Predmet: Ekologija u saobraaju Tema: Ekoloki zahtjevi modernog saobraaja

Studenti:

Profesor: Asistent:

Sadraj

1 !vod"""""""""""""""""""""" "" # $ Euro norme # &atalizator % '

# 1 Aktivitet katalizatora"""""""""""""""" ( % )ivo buke + !re,enje zelenih -ovrina * 11

. /udunost i vizija eko0automobila"""""""""""" 1$ ' Automobili sa elektro -ogonom""""""""""""" ( /iodizel""""""""""""""""""""""" * 1ibridni automobili"""""""""""""""""" 1# 1+ 1'

12 3aklju4ak"""""""""""""""""""""" 1( 11 5iteratura"""""""""""""""""""""" 1*

1 !vod
ivotna sredina se ugroava na svakom koraku. Saobraajna sredstva na razliite naine i u razliitoj mjeri stvaraju odreene ekoloke probleme sa manjim ili veim posljedicama. Najvee ugroavanje ivotne sredine od sredstava kopnenog saobraaja izraeno je kroz zagaenje vazdu a! stvaranje buke i zauzimanje zemljita i vazdunog prostora. Sa drutvenim razvojem ozbiljno je naruena ivotna sredina ljudi! pri emu je mnogo doprineo i nagli razvoj saobraaja. Negativni uticaji koje prouzrokuje saobraaj okarakterisani su kao negativni eksterni e"ekti. #a li e drumski saobraaj uz preduzimanje adekvatni mjera zatite! uspjeti da spasi ast svog postojanja! ponese titulu najmanjeg zagaivaa i umiri savjest odgovornima za opti ekoloki aos. $o e u budue! zavisiti u prvom redu! od spremnosti menadmenta saobraaja! da je istakne! ne samo kao najekonominijeg i naje"ikasnijeg! nego i ekoloki posmatrano najpri vatljivijeg transportera! uz niz drugi prednosti. #anas dominira stalno poveanje nivoa kvaliteta usluge i od spremnosti dravni organa je da daju podrku %ali ne samo dekorativnu& svim granama i vidovima sabraaja! pri emu se uspjeno mogu zadovoljiti standardi iz oblasti 'S( )**+, 2*** i 'S( +-**+. .ei napori da se ouva okolina! poeli su prvo u /merici! uvoenjem takozvanog kali"ornijskog zakona o emisiji izduvni gasova! jo krajem sedme decenije prolog veka. 0vropska zajednica veu kampanju zapoela je poetkom devete decenije! uvoenjem takozvani 0uro normi! ije su granine vrednosti sve stroije.

$ Euro norme

S odno ovim propisima! potrebno je da se emisija tetni izduvni gasova! pre svega ugljendioksida %2(2&! ugljenmonoksida %2(&! nesagorjeli ugljovodonika %2m3n&! alde ida %32(&! "ormalde ida %323(& i azotni oksida %N(4&! kod oto motora! svedu na to nie vrednosti. 5od dizel motora! pored pret odno navedeni %osim 2( koji u principu kod dizel motora nema&! potrebno je kontrolisati i emisiju estica ai. 6ored navedeni komponenti! tetnim komponentama se smatraju produkti sagorevanja sumpora i olova. 5oncentracija pojedini komponenti zavisi pre svega od vrste goriva! oblika i veliine radne zapremine i kompresionog prostora motora! toka sagorevanja! uslova eksploatacije i motornog ulja. .isina koncentracije je razliita i dok se za ugljenmonoksid %2(&! ugljendioksid %2(2&! slobodni azot %N2& i vodenu paru %32(& izraavaju u zapreminskim procentima %.ol 7&! to se emisija nesagoreli ugljovodonika %2m3n&! azotni oksida %N(4& i slobodnog vodonika %32& izraava u ppm. 5oliina estica ai izraava se u mg8m1. 9ranice dozvoljeni vrednosti emisija zavise od klase vozila! te to je klasa :via:! odnosno via ukupna masa vozila! to je i dozvoljena koliina tetni komponenata vea.

Uticaj radne zapremine, odnosa s/d i koeficijenta sastava smjee na emisiju nesagorjelih ugljovodonika

Uticaj radne zapremine, odnosa s/d i indikatorskog stepena korisnosti na emisiju azotnih oksida

Slika 1. Uticaj pojedinih faktora na emisiju izduvnih gasova

$renutno su na snazi +- 020 pravilnika za oblast emisije izduvni gasova i energije motorni vozila i to, 020 2- ; 0misija dima teki motora i vozila 020 -* ; 0misija motocikala 020 -< ; 0misija mopeda 020 -) ; 0misija izduvni gasova i estica teki motora i vozila 020 =< > *+ ; (prema vozila na teni na"tni gas %$N9 ; internacionalno ?69& 020 @1 ; 0misija izduvni gasova putniki i laki teretni automobila 020 @- ; Aerenje potronje goriva 020 @B ; Aerenje snage motora 020 )= ; 0misija izduvni gasova traktorski dizel motora 020 +*+ ; 0misija ugljendioksida i potronje goriva putniki vozila 020 +*1 ; Camena katalitiki konvertora 020 ++* ; Speci"ina oprema za komprimovani prirodni gas %569 ; internacionalno 2N9& 020 ++B ; Naknadna ugradnja $N9 i 569 opreme 020 +2* ; Aerenje snage i potronje goriva traktora

(d uvoenja 0uro normi u praksu! dozvoljene vrednosti tetni izduvni komponenata su se stalno pootravale. Ca klasu vozila A+ %putnika vozila do najvie osam sedita& iste su se imale prema tabeli 1. Klasa 1 /uro 1 /uro & /uro . /uro 0 /uro 1 /uro 2 !odina 1**$ 1**. $222 $22+ $212 $21+ "# $6'$ $6$ $6# 162 162 162 $"1 0 0 26$ 261 261 261 % $" & 0 0 0 0 262.( 262.( Tabela 1 ?egenda, CO- Ugljenmonoksid
HC- Ukupno nesagoreli ugljovodonici NMHC- Ne metanski ugljovodonici PT- Sadraj estica

%#' 0 0 26+ 26$+ 261( 262(

$"(%o ' 26*' 26' 26+. 26# 26$# 261'

)estice*+, 261% 262( 262+ 262$+ 2622+ 2622%+

+%. 0 0 0 0 .71211 .71211

Slika &. /vropski standard za sadr3aj sumpora u benzinu #izel motori se smatraju velikim zagaivaima vazdu a u gradovima! te su stoga znatno vie na udaru zakona.

Slika .. +rocena u4e5a emisije izduvnih gasova vozila u gradovima

0misija tetni materija u izduvnim gasovima motorni vozila se mogu kontrolisati najee na dva osnovna naina, Dedan je poboljanje kvaliteta sagorevanja smjee! drugi je dodatno proiavanje izduvni gasova. (stali naini su naprimer, obezbedjivanje dodatnog prostora za oksidaciju! koji se naziva katalitiki konvertor %katalizator&! sakupljanje benzinski i dizelski para i nji ovo vraanje u usisnu granu! selektivna redukcija %S2>& i dr.! ali su to konstrukciona reenja koja slue osnovnim. 5ada se iscrpe pojedine konstrukcijske mogunosti na motoru! motor se moe opremiti i dodatnim ureajima u cilju smanjenja tetne emisije. Neki od najvaniji dodatni ureaja su, E tretiranje izduvni gasova pomou katalizatoraF E opremanje motora sa G zatvorenim regulacijskim krugomF E opremanje motora boljim sistemima paljenja smjeeF E opremanje motora boljim sistemima za napajanje gorivomF E nabijanje dodatnog sekundarnog vazdu a u izduvnu granuF E povrat izduvni gasova u usisnu granu %09>&F E sakupljanje pare goriva i nji ov povrat u usisnu granu.

<

# &atalizator
>adi smanjenje emisije tetni izduvni gasova kod oto motora koji se ugrauju u vozila! a s odno zakonskim propisima o koliini emisije tetni izduvni gasova! ugrauje se konvertor izduvni gasova. (vaj dio se esto oznaava kao katalizator. H odnosu na IsiroveJ izduvne gasove! katalizator smanjuje emisiju tetni komponenata izduvni gasova za oko +*7. 5onvertor se sastoji od kuita i ugraenog katalizatora! koji se sastoji od tela katalizatora %keramiki materijal ili metal& proetog nizom kanala koji su prevueni slojem od plemeniti metala! koji imaju katalitiko svojstvo. 'spitivanja su pokazala! da su katalizatori od neplemeniti materijala manje aktivni! te stoga nisu ni konkurentni plemenitim metalima. 5ao nosa! odnosno telo katalizatora za eterogene katalizatore! podesan je keramiki materijal na bazi aluminijum oksida /l2(1. (vaj materijal moe da bude primenjen u obliku valjka ili kao kompaktno tjelo sa podunim kanalima %takozvani monolitni katalizator&! ime se poveava aktivna povrina katalizatora. Ca monolitno izvoenje posebno je pogodan materijal 2Ag( . 2/l2(1 . BSi(2. S odno nainu rada! katalizatori se dele na oksidacione! kojima se 2( dodatno sagoreva do 2(2 i redukcione! kojima se azotni oksidi razgrauju na sastavne atome azota i kiseonika.

Slika 0. 6zgled, presjek i polo3aj katalizatora

Cbog ugradnje katalizatora u izduvni sistem motora! najee dolazi do poveanja pritiska u izduvnom sistemu! te je stoga i koe"icijent zaostali gasova vei! a stepen punjenja cilindra sveom radnom materijom moe da bude manji. 'z ti razloga je veoma bitan odnos pritiska svjeeg punjenja u usisnoj grani %pa& prema pritisku izduvni gasova %pi&. Hkoliko je vei ovaj odnos! to i stepen punjenja moe da bude vei. Hkoliko se nad punjenjem povea pritisak u usisnoj cevi! to takoe dovodi do poveanja stepena punjenja. Suprotno navedenom! kod poveanja pritiska izduvni gasova! dolazi do smanjenja odnosa pa8pi.

# 1 Aktivitet katalizatora

6od aktivitetom katalizatora podrazumeva se ubrzanje emijske reakcije uz pomo katalizatora. /ktivitet katalizatora! pored kvaliteta primenjenog materijala za katalizatore i radne temperature istog! zavisi i od poroznosti materijala %speci"ina povrina&. Stoga aktivitet nije konstantna veliina! ve zavisi od starosti istog i stepena zaprljanosti! te usled toga i katalizator ima svoj Iivotni vekJ. Hkoliko se temperatura izduvni gasova u katalizatoru spusti ispod 2B* K1** * 2! stepen aktiviteta se smanjuje. 5od niski temperatura u principu se ne moe ni govoriti o aktivitetu katalizatora ili je pak njegovo delovanje neznatno. 5ako je ve reeno! aktivitet katalizatora se smanjuje sa IstarouJ istog. Naime pokazano je da i kod prostrujavanja veoma isti gasova! aktivitet opada sa vremenom. Hzrok IstarenjaJ je poveanje kristala teki metala! tako da dolazi do smanjenja pora! odnosno smanjenja aktivne povrine. Sa porastom radne temperature starenje takoe bre nastupa. H realnim radnim uslovima temperature izduvni gasova u katalizatoru su oko 1** *2.

Slika 1. 7ilter 4estica ugra8en je u izduvnu cijev dizel motora. 6zduvni sistem ovog motora opremljen je sa dva katalizatora, lambda sondom za upravljanje radom /!9 ventila, temperaturnim senzorima za upravljanje radom sistema za ubrizgavanje i senzorima pada pritiska ispred i iza filtera 4estica.

% )ivo buke
Luka vozila predstavlja jedan od posebni problema direktno povezana sa kon"orom vonje! gledano sa aspekta putnika u vozilu! ali takoe i jedan od izvora problema sa ekoloki aspekata. Maktori koji utiu na buku su mnogobrojni i meusobno povezani! to je ilustrovano na slici 2.

Aaksimalni nivo buke je zakonska regulativa i prema ovom pravilniku dozvoljeni maksimalni nivo buke zavisi od vrste vozila i mjeri se uslovima koji su propisani standardom. 6orastom ekoloke svijesti ljudi i svjesnosti znaaja buke na oveka i uopte na sav ivi svijet! injenica je da se u poslednje dve decenije ova disciplina razvila u visokoprecizni proces! kome se posveuje posebna panja jo u procesu konstrukcije vozila! a potom i prilikom proizvodnje i sklapanja sklopova. #okaz tome je da se u poslednjoj deceniji nivo buke na autoputevima smanjio za oko B* 7 uz istovremeno smanjenje! u istom procentualnom iznosu! vremena razvoja. Neke zvanine i opte priznate kategorizacije vozila po principu buke! odnosno takozvane akustike udobnosti! nema! tim pre to je oseaj buke i uopte kon"ora vozila i vonje pre svega isto subjektivne prirode! te zavisi od stava oveka prema tom e"ektu! a pre svega od navika.

+*

Slika :. +rincip pravilnog mjerenja buke vozila

Neki uobiajeni kriterijum! koji nemaju iza sebe standardom propisanu regulativu! dele vozila na IbunaJ! Ivozila normalne bunostiJ i Iti a vozilaJ. Novoproizvedena vozila u poslednje vreme imaju nivo spoljne buke do oko <* do <- dL %najvia vrijednost za putnika vozila klase A+ prema 09 normama&! mada se sve ee pojavljuju vozila visoke klase! sa nivoom od oko =* dL pri konstantnoj brzini od +** km8 ! to je za sadanje nivoe buke! dosta niska vrijednost! te spadaju u takozvana Iti a vozilaJ.

++

Slika ;. <vani4no ne propisana kategorizacija buke vozila

+2

+ !re,enje zelenih -ovrina

Celene i rekreativne povrine neop odne su za zdravlje ljudi. Smatra se da po jednom gradskom stanovniku treba da ima +BK2* m2 zelene povrine. Celenilo u sklopu gradski objekata daje gradskoj sredini mikroklimu koja pogoduje zdravlju ljudi. #rvee ublaava visoke temperature vazdu a u toku ljetnjeg perioda! jer nji ove krune spreavaju Suneve zrake da prodru do zemlje! tu ulogu imaju i travnjaci. Celenilo obogauje vazdu kiseonikom! ublaava nepovoljne uslove koje ine vlana klima! buka itd. $ipini "enomeni gradske klime su na primer, uveane povrine sa viim temperaturama vazdu a naroito u nonim asovima. 6romene strujanja vazdu a zbog visoki graevina dovode do stvaranja oblasti sa veoma slabom ventilacijom kao i do zona sa uveanom brzinom vetra! koji su uslovljeni e"ektom mlaznice na uskim gradskim raskrsnicama. /ko proirimo klimatoloka posmatranja sa aspektima istoe vazdu a! moemo utvrditi! da urbani prostor sadri znatnu koncentraciju gasova sa esticama zagaivaa! koji je u sutini prouzrokovan saobraajem motorni vozila. N+O

Slika =. <elene povrine kraj saobra5ajnica

+1

. /udunost i vizija eko0automobila

'deja alternativni goriva se zasniva na smanjenju potronje "osilni i drugi tetni goriva. Smanjenje emisija tetni gasova se odrazila i u auto industiji kao i u svim drugim granama industrije. $e nologije koje se svakodnevno razvijaju pomjeraju granice koje danas poznajemo. Ludunost ekoKautomobila nalazi se u koritenju isti te nologija koje nisu tetne za okolinu. 'ako naizgled auto industrija osim izmjene na nainu pogona nema drugo da promeni! prelazak na nove ekoloki iste te nologije ima irok uticaj na okolinu. .eliki proizvodjai u auto industriji se svakodnevno trude da uvedu to vie isti K ekoloki materijala i naina proizvodnje. #elovi koji se koristi u proizvodnji automobila kao i drugim delovima auto industrije se sve vie koriste izraeni od reciklirajui materijala. /uto industrija moe puno da ponudi i doprinese boljem nainu ivota koritenjem kombinacije ekoloki goriva i ekoloki materijala i! naravno! ekoloki naina proizvodnje.

Slika 1>./ko?automobili 6omaci auto industrije koji su nastupili! a naroito od devedeseti godina 2*. vijeka su jo uvek u svojim poecima. (vo svakako nije nimalo zanemarljivo i tendencije nastavka na ovom polju su vie nego uoljive. +-

/utomobili budunosti e evoluirati u ista vozila. 6roizvodjai automobila kao i razni propratni grana auto industrije stalno razvijaju nove te nologije i pomeraju granice te nologija koje danas postoje. 6oboljanje na polju e"ikasnosti motora koji koriste alternativna goriva! poboljanja ekoloki automobila koji e se u budunosti potpuno reciklirati su ciljevi kojima cijela industrija tei. H budunosti se sve vie tei ka tome da se klasini motori sa unutranjim sagorijevanjem %SHS& zamjene automobilima na, 0lekto pogon! Liodizel i 3ibridni pogon.

+B

' Automobili sa elektro -ogonom

0lektrini automobil je automobil koji se pokree elektromotorom! koristei elektrinu energiju po ranjenu u akumulatoru! ili drugim ureajima za po ranu energije. 0lektrini automobili su bili popularni krajem +). i poetkom 2*. vijeka! dok su unapreenja motora sa unutranjim sagorijevanjem i masovna proizvodnja je"tinijeg vozila na benzin! doveli do smanjenja koritenja vozila na elektrini pogon. 0nergetske krize +)<*Ki i @*Ki dovele su do kratkotrajnog zanimanja za elektrine automobile! te se sredinom 2***. obnovio interes u proizvodnji elektrini automobila! uglavnom zbog zabrinutosti oko ubrzanog poveanje cijene na"te i potrebe za smanjenjem emisije stakleniki gasova.(d septembra 2*++. godine modeli serijske proizvodnje! dostupni u nekim zemljama! su $esla >oadster %slika 2.&! >0./i! LuddP! Aitsubis i iKAi0.! Nissan ?ea"! Smart 0# i Q eego Q ip ?iMe.N2O

Slika 11. ,esla 9oadster 0lektrini automobili pridonose istijem zraku u gradovima! jer oni ne isputaju tetne materije u okolinu! kao to su estice %aa&! lapivi organski spojevi! ugljikovodici! ugljini monoksid! ozon! olovo! i razni duikovi oksidi. 5oristi od istog zraka su najee lokalne! zbog toga to su! ovisno o izvoru elektrine energije koja se koristi za punjenje akumulatora! emisije tetni materija u zrak pomaknute na mjesto proizvodnje elektrine energije. Dedan od razloga zato na ulicama nema vie automobila na elektrini pogon jeste nesavrenost baterija. Laterije koje se koriste u savremenim elektrinim vozilima jo uvek su preteke i tetne po okolinu nakon zavretka ivotnog vijeka! ali su i prilino skupe.

+=

H namjeri da prevazie ove nedostatke! .olvo radi na razvoju takozvani Ilagani strukturni komponenti za skladitenje elektrine energijeJ koje bi mogle da unaprijede elektrine automobile budunosti. H osnovi! ideja je da se struja za napajanje elektomotora dobija iz tanki panela koji sainjavaju karoseriju vozila. 5ombinovanjem ugljenini vlakana sa polimernom smolom! istraivai su uspeli da razviju novi tip nanomaterijala i super kondenzatora. (jaana struktura od ugljenini vlakana praktino u sebi krije novu vrstu baterija. (vi paneli mogu da se oblikuju tako da sainjavaju elemente karoserije vozila.%slika 1&&

Slika 1&. %apajanje elektromotora iz tankih panela

Nova te nologija donjela bi znatnu utedu u prostoru i masi automobila u poreenju sa baterijama kakve se danas koriste u elektrinim i ibridnim vozilima. (va vrsta baterija mogla bi kao i do sada da se dopunjava preko standardne elektrine mree ili regeneracijom energije koenja. Strunjaci koji rade na projektu kau da bi punjenje trajalo krae nego kod obini baterija. (sim toga! masa vozila opremljenog ovim panelima umesto standardnim baterijema bila bi manja za ak +B 7.N1O

+<

( /iodizel

Liodizel je teno gorivo proizvedeno iz biljni ulja ili iz koriteni ulja i masti. Liodizel veoma isto sagorjeva i podsjea na standardni dizelF proizvodi se od ulja koje se dobija od suncokreta! soje ili uljane repice pomou metanola i katalizatora. 6o emijskom sastavu je meavina metil estara masni kiselina. (vo gorivo jeste obnovljivi izvor energije jer se troi onom brzinom kojom se obnavlja. 9orivo je dijelom nieg energetskog sadraja! ali sadri vei procenat kiseonika to pomae boljem sagorjevanju. 5onvencionalni dizel motori bez tekoa koriste gorivo sa 2* odsto biodizela! a mnogi novi motori ve mogu da koriste i ist biodizel. Liogoriva ne za tevaju proizvodnju novog automobila odnosno novog automobilskog motora! ona ve sada imaju veliku prednost nad vodoninom te nologijom koja je tek u zaetku. (va kompatibilnost sa postojeim motorima podstakla je mnoge zemlje da se okrenu biogorivu! uvjereni da e na taj nain moi da smanje trokove "osilni goriva. 0vropska zajednica je sebi odredila za cilj da do 2*+*. godine koristi est odsto biodizela! to e znaiti petostruko poveanje uzgoja biljaka od koji se proizvodi etanol.

Slika 1&. @iodizel

+@

6rednosti biodizel goriva u odnosu na dizel su, $e niki aspekti, (bezbeuje bolje paljenje i mazivost motora to znai veu e"ikasnost i trajnost! Lezbjednije za uvanje i rukovanje, taka paljenja oko +B* R2 ; "osilnog dizela oko <* R2! Ne za tjeva prepravke na motorima! Nije potrebno menjati transportne i skladine sisteme radi korienja biodizela. 0koloki aspekti, Smanjena emisija gasova staklene bate! estica i aromata, 2(2! 2(! S(2! N(2! a! benzol! Netoksian! LioKrazgradiv. 0nergetski aspekti, (snovne sirovine su obnovljive i korienje ve iskorieni jestivi ulja i masti! Hmanjuje potrebu za uvozom na"te i rizik u snabdjevanju. 0konomski aspekti, Caposlenost! 6oveanje industrijske proizvodnje! #odatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi! #oprinos ekonomskom razvoju ruralni sredina! 6oveanje devizni rezervi! Smanjenje zavisnosti energetski parametara od spoljni "aktora.N-O

+)

* 1ibridni automobili

3ibridni automobili kombinuju dvije ili vie vrsta razliiti te nologija! obino su to klasini benzinski motori sa unutranjim sagorevanjem i elektrini motor. .eina ibrida danas koriste motore sa unutranjim sagorevanjem da bi dopunili baterije koje se koriste za rad elektrini motora. Aotori koji koriste dizel gorivo ili druge vrste goriva takodje se mogu koristiti u kombinaciji sa elektrinim motorima. (va te nologija se koristi kod mali gradski automobila! obini automobila pa ak i autobusa i lokomotiva. 3ibridna te nologija u auto industriji pomae smanjujui potronju koju bi isti automobili imali sa obinim motorima kao i smanjenje emisije tetni gasova.NBO

Slika 1.. +rincip rada hibridnog automobila 0misije tetni gasova kod ibrida danas je dostiglo veliki pomak. Ca tipina vozila vrijednosti su B.B tona ugljen dioksida %2(2& dok najpopularniji ibridi danas uspjevaju da smanje emisiju na -.+ i ak 1.B tona ugljen dioksida. (vakva poboljanja doprinose poboljanju vazdu a u zagaenim sredinama. Sa elektrinim i benzinskim motorom tetni gasovi nee biti potpuno izbaeni! ali doprinos ovi vozila smanjenju e"ekta stakene bate kao i smanjenje gasova koji stvaraju smog u gradovima je veoma bitan. Smanjenje koje neki modeli imaju u stvaranju smoga u gradovima iznosi i do )*7. Statistika govori da sa prosjenim navikama prosjenog vozaa upotreba ibrida doprinosi izmedju 2BK)*7 smanjenja tetni gasova u poreenju sa obinim automobilima. (vo zavisi od poreenja benzinski i dizel motora sa ibridima. 'ako ibridi koriste manje "osilni goriva od obini automobila ostaje pitanje koje se odnosi na tetnost baterija koje se koriste u ibridima i nji ov uticaj na ovekovu okolinu. #anas imamo dve vrste koje se ugrauju u ibride, nickel metal Pbride %NiA3& i lit ium ion %?iK'(N&. (be vrste su ekoloki pri vatljivije od baterija zasnovani na olovu %6b& koje su danas najzastupljenije u automobilima %akumulatori&.N=O

2*

12 3aklju4ak
Sa poveanjem broja automobila! raste i nivo zagaenja ivotne sredine. 'z tog razloga postavljaju se za tjevi ekologije i strogi zakoni koji se u toj oblasti generalno pripremaju za vrlo blisku budunost %delimino su ve u mnogim delovima sveta de"inisani i primenjeni& pri emu su inspirisali mnoge proizvoae automobila da preuzmu korake za uvoenje ekolokog goriva.

2+

11 5iteratura
819 Ste"anovi /. #rumska vozilaK (snovi konstrukcije! 2*+*! Ni 8$9 ttp,88 r.Sikipedia.org8Siki80lektri72-7@#niTautomobil 8#9 ttp,88SSS.ekologija.rs8baterijeKkojeKbiKmogleKdaKpromeneKbuducnostKautomobila 8%9 ttp,88SSS.biodizel.nicrote na.co.rs8 8+9 ttp,88SSS.ecoist.rs8inde4.p pU optionVcomTcontentWvieSVcategorPWlaPoutVblogWidV+BW'temidV@= 8.9 ttp,88SSS.ecoist.rs8inde4.p pUoptionVcomTcontentWvieSVarticleWidV=-, ibridiKiK ekologijaWcatidV+B, ibridniKautomobiliW'temidV@=

22