Ep o Gilagameu

Vavilonska knjievnost je pisana klinastim pismom gde je najznaajniji "Ep o Gilagameu", koji je nastao 1700. godine p.n.e.. Pisan je na glinenim ploicama koje su uvane u Asurbanipalovoj boblioteci u Nivivi gde je bilo 300000 glinenih ploica. U epu se govori o legendarnom junaku Gilgameu, kralju u gradu Uruku, bio je 2/3 Bog, a 1/3 ovek. Samim tim to je bio ovek bio je i smrtan. Njegov prijatelj bio je Enkidu koga je boginja Aruru stvorila od blata i oivela sa namerom da savlada Gilgamea ali su se njih dvojica sprijateljili. Enkidu je bio ceo ovek, smrtan i kada je umro Gilagame je bio strahovito ojaen. Bez njega vie nije hteo da i, nije jeo bio je tuan, lutao je zaputen po pustinji, jadikovao je i reo da ode u podzemni svet da trai travu besmrtnosti da bi oiveo svoga prijatelja. U podzemnom svetu saznao je da nee uspeti, jer su bogovi besmrtnost zadrali za sebe. Naao je travu, meutim, ukrala mu je lukava zmija, vraa se bez nje i umire u svojoj palati u snu. Lepotu i vrednost epa ine humanizam i ovekoljublje, ljubav prema prijatelju za koga sve treba uiniti i bez koga je ivot prazan. Pokuaj da se ivot odri i smrt prevazie je u tome da stvori besmrtno delo. Govori o nemogunosti da se ovek priblii venosti a to moe samo stvaranjem dela trajne vrednosti koje e o njemu da govore i nakon njegovog fizikog nestanka. Humanizam u epu je veoma izraen u druenju Gilgamea i Enkidua i tek je samoa naterala Gilgamea da razmilja o smrti. Samu re smrt nigde ne nalazimo u epu, iako je ona presudna, nego se o njoj govori posredno. Bez obzira na starost epa, neke teme su savremene, vene i bliske svakom oveku: ovekoljublje, elja da se prevazie smrt, i da se delima ovekov ivot pomeri u venost. U ovom epu pominje se Veliki potop koji je unitio ljude i stigao do Brega bogova gde oni na vrhu ue prozebli i mokri. Kratak sadrzaj ploa PRVA PLOA Na poetku ploe opisan je utvreni grad Uruk i njegov kralj Gilgame. On vlada kao silnik, i narod trai od bogova da stvore junaka koji e ga savladati. Po zapovedi Anua, boga neba, boginja Aruru ga naini od blata ovlaivi ga pljuvakom. To je novi junak Enkidu. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskim ivotinjama. Nekom je lovcu zasipao jame i unitavao postavljene zamke. Ovaj se pritui Gilgameu, koji mu dade mladu enu da svojim arima zavede Enkidua i tako ga odvoji od stoke. Tako se sve i dogodi. ena opisuje Enkiduu Gilgamea i njegovu snagu, a Enkidu odlui da se s njim bori. Zajedno sa enom stie u Uruk, gde ih narod sveano doeka. Meutim, Gilgame je sanjao udan san. Po majinom tumaenju sna, on e pobediti jednog junaka koji e mu posle te borbe postati prijatelj i brat. DRUGA PLOA U prvom delu se opisuje sastanak Enkidua sa Gilgameom i njihova borba u kojoj pobeuje Gilgame. Posredstvom njegove majke, oni postaju prijatelji i braa. U drugom delu Gilgame poziva Enkidua da zajedno pou u Kedrovu umu i ubiju njenog uvara stranog Humbabu, koji je uvredio amaa, boga sunca, a neprestano uznemirava i stanovnike bregova. ETVRTA PLOA ama, bog sunca, alje Gilgamea i Enkidua da ubiju stranoga Humbabu jer ga je uvredio. Gilgame to objavljuje knezovima u gradu. Njegova majka moli amaa da u borbi pomogne sinu. I Enkidua moli da ga zatiti. Gilgame i Enkidu dou do Kedrove ume iza koje se die Breg bogova. Uz pomo amaa i ratnog boga Niniba, oni ubiju Humbabinog uvara ume. Enkidu klone, a Gilgame ga hrabri i nagovara da pou dalje. Tako stigoe u umu. ESTA PLOA

Po povratku Gilgame opra svoje oruje i obue novu odeu. Bio je lep, pa i sama boginja Istar baci pogled na njega. Zove ga da joj bude ljubavnik, ali on odbija i nabraja joj sva njena rava dela. Istar se potui ocu Anuu i trai od njega da poalje arobnog bika, koji bi ubio Gilgamea. Anu joj ispuni elju, ali Gilgame i Enkidu savladaju i ubiju bika. Istar se pope na zid grada Uruka i prokle Gilgamea. Gilgame i Enkidu slave sa narodom pobedu nad nebeskim bikom. SEDMA PLOA Enkidu pria Gilgameu svoj poslednji san: zgrabio ga orao i odneo visoko, a zatim ga ispustio te se na tlu razmrskao. On predosea da taj san znai nesreu. I Gilgame uvia da mu bogovi nisu vie naklonjeni. Enkidu se razboli i lei dvanaest dana u groznici. Na kraju prorie svoju smrt. OSMA PLOA Enkidu umire, a Gilgame se, alostan, sea sretnih dana koje je proveo sa prijateljem. est ga je dana i est noi oplakivao, a sedmoga dana sahranio. Pun boli luta stepom i susree lovca. Jada mu se kako je izgubio prijatelja i kako se sada i sam boji smrti. DEVETA PLOA Gilgame je uznemiren, boji se smrti. Hoe da ode do Utnapitima, svoga praoca, od koga eli da sazna kako bi mogao postii veni ivot. Jurio je preko stepe i stigao do brega Mau, na kome je kapija kroz koju prolazi sunce. Nju uvaju korpioni. Na njegovu molbu oni ga puste u mrani klanac. Dugo je putovao kroz tamu, a kad je izaao na svetlo, pokloni se amau, bogu sunca. Ovaj ga uputi do Vrta bogova, iza koga se nalaze Svetsko more i Vode smrti, gde na jednom ostrvu ivi Utnapitim. Gilgame stigne do Vrta bogova, ciji kedrovi nose na sebi razne dragulje kao plodove. DVANAESTA PLOA Gilgame nema mira. Poziva arobnjake i svetenike i trai od njih da mu dozovu Enkiduov duh. Oni ga alju u Podzemni svet, ali on ne uspeva da vidi Enkidua i da s njim govori. Po povratku iz podzemlja, na Gilgameovu molbu Ea mu omoguuje da ugleda Enkiduovu senu i da s njom razgovara. Enkidu mu ne otkriva tajnu ivota i smrti jer ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video, ti bi seo i zaplakao. Na ponovnu Gilgameovu molbu, Enkidu opisuje svoje stanje i nestaje pre nego sto je Gilgame mogao da ga jo neto pita. Gilgame se vraa u Uruk i umire u svojoj palati.

spisana na dvanaest ploa, ova pria se moe prepoloviti na dva jednaka dijela. Prvi dio posveen je glorifikaciji glavnog junaka, Gilgamea, kao velikog, mudrog i silnog bia, koje je bog i batina u svom utvrenom gradu Uruku i kao boansko ljudskog bia: samo jednom svojom treinom je smrtnik, a dvjema treinama bog. Ne klecajui ni pred im i ne prezajui ni od ega, ivotari ovaj na junak. Pretvarajui svog neprijatelja u svog prijatelja i to ne onog obinog, ve prijatelja dostojnog one svete uloge brata, on je jo jednom razgolitio svoju nepobjedljivu veliinu, neizmjernu mo i divovsku snagu, koja ne drhti ni pred bogovima. Tek poslije Enkiduove smrti, budi se kod njega onaj duboko usnuli strah, ona njegova ljudska polovina, kojoj je skonavanje ne minovno. Drugi dio kipti od naprezanja da se dokui tajna vjenog ivota, iji je klju jedino uspio da uzme onaj izabrani ovjek Utnapitim. Traganje za besmrtnosti dobija ogromne razmjere. Gilgame postaje opsjednut milju da bi mogao izbjei smrt i ta misao mu daje snagu da savlada nesavladivo, da nemogue uini moguim I kada je njegov san bio gotovo ostvaren, neoekivano, ponovo postaje prah, neto iji se oblik vie ne moe ni naslutiti. Izgubivi travku vjenosti, on je izgubio boanski dio sebe. Ostao je jo samo onaj mali i nemoni ovjek u njemu, koji se bez opiranja uklesao u tvrdi kamen smrti. Terazija je prevagnula na ljudsku stranu, jer Kada su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih,

a ivot zadrali za sebe. Dva svijeta Ep o Gilgameuprikazuje dva svijeta: svijet bogova i svijet ljudi. Iako je u prvom planu pria o Gilgameovom ivotu, djelovanju i preokupacijama, svijet bogova je nezaobilazan: oni utiu na sudbinu pojedinca i naroda, od njihovih hirova zavisi ljudska srea i nesrea, njihova volja i mo svuda se osjeaju. Ni jedan korak Gilgame ne moe da uini a da na neki nain ne zavisi od bogova. I sam Gilgame je dvije treine bog a jedna treina ovjek. Po onome boanskom, vladavina i mo, Gilgame nije popularan: silnik je, svi ga se plae, ele njegovu smrt. Po onome ljudskom, suprotstavljanje smrti, on je nesebian i plemenit, a njegovu linost krase mnoge pozitivne crte. Gilgame je ljudskim dijelom svoje linosti nadvladao i potisnuo boanski dio. Dinamizam i unutranji nemir vode Gilgamea u niz akcija: ne smiruje se na jednom mjestu, ne odustaje od namjere, uporan je u nastojanju da dostigne cilj. Ali Gilgame je i ovjek patnje i bola: kao ljudskom biu, njemu je sueno da pati i da doivljava bol.