija nostiki test. Bko je rezultat screenin testa izme3u vrednosti jedan u dva i jedan u 2'2, trebalo bi uraditi dija nostiki test. (Dizik jedan prema 2'2 je u isto vreme i rizik od 2.5+) Fa-no je razumeti da screenin testovi ne mo u odrediti sa si urno0/u da li '

beba ima ili ne DoHnov sindrom, ve/ se samo koriste kako bi se izbe ao rizik izvo3enja nepotrebnih dija nostikih testova. ;ama -ena odluuje da li /e uraditi ili ne obe faze testa. )koliko se odlui na screenin test, a kasnije joj bude predlo-en i dija nostiki test sama odluuje da li /e pristati na test ili ne.

Kakve vrste informacija daje screenin testC ;vi testovi koji /e biti kasnije opisani daju rezultate u formi jedan u ...., na primer1 jedan u 122 ili jedan u 1'22, isti rezultat se mo-e izraziti u procentima. "ve vrednosti nam ovore kolika je verovatno/a da beba ima Daunov sindrom. :ako rezultat jedan u 122 znai da jedna od 122 beba ima 0ansu da nosi DoHnov sindrom. Dezulat jedan u 1'22 pokazuje da postoji verovarno/a da se u 1'22 dece rodi jedno sa ovim stanjem. :reba na lasiti da 0to je dru i broj ve/i to je mo u/nost postojanja ove trizomije sve manja. ) dalje toku /emo objasniti kako se na osnovu rezultata na screenin testu odluuje o daljem toku ispitivanja. Iene kod kojih su dalja ispitivanjima nepotrebna Bko screenin test poka-e daje rizik za pojavu Daunovo sindroma ni-i od jedan u 2'2, ne/emo insistirati na dija nostokim testovima. Fe/ina rezultata screenin testova (oko &'+) spada u ovu kate oriju i predstavljaju rezultate nisko rizika. 4apominjemo da nizak rizik oznaava upravo to, ne znai da rizik da dete ima Daunov sindrom uop0te ne postoji, ve/ da je malo verovatan i da je dobijena verovatno/a manja ne o kod rezultata jedan u 2'2 koji je ranica za dalja ispitivanja. "vde i dalje postoji mala mo u/nost da neka deca sa Daunovim sindromom nisu detektovana screenin metodom. "vo se de0ava ukoliko se oekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja, zbo male prirodne razlike. ;ve skupa, etvrtina beba sa Daunovim sindromom nije otkrivena screenin testovima. Iene kod kojih su potrebna dalja ispitivanja. )koliko rezultat screenin testa poka-e da je rizik da beba ima DoHnov %

sindrom vi0i od jedan u 2'2 ( na primer, jedan u 122), treba ponuditi mo u/nost izvo3enja dija nostikih testova. "vakvi rezultati screenin oznaavaju kao rezultati visoko rezultate. testa se nekada rizika. )kupno jedna u 22 -ena ('+) ima ove

Tipovi screening testa *!spitivanje krvi :estovi za ispitivanje krvi odre3uju koliinu supstanci koje se prirodno nalaze u majinoj krvi. "ve supstance prelaze sa bebe na majku. )zorak krvi majke se obino uzima izme3u 12 i 22 nedelje trudno/e. Freme testiranja i podaci o izmerenim supstancama bla o variraju izme3u razliitih ustanova. Kompjuterski pro ram obra3uje rezultate analiza krvi, zajedno sa odinama majke, telesnom te-inom i staroscu trudno/e kako bi se odredila verovatno/a da beba ima Daunov sindrm. ) 4i0u se mo u izvesti Double screenin test 11*15 nedelja i :ripl screenin test 15*22 nedelja *)ltrazvuni screenin 4uhealna translucencija je poseban ultrazvuni pre led koji se izvodi izme3u 11 i 15 nedelje. ,rilikom ovo pre leda odre3uje se koliina tenosti koja se nalazi ispod ko-e bebino vrata.. Kompjuterski pro ram obra3uje ovo podatke, veliinu bebe i odine majke kako bi se izraunao rizik postojanja Daunovo sindroma. Kako se test zasniva na individualnim merama bebe, mo-e se koristiti kod blizanaca i trojki za odre3ivanje rizika za svaku bebu pojedinano. ,oznat je kao 4: test. *Kombinovani screenin u ranoj trudno/i 4uhealna translucencija i rezultati dobijeni ispitivanjem krvi se mo u kombinovati u cilju odre3ivanja stope rizika. "vaj postupak je poznat kao kombinovani test ili 4: plus test. *Kombinovani screenin u kasnoj trudno/i ( trudno/e.

!nte risani test se zasniva na podacima dobijenim nuhealnom translucencijom zajedno sa rezulatima dva uzorka krvi * prvi uzet u 12 nedelji i dru i u 1' nedelji. Konani rezultat se ne odre3uje dok se ne obavi dru o ispitivanje krvi. )koliko rezulat screenin testa poka-e povi0eni rizik postoje dve mo u/nosti. ,rva je odbijanje dija nostiko testa. Eto znai izneti ostatak trudno/e stalno misle/i na rezultate screenin testa, 0to mo-e biti stresno. Dru a opcija je dija nostiki test, uz injenicu da postoji bla o pove/ana mo u/nost spontano pobaaja. ,ostoje dva tipa dija nostikih testova * ispitivanje horionskih upica i amniocenteza. Bmniocenteza se izvodi od 1%*1$ nedelje trudno/e. "vo je 0iroko kori0/ena procedura koja traje oko 12 minuta. Jeo postupak se odvija pod kontrolom ultrazvuka, i podrazumeva uvo3enje i le kroz trbu0ni zid u matericu i uzimanje do 22 ccm plodove vode. ) njoj se nalaze bebine /elije koje se dalje ispituju i iz njih pravi hromozomska slika deteta. :reba ista/i da je od svakih 122 uzoraka jedan neadakvatan za dono0enje definitivno zakljuka zato 0to /elije ne rastu ili zato 0to su rezultati nejasni.) tom sluaju bi trebalo ponoviti amniocentezu ili ako je trudno/a poodmakla kordocentezu* ispitivanje bebinih /elija iz krvi pupanika. Bmniocenteza se uspe0no radi u 4i0u ve/ skoro tri patolo ije trudno/e inekolo0ko*aku0erske klinike. !spitivanje horionskih upica se radi od 11 nedelje trudno/e. "bino se radi u specijalizovanim centrima. ! ovde se koristi ultrazvuk za pra/enje kretanja i le bez obzira da li se ona uvlai kroz va inu ili kroz abdomen. )zimanjem placentarno tkiva obezbe3uje se potreban uzorak za laboratorijske analize i prebrojavanje bebinih hromozoma. Kao 0to je sluaj sa amniocentezom, i kod ovo ispitivanja dva uzorka od sto uzetih ne ukazuju na rezultat. "be pomenute procedure nisu u potpunosti bezbedne i upravo iz to razlo a se ne predla-u svakoj -eni. "d 122 -ena kojima je ura3ena amniocenteza jedna /e imati spontani pobaaj, dok kod ispitavanja horionskih upica od 122 -ena dve /e pobaciti. "vi podaci bla o variraju od bolnice do bolnice. ,rocedure same po sebi nisu bolne, mada ih neke -ene smatraju neprijatnim. Dan * dva nakon intervencije savetuje se mirovanje i ukoliko je mo u/e izbe avanje aktivnosti koje ukljuuju podizanje, savijanje ili istezanje. ) donjem dela trbuh se odine na odeljenju

mo-e javiti ose/aj nela odnosti koje traji dan ili dva. "vo je sasvim normalno, uzimanjem paracetamola te obe /e se ubla-iti.

Koliko se eka na rezultateC Dezultati testa su otovi najkasnije do 1$. dana. 4eke bolnice predla-u nove molekularne testove kao deo dija nostikih testova, koji su poznati po svojim inicijalima K!;L i ,JD. Mahvaljuju/i njima do nekih informacija se dolazi nakon dva * tri dana, ali je ipak potrebno saekati do 1$ dana kako bi dobili kompletan rezultat.

Dezultati mo u biti saop0teni na vi0e naina zavisno od do ovora sa lekarom. ,ostoji 0ansa da rezultat poka-e da beba nema Daun*ov sindrom, me3utim 0ta ako rezultat ukazuje da dete ima DoHn*ov sindrom, zato svaki pacijent treba da pa-ljivo razmisli kako bi -eleo da sazna ovu informaciju. Dezultat mo-e biti saop0ten kod ku/e, na klinici, preko telefona ili putem pisma.

Dezultati dija nostikih testova Aeba nema Daunov sindrom * je naje0/i rezultat. 4ekim -enama je ova informacija sasvim dovoljna i ne postavljaju dalja pitanja, dok dru e -ele da &

poraz ovaraju sa nekim o rezultatima sa nekim. Iele da znaju razlo zbo e a se rezultati screenin testa i dija nostiko testa ne poklapaju. Kao 0to je ve/ navedeno kori0/enjem screenin testa odljuujemo da li -eni treba ponuditi i dija nostiki test. "no 0to zakljuujemo iz screenin testova je da postoji izvesna vrsta modela pri ispitivanju krvi ili ultrazvunom pre ledu. "vaj model je takav da se nekad mo-e na/i i kod beba sa Daunov sindromom, ali je problem u tome 0to se mo-e na/i i kod normalnih trudno/a. Dezulati pomenutih testova bla o variraju zavisno od najrazliitijih fiziolo0kih stanja. ;creenin testom se 0ablon uoava, ali ne i razlo koji je do nje a doveo. Nedino dija nostiki test mo-e pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovo sindroma kod bebe. Kada -ena uradi dija nostiki test i rezultat poka-e da beba nema Daun*ov sindrom, prethodno dobijeni rezultati screenin testa se smatraju la-no pozitivnim. Aeba nema DoHnov sindrom, ali je uoen dru i problem * osnovna svrha amniocenteze ili ispitivanja horionskih upica je otkrivanje da li dete ima Daunov sindrom ili ne. Ge3utim, kada se ispituju bebini hromozomi veoma retko se mo u uoiti dru e varijacije. 4eke od njih mo u biti veoma ozbiljne dok dru e imaju sasvim slab ili nikakav uticaj na bebu. )koliko testovi poka-u ovaj problem, -ena se mora obratiti konsultantu za enetiku. Aeba ima Daunov sindrom * mali broj testova ukazuju na ovaj ishod, u tom sluaju postoje tri mo u/nisti koje u potpunosti zavise od roditelja. 4eki ljudi odlue da nastave trudno/u, pripremaju/i se za dodatne izazove sa kojima /e morati da se suoe podi-u/i dete se Dunovim sindromom. Dru i se opredeljuju za usvajanje iz razlo a 0to smatraju sebe nedovoljno sposobnim da samostalno podi-u dete sa ovim problemom. ,ojedine osobe odlue da ne -ele da nastave trudno/u i odluuju se za njen prekid. ;vako souen sa ovakvom problemom na osnovu svih dobijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe. Iena /e imati mo u/nosti da poraz ovara sa lekarom o svojim opcijama, a pored to a podr0ka i dodatne informacije su joj dostupne i izvan zdravstvenih uslu a. !ma/e vremena da donese odluku o mo u/nosti koja joj najvi0e od ovara, a bez obzira na nju i podr0ku svo lekara. Klinika slika

12

Aebe obino imaju malu

lavu, 0iroko razmaknute i kose oi (kao kod

Gon ola), na unutra0njem u lu oiju ko-a je nabrana (Otre/i kapakO), a na du-ici oka vide se bele pe e. 4os i usta takvih beba umanjeni su, u0ne 0koljke tako3e su male i nepravilno su oblikovane. :onus mi0i/a je sni-en, a z lobovi su im izuzetno savitljivi. 4a dlanovima ispod etvrto prsta nalazi se ObrazdaO. ;koro polovina beba ro3enih sa Daunovim sindromom ima i uro3enu sranu manu. ,ravilo je da se kod takvih beba u prva dva meseca -ivota uradi doppler*ultrazvuk srca, u cilju bla ovremeno otkrivanja i leenja uro3ene srane mane. "ko 12+ beba ra3a se sa anomalijama jednjaka i creva koje se ispoljavaju kao su-enje ili potpuna zatvorenost (atrezija) jednjaka ili creva i to zahteva hitnu hirur0ku intervenciju. ,reko '2+ dece ima o0te/enje sluha i vida. ,rva kontrola vida treba da se obavi u prvih % meseci -ivota, a prva kontrola sluha u prva . meseca -ivota. Jilj je da se bla ovremenom korekcijom ovih o0te/enja omo u/i 0to bolji razvoj svih ula i nervno ovora. Kod dece ro3ene sa Daunovim sindromom e0/e se javljaju febrilne konvulzije (tj.fras) i dru i oblici konvulzija. Dalje, ova deca podlo-na su infekcijama, a naroito su sklona infekcijama ornjih i donjih disajnih puteva * zapaljenju rla, bronhitisu i zapaljenju po njih naje0/e fatalna. plu/a. ) prvim odinama -ivota kod ove dece pove/an je rizik da dobiju leukemiju koja je sistema, a kasnije i

4ikada ne mo-e da se predvidi koliki /e biti stepen mentalne retardacije deteta sa Daunovim sindromom. Gentalna retardacija obino je umerena, a sve a kod 12+ dece veoma je izra-ena (te0ka). "na ne mora da bude u direktoj vezi sa or anskim o0te/enjima (anomalijama) deteta. Deca sa Daunovim sindromom obino naue da

11

hodaju, da ovore, da se obuku, da sama odu u toalet, samo 0to se to do a3a kasnije u odnosu na njihove vr0njake.:akvoj deci treba posvetiti ve/u pa-nju i kod ku/e (an a-man roditelja veoma je bitan) i van ku/e (ukljuivanje u specijalne pro rame, rad sa defektolo om, psiholo om, lo opedom) da bi se potencijali koje takvo dete poseduje maksimalno stimulisali i razvili. Kod odraslih osoba sa Daunovim sindromom esto se javlja prerano starenje tj. demencija, nemo u/nost rasu3ivanja. Dija noza Daunov sindrom dokazuje se analizom hromozoma (OkariotipO) i to tako 0to se analiziraju hromozomi /elija iz krvi bebe. Gedicina je napredovala i trudnice su u mo u/nosti da se podvr nu O:riple testuO ili Oprenatalnom screenin uO, kao 0to se odavno radi u razvijenim zemljama sveta. :o je veoma jednostavan test koji se radi iz uzorka krvi trudnice.)koliko rezultat O:riple testaO uka-e na pove/an rizik od hromozomske anomalije, trudnica mora da se po0alje na amniocentezu. :rudnica koja ima preko .' odina, treba da ide na amniocentezu bez obzira na rezultat O:riple testaO. !zuzev amniocenteze, pre ro3enja bebe mo u da se urade i ostali dija nostiki testovi za otkrivanje Daunovo sindroma, ali i dru ih hromozomskih anomalija1 biopsija horionskih resica i horiocenteza. Kvalitet -ivota obolelih 1&2&. odine du-ina -ivota osoba sa Daunovim sindromom, iznosila je u proseku oko & odina. Danas je, zahvaljuju/i bla ovremenoj dija nostici i leenju uro3enih anomalija, -ivotni vek ovih osoba produ-en na '2 odina i du-e. ) na0oj zemlji osobe sa Daunovim sindromom obino -ive u svojim porodicama, a u razvijenim zemljama sveta oni -ive u zajednicama, polu*samostalno, vode rauna o sebi, uestvuju u ku/nim poslovima, rade i privre3uju u zajednici i dru-e se me3usobno. ubitak pam/enja i

12