KOLOIDNI DISPERZNI SISTEMI

Docent dr Nata Nataa Peji Peji

1

I Z V O D

Koloidi, koloidni sistemi, koloidna hemija (definicije i primeri) Disperzni sistemi podela Koloidni sistemi- podela

ta tasu sukoloidni koloidni disperzni disperzni sistemi? sistemi? ta taje jekoloidna koloidna hemija? hemija?
Za Zato su nam potrebni koloidi

Zbog ega Zbog egaje je interesantna interesantna i iva na? va va na? va

Podela Podelakoloidnih koloidnih disperznih disperznih sistema sistema

Istorija Istorija
Koloidna svojstva zavise od veliine estica Ostvald i Vajmarn (1908.)
18831943

18051869

Naziv i podela materije T. Grejem (1861.): postulirao postojanje estica veliine nm i uveo izraz koloid (=kollalepak (tutkalo)) Kristaloidi i koloidi

Otkrie koloida F. Selmi (1843.): suspenzija sumpora i pruskog plavog M. Faradej (1857.): sl zlata
4

VE STE NAUILIFH ta su koloidi? Disperzni sistemi u kojima bar jednu fazu sainjavaju estice prenika od 1 nm do 100 nm disperzus rasipanje disperzus rasipanje

Izraz KOLOID podrazumeva odreene osobine i odreeno stanje materije u odnosu na veliinu estica (stepen disperznosti)
SVAKA MATERIJA MOE BITI PREVEDENA U STANJE U KOME E POKAZIVATI KOLOIDNE OSOBINE
Koloidno Ag

VE STE NAUILIFH ta je koloidni sistem (NANOSISTEM)? Sistem u kojoj su estice (1100 nm) jedne faze dispergovane u drugoj fazi
DF + DS

disperzna isperzna faza (t,,g) + disperzno sredstvo (t,,g)

faza ije su estice dispergovane faza u kojoj su estice dispergovane

ta je koloidni sistem (nanosistem)? Heterogen (viefazan) i diskontinualan sistem

6

O koloidima i iz ugla ponaanja nekog materijala u odnosu na protok fluida i gravitacionu silu

Nenjutnovske tenosti
VV I I SS KK OO EE LL AA SS TT I I NN I I KK OO LL OO I I DD NN I I GG EE l l 7

Koloidni materijali imaju karakteristike i vrstog i tenog stanja, jer....

ta je koloidna hemija?

Nauka o NANOSISTEMIMA
Specifini sistemi koje prouava koloidna hemija su: Disperzije (koloidni sli) Rastvori micelarnih koloida Agregati koloidnih estica (geli, membrane) Makromolekularni rastvori Opne, adsorpcioni slojevi Povrine izmeu faza

povrinski KOLOIDNA HEMIJA je fizika hemija makromolekula, povr aktivnih materija, disperznih i drugih sistema koji sadr sadre elemente bar jedne dimenzije u podruju od 1 do 100 nm
8

PRIMERI DISPERZNIH SISTEMA

SISTEM Aerosol (S/G)* (L/G)** FIZIKOHEMIJSKI Mineralna praina u vazduhu Teni aerosli stratosfere FARMACEUTSKI Inhalacija vrstih lekova Inhalacija rastvora Aerosol sprejevi BIOLOKI Granule polena

Kapljice kao rezultat kaljanja

Emulzije (L/L)*** Suspenzije (S/L)**** Biosistemi

Voda u benzenu

Kreme Isporuka lekova (drug delivery) Sirupi Paste za zube

Svarljive masti Bioloke membrane

Zlato u vodi Sumpor u vodi

BIOKOLOIDI
Ca3(PO4)3 u kolagenu

Krv Kost Miii (proteinske strukture) elijske membrane

**DF

***DF

u vrstom agregatnom stanju, a DS u gasovitom; gasovitom; **DF u tenom agregatnom stanju, a DS u gasovitom; gasovitom; i DS u tenom agregatnom stanju; stanju; ****DF u vrstom agregatnom stanju, a DS u tenom

Za Za to va na hemija ?? Za toje jeva va nakoloidna koloidnahemija? hemija? Za va hemija

0,1

100

108

109

1010

1016 veliina (nm)

Koloidni sistemi
Mleko, keap, puter... Magla Boje Farmaceutski preparati ...

10
Fizika i hemija

104

1010

1012

1014 M (g mol1)
10

Fizika vrstog stanja hemija KOLIDNA HEMIJA

Gde se primenjuju koloidi? Industriji boja Prehrambenoj industriji Tehnologiji visokih performansi Farmaceutskoj industriji , itd.
Preparati u obliku koloida (koloidni rastvor AgCl i AgI (germicidi) ne dovode do iritacije)); koloidni Cu u leenju kancera; za dijagnostifikovanje bolesti (Au za parezu, Hg za sifilis) Prirodni koloidi proteini plazme odgovorni za vezivanje aktivnih komponenata leka ( farmakoloke aktivnosti leka) Skrob i celuloza kao pomone supstancije u farmaceutski doziranim oblicima Sintetski polimeri za oblaganje lekova (zatita od vlage i kisele reakcije u eludcu), itd.
11

VE STE NAUILIFH

Koloidno-disperzni sistem (disperzija)

Zajednika osobina koloida je da grade ESTICE ODREENE VELIINE

Meusobno se razlikuju po: po: strukturi hemijskoj prirodi sposobnosti da obrazuju estice sloenijih oblika
12

PODELA DISPERZNIH SISTEMA

Prema: preniku dispergovanih estica broju atoma obliku dispergovanih estica agregatnom stanju disperzne faze i disperznog sredstva

13

1. Podela prema PRENIKU estica

*primenjiva

samo na estice sfernog oblika

Stepen disperznosti (1/d) m1 > 109 Primer Glukoza, joni, molekuli Koloidno Ag Prirodni i sinteti ki polimeri Pesak Farmaceutske emulzije i suspenzije

Sistem Visokodisperzni (homogeni, pravi rastvori) Koloidno disperzni (sl) heterogen Grubo disperzni heterogen

Prenik (nm) <1

1100

109 107

> 100

< 107

suspenzija koloidna disper. rastvor 14

1 a. Podela disperznih sistema prema BROJU atoma

*op optija

jer va vai i za estice koje nisu sfernog oblika

visoko disperzni sistemi (< 103 atoma) koloidni disperzni sistemi (103 109 atoma) grubo disperzni sistemi (> 109 atoma)

15

Pregled karakteristinih osobine pravih rastvora, koloidnih disperzija i grubo-disperznih sistema

Pravi rastvori (molekulski) 1. 2. Prenik estica <1 nm estice se ne vide elektronskim mikroskopom Difunduju i dijalizuju Koloidne disperzije Prenik estica 1100 nm estice se ne vide obinim mikroskopom (vide se ultramikroskopom, ili elektronskim) Difunduju veoma polako, ne dijalizuju (dijalizuju najmanje estice i to vrlo polako) Prolaze kroz filter papir, ali ne kroz membrane estice rasipaju svetlost (pokazuju Tindalov efekat) Pokazuju Braunovo kretanje Polidisperzni, ili monodisperzni Obino bistre ili opalescentne Grubo-disperzni sistem Prenik estica >100 nm estice su vidljive obinim mikroskopom

3.

Ne difunduju i ne dijalizuju

4.

Prolaze kroz filter papir i membrane estice ne rasipaju svetlost Pokazuju Braunovo kretanje Monodisperzni Bistri

Ne prolaze kroz filter papir, kao ni membrane Ne pokazuju Tindalov efekat Ne pokazuju Braunovo kretanje Polidisperzni Obino mutne

5. 6. 7. 8.

16

Disperzni sistemi imaju ENORMNO veliku povr povrinu u odnosu na povr povrinu velikih estica iste zapremine

1 cm

1 cm

10 nm
10 nm = 106 cm

N P1, cm2 P, cm2

1 6a2 = 6 NP1= 6

1018 61012 6106

17

2. Podela disperznih sistema prema OBLIKU dispergovanih estica

globularni (estice oblika nepravilnih kugli) laminarni (ll lamela) lamela) fibrilarni (ll fibrila (tapia)) a))

koloidno zlato

Od oblika i veliine zavise fiziko-hemijske osobine!!!

3.

Podela disperznih sistema prema AGREGATNOM stanju DF I DS (ista kao kod koloida) koloida)
18

PODELA KOLOIDNIH SISTEMA

Prema: solvataciji agregatnom stanju DF i DS obliku dispergovanih estica vrsti disperzne faze elektrinim osobinama povratnosti koagulacije

19

Podela prema SOLVATACIJI (afinitetu dispergovanih estica prema DS (rastvarau))

LIOFILNI

LIOFOBNI

ASOCIJATIVNI (MICELARNI)

DF

veliki organski molekuli koloidnih dimenzija Molekuli DF su solvatizovani disperguju spontano (direktnim meanjem) formirajui koloidni sistem uglavnom su stabilni

neorganske estice (Au, Ag) koloidnih dimenzija Izmeu estica i DS mala, ili neznatna interakcija estice DF ne disperguju spontano (potrebne su odreene procedure) disperzije su nestabilne

micele malih organskih molekula, ili jona, koloidnih dimenzija hidrofilni (lipofilni) delovi su solvatizovani u zavisnosti od DS kada je cPAM > KMK spontano

Struktura

Formiranje

Stabilnost

dodavanje elektrolita smanjuje KMK; pri visokim c elektrolita dolazi do isoljavanja

20

Uporedni prikaz osobina koloidnih slova

KOLOID

LIOFILNI Viskoznost DS se zbog prisustva DF pri dovoljno velikoj koncentraciji sistema dobija se gel Povrinski napon Manji od DS Tindalov efekat Ne pokazuju

LIOFOBNI DS se malo poveava u prisustvu liobofnih kolidnih estica koje su nesolvatizovane i asimetrine = DS Pokazuju

ASOCIJATIVNI DS se sa koncentracije PAM, tj. poveanjem broja micela i njihove asimetrije sa koncentracije PAM Pokazuju

Zavisi od oblika estica (sferne manju, linearne veu viskoznost)

Sl koloidno-disperzni sistem uglavnom se odnosi na liofobni koloidne disperzije

21

Podela prema AGREGATNOM STANJU disperzne faze i disperznog sredstva

DISPERZNO SREDSTVO Gas

DISPERZNA FAZA Teno

NAZIV KOLOIDNOG SISTEMA Teni aersoli

PRIMERI

Magla, oblaci

vrsto

Aerosl vrstih estica Pene

Smog, olujna praina

Teno

Gas

Pena na pivu, pena od belanceta, pena za gaenje Mleko, majonez, amponi, kreme Skrob u vodi, krv, boje, elijski fluidi, proteini u vodi, elatin u vodi Suner, eerna pena Puter, ele, em, sir Minerali, staklo, biser, opal, zlato

Teno

Sl, mikroemulzija Sl, lateks

vrsto

vrsto

Gas Teno vrsto

vrste pene vrsta emulzija vrsti sli

najei: DS voda koloidni sl

22

Ostale podele koloidnih sistema

Podela prema:

Vrsti DS

Hidrosoli (disperzije u vodi)

Organosoli (teni medijum je organski rastvara)

Koloidne estice mogu biti i neorganskog i organskog porekla Elektrinim osobinama Elektrokratni (izolabilni) uglavnom liofobni soli (dispergovani u nerastvarau; gubitkom naelektrisanja se izdvajaju iz rastvora tj. talo e Solvatokratni (izostabilni) uglavnom liofilni; gubitkom naelektrisanja ostaju u rastvoru, jer ih u taloenju spreava solvatni omota

Povratnosti koagulacije

Nepovratni (ireverzibilni) estice se posle taloenja ne mogu prevesti u prethodno koloidno stanje dodatkom DS; uglavnom liofobni koloidi (klasine disperzije) sa naelektrisanim nesolvatisanim esticama

Povratni (reverzibilni) estice se posle izdvajanja iz rastvora (koagulacije, precipitacije) ponovo mogu, u istom obliku, prevesti u rastvor (rastvaranjem); uglavnom liofilne estice (naelektrisane, ili nenaelektrisane i solvatisane estice

23