DUH I IVOT Veza duha i ivota spada u one probleme, ija obrada mora da rauna sa komplikovanim aktorima u tolikoj

meri da se moramo uvati da se i sami ne upletemo u verbalne mree, sa kojima bi hteli da od!onetnemo veliku za!onetku" #ako smo dru!aije u stanju da ukljuimo u kretanje misaono! toka one skoro bez!ranine komplekse injeni$a, koje oznaavamo kao %duh& ili %ivot&, ne!o da ih dramski pri'kaemo pomo(u verbalnih pojmova, tih etona intelekta) Ova nedoumi$a u odnosu na verbalni pojam iz!leda mi te*ka, ipak ini mi se da je posebno na mestu onda kada se neko sprema da !ovori + unda' mentalnim stvarima" ,i!urno da su nam rei duh i ivot vrlo prisne, ak prastari poznani$i, i!ure koje se ve( hiljadama !odina pomeraju tamo'amo na *ahovskoj tabli mi*ljenja" -roblem je, iz!leda, zapoeo u prastaro doba kada je neko do*ao do otkri(a koje zbunjuje da ivotni dah, koji u poslednjem ropcu napu*ta telo samrtnika, znai ne*to vi*e od strujanja vazduha" ,to!a jedva da je sluajno da onomatopej'ske rei kao ruah, ruh, roho .hebrejski, arapski, sva'hili/ oznaavaju i duh, ni*ta manje jasno od !rko! 012345 i latinsko! spiritus" Da li stvarno znamo 6 pri svom Doznavaju verbalno! pojma 6 *ta je zapravo duh) Ili, da li smo
['1] Predavanje odrano 29. oktobra 1926. u Literarnom drutvu Augsburg u okviru cik usa !redavanja "Priroda i drutvo#.

si!urni da kada upotrebimo ovu re svi mislimo na jednu te istu stvar) Da nije re %duh& mno!oznana i neizvesna, pa ak sumnjivo mno!oznana) Ista re 6 duh 6 upotrebljava se za nepredstavljivu, trans'$endentnu ideju sveop*te! znaenja7 banalno, kao pojam koji od!ovara en!leskom %mind&7 nadalje, kao sinonim za intelektualistiki %vi$&, onda za avet, zatim za nesvesni kompleks, spiritistike pojave koje prouzrokuju pomeranje stolova, automatsko pisanje, lupu itd", i zatim u prenosnom smislu za dominantni stav izvesne so$ijalne !rupe 6 %duh koji tamo vlada& 6 i najzad u materijalnoj otelotvorenosti 6 kao re$imo u alkoholnim pi(ima *piritus" Ovo nije r8ava *ala, ve(, s jedne strane, po*tovanja dostojna starina nemako! jezika, s dru!e, me8utim, parali*u(a sputanost misli, tra!ina koni$a za sve one koji se nadaju da na lestvi$ama rei dopru do nadzemaljskih visina istih ideja" 9er, im se iz!ovori re duh, nisu dovoljna sva o!ranienja trenutno na!la*eno! smisla da potpuno spree mno!oznano prelivanje te rei" :bo! to!a moramo postaviti undamentalno pitanje, *ta zapravo treba oznaiti sa reju duh kada se koristi u vezi sa pojmom ivot) ;i u kom sluaju ne srne se (utke pretpostaviti da, u osnovi uzev, svako tano zna *ta se misli pod reima %duh& i %ivot&" ;isam ilozo , ve( samo empiriar, tako da sam u svim teim sluajevima sklon da odluujem na osnovu iskustva" <de, me8utim, ne postoji opipljiva iskustvena podlo!a, tu radije ostavljam nabaena pitanja bez od!ovora" ,to!a (u uvek nastojati da apstraktne veliine svedem na njihov iskustveni sadraj, da bih donekle bio si!uran da i sam znam + emu !ovorim" =oram priznati da u stvari ne znam *ta je duh, a isto tako malo znam *ta je ivot" %ivot& poznajem samo u obliju ivo! tela7 ak ni nejasno ne naslu(ujem *ta bi ivot po sebi i za sebe u ap' straktnom stanju mo!ao jo* da znai izvan te obine rei" ,to!a moram, za sada, da umesto + ivotu !ovorim + ivotu tela, a umesto + duhu, + psihikom" Ovo ni u kom sluaju ne inim sto!a da bih u postavljenom pitanju izbe!ao razmatranje odnosa tela i du*e7 naprotiv, nadam se da (u upravo pomo(u iskustvene podlo!e omo!u(iti duhu stvarno postojanje 6 a ovo ne na raun ivota" -ojam ivo!a tela zadaje obja*njenju, potrebnom za na*e svrhe, svakako manje te*ko(a od op*ti'je! pojma ivota, po*to je telo stvar koja se moe predoiti i iskusiti, *to je od izvanredne pomo(i o'vekovoj mo!u(nosti predstavljanja" ,to!a (emo se lako sloiti u tome da je telo interno povezani sistem materijalnih jedini$a prila!o8en potrebama ivota i, kao takav, ulima shvatljiva pojava ivo! bi(a, ili, jednostavnije reeno, svrhovno raspore8ena materija koja omo!u(ava ivot bi(u" Da bi se izbe!le ne' jasnosti, eleo bih da skrenem panju na to da u de ini$iji tela nisam uveo i izvesno %ne*to&, naime ono *to ja nejasno oznaavam kao ivo bi(e" ,a ovim razdvajanjem, koje za sada ne(u ni zastupati ni kriti'kovati, telo ne treba shvatiti samo kao mrtvo !omilanje materije, ve( kao materijalni sistem koji priprema i omo!u(uje ivljenje, ipak uz uslov da ono bez prisustva ivo! bi(a ne bi mo!lo iveti, uprkos sve spremnosti" 9er, sasvim nezavisno od mo!u(e! znaenja ivo! bivstva, samom telu nedostaje ne*to neophodno za ivot, naime psihiko" To znamo, naj' pre, iz neposredno! iskustva na nama samima, posredno iz iskustva sa blinjima, zatim iz posrednih naunih zakljuaka na vi*im kimenja$ima i, po*to nema razlo!a koji bi !ovorili protiv, na niim ivotinjama i biljkama" Treba li sada %ivo bi(e&, + kome sam !ovorio prethodno, da izjednaim sa psihikim koje nam je tako re(i neposredno opipljivo u ovekovoj svesti i da ponova postavim prastaro dvojstvo du*e i tela) Ili, da li bilo !de postoji razlo! koji bi opravdao odvajanje ivo! od du*e) Time bi i du*u shvatili kao svrhovni sistem, kao ustrojstvo ne samo materije pripremne za ivot, ve( ive materije, ili, tanije, ustrojstvo ivotnih zbivanja" Uop*te nisam si!uran da (e ovo mi*ljenje nai(i na op*te odobravanje, po*to se toliko naviklo na !ledi*te da su du*a i telo ivo dvojstvo, tako da je ovek jedva bez daljnje!a sklon da du*u smatra samo ustrojstvom ivotnih pro$esa koji se odi!ravaju u telu" #oliko na*e iskustvo uop*te omo!u(ava zakljuke + bivstvu du*e, pokazuje nam psihike pro$ese kao pojavu zavisnu od nervno! sistema" -oznato je sa dovoljnom si!urno*(u da uni*tavanje izvesnih de'lova moz!a uslovljava od!ovaraju(e psihike ispade" #imena modina i mozak sadre najbitnije spojni$e senzornih i motornih puteva, takozvane refleksne lukove. ,ta se pod tim misli najbolje (u pokazati na jednom jednostavnom primeru" -rstom se dodirnuo vreo predmet 6 vrelina je odmah dovela u stanje razdraenja nervne zavr*etke koji prenose dodir" >azdraenje menja stanje $elo! sprovodno! puta sve do kimene modine a odatle do moz!a" ?li ve( u kimenoj modini, koja prima dodirnu dra, dalje se prenosi promena stanja na susedne motorne !an!lij'ske (elije, koje sa svoje strane *alju drai u mi*i(e ruke, *to uslovljava iznenadnu kontrak$iju i povlaenje *ake" ,ve ovo se de*ava takvom brzinom, da svesni opaaj bola esto nastupa tek onda kada je ruka ve( povuena" >eak$ija je,

dakle, usledila automatski i postala je svesna tek naknadno" ?li ono *to se de*ava u kimenoj modini bi(e opaajnom 9a privedeno u obliku slike dopunjene pojmovima i nazivima" ;a osnovu ovakvo! re leksno! luka, dakle, od drai koja se kre(e od spolja ka unutra i podstre'ka koji sledi od iznutra ka spolja, moe se stvoriti slika pro$esa koji lee u osnovi psihiko!" Uzmimo sada manje jednostavan primer@ ujemo nejasan ton koji u poetku nema nikakvo! dru!o! uti$aja do da nam daje povoda da !a slu*amo da bismo saznali *ta znai" U ovom sluaju zvuna dra izaziva u moz!u itav niz predstava, slika, koje se spajaju sa zvunom drai" To su delom tonske slike, delom vidne slike, delom ose(ajne slike" -ri tom re slika koristim naprosto u smislu predstave" -sihiko ne*to, naravno, moe postati sadraj svesti, to jest postati predstava tek onda ako je predstavljivo, upravo ako se sliva u sliku" ,to!a sve sadraje svesti nazivam slikama, po*to, u stvari, predstavljaju od'slikavanje pro$esa u moz!u" ;izu slika, pokrenutom zvunom drai, iznenada se pridruuje tonska slika se(anja, skopana sa vidnom slikom, naime kloparanje zmije zvearke" ;eposredno skopano sa tim, usledio je alarmni si!nal $eloj telesnoj muskulaturi" >e leksni luk je potpun7 ali u ovom sluaju razlikuje se od prethodnih injeni$om *to je izmetu senzorne drai i motorno! podstreka ubaen modani pro$es, psihiki niz slika" Iznenadna napetost tela retro!radno izaziva pojave na sr$u i krvnim sudovima, koji se psihiki izraavaju kao strah" ;a ovaj nain moe se nainiti predstava + vrsti psihiko!" Ono se sastoji od odraza jednostavnih pro$esa u moz!u i od odraavanja takvih odraza u skoro beskrajnom nizu" Ovako stvorene slike imaju svojstvo svesnosti. Aivstvo svesti je za!onetka ije re*e'nje ne znam" ?li, isto ormalno, moe se re(i da psihiko ne*to postaje svesno tek kada stupa u odnos sa 9a" ?ko ove veze nema, onda je ono nesvesno" :aborav pokazuje kako esto i kako lako sadraji !ube svoju vezu sa 9a" ,to!a svest rado upore8ujemo sa svetlo*(u re lektora" ,amo predmeti na koje pada svetlosni snop stupaju u polje opaanja" =e8utim, predmet koji je sluajno u tami nije prestao da postoji, on se samo ne vidi" Tako se i nama nesvesno psihiko nalazi ne!de i to najverovatnije u ni*ta dru!aijem stanju do kada !a 9a opaa" Ovo ini dovoljno razumljivim svest kao vezu prema 9a" ?li kritika taka je 9a" ,ta treba razu'meti pod 9a) Oi!ledno, i pri svoj jedinstvenosti 9a radi se + vrlo raznovrsno sastavljenoj veliini" 9a poiva na odrazu ulnih unk$ija, koje prenose drai od spolja i iznutra, dalje poiva na o!romnoj zbir$i slika pro*lih zbivanja" ,vim ovim izvanredno raznolikim delovima potrebna je vrsta veza koju ini svest" Bini se da je svest neophodni preduslov ove'kovo! 9a" ?li bez 9a ne moe se zamisliti ni svest" Ova na iz!led protivurenost re*ava se, moda, na taj nain *to 9a shvatamo kao odraz, svakako ne jedno! jedino! ve( mno!ih zbivanja i njihove skladne i!re, naime svih onih zbivanja i sadraja od kojih se sastoji svest sopstveno!a 9a" ;jihovo mno*tvo stvarno ini jedinstvo, pri emu veze svesti, kao neka vrsta tee, privlae pojedine delove u prav$u verovatno iktivno! $entra" ,to!a ne !ovorim samo + 9a, ve( + kompleksu Ja, sa osnovanom pretpostavkom da je 9a promenljivo! sastava i sto!a nestalno, pa prema tome ne moe biti jednostavno 9a" ;a ovom mestu se na alost ne mo!u osvrnuti na klasine promene 9a koje se susre(u kod du*evnih bolesnika ili u snovima" -omo(u ovo! shvatanja 9a kao sastava psihikih elemenata lo!ino smo dovedeni do pitanja@ da li je 9a $entralna slika, iskljuivi predstavnik $elo! ovekovo! bi(a) Da li je ono u vezi sa svim sadrajima i unk$ijama i da li se izraava kroz njih) ;a ovo pitanje moramo od!ovoriti odreno" 9a''svest je kompleks koji ne obuhvata $elinu ovekovo! bi(a 6 ona je pre sve!a beskrajno vi*e zaboravila ne!o *to zna" Ona je beskrajno mno!o ula i vi'dela a to!a nikada nije postala svesna" =isli se razvijaju s one strane njene svesti, *tavi*e one ekaju spremne a da ona ni*ta + tome ne zna" 9a jedva da ima ma!lovitu predstavu + neverovatno vanoj re' !ula$iji unutra*njih telesnih zbivanja kojoj slui simpatiki nervni sistem" Ono *to 9a u sebi obuhvata, to je moda najmanji deli( od ono! *to bi u sebi morala da obuhvata jedna potpuna svest" :bo! to!a 9a moe biti samo delimian kompleks" =oda je 9a onaj jedinstveni kompleks, ije unutra*nje jedinstvo znai svest) ?li nije li moda svako jedinstvo psihikih delova upravo svest) ;ije jasno za*to bi samo jedinstvo izvesno! dela ulnih unk$ija i izvesno! dela se(ajno! materijala trebalo da predstavlja svest a ne i jedinstvo dru!ih psihikih delova" #ompleks vi8enja, slu*anja, itd" ima jaku i dobro or!anizovanu unutra*nju povezanost" ;ema razlo!a da se ne pretpostavi da bi i ovo mo!lo biti svest" #ao *to pokazuje sluaj !luve i slepe Helen #eler, da bi se uspostavila ili omo!u(ila svest do'

voljni su ulo pipanja i ose(anje sopstveno! tela" ,to!a svest sopstveno! 9a zami*ljam kao sastav razliitih %ulnih svesti&, pri emu se samostalnost pojedinane svesti !ubi u jedinstvu nadre8eno! 9a" #ako 9a ni u kom sluaju ne obuhvata sve psihike delatnosti i pojave, to 9a u sebi ne sadri sve odraaje, a i volji uz sve napore ne uspeva da prodre u izvesne njoj zatvorene re!ione, naravno da se postavlja pitanje da li postoji jedinstvo svih psihikih aktivnosti koje bi bilo slino svesti sopstveno! 9a, neka vrsta vi*e ili *ire svesti, u kojoj bi na*e 9a bilo opaajni sadraj, kao *to je na primer u mojoj svesti akt vi8enja, i koja bi kao i ovaj bila stopljena u vi*oj povezanosti sa meni nesvesnim aktivno' stima" ;a*a svest + sopstvenom 9a mo!la bi da bude ukljuena u jednu potpunu svest, kao manji kru! u ve(em" #ao *to akt vi8enja, slu*anja itd" proizvodi odraz, koji se, vezan za 9a, pokazuje u svesnosti dotine radnje, tako se i 9a, kao *to je ve( pomenuto, moe razumeti kao odraz svih svojih obuhvatnih delatnosti" ,koro bi se smelo oekivati da sve psihike delatnosti ostavljaju odraz i da je to ak njihova su*tinska priroda, inae ih uop*te ne bismo mo!li nazvati %psihikim&" :bo! to!a nisu jasni razlozi za*to nesvesne psihike delatnosti ne bi trebale da imaju svojstva slikovnosti kao i one koje su predoive mojoj svesti" ? kako je ovek, kako nam iz!leda, jedna u sebi zatvorena ivotna jedini$a, onda nam je vrlo blizak zakljuak da bi odrazi svih psihikih delatnosti bili saeti u op*tu sliku $elo! oveka koju on sa!ledava i saznaje kao 9a" -rotiv ove pretpostavke ne bih mo!ao da navedem neke bitnije razlo!e, ali ono (e ostati dokono sanjarenje sve dok ne nastane potreba da se time ne*to objasni" I kada bi nam za obja*njenje izvesnih psihikih injeni$a bila potrebna mo!u(nost postojanja neke vi*e svesti, ipak bi to sve ostalo na istoj pretpostav$i, po*to dokazivanje neke vi*e svesti od one nama poznate daleko prevazilazi mo!u(nosti na*e! razuma" Uvek postoji mo!u(nost da u tami s one strane na*e svesti stvari mo!u iz!ledati sasvim dru!aije ne!o *to moemo da zamislimo, ak i uz naj' smeliju proni$ljivost" U daljem toku mo! izla!anja jo* (u se vratiti na ovo pitanje" ,to!a (emo !a ostaviti po strani i ponovo se posvetiti prvobitnom pitanju du*e i tela" Iz prethodno reeno! mo!ao se ste(i utisak + odraaj-nom bivstvu due. Du*a je sled, niz slika u naj*irem smislu, ali ne sluajna uporednost ili uzastopnost, ve( iznad svih mera smisaon i svrhovan sastav, u slikama izraena oi!lednost ivotnih delatnosti" I isto kao *to je ivotno spremnoj materiji tela potrebno psihiko da bi bila sposobna za ivot, tako i du*a mora pretpostaviti ivo telo, da bi njene slike mo!le da ive" Du*a i telo su par suprotnosti i kao takvi izraz jednog bi(a, ija priroda se ne moe spoznati ni iz materijalnih pojava ni iz unutra*nje! neposredno! opaaja" :na se da po prastarom shvatanju ovek nastaje iz susreta du*e sa telom" ?li tanije je re(i da se jedno nesaznajno ivo bi(e 6 + ijoj prirodi se naprosto ne moe ni*ta re(i do da time nejasno oznaavamo zbirni pojam ivota 6 od spolja pojavljuje kao materijalno telo, iznutra sa!ledano, me8u' tim, kao niz slika ivotnih delatnosti koje se odvijaju u telu" 9edno je isto *to i dru!o, tako da nas spopada sumnja da na kraju krajeva to itavo odvajanje du*e i tela nije ni*ta dru!o do svesna razumna mera razdvajanja jedno! te isto! injenino! stanja u dva vida, kojima smo nepravino pripisivali ak i samostalno postojanje" ;aunom postupku nije uspelo da od!onetne za' !onetku ivota, ni u or!anskoj materiji niti u tajanstvenom nizu slika du*e, zbo! e!a smo jo* uvek u potrazi za ivim bi(em, ije postojanje moramo transponirati s one strane iskustveno!a" #o poznaje ponore iziolo!ije, njemu (e se od to!a zavrteti u !lavi, a ko ne*to zna + du*i, on (e biti oajan zbo! pomisli da bi ovo udnovato o!ledalno bi(e ikada trebalo da bilo *ta makar i priblino %sazna&" ,a ovo! stanovi*ta ovek lako moe da iz!ubi sve nade da se bilo *ta moe otpoeti sa onom nejasnom, tajanstvenom stvari koju nazivaju duh" ,amo jedno mi iz!leda jasno, naime@ kao *to je %ivo bi(e& zbirni pojam ivota u telu, tako je i %duh& zbirni pojam psihiko! bi(a, zbo! e!a se pojam duh esto me*a i upotrebljava umesto pojma du*a" #ao takav %duh& spada u isti %onaj svet& kao i %ivo bi(e&, to jest u iste ma!lovite neizdvojenosti" I sumnja da du*a i telo na kraju krajeva nisu jedna te ista stvar vai i za prividnu suprotnost duha i ivo! bi(a" Oni su naime isto tako jedna te ista stvar" Da li su ovakvi zbirni pojmovi uop*te potrebni) :ar ne bismo mo!li da se zadovoljimo sa ve( i tako dovoljno tajanstvenom suprotno*(u du*evno! i te'lesno!) ,a prirodno'nauno! stanovi*ta ovde bismo morali da se zaustavimo" ?li postoji i stanovi*te spoznajno! morala, koje ne samo da nam omo!u(uje ve( nas i tera da idemo dalje i da preskoimo tu na iz!led neprelaznu !rani$u" To stanovi*te je psiholoko.

U dosada*njem izla!anju oslona$ mi je bilo realistiko stanovi*te prirodno'naune misli, ne dovode(i pri tom u sumnju osnovu na kojoj stojim" Da bih ukratko mo!ao da objasnim *ta podrazumevam pod psiholo*kim stanovi*tem, moram da pokaem da su iskljuiva opravdanja realistiko! stanovi*ta podlona ozbiljnoj sumnji" Uzmimo, na primer, ono *to jednostavni razum smatra neim najrealnijim, naime materiju@ + prirodi materije imamo samo nejasne teorijske pretpostavke, slike, koje je stvorila na*a psiha" Talasno kretanje ili suneva emana$ija koji po!a8aju u oko, preko opaanja prevode se u svetlost" -siha prepuna slika je ono *to svetu dodeljuje boje i zvu'ke, a *to se tie one najrealnije, ra$ionalne si!urnosti 6 iskustva, ono je i u svom najjednostavnijem obliku jo* uvek preko svake mere komplikovani sklop psihikih slika" Tako, u neku ruku, od neposredno! iskustva nema ni*ta do zapravo samo psihi' ko!" -sihiko sve posreduje, prevodi, iltrira, ale!o'ri*e, rastae, pa ak i alsi ikuje" =i smo uvijeni u oblak promenljivih slika beskrajnih preliva u tolikoj meri da ovek prosto zaeli da, zajedno sa onim poznatim sumnjiv$em, uzvikne@ %;i*ta nije sasvim istinito 6 a i to nije sasvim istinito"& Ta ma!la oko nas je tako !usta i tako varljiva, da smo morali da izna8emo e!zaktne nauke da bismo mo!li da u!rabimo bar zraak takozvane %stvarne& prirode stvari" ,vakako da jednostavnijem razumu ovaj jasan svet ne(e iz!ledati ma!lovit, ali ako !a uronimo u du*u primitivno! oveka i nje!ovu sliku sveta posmatramo sa sve*(u kulturno! oveka nasluti(emo svu !ustinu sutona u kome se jo* nalazimo" ,ve *to znamo + svetu i *ta neposredno doivljavamo su sadraji svesti, koji pritiu iz dalekih, tamnih izvora" ;e bih eleo da osporavam ni relativnu vrednost realistiko! esse in re, niti idealistiko! esse in intellectu solo stanovi*ta, ve( mi je namera da ove krajnje suprotnosti sjedinim pomo(u esse in anima, zapravo pomo(u psiholo*ko! stanovi*ta" =i ivimo neposredno samo u svetu slika. ?ko ovo stanovi*te uzmemo ozbiljno, onda iz to!a proistiu naroite posledi$e, naime, pri tom se vrednost psihikih injeni$a ne moe podvesti ni pod kritiku saznanja ni pod prirodno'nauno iskustvo" 9edino pitanje bi(e@ da li sadraj svesti postoji ili ne) ?ko postoji, onda je on vae(i ve( samim tim postojanjem" -rirodna nauka moe se prizvati samo onda, ukoliko sadraj pretenduje da bude iskaz + odre8enoj stvari koja se moe sresti u spoljnjem iskustvu7 kritika saznanja samo onda ako se ne*to *to se ne moe saznati postavi kao da je saznato" Uzmimo primer koji svako zna@ prirodna nauka nije ni!de otkrila Ao!a, kritika saznanja dokazuje nemo!u(nost spoznaje Ao!a, me8utim, du*a odudara od sve!a svojim tvr8enjem + iskustvu Ao!a" Ao! je psihika injeni$a neposredne iskustvenosti" #ada ne bi bilo tako, + Ao!u nikada ne bi bilo ni rei" Binjeni$a je punovredna u samoj sebi tako da joj nije potreban bilo kakav nepsiholo*ki dokaz a nepristupana je svakom obliku nepsiholo*ke kritike" Ona moe biti ak naj neposrednije a time i najrealnije iskustvo, koje se ne moe ni ismejati niti dokazivanjima osporiti" ,amo ljudi sa nerazvijenim ulom za injeni$e ili su'jeverna zatu$anost mo!u se boriti protiv ove isti'

ne" ,ve dok iskustveno saznanje Ao!a ne zahteva op*tu vanost ili apsolutno postojanje Ao!a, nemo!u(a je svaka kritika, jer se ira$ionalan akat, kao na primer injeni$a da postoje slonovi, ne moe kri'tikovati" Ipak saznanje Ao!a spada u relativno op*te vae(a iskustva, tako da svako otprilike zna *ta se misli pod izrazom %iskustveno saznanje Ao!a&" ;auna psiholo!ija mora to priznati kao injeni$u koja se relativno esto susre(e" Tako8e ne smemo tako jednostavno pre(i ni preko ono!a *to je ozlo!la*eno kao sujeverje" ?ko neko tvrdi da je video duhove ili da je oma8ijan, i da mu to znai vi*e od obine prie, onda se opet radi + injeni$i koja je op*te poznata u toj meri da svako zna *ta se misli pod %duh& ili %oma8ijavanje&" ,to!a moemo biti si!urni da u ovakvom sluaju imamo posla sa odre8enim psihikim kompleksom injeni$a, koje su u ovom smislu isto tako %realne& kao i svetlost koju vidim" Dodu*e ja ne znam kako bih u spoljnem iskustvu mo!ao dokazati duh umrlo!, niti mo!u predstaviti lo!ina sredstva pomo(u kojih bih bio u stanju da nuno ne*to zakljuim + nastavku ivota posle smrti, pa ipak moram da se pomirim sa injeni$om da du*a u svim vremenima i svim mestima iznosi svoje iskustveno saznanje + duhovima, kao *to isto moram uzeti u obzir i injeni$u da mno!i ljudi poriu ovo subjektivno iskustvo" -osle ovih vi*e'manje op*tih razla!anja vratio bih se pojmu duha, koji ni!de nismo mo!li da obuhvatimo sa na*im ranijim realistikim stanovi*tem" %Duh& oznaava .isto kao i %Ao!&/ predmet psihiko! iskustva, koji se ne

moe ni!de dokazati u spoljnem svetu i ra$ionalno se ne moe raspoznati" ?ko se jednom oslobodimo predrasude da svaki pojam moramo svesti ili na predmete spoljne! iskustva ili na aprioristike kate!orije razuma, onda na*u panju i radoznalost moemo posvetiti onom udnom i jo* nepoznatom bi(u, koje se oznaava reju duh" U jednom ovakvom sluaju uvek je korisno ba$iti po!led na verovatnu etimolo!iju naziva, po*to vrlo esto
2 Jung. Odabrana dela. III

upravo istorijat rei ba$a zau8uju(e svetio na prirodu psihiko! predmeta koji joj je u osnovi" %Duh&, nemaka re %<eist& je od davnina, jo* u staronemakom a zatim u an!losaksonskom re %!ast&, oznaavala nadzemaljsko bi(e, nasuprot telu" -o #lu!eu .#lu!e/ osnovno znaenje rei nije sasvim si!urno, ipak iz!leda da postoje veze sa staro'nordijskim !eisa, besneti, sa !otskim us'!aisCan, razjariti neko!, sa *vaj$arskonemakim D '!aista, biti van sebe i sa en!leskim a!hast, uzbu8en, ljutit" Ovu vezu najbolje ilustruju dru!i !ovorni obrti" %,popao !a bes& znai da je ne*to palo na nje!a, sedi na njemu, zaja*ilo !a, uzja*io !a 8avo, on je opsednut, ne*to je u*lo u nje!a itd" ;a prepsiholo*kom stupnju a i danas u pesnikom jeziku, koji svoje dejstvo ima da zahvali svom jo* ivom primitivizmu, a ekti se rado personi ikuju kao demoni" :aljubiti se znai@ po!odila !a ?morova strela" Erida je ba$ila jabuku razdora me8u ljude itd" #ada do8emo %izvan sebe od besa&, onda oi!ledno da vi*e nismo identini sa samim sobom, ve( da smo u posedu neko! demona, duha" -raatmos era iz koje je nekada proistekla re duh ivi jo* u nama, svakako na psihikom stupnju koji se nalazi ne*to ispod svesti" ?li kako pokazuje moderan spiritizam, potrebno je vrlo malo da bi se ponovo izneo na povr*inu onaj komad primitivne vrste duha" ?ko bi se etimolo*ko poreklo pokazalo kao ispravno .*to je vrlo verovatno/, tada bi %duh& u ovom smislu bio odraz personi ikovano! a ekta" ?ko se neko upusti u neobazrive komentare i prie, onda se kae da nije drao jezik za zubima ve( da mu je, zajedno sa njim, jezik odlutao, im se oi!ledno izraava da je nje!ov !ovor postao samostalno bi(e koje !a je povuklo i odbe!lo zajedno s njim" -siholo*ki bismo rekli@ svaki afekat je sklon da postane autonomni kompleks, da se odvoji od hijerarhije svesti i da, kad !od je to mo!u(e, povue za sobom i 9a" ,to!a nije nikakvo udo *to primitivni razum u tome vidi udeo strano!, nevidljivo! bi(a, duha" U ovom sluaju duh je odraz samostalno! a ekta,

zbo! e!a su stari duhove podesno nazivali i ima!ines, slike" Obratimo sad panju dru!im nainima upotrebe pojma duhF Graza %on je radio u duhu nje!ovo! pokojno! o$a&, jo* je dvosmislena, jer re duh u ovom sluaju oznaava i duha neko! mrtvo! i nain shva'tanja" Dru!i !ovorni obrti su@ %U nje!a se uselio novi duh&, %iz nje!a zrai novi duh&, ime treba da se izrazi obnavljanje stava" Osnovna predstava je opet uzimanje u posed od strane duha, koji je, na primer, u nekoj ku(i postao spiritus re$tor" =e8utim, isto tako se zabrinuto moe re(i@ %U toj porodi$i zavladao je zao duh"& Ovde se vi*e ne radi + personi ika$iji a ekata, ve( + predoavanju $elokupno! raspoloenja ili 6 izraeno psiholo*ki 6 stava" >8av stav, izraen kao %zao duh&, shodno naivnom shvatanju ima otprilike istu psiholo*ku unk$iju kao i personi ikovani a e'kat" Ovo bi mo!lo da bude mno!ima udno po*to se pod stavom obino zami*lja %postaviti se prema neemu&, dakle delatnost sopstveno! 9a a samim tim i namera" ,tav i raspoloenje ni izdaleka nisu uvek produkti volje, ve( za svoju svojstvenost mno!o e*(e imaju da zahvale psihikom in i$iranju, pri'meru i uti$aju okoline" #ao *to je poznato ima ljudi iji lo* stav truje atmos eru, njihov zao primer de'luje zarazno, zbo! njihove odvratnosti dru!i ljudi postaju nervozni" U *kolama moe samo jedan napa'san uenik da pokvari duh $elo! razreda, i obrnuto, vedro i bezbrino raspoloenje deteta moe da obasja i razvedri inae munu porodinu atmos eru, *to je, naravno, mo!u(e samo onda kada se stav svako! pojedin$a pobolj*ava pomo(u dobro! primera" Tako se stav moe probiti i protiv svesne volje 6 %lo*e dru*tvo upropa*(ava dobre obiaje"& Ovo se najjasnije vidi u masovnoj su!estiji" ,to!a se stav ili nain shvatanja mo!u, kao i a ekat, nametnuti od spolja ili da potiu iznutra i zbo! to!a se i izraavaju istim !ovornim meta orama" ;a prvi po!led stav iz!leda znatno kompliko'vaniji od a ekta" -ri bliem istraivanju ovo, me8u'
2$

19

tim, nije sluaj, po*to je ve(ina stavova svesno ili ne' svesno sa!ra8ena na nekoj sentenci, koja esto ima karakter poslovi$e" Ima stavova ija se duboka sen'ten$a odmah ose(a ili ak i prime(uje, odakle potie mudra izreka" Besto se stav moe okarakterisati jednom jedinom reju, po pravilu, idealom. ;e retko su*tina stava nije ni senten$a ni ideal, ve( po*tovana i podraavana osoba" Vaspitanje koristi psiholo*ke injeni$e i poku*ava da pomo(u senten$a i ideala su!eri*e pri!odne stavove, od kojih u stvari mno!i ostaju aktivni $elo! ivota kao trajna nad'predstava" One su, kao i duhovi, uzeli u posed neko! oveka" ;a primitivnom stupnju je ak vizija uitelja 6 majstora, pastira, -ojmena ili -ojmandra ona koja personi i$ira vode(u nadpredstavu i konkretizuje je do slikovne pojave" Ovde se pribliavamo pojmu %duh&, koji daleko prevazilazi animistiki oblik rei" -ouna senten$a ili mudra izreka je po pravilu rezultat veliko! iskustva pojedin$a, zbir po!leda i zakljuaka, z!usnutih u par znaajnih rei" #ada se, na primer, re jevan8elja %Imajte, kao da nemate ni*ta&, podvr!ne podrobnoj analizi, uz poku*aj da se rekonstrui*u svi oni doivljaji i reak$ije koji su doveli do ovakve su*tine ivotne mudrosti, onda ovek mora da se divi obilju i zrelosti ivotno! iskustva, koji se nalaze iza sve!a ovo!a" To je %impozantna& re koja se snano uti'skuje u najintimnije tenje i ove, ponekad, trajno zauzima" One senten$e ili ideali, koji u sebi sadre obimna ivotna iskustva i duboka razmi*ljanja, ine ono *to oznaavamo kao %duh& u najboljem znaenju te rei" ?ko nadpredstava ove vrste zadobije neo!ranienu prevlast, onda ivot proivljen pod ovim vodstvom nazivamo duhovno uslovljen ili duhovni ivot" ,to je bezuslovniji i *to je prinudniji uti$aj nadpred'stave, tim vi*e ova ima prirodu autonomno! kompleksa, koji se svesti + sopstvenom 9a suprotstavlja kao nepobitna injeni$a" ;e treba me8utim prevideti da ovakve senten$e ili ideali 6 ne izuzimaju(i ni najbolje 6 nisu arobne rei bezuslovno! dejstva, ve( da mo!u za!ospodariti samo pod izvesnim uslovima, naime onda kada im od samo! subjekta ne*to izlazi u susret 6 a ekat koji je spreman da prihvati ponu8eni oblik" ,amo pomo(u reak$ije ose(anja moe ideja, ili ve( *ta je nadpredstava, postati autonomni kompleks7 bez ovo! ideja ostaje zamisao, pojam podre8en svesti, samo intelektualni eton, bez odre8uju(e sna!e" Ideja samo kao intelektualni pojam nema nikakvo! uti$aja na ivot, po*to u ovom stanju ne znai ni*ta vi*e od iste rei" Obrnuto, kada ideja dosti!ne znaaj auto'nomno! kompleksa, onda preko raspoloenja deluje na ivot linosti" Ovakvi autonomni stavovi ne smeju se smatrati neim *to se ostvaruje pomo(u na*e svesne volje i na*e! svesno! izbora" #ao *to sam prethodno rekao da je svemu tome potrebna pripomo( ose(anja, isto tako sam mo!ao re(i da mora postojati nesvesna spremnost s one strane svesne volje da bi se o ormio autonomni stav" Bovek tako re(i ne moe hteti da bude duhovan" 9er koje!od prin$ipe mi izabrali i prema njima stremili, sve je uvek podre8eno na*em mi*ljenju i na*oj svesti i zbo! to!a nikada ne moe postati ne*to *to bi bilo nezavisno od svesne samovolje" ,to!a je pre pitanje sudbine koji (e prin$ip vladati na*im stavom" ;eko (e si!urno postaviti pitanje da li onda uop*te ima oveka kome bi sopstvena slobodna volja bila vrhovni prin$ip, tako da mu je svaki stav odabran namerno" ;e verujem da je bilo ko dosti!ao, ili da (e dosti(i, ovu boansku slinost, ali znam da mno!i tee ovom idealu, po*to su opsednuti herojskom idejom apsolutne slobode" ;e!de su svi ljudi zavisni, svi su nekako odredljivi, jer nisu bo!ovi" ;a*a svest ne izraava ovekovu totalnost, ve( jeste i ostaje deo" Ve( sam u uvodnom izla!anju naznaio mo!u(nost da na*a svest + sopstvenom 9a nije neophodno i jedina svesnost u na*em sistemu, ve( je moda nesvesno podre8eno *iroj svesti, isto kao *to su jednostavniji kompleksi podre8eni 9a'kompleksu" Uop*te ne znam kako bih mo!ao da dokaem da u nama postoji svest vi*a ili dalja od svesti sopstveno! 9a, ali ako takva postoji, onda bi morala znatno da ometa svest sopstveno! 9a" Hta time mislim eleo bih da razjasnim na jednostavnom primeru@ pretpostavimo da na* optiki sistem ima sopstvenu svest i da je sto!a jedna vrsta linosti koju bismo mo!li da oznaimo kao %ona linost&" >e$imo, sada je ona linost otkrila izvanredno lep po!led i utonula dive(i se ovom otkri(u" Iznenada akustiki sistem uje si!nal automobila" Optiki sistem je nesvestan ovo! opaanja" Od 9a slede sad nare8enja mi*i(ima, koja su optikom sistemu nesvesna, da telo premeste na dru!o mesto u prostoru" -okret iznenada oduzima objekt onoj svesti" Da oi mo!u da misle, one bi do*le do zakljuka da je svet svetlosti izloen svim mo!u(im tamnim smetnjama"

;e*to slino moralo bi da se desi na*oj svesti kada bi *ira svest postojala, svest koja bi, kako sam prethodno naveo, bila odraz $elo! oveka" -ostoje li zaista takve tamne smetnje, koje se ne pokoravaju volji i koje ne moe odstraniti nikakva namera) I da li postoji ne!de u nama ne*to nedodirljivo, u *ta bi mo!li sumnjati da je izvor ovakvih smetnji) ;a prvo pitanje bez dalnje!a moemo od!ovoriti potvrdno" ;a stranu neurotiari, ve( kod normalnih ljudi bez te*ko(a moemo posmatrati svakojaka zadiranja i smetnje iz dru!e s ere 6 iznenadna promena raspoloenja, nalet !lavobolje, nekud je odletelo ime po' znanika ko!a upravo treba predstaviti, neka melodija pro!anja nas $eo dan, ovek bi eleo ne*to da uradi ali volja za tim je neobja*njivo i*ezla, ovek zaboravlja ono *to ni po koju $enu nije eleo da zaboravi, unapred se raduje kako (e se ispavati a san nikako ne nailazi, ili spava a antastini, neprijatni snovi ometaju spavanje, trae se naoare koje su na nosu, novi ki*obran se ostavlja neznano !de" Ovaj spisak lako bi mo!ao da se produi u beskonanost" ? ako ak ispitujemo psiholo!iju neurotiara, onda se kre(emo usred tih najparadoksalnijih smetnji" ;astaju neverovatni simptomi oboljenja a da ipak nijedan or!an nije bolestan" Aez i najmanje! telesno! poreme(aja temperatura skae na preko IJKL, bez

ikakvo! razlo!a nailaze stanja straha pra(ena !u*enjem, prisilne predstave iju besmislenost uvi8a i sam pa$ijent, promene na koi koje nailaze i nestaju ne haju(i ni za uzrok ni za terapiju" I ovde je spisak beskrajan" ;aravno, za svaki sluaj postoji po!odno ili nepo!odno obja*njenje koje, me8utim, ve( slede'(i sluaj ne razja*njava" ?li postojanje smetnji je vi*e ne!o si!urno" Hto se tie dru!o! pitanja, porekla smetnji, treba obratiti panju na to da je medi$inska psiholo!ija uvela pojam nesvesnog i podnela dokaze da te smetnje poivaju na nesvesnim pro$esima" To je dakle isto kao kada bi na*a ona linost otkrila da pored vidljivih moraju postojati jo* i nevidljivi odredni aktori" ?ko sve nije obmana, onda iz!leda da su ne'svesni pro$esi sve dru!o ali ne i neinteli!entni" ;jima naroito nedostaje automatski i mehaniki karakter" Oni sto!a po ino(i ni na koji nain nisu manje vredni od svesnih pro$esa, naprotiv, ne tako retko oni znatno nadma*uju svesni uvid" ;a*a zami*ljena optika linost moe u to da sumnja, da li iznenadni poreme(aji njeno! svetlosno! sveta potiu iz neke svesti" -a tako i mi moemo da sumnjamo u jednu *iru svest a da pri tom nemamo vi*e razlo!a za sumnju ne!o optika linost" =e8utim, kako nam ne(e uspeti da se prenesemo u stanje *ire svesti, *to bi bilo i njeno poimanje, onda bi bilo sasvim umesno da te tamne s ere sa na*e! stanovi*ta nazovemo nesvesno" ;a ovom mestu izla!anja opet sam se vratio na ranije ve( naeto pitanje vi*e svesti, po*to je problem ivotno odre8uju(e sna!e duha, kojim se ovde bavimo, povezan sa pro$esima s one strane svesti sopstveno! 9a" -rethodno sam vi*e uz put primetio da ideja bez a ekta nikada ne moe postati ivotno odre8uju(a veliina" ;astajanje izvesno! duha nazvao sam i sudbinskim pitanjem, da bih time izrazio da na*a svest nije u stanju da voljno stvori autonoman kompleks" On nije autonoman dok se ne sudarimo sa njim, kada nam oevidno pokae svoju nad' mo(nost nad svesnom voljom" On je, naime, i jedan
MN

od onih poreme(aja koji potiu iz tamne s ere" #ada sam prethodno rekao da ideju mora susresti reak$ija ose(anja, pod tim sam mislio na nesvesnu spremnost koja preko svoje a ektivne strane dopire do dubina koje vi*e nisu pristupane na*oj svesti" Tako na* svesni razum nikada ne moe razoriti korene neurot'skih simptoma7 za ovo su potrebni emo$ionalni pro$esi, koji iz!leda da mo!u uplivisati i na simpatiki nervni sistem" Isto tako bismo mo!li re(i da, kada to *iroj svesti iz!leda po!odno, svesti sopstveno! 9a prisilna ideja se postavlja kao nare8enje" Onaj ko je svestan svo! vode(e! prin$ipa zna sa kakvim nepore$ivim autoritetom ovaj raspolae na*im ivotom" ?li po pravilu svest je isuvi*e zaokupljena dostiza'vanjem postavljenih $iljeva, tako da nikada ne polae rauna + prirodi duha koji odre8uje njen ivot" -osmatrano psiholo*ki, enomen duha iz!leda, kao i svaki autonomni kompleks, kao 9a'svesti nadre8ena ili bar dodeljena namera nesvesno!" ?ko bismo bili pravedni prema su*tini ono! *to nazivamo duh, onda bi umesto nesvesno! pre morali !ovoriti + vi*oj svesti, po*to nas pojam duha navodi da s njim povezujemo i misao + nje!ovoj nadre8enosti nad 9a'sve*(u" ;adre8enost nije duhu pripisana kao plod svesno! mudrovanja, ve( se ovo u nje!ovoj pojavi o$rtava kao bitno svojstvo, kao *to se moe videti iz svedoanstava svih vremena, poev od Svetog pisma do ;ieovo! Zaratustre. Duh psiholo*ki

nastupa kao lino bi(e katkad vizionarski raz!ovetno" U hri*(an'skoj nau$i on je tre(e li$e trojstva" Ove injeni$e dokazuju da duh nije uvek samo oblikovana ideja ili senten$a, ve( u svom najjaem i najneposrednijem oitom prikazivanju ak razvija svojstven samostalni ivot, koji se ose(a kao ivot bi(a nezavisno! od nas" ,ve dok se duh moe oznaiti i opisati pomo(u shvatljivo! prin$ipa ili izraajne ideje, on se ne ose(a kao samostalno bi(e" ?li kada nje!ova ideja ili nje!ov prin$ip postanu nesa!ledivi, kada poreklo i $ilj nje!ovih namera postane mraan a ipak se silom probijaju, tada se nuno doivljava kao samostalno bi(e, kao neka vrsta vi*e svesti, i tada nje!ova nesa!lediva, nadmo(na priroda vi*e ne moe da se izrazi pojmovima ljudsko! razuma" Tada se na*a izraajna sposobnost ma*a dru!ih sredstava 6 ona stvara simbol. -od simbolom ni u kom sluaju ne podrazume'vam ale!oriju ili samo znak, ve( upravo sliku koja treba da najbolje oznai nejasno naslu(enu prirodu duha" ,imbol ne obuhvata i obja*njava, ve( ukazuje na daleki, neshvatljivi, nejasno naslu(eni smisao koji se nalazi izvan nje!a a koji se ne moe zadovoljavaju(e izraziti nijednom reju na*e! dana*nje! jezika" Duh, koji se moe prevesti u pojam, je psihiki kompleks jo* unutar dohvatno! podruja na*e svesti" On ne(e produkovati niti initi i*ta vi*e od ono!a *to smo uloili u nje!a" ?li duh, kome je za izraz potreban simbol, predstavlja psihiki kompleks koji sadri stvaralaku kli$u nesa!ledivih mo!u(nosti" ;ajbolji primer je istorijski utvr8ena i pre!ledna delotvor'nost hri*(anskih simbola" ?ko se bez predrasuda sa!leda e ekat ranohri*(ansko! duha na um skromnih, prosenih ljudi dru!o! veka, onda ovek moe samo da se udi i divi" ?li ovaj duh je bio stvaralaki kao retko koji" ,to!a nije udo *to je taj duh smatran bojom promisli" Upravo je nadmo(nost ove promisli, koja se jasno ose(ala, ono *to je pojavi duha dodeljivalo karakter otkrovenja i bezuslovni autoritet 6 opasno svojstvo7 jer ono *to bismo eventualno smeli da nazovemo via svest, ni u kom sluaju nije uvek %vi*e& u smislu na*ih svesnih vrednosti, ve( je esto u najo*trijoj suprotnosti sa na*im prihva(enim idealima" Ova hipotetina svest zapravo bi trebalo da se oznai kao %*ira&, da ne bi do*lo do zablude da je ova uvek vi*a u intelektualnom ili moralnom smislu" Duhova ima mno!o, vedrih i tmurnih" ,to!a se ne sme izvesti zakljuak da je duh ne*to apsolutno, ve( je to ne*to relativno, emu je potrebna dopuna i popuna, a to se ostvaruje kroz ivot. -ostoji isuvi*e mno!o primera !de je duh zaposeo oveka u tolikoj meri, da ovek vi*e nije ni iveo ve( samo duh, i to ne u smislu ivota koji bi za oveka bio bo!atiji i potpu'

niji, ve( na po ivot *tetan nain" Ovim ni u kom sluaju ne smatram da je smrt hri*(anskih muenika besmisleno i nepotrebno uni*tenje 6 naprotiv, jedna takva smrt moe znaiti potpuniji ivot ne!o ne*to dru!o 6 pod tim mislim na duh izvesnih sekti koje potpuno ne!iraju ivot" Bemu duh ako je ovaj istre'bio ljude) ,tro!o montanistiko shvatanje si!urno da je od!ovaralo najvi*im moralnim zahtevima to! vremena, ali je uni*tavalo ivot" ,to!a verujem da i duh koji od!ovara na*im najvi*im idealima nalazi svoja o!ranienja u ivotu" ,i!urno je on neophodan ivotu, jer je ist 9a'ivot, kao *to nam je isuvi*e dobro poznato, krajnje nedovoljna i nezadovoljavaju(a stvar" ,amo je ivot, koji se ivi u izvesnom duhu, vredan ivota" Budno je da ivot, koji se ivi samo iz sopstveno! 9a, po pravilu ne samo toj osobi ve( i dru!ima deluje tupo" Obilje ivota zahteva vi*e od sopstveno! 9a, potreban mu je duh, to jest nezavi'stan i nadre8en kompleks, koji je oi!ledno u stanju da oivi sve one psihike mo!u(nosti do kojih ne moe dopreti svest sopstveno! 9a" ?li, kao *to strasti koje streme slepom, nesputanom ivotu, tako ima i strasti koje bi duhu, zbo! nje!ove stvaralake nadmo(i rtvovale sav ivot" Ova strast od duha stvara zlo(udni tumor koji besmisleno razara ljudski ivot" ivot je kriterijum istine duha" Duh koji oveka izvlai iznad svih ivotnih mo!u(nosti a ispunjenje trai samo u sebi je zabludan duh 6 ne bez ovekove krivi$e, kome je ostavljena mo!u(nost da se poda ili ne" ivot i duh su dve sile, ili neophodnosti, izme8u kojih je postavljen ovek" Duh daje nje!ovom ivotu smisao i mo!u(nost najve(e! razvitka" ?li ivot je neophodan duhu, jer nje!ova istina nije ni*ta ako ne moe da ivi"

O,;OV;I ->OAOE= D?;?H;9E -,IHOOO<I9E -o*to je srednji vek kao i antika, pa ak i $elo oveanstvo od svojih prvih poetaka, polazilo od ube8enja u postojanje supstan$ijalne du*e, u dru!oj polovini devetnaesto! veka nastala je psiholo!ija %bez du*e&" -od uti$ajem nauno! materijalizma sve ono *to se nije mo!lo videti oima niti opipati rukama, postalo je sumnjivo, pa ak i vi*e od to!a, ozlo!la*eno, jer je bilo sumnjivo da je meta iziko" #ao %nauno& a time i uop*te dopu*teno vailo je samo ono *to je ili priznato kao materijalno ili se mo!lo izvesti iz ulno opaajnih uzroka" Ovaj preokret se du!o pripremao, on nije poeo tek sa materijalizmom" #ada je !otsko doba sa svojim visokim stremljenjima, koje se podizalo na osnovi usko o!ranienoj kako !eo!ra ski tako i po !ledanju na svet, sa duhovnom katastro om re orma$ije dospelo do svo! kraja, tada je i vertikala evropsko! duha unakrst pre$rtana sa horizontalom moderne svesti" ,vest vi*e nije rasla u visinu, ve( u *irinu, !eo!ra ski i po svom !ledanju na svet" Vera u supstan$ijalnost duhovno! polako je uzmi$ala pred rastu(im ube8enjem u osnovnu sup'stan$ijalnost psihiko!, sve dok najzad 6 tokom skoro etiri stole(a 6 vrhunska svest evropskih mislila$a i istraivaa nije duh sa!ledala u potpunoj zavisnosti od materije i materijalnih uzroka"
[1] Predavanje odrano 19%1. u &e'u. objav jeno u@ Europische Revue. ()) *19%1+ !od nas ovom, -ie Entschleierung der Seele.

,i!urno bi bilo po!re*no re(i da su ilozo ija ili prirodne nauke prouzrokovali $eo ovaj preokret" Uvek je bilo dovoljno ilozo a i dovoljno inteli!entnih naunika u oblasti prirodnih nauka, koji su, zbo! vi*e! uvida i dubljih razmi*ljanja, u svemu tome uestvovali ne bez protesta pa se ak i opirali, ali njima je nedostajala popularnost a njihov otpor naspram veliko! talasa op*te!, emo$ionalno! povla*(i'vanja iziko! pokazao se nemo(nim" ;e treba vero'vati da je takav snani preokret !ledanja na svet potekao iz ra$ionalnih razmi*ljanja, po*to uop*te nema ra$ionalne misli koja bi mo!la da dokae ili ne!ira duh ili materiju" Oba pojma su, kao *to to danas zna svaki inteli!entan ovek, ni*ta dru!o do simboli, postavljeni za nepoznate aktore, ije postojanje je potvr8ivano ili osporavano zavisno od (udi individualnih temperamenata ili od duha vremena" Intelektualne *pekula$ije ni*ta nije ometalo da psihu smatraju komplikovanim biohemijskim enomenom a samim tim da je smatra, u krajnjoj liniji, i!rom elektrona ili, s dru!e strane da bezakonje koje vlada u atomskom jez!ru o!lasi za duhovni ivot" Da je meta izika duha u devetnaestom veku za' menjena meta izikom materije, intelektualno uzev*i je ista opsena, me8utim, psiholo*ki to je neuvena revolu$ija po!leda na svet" %Onaj svet& preobra(a se u ovaj svet, svako obrazla!anje i svaka svrhovnost, pa ak i svaki smisao nalaze se samo u empirijskim !rani$ama 6 na iz!led, tako smatra naivni razum, sve nevidljivo unutra*nje postaje vidljivo spoljno dok se sve vrednosti temelje na takozvanim injeni$ama" Upravo je beznadeno poku*ati da se ilozo ski obradi ovaj ira$ionalni preokret" Aolje je ne initi ovaj poku*aj, po*to, ako neko danas duhovni ili du*evni enomen svede na unk$iju lezda, moe doi'veti pobono po*tovanje od strane su!ra8ana, me8utim ako neko poku*a da raspad atoma zvezdane materije objasni kao emana$iju stvaralako! duha sveta, ti isti su!ra8ani (e !a aliti kao du*evno nenormalno!" ? ipak su oba obja*njenja podjednako lo!i na, podjednako meta izika, podjednako voljna i podjednako simbolina" ,aznajno teorijski je isto do' pustljivo ovekovo poreklo izvoditi iz ivotinjsko! stabla, kao i ivotinjska stabla iz oveka" ?li, kao *to je poznato, Dakueu .Da$PuQ/ je sa!re*enje u odnosu na duh vremena akademski uzeto za zlo" ,a duhom vremena se nije *aliti, po*to je on reli!ija, bolje reeno veroispovest ili %vjeruju&, ija ira$ionalnost ne ostavlja nijednu prekobrojnu elju ali koji istovremeno ima neprijatno svojstvo da za sebe zadrava apsolutno merilo svih istina, polau(i pravo da su sve vrline na nje!ovoj strani" Duh vremena se ne moe obuhvatiti kate!orijama ljudsko!a razuma" On je %pen$hant&, ose(ajna sklonost koja, iz nesvesnih razlo!a, sa nadmo(nom su!estijom deluje i povlai sa sobom sve slabije duhove" Dru!aije misliti ne!o *to se danas misli, uvek ima primesu nee! protivzakonito! i *tetno!, pa ak nepristojno!, patolo*ko! ili bo!ohulno! i zbo! to!a je so$ijalno opasno za pojedin$a" Aesmisleno on pliva protiv mati$e" #ao *to je ranije bila sama po sebi razumljiva pretpostavka da je sve *to jeste jednom ro8eno i stvoreno stvaralakom voljom duhovno! Ao!a, tako je i devetnaesti vRS otkrio samu po sebi razumljivu istinu da sve potie iz materijalnih uzroka" Danas du*evna sna!a ne iz!ra8uje telo, ve( obrnuto, iz svo! hemizma materija stvara du*u" Ovaj preokret bi bio smejurija da nije jedna od najve(ih istina duha vremena" -opularno je i sto!a pristojno, razumno, nauno i normalno tako misliti" Duh treba zamisliti kao epi enomen materije" ,ve se svodi na ovaj zakljuak i kada se ne kae ba* %duh& ve( %psiha&, i ne ba* %materija& ve( %mozak&, %hormoni& ili instinkti i na!oni" Du*i dati sopstvenu supstan$iju suprotno je duhu vremena, po*to bi to bila jeres" ,ada smo otkrili da je voljno, intelektualno nasilje na*ih praota$a bila pretpostavka da ovek ima supstan$ijalnu du*u, da je ona boanske prirode i sto!a besmrtna, da postoji sopstvena du*evna sna!a koja iz!ra8uje telo, odrava nje!ov ivot, lei nje!ove bolesti i da je du*a sposobna da ivi nezavisno od tela, da postoje bestelesni duhovi sa kojima op*ti du*a i duhovni svet s one strane na*e! empirijsko! ovo! sveta, iz ko!a du*i pritie nauka + duhovnim stvarima ije se poreklo ne moe na(i u ovom vidljivom svetu" =e8utim, op*ta svest jo* nije otkrila da je isto tako nadmena i antastina na*a pretpostavka da je prirodno da materija proizvodi du*u, da su majmuni stvorili oveka, da je #antova !ritika "istoga uma& nastala iz harmonino! sadejstva !ladi, ljubavi i ener!ije, da (elije moz!a abrikuju misli i da sve to dru!aije ne moe biti" #o je zapravo ova svemo!u(a materija) Opet je to stvaralaki Ao!, koji je samo sada odba$io svoj antropomor izam i za to poprimio oblija univerzalno! pojma, + kome svi uobraavaju da znaju *ta sR pod njim

TT

zami*lja" ;a*a op*ta svest je, dodu*e, neuveno narasla u *irinu i daljinu, ali na alost samo prostorno a ne i vremenski, inae bismo imali znatno ivlje istorijsko ose(anje" #ada na*a op*ta svest ne bi bila samo e emerna, ve( istorijska, znali bismo za sline preobraaje bo!ova jo* iz vremena !rke ilozo ije, *to bi nam mo!lo dati povoda za malo kritike na*e sada*nje ilozo ije" ?li duh vremena vrlo e ikasno spreava ovakva razmi*ljanja" Tom duhu istorija znai samo arsenal po!odnih ar!umenata, tako da se, na primer, moe re(i, jo* je stari ?ristotel znao""" itd" -red ovakvim stanjem stvari ovek se stvarno mora zapitati odakle duh vremena $rpi ovu strahovitu sna!u" On je bez sumnje vrlo vaan psihiki enomen, prejudi$ijum, koji je u svakom sluaju tako bitan da uop*te ne moemo dospeti do na*e! problema du*e dok prethodno njemu ne udovoljimo" #ao *to sam prethodno pomenuo, neodoljiva sklonost da se prvenstveno sve objasni iz iziko! od!ovara horizontalnom razvitku svesti poslednjih etiri stole(a" Horizontalna tenden$ija proistie kao reak$ija na iskljuivu vertikalu !otsko! doba" To je etnopsiholo*ka pojava, koja se kao takva uvek nalazi s one strane individualne svesti" Tano kao primitiv$i tako i mi najpre postupamo sasvim nesvesno, da bi

tek posle du!a vremena otkrili za*to smo tako postupali" U me8uvremenu zadovoljavamo se svakojakim neprikladnim ra$ionaliza$ijama" #ad bismo bili svesni duha vremena, znali bismo da smo skloni da prvenstveno obja*njavamo iz iziko! zato *to je ranije isuvi*e mno!o obja*njavano iz duhovno!" Ovo saznanje odmah bi nas kritiki usa'!lasilo u odnosu na na* %pen$hant&" ,amima sebi bismo rekli@ najverovatnije sada radimo obrnuto i zbo! to!a inimo istu !re*ku" =i pre$enjujemo materijalne uzroke i mislimo da je tek sada na8eno ta'no obja*njenje, po*to uobraavamo da nam je materija poznatija od %meta iziko!& duha" ?li materija nam je isto tako nepoznata kao i duh" U njoj ne znamo ni*ta" Tek sa ovim saznanjem vra(amo se u stanje ravnotee" Ovim nikako ne osporavamo usku povezanost psihiko! sa iziolo!ijom moz!a, lezda i tela uop*te, mi smo duboko uvereni u injeni$u da su na*i sadraji svesti u velikoj meri determinisani ulnim opaanjima, da nam nesvesni hereditet uti'skuje nepromenljiva izika i psihika karakterna svojstva, na nas ostavlja najdublji utisak sila na!ona koja moe da sputa, podstakne ili modi ikuje duhovne sadraje" =oramo priznati da je ljudska du*a, bilo !de do*li sa njom u dodir, najpre i pre sve!a verni odraz sve!a *to nazivamo materijalnim, empi' rijskim, ovostranim u uzroku, svrsi i smislu" I najzad, shodno priznanjima, ovek se pita da du*a na kraju krajeva nije pojava dru!o! reda, takozvani epi enomen i sasvim zavisna od iziko! supstrata" ;a* praktini razum i ovostranost se slau sa ovim, a samo na*a sumnja u svemo( materije je ono *to nam moe dati povoda da kritiki osmotrimo ovu naunu sliku du*e" Ovakvom posmatranju du*e ve( je zamereno da sve du*evno ini nekom vrstom izluevine lezda 6 misli kao sekret moz!a 6 i da je to psihologija bez due. U ovakvom sa!ledavanju du*a svakako da nije nikakav ens per se" nikakva pa i za sebe postoje(a stvar, ve( samo izraz izikih materijalnih pro$esa" Da ovi pro$esi imaju svojstvo svesti to je najzad tako,
% .ung. /dabrana de a. )))

NN

a kada ne bi bilo tako onda ne bi bilo ni !ovora + psihi, po*to tada ni + emu ne bi bilo !ovora, po*to ovo, naime, uop*te i ne postoji" Dakle, svest je $onditio sine Pua non psihiko!, to jest i sama du*a" :bo! to!a su sve moderne %psiholo!ije bez du*e& psiholo!ije svesti, u kojima psihiki nesvesno ne postoji" ;aime, ne postoji jedna moderna psiholo!ija, ve( vi*e njih" To je udnovato, po*to postoji samo jedna matematika, jedna !eolo!ija, jedna zoolo!ija, jedna botanika itd" ?li postoji tako mno!o psiholo!ija, da ameriki univerzitet moe svake !odine da publiku'je debelu svesku pod naslovom #s$chologies oj %&'( itd" Verujem da psiholo!ija ima toliko mno!o kao ilozo ija" ;aime, isto tako nema samo jedne ilozo ije, ve( mno!ih" Ovo stanje pominjem zbo! to!a *to izme8u ilozo ije i psiholo!ije postoji neraskidiva veza, veza koja je zajamena povezano*(u njihovih predmeta 6 kratko reeno objekt psiholo!ije je du*a, objekt ilozo ije je svet" Do nedavno psiholo!ija je bila posebni deo ilozo ije, ali se

TM

sada pribliava, kako je prorekao ;ie, uspon psiholo!ije, koji preti da pro!uta ilozo iju" Unutra*nja slinost obe dis$iplino sastoji se u tome *to su obe sistematsko ormiranje mi*ljenja + predmetima koji su izvan potpuno! iskustva i zbo! to!a ne mo!u biti dovoljno obuhva(eni empirijskim razumom" :bo! to!a ovi drae spekulativni razum na ormiranje mi*ljenja, koje onda sledi u takvom obimu i takvoj raznorodnosti, da je ilozo iji, kao i psiholo!iji potrebno mno!o debelih svezaka da bi obuhvatila sva razliita mi*ljenja" Obe dis$ipline ne mo!u da iza8u na kraj jedna bez dru!e, a stalno jedna dru!oj li eruje neiz!ovorene i obino nesvesne pretpostavke" =oderno ube8enje u primat iziko! u krajnjoj liniji vodi u %psiholo!iju bez du*e&, to jest psihiko u tome ne moe biti ni*ta dru!o do biohemijski e e'kat" =oderna, nauna psiholo!ija, koja obja*njava sa stanovi*ta duha, uop*te ne postoji" Danas se niko ne bi mo!ao da usudi da naunu psiholo!iju zasniva na pretpostav$i samostalne, od tela nezavisne du*e" Ideja duha po sebi, jedno! u samom sebi postoje(e! duhovno! svetsko! sistema koji bi bio neophodna pretpostavka postojanja autonomne individualne du*e, kod nas je u najmanju ruku krajnje nepopularna" ,vakako moram dodati da sam jo* !odine TVTI" pri takozvanoj 9oint ,ession ?ristotelian ,o$ietC, =ind ?sso$iation i Aritish -sC$holo!i$al ,o$ietC prisu' stvovao simpozijumu u Aed ord Lolle!eu u Oondonu, koji je postavio pitanje@ ?re individual minds $ontained in <od or not) Da li su individualne du*e obuhva(ene u Ao!u ili ne) Da je neko u En!leskoj poku*ao da ospori nauni karakter ovih dru*tava, kojima pripada %$reme& en!leske inteli!en$ije, ne bi na*ao naklonjeno! slu*ao$a" ,tvarno, ja sam iz!leda bio jedini koji se udio ovoj diskusiji koja je omo!u(ila da se ponovo uju ar!umenti WIII veka" Ovaj sluaj je znak da ideja autonomno! duha, ije postojanje se pretpostavlja kao samo po sebi razumljivo, jo* nije izumrla svuda u evropskom duhovnom svetu, niti da je postala srednjovekovni osil" ,e(anje na ovu injeni$u moe nam, moda, dati hrabrosti da se uoi i %psiholo!ija sa du*om&, to jest nauka + du*i koja bi bila zasnovana na pretpostav$i autonomno! duha" ;epopularnost ovakvo! pothvata ne sme da nas upla*i, po*to hipoteza duha nije ni*ta antastinija od hipoteze materije" #ako stvarno nemamo pojma kako psihiko moe proiste(i iz iziko!, a psihiko ipak nekako jeste, postoji, slobodni smo da pretpostavimo i obrnuto, da psiha proistie iz duhovno! prin$ipa sline nedostupnosti kao materija" Ovakva psiholo!ija svakako ne bi mo!la da bude moderna, po*to je suprotno od ovo! moderno" :bo! to!a moramo, hteli ne hteli, da se vratimo na nauku + du*i na*ih praota$a, jer su oni bili ti koji su stvorili ovakvu pretpostavku" ,taro shvatanje je bilo da je du*a esen$ijalni ivot tela, ivotni dah, neka vrsta ivotne sile, koja za vreme trudno(e ili ro8enja ili oplo8enja prelazi u izis, u prostornost i ponovo napu*ta samrtno telo sa poslednjim izdisajem" Du*a je po sebi i za sebe neprostorno bi(e, a po*to je pre i posle telesno! po'

stojanja, ona je i bezvremena i praktiki besmrtna" Ovo !ledi*te je, posmatrano sa stanovi*ta moderne naune psiholo!ije, ista iluzija" #ako ovde ne elimo da se bavimo %meta izikom&, pa ni modernom, potrebno je bez predrasuda ispitati empirijsku opravdanost ovo! staro! shvatanja" Imena koja ljudi daju svom iskustvu su esto di' rektno obave*tajna" Odakle potie re du*a) ,eele .du*a/, kao i en!lesko soul, !otsko saiXala, staro!er'mansko saiXalY, etimolo*ki je srodno sa !rkim aio'los, pokretno, *areno, sjajno" <rka re psiha kao *to je poznato naziva se i leptir" ,aiXalZ je, s dru!e strane, srodno staroslovenskoj rei sila, sna!a" Ova povezanost ba$a svetio i razja*njava praznaenje rei ,eele@ ona je pokretaka sila, ivotna sna!a" Oatinski naziv animus, duh, i anima, du*a, je isto *to i !rko anemos, vetar" Dru!a !rka re za vetar, pneuma, isto tako znai i duh" U !otskom sre(emo istu re kao us' anan, izdisati, a u latinskom an'helare, te*ko disati, U staronemakom spiritus san$tus je prevo8eno kao atum, ?tem .dah/" U arapskom je rih, vetar, ruh, du*a, duh" ,asvim slinu srodnost imaju !rko psiha, koja je u vezi sa psiho, dihati, psihos, sve, psihros, hladan, i iza, meh" Ove veze jasno ukazuju kako je u latinskom, !rkom i arapskom naziv za du*u blizak sa predstavom usta' lasano! vazduha, %hladno! daha duhova&" :bo! to!a najverovatnije i primitivno shvatanje daje du*i nevidljivo vazdu*asto telo"

TN

>azumljivo je bez daljnje!a da se, po*to je disanje znak ivota, dah smatra ivotom, isto kao i kretanje i pokretaka sna!a" Dru!o primitivno shvatanje vidi du*u kao vatru ili plamen, po*to je toplota isto tako znak ivota" Budnovato, ali ipak ne retko primitivno shvatanje identi ikuje du*u sa imenom" Ime individue je njena du*a, zbo! to!a i obiaj da ,sR davanjem imena predaka inkarnira du*a pretka u novoro8ene" Ovo shvatanje ne znai svakako ni*ta dru!o do priznavanje svesti sopstveno! 9a kao izraza du*e" Besto se du*a identi ikuje sa senkom, zbo! to!a je i smrtna uvreda nekome stati na senku" ,to!a je i opasno podne .junjaki as duhova/, po*to je tada senka sasvim mala" *to je isto *to i ivotna u!roenost" ,enka izraava isto ono *to su <r$i nazivali sinopados, pozadi slede(i, ose(anje neshvatljive ive prisutnosti, zbo! e!a su i du*e nestalih oznaavane kao senke" Ovi na!ove*taji mo!u pokazati kako je prashva'tanje doivljavalo du*u" -sihiko iz!leda kao ivotni izvor, kao primum movens, kao duhovna ali objektivna prisutnost" ,to!a i primitivni ovek zna da raz!ovara sa svojom du*om, ona ima u njemu !las" po*to ona nije isto *to i on sam i nje!ova svest" :a praiskustvo, psihiko nije zbirni pojam sve!a subjektivno! i voljno! kao *to je to za nas, ve( ne*to objektivno, *to ivi iz samo! sebe i poiva na sa' mom sebi" Ovo shvatanje je empirijski sasvim opravdano, po*to se ne samo na primitivnom stupnju, ve( i kod kulturno! oveka psihiko pokazuje kao objektivno koje je u velikoj meri izvan kontrole na*e svesne volje" Tako, na primer, obino ne moemo potisnuti emo$ije, lo*e raspoloenje ne moemo preobratiti u dobro, snove ne moemo niti naruiti niti otkazati" Bak i najinteli!entnije! oveka mo!u povremeno da opsednu misli kojih nije u stanju da se oslobodi ni uz najve(i napor volje" ;a*e pam(enje moe nainiti sulude skokove kojima moemo samo bespomo(no da se udimo, a na pamet nam padaju i antazije koje niti smo ikada traili niti oekivali" =i samo volimo da sami sebe uljuljkujemo tvrdnjom da smo !ospo' dari u sopstvenoj ku(i" U stvarnosti smo strahovito upu(eni na to da na*e nesvesno psihiko samo od sebe ispravno unk$ioni*e i da nas u danom sluaju ne ostavlja na $edilu" #ad se prouava psiholo!ija neurotiara, onda je oveku direktno sme*no *to uop'*te ima psiholo!a koji psihu poistove(uju sa sve*(u" ? psiholo!ija neurotiara se, kao *to je poznato, samo nebitno razlikuje od psiholo!ije takozvanih normalnih, jer ko danas sasvim si!urno nije neurotian) , obzirom na ovakvo stanje stvari sasvim je shvatljivo *to staro shvatanje du*e kao nee! nezavisno!, ne samo objektivno! ve( i direktno opasno samovoljno! ima svo! opravdanja" Dalja pretpostavka da je ovo tajanstveno bi(e koje izaziva strah istovremeno izvor ivota, psiholo*ki je isto tako razumljivo, po*to iskustvo pokazuje kako 9a' bivstvo, naime svest, proistie iz nesvesno! ivota" -sihiki ivot malo! deteta postoji bez dokazive svesti sopstveno! 9a, zbo! e!a prve !odine jedva da ostavljaju neke tra!ove se(anja" Odakle dolazi sve ono dobro i korisno *to nam pada na pamet) Odakle odu*evljenje, inspira$ija i svako povi*eno ivotno ose(anje) -rimitivni ovek u dubini svoje du*e ose(a ivotni izvor, on je duboko impresioniran stvaralakom de'latno*(u nje!ove du*e, zbo! to!a veruje u sve ono *to deluje na du*u, naime u ma!ine obrede svih vrsta" :bo! to!a je za nje!a du*a ivot uop*te, za koji on ne uobraava da !a modelira, ve( da u svakom po!ledu zavisi od nje" Ideja + besmrtnosti du*e, ma kako nam zvuala neuveno, primitivnoj empiriji nije ni*ta izvanredno" ,i!urno da je du*a ne*to neobino" Ona se ne moe tano lokalizovati u prostoru, !de ipak sve postoje(e zauzima odre8eni prostor" =i pretpostavljamo kao si!urno da su na*e misli u !lavi, ali ve( pri ose(anjima postajemo nesi!urni, po*to iz!leda da ona pre nastanjuju predeo sr$a" Ose(aji su potpuno raspore8eni preko $elo!a tela" ;a*a teorija je, dodu*e, da je sedi*te svesti u !lavi" ?li -ueblo Indijan$i su mi rekli da su ?merikan$i ludi *to veruju da su njihove misli u !lavi" ,vaki razuman ovek misli sr$em" Izvesna $rnaka plemena svoju psihiku lokaliza$iju ne iksiraju ni za !lavu ni za sr$e, ve( za trbuh" Ovoj nesi!urnosti prostorne lokaliza$ije pridruuje se injeni$a da psihiki sadraji uop*te poprimaju vanprostorni karakter, im napuste s eru ose'(aja" #oje prostorno merilo moemo primeniti za misli) Da li su one male, velike, du!e, tanke, te*ke, tene, prave, krune ili kakve) ?ko ho(emo da nainimo ivu predstavu neko! etvodimenzionalno! bi(a u odre8enom prostoru, onda nam je za to si!urno misaono bi(e model" Ailo bi mno!o jednostavnije kada bi se postojanje psihe mo!lo jednostavno osporitiF ?li ovde imamo

TI

neposredno iskustvo + neemu postoje(em, usa8enom u na*u izmerenu, odmerenu trodimenzionalniu stvarnost, kojoj zapanjuju(e nije slino u svakom po' !ledu a ni u detaljima, a ovu ipak odraava" Du*a bi mo!la biti matematika taka a istovremeno i itav svet zvezda nekretni$a" ;aivnom shvatanju ne moemo zameriti *to smatra da se ovako paradoksalno bi(e !ranii sa boanstvom" #ada nema prostora, onda nema ni tela" Telo umire, ali nevidljivo, van'prostorno, moe li ono da nestane) Osim to!a ivot i du*a su bili pre no *to je bilo sopstveno 9a, a kada 9a ne postoji, kao za vreme spavanja ili besvesti, ipak postoje ivot i du*a, kao *to pokazuju snovi ili kao *to se moe videti na dru!om" :a*to bi naivno shva'tanje, s obzirom na ovakva iskustva, trebalo da osporava da du*a ivi s onu stranu tela) =oram priznati da u ovom takozvanom sujeverju mo!u da sa!ledam isto tako malo besmisla kao u rezultatima istraivanja nasle8a ili psiholo!ije na!ona" Da je staro shvatanje du*i pridavalo vi*e, ak boansko znanje svakako je razumljivo s obzirom na injeni$u da su stare kulture, unazad sve do primitivno! oveka, snove i vizije vazda smatrali izvorom saznanja" ;esvesno stvarno raspolae sa subliminal'nim opaanjima iji se doma*aj !ranii sa udom" :a priznavanje ovo! stanja na primitivnom stupnju snovi i vizije koriste se kao vaan izvor in orma$ija, a na ovoj psiholo!iji nastale su mo(ne, prastare kulture, kao indijska i kineska, od kojih su obe do u tanine, ilozo ski i praktino razradile unutra*nji put spoznaje" Uvaavanje nesvesne psihe kao izvora saznanja niukom sluaju nije tako iluzionistiko, kako bi to hteo na* zapadni ra$ionalizam" =i smo skloni da prihvatimo da svo saznanje u krajnjoj liniji uvek potie od spolja" Danas, me8utim, si!urno znamo da nesvesno raspolae sadrajima koji bi, kada bi mo!li da se privedu u svest, znaili nepre!ledan porast saznanja" =oderna ispitivanja instinkata, na primer kod insekata, sabrala su bo!at empirijski materijal, koji u najmanju ruku dokazuje da bi ovek, kada bi u danom sluaju tako postupao kao odre8eni insekt, posedovao mo(no saznanje" ;aravno da se nikako ne moe dokazati da su insekti svesni svo! znanja, ali da su ovi nesvesni sadraji psihika unk$ija u to ne(e sumnjati zdrav ljudski razum" Tako i ovekovo nesvesno sadri $elokupnu ivotnu i unk$ionalnu ormu niza predaka, tako da u svakom detetu postoji saobrazna psihika unk$ionalna spremnost ve( pre svake svesti" I u odraslom, svesnom ivotu ova nesve'sna instinktivna unk$ija je prisutna i delatna" U njoj su na!ove*tene i prisutne sve unk$ije svesne psihe" ;esvesno opaa, ima namere i slutnje, ose(a i misli slino svesti" Ovo nam je dovoljno poznato iz iskustva psihopatolo!ije i ispitivanja unk$ije snova" ,amo u jednom po!ledu postoji bitna razlika izme8u svesno! i nesvesno! unk$ionisanja psihe" Dok je svest dodu*e intenzivna i kon$entrovana" ona je isto e emerna .kratkotrajna/ i usredsre8ena na neposrednu sada*njost i na ono slede(e, a tako8e raspolae samo individualnim iskustvenim materijalom, koji obuhvata nekoliko de$enija" Daljno pam(enje je ve*tako i u su*tini se sastoji od na*tampano! papira" ,tvar stoji sasvim dru!aije sa nesvesnim" Ono, dodu*e, nije kon$entro'vano i intenzivno, ve( polutamno do tamno!, ono je izvanredno ekstenzivno i moe na najparadoksalniji nain sastaviti najhetero!enlje elemente, pored neodre8ene koliine podpra!ovnih opaanja raspolae sa neizmernom rizni$om nataloeno! ivotno! iskustva svih predaka, koji su samo svojim postojanjem doprineli di eren$ija$iji vrste" ?ko bi nesvesno mo!lo da se personi ikuje, onda bi to bilo kolektivni ovek, s one strane polnih spe$i iteta, s one strane mladosti i starosti, ro8enja i smrti, a raspola!ao bi sa priblino besmrtnim ljudskim iskustvom od jedno! do dva miliona !odina" Ovaj ovek bi naprosto bio iznad smena vremena" ,ada*njost bi mu znaila isto toliko kao bilo koja !odina u stotom milenijumu pre Hristovo! ro8enja, on bi snevao vekovne snove i bio bi neuporedivi pro!nostiar na osnovu svo! ne'izmerno! iskustva" 9er on je bezbroj puta doiveo ivot pojedin$a, porodi$e, plemena i naroda, i u ivotnim unutra*njim ose(anjima poseduje postajanje, bujanje i proti$anje" ;a alost, ili moda sre(om, on sanja7 bar nam tako iz!leda kao da ovo kolektivno nesvesno u sebi ne ukljuuje sopstvenu svest svojih sadraja, u *ta, s dru!e strane, nismo sasvim si!urni, isto tako malo kao kod insekata" Tako8e iz!leda da ovaj kolektivni ovek nije osoba, ve( ne*to kao beskrajna struja ili moda more slika ili oblika, koji nam pritiu u svest u snu ili u nenormalnim psihikim stanjima" Ailo bi upravo !roteskno kada bismo ovaj beskrajni iskustveni sistem nesvesne psihe oznaili kao iluziju, po*to je na*e vidljivo i opipljivo telo sasvim slian iskustveni sistem, koji u sebi jo* uvek nosi vidljive tra!ove prastaro! razvitka, a nesumnjivo je svrhovna, unk$ionalna $elina, inae uop*te ne bismo mo!li da

T[

ivimo" ;ikome ne bi palo na pamet da uporednu anatomiju ili iziolo!iju smatra besmislom i zbo! to!a se ne moe smatrati iluzijom istraivanje kolektivno nesvesno! ili vrednovanje ovo! kao izvora saznanja" <ledano sa na*e! spoljne! stanovi*ta, du*evno nam u su*tini iz!leda kao odraz spoljnih zbivanja, pomo(u kojih ono nije samo prouzrokovano, ve( uzrono sazdano" Isto tako nam iz!leda kao da bi se nesvesno mo!lo objasniti samo od spolja i preko svesti" #ao *to znate, Grojdova psiholo!ija je nainila ovaj poku*aj" Ovaj poduhvat, me8utim, mo!ao bi da ima stvarno! uspeha samo onda kada bi nesvesno stvarno bilo ne*to *to nastaje tek kroz individualno postojanje i svest" ?li nesvesno je uvek ve( prethodno tu, po*to je ono jo* od iskona nasle8ena unk$iona spremnost" ,vest je kasnije ro8eni potomak nesvesne du*e" Ailo bi po!re*no ivot predaka obja*njavati iz poznih epi!ona .nasljednika/, sto!a je, po mome mi*ljenju, po!re*no nesvesno posmatrati u kauzalnoj zavisnosti od svesti" Obrnuto je, sto!a, si!urno tanije" ?li to je !ledi*te stare psiholo!ije koja je, poznavaju(i nepro$enjivu rizni$u tamno! iskustva koje lei skriveno ispod pra!a e emerne .privremene/, individualne svesti, pojedinanu du*u uvek posmatrala samo kao zavisnu od duhovno! svetsko! sistema" Ona nije samo stvorila hipotezu, ve( joj je bilo iznad svake sumnje evidentno da je ovaj sistem bi(e sa voljom i sve*(u, ak da je osoba, i ovo bi(e nazvala je Ao!om, i ovaj joj je bio zbirni pojam sve realnosti" On joj je bio najrealnije bi(e, prima $ausa, iz ko! se jedino mo!la objasniti du*a" Ova hipoteza ima psiholo*ko opravdanje po*to se ne moe smatrati neopravdanim da se bi(e, koje je u pore8enju sa ovekom skoro besmrtno i skoro sa veitim iskustvom, nazove boanskim" -rethodno reeno opisuje problematiku psiholo!ije koja se za obja*njenje osnova ne poziva na iziki, ve( na duhovni sistem, iji primum movens nije materija i njeni kvaliteti niti ener!etsko stanje, ve( Ao!" Ovde je vrlo blizu isku*enje da se, uz ukazivanje na modernu prirodnu ilozo iju, ener!ija ili Qlan vital nazove Ao! i da se time duh i priroda shvate kao jedno" ,ve dok se ovakav eksperimenat o!raniava na ma!lovite visine spekulativne ilozo ije, ostaje bezopasan" ?li ako sa tim otponemo da operi*emo u niim s erama nauno! iskustva, ubrzo (emo se zaplesti u bezizlazne nejasno(e, po*to se ovde radi + praktiki vanim obja*njenjima" =i se, naime, ne bavimo psiholo!ijom sa isto akademskim zahtevima, ija su obja*njenja praktiki beznaajna, ve( nam je potrebna praktina psiholo!ija, koja je praktiki ta'na, koja daje takva obja*njenja koja se moraju potvrditi u svojim praktinim rezultatima" ;a bojnom polju praktine psihoterapije upu(eni smo na ivotne rezultate, !de ne moemo postavljati teorije koje se ne tiu pa$ijenata ili im ak *tete" Ovde je esto ak ivotno vano da li se obja*njava iz iziko! ili iz duhovno!" ;e zaboravimo da naturalistikom !ledi*tu sve *to je duh iz!leda kao iluzija, i da obrnuto, duh esto mora da odrie i savlada ne*to *to je nametljiva izika injeni$a, da bi sam mo!ao da postoji" ?ko priznajem samo prirodne vrednosti, pomo(u moje i' zike hipoteze (u obezvredniti, omesti ili ak razoriti duhovni razvitak mo! pa$ijenta" ?ko, me8utim, krenem u krajnjoj liniji samo prema duhovnim orijen'ta$ionim takama, onda (u po!re*no shvatiti i izvr*iti nasilje nad prirodnim ovekom u nje!ovom izikom pravu postojanja" ;e mali broj samoubistava u psihoterapijskom postupku rezultat je ovakvih proma*aja" Da li je ener!ija Ao! ili Ao! ener!ija, malo me brine, jer to i inae ne mo!u znati" =e8utim, potrebno je da znam kako se to mora psiholo*ki objasniti" =oderna psiholo!ija vi*e ne stoji na jednom ili dru!om stanovi*tu, ve( izme8u na opasnom ne'samo'' ne!o'i'ono'dru!o, jednoj od najzavodljivijih prilika z\ krajnje beskarakterni oportunizamF To je neosporno najve(a opasnost $oin$identia oppositorium, inte' lektualno! oslobo8enja od suprotnosti" #ako moe iz ovakve ekvivalentnosti dveju suprotnih hipoteza da nastane ne*to dru!o do bezoblina i neusmerena ne' odre8enost) -rednost jednoznano! prin$ipa obja*njenja je, nasuprot ovome, oi!ledna bez daljnje!a 6 on dozvoljava !ledi*te koje daje smer" ;eosporno da se ovde radi + vrlo te*kom problemu" =i moramo imati realnost, realnu osnovu obja*njenja na koju bismo mo!li da se pozovemo, dok je nemo!u(e da moderni psiholo! i dalje uporno nastoji na izikom stanovi*tu, kada mu je jednom postala jasna opravdanost duhovno! stanovi*ta" ?li ovo dru!o stanovi*te ne(e mo(i da sasvim usvoji, po*to se ne mo!u zanemariti osnove relativne vanosti iziko! stanovi*ta" ;a *ta ovek, dakle, treba da se osloni) :a re*enje ovo! problema moja razmi*ljanja su se kretala u!lavnom ovako@ kon likt izme8u prirode i duha je odraz paradoksno! psihiko! bi(a, ono ima iziki i duhovni aspekt koji iz!leda kao protivure'nost, po*to

T]

su*tinu psihiko! u krajnjoj liniji ne ra'zumemo" Uvek kada ovekov razum ho(e da se iskae + neemu *to u krajnjoj osnovi nije shvatio i ne moe da shvati, on mora, ako je po*ten, da se suoi sa protivure(no*(u" a da bi ovu bar donekle upoznao, on mora da je raskine u njene suprotnosti" #on likt izme8u iziko! i duhovno! aspekta samo je potvrda da je psihiko u krajnjoj liniji neobuhvatno ne*to" Aez sumnje to je na*e jedino neposredno iskustvo ,ve *to saznajem je psihiko" Bak i iziki bol je psihiki odraz koji trpim, sva moja ulna opaanja koja mi name(e svet neprobojnih stvari koje ispunjavaju prostor su psihike slike koje jedino predstavljaju moje neposredno iskustvo, po*to su samo one ono *to moja svest ima kao neposredni objekt" Da, moja psiha menja i krivotvori stvarnost, tako da su mi po' trebna ve*taka pomo(na sredstva da bih mo!ao da odredim kakve su stvari izvan mene, da je, na primer, ton treperenja vazduha odre8ene rekven$e a da je boja odre8ena talasna duina svetlosti" U osnovi uzev mi smo uvijeni u psihike slike u tolikoj meri da uop*te nismo u stanju da izvan nas prodremo u su*tinu stvari" ,ve *to moemo da saznamo sastoji se od psihiko! materijala" -siha je najrealnije bivstvo, po*to je jedina neposrednost" ;a ovu realnost moe da se pozove psiholo!ija, naime na realnost psihi"kog. ?ko poku*amo da dublje prodremo u ovaj pojam, iz!leda nam kao da izvesni sadraji ili slike potiu iz takozvane izike sredine, kojoj pripada i moje telo, dru!e pritiu iz takozvano! duhovno! izvora, i iz!leda da se razlikuju od izikih stvari, ali zbo! to!a nisu manje realne" Da li zami*ljam kakav (u kupiti automobil, ili u kakvom se stanju trenutno nalazi du*a mo! pokojno! o$a, da li me ljuti neka spolj'na injeni$a ili misao, psihiki je podjednako realno" ,amo jedno se odnosi na svet izikih, a dru!o na svet duhovnih stvari" #ada moj pojam + realnosti pomerim na psihu, !de je jedino stvarno na mestu, tada prestaje kon likt izme8u prirode i duha kao osnova obja*njenja" Oni postaju samo oznake porekla za psihi"ke sadraje, koji se tiskaju u moju svest #ada me opee vatra, ne sumnjam u realnost vatre ?li kada strahujem da bi mo!ao da se pojavi duh, tada traim za*titu iza pomisli da je to samo iluzija" =e8utim, kao *to je vatra psihika slika odre8eno! predmetno! zbivanja, ija je izika u krajnjoj liniji jo* nepoznata, tako je i moj strah od aveti psihika

slika duhovno! porekla, isto tako realna kao vatra, po*to mi stvara realni strah, isto kao *to mi vatra uzrokuje realni bol" #ojim duhovnim zbivanjem u krajnjoj liniji istie strah od aveti, nepoznato mi je isto kao *to mi je nepoznata priroda materije" I kao *to mi ne pada na pamet da prirodu vatre objasnim dru!aije do pomo(u hemijskih i izikih pojmova, tako isto i ne pomi*ljam da strah od aveti razumem dru!aije do pomo(u duhovnih aktora" Binjeni$a da je neposredno iskustvo samo psihiko i da zbo! to!a neposredna realnost moe biti samo psihika, obja*njava za*to su primitivnom o'veku duhovi i ma!ina dejstva isto tako predmetni kao i iziki do!a8aji" -rimitivni ovek svoje pra'iskustvo jo* nije po$epao u suprotnosti" U nje!ovom svetu jo* se uzajamno proimaju duh i materija, a bo!ovi jo* tumaraju po *umama i dolinama" On je jo* kao dete, tek poluro8eno, jo* sneno zatvoren u svoju du*u, u svet kakav stvarno jeste, jo* neizobli'en saznajnim te*ko(ama tek svitaju(e! razuma" Iz raspada duha i prirode :apad je sauvao prirodu u koju veruje saobrazno temperamentu i u koju se sve vi*e upli(e sa svim bolnim i oajnikim poku*ajima produhovljavanja" ;asuprot tome Istok je odabrao duh koji materiju obja*njava kao =aja, da bi dre'mao u sumraku azijatske prljav*tine i bede" ?li kako postoji samo jedna zemlja, a Istok i :apad ne mo!u jedno oveanstvo da razdvoje u dve razliite polovine, tako jo* postoji psihika realnost u prvobitnom jedinstvu i eka na napredak ovekove svesti od vere u jedno a osporavanje dru!o! do priznavanja oba kao konstitutivnih elemenata jedne du*e" Ideja psihike realnosti mo!la bi se oznaiti kao najbitnija tekovina moderne psiholo!ije, kada bi kao takva bila priznata" ?li iz!leda mi da je op*ti prodor ove ideje samo pitanje vremena" Ona mora da prodre, po*to ve( samo ova ormula dozvoljava da se raznolike psihike pojave pro$enjuju u svojim spe$i inostima" Aez ove ideje neizbeno se pomo(u obja*njenja povremeno vr*i nasilje nad polovinom psihiko!" =e8utim, sa ovom idejom stiemo mo!u(nost
4 -

T^

da obe*tetimo onu stranu du*evno! ivota koja se izraava u sujeverju i mitolo!iji, u reli!ijama i ilozo iji" ? ovaj aspekt du*e zbilja nije za pot$enjivanje" Istina koja se prima preko ula moda je dovoljna razumu, ali ona nikada ne daje smisao ovekovo! ivota, koji zahvata i ose(aje i izraava ih" ,na!e ose'(aja su, me8utim, esto aktori koji u!lavnom i u krajnjoj liniji odluuju u dobrom kao i u zlu" ?ko te sna!e ne pomo!nu na*em razumu, onda je ovaj obino nemo(an" Da nas nisu, moda, razum i dobra na'mera odvratili od svetsko! rata ili od bilo kakvo! dru!o! katastro alno! bezumlja) Ili su moda naj' ve(i duhovni i so$ijalni preokreti nastali iz razuma, kao na primer, preobraaj antike privrede u sred'njovekovnu) Ili eksplozivno *irenje islamske kulture) #ao lekara, naravno da me neposredno ne dotiu ova pitanja od svetsko! znaaja, ja imam posla sa bolesnikom" ?ko je ve( bila predrasuda dosada*nje medi$ine da bolest po sebi i za sebe treba tretirati i leiti, ipak se u novije vreme sve jae uju !lasovi koji ovo mi*ljenje o!la*avaju zabludom i zalau se ne za leenje bolesti, ve( bolesno! oveka" Ovaj isti za'htev name(e nam se u leenju du*evnih bolesti" ,ve vi*e i vi*e skre(emo panju sa vidljivih oboljenja i usmeravamo je na $elo! oveka, po*to smo uvideli da upravo du*evne bolesti nisu lokalizovani, usko o!ranieni enomeni, ve( simptomi izvesno! krivo! stava $elokupne linosti" ,tvarno izleenje sto!a se nikada ne moe oekivati od leenja o!ranieno! jedino na smetnje, ve( samo od leenja $elokupne linosti" U vezi sa ovim se(am se jedno! vrlo instruktivno! sluaja" >adilo se + vrlo inteli!entnom mladom oveku, koji je na osnovu podrobno! prouavanja strune medi$inske literature izradio is$rpnu analizu svoje neuroze" On je sa sobom doneo svoje rezultate u obliku prave, izvanredno napisane mono!ra ije, tako re(i spremne za *tampu i zamolio me da proitam manuskript i da mu onda kaem zbo! e!a jo* uvek nije ozdravio, iako bi, prema nje!ovom naunom mi*ljenju, morao zapravo biti zdrav" ;a osnovu te literature morao sam da mu priznam da bi on mo _\` biti izleen ako se radilo samo + uvidu u kauzalnu strukturu neuroze" Hto nije izleen mora da je uzrok u tome *to on u svom op*tem stavu prema ivotu pravi prin$ipijelnu !re*ku, koja se svakako nalazi s onu stranu simptomatolo!ije nje!ove neuroze" Ve( u nje!ovoj anamnezi uoio sam da zimu esto provodi u ;i$i ili ,en =ori$u" :apitao sam !a ko zapravo pla(a ove izlete, pa se ispostavilo da neka sirota uitelji$a, koja !a voli, odvaja od ro8enih usta da bi u*te8enim nov$em omo!u(ila mladi(u ove oporavke" U ovoj nesavesnosti lei osnov neuroze i obja*njenje za*to ne pomae ni sav nauni uvid" U ovome je prin$ipijelna !re*ka, u moralnom stavu" -a$ijent je smatrao moje mi*ljenje krajnje nenaunim, po*to moral nema nie!a zajedniko! sa naukom" On je verovao da se nemoralnost, koju on u su*tini nije podnosio, moe nauno zbrisati, a kon likt i ne postoji, po*to mu ljubavni$a daje nova$ dobrovoljno" ;auno se + ovome moe misliti kako !od ko ho(e, *to, me8utim, ne menja injeni$u da velika ve(ina $ivilizovanih ljudi jednostavno ne podnosi ovakav stav" =oralni stav je realan aktor, sa kojim mora raunati psiholo! ukoliko eli da izbe!ne te*ke po!re*ke" Isto vai i za injeni$u da su izvesna ra$ionalno neosnovana reli!ijska ubedenja za mno!e ljude ivotna neophodnost" To su, opet, psihike realnosti, koje mo!u da izazovu i da izlee bolest" #ako esto sam uo ovaj uzvik od mojih bolesnika@ %#ada bih samo znao da moj ivot ima bilo kakav smisao i svrhu, tada mi uop*te ne bi trebala sva ova neurotska priaF& Da li je dotini bo!at ili siroma*an, da li ima ili ne porodi$u i poloaj, ni*ta ne znai, po*to mu ove injeni$e ni izdaleka nisu dovoljne kao ivotni smisao" =no!o pre se radi + ira$ionalnoj neophodnosti takozvano! duhovno! ivota, koji dotini ne moe ste(i ni preko univerziteta, ni biblioteka, niti preko $rkve" On !a ne moe primiti jer taj ivot dotie samo nje!ov razum ali ne obuhvata nje!ovo sr$e" U jednom ovakvom sluaju ispravno upoznavanje duhovno! aktora od strane lekara je naprosto po ivot vano, a ovoj neophodnosti pa$ijentovo nesvesno izlazi

u susret utoliko *to, na primer, u snovima proizvodi sadraje ija se priroda mora su*tinski smatrati re' li!ioznom" -revideti duhovno poreklo ovih sadraja znai po!re*no leenje uz od!ovaraju(i neuspeh" U stvari, duhovne op*te predstave su neophodni sastavni deo du*evno! ivota, koji se moe dokazati kod svih naroda koji koliko'toliko uivaju artikuli'sanu svest" ;jino delimino odsustvo ili ak njihovo uz!redno

Ta

osporavanje kod kulturnih naroda mora se sto!a shvatiti kao znak de!enera$ije" -o*to je dosada*nji razvitak psiholo!ije ba$ao tei*te na iziku uslovljenost du*e, budu(i zadatak psiholo!ije bi(e istraivanje duhovne uslovljenosti psihikih pro$esa" -rirodna istorija duha danas se nalazi jo* u stanju koje se moe uporediti sa stanjem prirodnih nauka u WIII veku" Tek smo zapoeli da skupljamo iskustva" ?ko moderna psiholo!ija uop*te sme da se hvali da je skinula veo sa prekrivene slike du*e, onda je to onaj veo koji je do sada skrivao njenu biolo*ku pojavu od istraivako! po!leda" Dana*nje stanje mo!li bismo da uporedimo sa stanjem medi$ine u WVI veku, kada se zapoelo sa upoznavanjem anatomije, dok se + psiholo!iji nije imalo ni pojma" Tako nam je danas duhovni ivot du*e poznat tek u najmanjim deli(ima" Dodu*e, danas znamo da postoje duhovno uslovljeni pro$esi promene koji, na primer, ine osnovu ini$ija$ije, poznate iz psiholo!ije primitivnih naroda, ili stanja uslovljenih jo!i postup$ima" ?li jo* nam nije uspelo da utvrdimo njihovu svojstvenu za'konomernost" 9edino znamo da veliki deo neuroza poiva na poreme(aju ovih pro$esa" -siholo*kim istraivanjima nije se uspelo da se skinu mno!obrojne koprene sa slike du*e, po*to je ova nepristupana i tamna kao i sve duboke tajne ivota" U osnovi uzeto ne moemo uiniti ni*ta vi*e do da priamo + tome *ta smo ve( poku*ali i *ta jo* planiramo da inimo u budu(nosti da bi bar priblino re*ili tu veliku tajnu"

III ?;?OITIB#? -,IHOOO<I9? I -O<OED ;? ,VET

?;?OITIB#? -,IHOOO<I9? I -O<OED ;? ,VET ;emaka re %beltans$hauun!& .po!led na svet, nazor ili nazori + svetu/ jedva da se moe prevesti na neki dru!i jezik" Iz ovakvo! stanja stvari moe se izvesti zakljuak da ova re ima posebnu psiholo*ku osobinu7 naime, ona ne izraava samo neki pojam + svetu 6 takav pojam bi se mo!ao prevesti bez dvoumljenja 6 ve( istovremeno i nain kako neko sa!ledava svet" U rei % ilozo ija& krije se ne*to slino, ali intelektualno o!ranieno, dok re %beltans$hauun!& obuhvata sve vrste zauzetih stavova prema svetu, ukljuuju(i i ilozo ski" Tako postoji estetski, reli!iozni, idealistiki, realistiki, romantini, praktini po!led na svet 6 da nabrojimo samo neke od mo!u(ih" U ovom smislu pojam beltans$hauun! ima vrlo mno!o zajedniko! sa pojmom Einstellun! .zauzimanje stava, pode*enost, pripravijenost/7 sto!a bi se beltans$hauun! mo!ao opisati kao pojmovno formulisano zauzimanje stava. Hta se podrazumeva pod zauzimanjem stava) ,tav je psiholo*ki pojam koji oznaava psihike sadraje usmerene odre8enom $ilju ili posebno orijen'tisane pomo(u takozvane nadpredstave" ?ko bismo na*e psihike sadraje uporedili sa vojskom i razliite oblike zauzetih stavova izrazili posebnim stanjima armije, onda bi se, na primer, panja mo!la pred
)1] Predavanje odrano 1920. u 1ar srueu. 2 novom ob iku i3a o u, 4ee en!rob eme der )egen*art, Ps5c6o ogisc6e Ab6and ungen ))) *19%1+.

TV

staviti pomo(u kon$entrisane armije koja se nalazi u pripravnosti, okruena izvi8akim jedini$ama" Bim su dovoljno poznati jaina i pozi$ije neprijatelja, stanje se menja 6 armija se stavlja u pokret u prav$u odre8eno! $ilja napada" ;a sasvim slian nain menja se psihiko zauzimanje stava" Dok je u stanju iste panje vode(a ideja bila opaanje, pri emu su, po mo!u(stvu, potiskivani sopstveni misaoni rad kao i ostali subjektivni sadraji, sada se, prilikom prelaska u aktivno zauzimanje stava, javljaju u svesti subjektivni sadraji, koji se sastoje od $iljne predstave i dejstvenih impulsa" #ao *to armija ima !lav'nokomanduju(e! sa !eneral*tabom, tako i psihiki stav ima op*tu vode(u ideju koja se oslanja i zasniva na obimnom materijalu, kao *to su iskustvo, naela, a ekti i slino" Bovek, naime, ne postupa jednostavno tako, u neku ruku izolovano rea!uju(i na odre8enu dra, ve( se svaka na*a reak$ija odvija pod uti$ajem kompli'kovanih psihikih preduslova" Da bi opet iskoristili vojniko pore8enje, ova zbivanja mo!li bismo da uporedimo sa onima u velikom !lavnom *tabu" Obinim vojni$ima moe iz!ledati tako kao da se jednostavno odbija napad, ili da se jednostavno napada po*to je prime(en neprijatelj" ;a*a svest je uvek sklona da i!ra ulo!u prosto! vojnika i da veruje u jednostavnost njene ak$ije" U stvarnosti, me8utim, na ovom mestu i u ovom trenutku se bori, po*to postoji op*ti plan napada, prema kome se ovaj obini vojnik jo* pre nekoliko dana pomerio na ovu taku" ? ovaj op*ti plan opet nije samo reak$ija na izve*taje izvi8aa, ve( stvaralaka ini$ijativa !lavnokomandu'ju(e!, uslovljena ak$ijom neprijatelja a moda i sasvim nevojnikim, obinom vojniku nepoznatim politikim razlozima" Ovi poslednji aktori su vrlo kompleksne prirode i lee daleko izvan vojnikovo! shva'tanja, a izvanredno su jasni samo !lavnokomanduju'(em armije" ?li i njemu su nepoznati izvesni aktori, naime nje!ovi sopstveni preduslovi sa njihovim kom'plikovanim pretpostavkama" Tako se ak$ija armije nalazi pod jednim jednostavnim i jedinstvenim naredbodavnim telom koje je, me8utim, sa svoje strane rezultat sadejstva nesa!ledivih komplikovanih aktora" Tako se i psihika ak$ija odvija na osnovu sline komplikovane pretpostavke" -ri svoj jednostavnosti impulsa ipak svaka nijansa nje!ovo! posebno! svojstva, nje!ove jaine i smera, nje!ov vremenski i mesni tok, nje!ov nameravani $ilj itd", poiva na posebnim psihikim pretpostavkama, upravo zauzetom stavu, koji se, opet, sa sveje strane sastoji od konstelacije sadraja, ija raznolikost jedva da je sa!lediva" 9a je !lavnokomanduju(i vojske7 nje!ova razmi*ljanja i odluke, nje!ovi razlozi i sumnje, nje!ove name'rR i oekivanja su !eneral*tab a nje!ova zavisnost od spoljnih aktora je zavisnost !lavnokomanduju(e! od te*ko sa!ledivih uti$aja !lavno! *taba i politike koja operi*e s one strane u tami" =i ne(emo isuvi*e opteretiti na*e pore8enje ako odnos oveka prema svetu stavimo u ove iste okvire 6 ovekovo 9a kao !lavnokomanduju(i male armije u borbi sa nje!ovom okolinom, ne retko rat na dva ronta, napred borba za opstanak, pozadi borba protiv sopstvene buntovne na!onske prirode" Bak i kad se nije pesimista, na* opstanak se ose(a pre kao borba ne!o bilo *ta dru!o" ,tanje mira je desideratum, i kada je neko sa svetom i sa samim sobom zakljuio mir, onda je to znaajan do!a8aj" ,hodno vi*e ili manje hroninom ratnom stanju potreban nam je briljivo or!anizovan stav, a ako zbo! neko! ispunjenja treba da izbije trajni du*evni mir, onda nje!ov stav mora da poseduje jo* vi*i stepen najbriljivije pripreme i naj inije prorade, ak i ako stanje mira bude skromno! veka" ;aime, psihiki je mno!o lak*e iveti u stanju kretanja, u ustalasavanju i srnirivanju zbivanja, ne!o u uravnoteenom mirovanju, po*to u ovom stanju 6 bez obzira na nje!ovu divljenja dostojnu visinu i ispunjenje 6 preti za!u*enje u nepodno*ljivoj dosadi" ,to!a se ne varamo kada pretpostavljamo da du*evna stanja mira, to jest raspoloenje bez kon likta, vedro, promi*ljeno i urav' noteeno 6 ukoliko dovoljno du!o traje 6 uvek poivaju na posebno razvijenom stavu" =oda (e se neko uditi *to rei stav dajem prednost pred reju %po!led na svet&" ,a pojmom %zauzimanje stava& jednostavno sam ostavio otvorenim pitanje da li se radi + svesnom ili nesvesnom po!ledu na svet" ;aime, neko moe biti komandant sop'stvene vojske i uspe*no izdrati borbu za opstanak i ak posti(i relativno si!urni mir a da nema svesno iz!ra8eni po!led na svet" U po!ledu na svet, me8u' tim, smemo !ovoriti tek kada je neko bar nainio ozbiljan poku*aj da ovaj stav ormuli*e pojmovno ili oi!ledno, da samom sebi razjasni za*to tako postupa i tako ivi" Bemu onda po!led na svet 6 zapita(e me neko 6

20

ako se moe i bez tako nee!a) =e8utim, moe mi se isto tako postaviti pitanje@ emu svest kada se i bez nje isto tako dobro prolazi) 9er, *ta je na kraju krajeva po!led na svet) Ipak ni*ta dru!o do pro*irena ili produbljena svestF >azlo! za*to postoji svest, za*to ova tei tome da se pro*iri i produbi, vrlo je jednostavan@ bez svesti nije tako dobro kao sa njom. Oi!ledno se zbo! to!a majka priroda re*ila da me8u svim njenim neuvenim kuriozitetima stvori i najud' novatiji 6 svest" Bak i skoro nesvesni primitivni ovek moe da se prila!odi i potvrdi, ali samo u svom primitivnom svetu i zbo! to!a u dru!aijim uslovima postaje rtva bezbrojnih opasnosti, koje mi, na vi*em stupnju svesti, izbe!avamo sa lako(om" ,i!urno u vi*oj svesti rastu opasnosti + kojima primitiva$ i ne sanja, ali ostaje injeni$a da je zemlju osvojio svestan a ne nesvestan ovek" Da li je ovo u krajnjoj i nad' ljudskoj nameri povoljno ili nepovoljno, nije na*e da odluujemo" Vi*a svest uslovljava po!led na svet, ,vaka svest od osnova i namera je kli$a po!leda na svet" ,vaki napredak u iskustvu i saznanju znai korak dalje u razvitku po!leda na svet" + sa slikom koju misleni "ovek stvara , svetu, -./01 se i on sam. Onaj ovek ije se sun$e jo* okre(e oko zemlje dru!aiji je od ono!a ija je zemlja sunev trabant" Ideja + besko'

nanosti cordana Aruna predstavlja jedan od najva' nijih poetaka moderne svesti" Bovek iji kosmos visi u empireumu je dru!aiji od ono! iji je duh prosve(en #eplerovom vizijom" Onaj kome je jo* problem *ta bi mo!ao biti rezultat od dva puta dva, dru!aiji je od ono! za ko!a nema ni*ta nesumnjivi'ie! od matematikih aprioristikih istina" Dru!im reima, nije svejedno da li i kakav po!led na svet po'seduje neki ovek, po*to mi ne stvaramo sliku sveta ve( nas ova menja u svom povratnom dejstvu" ,hvatanje koje stvaramo + svetu je slika ono! *to nazivamo svet" I ta slika je ono, prema ijim osobinama orijenti*emo na*e prila!o8avanje" #ao *to je reeno, ovo se ne de*ava svesno" -rosti vojnik u rovu nema uvida u poslove !eneral*taba" ,vakako da smo mi !eneral*tab a isto tako i !lavnokomanduju(i armije" ?li skoro uvek je potrebna nasilna odluka da se svest odvoji od trenutne, moda hitne an!aova'nosti da bi se stav usmerio op*tim problemima" ?ko to ne inimo, onda ostajemo nesvesni svo! stava i tada nemamo po!led na svet, ve( samo nesvesno zauzeti stav" ?ko se + tome ne vodi rauna, ne obra(a panja na to, onda vode(i razlozi i namere ostaju nesvesni i iz!leda kao da je sve vrlo jednostavno i samo se tako zbiva" U stvarnosti, me8utim, dolazi do kom' plikovanih pozadinskih zbivanja, sa razlozima i na' merama, ijoj se suptilnosti ni*ta ne moe zameriti" Tako ima mno!o naunika koji izbe!avaju da o orme po!led na svet, po*to ovo, navodno, nije nauno" Ovim ljudima oi!ledno nije jasno *ta zapravo, time ine" Ono *to se stvarno de*ava je da oni sami sebi namerno ostavljaju vode(e ideje u tami, dru!im reima sebe dre na stupnju svesti koji je dublji i primitivniji ne!o *to od!ovara njihovoj svesnoj sposobnosti" Izvesna kritinost i skepsa ni u kom sluaju nisu uvek izraz inteli!en$ije, ve( obrnuto, naroito onda kada se skepsa koristi da se prekrije nedostatak po!leda na svet" ;e retko vi*e nedostaje moralne hrabrosti ne!o inteli!en$ije" Bovek ne moe da sa!leda svet a da sebe ne sa!leda, onako kako neko vidi svet vidi i sebe, a za to je potrebno mno!o hrabrosti" ,to!a je uvek atalno nemati po!led na svet" Imati po!led na svet znai@ stvoriti sliku + svetu i + sebi, znati *ta je svet i *ta sam ja" Verbalno uzev to bi bilo suvi*e mno!o" ;iko ne moe znati *ta je svet, isto tako malo *ta je on sam" ?li $um !rano salis moe da !lasi@ najbolje mogu2e saznanje. ;ajbolje mo!u(e saznanje zahteva znanje a !nu*a se od neosnovanih pretpostavki, samovoljnih tvr8enja, autoritativnih mi*ljenja" Ono trai dobro obrazloene hipoteze, ne zaboravljaju(i da je svo znanje o!ranieno i podlono zabludama" ?ko slika + svetu koju smo stvorili nema povratno! dejstva na nas same, onda se ovek moe zadovoljiti sa bilo kakvim lepim ili inae u!odnim prividom" ,amoobmana, me8utim, obratno 8eluje na nas, ini nas nestvarnim, budalastim i nesposobnim" -o*to se borimo sa varljivom slikom sveta, podlee'mo nadmo(i stvarnosti" ;a ovaj nain saznajemo kako je vano i bitno imati brino zasnovani i iz!ra8eni po!led na svet" -o!led na svet je hipoteza a ne verska do!ma" ,vet menja svoj lik 6 tempora mutantur et nos in illis 6 a po*to nam je svet shvatljiv samo kao psihika slika u nama, kada se promeni slika, ne(e uvek biti lako da se

21

utvrdi da li se promenio svet, ili mi, ili oboje" ,lika + svetu moe se promeniti u svako doba, kao *to se i u svako doba moe promeniti na*e shvatanje + nama samima" ,vako novo otkri(e, svaka nova misao moe svetu promeniti iz!led" To treba uzeti u obzir, inae (emo odjednom iveti u zastare'lom svetu, sa staromodnim relikvijama dubljih stupnjeva svesti" ,vako (e jednom doekati svoj kraj, ali u interesu ivljenja je da se ovaj trenutak pomeri *to je mo!u(e dalje, a to moe uspeti samo onda kada se ne dopu*ta da se slika sveta zaledi i iksira, ve( se svaka nova zamisao oprobava da li ne*to dodaje na*oj sli$i sveta ili ne" #ada sam prihvatio diskusiju oko problema veze izme8u analitike psiholo!ije i po!leda na svet, onda, iz u!la !ore pomenuto! stanovi*ta name(e se pitanje@ da li saznanja analitike psiholo!ije dodaju na*em po!ledu na svet ne*to novo ili ne) Da bismo ovo pitanje mo!li pozitivno da tretiramo, moramo prvo objasniti su*tinu analitike psiholo!ije" Ono *ta obele'avam ovim nazivom je poseban prava$ psiholo!ije, koji se bavi takozvanim kompleksnim psihikim enomenima, nasuprot iziolo*koj ili eksperimentalnoj psiholo!iji, koja poku*ava da kompleksne enomene po mo!u(stvu razloi u njihove elemente" Oznaka %analitiki& potie od injeni$e *to se ovaj prava$ psiholo!ije razvio iz prvobitne Grojdove %psihoanalize&" Grojd je psihoanalizu identi ikovao sa svojom seksualnom teorijom i teorijom potiskivanja i time je doktrinarno iksirao" ,to!a izbe!avam izraz %psiho' analiza& kada diskutujem + dru!im a ne samo tehnikim stvarima" Hto se tie Grojdove psihoanalize, ova se sastoji od tehnike koja nam dozvoljava da takozvane potisnute, nesvesno postale sadraje ponovo privedemo svesti" Ova tehnika je terapijska metoda, odre8ena za tretiranje i leenje neuroza" U svetlu ove metode iz!leda kao da neuroze nastaju tako *to se neprijatna se(anja i tenden$ije, takozvani inkompatibilni sadraji potiskuju iz svesti i postaju nesvesni pomo(u neke vrste moralno! resantimana, koji poiva na va'spitnim uti$ajima" Tako posmatrano, nesvesna psihika delatnost, takozvano nesvesno, iz!leda u!lavnom kao re$epta$ulum svih sadraja koji su neprijatni svesti kao i svih zaboravljenih utisaka" ?li s dru!e strane ne mo!u se zatvoriti oi pred injeni$om da upravo inkompatibilni sadraji potiu iz ne'svesnih na!ona, dakle da nesvesno nije samo re$ep' ta$ulum, ve( upravo majka onih stvari kojih svest eli da se oslobodi" =e8utim, mi smemo da po8emo korak dalje@ nesvesno stvaralaki produkuje nove sadraje" ,ve *to je ikada stvorio ovekov duh poteklo je iz sadraja, koji su u krajnjoj liniji bili nesve'sne kli$e" Dok Grojd posebno na!la*ava prvi aspekt, ja istiem ovaj poslednji, a da ne osporavam prvi" Iako nije nebitno da ovek obilazi sve neprijatnosti i trudi se da ih, po mo!u(stvu izbe!ne i zbo! to!a rado zaboravlja sve ono *to mu ne od!ovara, ipak mi iz!leda znatno vanije utvrditi u emu se zapravo, sastoji pozitivna delatnost nesvesno!" -osmatrano sa ove strane nesvesno se pojavljuje kao celokupnost svih sadraja koji se nalaze in stetu nascendi" Ova neosporna unk$ija nesvesno! u!lavnom je ometana jedino potiskivanjima iz podruja svesti i ovi poreme(aji prirodne delatnosti nesvesno! su svakako osnovni izvor takozvanih psiho!enih oboljenja" ;esvesno se moda moe najbolje razumeti ako se shvati kao prirodni or!an sa njemu spe$i inom, produktivnom ener!ijom" ?ko zbo! potiskivanja nje!ovi produkti ne nai8u na prijem u svesti, onda nastaje neka vrsta povratno! zastoja, ustave, neprirodna in'hibi$ija korisne unk$ije, isto kao kada je u, normalni produkt unk$ije jetre, ometena u isti$anju u $revo" :bo! potiskivanja nastaju po!re*ni psihiki odvodi" #ao *to u prelazi u krv, tako i potisnuti sadraj iradira u dru!a psihika i iziolo*ka podruja" U histeriji su naroito ometene iziolo*ke a u dru!im neurozama, kao opsesivnim i prisilnim neurozama, u!lavnom psihike unk$ije ukljuuju(i i snove" #ao *to se u somatskim .telesnim/ simptomima histerije i u psihikim simptomima ostalih neuroza .tako8e i psihoza/ moe dokazati dejstvo potisnutih sadraja, to se isto moe uiniti i za snove" ,an je, po sebi, normalna unk$ija, koju moe omesti staza, ustava, isto kao i dru!e unk$ije" Grojdova teorija snova uzima u obzir, pa ak obja*njava snove samo pod ovim u!lom, naime kao da oni nisu ni*ta dru!o do simptomi" #ao *to je poznato i sa dru!im duhovnim podrujima psihoanaliza postupa na slian nain, na primer sa umet'nikim delima, !de me8utim na bolan nain dolazi na videlo da umetniko delo nije simptom, ve( !enuino stvarala*tvo" ,tvaralako delo moe se razumeti samo iz nje!a samo!" ?li ako se shvati kao patolo*ki nesporazum, koji neko eli da objasni kao neurozu, tada iz ovo! poku*aja obja*njenja nastaje kuriozum dostojan aljenja" Isto vai i za snove" ,an je svojstveni produkt nesvesno!, koji je pomo(u potiskivanja samo izopa'

22

en i izoblien" :bo! to!a se uvek zabasa na stranputi$u ako se poku*a da se san objasni samo kao simp'lom

potiskivanja" O!raniimo se za trenutak na rezultate Grojdove psihoanalize" U njenoj teoriji ovek se pojavljuje kao na!onsko bi(e" koje se u razliitim odnosima sudara sa zakonskim o!ranienjima ili moralnim normama kao i sopstvenim uvidom i zbo! to!a je prinu8en da potiskuje izvesne na!one sasvim ili njihov delimini udeo" Lilj metode je da se ovi na!onski sadraji privedu svesti i da se otkloni njihovo potiskivanje pomo(u svesne korekture" Opasnosti, koja potie od njihovo! osloba8anja, suprotstavlja se obja*njenje da ovi nisu ni*ta dru!o do in antilne ma*tane elje, koje pristojan ovek jedino moe da potisne" Tako8e se pretpostavlja da se one mo!u %sublimirati&, kako !lasi tehniki izraz, pod im se podrazumeva neka vrsta preokreta u korisni oblik prila!o8avanja" ?ko neko veruje da se ovo moe nainiti voljno, on se svakako vara" ?li tamo !de ne postoji ova nunost ili neumoljiva potreba, %sublima$ija& nije ni*ta dru!o do samoobmana, novo, ovaj put ne*to suptilnije potiskivanje" Da li se u ovoj teoriji i u ovom shvatanju oveka nalazi ne*to *to bi bilo korisno za na* po!led na svet) ,matram, jedva da ima ne*to" Dobropoznati ra$iona' listi(ki materijalizam s kraja devetnaesto! veka je ono *to kao vode(a ideja stoji iznad psiholo!ije tumaenja Grojdove psihoanalize" Odatle ne proistie nikakva dru!aija slika sveta i zbo! to!a ni neki dru!aiji ovekov stav prema svetu" ?li ne sme se zaboraviti da je samo u malom broju sluajeva stav upli'visan teorijom" Daleko e ikasniji put ide dreko aktora ose(anja" U svakom sluaju nisam u stanju da sa!ledam kako suvo teorijsko izla!anje treba da dopre do ose(anja" 9a bih mo!ao da iznesem vrlo is$rpnu statistiku kaznenih zavoda a pri tom (e moj itala$ zaspati" ?li ako !a provedem kroz zatvor ili du*evnu bolni$u, on ne(e zaspati, ve( (e biti pod dubokim utiskom doivljeno!" Da li je Auda prouavao neku nauku) ;e, susret i vi8enje starosti, bolesti i smrti bili su ono *to je zae!lo nje!ovu du*u" Tako nam zapravo ni*ta ne kazuju delom jedno' strana, delom po!re*na shvatanja Grojdove psihoanalize" ?li, ako ba$imo po!led u psihoanalizu stvarnih sluajeva neuroza i tamo sa!ledamo kakva pusto*enja mo!u da naine takozvana potiskivanja, kakva razaranja donosi neobra(anje panje na elementarna na!onska zbivanja, tada stiemo 6 bla!o reeno 6 snaan utisak" ;ema oblika ljudske tra!edije koja u danom sluaju ne proistie iz ove borbe ovekovo! 9a protiv nesvesno!" #o je ikada video uase tamni$a, azila za du*evne bolesti i bolni$a, taj (e, zahvaljuju(i utisku koji (e nainiti ove stvari, znatno obo!atiti svoj po!led na svet" ,a istim (e se sudariti kada ba$i po!led u ponor ljudskih patnji koje se otvaraju iza neuroze" #oliko puta sam uo uzvik@ %-a to je uasnoF #o bi tako ne*to pomislioF& Bovek stvarno ne moe osporiti da je to snaan utisak koji se prima sadejstvom nesvesno! kada se poku*a da se, sa neop' hodnom savesno*(u i temeljno istrai struktura neuroze" Tako8e je zaslu!a nekome pokazati sirotinjske etvrti Oondona, a ko je video slums, vi*e je sa!ledao ne!o onaj ko ih nije video" ?li to je samo pod'sti$aj, a jo* ostaje neod!ovoreno pitanje@ *ta treba time da se posti!ne) -sihoanaliza je zderala odoru sa injeni$a koje su bile vrlo malo poznate i ak nainila poku*aj da se njima pozabavi" ?li kakav stav ima za tako ne*to) Da li je njen zauzeti stav nov, dru!im reima da li je veliki utisak bio plodonosan) Da li je on promenio sliku sveta a time i unapredio na* po!led na svet) -o!led na svet psihoanalize je ra$ionalistiki materijalizam, po!led na svet u su*tini praktine prirodne nauke" ? ovakav po!led ose(amo nedovoljnim" #ada za jednu <eteovu pesmu smatramo da je produkt nje!ovo! kompleksa prema maj$i, kada se ;apoleon obja*njava kao sluaj protesta mu*kar$a a Granjo ?si*ki potisnutom seksualno*(u, onda nas obuzima duboko nezadovoljstvo" ;edovoljan je ovakav po!led i nije po!odan u odnosu na najznaajniju stvarnost stvari" <de ostaju lepota, veliina i svetost) Ove su ipak ive stvarnosti bez kojih bi ljudski ivot bio tu'po!lav preko svake mere" <de ostaje pravi od!ovor'na pitanje neuvenih patnji i kon likata) U ovom od!ovoru moralo bi da zazvui bar ne*to *to bi podse'(alo na veliinu patnji" ?li ma koliko da je poeljan isto razumni stav ra$ionalizma, toliko ovaj prelazi preko smisla patnje. Ova se !ura u stranu i o!la*ava nevanom" Aila je velika larma ni oko e!a" =no!o *to*ta spada u ovu kate!oriju, ali ne sve" <re*ka lei, kao *to je pomenuto, u injeni$i da takozvana psihoanaliza ima, dodu*e, nauno ali samo ra$ionalno shvatanje nesvesno!" #ada se !ovori + na' !onima, tada se misli da se time izraava ne*to poznato"

23

U stvarnosti !ovori se + neem nepoznatom" U stvarnosti znamo jedino da nam iz tamnih s era psihe pridolaze uti$aji koji nekako moraju biti primijeni u svest da bi se otklonili *tetni poreme(aji dru!ih unk$ija" -otpuno je nemo!u(e bez daljnje!a re(i koje su prirode ova dejstva, da li poivaju na seksualnosti, na na!onu za mo(i ili dru!im na!onima" Ona su naprosto dvoznana ili ak mno!oznana kao i samo nesvesno" Ve( sam prethodno na!lasio da je nesvesno re' zervoar za sve zaboravljeno, proteklo i potisnuto, ali ono je isto tako ona s era u kojoj se sre(u sva subli'minalna zbivanja, na primer, ulni opaaji koji su isuvi*e slabi da bi mo!li da dopru do svesti i najzad to je plodno tle iz ko!a raste sva psihika budu(nost" #ao *to znamo da neko potiskuje nepodesnu elju i da na taj nain moe da prisili njenu ener!iju da se pridrui nekoj dru!oj unk$iji, znamo isto tako da neko ne moe privesti u svest njemu daleko dose(a'nje, zbo! e!a nje!ova ener!ija ometaju(i otie u dru!u unk$iju" Besto sam video sluajeve kod kojih nenormalne seksualne antazije iznenada potpuno nestaju e trenutku kada se u svesti pojavi nova misao ili sadraj, ili !de mi!rena trenutno prestaje kada neka nesvesna pesma postane svesna" !ao to se seksualnost moe nesvojstveno izraziti u fantaziji, tako se isto stvarala"ka fantazija moe nesvojstveno

izrazili u seksualnosti. #ao *to je jednom rekao Vol'ter@ %En etimolo!ie nfimporte Puoi pent desi!neu nfimporte Puoi&, to isto moramo re(i i za nesvesno U svakom sluaju nikada ne znamo unapred *ta je *ta" U odnosu na nesvesno imamo samo dar naknadno! znanja, a izvan ovo!a je a priori nemo!u(e da se bilo *ta sazna + stanju stvari u nesvesnom" ,vaki zakljuak u ovom po!ledu je priznato i prihva(eno %kao da&" -ri ovakvom stanju stvari nesvesno nam iz!leda kao veliko W, od ko!a, *to je jedino nesumnjivo, potiu znatni uti$aji" 9edan po!led na reli!iju i svetsku istoriju moe nam pokazati kako su istorijski znaajna ova dejstva" 9edan po!led na patnje dana*nje! oveka pokazuje to isto" =i se izraavamo samo ne*to dru!aije" -re pet stotina !odina se !ovorilo %nju je opseo davo&, sada ona ima histeriju7 ranije se !ovorilo on je oma8ijan, sada se to naziva neuroza elu$a" Binjeni$e su iste, samo je ranije obja*njenje, psiholo*ki uzev, skoro e!zaktno" Danas imamo ra$io'nalistike oznake simptoma, koje su, zapravo, besadrajne" 9er kada kaem da je neko!a opseo zao duh time opisujem injeni$u da opsednuti zapravo nije le!itimno bolestan, ve( da pati zbo! nevidljivo! du' hovno! uti$aja, koje! se ne moe osloboditi ni na koji nain" Ovo nevidljivo ne*to je takozvani autonomni kompleks, nesvesni sadraj koji je izmakao dohvatu svesne volje" ;aime, kada se analizira psiholo!ija ne' uroze, otkriva se takozvani kompleks koji se ne pona*a kao sadraji svesti, naime da odlaze i nestaju po na*oj elji, ve( on prati sopstvene zakone7 dru!im reima je nezavistan, autonoman, kako !lasi tehniki izraz" On se pona*a kao 8avolak koji se ne moe uhvatiti" ? kada se 6 *to od!ovara namerama psihoanalize 6 kompleks privede u svest, onda se uzvikne sa olak*anjem@ %?h, to je bilo ono *to mi je tako smetaloF& I na iz!led time je ne*to dobijeno 6 naime simptomi se !ube7 kompleks je, kako se to kae, ra'zre*en" =oemo se pridruiti <eteovom uzviku@ %>azjasnili smoF&" ?li sa <eteom moramo nastaviti@ %Ipak se pojavljuju sablasti u Te!eluF&" Tek sada se razot kriva pravo stanje stvari7 naime, postaje nam jasno da do ovo! kompleksa uop*te nije mo!lo do(i da mu na*a priroda nije dodelila tajnu na!onsku sna!u" Hta pod time mislim, objasni(u na jednom primeru" 9edan pa$ijent pati od neurotskih simptoma elu$a koji se sastoje od bolno! zatezanja, slino stanje !ladi" ?naliza je otkrila in antilnu enju za majkom, takozvani kompleks majke" ,a ovim novosteenm uvidom simptomi su se iz!ubili, ali zato je ostala enja, koja se, uz konstata$iju da to nije ni*ta dru!o do in antilni kompleks majke, nikada nije mo!la uto'liti" Ono *to je prethodno Puasi bilo izika !lad i iziki bol, postalo je psihika !lad i psihiki bol" Bovek ezne za neim i zna da samo po!re*no misli na majku" -ostoji injeni$a zasad neutoljive enje, a od!ovor na ovo pitanje je znatno tei ne!o svodenje neuroze na kompleks majke" Benja je stalni zahlev, muna, aktivna praznina, koja se samo privremeno zaboravlja ali se nikada ne moe prevazi(i sna!om volje" Ona se uvek iznova javlja" -re sve!a se ne zna odakle potie ova enja, ovek moda ak i ne zna za im zapravo ezne" U tome se moe mno!o *to*ta na!a8ati, ali jedino *ta se si!urno moe re(i + tome jeste da nesvesno neto koje se nalazi s onu stranu kompleksa majke izraava ovaj zahtev i nezavisno od na*e svesti, nepristupano na*oj kriti$i, uvek iznova podie svoj !las"

24

Ovo ne*to je ono *to oznaavam kao autonomni kompleks" Iz ovo! izvora potie na!onska sna!a, koja prvobitno odrava in antilno zahteve u odnosu na majku i time prouzrokuje neurozu, po*to (e odrasla svest odba$iti i potisnuti kao nespojiv jedan ovakav deji zahtev" ,vi in antilni kompleksi u krajnjoj liniji se svode na autonomne sadraje nesvesno!" -rimitivni duh je ove strane i nerazumljive sadraje personi ikovao kao duhove, demone i bo!ove i poku*ao sakralnim i ma!ijskim ritualima da udovolji njihovim zahtevima" U pravom priznavanju injeni$a, da se ova !lad ili e8 ne mo!u utoliti ni jelom ni pi(em niti vra(anjem u majino krilo, primitivni duh je stvorio slike nevidljivih, surevnjivih i ambi$ioznih bia" koja su uti$ajnija, jaa i opasnija od oveka, pripadni$i ne' vidljivo! sveta koji je ipak stopljen sa vidljivim, tako sjedinjen da duhovi ak stanuju u lon$ima" Duhovi i vradbine su uzro$i oboljenja kod primitiva$a" #od nje!a su se autonomni sadraji projektovali u ove natprirodne i!ure" ;asuprot tome na* svet je oslobo8en od demona 6 sve do znaajnih ostataka" ?li ostali su autonomni sadraji i njihovi zahtevi" Oni se delimino mo!u izraziti u reli!ijama, ali *to se reli!ije vi*e ra$ionalizuju i razvodnjavaju 6 skoro ne'izbena sudbina 6 tim zamr*eniji i tajanstveniji postaju putevi na kojima nas ipak stiu sadraji nesvesno!" 9edan od najuobiajenijih puteva je neuroza, *ta bi ovek najmanje naslu(ivao" -od neurozom obino se zami*lja ne*to manje vredno, medi$insko %PuantitQ nQ!li!eable&" ;eopravdano, kako smo vi'deliF Iza neuroze se kriju oni snani psihiki uti$aji, koji lee u osnovi na*e! duhovno! stava i nje!ovih najuti$ajnijih, vode(ih ideja" >a$ionalistiki materi' jalizam, ovaj na iz!led nepodozriv duhovni stav, je psiholo*ki pokret protiv misti$izma" Ovaj je potajni anta!onist ko!a treba suzbiti" =aterijalizam i misti$izam nisu ni*ta dru!o do psiholo*ki par suprotnosti, isto kao ateizam i teizam" To su dva zava8ena brata, dve razliite metode kojima se poku*ava da se nekako iza8e na kraj sa dominantnim nesvesnim uti$a'jima, jedna pomo(u odri$anja, dru!a pomo(u priznavanja" ,to!a, ako treba da obeleim ono najbitnije *to je analitika psiholo!ija mo!la da doprinese na*em po!ledu na svet, onda je to saznanje da postoje ne'svesni sadraji koji istiu nepore$ive zahteve ili zrae uti$aje sa kojima se svest nolens volens mora uhvatiti uko*ta$" =oje dosada*nje izla!anje mo!lo bi se smatrati nezadovoljavaju(im kada bih ono ne*to, koje sam oznaio kao autonomni sadraj nesvesno!, ostavio u ovom neodre8enom obliku bez poku*aja da opi*em ono do e!a je, + ovim sadrajima, empirijskim putem doprla na*a psiholo!ija"

Da je, kako pretpostavlja psihoanaliza, time dat de initivan i zadovoljavaju(i od!ovor, da je npr" prvobitna, in antilna zavisnost od majke uzrok enje, sa ovim saznanjem moralo bi i da nai8e razre'*enje" -ostoje ovakve in antilne zavisnosti, koje stvarno nestaju kada se podrobno sa!ledaju" =e8utim, ova injeni$a ne treba da zavede ka uverenju da je u svim sluajevima tako" U svim sluajevima ne*to zaostaje, ponekad na iz!led tako malo da je sluaj praktiki zavr*en, ponekad, me8utim, tako mno!o da ni pa$ijent ni lekar nisu zadovoljni sa re' zultatom, esto ak tako mno!o da se ima utisak kao da se uop*te ni*ta nije ni desilo" Osim to!a tretirao sam veliki broj pa$ijenata koji su bili svesni svo! prvobitno! kompleksa do u najsitnije pojedinosti, a da im ovaj uvid ni*ta bitnije nije pomo!ao" Uzrono obja*njenje moe nauno biti relativno zadovoljavaju(e, ali ono ipak u sebi ima ne*to psiholo*ki nezadovoljavaju(e, ukoliko ovek sa ovim obja*njenjem jo* ne zna i isto tako ne vidi *ta da ini sa osnovnom na!onskom ener!ijom" ?ko znam da epidemija ti usa potie od in i$irane pija(e vode, time jo* nije otklonjeno za!a8ivanje izvora" ,to!a je zadovoljavaju(i od!ovor dat tek onda kada se zna *ta je ono ne*to, koje je odralo in antilnu zavisnost do u odraslo doba i na *ta $ilja ovo ne*to" #ada bi se ovekov duh ra8ao kao potpuna tabula rasa, ne bi bilo ni*ta od ovih problema, po*to tada u duhu ne bi bilo nie!a *to ovaj nije stekao ili *to nije u nje!a presa8eno" ?li u individualnoj ove'kovoj du*i ima mno!ih stvari koje ovaj nikada nije stekao, po*to se ovekov duh ne ra8a kao tabula rasa, isto tako kao *to svaki ovek nema sasvim nov i jedinstven mozak" Boveku je mozak uro8en, *to je rezultat razvitka 6 beskrajno du!o! niza predaka" Ovaj mozak se stvara u svakom embriju u svoj svojoj izdi eren$iranoj potpunosti, i kada zapone sa unk$ionisanjem, nepo!re*ivo daje rezultate

25

koji su ve( bezbroj puta pre to!a produkovani u nizu pre' daka" Lela anatomija oveka je nasle8en sistem, identian sa an$estralnom konstitu$ijom, koji (e ne'
6 5

po!re*ivo unk$ionisati na isti nain kao pre" Usled to!a je mo!u(nost da se produkuje ne*to novo, su*tinski razliito od ranije!, neznatno mala" Dakle, svi oni aktori koji su bili bitni na*im bliim i daljim pre$ima, bi(e i nama bitni, po*to ovi od!ovaraju na'sle8enom or!anskom sistemu" Oni su ak neophodnosti koje se mani estuju kao potrebe" =oj itala$ ne mora da se pla*i da (u !ovoriti + nasle8enim predstavama" To mi je strano" ?utonomni sadraji nesvesno! ili dominante nesvesno!, kako sam ih nazvao, nisu nasle8ene predstave, ve( nasle'8ene mo!u(nosti, ak neophodnosti da se ponovo stvaraju one predstave koje su dominante nesvesno! od davnina izraavale" ,i!urno da svaka reli!ija ove zemlje i svako vreme imaju svoj jezik, koji moe beskrajno da varira" ?li od malo! je znaaja da li u mitolo!iji junak savladava as adaju, as ribu ili neko dru!o udovi*te7 undamentalni motiv ostaje isti i to je zajedniko dobro oveanstva, a ne prolazno uobliavanje razliitih podruja i epoha" Tako se ovek ra8a sa svojom komplikovanom duhovnom podlo!om, koja ni iz daleka nije tabula rasa" I najsmelijoj ma*ti pomo(u duhovne nasledne mase povuene su odre8ene !rani$e, a i kroz veo naj'divljije antastike svetlu$aju one dominante, koje su od davnina inherentne ovekovom duhu" Iz!leda nam vrlo udnovato kada otkrijemo da du*evni bolesnik razvija antazije koje se skoro identino mo!u sresti kod primitivno! oveka" =e8utim, bilo bi udnovato kada ne bi bilo tako" , eru psihike nasledne mase nazvao sam kolektivno nesvesno. ,vi sadraji na*e svesti su steeni in' dividualno" #ada bi se ovekova psiha sastojala jedino i samo iz svesti, onda ne bi postojalo nie! psihiko! *to ne bi tek nastalo tokom individualno! ivota" U tom sluaju uzalud bismo traili bilo kakve uslove ili uti$aje iza prosto! kompleksa vezano! za roditelje" Dovo8enjem u vezu sa o$em i majkom iskazala bi se i poslednja re, po*to su oni i!ure koje su najpre i iskljuivo uplivisale na na*u svesnu psihu" U stvarnosti, me8utim, sadraji na*e svesti nisu na'

stali samo preko dejstva individualne okoline, ve( su ovi uplivisani i raspore8eni pomo(u psihike nasled'ne mase, pomo(u kolektivno nesvesno!" ,i!urno da je upeatljiva slika individualne majke, ali je jo* upe' atljivija injeni$a da je ova slika stopljena sa nesve' snom spremno*(u, naime sa uro8enim sistemom ili slikom, koji svoje postojanje ima da zahvali stanju da se majka i dete odvajkada nalaze u simbiotskom odnosu" Tamo !de u ovom ili onom smislu nedostaje individualna majka, nastaje !ubitak, tj" zahtev za ispunjenjem kolektivne slike majke" +nstinkt je tako re(i nezadovoljen" Iz to!a esto nastaju neurotski poreme(aji, ili bar karakterolo*ke svojstvenosti" #ada ne bi postojalo kolektivno nesvesno, tada bismo naprosto mo!li sve uiniti vaspitanjem, bez *tete ljudi bi mo!li da se obo!alje do psihike ma*ine ili da se od!ajaju do zami*ljeno! ideala" ?li svim ovim nastojanjima povuene su uske !rani$e, koje zahtevaju ispunjenje skoro nesavladljivih zahteva" #ada bi na primeru pa$ijenta sa neurozom elu$a trebalo tano da oznaim *ta je ono ne*to u nesve'snom, koje s onu stranu lino! kompleksa majke podrava kako neodre8enu tako i munu enju, onda od!ovor !lasi@ to je kolektivna slika majke, ne ove line majke, ve( naprosto majke" ?li za*to, si!urno (e se postaviti pitanje, ova kolektivna slika izaziva ovakvu enju) Od!ovoriti na ovo pitanje nije sasvim lako" #ada bismo mo!li neposredno da predstavimo *ta je kolektivna slika, koju sam tehniki oznaio i kao arhetip, tada bi bilo jednostavno razumeti njeno dejstvo" Da bih ovo objasnio, razvi(u slede(u misao@ veza majka6dete je svakako najdublja i najupeatljivija od svih koje poznajemo7 dete je tokom itavo! vremensko! perioda tako re(i deo majino! telaF #asnije je !odinama deo psihike atmos ere majke i na taj nain je sve prvobitno u detetu tako re(i nerazdvojivo stopljeno sa slikom majke" Ovo nije tano samo za pojedinane sluajeve, ve( se potvr8uje i istorijski" To je apsolutni doivljaj niza predaka, naprosto or!anska istina, kao

26

me8usobna veza polova" ;aravno tako se i u arhetipu, u kolektivno nasle8enoj sli$i majke, nalazi onaj izvanredni intenzitet veze, koji pre sve!a instinktivno navodi dete da se !revito vezuje za majku" ,a !odinama prirodno da ovek prerasta majku, ali ne isto tako prirodni arhetip, pod pretpostavkom da se on vi*e ne nalazi u stadijumu skoro ivotinjsko! primitivizma, ve( da je dosti!ao izvesnu svesnost a time i izvesni stupanj kulture" ?ko je samo instinktivan, nje!ov ivot protie bez samovolje, koja uvek pretpostavlja svest" On protie prema nesvesnim zakonima, i ni!de ne nastaje od' stupanje od arhetipa" ?li ako bar donekle postoji de' lotvorna svest, onda se svesni sadraj uvek pre$enju'je u korist nesvesno!, odakle proistie iluzija da se prilikom razdvajanja od majke ne de*ava ni*ta dru!o do da je neko prestao da bude dete te individualne ene" ,vest poznaje samo individualno steene sadr' aje, i zbo! to!a poznaje samo individualnu majku i ne zna ni*ta + tome da je ova istovremeno nosila$ i reprezentant arhetipa, da je tako re(i %veita& majka" Odvajanje od majke je, me8utim, zadovoljavaju(e samo onda, kada je obuhva(en i arhetip" Isto, naravno, vai i za odvajanje od o$a" ;astajanje svesti a time i relativne slobode vo' lje uslovljava mo!u(nost odstupanja od arhetipa a time i od instinkta" ?ko do8e do odstupanja, onda dolazi do diso$ija$ije izme8u svesti i nesvesno!, a time i do opaljive, obino vrlo neprijatne aktivnosti nesvesno!, i to u obliku unutra*nje, nesvesne vezanosti, koja se ispoljava simptomatski, to jest indirektno" Tada nastaju situa$ije u kojima iz!leda kao da ovek jo* uvek nije slobodan od majke" -rimitivni duh ove dileme dodu*e nije shvatio ali ih je sto!a tim jasnije osetio, pa je sto!a ukljuio vrlo vane rituale izme8u detinjstva i odraslo! doba, rituali zrelosti za enidbu i udadbu i osve*tavanje mu*kara$a, ija je, sasvim nedvosmisleno, svrha da ma!ijski prouzrokuju odvajanje od roditelja" Ove pripreme bile bi sasvim izli*ne, kada se veza sa rodi' teljima ne bi ose(ala isto tako ma!ijski" ?li ma!ijsko je sve !de su upleteni nesvesni uti$aji" Ovi rituali ne smeraju samo odvajanje od roditelja, ve( i prevo8enje u odraslo stanje" Tome se pridruuje potreba da ne sme preostati nijedna enja za detinjstvom, to jest da se prekriju zahtevi ozle8eno! arhetipa" Ovo se de*ava na taj nain *to se intimnoj povezanosti sa roditeljima suprotstavlja dru!a veza, naime ona sa klanom ili plemenom" U ovu svrhu slue razliita te'lesna obeleja, kao obrezivanja i oilj$i, kao i misti ne pouke koje mladi ovek stie prilikom posve(enja" >ituali posve(ivanja su esto izrazito surovi" Ovo je nain za koji, iz njemu nepoznatih razlo!a, primitivni ovek smatra da je neophodan da udovolji zahtevima arhetipa" 9ednostavno odvajanje od roditelja nije mu dovoljno, ve( mu je potrebna drastina $eremonija koja iz!leda kao rtva onoj sili koja bi mo!la da zadri mlado! oveka" Iz ovo!a se bez daljnje!a moe prepoznati sna!a arhetipa@ on prisiljava primitivnog "oveka da postupa protiv prirode, da joj ne bi potpao. To je, zapravo, poetak svih kultura, neizbena posledi$a svesnosti sa njenim mo!u(nostima da odstupi od nesvesnih zakona" ;a*em svetu su odavno postale strane ove stvari, ali time priroda u nama nije ni*ta iz!ubila u svojoj snazi" ;auili smo samo da je pot$enjujemo" =e8utim, u nedoumi$i smo kada se suoimo sa pitanjem, kako treba da se pona*amo u susretu sa dejstvom nesvesnih sadraja" :a nas vi*e ne vrede primitivni rituali" To bi bio ve*taki i nadasve neuspe*an korak unazad" :a to smo ve( isuvi*e kritini i psiholo*ki odmakli" ?ko bi mi se postavilo ovo pitanje, ja bih bio u nedoumi$i" =o!ao bih re(i samo toliko da ve( !odinama kod veliko! broja mojih pa$ijenata po'smatram na koje (e puteve instinktivno zakoraiti da bi udovoljili zahtevima nesvesnih sadraja" ;aravno da bismo daleko prevazi*li okvire jedno! predavanja izve*tajem + ovakvim posmatranjima" U vezi sa ovim uputio bih na strunu literaturu, !de je podrobno razra8eno ovo pitanje" ?ko mi je uspelo da u dana*njem predavanju prenesem saznanje da su u na*oj sopstvenoj nesve'snoj du*i aktivne one sna!e koje je ovek odvajkada u prostoru projektovao kao bo!ove i tu ih poastvo'vao rtvama, onda sam potpuno zadovoljan" ,a ovim saznanjem moemo uspeti da dokaemo da svi ovi raznoliki reli!ijski obredi i ube8enja, koji su odvajkada imali tako veliku ulo!u u ljudskoj istoriji, ne potiu od voljnih pronalazaka i mi*ljenja pojedina$a, ve( da mno!o pre za svoje poreklo ima da zahvale postojanju uti$ajnih nesvesnih sila, koje ovek ne sme da zapusti bez poreme(aja du*evne ravnotee" Ono *to sam pomenuo u vezi primera kompleksa majke, naravno da je samo jedan od mno!ih sluajeva" ?rhetip majke je jedan jedini sluaj kome se lako moe dodati niz dru!ih arhetipova" Ovo

27

mno*tvo nesvesnih dominanti obja*njava raznolikost reli!ijskih predstava" ,vi ovi aktori su jo* uvek aktivni u na*oj du*i, samo su prevazi8eni njihovi izrazi i njihova pro$ena, ali ne i njihovo stvarno postojanje i dejstvo" Binjeni$a da ih sada moemo razumeti kao psihike veliine, je nova ormula$ija, nov izraz koji (e moda omo!u(iti da se otkriju novi putevi, na kojima se mo!u uspostaviti nove veze sa njima" Ovu mo!u(nost smatram vrlo znaajnom, po*to kolektivno nesvesno ni u kom sluaju nije neka vrsta opskurno! u!la, ve( svemo(na nasla!a iskustva predaka od pre bezbroj miliona !odina, eho preistorijskih svetskih zbivanja, kome je svako stole(e dodavalo nemerljivo mali iznos varija$ija i di eren$ija$ija" -o*to je kolektivno nesvesno u krajnjoj liniji nasla!a svetskih zbi' vanja koja se izraava u strukturi moz!a i simpati'kusa, onda ono u svojoj $elovitosti znai neku vrstu bezvremene, u neku ruku veite slike sveta koja je suprotstavljena na*oj trenutnoj svesnoj sli$i sveta" To znai, izraeno dru!aije, ni*ta manje do dru!i svet, o!ledalo sveta, ako se tako ho(e" ?li za razliku od slike u o!ledalu, nesvesna slika ima njoj svojstvenu ener!iju, nezavisnu od svesti, zahvaljuju(i kojoj moe razviti snana dejstva na psihu, dejstva koja se ne *ire na povr*ini sveta, ve( utoliko jae utiu na nas iznutra, iz mranih dubina, nevidljiva za svako! ono! ko nije podvr!ao dovoljnoj kriti$i trenutnu sliku sveta i na taj nain i samom sebi ostao skriven" Da svet ima ne samo jedno spolja ve( i jedno unutra, koje ne samo da spolja nije vidljivo, ve( u bezvremenoj prisutnosti nadmo(no deluje na nas iz najdublje i na iz!led najsubjektivnije pozadine du*e, smatrani saznanjem koje nezavisno od injeni$e da je ono stara mudrost, u ovom obliku zasluuje da se smatra novim aktorom koji ormira po!led na svet" 3naliti"ka psihologija nije pogled na svet, ve2 nauka, i kao takva li eruje !ra8u ili oru8a, ime ovek moe iz!raditi, razoriti ili pobolj*ati svoj po!led na svet" Danas ima veliki broj onih koji u analitikoj psiholo!iji vide po!led na svet" eleo bih da je to, jer onda bih bio oslobo8en napora istraivanja i sumnji a izvan to!a mo!ao bih jasno i jednostavno da pokaem koji put vodi u raj" ;a alost, dotle jo* nismo do*li" 9a eksperimenti*em samo u okviru po!leda na svet, poku*avaju(i da razjasnim sebi koji je znaaj i opse! novih zbivanja" ? ovo eksperimentisanje je u izvesnom smislu put, po*to je, najzad, i na*e sopstve'no postojanje eksperimenat prirode, poku*aj sa jednom novom kombina$ijom" ;auka nije nikada po!led na svet, ve( samo oru8e za tako ne*to" Da li (e neko prihvatiti ovo oru8e ili ne, to pitanje zavisi od protupitanja, koje dotinom ve( slui kao po!led na svet" 9er niko nije bez po!leda na svet" U krajnjem sluaju on ima bar taj po!led na svet, koji mu je nametnulo vaspitanje i okolina" ?ko mu taj po!led na svet, na primer, kae da je %najve(a sre(a de$e ovo! sveta biti linost&, onda (e on bez ustezanja dobrovoljno prihvatiti nauku i njene rezultate, da bi time kao oru8em iz!radio po!led na svet a samim tim i samo! sebe" ?li ako mu nje!ovo hereditarno shvatanje !ovori da nauka nije oru8e, ve( sama po sebi $ilj i svrha, onda (e on slediti parolu, koja se od pre oko sto pedeset !odina sve vi*e i vi*e ispoljava kao punovana, praktiki presudna" -ojedin$i su se, dodu*e, oajniki ovome opirali, po*to se njihova ideja + savr*enstvu i smislu uzdizala iz usavr*avanja ovekove linosti a ne iz di eren$iranja tehnikih sredstava koje neminovno vodi u krajnje jednostranu di eren$ija$iju jednog na!ona, na primer, na!ona za saznanjem" ?ko je nauka svrha samoj sebi, onda ovek ima svoj raison dfetre samo kao intelekt" ?ko je umetnost svrha samoj sebi, onda kreativna sposobnost znai jedinu o'vekovu vrednost, a intelekt dopada u sobu za stare" ?ko je sticanje novca svrha samom sebi, onda nauka i umetnost mirno mo!u da spakuju svoje prnje" ;iko ne moe osporiti da je moderna svest skoro bezna'deno razbijena u ove svrhe po sebi" ;a taj nain se ljudi od!ajaju samo kao pojedinani kvaliteti, tako da i sami postaju oru8a" Tokom poslednjih sto pedeset !odina doiveli smo mno!obrojne po!lede na svet 6 dokaz da je po!led na svet diskreditovan, jer *to je bolest tee leiti, tim vi*e za nju ima lekova, a *to vi*e ima sredstava, tim je svako pojedinano ozlo!la*enije" Iz!leda kao da je enomen %po!led na svet& kao zastareo postao neupotrebljiv" Te*ko se moe predstaviti da je ovaj razvitak ist sluaj, alosna i besmislena nastranost, po*to ne*to po sebi po!odno i valjano obino ne i*ezava sa vidika tako alostivo i podozrivo" Taj po!led mora da je imao u sebi ne*to nekorisno i lo*e" ,to!a moramo postaviti pitanje@ u emu je !re*ka po!leda na svet uop*te) Iz!leda mi kao da se atalna !re*ka dosada*nje! po!leda na svet sastoji u tome *to ovaj polae pravo da je objektivno punovana istina, u krajnjoj liniji ak neka vrsta naune oevidnosti, *to onda dovodi do

28

nepodno*ljivih posledi$a da, na primer, isti dra!i Ao! mora da pomo!ne ;em$ima, Gran$uzima, En!lezima, Tur$ima i mno!obo*$ima, i najzad svima protiv svih" =oderna svest u svom daljem shvatanju svetskih zbivanja sa !rozom je odba$ila ovakvu mon'struoznost, da bi potom poku*ala pre sve!a sa ilozo skim suro!atima" ?li se ispostavilo da su i ova pola!ala pravo na punovanu istinu" To ih je diskre'ditovalo tako da smo konano dospeli do izdi eren$i'ranih ras$epa sa njihovim ni*ta manje ne!o preporuljivim posledi$ama"

Osnovna !re*ka svako! po!leda na svet je nje!ova udnovata sklonost da vai za istinu samih stvari, dok je on u stvarnosti samo ime koje dajemo stvarima" Da li (emo se u nau$i sva8ati oko to!a da li ime planete ;eptun od!ovara su*tini ovo! nebesko! tela i da je samim tim jedino %pravo& ime) ;ipo*to 6 i to je razlo! za*to se nauka nalazi na vi*em stupnju, po*to ona poznaje samo radne hipoteze" ,amo primitivan duh veruje u %prava imena&" U baj$i se patuljak >umpel*tilhen razbija u komade kada se pozove pravim imenom" -o!lavi$a krije svoje pravo ime i za svakodnevnu upotrebu dodaje prosto ime, da !a niko ne bi oma8ijao pomo(u poznavanja nje!ovo! pravo! imena" E!ipatskim araonima u rei i sli$i davana su u !robni$i prava imena bo!ova da bi mo!ao da ih savlada pomo(u poznavanja pravo! imena" -osedovanje pravo! imena Ao!a kabalisti .poznavao$u predan ja, tajanstveno! tumaenja Starog zaveta4 znai apsolutnu ma!ijsku mo(" Ukratko@ za primitivni duh pomo(u imena postavljena je sama stvar" %Ono *to kae, bi(e&, !lasi stara izreka -taha" -o!led na svet pati od ovo! dela nesvesne pri' mitivnosti" #ao *to je astronomiji nepoznato da su stanovni$i =arsa ovda*njima uloili reklama$iju zbo! po!re*no! nazivanja njihove planete, isto tako moemo mirno pretpostaviti da je svetu strahovito svejedno *to mislimo + njemu" ?li zbo! to!a ne treba da prestanemo da mislimo + njemu" =i to i ne inimo, ve( nauka ivi dalje kao (erka i nasledni$a starih, propalih po!leda na svet" Bovek je onaj ko je osiroma*io pri ovom preokretu" U po!ledu na svet staro! stila on je svoj duh naivno unosio u stvari, svoj lik je smatrao li$em sveta, sebe video kao sliku i priliku Ao!a, iju divotu nije bilo isuvi*e te*ko platiti kaznama pakla" U nau$i, me8utim, ovek ne misli na sebe, ve( samo na svet, na objekat 6 on se odvojio i svoju linost rtvovao objektivnom duhu" :bo! to!a je nauni duh etiki vi*i od po!leda na svet staro! stila" ?li mi poinjemo da ose(amo posledi$e ovo! propadanja ovekove linosti" ,vuda se postavlja pi tanje po!leda na svet, pitanje smisla ivota i sveta" U na*e vreme su brojni i poku*aji vra(anja na po!lede na svet staro! stila, naime na teozo iju, odnosno za iz!ovor lak*e 6 antropozo iju" =i imamo potrebu za po!ledom na svet, u svakom sluaju ima !a mla8a !enera$ija" ?ko ne elimo da se razvijamo unazad, onda novi po!led na svet mora da svako su'jeverje svede na nje!ovu objektivnu vanost, on mora da prihvati da je samo slika koju mi bojimo i $rtamo za ljubav na*e du*e, a ne ma!ijsko ime kojim postavljamo objektivne stvari, -o!led na svet nemamo za svet, ve( za nas" ;aime, ako ne stvorimo sliku sveta kao $eline, onda ne(emo videti ni nas, po*to smo mi ipak verni odraz upravo to! sveta" ? samo u o!ledalu na*e slike sveta moemo se potpuno sa!ledati" =i se pojavljujemo samo u sli$i koju smo mi stvorili" ,amo u na*em stvaralakom delu potpuno izlazimo na svetio dana i upoznajemo same sebe kao $elinu" ;ikada svetu ne stavljamo li$e dru!aije od na*e! sopstveno!, i upravo zbo! to!a moramo to da inimo da bismo na*li sami sebe" Bovek se nalazi iznad samosvrhe nauke i umetnosti, ovek je tvora$ svojih oru8a" ;i!de ne stojimo blie najve(oj tajni porekla sve!a ne!o u spoznaji sopstveno! bivstva, koje stalno uobraavamo da poznajemo" ?li dubine svemira su nam poznatije od na*ih sopstvenih dubina, !de moemo skoro neposredno da oslu*nemo stvaralako postojanje i postajanje a da ih uop*te ne shvatimo" U ovom smislu analitika psiholo!ija nam daje nove mo!u(nosti svojim upu(ivanjem na postojanje ma*tanih slika, koje izrastaju iz tamne psihike pozadine i tako nas obave*tavaju + zbivanjima u nesve'snom" ,adraji kolektivno nesvesno! su rezultat psihiko! unk$ionisanja niza predaka, dakle u svojoj $elovitosti prirodna slika sveta, stopljena i saeta iz iskustva miliona !odina" Ove slike su mitske i sto!a simboli"ne, po*to izraavaju sklad doivljavaju(e! subjekta sa doivljenim objektom" ,amo po sebi je razumljivo da su sva mitolo!ija i sva otkrovenja proistekli iz ovo! iskustveno! izvora i zbo! to!a (e i

29

sve budu(e ideje + svetu i ljudima pote(i iz nje!a" ,vakako bi bilo po!re*no pretpostaviti da se ove ma*tane slike nesvesno! mo!u neposredno upotrebiti, tako re(i kao otkrovenje" One su samo sirovina kojoj je, da bi dobila smisao, potrebno da se prevede na jezik od!ovaraju(e! doba" ?ko uspe ovo prevo8enje, onda je na* saznajni svet pomo(u simbola jedno! po!leda na svet ponovo spojen sa praiskustvom o'veanstva7 istorijski, op*ti ovek u nama prua ruku upravo nastalom individualnom oveku, doivljaj koji je blizak onome doivljaju primitivno! oveka, koji se u ritualnom obedu mitski spaja sa totemom predaka" U ovom smislu analitika psiholo!ija je reak$ija na preteranu ra$ionaliza$iju svesti, koja se, u tenji da stvori usmerene pro$ese, izoluje protiv prirode i tako oveku otima nje!ovu prirodnu istoriju i prenosi !a u ra$ionalno o!ranienu sada*njost, koja prekriva kratak vremenski period izme8u ro8enja i smrti" Ovo o!ranienje ra8a ose(anje sluajnosti i besmislenosti i ovo ose(anje je ono *to nas spreava da ivot proivljavamo sa onom znaajno*(u, koja za'hteva da se potpuno is$rpi" ivot postaje povr*an i vi*e oveka ne predstavlja potpuno" ;a taj nain mno*tvo ovo! neproivljeno! ivota potpada nesve'snom" ivi se kao kad se hoda u tesnim $ipelama" #valitet venosti, koji je tako karakteristian za ivot primitivno! oveka, potpuno nedostaje na*em ivotu" Opkoljeni na*im ra$ionalnim zidinama mi smo izolovani od venosti prirode" ?nalitika psiholo!ija se trudi da probije zidove, ponovo iskopavaju(i ma*tane slike nesvesno!, koje je nekada zaturio ra$ionalni um" Ove slike se nalaze s one strane zidova, one pripadaju prirodi u nama, koja duboko zatrpana lei na iz!led iza nas a protiv koje smo se u*an'ili iza zidova razuma" Iz to!a je nastao kon likt sa prirodom, koji analitika psiholo!ija nastoji da otkloni, i to ne sa >usoovim %natra! prirodi&, ve( *to, zadravaju(i sre(no dosti!nuti moderni stupanj razuma, obo!a(uje na*u svest sa poznavanjem prirodno! duha"

#o je uspeo ovo da sa!leda, opisuje utisak kao silan" ?li taj se ne(e mo(i du!o da raduje ovom utisku, jer se odmah postavlja pitanje, kako se moe asimilovati ovo novo steeno" ;aime, pokazalo se da je nespojivo ono s ove strane i ono s one strane zida" Ovde se pojavljuje problem prevoda na savremeni jezik ili moda problem novo! jezika uop*te, a time je ve( postavljeno pitanje po!leda na svet, naime ono! po!leda na svet, koji treba da nam pomo!ne da sa na*im istorijskim ovekom na8emo takav sklad iji duboki akordi ne(e biti za!u*eni prodirnim tonovima ra$ionalne svesti ili, obrnuto, da nepro$enji'va svetlost individualno! duha ne utrne u beskrajnoj tami prirodne du*e" 9edva da smo dospeli do ovo! pitanja a ve( moramo da napustimo podruje nauke, po*to nam je sada potrebna stvaralaka odluka da na* ivot poverimo ovoj ili onoj hipotezi7 dru!im reima ovde poinje etiki problem, bez ko!a se ne moe zamisliti po!led na svet" Dakle, zakljukom da analitika psiholo!ija dodu*e nije po!led na svet, ali da je dala znaajan doprinos u ormiranju takvo! po!leda, smatram da sam ovo na zadovoljavaju(i nain razloio u prethodno reenom"

30

IV ,TV?>;O,T I ;?D,TV?>;O,T

,TV?>;O,T I ;?D,TV?>;O,T U nadstvarnosti ne znam ni*ta" ,tvarnost sadri sve ono *to ovek moe znati, po*to je stvarno ono *to deluje" ?ko ne deluje, tada se ni*ta ne prime(uje i tada se + tome ne moe ni*ta ni znati" ,to!a sam u stanju da ne*to kaem samo + stvarnim stvarima, me8utim, ni*ta + nadstvarnim ili nestvarnim ili pod'stvarnim" Iz!leda kao da je nekome palo na pamet da nekako o!ranii pojam stvarnosti, tako da atribut %stvaran& pripadne samo odre8enom iseku stvarnosti" ;ain mi*ljenja takozvano! zdravo! ljudsko! razuma i uobiajeno! !ovora zasniva ovo o!ranienje na takozvanoj materijalnoj ili konkretnoj stvarnosti ulima osetnih predmeta prema poznatoj izre$i@ 5ihil est in intellectu 6uod non antea fuerit in sensu, a ovo bez *tete po injeni$u da u razumu postoji mno*tvo ono!a *to ne potie iz ulnih utisaka" U ovom smislu %stvarno& je sve ono *to direktno ili indirektno potie ili bar iz!leda da potie iz sveta primljeno! ulima" Ovo o!ranienje slike sveta od!ovara jednostranosti zapadno! oveka, kojom se netano optere(uje !rki duh" O!raniavanje na materijalnu stvarnost ise$a iz $eline sveta dodu*e nemerljivo veliki, ali ipak tek komad i time stvara tamno podruje, koje se mora nazvati nestvarno ili nadstvarno" Istona slika sveta ne poznaje ove o!raniene okvire, zbo! e!a joj nije ni potrebna ilozo ska nadstvarnost" ;a*a
[ ] /bjav jeno u, Querschnitt, 7)) *19%%+.

32

svojevoljno iseena stvarnost je stalno u!roena od %nadulno!&, %natprirodno!&, %nadoveno!& i slino" Istona stvarnost ukljuuje sve ovo" :ona smetnji kod nas poinje ve( sa pojmom psihiko!" U na*oj %stvarnosti& psihiko ne moe biti ni*ta dru!o do dejstvo iz tre(e ruke, prvobitno stvoreno iz izikih uzroka, %sekret moz!a& ili *ta dru!o u zavisnosti od ukusa" -ri tome se veruje da je ovaj privesak materijalno! sveta kadar da prevazi8e samo! sebe i da spozna ne samo tajne iziko! sveta, ve( i samo!a sebe u obliku %duha&, i to sve ovo a da mu ne pri' pada nijedna dru!a do indirektna stvarnost" Da li je misao %stvarna&) Da, samo utoliko ako se 6 prema ovom nainu mi*ljenja 6 odnosi na realnost osetnu za ula" ?ko to nije sluaj, onda je ona %nerealna&, %nestvarna&, % antastina&, i time se odba$uje kao nepostoje(a" To se de*ava praktiki neprestano, iako je to ilozo ska udovi*nost" =isao je bila i jeste, iako se ne odnosi na opipljivu stvarnost, ona ak dejstvuje, inae je niko ne bi znao" -o*to re$a %je& u na*em nainu mi*ljenja na!ove*tava materijalno bivstvo, %nerealna& misao mora se zadovoljiti sa mranim postojanjem u nadstvarnosti, koja praktiki znai isto *to i nestvarnost" ? ipak misao je za sobom ostavila nepore$ivi tra! svoje stvarnosti, moda je neko ak sa tim *pekulisao i tako uzrokovao bolni de i$it u svom bankovnom potraivanju" ,hodno ovome na*em praktinom pojmu stvarnosti iz!leda da je potrebna revizija, tako da ak i svakodnevni italaki materijal poinje da u svoje horizonte uvlai raznorazne %nad'&" ,a ovim se slaem jer stvarno ne*to nije u redu sa na*om slikom sveta" ;aime, teorijski isuvi*e malo a praktiki tako re(i nikada ne mislimo na to da se svest uop*te ne nalazi ni u kakvoj direktnoj vezi sa bilo kakvim materijalnim objektom" =i opaamo samo slike, koje posredno primamo preko komplikovano! nervno! aparata" Izme8u nervnih zavr*etaka ulnih or!ana i slike koja se pojavljuje u svesti ukljuen je nesvesni pro$es koji iziku injeni$u, na primer, svetlosti preobraava u psihiku sliku %svetlost&" Aez ovo!

komplikovano! i nesvesno! pro$esa preobraavanja svest uop*te ne moe da opazi ni*ta materijalno" -osledi$a ovo! je da se neposredno doivljena stvarnost sastoji od briljivo pripremljenih slika i da mi, prema tome, neposredno ivimo samo u svetu slika" Da bismo makar samo priblino utvrdili stvarnu prirodu materijalnih stvari, potrebni su nam kom'plikovani aparati i metode izike i hemije" Ove nauke su, zapravo, pomo(na sredstva koja treba da osposobe ovekov duh da iza varljivo! vela sveta slika sa!leda nepsihiku stvarnost" Dakle, daleko od to!a da to bude materijalni svet, psihiki svet je taj koji omo!u(uje indirektne i hipotetine zakljuke + svojstvima stvarne materije" ,amo se psihiko sre(e sa neposrednom realno*(u, i to u svim obli$ima psihiko!, *tavi*e i %nerealnim& predstavama i mislima, koji se ne odnose ni na kakvo %spolja&" ?ko ovakve sadraje nazovemo uobraenje ili sumanutost, time nismo ni*ta oduzeli od njihovo! dejstva, po*to nema %realne& misli koju ne bi mo!la u datom sluaju %nerealna& misao da od!urne u stranu, pri emu ova dru!a pokazuje znatno ve(u sna!u i dejstvo ne!o prva" Ve(a od svih izikih opasnosti su !i!antska dejstva sumanutih predstava, kojima na*a svest + svetu ho(e da ospori bilo kakvu stvarnost" ;a* toliko slavljeni um i na*a bezmerno pre$enjivana volja pokazali su se nemo(ni naspram %nerealnih& misli" ,vetske sile koje dre u ru$i napredak i propast oveanstva su nesvesni psihiki aktori, a oni stvaraju i svest a time i conditio sine 6ua non postojanja sveta" ;as je nadvladao svet ko!a je stvorila na*a du*a" ;a tome se moe pro$eniti veliina !re*ke koju ini na*a zapadna svest, kada du*i priznaje stvarnost jedino proisteklu iz materijalnih uzroka" Istok je svakako mudriji, koji nalazi da je bivstvo svih stvari zasnovano u du*i" Izme8u nepoznato! su*tastva duha i materije nalazi se stvarnost du*evno!, psihika realnost, jedina realnost koju moemo neposredno iskusiti"

 IVOT;?

->E#>ET;IL?

<ovoriti + problemu ovekovih doba starosti je izvan sve!a ambi$iozan zadatak, po*to se pod tim podrazumeva ni*ta manje do slika $elokupno! du*evno! ivota od kolevke pa do !roba" U okvirima jedno! predavanja moemo udovoljiti ovakvom zadatku samo u op*tim $rtama7 razumljivo da se ovde ne radi + opisivanju normalne pshilo!ije razliitih doba starosti, ve( (emo se pozabaviti %problemima&, te*ko(ama, sumnjama, kolebanjima, jednom reju pitanjima na koja se moe dati vi*e od jedno! od!ovora, uz to od!ovora koji nikada nisu dovoljno si!urni niti nesumnjivi" :bo! to!a ne mali broj stvari moramo zamisliti pod znakom pitanja, pa ak i !ore od to!a 6 pone*to moramo prihvatiti za !otovo a ponekad moramo ak i da *pekuli*emo" #ada bi se du*evni ivot sastojao samo od injeni$a 6 *to je, uostalom, jo* uvek sluaj na primitivnom stupnju 6 tada bismo mo!li da se zadovoljimo vrstom empirijom" ?li du*evni ivot kulturno! oveka pun je problema, pa ak uop*te se ne moe ni zamisliti bez problema" ;a*a psihika zbivanja su najve(im delom razmi*ljanja, sumnje, eksperimenti 6 sve one stvari koje uop*te ne poznaje nesvesna" instinktivna du*a primitivno! oveka" :a postojanje te problematike treba da zahvalimo porastu svesti7
[1] Predavanje8 u i3vodu objav jeno u, 9eue Zrcher Zeitung, 1:;16. mart 19%<. 2 drugom ob iku !od nas ovom Die Lebenswende objav jeno u, Seelenprobleme der Gegenw rt, Ps5c6o ogisc6e Ab6and ungen ))) *19%1+.

34

problemi su dar Danaja$a kulturi" 7dstupanje i stavljanje sebe u suprotnost prema instinktu stvara svest. Instinkt je priroda i ho(e prirodu" ;asuprot tome svest moe da eli samo kulturu ili njenu ne!a$iju i bilo !de da je, na krilima >usoove enje, stremi povratku prirodi, %kultivi*e& prirodu" Ukoliko smo jo* priroda, mi smo nesvesni i ivimo u si!urnosti instinkta li*eno! problema" ,ve ono u nama *to je jo* priroda zazire od problema, po*to je ime ovo! zadnje!a sumnja, a svuda !de vlada sumnja tu su i nesi!urnost i mo!u(nost razliitih puteva" ?li !de iz!ledaju mo!u(i razliiti putevi, tu smo daleko od si!urno! vodstva instinkta i prepu*teni planji" Ovde bi trebalo da na*a svest ini ono *to je priroda uvek inila za svoju de$u, naime da odluuje si!urno, nesumnjivo i jednoznano" I tu nas ophrvava isu'vi*e ljudska pla*nja da svest, na*a prometejska tekovina, na kraju ipak ne moe da uini isto kao priroda" -roblem nas vodi u bezoinsku i bezmaterinsku usamljenost, u besprirodnu napu*tenost, !de smo prisilno upu(eni na svest i to ni na *ta dru!o do na svest" =i ne moemo ni*ta dru!o, ve( moramo da na mesto prirodno! zbivanja postavimo odluku i re*e'nje" Tako svaki problem znai mo!u(nost pro*irenja svesti, ali istovremeno i prinudu rastanka sa svim onim nesvesnim dejim i prirodnim u oveku" Ova prinuda je toliko beskrajno vana psihika injeni$a da predstavlja jedan od najhitnijih simbolikih nastavnih predmeta hri*(anske reli!ije" To je rtva "isto prirodnog "oveka, nesvesno!, naturalno! ivo! bi(a, ija je tra!edija zapoela ve( jedenjem jabuke u raju" Onaj biblijski !reh pridolaskom u svest iz!leda kao bekstvo" U stvari tako nam iz!leda svaki problem koji nas prisiljava na ve(u svesnost, ime nas sve vi*e udaljuje od raja detinjaste nesvesnosti" ,vako rado skre(e po!led sa problema@ ako je mo!u(e njih ne treba pominjati, ili bolje, ovek osporava njihovo postojanje" Bovek eli jednostavan, si!uran i !ladak ivot i zbo! to!a su problemi tabu" Bovek eli si!urnost a ne sumnju, eli rezultate a ne eksperimente, ne uvi8aju(i pri tom da si!urnosti mo!u nastati samo kroz sumnje a rezultati samo kroz eksperimente" Tako se i ve*takim odri$anjem problema ne dolazi do uverenja, naprotiv, potrebna je dalja i vi*a svest da bi se dospelo do si!urnosti i jasnosti" Ovaj dui uvod bio mi je potreban da bi se razjasnila su*tina na*e! predmeta" Tamo !de se radi + problemima, instinktivno se opiremo da pro8emo kroz mranosti i nejasnosti" =i elimo samo da ujemo + jednoznanim rezultatima, a pri tom potpuno zaboravljamo da ovi rezultati mo!u uop*te da postoje samo onda kada smo pro*li kroz tamu" ?li da bismo mo!li da prodremo kroz tamu, moramo da an!a'ujemo sve one mo!u(nosti rasvetljavanja kojima raspolae na*a svest7 kao *to sam ve( rekao, moramo ak i *pekulisati" 9er pri tretiranju psihike problematike stalno se sapli(emo + prin$ipijelna pitanja, koja su najrazliitiji akulteti uzeli u zakup kao sop'stveni domen" Teolo!e uznemiravamo ili ljutimo ni*ta manje od ilozo a, medi$inare ni*ta manje od va'spitaa, mi ak tapkamo i po radnom podruju biolo!a i istoriara" Ova ekstrava!antnost ne potie iz na*e radoznalosti, ve( iz stanja *to je ovekova du*a svojstvena me*avina aktora, koji su istovremeno predmet pro*irenih nauka" 9er, ovek je svoje nauke stvorio iz sebe i svojih posebnih svojstava" One su simptomi nje!ove du*e" ,to!a, ako postavimo neminovno pitanje@ za*to ovek, u prilino oitoj suprotnosti prema ivotinjskom svetu, uop*te ima probleme) tada dospevamo u nerazmrsivo misaono klupko, koje su stvorile mno!e hiljade britkih moz!ova tokom milenijuma" ;a ovom umetnikom delu ne(u da zapoinjem ,izi ov posao, ve( (u se samo potruditi da jednostavno iznesem ono *to bi, po mome mi*ljenju, mo!lo da poslui kao doprinos od!ovoru na ovo prin$ipijelno pitanje" -roblema nema bez svesti" ,to!a pitanje moramo postaviti dru!aije, naime@ kako to da ovek uop*te ima svest) 9a ne znam kako je do*lo do to!a, jer nisam bio prisutan kada su prvi ljudi postali svesni" ?li, ormiranje svesti i danas jo* moemo posma'trati kod male de$e" ;aime, moemo videti slede(e@ kada je dete prepoznalo neko!a ili ne*to, tada ose'(amo da dete ima svest" :bo! to!a je i drvo poznavanja u raju ra8alo tako atalne plodove" ?li *ta je prepoznavanje) =i !ovorimo + spoznaji kada nam je uspelo da npr" nov opaaj uklopimo u ve( postoje(i spoj, i to tako *to u svesti nemamo samo opaanje ve( istovremeno i komade ve( postoje(ih sadraja" ,poznavanje poiva, dakle, na zami*ljenim spojevima psihikih sadraja" ,adraj li*en povezanosti ne moemo prepoznati, a nje!a ne moemo ni biti svesni, ukoliko se na*a svest jo* nalazi na tom dubokom, poetnom stupnju" -rvi oblik svesti, koji je pristupaan na*em posmatranju i saznanju, iz!leda da je samo spoj dva ili vi*e psihikih sadraja" ,to!a je na ovom stupnju svest jo* uvek sasvim vezana za predstavu nekoliko nizova spojeva, i zbo! to!a je samo sporadina i kasnije se ne moe privesti u se(anje" I stvarno za prve !odine ivota ne

postoji kontinuirano se(anje" Iz ovo! perioda najvi*e *to postoji su ostrva svesti, kao pojedinana svetla ili osvetljeni predmeti u mrkloj no(i" Ova ostrva se'(anja, me8utim, nisu oni najraniji, zami*ljani spojevi sadraja, ve( ona sadre nov, vrlo vaan niz sadraja, naime onih koji predstavljaju sami subjekt, takozvano 9a" Tako8e i ovaj niz je najpre samo predoen, kao prvobitni nizovi sadraja, zbo! e!a dete ispravno u poetku !ovori + sebi u tre(em li$u" Tek kasnije kada je 9a'niz ili takozvani 9a kompleks, ve'rovatno putem uvebavanja, zadobio sopstvenu ener!iju, nastaje ose(anje 9a bivstva ili ose(anje subjekta" To bi mo!ao biti trenutak kada dete poinje da !ovori + sebi u prvom li$u" ;a ovom stupnju iz!leda da se nalazi poetak kontinuiteta pam2enja. U su' *tini to bi, dakle, bio kontinuitet se(anja sopstveno! 9a" Deji stupanj svesti jo* ne poznaje probleme, po*to jo* ni*ta ne zavisi od subjekta, ve( je dete jo* sasvim zavisno od roditelja" ,itua$ija je takva da iz!leda kao da dete jo* nije potpuno ro8eno, ve( kao da se jo* nosi u du*evnoj atmos eri roditelja" -sihiko ro8enje a samim tim i svesno razlikovanje od roditelja normalno se odvija tek sa upadom seksualnosti u doba puberteta" ,a ovom iziolo*kom skopana je i duhovna revolu$ija" ;aime, preko somatskih pojava 9a je na!la*eno u tolikoj meri da sebi esto sasvim nesrazmerno pribavlja vanost" Otuda i izreka %mladost'ludost&" Do ovo! doba psiholo!ija individue je preteno na!onska i sto!a bez problema" Tako8e i kada se subjektivnim na!onima suprotstavljaju spoljna o!ra' nienja, ova suzbijanja ne dovode do kon likta individue sa samom sobom" Individua se potinjava ili izbe!ava sukob, potpuno jedinstvena sa samom sobom" Ona jo* ne poznaje unutra*nji razdor zbo! problema" Ovo stanje moe nai(i tek kada spoljna o!ranienja postanu i unutra*nja, kada se jedan na!on buni protiv dru!o!" -siholo*ki izraeno to bi znailo slede(e@ problemsko stanje, unutra*nji razdor javlja se onda, kada pored 9a' niza nastane i dru!i niz sadraja slino! intenziteta" Ovaj dru!i niz je, zbo! svoje ener!etske vrednosti, od isto! unk$ionalno! znaenja kao 9a'kompleks, tako re(i dru!aije, dru!o 9a, koje u datom sluaju ak moe prvom 9a oduzeti vodstvo" Iz to!a proistie sukob sa samim sobom, problemsko stanje" Aa$imo kratak po!led na upravo reeno@ prvi oblik svesti, isto prepoznavanje, je anarhino ili haotino stanje" Dru!i stupanj, naime stupanj ormiranja 9a' kompleksa, je monarhistika ili monistika aza" Tre(i stupanj opet donosi napredak u ormiranju svesti, naime svest dvojstva, dualistiko stanje" Ovde smo zapravo dospeli do na*e teme, naime problematike doba starosti" ;ajpre (emo se zadrati na mladala"kom dobu. Ovaj stupanj obuhvata period od !odina neposredno posle puberteta do otprilike polovine ivotno! veka, koja se nalazi ne!de izme8u % = . i IJ" !odine" ,i!urno bi mi neko eleo da postavi pitanje za*to poinjem sa dru!im stupnjom ovekovo! ivota kao da deji stupanj nema problema) Dete je pod normalnim uslovima bez problema, ali sa svojom komplikovanom psihom svakako da roditeljima, va' spitaima i lekarima predstavlja prvorazredni problem" Tek odrastao ovek moe sumnjati u samo! sebe i sto!a biti nejedinstven sa samim sobom" Izvori problema ovo! doba starosti su svima nama dobro poznati" :a ve(inu ljudi to su ivotni zahtevi, koji esto naprea$ prekidaju deje snove" ?ko je individua dovoljno pripremljena, prelazak u pro esionalni ivot moe pro(i !latko" ?li ako postoje iluzije koje su u kontrastu sa stvarno*(u, tada nastaju problemi" ;iko ne stupa u ivot bez pretpostavki" Ove pretpostavke su obino po!re*ne, one ne od!ovaraju spoljnim uslovima sa kojima se ovek sre(e" Besto se radi + isuvi*e velikim oekivanjima, ili + pot$enjivanju spoljnih te*ko(a, ili + neopravdanom optimizmu, ili + ne!ativizmu" =o!ao bi se sastaviti du!i spisak svih onih po!re*nih pretpostavki koje izazivaju prve svesne probleme" ?li nije uvek sukob subjektivnih pretpostavki sa spoljnim datostima ono *to stvara probleme, ve( moda isto tako esto unutra*nje psihike te*ko(e7 one postoje i onda kada se spolja sve odvija !latko" Izvanredno esto to je poreme(aj psihike ravnotee uzrokovan seksualnim na!onom, a moda isto toliko esto ose(anje nie vrednosti, koje moe dovesti do nepodno*ljive osetljivosti" Ovi unutra*nji kon likti mo!u postojati i kada je spoljnje prila!o8ava'nje posti!nuto na iz!led bezbrino7 iz!leda ak da su oni mladi ljudi, koji moraju da se te*ko bore za opstanak, po*te8eni unutra*njih problema, dok oni kod kojih je prila!o8avanje iz bilo kojih razlo!a proteklo lako, razvijaju seksualne probleme ili kon likte manje vrednosti" -roblemske prirode su esto neurotske, ali bila bi te*ka !re*ka problematiku me*ati sa neurozom, po*to je odluuju(a razlika izme8u njih dveju ta *to je neurotiar bolestan po*to nije svestan svojih problema, dok ovek

%6

ophrvan problemima pati od svojih svesnih problema, a da nije bolestan" ?ko se poku*a da se iz skoro neis$rpne raznolikosti individualnih problema mladalako! doba izvue zajedniko i esen$ijalno, onda se sudaramo sa odre8enom karakteristikom koja iz!leda da je prisutna u svim problemima ovo! stupnja 6 vi*e ili manje jasno zadravanje na dejem stupnju svesti, opiranje sudbinskim silama u nama i oko nas, koje ho(e da nas upetljaju u ovaj svet" ;e*to eli da ostane dete, sasvim nesvesno ili pak svesno samo svo!a 9a, da odbije sve strano ili da !a bar podredi svojoj sopstvenoj volji, da ni*ta ne ini ili da bar sprovede svoju mo( ili svoje zadovoljstvo" Tu lei ne*to od tromosti materije, to je zadravanje u dotada*njem stanju ija je svest manja, ua, e!oistikija od svesti dualistike aze, u kojoj je individua postavljena pred neminovnost da dru!o, strano isto tako prihvati kao svoj ivot, da !a spozna i prihvati kao tako8e-Ja. Otpor se usmerava prema pro*irenju ivota, koje je bitna oznaka ove aze" Ve( du!o pre to!a zapoelo je ovo pro*irenje, ta %dijastola ivota&, da se posluim <eteovim izrazom" Ve( sa ro8enjem, kada dete izlazi iz najue o!ranienosti u majinom telu, zapoinje ovo pro*irenje i od tada se nezadrivo nastavlja, dostiu(i vrhuna$ u problemskom periodu, kada individua poinje da mu se opire" Hta bi se desilo individui kada bi se jednostavno preobrazila u strano, dru!o 9a, koje je isto tako 9a" a dosada*nje 9a jednostavno pustila da nestane u pro*losti) Iz!leda da bi to bio sasvim utrven put" Ipak je namera reli!ijsko! vaspitanja 6 poev od svlaenja staro! ?dama do rituala ponovno! ra8anja primitivnih naroda 6 da oveka preobrazi u ono *to dolazi, novo, pu*taju(i staro da odumre" -siholo!ija nas ui da u du*i, u izvesnom smislu, nema nie!a staro!, nie!a *to bi stvarno mo!lo odu' mreti, ak je i -avlu ostao jedan kola$ itav ivot zabijen u mesu" Onaj ko se brani od novo! i re!redira u pro*lost u istom je neurotskom sklopu kao onaj koji, identi ikuju(i se sa novim, bei od pro*losti" 9edina razlika je u tome *to jedan otu8uje pro*lost a dru!i budu(nost" Oboji$a prin$ipijelno ine isto 6 oni spa*avaju svoju uskost svesti, mesto da ovu razbiju pomo(u kontrasta suprotnosti i da na taj nain iz!rade dalji i vi*i stupanj svesti" Ova konsekven$a bila bi idealna, kada bi mo!la da se sprovede u ovoj azi ivota" ;aime, iz!leda da se priroda ni najmanje ne nalazi na nekom vi*em stanju svesti, ak naprotiv7 i zajedni$a ne zna da $eni ove psihike ve*tine, ona u prvoj liniji na!ra8uje dela a ne linost7 $enjenje linosti obino je posmrtno" Ove injeni$e iznu8avaju odre8eno re*enje" naime o!raniavanje na dostupno, di eren$iranje odre8enih sposobnosti, koje su su*tinsko bivstvo so$ijalno sposobne individue" Uspeh, stvaranje, korisnost itd" su ideali koji iz!leda da pokazuju put iz zbrke problema" Oni su zvezde vodilje za pro*irenje i uvr*(enje na*e! iziko! postojanja, za na*e razrastanje u svetu, ali ne i za dalje razvijanje ovekove svesti, naime ono!a *to se naziva kultura" :a mladalako doba svakako da je ovakva odluka normalna i u svakom sluaju bolja od zadravanja u problemskom stupnju" -roblem se, dakle, re*ava tako *to se ono *to je pro*lo*(u dato prila!o8ava mo!u(nostima i zahtevi'ma ono!a *to dolazi" Bovek se o!raniava na dostupno, *to psiholo*ki znai odri$anje od svih dru!ih psihikih mo!u(nosti" ;a ovaj nain jedan !ubi deo dra!o$ene pro*losti, dru!i deo dra!o$ene budu(nosti" ,vi se se(amo nekih prijatelja i *kolskih dru!ova, idealnih mladih ljudi koji su mno!o obe(avali a koje !odinama potom sre(emo skuene i sasu*ene u nekom *ablonu" To su takvi sluajevi" Veliki ivotni problemi nikada nisu zauvek re'*eni" ?ko su u jednom trenutku verovatno re*eni" onda je to uvek !ubitak" ;jihov smisao i svrha iz!leda da nisu u njihovom re*enju, ve( u tome da neprekidno radimo na njima" 9edino to nas uva od za'!lupljivanja i statinosti" Tako je i re*enje problema mladalako! doba, pomo(u o!ranienja na dostupno, od o!raniene vremenske vanosti i, u osnovi uzev nije du!o! veka" U svim prilikama je znaajan podvi! izboriti so$ijalnu e!zisten$iju i svoju prvobitnu prirodu tako pre ormirati da vi*e ili manje od!ovori ovom obliku e!zisten$ije" To je unutra*nja borba sa samim sobom i borba sa sredinom, koja se moe upo'rediti sa borbom deje! doba za e!zisten$iju sopstveno! 9a" Ta borba se za nas obino odvija u tami, ali ako sa!ledamo sa kojom se uporno*(u kasnije zadravaju deje iluzije, pretpostavke, e!oistike navike itd", iz to!a moemo odmeriti koji je intenzitet ranije bio upotrebljen u njihovom stvaranju" Tako se de*ava i sa idealima, uverenjima, vode(im idejama, stavovima itd" koji nas u mladosti uvode u ivot, za koje se borimo, patimo i sa

kojima pobe8ujemo 6 oni srastaju sa na*im bi(em, mi se, na iz!led, preobraavamo u njih i sto!a ih nastavljamo ad libitum sa onom oito*(u, sa kojom mladi ovek svome 9a nolens volens pribavlja vanost pred svetom ili pred samim sobom" Hto se ovek vi*e pribliava sredini ivota i *to mu je vi*e uspelo da se uvrsti u svom linom stavu i so$ijalnom poloaju, tim mu vi*e iz!leda da je otkrio pravi tok ivota i prave ideale i prin$ipe pona*anja" :bo! to!a se dri da su oni veito vredni a nepromenljivi stav prema njima o!la*ava se vrlinom" -ri tom se previ8a vrlo bitna injeni$a da postavljanje so$ijalno! $ilja ide na raun totalnosti linosti" ;a ovaj raun ide mno!o, isuvi*e mno!o 6 ivot, koji je moda mo!ao biti i proivljen, ostaje u prostoriji za stare kao pra*njiva se(anja, ponekad ispod sivo! pepela nalazi se uareno u!ljevlje" ,tatistika pokazuje pove(anu uestalost depresija mu*kara$a oko etrdesete !odine" #od ena neurot'ske smetnje po pravilu poinju ne*to ranije" U ovoj ivotnoj azi, upravo izme8u trideset pete i etrdesete, priprema se znaajna promena ovekove du*e" ,vakako da u poetku to nije svesna i upadljiva promena, naprotiv radi se + indirektnim zna$ima promena, koje iz!leda da imaju svoj poetak u nesve'snom" -onekad je to kao sporo menjanje karaktera, dru!i put se ponovo javljaju osobine koje su se iz!ubile u dejem dobu, ili dosada*nje sklonosti i intere' sovanja poinju da blede a na njihovo mesto stupa ju dru!a, ili 6 *to je vrlo esto 6 dotada*nja uve'renja i prin$ipi, naroito moralni, postaju sve kru(i i vr*i, *to postepeno, oko pedesete, moe prerasti u netrpeljivost i anatizam 6 kao kada bi ovi prin$ipi bili u!roeni u svojoj e!zisten$iji, tako da bi upravo sto!a morali da se poten$iraju" Opijenost mladosti ne razbistrava se uvek u od' raslom dobu, ponekad se i zamuti" Ove pojave najbolje se mo!u zapaziti kod ne*to jednostavnijih ljudi" -onekad se ove javljaju ranije, nekad kasnije" #ako mi iz!leda esto je njihovo javljanje od!o8eno injeni$om *to su roditelji dotine osobe jo* u ivotu" U tim sluajevima kao da je mladalaka aza nepravedno produena" Ovo sam naroito zapazio kod mu*kara$a !de je ota$ du!o iveo" ;je!ova smrt bi onda delovala kao na!lo sazrevanje, tako re(i katastro alno" -oznavao sam jedno! pobono! oveka koji je bio $rkveni tutor7 kod nje!a se posle etrdesete postepeno razvila nepodno*ljiva moralna i reli!iozna netrpeljivost" -ri tom je nje!ova narav postajala pri'metno sve sumornija" #onano je iz!ledao kao turobni $rkveni stub" Tako je do!urao do pedeset pete !odine, kada je jednom, usred no(i, iznenada skoio iz postelje i rekao eni@ %,ad mi je jasno" 9a sam zapravo propali$a"& Ova samospoznaja nije ostala bez praktinih posledi$a" -oslednje !odine svo! ivota proiveo je burno, na *ta je oti*ao veliki deo nje!o' vo! imetka" Oi!ledno ne ba* nesimpatian ovek" koji je bio sposoban za oba ekstrema" Vrlo esti neurotski poreme(aji odraslo! doba imaju zajedniko jedno, naime elju da psiholo!iju mladalake aze prenose preko pra!a etrdesete !odine" #o ne poznaje onu dirljivu staru !ospodu, koja uvek iznova mora da pod!reva studentske dane i jedino se(anje na njihovo homersko junako doba moe da zapali njihov ivotni plamen, dok su, izvan ovo!a beznadeno odrvenjeni ilistri" -o pravilu oni imaju prednost koja nije za pot$enjivanje, naime da nisu neurotini, ve( samo, za obian svet, dosadni i stereotipni"

%>

;eurotiar je upravo onaj kome u sada*njosti nikada ne uspeva onako kako bi eleo pa zbo! to!a ne moe da !a raduje ni pro*lost" #ao *to ranije nije mo!ao da se oslobodi detinjstva, tako i sada ne moe da se oprosti od mladalake aze" ;a iz!led on ne moe da se sna8e u sivim razmi*ljanjima starenja i zbo! to!a !revito !leda unazad, po*to mu je nepodno*ljiv po!led unapred" #ao *to se detinjasti ovek uasava pred nepoznatostima sveta i ivota, tako i odrasli uzmie pred dru!om polovinom ivota, kao da !a tamo ekaju nepoznati, opasni zada$i ili kao da mu tamo prete rtve i !ubi$i koje ne bi mo!ao da preuzme, ili kao da mu dosada*nji ivot iz!leda tako lep i skupo$en da ne bi mo!ao bez nje!a" Da li je to, moda, u krajnjoj liniji strah od smrti) To mi ne iz!leda verovatno, po*to je po pravilu smrt jo* uvek daleko i zbo! to!a ne*to apstraktno" ;aprotiv, iskustvo pokazuje da je osnova i uzrok svih te*ko(a ovo! prelaza duboka, udnovata promena du*e" Da bih ovo okarakterisao, uzeo bih za primer dnevnu sunevu putanju" Treba zamisliti sun$e, produhovljeno ljudskim ose(anjima i ljudskom sve*(u trenutka" Izjutra ono se ra8a iz no(no! mora nesvesno! i sa!ledava daleki, *areni svet, koji se *iri sve vi*e *to je sun$e vi*e na nebeskom svodu" U ovom *irenju svo! kru!a uti$aja, uzrokovano! penjanjem, sun$e (e shvatiti svoj znaaj i svoj najvi*i $ilj sa!ledati u najvi*oj mo!u(oj visini a time i u najve(em mo!u(em obimu svo! napretka" ,a ovim uverenjem sun$e dostie nepredvidljivu podnevnu visinu 6 nepredvi8enu, po*to nje!ovo jednokratno individualno postojanje nije prethodno mo!lo da poznaje kulmina$ionu taku" U dvanaest asova, u podne poinje silazak" ? silazak je preokret svih vrednosti i ideala jutra" ,un$e postaje nedosledno, iz!leda kao da skuplja svoje zrake" ,vetlost i toplota se smanjuju do konano! !a*enja" ,va pore8enja hramlju" Ovo pore8enje, me8utim, ne hramlje ni*ta vi*e od dru!ih" Gran$uska izreka $inino i rezi!nirano saima istinu ovo! pore8enja" Ona !lasi@ ,i jeunesse savait, si vieillesse pouvait .#ad bi mladost znala, kad bi starost mo!la/" V[

39

,re(om, mi ljudi nismo sun$a, inae bi bilo zlo sa na*im kulturnim vrednostima" ?li ipak je ne*to sunano u nama, jutro i prole(e i vee i jesen ivota nisu samo sentimentalne prie, ve( psiholo*ke istine, ak vi*e od to!a 6 to su iziolo*ke injeni$e, po*to podnevni prevrat menja ak i telesna svojstva" -osebno kod junih naroda sre(e se da se kod starijih ena razvijaju !rub dubok !las, porast nau*ni$a, zatim !rub izraz li$a i razliite dru!e maskuline osobine" Obrnuto, iziki mu*ki habitus se ublaava kroz enske $rte, kao *to su spe$i ino taloenje masno! tkiva i blai izraz li$a" U etnolo*koj literaturi sre(e se interesantan iz've*taj + jednom indijanskom po!lavi$i i ratniku kome se u ivotnom zenitu pojavio veliki duh u snu i saop*tio mu da od sada ostaje sa enama i de$om, mora da nosi enske haljine i da jede enska jela" On je poslu*ao ovo snovi8enje a da to nije *tetilo nje!ovom u!ledu" Ova vizija je verni odraz psihike podnevne revolu$ije, poetka zalaska" Vrednosti, pa ak i telo preobraavaju se u suprotnost, bar naznaeno" =u*kost i enstvenost zajedno sa psihikim svoj' stvima mo!li bi se, na primer, uporediti sa odre8enom zalihom supstan$ije, koja se donekle neravno'merno tro*i u prvoj polovini ivota" =u*kara$ utro*i svoje velike zalihe mu*ke supstan$ije i preostaje mu jo* samo mali iznos enske supstan$ije, koja sada do'speva u upotrebu" Obrnuto, ena aktivira do tada ne'kori*(en iznos mu*kosti" Ova promena je mno!o vi*e uoljiva u psihikom ne!o u izikom domenu" #oliko esto se, na primer, sre(e da je sa mu*kar$em svr*eno sa nje!ovom etrdeset petom 6 pedesetom !odinom a da tada ena oblai pantalone, otvara malu prodavni$u !de mu jo* eventualno ima ulo!u pomo(nika" Ima ena ija se so$ijalna od!ovornost i so$ijalna svest uop*te budi tek posle etrdesete !odine" U modernom dru*tvenom ivotu, naroito u ?meri$i, posle etrdesete !odine break doXn, nervni slom je izvanredno est do!a8aj" ?ko se tanije ispitaju rtve, onda se

vidi da ono *to je slomljeno jeste dotada*nji mu*ki stil, a da je preostao eminiziran mu*kara$" Obrnuto, u istim kru!ovima se zapaaju ene koje u ovim !odinama razvijaju neobinu mu*kost i tvrdo(u uma, *to !ura sr$e i ose(anja u pozadinu" Vrlo esto su ovi preobraaji pra(eni branim katastro ama svih vrsta, po*to nije te*ko predstaviti *ta se de*ava kada mu*kara$ otkrije svoja nena ose(anja a ena svoj um" ;aj!ore u svemu ovome je *to pametni i obrazovani ljudi ive ne znaju(i za mo!u(nost ovakvih promena" Oni sasvim nespremni stupaju u dru!u polovinu ivota" Ili, da li bilo !de postoje *kole, ne samo visoke, ve( vi*e *kole za pedeseto!odi*njake, koje ih pripremaju za budu(i ivot i nje!ove zahteve isto kao *to osnovne i visoke *kole uvode u svet i ivot na*e mlade ljude) ;e, krajnje nepripremljeni stupamo u popodne ivota, jo* !ore, to inimo sa po!re' *nim pretpostavkama na*ih dotada*njih istina i ideala" =i ne moemo popodne ivota iveti prema istom pro!ramu kao i jutro, po*to ono e!a je izjutra mno!o, uvee (e biti malo, i ono *to je izjutra istina, uve'e ne(e biti tano" Aavio sam se isuvi*e velikim brojem starih ljudi i sa!ledao tajne odaje njihovih du*a, tako da ne moe a da me ne potrese istina ovih osnovnih pravila" Bovek koji stari treba da zna da se nje!ov ivot vi*e ne uspinje niti *iri, ve( da neumoljivi unutra*nji pro$es neminovno dovodi do suavanja ivota" :a mlado! oveka je skoro !reh ili bar opasnost da se isuvi*e mno!o bavi samim sobom, za starije! je dunost i neophodnost da svoje bi(e podvr!ne ozbiljnom razmatranju" ,un$e uvlai svoje zrake da bi osvetlelo samo! sebe, po*to je svoju svetlost rasulo po svetu" Umesto ovo!a mno!i star$i radije postaju hipohondri, $i$ije, prin$ibdije i laudatores temporis a$ti ili ak veiti mladi(i, jadna zamena za prosvet'ljavanje svo! bi(a, ali neizbena posledi$a sumanu'tosti da se dru!om polovinom ivota mora upravljati sa prin$ipima prve polovine"
97

-retnodno sam rekao da nemamo *kola za etr' deseto!odi*njake" To nije sasvim tano" ;a*e reli!ije su od davnina ovakve *kole ili su bile nekad" ?li za ko!a su one to jo* danas) #oliko je od nas ljudi koji stare u jednoj ovakvoj *koli stvarno vaspitano za tajnu dru!e polovine ivota, za starako doba, smrt i venost) Bovek si!urno ne bi doiveo sedamdesetu i osamdesetu, kada ova du!ovenost ne bi od!ovarala

nje!ovoj vrsti" :bo! to!a i nje!ovo popodne ivota mora da ima sopstveni smisao i svrhu i ne moe biti samo alosni privezak prepodneva" ,misao jutra je neosporno razvitak individue, njeno! utvr8ivanja i razmnoavanja u spoljnem svetu i bri!a oko potomstva" To je oi!ledno prirodni $ilj" ?li kada je posti!nut ovaj $ilj, ak obilato ispunjen, treba li sti$a'nje nov$a, osvajanje i pro*irivanje e!zisten$ije i da' lje da se nastavljaju i preko svako! razumno! smisla) #o ovakav zakon jutra, dakle, prirodni $ilj, bez posebne potrebe prenese i u popodne ivota, bi(e prinu8en to da plati psihikim !ubi$ima, isto kao *to mladi(, koji ho(e da svoj deji e!oizam prenese i u odraslo doba, svoju !re*ku pla(a so$ijalnim neuspe'sima" ,ti$anje nov$a, so$ijalna e!zisten$ija, porodi$a, potomstvo su ista priroda a ne kultura" #ultura se nalazi s onu stranu prirodno! $ilja" Da li onda kultura moe biti smisao i $ilj dru!e polovine ivota) #od primitivnih plemena vidimo, na primer, da su skoro uvek star$i uvari misterija i zakona, a u ovima se u prvoj liniji izraava kultura plemena" #ako u ovom po!ledu iz!leda situa$ija kod nas) <de je mudrost na*ih starih) <de su njihove tajne i snovi8enja) #od nas stari se skoro radije poistove(uju sa mladima" U ?meri$i je skoro ideal da ota$ bude brat svo! sina a majka po mo!u(stvu mlada sestra svoje (erke" ;e znam koliko se od ove zabludelosti moe dovesti u vezu sa reak$ijom na ranije preterano pridavanje znaaja plemenitosti a koliko sa po!re*nim idealima" Ovo poslednje bez sumnje postoji 6 ovim ljudima $ilj nije ispred ve( iza njih" :bo! to!a streme

unazad" Bovek im se mora pridruiti 6 te*ko je sa!ledati koje bi $iljeve trebalo da ima dru!a polovna ivota osim onih koje ima prva 6 pro*irenje ivota, korist, uti$ajnost, pravljenje dobro! utiska u so$ijalnom ivotu, promi*ljeno !uranje potomaka u po!odne brakove i dobra name*tenja 6 dovoljno ivotnih $iljevaF ;a alost nedovoljno smisla i svrhe za mno!e koji u starenju vide samo oduzimanje i' vota, dok ranije ideale ose(aju izbledelim i istro*e nim" ,i!urno da su ovi ljudi ve( ranije svoju ivotnu zdelu bili dobro napunili i ispraznili do dna, tada bi se u starosti ose(ali dru!aije, oni ne bi ni*ta zadravali, jer sve *to bi jo* htelo da !ori, bilo bi ve( sa'!orelo, tako da bi im dobrodo*ao mir starosti" ?li ne smemo zaboraviti da je vrlo mali broj ljudi umet'nik ivota i da je pri tom umetnost ivljenja najplemenitija i najre8a od svih ve*tina 6 kome bi uspelo da $eo pehar isprazni u lepoti) ,to!a velikom broju ljudi preostaje mno!o *ta nedoivljeno 6 esto ak mo!u(nost koja se i pored najbolje volje ne bi mo!la doiveti, i tako ovi prekorauju pra! starosti sa ne' ispunjenim zahtevom, *to im onda automatski usme'rava po!lede unazad" :a ovakve ljude je posebno ubitano da !ledaju unazad" ;jima bi bio neophodan po!led unapred, $ilj u budu(nosti" :bo! to!a i sve velike reli!ije imaju obe(anja ono! sveta, $ilj iznad i izvan ovo! sveta, koji smrtnom bi(u omo!u(ava da dru!u polovinu ivota proivi sa istim stremljenjem ka $ilju kao i prvu" ?li ma koliko dana*njem oveku bili prihvatljivi $iljevi pro*irenja i kulmina$ije ivota, toliko mu je sumnjiva ili upravo neverovatna ideja nekakvo! nastavka ivota posle smrti" ? ipak kraj ivota, naime smrt, moe biti razborit $ilj samo onda ako je ivot ili toliko bedan da je ovek najzad radostan *to uop*te prestaje, ili kada vlada ube8enje da sun$e sa istom dosledno*(u, sa kojom je u podne dospelo do zenita, trai i svoj zalazak %da bi obasjalo daleke oblake&" ?li verovati danas je postala tako te*ka ve*tina, da je postala skoro nepristupana obrazovanom delu oveanstva" Bovek se isuvi*e navikao na misao da in pun$to besmrtnosti i slinih stvari postoje najrazliitija protivurena mi*ljenja i nikakvi ubedljivi dokazi" -o*to sa vremena, uspe*na re %nauka& ima na iz!led bezuslovnu ubedljivost, ovek trai %naune& dokaze" =e8utim, oni me8u obrazovanima koji misle, sasvim tano znaju da ovakav dokaz spada u ilozo ske nemo!u(nosti" ;aprosto, ovek + tome ne moe ni*ta da zna" Da li bih uz to jo* smeo da primetim da ovek iz istih razlo!a ne moe znati da li se ipak ne*to de*ava posle smrti" Od!ovor je non liPuet, niti pozitivan, niti ne!ativan" 9ednostavno ne znamo ni*ta nauno + tome i sa tim smo u istovetnom poloaju kao, na primer, sa pitanjem da li na =arsu ima ljudi ili ne7 pri tome stanovni$ima =arsa, ako ih ima, je sasvim svejedno da li odriemo ili potvr8ujemo njihovo postojanje" ?li ovde se budi moja lekarska savest, koja ima ne*to bitnije da kae po ovom pitanju" ;aime, zapazio sam da je $iljno usmeren ivot uop*te bolji, bo!atiji, zdraviji od bes$iljno!, i da je bolje sa vremenom i(i napred ne!o protiv vremena unazad" -sihijatru iz!leda stara$ koji ne moe da se odvoji od ivota isto tako slabaak i bole*ljiv, kao mladi( koji nije kadar da iz!radi ivot" I stvarno, u

IT

velikom broju sluajeva radi se + istoj detinjastoj poudi, istom strahu, istom prkosu i svoje!lavosti, kako kod sta' rih tako i kod mladih" #ao lekar ube8en sam da je, tako re(i, hi!ijenskije u smrti sa!ledati $ilj kome treba da se stremi, a da je opiranje ne*to nezdravo i nenormalno, po*to ono dru!u polovinu ivota li*ava $ilja" :bo! to!a smatram izvanredno razlonim sve reli!ije sa $iljem na onom svetu, posmatrano sa stanovi*ta mentalne hi!ijene" ?ko stanujem u ku(i za koju znam da (e se u toku slede(ih etrnaest dana sru*iti na moju !lavu, onda (e sve moje ivotne unk$ije biti pod uplivom ove misli7 nasuprot tome ako se ose(am si!urnim, onda u njoj mo!u da ivim u!odno i normalno" Dakle, sa psihijatrijsko! stanovi*ta bilo bi dobro kada bismo mo!li da mislimo da je smrt samo prelaz, deo nepoznato!, veliko! i du!o! pro$esa ivljenja" Iako najve(i broj ljudi ni izdaleka ne zna za*to je telu potrebna kuhinjska so, ipak iz instinktivne potrebe svi je trae" Isto je i sa psihikim stvarima" ;ajve(i broj ljudi je od davnina ose(ao potrebu neprekidnosti" :bo! to!a se sa na*om konstata$ijom ne nalazimo postrani, ve( usred !lavno! druma oveko'vo! ivota" ,to!a u smislu ivota mislimo tano i onda kada ne razumemo *ta mislimo" Da li ikad razumemo ono *to mislimo) =i razumemo samo ono mi*ljenje, koje nije ni*ta dru!o do jednaina, iz koje nikada ne proizilazi vi*e od ono!a *to je uloeno" To je intelekt" Izvan nje!a, me8utim, postoji mi*ljenje u pradavnim slikama, u simbolima, koje su, starije od istorijsko! oveka, uro8ene oveku od pradavnih vremena i koje, nadivljavaju(i svaku !enera$iju, veito ive, ispunjavaju dubine na*e du*e" -otpuni ivot je mo!u( samo u skladu sa njima, mudrost je vra(anje njima" U stvarnosti se ne radi ni + veri niti + znanju, ve( + podudaranju na*e! mi*ljenja sa praslikama na*e! nesvesno!, koje su nepredstavljive majke svake misli koju je ikada u stanju da dokui na*a svest" ? jedna od ovih iskonskih misli je i ideja + ivotu s onu stranu smrti ;auka je inkomenzurabilna sa ovim praslikama" To su ira$ionalne datosti, apriorni uslovi ima!ina$ije, koji su naprosto tu, i iju svrhovnost i opravdanost nauka moe ispitivati tek a posteriori, kao re$imo unk$iju *titne lezde koja se pre devetnaesto! veka isto tako s pravom mo!la o!lasiti besmislenim or!anom" :a mene su praslike ne*to kao du*evni or!ani, + kojima vodim rauna, sto!a sam ponekad prinu8en da kaem nekom starijem pa$ijentu@ %Va*a slika <ospoda ili va*a ideja + besmrtnosti je atro ina, zbo! to!a se i poremetio metabolizam va*e du*e"& Vispre'nije i dublje ne!o *to mislimo je staro ghi45j+1 5k515lm5n, lek besmrtnosti" ;a kraju eleo bih da se za trenutak vratim na*em pore8enju sa sun$em" ,to osamdeset stepeni na*e! ivotno! luka dele se u etiri dela" -rva isto'

na etvrt je detinjstvo, ono stanje bez problema, !de smo problem za dru!e ali jo* nismo svesni sopstve'ne problematike" ,vesna problematika se prostire preko dru!e i tre(e etvrtine, dok u poslednjoj etvrtini, u starakom dobu, ponovo uranjamo u ono stanje !de, nezavisno od stanja na*e svesti, opet postajemo vi*e problem za dru!e" Detinjstvo i duboka starost su krajnje razliiti ali imaju jedno zajedniko, naime uronulost u nesvesno psihiko" #ako se du*a deteta razvija iz nesvesno!, psiholo!ija deteta, iako te*ka, moe se ipak raspraviti pre od psiholo!ije star$a, koji opet tone u nesvesno, pro!resivno !ube(i se u ovoj tami" Detinjstvo i starako doba su ivotna stanja bez problema, zbo! to!a ih ovde nisam ni razmatrao"

VI

DUH? I ,=>T

DUH? I ,=>T Besto mi je upu(ivano pitanje *ta mislim + smrti, + onom neproblematinom kraju ovekove e!zisten$ije" ,mrt nam je poznata naprosto kao kraj" To je zavr*na taka koja se esto stavlja pre kraja reeni$e, izvan koje postoje samo jo* se(anja ili posle'dina dejstva kod dru!ih" :a ono!a ko!a je ovo sna*lo, me8utim, poslednja zrn$a peska istekla su u donji deo stakla7 zakotrljani kamen se smirio i stao" , obzirom na ovakvu smrt ivot nam obino iz!leda kao protok, kao rad navijeno! sata, iji je konani prestanak rada razumljiv sam po sebi" ;ikada vi*e nismo ube8eni u %protok& ivota, ne!o kada se ljudski ivot u!asi pred na*im oima i nikada se prodor' nije i neprijatnije ne postavlja pitanje smisla i vrednosti ivota, ne!o kada smo svedo$i kako poslednji dah napu*ta jo* ivo telo" #ako nam dru!aiji iz!leda smisao ivota kada vidimo mlado! oveka zaokupljeno! dalekim $iljem kako iz!ra8uje svoju budu(nost ne!o kada neizleivi bolesnik ili stara$ muno i nemo(no oekuju svoj kraj" =ladost 6 tako nam iz!leda 6 ima $ilj, budu(nost, smisao i vrednost" I(i do kraja je, me8utim, besmisleni prestanak" ?ko se neki mladi( pla*i sveta, ivota i budu(nosti, svako !a saaljeva i smatra nerazumnim i neurotinim 6 kukavnim zabu*antom" ?li ako stariji ovek ose(a potajnu !rozu, pa ak samrtni strah pri pomisli da
[1] Prvi !ut objav jeno u, Europische Revue, ? *19%:+8 3atim u, !ir"lich"eit der Seele, Ps5c6o ogisc6e Ab6and ungen )( *19%:+.

I[

nje!ova razumna ivotna oekivanja od sada iznose samo jo* toliko i toliko !odina, tada se neprijatno podsetimo izvesnih ose(anja u sopstvenoj du*i7 ovek po mo!u(stvu skre(e po!led i raz!ovor preba$uje na dru!u temu" Ovde otkazuje optimizam sa kojim se osu8uje mladost" :a svaki sluaj ovek, dodu*e, ima pri ru$i nekoliko po!odnih ivotnih mudrosti, koje, kad se ukae prilika, *tedro deli dru!ima, na primer %svako mora jednom umreti&, %niko ne ivi veito&, itd" ?li kada je ovek sam, a no( pri tom tako mrana i tiha da se ni*ta ne uje i ni*ta ne, vidi do misli, koje saniraju i oduzimaju !odine ivota kao du!e nizove onih neprijatnih injeni$a koje nemilosrdno pokazuju koliko je ve( odmakla kazaljka na asovniku, kada se ose(a sporo i nezadrivo pribliavanje ono! $rno! zida, koji (e nepovratno pro!utati sve ono *to volim, elim, imam, emu se nadam i stremim, tada se sve ivotne mudrosti iz!ube u nekom nepronalaljivom skrovi*tu, a besano! oveka ophrvava strah kao pretea oma" #ao *to postoji veliki broj mladih ljudi koji se u osnovi panino pla*e ivota za kojim ipak tako ude, moda je jo* ve(i broj starih ljudi koji ose'(aju isti strah pred smrti" Da, do*ao sam do zakljuka na osnovu mo! iskustva da upravo oni mladi ljudi koji se pla*e ivota, kasnije isto toliko pate od straha od smrti" Dok su mladi, tvrdimo da imaju in antilni otpor protiv normalnih ivotnih zahteva7 kad ostare, onda bi zapravo trebalo re(i isto, naime, da se isto tako pla*e normalnih ivotnih zahteva" ?li, ovek je toliko ube8en da je smrt jednostavno kraj odre8eno! toka, tako da nikome po pravilu uop*te ne pada na pamet da smrt slino shvati kao $ilj i ispunjenje, kao *to se to bez daljnje!a ini u susretu sa $iljevima i namerama poletno!, mladalako! ivota" ivot je ener!etsko oti$anje kao i svako dru!o" ?li svaki ener!etski pro$es je u prin$ipu ireverzibilan i zbo! to!a jednoznano usmeren na jedan $ilj, a $ilj je stanje mirovanja" ,vaki pro$es konano nije ni*ta dru!o do poetni poreme(aj tako re(i veito! stanja mirovanja, koje stalno tei da se ponova uspostavi" ivot je ak teleolo*ko par e9cellence, stremljenje $ilju a ivo telo je sistem svrhovitosti, koje tee da se ispune" #raj bilo ko! toka je $ilj" ,vaki tok je kao trka koji sa najve(im naprezanjem i naporom stremi da dosti!ne svoj $ilj" =ladalaka enja za svetom i ivotom, za ostvarenjem veoma napre!nutih nadanja i dalekih $iljeva je oevidno stremljenje ivotnom $ilju, koje se odmah preobra(a u strah od ivota, neurotske otpore, depresije i obije ako se zastane bilo !de u pro*losti ili ustukne pred rizi$ima, bez kojih se ne moe posti(i postavljeni $ilj" ,a postizanjem zrelosti i vrhun$a biolo*ko! ivota, koji se otprilike podudara sa sredinom ivota, ni u kom sluaju ne prestaje stremljenje ivotnom $ilju" ,a istim intenzitetom i nezadrivo*(u, sa kojom se i*lo uzbrdo do sredine ivota, sada se ide nizbrdo, po*to se $ilj ne nalazi na liti$i, ve( u dolini, odakle je i poeo uspon" #rivulja ivota je kao parabolina linija hi$a" Ometen u svom poetnom stanju mirovanja, metak se penje i ponovo se vra(a u stanje mirovanja" -siholo*ka ivotna krivulja ne podudara se sa ovom prirodnom zakonomerno*(u" ;esla!anje obino poinje rano, pri usponu" Hita$ se uspinje biolo*ki, ali psiholo*ki okleva" Bovek zastaje iza svojih !odina, zadrava svoje detinjstvo, kao neko ko ne moe da se odvoji od tla" On zadrava kazaljku i pri tom uobraava da i vreme stoji" ?ko se, najzad, sa izve'snim zaka*njenjem ipak uspeo na liti$u, onda se, psiholo*ki, tu ponovo or!anizuje odmor, iako ve( tada moe zapaziti da se na dru!oj strani neminovno spu*ta, ipak se bar po!ledom !revito hvata za jednom dosti!nutu visinu" #ao *to se nekada pla*nja nalazila kao smetnja pred ivotom, tako se i sada nalazi pred smrti" Dodu*e, priznaje se da se zbo! straha pred ivotom zakasnilo sa usponom, ali se upravo zbo! zaka*njenja sada podie utoliko ve(i zahtev za zadravanjem na posti!nutoj visini" -ostalo je oi!ledno da se ivot probio uprkos svih otpora .zbo! kojih se sada 6 ah, tako mno!o, kaje/, ali nezavisno od svo! saznanja ipak se poku*ava da se zaustavi ivot" ;a taj nain psiholo!ija jedno! takvo! oveka !ubi svoje prirodno tle" ;je!ova svest se nalazi u vazduhu, dok se ispod nje parabola spu*ta sa uve(anom brzinom" Hranljivo tle du*e je prirodni ivot" #o ovo ne prati, ostaje da lebdi u vazduhu i ukoi se" :bo! to!a odrveni tako veliki broj ljudi u zrelom dobu, oni !ledaju unazad i !revito se hvataju za pro*lost sa potajnim strahom od smrti u sr$u" Aar psiholo*ki oni izmiu ivotnom pro$esu i zbo! to!a ostaju ukopani kao spomen'stubovi od soli, sa ivahnim se(anjima na mladost ali ne nalaze(i kontakta sa sada*njo*(u" Od sredine ivota ostaje ivahan samo onaj, ko eli da umre sa ivotom" 9er, ono *to se de*ava u tajnom asu ivotno! podneva jeste povra(aj parabole, ra8anje smrti. ivot u dru!oj polovini nije uspon, razvitak, umnaanje, prelivanje, presipanje, ve( smrt, po*to je nje!ov $ilj kraj" ;e eleti vrhuna$ ivota isto je *to i ne eleti nje!ov kraj" Oboje je@ ne eleti iveti" ;e eleti iveli isto znai *to i ne eleti umreti -ostajanje i nestajanje su jedna te ista krivulja"

I]

Ovu nesumnjivu istinu, ako je ikako mo!u(e, svest ne prihvata" Bovek je po pravilu iksiran za svoju pro*lost i zastaje u mladalakim iluzijama" Aiti star je krajnje nepopularno" Bovek iz!leda da ne obra(a panju na to da je ne mo(i ostariti isto toliko besmisleno koliko i ne mo(i izrasti iz dejih haljina" Bovek od trideset, koji je jo* in antilan, za aljenje je, ali mladalaki sedamdeseto!odi*njak, zar to nije prekrasno) ? ipak su oboje perverzni, bez stila, psiholo*ki protivprirodni" =ladi(, koji se ne bori i ne pobe8uje, propustio je ono *to je najbolje u nje!ovoj mladosti, stara$ koji ne zna da oslu*kuje tajnu potoi(a koji ubore sa liti$a u doline, bez smisla je, duhovna mumija koja nije ni*ta dru!o do skamenjena pro*lost" On stoji izvan svo! ivota, ponavljaju(i se, slino ma*ini, do krajnje izan8alosti" #akva je to kultura kojoj su potrebne ovakve kreatureF ;a*a statistiki postoje(a du!ovenost je kulturna tekovina" -rimitivni ljudi samo izuzetno dostiu duboku starost" Tako sam me8u primitivnim plemenima u istonoj ? ri$i sreo samo mali broj ljudi sa sedom kosom, koji su mo!li biti stariji od *ezdeset !odina" ?li oni su bili stvarno stari, i to tako kao da su oduvek bili stari, tako da su se potpuno uiveli u svoju starost" Oni su u svakom po!ledu bili ono *to su bili" =i smo uvek samo vi*e ili manje ono *to smo zapravo" Iz!leda tako kao da je na*a svest malo skliznula sa svo! prirodno! poloaja i da se vi*e dovoljno ne snalazi sa prirodnim vremenom" #ao da patimo od neobuzdanosti svesti, koja nas obmanjuje da je ivotno vreme ista iluzija i da se zato moe me'njati po volji" .Bovek se pita odakle svest zapravo $rpi svoju sposobnost da bude protivprirodna i *ta znai ova samovoljnost/" #ao *to se putanja metka zavr*ava na $ilju, tako i ivot nalazi svoj kraj u smrti, koja je, prema tome, $ilj $elo! ivota" Bak i nje!ov uspon i nje!ov vrhuna$ su samo stupnjevi i sredstva da se posti!ne $ilj, naime smrt" Ova paradoksna ormula nije ni*ta dru!o do lo!ini zakljuak iz injeni$e $ilja i svrhovnosti ivota" ;e verujem da je ovo silo!istika i!rarija sa moje strane" Usponu ivota pridajemo $ilj i smisao, za*to ne i silasku) >o8enje oveka je vrlo znaajan trenutak, za*to to nije i smrt) =lado! oveka dvadeset i vi*e !odina pripremaju za potpuno razrastanje nje!ove individualne e!zisten$ije, za*to se dvadeset i vi*e !odina ne treba pripremati za svoj kraj) ,vakako, sa vrhun$em ovek je oito ne*to dosti!ao, on jeste i on ima" ?li *ta se postie smr(u) ;esimpatino mi je, u trenutku kada bi se mo!lo ne*to oekivati, iznenada izvaditi iz depa veru i od mo! itao$a zahtevati da ini upravo ono *to nikada nije mo!ao, naime da veruje u ne*to" =oram da priznam da ni ja ne bih mo!ao" :bo! to!a na ovom me'stu ne(u tvrditi da je smrt dru!o ro8enje i da prevodi oveka preko !roba u produeno postojanje" ,meo bih bar da pomenem da $onsensus !entium ima izriita shvatanja + smrti, koja se jasno izraavaju u svim velikim reli!ijama sveta" Bak se moe tvrditi da je ve(ina ovih reli!ija komplikovani sistem pri prema smrti, i to u takvoj meri da ivot stvarno u smislu moje !ornje paradoksne ormule ne znai ni*ta dru!o do pripremu za konani $ilj, smrt" :a obe najve(e ive reli!ije, hri*(anstvo i budizam, smisao postojanja se ispunjava u svom kraju" ,a epohom prosve(ivanja razvilo se i mi*ljenje + bivstvu reli!ija, koje zasluuje pomen zbo! svoje *iroke rasprostranjenosti, iako je tipini prosvetitelj'ski nesporazum" -o ovom mi*ljenju reli!ije su ne*to kao ilozo ski sistemi i kao i ovi, mora da su izmi*ljeni u neijoj !lavi" ;eko je nekad prona*ao Ao!a i ostale do!me i sa ovim antazijama %za ispunjenje elja& vue oveanstvo za nos" ?li ovom mi*ljenju se suprotstavlja psiholo*ka injeni$a da se reli!ijski simboli upravo vrlo te*ko mo!u smisliti ovekovim umom" Oni uop*te ne potiu iz duha, ve( od ne!de dru!de, moda iz sr$a, u svakom sluaju iz neko! psihiko! duboko! sloja, koji vrlo malo slii svesti koja je uvek samo povr*ina" :bo! to!a reli!ijski simboli imaju izraziti %karakter otkrovenja& i predstavljaju spontane produkte nesvesne psihike delatnosti" Oni su sve dru!o samo ne izmi*ljeni7 oni su postepeno rasli tokom hiljada !odina, kao biljke, kao prirodna otkrovenja du*e oveanstva" I danas jo* uvek moemo posmatrati spontano nastajanje pravih reli!ijskih simbola kod pojedinih individua, !de izrastaju iz nesvesno! kao strano $ve(e, dok svest u nedoumi$i okleva, ne znaju(i zapravo *ta da otpone sa ovim ro8enjem" Aez velike te*ko(e da se zakljuiti da ovi individualni simboli sadrajno i ormalno potiu iz isto! nesvesno! %duha& .ili ma *ta to bilo/ kao i velike reli!ije oveanstva" U svakom sluaju iskustvo pokazuje da reli!ije ni u kom sluaju nisu f produkt svesno! uma, ve( da potiu iz prirodno! ivljenja nesvesne du*e, izraavaju(i ovu adekvatno" ;aime, time se obja*njava njihova univerzalna ra*irenost i njihovo strahovito istorijsko dejstvo na oveanstvo" Ovakvo dejstvo bi bilo nerazumljivo, kada reli!ijski simboli ne bi bili bar

I^

psiholo*ke prirodne istine" :nam da mno!i ljudi imaju te*ko(a sa reju %psiholo*ki&" :bo! to!a, u $ilju smirivanja ovih kritiara, dodajem da nijedan ovek ne zna *ta je %psiha& i da se isto tako malo moe navesti dokle dopire %psiha& u prirodi" :bo! to!a je psiholo*ka istina isto tako pristojna i dobra stvar kao izika istina, koje se, kao ova na psihu, o!raniava na materiju" #ako smo videli u reli!ijama izraeni $onsensus !entium ide na ruku mojoj paradoksnoj ormuli" Iz!leda, dakle, da op*toj du*i oveanstva vi*e od!ovara kada smrt smatramo smisaonim ispunjenjem ivota i nje!ovim pravim $iljem umesto besmislenim prestankom" Onaj ko dakle ispoveda prosvetiteljsko mi*ljenje, psiholo*ki se izolovao i nalazi se u suprotnosti sa svojim sopstvenim op*teljudskim bi(em" Ova poslednja reeni$a sadri osnovnu istinu svih neuroza, jer su*tina neurotskih smetnji u krajnjoj liniji se sastoji od otu8enja instinkta, u ot$eplji'vanju svesti od izvesnih psihikih osnovnih injeni$a" ,to!a prosvetiteljska mi*ljenja neoekivano zapadaju u neposredno susedstvo neurotskih simptoma" Ona su, u stvari, kao i ovi, iskrivljeno miljenje koje stupa na mesto psiholo*ki ispravno! mi*ljenja" Ovo poslednje, naime, ostaje uvek spojeno sa sr$em, dubinom du*e, korenom" 9er 6 prosve(ivanje ili ne, svest ili ne 6 priroda se priprema za smrt" #ada bismo mo!li da direktno posmatramo i re!istrujemo misli mlado! oveka tokom sanjarenja, onda bi pored nekoli$ine slika se(anja u!lavnom nai*li na antazije koje se bave budu(no*(u" I stvarno, daleko najve(i deo antazija sastoji se od anti$ipa$ija" ,to!a su antazije velikim delom pripremne radnje ili psihika uvebavanja usmerena na izvesne budu(e realnosti" #ada bismo isti eksperimenat mo!li da sprovedemo sa nekim starijim ovekom 6 naravno, da to on ne primeti 6 onda bismo zbo! !ledanja unazad na*li ve(i broj slika se(anja ne!o kod mlado! oveka, ali pored to!a iznena8uju(e veliki broj anti$ipa$ije budu(nosti, ukljuuju(i i smrt" ,a !omilanjem !odina razmi*ljanja + smrti umnaaju se u zau8uju(oj meri" ,tariji ovek se nolens volens priprema za smrt" :bo! to!a sam mi*ljenja da ve( sama priroda brine za pripremu kraja" -ri tom je objektivno svejedno *ta + tome misli individualna svest" ?li subjektivno je o!romna razlika da li svest dri korak sa du*om ili se vrsto dri mi*ljenja koja sr$e ne poznaje" 9er, isto je tako neurotino ne postaviti se prerna smrti kao prema $ilju, kao u mladosti potiskivati antazije koje se bave budu(no*(u" U mom prilino du!om psiholo*kom iskustvu nainio sam niz posmatranja kod osoba, iju sam ne'svesnu du*evnu aktivnost mo!ao da pratim sve do neposredne blizine smrti" -o pravilu bliski kraj su karakterisali oni simboli sa kojima se u normalnom ivotu najavljuju psiholo*ke promene stanja, naime simboli ponovno! ra8anja kao i promene mesta, putovanja i slino" Ukazivanje na pribliavanje smrti vi*estruko sam mo!ao da pratim u serijama snova sve do preko !odinu dana unazad, i u sluajevima !de spoljna situa$ija nije davala povoda za takva razmi*ljanja" Umiranje, dakle, zapoinje du!o pre stvarne smrti" Uostalom, to se esto mani estuje i u spe$i inim promenama karaktera, koje mo!u du!o vremena prethoditi smrti" ,ve u svemu zaudilo me koliko se malo nesvesna du*a bavila smr(u" ,hodno tome smrt bi bila ne*to srazmerno beznaajno, ili se na*a du*a ne brine oko to!a *ta (e sluajno sna(i individuu" ?li iz!leda da se nesvesno utoliko vi*e interesu je kako ovek umire, naime da li stav svesti od!ovara umiranju ili ne" Tako sam jednom imao u tretmanu ]M !odi*nju pa$ijentkinju" Ona je bila jo* svea i osrednje inteli!entna" ;jeni intelektualni okviri nisu joj omo!u(avali da razume svoje snove" ;a alost bilo je isuvi*e jasno da ona nije htela da stekne uvid u situa$iju" ;jeni snovi su bili vrlo jasni, ali isto tako neprijatni" Ona je sebi utuvila u !lavu da je besprekorna majka svojoj de$i, ali de$a uop*te nisu delila ovo mi*ljenje, a i njeni snovi zastupali su sasvim suprotno ube8enje" -osle nekoliko nedelja besplodno! napora bio sam prinu8en da prekinem terapiju, po*to sam bio mobilisan .ovo se de*avalo za vreme rata/" =e8utim, pa$ijentkinja se razbolela od

neizleive bolesti koja je, posle nekoliko mese$i, dovela do a!onalno! stanja, koje je svako! trenutka mo!lo da oznai kraj" ;ajvi*e vremena provodila je u nekoj vrsti delirijuma ili somnambulizma, kada je u ovom spe$i inom duhovnom stanju spontano ponovno prihvatila prekinutu analitiku proradu" -onovo je prepriavala svoje snove i pred sobom pri'hvatala sve ono *to je preda mnom uporno osporavala i jo* mno!o *ta dru!o" Ova autoanalitika obrada trajala je nekoliko sati dnevno

Ia

tokom *est nede'lja" ;a kraju ovo! perioda ona se smirila kao pa$ijent pod normalnom terapijom i potom umrla" Iz ovo! i bezbroj slinih iskustava moram, dakle, izvesti zakljuak da na*a du*a nije ravnodu*na na umiranje individue" -risila da se sve *to je bilo po!re*no ispravi, koja se tako esto zapaa kod samrt'nika, slae se i dopunjava prethodni zakljuak" #ako se naposletku moraju tumaiti ova iskustva, problem je koji prekorauje kompeten$e neke iskustvene nauke kao i na*e intelektualne mo!u(nosti, po*to u zakljuak nunim nainom spada i iskustvo smrti" ;a nesre(u ovaj do!a8aj posmatraa prenosi u stanje koje mu onemo!u(ava objektivno saop'*tavanje svojih iskustava i zakljuaka, koji proisti'u iz smrti" ,vest se kre(e u uskim !rani$ama, razapeta u kratkom vremenskom intervalu izme8u poetka i kraja, koji je za oko tre(inu skra(en periodinim spavanjem" ivot tela traje ne*to due, on poinje ranije i vrlo esto prestaje kasnije od svesti" -oetak i kraj su neminovni aspekti svako! zbivanja" Ipak, pri bliem razmatranju strahovito je te*ko odrediti !de ne*to poinje i !de ne*to prestaje, po*to do!a8aji i zbivanja, poe$i i zavr*e$i, tano uzev, ine nedelji'vu neprekidnost" =i delimo pro$ese u svrhu di eren$iranja i raspoznavanja, znaju(i pri tom da je svako odvajanje u osnovi priblino i konven$ionalno" Time ne zahvatamo neprekidnost zbivanja u svetu, jer %poetak& i %kraj& su u prvoj liniji neophodnosti na*e! svesno! pro$esa spoznaje" ,a dovoljnom si!urno*(u mo!li bismo do(i do zakljuka da je indivi' TT N

dualna svest do*la do kraja u odnosu na nas same" Da li je time prekinut i kontinuitet psihiko! zbivanja ostaje neizvesno, po*to je o!raniavanje psihe na mozak danas nesravnjivo manje si!urno ne!o pre pedesetak !odina" -siholo!ija mora najpre da svari izvesne parapsiholo*ke injeni$e, sa im nije jo* ni zapoela" Iz!leda, naime, da nama nesvesnoj psihi pripadaju svojstva koja ba$aju sasvim udnovato svetlo na njen odnos prema prostoru i vremenu" -od ovim mislim na prostorne i vremenske telepatske enomene, koje je, kao *to je poznato, mno!o lak*e i!norisati ne!o objasniti" ;auka se do sada, uz nekoliko slavnih izuzetaka, odnosila vrlo komotno u ovom po!ledu" =e8utim, moram priznati da su mi zadale te*ke !lavobolje takozvane telepatske sposobnosti psihe, po*to izraz %telepatija& jo* ni izdaleka ni*ta ne obja*njava" -rostornovremensko o!ranienje svesti je nadmo(na injeni$a u tolikoj meri da bi svako razbijanje ove undamentalne injeni$e bio zapravo do!a' 8aj od najve(e teorijske vanosti, po*to bi se time dokazalo da je prostornovremenska o!ranienost otklonljiva odre8enost" -oni*tavaju(i uslov bila bi psiha, kojoj bi se, prema tome, vremenska prostornost pridodavala kao relativno, uslovno svojstvo" U danom sluaju, me8utim, mo!la bi da razbije o!ranienje vremenske prostornosti, i to nunim nainom zahvaljuju(i njenom najhitnijem svojstvu relativne bezvremenosti i besprostornosti" Ova, kako mi iz!leda, vrlo bliska mo!u(nost je od nesa!ledivo! dometa, tako da bi trebalo da duh istraivaa podstak'ne na najve(e napore" ;a* dana*nji razvitak svesti je toliko zaostao .izuze$i potvr8uju praviloF/, da mu jo* nedostaju nauna i misaona oru8a da bi mo!ao da u dovoljnoj meri o$eni telepatske injeni$e u njinom znaenju" ;a ovu !rupu pojava samo sam ukazao da bih na!ovestio da zatvaranje psihe u mozak, to jest njeno prostorno o!ranienje ipak nije tako samo po sebi razumljivo i nepobitno, kao *to se smatra" #o ima uvida u neka saznanja ve( postoje(e! i dovoljno provereno! parapsiholo*ko! dokazno! materijala, zna da su posebno takozvane telepatske pojave neosporne injeni$e" Objektivno sa!ledavanje i kritika postoje(ih zapaanja moraju utvrditi da se zbivaju opaanja koja se delom odi!ravaju kao da nema vremena a delom kao da nema prostora" Iz ovo!a se naravno ne moe izvesti meta iziki zakljuak da, shodno ovome, u stvarima po sebi nema ni vremena ni prostora i da je zbo! to!a ovekov duh u kate!oriji vremena i prostora kao utkan u ma!lovitoj iluziji" ;aprotiv, prostor i vreme nisu samo naj' neposrednija, najnaivnija izvesnost, ve( i empirijska oi!lednost, budu(i da se sve i svaka opaajnost tako zbiva kao da se de*ava u vremenu i prostoru" , obzirom na ovu nadvladavaju(u izvesnost shvatljivo je da razum ima velike muke sa prihvatanjem telepatskih enomena" ?li onaj ko pravino sudi + injeni$ama, taj nee mo(i a da ne prizna da su prividna besprostornost i bezvremenost najkarakteristinije svojstvo ovo! enomena" ;ajzad, naivna shvatanja i neposredna izvesnost su, stro!o uzev, samo dokaz psiholo*ko! apriorizma opaajnih ormi, koje naprosto ne dopu*taju

IV

nijednu dru!u ormu" Hto na*a mo!u(nost opaanja uop*te nije u stanju da ima!inira besprostorno' bezvremenski oblik postojanja, na kraju krajeva uop*te nije dokaz da jedan ovakav oblik po sebi nije mo!u(" I kao *to se iz svojstva prividne bezvremene besprostornosti ne sme izvu(i apsolutni zakljuak + bezvremeno' besprostornom obliku postojanja, isto tako nije dozvoljeno iz prividno! opaanja prostorno'vremensko! kvaliteta zakljuiti da nema besprostorno'bezvremenskih oblika postojanja" ,umnja u apsolutnu vanost vremensko' prostorno! shvatanja ne samo da je dozvoljena, ne!o, s obzirom na postoje(e iskustvo poeljna" Hipotetika mo' !u(nost da psiha dotie i bezvremeno'besprostorni oblik postojanja je nauno znak pitanja, koje se do daljnje!a mora uzeti ozbiljno" -siholozi se oprezno moraju pridruiti idejama i sumnji dana*nje teorijske izike, jer ilozo ski uzev, %o!ranienost prostora& *ta znai dru!o do relativiza$iju kate!orije prostora) Vrlo lako mo!lo bi slino da sna8e i kate!o'
g

riju vremena .kao i kauzalnosti/" ,umnje u ovom po!ledu su prema tome manje proizvoljne ne!o nekad" ,u*tina psihe dopire u mranosti daleko izvan na*ih kate!orija poimanja" Du*a sadri tako mno!o za!onetki kao beskraj sa svojim !alaksijama, pred ijom uzvi*enom beskonano*(u jedino duh li*en ma*te ne(e priznati svoje ni*tavilo" -ri ovoj krajnjoj nesi!urnosti ovekovo! shvatanja pomama za pro'sve(ivanjem dru!ih ne samo da je sme*na ve( sumorno prazna" Dakle, ako neko iz duboke du*evne potrebe ili slau(i se sa prastarom mudrosti oveanstva ili iz psiholo*ke injeni$e javljanja %telepatskih& opaanja treba da izvue zakljuak da psiha u svojim dubinama prelazi u besprostorno'bezvre'menski oblik postojanja i da, prema tome, spada u ono *to se nedovoljno i simbolino naziva %venost&, onda mu kritini razum ne moe suprostaviti nijedan dru!i ar!umenat osim nauniko! %non liPuet&" -ovrh to!a on bi bio u prednosti koja nije za pot$e'njivanje, da se slae sa %pen$hant&'om ovekove du*e, koje univerzalno rasprostranjeno postoji jo* od nezapam(enih vremena" #o ne izvue ovaj zakljuak iz skepse, ili iz pobune protiv tradi$ije, ili iz nedostatka hrabrosti, ili zbo! povr*nosti psiholo*ko! iskustva, ili zbo! prazno! i!norisanja, ima statistiki malo verovatno(e da postane pionir duha, ali pored to!a apsolutnu si!urnost da (e do(i u sukob sa istinama svoje krvi" Da li su one u krajnjoj liniji apsolutne istine ili ne, nikada ne(emo mo(i dokazati" Dovoljno je da su one prisutne kao %pen$hant&, a dobro nam je poznato *ta znai zapasti u nepromi*ljeni kon likt sa ovim %istinama& 6 znai isto *to i svesno zapostavljanje instinkata, naime iskorenjenje, dezorijenta$ija, besmislenost i kako se ve( zovu svi ti simptomi manje vrednosti" 9edna od najzlokobni'jih so$iolo*kih i psiholo*kih !re*ki, kojima je inae na*e doba tako bo!ato, je to *to se tako esto smatra da, poev od neko! dato! trenutka, ne*to moe postati sasvim dru!aije, na primer, ovek se moe iz osnove promeniti, ili bi se mo!ao prona(i obraza$ ili istina koja bi znaila sasvim novi poetak itd" 9o*

uvek je udo ako je ne*to postalo bitno dru!aije ili se ak pobolj*alo" ,kliznu(e sa istina krvi prouzrokuje neurotsku neumornost, ne*to e!a bi danas malo'pomalo mo!li imati dovoljno" ;eumornost, neprestana zaposlenost neim dovode do besmislenosti, a besmislenost ivota je du*evna bolest, koju na*e doba jo* nije obuhvatilo u njenom $elokupnom obimu i njenom $elokupnom doma*aju"

[J

VII ,I;H>O;ILITET #?O ->I;LI?#?U:?O;IH VE:?

->ED<OVO> Sa sastavljanjem ovog spisa tako re2i razrea-vam obe2anje koje se godinama nisam usu8ivao da ispunim. +zgledale su mi isuvie velike teko2e problema kao i njegov prikaz: isuvie velika intelektualna odgovornost, bez koje se ne moe obraditi ovakav predmet: najzad, isuvie nedovoljna moja nau"na priprema. ;to sam ipak prevaziao otpor i latio se ove teme, desilo se uglavnom stoga to se, s jedne strane, iz decenije u deceniju gomilalo moje iskustvo sa fenomenom sinhroniciteta, a s druge, moja istraivanja istorije simbola, naro"ito onih , simbolu ribe, sve vie su mi pribliavala problem i najzad zbog toga ve2 dvadeset godina u mojim spisima tu i tamo nagovetavam postojanje pomenutog fenomena, bez njegove blie obrade. <eleo bih da privremeno dokraj"im nezadovoljavaju2e stanje pitanja, pokuavaju2i da povezano iznesem sve ono to se odnosi na ovaj problem. 5e bi trebalo da mi se prebaci uobra-enost zbog toga to na slede2im stranicama postavljam neobi"ne zahteve na ra"un otvorenosti duha i dragovoljnosti mojih "italaca. 7d njih se ne zahte-vaju samo ekskurzije u tamne, podozrive i zabludama zaipljena podru"ja ljudskog iskustva, ve2 se i optere2uju mislenim teko2ama, koje sobom donosi tre[ ] @ajedno sa monograAijom Bo Agang Pau i Der Ein#luss rchet$pischer %orstellungen u# die &ildung n tur' wissensch #tlicher (heorien bei )epler objav jeno kao sveska * turer"lrung und +s$che, 4tudien aus dem C. D. .ung E )nstitut )(.
ni

tiranje i rasvetljavanje jednog tako apstraktnog predmeta. !ako ve2 svako moe zaklju"iti listaju2i nekoliko stranica, ni u kom slu"aju se ne radi , potpunom opisivanju i razjanjenju zamrenog "inje-ni"kog stanja, ve2 samo , pokuaju da se problem razvije tako da, ako ne svi a ono bar mnogi njegovi aspekti i veze, postanu vidljivi a time da se, kako se nadam, otvori prilaz jednom jo mra"nom podru"ju, koje je me8utim od najve2eg zna"aja za pogled na svet. !ao psihijatar i psihoterapeut "esto sam dolazio u dodir sa ovim problemima i mogao sam da se uve-rim od kolikog su zna"aja za "ovekovo unutranje iskustvo. 5aj"e2e se radi , stvarima , kojima "ovek ne govori glasno da ne bi bio izloen ismejavanju lienom duha. =vek iznova sam se "udio koliko mnotvo ljudi je imalo iskustva ovakve vrste i kako su briljivo "uvali ove neobjanjivosti. Stoga moj udeo na ovom problemu nije zasnovan samo nau"no, ve2 i ljudski. #rilikom obavljanja moga rada uivao sam u interesovanju i delotvornoj potpori od strane niza lica, koja pominjem u tekstu. 5a ovom mestu eleo bih da izrazim posebnu zahvalnost gospo8i dr >. ?rej-@on A?re$-@ohn4. 7na je sa velikom predano2u obradila astroloki materijal.
Avgusta 19=<.

C. D. .ung

=%

?" E#,-O:ILI9? #ao *to je poznato rezultati moderne izike su doprineli znaajnoj promeni na*e prirodnonaune slike sveta, budu(i da je uzdrmala apsolutnu vanost prirodnih zakona i pretvorila je u relativnu" -rirodni zakoni su statisti"ke istine, to jest oni su tako re(i bez izuzetka vae(i samo tamo !de se radi + makro' izikim veliinama" =e8utim, u podruju vrlo malih veliina ova predskazanja postaju nesi!urna, odnosno nemo!u(a, po*to se vrlo male veliine vi*e ne pona*aju shodno poznatim prirodnim zakonima" Gilozo ski prin$ip, koji je u osnovi na*e! opaaj a prirodnih zakonomernosti, je kauzalnost. ?ko se veza uzroka i dejstva ispostavi samo kao statistiki vae(a i samo kao relativno istinita, onda se prin$ip kauzalnosti u krajnjoj liniji moe samo relativno koristiti za obja*njavanje prirodnih pro$esa i time pretpostavlja postojanje jedno! ili vi*e dru!ih aktora, koji bi bili neophodni za obja*njenje" To znai da je povezivanje do!a8aja ve( prema okolnostima i dru!e a ne samo kauzalne prirode i da zahteva i dru!aiji prin$ip obja*njenja" U makro izikalnom svetu ovek (e se uzalud obazirati za akauzalnim do!a8ajima, ve( jednostavno sto!a *to se uop*te ne mo!u predstaviti nekauzalno spojeni, ne'obja*njivi do!a8aji" ?li to uop*te ne mora da znai da se ovakvi i ne de*avaju" ;jihovo postojanje lo!ino proizilazi 6 bar kao mo!u(nost 6 iz premise statistike verovatno(e"

[I

-rirodnonauna pitanja su uperena na pravilne i, ukoliko su eksperimentalna, reproduktivne do!a8aje" ;a taj nain ostaju izvan posmatranja jednokratna ili retka zbivanja" Osim to!a eksperimenat name(e prirodi o!raniene uslove, po*to je izaziva da daje od!ovor na pitanja koja su izmislili ljudi" :bo! to!a je svaki od!ovor prirode optere(en vrstom pitanja a rezultat predstavlja me*oviti produkt" ;a ovome bazirani, takozvani prirodnonauni po!led na svet sto!a ne moe biti ni*ta dru!o do psiholo*ki prejudi$irani delimini po!led, kome nedostaju svi oni ipak ne nevani aspekti, koji nisu obuhva(eni statistiki" Da bi se ove jednokratnosti, odnosno retkosti mo!le nekako shvatiti, iz!leda da je ovek upu(en na isto tako %jednokratne& pojedinane opise" Iz to!a bi proistekla haotina zbirka kurioziteta, koja podse(a na one stare prirodnjake kabinete !de se, pored osila i anatomskih mal orma$ija, nalazi i ro! nosoro!a, koren mandra!ore i osu*ena morska sirena" Deskriptivne prirodne nauke, pre sve!a biolo!ija u naj*irem smislu, vrlo dobro poznaju ovakve %jednokratnosti&, njima je potreban, na primer, samo jedan e!zemplar neko! po sebi krajnje neverodostojno! ivo! bi(a, da bi se dokazalo nje!ovo postojanje" ,vakako da u ovom sluaju mno!i posmatrai imaju prilike da se pomo(u sopstvenih ula osvedoe da takvo bi(e postoji" ?li !de se radi + prolaznim do!a8ajima, koji ne ostavljaju nikakve dru!e dokazive tra!ove, osim moda tra!ova se(anja u pojedinim !lavama, tu nije dovoljan usamljeni svedok a i vi*e njih nije dovoljno da jednokratno zbivanje oznai kao bezuslovno ve'rovatno" Dovoljno je poznata nepouzdanost iskaza svedokaF U ovom sluaju se name(e neophodnost ispitivanja da li je na iz!led jednokratni do!a8aj stvarno jednokratan i da li bilo !de postoje ista ili bar slina zbivanja" -ri tom $onsensus omnium i!ra psiholo*ki dodu*e znaajnu, ali empirijski ne*to tu!aljivu ulo!u" On se samo izuzetno pokazao korisnim pri dokazivanju injeni$a" Empirija !a dodu*e ne zanemaruje, ali se radije ne oslanja na nje!a" ?psolutno jednokratni, prolazni do!a8aji, ije se postoja nje ne moe niti osporiti, niti dokazati nikakvim sredstvom, nikada ne mo!u biti predmet iskustvene nauke7 me8utim, re8a zbivanja vrlo su poeljna ukoliko postoji ve(i broj pouzdanih pojedinanih posma'tranja" -ri tom takozvana mogu2nost ne i!ra nikakvu ulo!u, jer kriterijum ove izvodi se samo iz vremenski uslovljene, shvatljive pretpostavke" ;ema nijedno! apsolutno! prirodno! zakona iji bi autoritet mo!ao da prizove ovek u $ilju potpore svojih zabluda" On moe samo da zahteva po mo!u(stvu veliki broj pojedinanih posmatranja" ?ko ovaj broj, statistiki posmatrano, ostaje unutar sluajne verovatno(e, onda je time dokazano da se radi + sluaju7 ali time nije posti!nuto i obja*njenje" ;a8en je izuzetak od pravila" #ada se, na primer, broj oznaka kompleksa nalazi ispod verovatno! broja poreme(aja koji se moe oekivati kod aso$ija$ijsko! testa, onda to ni u kom sluaju ne opravdava pretpostavku da u tom sluaju nema kompleksa" ?li to nije spreilo da se reak$ijski poreme(aji smatraju sluajnostima" Iako se upravo u biolo!iji kre(emo na podruju !de su kauzalna obja*njenja esto nezadovoljavaju(a ili skoro nemo!u(a, ipak se ovde ne(emo baviti problemom biolo!ije, ve( upravo pitanjem da li uop*te ima ne samo mo!u(nosti ve( i injeninosti akauzal'nih zbivanja" U okviru na*e! iskustva postoji beskrajno daleko podruje, iji je opse! tako re(i isto toliko velik kao i domet zakonomernosti 6 to je svet sluaja,o koji ne iz' !leda da je kauzalno povezan sa koin$idiraju(im i' njeninim stanjem" :bo! to!a (emo se najpre poblie pozabaviti sa bivstvom i shvatanjem sluaja" Bovek je navikao da pretpostavlja da je sluaj samo po sebi razumljivo pristupaan kauzalnom obja*njenju i da je oznaen kao %sluaj& ili %koin$iden$ija& samo zbo! to!a *to nije otkrivena ili jo* nije otkrivena nje!ova kauzalnost" #ako je ovek obino ube8en u ap'
$ Fe' "@uGAa # *s u'aj8 udes8 sudbina+ je kao i "HinGAa # *u!ad8 !rodor8 nastajanje8 doseIanje8 domi janje+ i3vanredno i ustrativna E to je neto to se kreIe ka nekome8 kao da je !rivu'eno od ovoga.

solutnu vanost zakona kauzalnosti, ovo obja*njenje sluaja smatra se zadovoljavaju(im" ?li, ako je prin$ip kauzalnosti samo relativno vae(i, onda iz to!a proistie zakljuak da, iako se pretena ve(ina sluajeva moe kauzalno objasniti, ipak mora postojati ostatak koji je akauzalan" ,to!a se nalazimo pred zadatkom da izdvojimo sluajne do!a8aje i da akau'zalne odvojimo od kauzalno obja*njivih" ;aravno da se moe pretpostaviti da broj kauzalno obja*njivih daleko nadma*a broj zbivanja sumnjivih na akauzal'nost, sto!a se, zbo! povr*nosti ili predube8enja po'smatraa lako mo!u prevideti relativno retki akau'zalni enomeni" Bim se pre8e na tretiranje sluaja, name(e se neophodnost broj"anog svrstavanja ispitivano! do!a8aja" -ro$ena iskustveno! materijala ne moe uslediti bez kriterijuma di eren$iranja" -o emu treba akau'zalne spojeve raspoznavati i odvajati od kauzalnih, kada se sve

==

sluajnosti mo!u istraivati na njihovu kauzalnost) ;a ovo se moe od!ovoriti da se akau'zalni do!a8aji najpre mo!u oekivati tamo !de, posle blie! razmatranja, kauzalna veza iz!leda nezamisliva" #ao primer moe posluiti lekarima dobro poznati enomen %dupli$itas $asuum&, dupliranje sluajeva" -onekad se radi + triplikatu pa i ve(em broju, tako da #amerer .#ammerer/ !ovori + %zakonu serije&, daju(i izvanredne primere"o U ve(ini ovakvih sluajeva ne postoji ak ni udaljena verovatno'(a kauzalne povezanosti koin$identnih do!a8aja ?ko, na primer, moram da utvrdim da moja tramvajska karta ima isti broj kao i karta za pozori*te" koju sam uzeo neposredno posle vonje a isto vee jo* usledi tele onski poziv, kada mi se saop*tava da me zove taj isti broj, onda mi kauzalna povezanost iz!leda preko svake mere neverovatna, pa ak i uz pomo( najsmelije ma*te ne bi mo!lo da se smisli kako bi uop*te mo!la da postoji neka veza, iako svaki sluaj za sebe evidentno poseduje svoju kauzalnost" , dru!e strane poznato mi je da sluajna zbivanja pokazuju tenden$iju neperio8i"nog formiranja grupa.
$ 1ammerer, D s Geset, der Serie.

*to neophodno mora biti sluaj, po*to bi inae postojao periodini, redovan poredak do!a8aja, *to upravo iskljuuje sluajnosti" #amerer je, u svakom sluaju, mi*ljenja da !o' milanjeT, odnosno serije sluajnosti, dodu*e izmiu dejstvu jedno! zajedniko! uzroka,M *to znai da su akauzalni, ali su ipak izraz iner$ije, op*te mo(i ostajanja u istom stanju"N Istovremenost %!omilanja upo'rednih istovetnosti& on obja*njava %imita$ijom&"I Time protivurei samom sebi, po*to !omilanje sluajnosti ni u kom sluaju nije %pomereno izvan podruja obja*njivo!&[, ve( shodno svim oekivanjima nalazi se u okviru ovo! i sto!a se, ako se ne moe svesti na jedan zajedniki, onda se moe dovesti u vezu sa vi*e uzroka" ;je!ovi pojmovi + serijama, imitaciji, atrakciji i inerciji spadaju u kauzalno zami*ljenu sliku sveta i ne kazuju ni*ta vi*e od !omilanja sluajnosti koje od!ovara statistikoj i matematikoj verovatno(i" #amererov injenini materijal sadri samo !omilanja sluajnosti, ija je jedina %zakono'mernost& verovatno(a, to jest ne postoji nikakav vidljivi povod da se bilo *ta trai iza sve!a ovo!a" Iz svojih tamnih razlo!a, me8utim, on ipak trai dalje i vi*e od ono!a *to krije ista verovatno(a, naime zakon serije, koji bi eleo da uvede kao prin$ip pored kauzalnosti i inalnosti"] #ao *to je reeno ova ten den$ija uop*te nije zajamena nje!ovim materijalom" Ovu oi!lednu protivurenost mo!u objasniti samo time da
1 L. e8 4. 1%<. 2 L. c8 4. %6. 9%. i 1<2 % L. c8 4. 110, JZakon serije je izraz zakona inertnosti objekata koji u"estvuju u tvom ponavljanju. )3 nesra3merno veIe istrajnosti8 koja jc8 svojstvena te esnom i energetskom kom! eksu8 objanjava se 3adravanje identi'ne konste acije i !ro!ratno jav janje !onav janja kro3 vr o duge vremenske interva eJ itd. : L. c8 4. 1%<. = L. c8 4. 9:. 6 9umino3nost serije s u'ajnosti raste !ro!orciona no broju njeni6 ' anova. Ko 3na'i da je na taj na'in us ov jena konste acija nesvesni6 *!o svoj !ri ici ar6eti!ski6+ sadraja8 odak e se sti'e utisak kao da je serija LLu3rokovanaMM takvim sadrajima. 1ako je to moguIe ne moe se ta'no !redstaviti be3 !omoIi magijski6 kategorija8 3bog 'ega se treba 3adovo jiti samo utiskom.

autor poseduje tamnu, ali as$inantnu intui$iju akauzalno! poretka i veza i to zbo! to!a *to se on, kao sve razumne i ose(ajne prirode, nije mo!ao oteti utisku !omilanja sluajnosti i sto!a se, shodno nje!ovoj naunoj nastrojenosti, usudio na smeli poku*aj da potrai akauzalne serije na osnovu iskustveno! materijala, koji se nalazi u !rani$ama verovat'no(e" ;a alost #amerer nije poduzeo brojano obu'hvatanje serija" Takav poduhvat svakako da bi naba$io pitanja na koja bi se te*ko na*ao od!ovor" #a'zuistika metoda si!urno da prua veliku pomo( op'*toj orijenta$iji7 me8utim, u odnosu na sluajnosti, pozitivni rezultati mo!u se pre oekivati od brojano! obuhvatanja, to jest statistike metode" <rupisanje sluajnosti i serija iz!leda nam, bar za na*e dana*nje pojmove, besmisleno i da se sve skupa nalazi u okvirima verovatno(e" ,vakako da ima sluajeva ija sluajnost moe dati povoda sumnji" Iz mno*tva izabrao sam slede(i sluaj koji sam zabeleio T" aprila TVIV" !odine" Danas je petak" :a ruak imamo ribu" ;eko je uz put podsetio na %april'sku ribu&" -re podne sam nainio zabele*ku@ %Est homo totus medius pis$is ab imo"& -opodne pokazala mi je jedna pa$ijentkinja, koju mese$ima nisam video, nekoliko upeatljivih slika riba, koje je $rtala u me8uvremenu" Uvee su mi pokazali stolnjak na kome su bile izvezene ribe" Dru!o! aprila, u rano prepodne, nekada*nja pa$ijentkinja koju !odinama nisam video ispriala mi je svoj san u kome je, stoje(i na morskoj obali, spazila veliku ribu koja je plivala direktno prema njoj i tako re(i %pristala& kraj njenih no!u" U to vreme bavio sam se prouavanjem istorijata simbola ribe" To je znala samo jedna osoba koja bi u ovoj !rupi do*la u

=6

obzir" Ovde je bliska sumnja da se radilo + smisaonoj koincidenciji, + akauzalnoj povezanosti" =oram priznati da me je impresioniralo ovo !omilanje" Ono je za mene imalo izvestan numinozan karakter" U takvim prilikama obino se kae@ %To ne moe biti

samo ist sluaj& a da se pri tom ne zna *ta se time kae" #amerer bi me ovde si!urno podsetio na svoje %serije&" 9aina utiska, me8utim, ne dokazuje ni*ta protiv sluajne koin$iden$ije svih ovih riba" ,i!urno je krajnje udno da se tema %riba& tokom MI sata ponavlja ni*ta manje do *est puta" ?li ne sme se smetnuti s uma da je riba petkom ne*to najobinije" -rvo! aprila ovek se lako moe setiti aprilske ribe" Tada sam se ve( mese$ima bavio simbolom ribe" >ibe kao simbol nesvesnih sadraja esto se sre(u" :bo! to!a ne postoji opravdana mo!u(nost da se u tome sa!leda ne*to dru!o do !rupa sluajnosti" <omilanja ili serije, sastavljeni od stvari koje se esto sre(u, do daljnje!a se moraju smatrati sluajnostima"TJ One, sto!a, bez obzira na njihov opse!, iskljuuju akauzalnu vezu, po*to nije jasno kako bi se ova mo!la dokazati" :bo! to!a se pretpostavlja da su sve koin$iden$ije sluajni po!o$i i sto!a im nije potrebno nekauzalno obja*njenje"TT Ova pretpostavka moe i ak mora vaiti kao tana sve dok se ne prona8e dokaz da uestalost njihovo! javljanja prelazi !rani$e verovatno(e" ?li ako se na8e ovakav dokaz, time bi se istovremeno potvrdilo da se susre(u pravi akauzalni spojevi do!a8aja, za ije se obja*njenje ili shvatanje morala potraiti
$ .ung8 /dabrana de a8 ill

TMV

1< Fadi do!une re'enog e eo bi6 da na!omenem da sam ove redove !isao na oba ama naeg je3era. 1ada sam 3avrio re'enicu8 !oao sam neko iko koraka ka kamenoj ogradi E tu8 na tom 3idu na a3i a se mrtva riba oko %< cm duga8 na i3g ed be3 o3 eda. Pret6odne ve'eri na tom mestu nije bi o ribe. *(erovatno da ju je i3 vode i3ne a kakva grab jivica i i ma'ka+. /va riba je bi a sedma u ni3u. 11 Povek je u nedoumici kako treba da s6vati onaj AeG nomen koji je 4teke *4teke + o3na'io kao "/bave3a imena# DEolisene Zeitschrif t A. #s$chotherapie )))8 19118 4. 11<+. Fadi se O de om grotesknim koincidencijama imena i svojstava tog 'oveka. 9a !rimer gos!odin Dross *ve iki+ !ati od udi a ve i'ine8 gos!odin 1 einer *ma i+ od kom! eksa nie vrednoG sti. -ve sestre A tmann *stari 'ovek+8 obe se udaju 3a 2< goG dina starije jude8 gos!odin Qeist *goja3an8 mastan+ je miG nistar 3a is6ranu8 gos!odin FosstRusc6er *dambas+ je advoG kat8 gos!odin Qrojd *Qreud+ 3astu!a !rinci! 3adovo jstva8 goG s!odin Ad er !rinci! vo je 3a moIi8 gos!odin .ung ideju !onovnog raSanja8 itd. -a i se ovde radi O a!surdnoj s uG 'ajnosti i i sugestivnom dejstvu imena8 to i3g eda smatra i 4teke 8 i i O "smisaonim koincidencijama#T

kauzalnost nemerljivo! aktora" Tada bi se, naime, moralo pretpostaviti da su do!a8aji s jedne strane povezani kao kauzalni lana$, a s dru!e pak u datom sluaju me8usobno spojeni nekom vrstom smisaonih popre"nih veza. ;a ovom mestu eleo bih da do8e do izraaja ,openhauerova .,$hopenhauer/ rasprava B prividnoj hotimi"nosti u sudbini pojedinca A#arerga und #aralipomena, Ad" I/ koja je tako re(i kumovala ovim mojim razmatranjima" >adi se ipak + problemu %isto' vremenosti" " " bez kauzalne veze, *to se naziva slu' ajem" " " & .v" #oebers$he ?us!abe, s" IJ/" ,open'hauer predoava ovu istovremenost pomo(u paralel-nih krugova, koji predstavljaju popreni spoj izme8u meridijana zami*ljenih kao kauzalni lan$i .T" $, s" NV/" %,vi do!a8aji u ivotu oveka, shodno ovome, stajali bi u znaku dve u osnovi razliite veze@ prvo, u objektivnoj, kauzalnoj povezanosti prirodno! toka7 dru!o, u subjektivnoj povezanosti, koja je u spoju samo sa onim *to je doivela individua i koja je toliko subjektivna kao i snovi dotine individue" Da istovremeno postoje ove dve vrste veza i da se u aktuelni do!a8aj obe tano uklapaju kao karika dva sasvim razliita lan$a, zbo! e!a sudbina jedno! uvek od!ovara sudbini dru!o! i da je junak u svojoj drami istovremeno statista u tu8oj, to je naravno ne*to *to prevazilazi na*u mo( shvatanja i samo zahvaljuju(i najdivnijoj harmonia praestabilita moe se zamisliti kao mo!u(e"& .T" $, s" I[/" -o nje!ovom shvatanju %subjekt veliko! ivotno! prostora je " " " samo jedno& naime trans$endentalna volja, prima causa, od ko!a zrae svi kauzalni lan$i sa pola i, zahvaljuju(i paralelnim kru!ovima, me8usobno se nalaze u smisaonoj relaciji istovremenosti.%C ,openhauer veruje u apsolutni determinizam prirodno! toka a uz to i u prvi uzrok" Ova pretpostavka, kao i prethodna, nije niim zajemena" Ona je ilozo ska mitolo!ema i verodo'stojna samo onda kada se istovremeno javlja u obliju stare paradoksije@ p q1 NO 0h1, naime kao jedinstvo i verovatno(a" -rva pretpostavka, da istovremene take na meridijanima
12 4toga moj termin

=0

kauzalno! lan$a predstavljaju smisaone koin$iden$ije, ima iz!leda na uspeh jedino kada je stvarno pouzdano utvr8eno jedinstvo primae $ausae" ?li ako je ono, kao *to lako moe biti, verovatno(a, onda se mora sru*iti $elo' kupno ,openhauerovo obja*njenje, nezavisno od nedavno sa!ledano!, statistiki vae(e! prirodno! zakona koji ostavlja otvorenu mo!u(nost indetermini'zma" ,to!a ni prosu8ivanje niti iskustvo ne jame redovno prisustvo obe vrste veza, u kojima je subjekt i objekt jedno te isto" 9edno vreme ,openhauer je mislio i pisao da kauzalnost kao kate!orija ima a priori apsolutnu vanost i da se zbo! to!a mora upo'trebiti za obja*njenje smisaone koin$iden$ije" ?li, kao *to smo videli, ona je u stanju da od!ovori ovom zadatku sa odre8enom verovatno(om samo uz pomo( daljne voljne pretpostavke jedinstva primae $ausae" =e8utim, tada se javlja neophodnost da se svaka taka na zami*ljenom meridijanu nalazi u spoju smisaone koin$iden$ije sa svakom dru!om na istom stupnju *irine" Ovaj zakljuak prevazilazi sve empirijske mo!u(nosti, to jest on pripisuje smisaonoj koin$iden$iji tako pravilno i zakonomerno prisustvo ili javljanje, da njeno utvr8ivanje ili uop*te nije nuno ili da je najprostija stvar na svetu" Hopenhauerovi primeri su tako mno!o i tako malo ubedljivi kao i svi dru!i" ?li nje!ova najve(a zaslu!a je u tome *to je sa!ledao problem i pri tom shvatio da ovde nema jevtinih ad ho$ obja*njenja" Da ovo zadire u osnove na*e! saznanja uop*te, on je u smislu nje!ove ilozo ije izveo iz trans$endentalne pretpostavke, naime iz volje, koja stvara ivot i postojanje na svim stupnjevima i oboje tako uskla8uje da ove harmonino od!ovaraju ne samo na istovremenim paralelama, ve( s vremena na vreme kao fatum ili provi8enje pripremaju ili odre8uju budu(nost" ;asuprot ,openhauerovom pesimizmu ovo !ledanje ima skoro prijatan i optimistiki prizvuk, koji danas jedva da smo u stanju da ose timo" ;a j sadrajnije a istovremeno najsumnjivije stole(e svetske isto'rije deli nas od ono! srednjovekovno! vremena, kada je ilozo ski duh verovao da moe ne*to utvrditi i saznati s one strane sve! iskustva" ?li ono doba imalo je jo* ve(i i dalji po!led koji se nije zaustavljao i smatrao da je dosti!ao !rani$e tamo !de je nauna puto!radnja dospela do svo! privremeno! kraja" Tako je ,openhauer stvarnim ilozo skim sa!ledava' njem obuhvatio jedno podruje, iju svojstvenu e' nomenolo!iju dodu*e nije dovoljno obuhvatio, ali ju je priblino tano o$rtao" On je spoznao da omina i praesa!ia, astrolo!ija i raznoliko varijabilne intuitivne metode imaju zajedniki imenitelj, koji je nastojao da prona8e pomo(u %trans$endentne spekula$ije&" -ri tom je spoznao, isto tako tano, da se radi + prin$ipijelnom problemu prvo! reda, nasuprot svima onima koji su pre i posle nje!a operisali sa nepodobnim predstavama preno*enja sile ili ak poku*avali da $elo podruje odba$e kao besmisli$u da bi izbe!ii isuvi*e teak zadatak" TN ,openhauerov poku*aj je utoliko znaajniji *to spada u doba kada je strahoviti prodor prirodnih nauka $eo svet uverio u to da jedino kauzalnost dolazi u obzir kao konani prin$ip obja*njenja" Umesto da jednostavno odba$i sva ona iskustva koja nisu htela da bez daljnje!a pokleknu pred iskljuivom domina$ijom kauzalnosti, on je, kao *to smo videli, nainio poku*aj da ih podvede pod svoja deterministika !ledi*ta" Time je ,openhauer ono *to je stalno i odavno lealo u osnovi kao jedan, pored kauzalno postoje(e!, dru!aiji poredak sveta, naime onaj svet pre i!ura$ije, koresponden$ije i prestabili'sane harmonije, silom uterao u kauzalne *eme, svakako !onjen ispravnim ose(anjem da zakoni prirode slike sveta, u iju vanost nije sumnjao, ipak propu*taju ne*to *to je i!ralo znaajnu ulo!u u antikom i srednjovekovnom shvatanju .kao i u tajanstvenom ose(anju moderno!a/" -odstaknuti velikim injeninim materijalom koji su sakupili <urnej, =ajer i -odmor .<urnev,
)4 1ant se mora i3u3eti. 2 svojoj ras!ravi FrGume eines )eistersehers, erlGutert durch FrGume der Eetaph$sik on je !oka3ao !ut 4o!en6aueru.

=Cer, -odmore/TI problemu rauna verovatnoe pri*li su Darije .Darier/T[, >i*e .>i$het/fo i L" Glamarion .Glammarion/"p Darije je za %telepatsko opaanje smrti proraunao verovatno(u od T @ I TTI [I[7 obja*njenje jedno! takvo! sluaja kao sluajnosti je, dakle, preko etiri miliona puta neverovatnije od %telepatske& odnosno akauzalne, smisaone koin$iden$ije" ?stronom Glamarion je za posebno dobro posmatran sluaj %phantasms o the livin!& izraunao verovatno(u ak od T @ aJI ]MM MMM" X On prvi put sumnjive do!a8aje dovodi u vezu sa opaanjem smrti za koju se tada interesovao" Tako iznosi onTo da je, kada je u ovom delu obra8ivao atmos eru i to upravo kada je pisao po!lavlje + jaini vetra, iznenadni nalet jako! vetra sve listove sa nje!ovo! pisa(e! stola zbrisao kroz prozor" Isto tako pominje zabavni do!a8aj trostruke koin$iden$ije !ospodina de Gont!ibu sa pudin!om od *ljiva"MJ -ominjanje ovih koin$iden$ija u vezi sa telepatskim problemom pokazuje da se kod Glamariona ve( naslu(uju obrisi, svakako jo* nesvesno, daleko

=>

obuhvatnije!"prin$ipa" -isa$ Vilhelm on ,ole .bilhelm von ,$holz/p sakupio je niz sluajeva koji pokazuju na kakav se udnovat i nesvakodnevan nain ukradene stvari ponovo vra(aju sopstveniku" Izme8u ostalih pominje sluaj majke koja je oto!ra isala svo! etvoro!odi*nje! sini(a u ,var$valdu"
%M #hantasms of the >tvtng. N 3nnales des sciences ps$chi6ues, O %<<. PQ #roceedings of the Societ$ for #s$chical @esearch 10 L'inconnu et les problRmes ps$chi6ues, !. 2208 # L. c8 !. 2:1. V" L. c8 !. 22> W< L. c8 !. 2%1. )3vesni -eam! kao deIak u /r eanu dobio je komad !udinga od jiva od gos!odina de Qontgibu. -eset godina kasnije u jednom !arikom restoranu otkrio je !uding od jiva i naru'io jedan komad XeSutim8 is!ostavi o se da je !uding veI !oru'en i to od strane g. de QontGgibua. Xnogo godina kasnije -eam! je !o3van na !rijem gde Ie se s uiti !uding od jiva kao !oseban raritet. @a vreme je a !rimetio je da sada nedostaje samo g. de QontgiG bu. 2 tom trenutku su.se otvori a vrata da bi uao usa6nu i8 Se3orijentisani starac E g. de Qontgibu8 koji se 3bunio oko adrese i !ogreno u!ao u ovo drutvo. %% Ier Zufall. Jine Sorform des Schicksals

Gilm je poslala da se razvije u ,trasbur!o"" :bo! poetka rata .TVTI/ nije mo!la da podi!ne ilm" ,matrala !a je iz!ubljenim" U Grank urtu na =ajni TVT]" kupila je ilm da bi oto'!ra isala u me8uvremenu ro8enu (eri$u" -rilikom razvijanja ispostavilo se da je ilm dva puta eksponiran 6 dru!a slika bio je snimak njeno! sina koji je nainila TVTI" !odineF ,tari, nerazvijeni ilm nekako je dospeo me8u nove i tako ponovo do*ao u prodaju" ?utor dolazi do shvatljivo! zakljuka da svi zna$i upu(uju na %privlanu sna!u odnosno!&" On pretpostavlja da je zbivanje sre8eno, kao kada bi nam san bio %nesaznajno ve(a i obuhvatnija svest"& ,a psiholo*ke strane problem sluajnosti obra8ivao je Herbert :ilberer .,ilberer/"MM On ukazuje da" su na iz!led smisaone koin$iden$ije delom nesvesna obrada, delom nesvesna voljna tumaenja" On ne razmatra ni parapsihike enomene niti sinhroni$itet, a teorijski ne izlazi iz okvira ,openhauerovo! kauza'lizma" ;ezavisno od neophodne kao i poeljne psiholo*ke kritike vrednovanja sluajnosti, :ilbererova istraivanja ne sadre nikakva ukazivanja na postojanje pravih, smisaonih koin$iden$ija" Odluuju(i dokaz postojanja akauzalnih povezivanja do!a8aja tek je u najnovije vreme, u!lavnom preko >ineovih .>hine/ eksperimenataMN iznet na nauno dovoljnoj visini, ali tako da autori nisu prepoznali dalekosene zakljuke koji se moraju izvesti iz njihovih rezultata" Do sada jo* nije iznet neki kritiki ar!umenat protiv ovih poku*aja, koji ne bi mo!ao biti odbaen" Eksperimenat se u prin$ipu sastoji u tome *to eksperimentator otkriva seriju numerisa'nih karti, sa u$rtanim jednostavnim !eometrijskim
CH Ier Zufall und die !oboldstreiche des =nbe*uss ten. R" F6ine8 J9tra-Sensor$ #erception. )dem8 5e* ?rontiers of the Eind. /d ovoga je !revedeno na nema'ki, 9eu and der Seele. Pratt8 F6ine8 4mit68 4tuart and DreenUood, J9tra-Sensor$ #erception af ter Si9t$ Kears. /!ti !reg ed re3u tata na a3i se u, F6ine8 Fhe @each of the Eind, isto i u knji3i K5rre 8 Fhe #ersonalit$ of Ean. 1ratak a i !reg edan re3ime kod F6ine8 3n +ntroduction to the Lork oA J9tra-Sensor$ #erception, !. 16:.

motivima, i to jednu za dru!om" Istovremeno se osobi, koja je prostorno odvojena od eksperimentatora, daje nalo! da navede od!ovaraju(e znake" #oristi se serija od M[ karata, koja se sastoji od po pet karata sa istim znakom" -et karata je nosilo znak zvezde, pet pravou!aonika, pet kru!ova, pet dveju talasastih linija a pet krsta" #arte je jednu za dru!om prevrtao eksperimentator, kome je, prirodno, bio nepoznat re' dosled serije" Ispitivana osoba .i"o"/, koja uop*te nije imala mo!u(nosti da vidi karte, morala je, kako zna i ume, da navede upravo otkriveni znak" ;aravno da je veliki broj poku*aja protekao ne!ativno budu(i da rezultat nije prelazio verovatno(u od pet sluajnih po!odaka" ;eki rezultati su me8utim iznosili znatno vi*e od verovatno(e" Ovo je bio sluaj kod ispitivane osobe -" -rva serija testa sastojala se u tome da svaka i"o" osam stotina puta poku*a da od!onetne karte" -roseni rezultat je iznosio ],[ po!odaka na M[ karata, dakle T,[ vi*e od matematike verovatno(e, koja iznosi pet po!odaka" Verovatno(a da se javi sluajna devija$ija od T,[ na broj pet, iznosi T @ M[J"[JJ" Ova propor$ija pokazuje da verovatno(a sluajne devija$ije nije upravo velika, po*to se u M[J"JJJ sluajeva samo jednom moe oekivati sluajna devija$ija ovo! iznosa" Individualni rezultati su varirali u zavisnosti od spe$i ine nadarenosti i"o" 9edan mladi ovek, koji je u mno!obrojnim poku*ajima posti!ao prose'no deset po!odaka na svakih M[ karata .dakle dvostruko vi*e od verovatno(e/, jednom je proitao ispravno svih M[ karata, *to od!ovara verovatno(i od T @ MVa JMN MMN a^] V[N TM[" Od mo!u(nosti da se karte me*aju na bilo koji priblian nain, uvala je aparatura koja je karte me*ala automatski, dakle, nezavisno od ruke eksperimentatora" -osle prvih poku*anih serija u jednom sluaju, prostorna distanca izme8u eksperimentatora i i"o" iznosila

=9

je 8o N[J km" -roseni rezultat brojnih poku*aja ovde je iznosio TJ,T po!odaka na M[ karata" U dru!om nizu poku*aja, kada su se eksperimentator i i"o" nalazili u istoj sobi, TT,I po!odaka na M[7 kada je i"o" bila u susednoj sobi, V,^ na M[7 udaljena dve sobe TM,J na M[" >ine pominje eksperimente Users .Us$her/ i Aurta .Aurt/, koji se sa pozitivnim rezultatima prostiru na preko V]J milja"[I -otpomo!nuti sinhronizo'vanim asovni$ima eksperimenti su sa pozitivnim rezultatima sprovedeni izme8u Darema .Durham" ;orth Larolina/ i :a!reba u 9u!oslaviji .oko IJJJ milja/"p Okolnost da razdaljina u prin$ipu nema nikakvo! e ekta dokazuje da se ne moe raditi , energetskoj po javi, "po*to bi inae pove(avanje distan$e i *irenje u prostoru moralo prouzrokovati smanjenje dejstva, tako da ne bi bilo te*ko ustanoviti da se broj po!odaka smanjuje propor$ionalno kvadratu rastoja'nja" #ako ovo oi!ledno nije sluaj, ne preostaje ni*ta dru!o do da se pretpostavi da se ova distan$a pokazuje psihiki varijabilnom, tako da se, na primer, pomo(u psihiko! stanja u datom sluaju moe re'dukovati na nulu" 9o* udnovatije je da ni vreme u prin$ipu ne deluje prohibitivno, to jest itanje u budu(nost poloene serije karata pokazuje broj po!odaka koji prevazilazi istu verovatno(u" Verovatno(a >ineovih rezultata sa vremenskim eksperimentom iznosi T @IJJ"JJJ, *to znai znaajnu verovatno(u za postojanje aktora nezavisno! od vremena" >ezultat vremensko! eksperimenta ukazuje na psihi"ku relativnost vremena, po*to se radi + opaajima do!a8aja koji jo* uop*te nisu nastupili" U takvim sluajevima iz!leda kao da je iskljuen aktor vremena, i to pomo(u neke psihike unk$ije ili bolje pomo(u psihiko! stanja koje moe da elimini*e i aktor prostora" ?ko ve( kod eksperimenta sa prostorom moramo da zakljuimo da se ener!ija ne smanjuje sa distan$om, onda je kod vremensko! eksperimenta potpuno nemo!u(e uop*te i pomisliti na bilo kakav ener!etski odnos izme8u opaanja i budu(e! do!a8aja" Bovek sto!a mora unapred da odustane od svih ener!etskih obja*njenja, *to znai da se do!a8aji ove vrste ne mo!u posmatrati sa
Y F6ine8 Fhe @each of the Eind, !. :9. Fransoceanic JS# J9periment, !. =2.
>=

F6ine and Zum!6re5 3

u!la kauzalnosti, po*to kauzalnost pretpostavlja po' stojanje prostora i vremena, budu(i da su u osnovi svih posmatranja u krajnjoj liniji tela koja se kre(u" =e8u >ineovim eksperimentima moraju se po' menuti i poku*aji sa ko$kama" I"o" dobija nalo! da ba$a ko$ke .*to je omo!u(eno pomo(u aparata/ sa eljom da po mo!u(stvu padne *to vi*e sa tri take" >ezultati ovo! takozvano! -# eksperimenta .psiho''kineza/ bili su pozitivni i to utoliko bolje *to je vi*e ko$ki$a kori*(eno odjednom"ap ?ko se prostor i vreme pokazuju kao psihiki relativni, onda mora da i pokretano telo poseduje od!ovaraju(u relativnost, odnosno da je ovoj podre8eno" ;eposredno iskustvo iz ovih eksperimenata je i' njeni$a da posle prvo! poku*aja poinje da opada broj po!odaka, *to dovodi do ne!ativnih rezultata" ?li ako iz bilo ko! unutra*nje! ili spoljnje! razlo!a do8e do osveenja interesovanja i"o", onda se ponovo pove(ava broj po!odaka" ;ezainteresovanost i dosada deluju prohibitivno7 Udeo, pozitivno oekivanje, nada i vera u mo!u(nosti eksperimentatora pobolj*avaju rezultate i sto!a iz!leda da su uop*te preduslov javljanja rezultata" U ovom smislu je interesantno da je poznati en!leski medij um ?jlin <aret .=rs Eileen 9" <arrett/ u >ineovom eksperimentu posti!la vrlo lo*e rezultate i to sto!a *to, kao *to je sama izjavila, nije mo!la da uspostavi nikakav ose(ajni odnos prema bezdu*nim eksperimentalnim kartama" Ovo malo na!ove*taja je dovoljno da itao$u prui bar povr*an uvid u ove eksperimente" <ore po'menuta Tirelova .L";"=" TCrrell/ knji!a, tada*nje! predsednika ,o$ietC or -sC$hi$al >esear$h, sadri vrlo dobar pre!led svih iskustava na ovom podruju" Urednik je i sam stekao velike zaslu!e u ispitivanju eksperimentatora" ,a izike strane eksperimente ekstrasenzorne per$ep$ije .E,-/ je >obert =ekonel .>obert ?" =$Lonnell/ pozitivno o$enio u lanku pod naslovom@ JS# T ?act or ?anc$UPVP >azumljivo da je poku*avano da se na sve mo!u(e
HV Fhe @each of the Eind, !. 0%. $0 D. ProA. Pau i mi je !rijate jski uka3ao na ovaj rad koji je i3aao u , Fhe Scientif ic Eonthl$, L7)7 *19:9+. br. 2.

naine objasne ovi rezultati koji se !ranie sa udom i naprosto sa nemo!u(im" ?li ovakvi poku*aji su se uvek razbijali + injeni$e koje se do sada nisu mo!le osporiti" -omo(u >ineovih eksperimenata suoeni smo sa injeni$om da ima do!a8aja koji su eksperimentalno, tj" u

6<

2> 9e meati sa terminom "!renos# *"transAer#+ u !siG 6o ogiji neuro3a8 koji o3na'ava !rojekciju srodni'kog odnosa. 29 1amerer *1ammerer+ se bavio !itanjem "!rotivdejG stva s edeIeg stanja na !ret6odno#8 a i ne ba ubed jivo.

ovom sluaju smisaono me8usobno povezani a da se pri tom nije mo!lo dokazati da je ovaj odnos kauzalan, budu(i da %prenos& .%trans er&/ ne pokazuje nikakva poznata ener!etska svojstva" :bo! to!a postoji osnovana sumnja da li se uop*te radi + %prenosu&"Ma ;aime, ovako ne*to vremenski eksperimenti prin$ipijelno iskljuuju, po*to bi bilo apsurdno pretpostaviti da se jo* nepostoje(e, injenino stanje koje treba da nastane tek u budu(nosti, moe kao ener!etski enomen preneti na sada*nji prijemnik"Ma ;aprotiv, iz!leda da se obja*njenje s jedne strane uklapa u na*u kritiku pojma prostora i vremena, a s dru!e se postavlja kod tumaenja nesvesno!" #ao *to je ve( reeno, nemo!u(e je dana*njim sredstvima ertra sensorC per$eption, to jest smisaone koin$iden$ije objasniti kao ener!etski enomen" Time se odba$uje i kauzalno obja*njenje, po*to se %dejstvo& ne moe dru!aije shvatiti do kao ener!etski enomen" ,to!a se ne radi + uzroku i e ektu, ve( + podudaranju u vremenu, nekoj vrsti istovreme-nosti. :bo! oznake istovremenosti odabrao sam izraz sinhronicitet, da bih time oznaio hipotetini aktor obja*njenja, koji se ravnomerno suprotstavlja kau' zalnosti" U mome lanku Iuh psihologijeN .Der <eist der -sC$holo!ie 6 Eranos 9ahrbu$h WIV, TVI]/ predstavio sam sinhroni$itet kao psihiki uslovljenu relativnost od vremena i prostora" U >ineovim eksperimentima vreme i prostor pona*aju se donekle %elastino& naspram psihe, po*to se na iz!led proizvoljno mo!u redukovati" #od prostorno! poretka u eksperimentu se prostor, a kod vremensko! vreme, u izvesnoj meri redukuju priblino do nule7 iz!leda kao da su prostor i vreme povezani sa psihikim uslo'vima ili kao da po sebi i za sebe uop*te i ne postoje i da se %postavljaju& samo pomo(u svesti" -rostor i vreme su u prvobitnim shvatanjima .to jest u primitivnim/ krajnje podozriva stvar" Oni su tek tokom duhovno! razvitka postali %vrsti& pojmovi, i to kroz uvo8enje merenja" -o sebi prostor i vreme se sastoje od nitavila. #ao opredmetljeni pojmovi oni proistiu tek iz diskriminativne delatnosti svesti i ormiraju neophodne koordinate za opisivanje pona*anja tela koje se kre(e" Stoga su oni u sutini psihi"kog porekla, *to je svakako osnova koja je pokrenula #anta da ih shvati kao kate!orije a priori" ?li ako su prostor i vreme prividna svojstva tela koje se kre(e, stvorena neophodno*(u razumevanja posmatraa, onda njihova relativiza$ija pomo(u psihike uslovlje'nosti u svakom sluaju vi*e nije nikakvo udo, ve( se nalazi u podruju mo!u(e!" Ova mo!u(nost, me8utim, nastupa tek onda, kada psiha ne posmatra spolj'no telo ve( kada posmatra samu sebe. To je naime sluaj kod >ineovih eksperimenata 6 od!ovor ispitivane osobe ne sledi iz posmatranja izikih karata, ve( iz iste ima!ina$ije, iz dose2anja, u kojima se ma'ni estuje struktura nesvesno!, koje i produkuje ove sadraje" Ovde bih eleo jo* jednom da ukazem na to da su presudni aktori nesvesne psihe arhetipovi, koji ine strukturu kolektivno nesvesno!" Ovo po'slednje, me8utim, predstavlja kod svih ljudi samom sebi identinu %psihu&, koja je, nasuprot nama poznato! psihiko!, neopaajna, zbo! e!a sam je oznaio kao psihoid. ?rhetipovi su ormalni aktori koji sre8uju ne'svesna du*evna zbivanja 6 oni su % patterns o be'haviour&" Istovremeno arhetipovi imaju %spe$i ian naboj& 6 oni razvijaju numinozna dejstva, koja se izraavaju u a ektima" ? ekat izaziva partielles abaissement du niveau mental, budu(i da odre8eni sadraj dovodi do, dodu*e, jasnosti nadnormalne visine, ali u istoj meri od dru!ih mo!u(ih sadraja svesti oduzima toliko ener!ije da ovi tamne, postaju ne svesni" :bo! dejstva a ekata na suavanje svesti nastaje snienje orijenta$ije koje je u skladu sa trajanjem a ekta, a koja, sa svoje strane, prua nesvesnom povoljnu priliku da prodre u ispranjenafi napu*tena podruja" :bo! to!a je tako re(i redovno iskustvo da u a ektu probijaju i dolaze do izraaja neoekivani, inae sputavani ili nesvesni sadraji" Takvi sadraji su ne retko in eriorne ili primitivne prirode i na taj nain odaju svoje poreklo u arhetipovima" #ao *to (u potom jasnije osvetleti, iz!leda da su arhetipovi, u izvesnim prilikama, povezani sa enomenima istovre'menosti, to jest sinhroni$itetom" To je razlo! zbo! e!a ih ovde pominjem" U prav$u psihike prostorno'vremenske relativnosti ukazuju moda sluajevi izvanredne prostorne orijenta$ije kod ivotinja" :a!onetna vremenska orijenta$ija paiolo $rva polineanskih ostrva, iji se rep'ni se!menti, puni polnih produkata, pojavljuju na morskoj povr*ini u predveerje poslednje meseeve etvrti oktobra i novembra,NJ mo!la bi da spada u ovaj skup" #ao uzrok ove pojave navodi se da u ovo vreme dolazi do ubrzanja okretanja zemlje pod uti'$ajem !ravita$ije mese$a" ?li astronomskim razlozima nemo!u(e je potvrditi ovo obja*njenje"p -o sebi nesumnjivo veza menstrua$iono! perioda kod oveka sa meseevim kretanjem i menama, iz!leda da je u vezi sa mese$om samo $i arski a da s njim stvarno ne koin$idira" Tako8e nije dokazano da je ikada

61

imao uti$aja" -roblem sinhroni$iteta ve( me du!o okupira, i to ozbiljnije od polovine dvadesetih !odinap kada
$[ Ka'nije re'eno " jubavni 3anos# !o'inje neto ranije i 3avrava se neto !os e ovi6 dana. 2 taj dan je samo maksimum. Xeseci su ra3 i'iti u 3avisnosti od mesta. (avo sa Amboine treba da se !ojav juje !ri !unom mesecu u martu *1rRmer8 \ber den Wau der !orallenriff e4. " -a6ns8 Ias Sch*Grmen des #aiolo. "i (eI godinama !re toga kod mene se ra3vi a sumnja u neograni'enu !rimenu !rinci!a kau3a nosti u !si6o ogiji. 2 !redgovoru !rvog i3danja Xollected #apers on 3nal$tical #s$cholog$ *1916+ !. 7(8 na!isao sam, "Causa it5 is on 5 one !rinci! e and !s5c6o og5 essentia 5 cannot be e]6austed b5 causa met6ods on 58 because t6e mind *^ !s5c6e+ ives b5

sam se, prilikom ispitivanja enomena kolektivno ne' svesno! neprestano sudarao sa vezama koje vi*e nisam mo!ao da objasnim kao sluajno ormiranje !rupa ili !omilanje" >adilo se naime + %koin$iden$ijama& koje su bile smisaono tako povezane, da je njihov sluajan& susret predstavljao neverovatnost koja se morala izraziti pomo(u neke nemerljive veliine" ,amo primera radi nave*(u jedan sluaj iz mojih posmatranja" 9edna mlada pa$ijentkinja u odlunom trenutku terapijsko! postupka sanjala je da je dobila na poklon zlatno! kotrljana .skarabej/" Dok mi je prepriavala njen san, ja sam sedeo le8ima okrenut zatvorenom prozoru" Iznenada sam iza mene zauo *um kao da neko tiho otvara prozor" Okrenuo sam se i video da neki lete(i insekt od spolja udara + pro' zorsko staklo" Otvorio sam prozor i uhvatio insekta" >adilo se + najblioj analo!iji sa zlatnim skarabe'jom, naime + Scarabeide .zlati$a/, Xetonia aurata, insektu koji je, suprotno svojim navikama, ba* u ovom trenutku osetio potrebu da prodre u tamnu sobu" =oram re(i da mi se ovakav sluaj nije desio ni pre ni posle ovo! do!a8aja, a da je tada*nji san pa$ijentkinje ostao u mom se(anju kao unikum" U vezi sa ovim eleo bih da navedem dru!i, za rzvesnu kate!oriju do!a8aja tipian sluaj" Mena jedno! mo! pa$ijenta pedesetih !odina ispriala mi je da se u trenutku smrti njene majke i babe na prozoru sobe samrtnika skupilo mno*tvo pti$a7 pria koju sam toliko puta uo od dru!ih ljudi" #ada se bliio kraju terapijski postupak sa njenim muem, po*to je bila otklonjena nje!ova neuroza, javili su se kod nje!a u poetku laki simptomi koje sam dovodio u vezu sa oboljenjem sr$a" -oslao sam !a spe$ijalisti, koji me8utim pri prvom pre!ledu, kako me je pismeno oba'vestio, nije na*ao ni*ta zabrinjavaju(e" ;a putu ku(i
aims as Ue .# Psi6i'ka Ainainosi !o'iva na "!reeg3istentnom# smis u8 koji !ostaje !rob emski tek kada se radi O nesvesnoj obradi. 2 ovom s u'aju mora se8 naime8 !ret!ostaviti neka vrsta "3nanja# koje !ret6odi svakoj svesnosti. -o ovog 3ak ju'ka doao je i Z. -riesc6 *-ie "4ee e# als elementarer 5aturf aktor, 4. ><+.

sa ove konsulta$ije .sa lekarskim izve*tajem u depu/ moj pa$ijent se iznenada sruio na uli$i" #ada su !a doneli ku(i u samrtnom rop$u, nje!ova ena je ve( bila u stra*nom nemiru i to zbo! to!a *to se, neposredno posle odlaska njeno! mua lekaru, na njihovu ku(u spustilo veliko jato pti$a" ;aravno da se odmah setila slinih do!a8aja prilikom smrti njenih najbliih i pla*ila se naj!ore!" Iako osobe koje imaju udela u ovom do!a8aju izvanredno dobro poznajem i sto!a znam da se radi + istinskom injeninom izve*taju, ipak uop*te ne smatram da (e neko, ko odluno ovakve stvari po'smatra kao iste sluajnosti, zbo! ovo!a osetiti potrebu da men ja svoje mi*ljenje" -rikazivanje oba sluaja proistie iz namere da se ukae na nain na koji se obino pokazuju smisaone koin$iden$ije u praktinom ivotu" ,misaona povezanost u prvom sluaju je jasna u po!ledu priblino! identiteta !lavnih objekata .naime oba skarabeja/7 nasuprot tome u dru!om sluaju na iz!led se ne mo!u meriti istim merilima smrtni sluaj i jato pti$a" ?li ako se uzme u obzir da ve( u vavilonskom hadu du*e nose %ode(u od perja& a da je u starom E!iptu ba, du*a, zami*ljana kao pti$a,Na tada uop*te nije tako daleko pretpostavka arhetipsko! simbolizma" Da je ovaj do!a8aj bio predmet sna, onda bi komparativno'psiholo*ki bezuslovno do*lo u obzir jedno takvo tumaenje" U prvom sluaju iz!leda da isto tako postoji arhetipska osnova" #ao *to sam pomenuo, radilo se + neobino te*kom terapijskom postupku, koji do pomenuto! sna skoro uop*te nije makao s mesta" <lavni razlo! ovde je bio, *to moram pomenuti zbo! razume van ja situa$ije, u kartezijanskoj ilozo iji od!ajeni animus moje pa$ijentkinje, koji se za svoje krute pojmove stvar' nosti drao u toj meri vrsto, da nastojanja tri lekara .naime ja sam bio tre(i/ nisu bila u stanju da !a raz' mek*aju" :a ovo je oi!ledno bio potreban nekakav ira$ionalni do!a8aj, koji ja, samo po sebi razumljivo, nisam mo!ao da stvorim" Ve( je san bla!o uzdrmao
_ 1od Zomera "cvrkuIu# due mrtvi6.

ra$ionalistiki stav moje pa$ijentkinje" ?li kada je skarabej stvarno doleteo, tada je njeno prirodno bi(e mo!lo da probije opsednutost od strane animusa, ime je pro$es promene, koji inae prati terapijski postupak, prvi

62

put uzeo ispravan tok" ,u*tinske promene stava znae psihiku obnovu, koja je skoro po pravilu u snovima i antazijama pra(ena simbolima ponovno! ra8anja" ,karabej je klasini simbol ponovno! ro8enja" -rema izla!anju staroe!ipatske knji!e 3m-Fuat mrtvi bo! sun$a se na sedmoj postaji pretvara u kepera, skarabej, i kao takav na dvanaestoj postaji stupa u brod koji podmla8eno sun$e izvodi na jutarnje nebo" U ovom sluaju jedina te*ko(a se sastoji u tome *to se kod obrazovanih te*ko sa si!urno*(u mo!u iskljuiti kriptomnezije .iako simbol nije bio poznat mojoj pa$ijentkinji/" Uz put prime'(eno psiholo*ko iskustvo se stalno sudara sa ovakvim sluajevimaNI u kojima se pojava paralelnih simbola ne moe objasniti bez hipoteze + kolektivno ne'svesnom" ,luajevi smisaonih koincidencija 6 koje treba razlikovati od !rupa sluajnosti 6 iz!leda da poivaju na arhetipskoj osnovi. Aar svi sluajevi iz mo! iskustva 6 a njih je veliki broj 6 ukazuju na ovu karakteristinu oznaku" ,ta to treba da znai ve( sam maloas pomenuo"N[ Iako (e svako ko ima neko! iskustva na ovom podruju bez te*ko(a prepoznati arhetipski karakter u ovakvim do!a8ajima, ipak se psihiki uslovi >ineovih eksperimenata ne mo!u bez daljnje!a dovesti u vezu sa ovim, po*to konstela$ija arhetipa nije odmah vidljiva" -ri tom se ne radi + takvim emo$ionalnim situa$ijama kao u mojim pri'merima" Ipak odmah treba ukazati na to da kod >i'nea u pro*eku prva serija poku*aja daje najbolje re' zultate, koji potom brzo opadaju" ?li ako se uspe da se probudi novo interesovanje za .inae dosadan/ eksperimenat, ponovo se pobolj*avaju rezultati" Iz to!a proistie da emo$ionalni aktor i!ra znaajnu ulo!u"
4: /vo se naravno moe 3ak ju'iti samo onda8 kada ekar ras!o ae neo!6odnim !o3navanjem istorijata simbo a. %= 2!uIujem na moja i3 aganja u, Ier )eis t der #s$chologie, HranosG.a6rbuc6 7)( *19:6+. 4. ::>.

? ektivnost, me8utim, u velikoj meri poiva na instinktima, iji je ormalni aspekt upravo arhetip" ?li postoji i psiholo*ka analo!ija izme8u oba moja sluaja i >ineovo! eksperimenta, *to svakako nije tako uoljivo" Ove na iz!led sasvim razliite situa$ije imaju zajedniku karakteristiku, naime izvesnu nemogu2nost. -a$ijentkinja sa skarabejom nalazila se u %nemo!u(oj& situa$iji utoliko *to je njen terapijski postupak zapinjao ne nalaze(i ni!de izlaza" U takvim situa$ijama, kada su ove dovoljno ozbiljne, obino se javljaju arhetipski snovi koji ukazuju na mo!u(nost napretka, na koje ovek inae ne bi pomislio" Ovakve situa$ije su uop*te one koje sa velikom pravilno*(u konsteli*u arhetip" U izvesnim sluajevima psihoterapeut je prinu8en da prona8e ra$ionalno nere*ive probleme, na koje (e usmeriti pa$ijentova nesvesna doivljavanja" ?ko je ovo uspostavljeno, onda se na taj nain bude dublji slojevi nesvesno!, naime praslike, ime se linost dovodi na put promena" U dru!om sluaju postojala je polusvesna zabri' nutost s jedne strane, a s dru!e pretea mo!u(nost letalno! ishoda, pri emu nije postojala mo!u(nost dovoljno! poznavanja situa$ije" #od >ineovo! ekspe' rimenta je, najzad, nemo!u(nost zadatka ono *to skre(e panju na unutra*nje pro$ese i time daje ne'svesnom mo!u(nost da se mani estuje" -itanja eks'perimentatora u eksperimentu po sebi ve( imaju emo$ionalno dejstvo, po*to ova ne*to nepoznato i apsolutno neznano postavljaju kao mo!u(e poznato i znano i na taj nain ozbiljno uzimaju u obzir mo!u(nost uda" ;ezavisno od eventualno! skepti$izma ispitivane osobe, ovaj na!ove*taj apeluje na nesvesno uvek i svuda prisutnu spremnost da se doivi udo i na nadu da je tako ne*to na kraju ipak mo!u(e" -rimitivno sujeverje i kod najprosve(enijih duhova nalazi se neposredno ispod povr*ine, i upravo oni koji mu se najvi*e opiru, najpre potpadaju nje!ovoj su' !estivnoj mo(i" #ada seriozni eksperimenat sa svojim vanim naunikim autoritetom bilo !de dodirne

ovu spremnost, onda se neizbeno javlja emo$ija, koja a ektivno privlai ili odbija" U svakom sluaju nastaje a ektivno oekivanje, koje je prisutno i onda kada se osporava" #orisno je ukazati na mo!u(nost nesporazuma koji moe nastati i zbo! izraza sinhroni$itet" Ovaj termin sam izabrao po*to mi je istovremenost dva smisaona, ali akauzalno povezana do!a8aja, iz!ledala kao najhitniji kriterij um" Dakle, ovde koristim pojam sinhroni$iteta u spe$ijalnom smislu vremenske koin$iden$ije dva ili vi*e kauzalno me8usobno nepovezanih do!a8aja, koji su isto! ili slino! smisaono! sadraja" Ovo nasuprot %sinhronizmu& koji predstavlja samo istovremenost dva do!a8aja" Tako sinhroni$itet znai najpre istovremenost izvesno! psihiko! stanja sa jednim ili vi*e spoljnih

6%

do!a8aja, koji se javljaju kao smisaone paralele prema trenutnom subjektivnom stanju i 6 u datom sluaju 6 vi$e versa" Ovaj sluaj predoavaju oba moja primera na razliit nain" U sluaju skarabeja jedno'vremenost je neposredno evidentna, nasuprot tome u dru!om ne" Dodu*e jato pti$a pobu8uje nejasnu bri!u, koja se, me8utim, moe objasniti kauzalno" :ena mo! pa$ijenta prethodno svakako nije bila svesna zebnje koja se dala uporediti sa mojom zabrinuto*(u, po*to simptomi .bolovi u vratu/ nisu bili takve prirode da laik odmah pomisli na naj!ore" =e8utim, nesvesno esto zna vi*e od svesti, zbo! e!a mi iz!leda mo!u(e da je kod ove ene nesvesno ve( na!ove*ta'valo opasnost" Ovo se, svakako, ne moe dokazati, ali ipak postoji takva mo!u(nost ili ak verovatno(a" Dakle, ako iskljuimo svesni psihiki sadraj, kao, re$imo, predstavu + smrtnoj opasnosti, onda u ovom sluaju postoji evidentna istovremenost jata pti$a, u svom tradi$ionalnom znaenju, sa muevljevom smr(u" -sihiko stanje iz!leda, kada !a sa!ledamo sa dodu*e mo!u(e!, ali nedokazivo! uzbu8enja nesvesno!, zavisno od spoljnih zbivanja" -siha ene je ipak obuhva(ena utoliko *to se jato pti$a spustilo na njenu ku(u i *to je ona to posmatrala" :bo! ovo!a i meni se ini verovatnim da su njena nesvesna podruja bila
./ .ung. /dabrana dA a )))

1:=

konstelovana" 9ato pti$a ima tradi$ionalni proroki znaaj"fpf Ovo se pojavljuje i u eninom tumaenju, i sto!a iz!leda kao da pti$e predstavljaju nesvesnu slutnju smrti" ,tari, romantini lekari ovde su !ovorili + %simpatiji& ili %ma!netizmu&, ali, kao *to je ve( reeno, ovakvi enomeni se ne mo!u kauzalno dru!aije objasniti, a da se ad ho$ ne potr!nu antastine hipoteze" Tumaenje jata pti$a kao omen, kao *to smo vi'deli, poiva na dvema ranijim koin$iden$ijama sline vrste" Ono jo* nije postojalo kod smrti bake" Tamo je koin$iden$ija predstavljena samo kroz smrt i kroz skupljanje pti$a" Tada je ona bila neposredno evidentna7 u tre(em sluaju kao takva mo!la je biti ve'ri ikovana tek kada je samrtnik donesen ku(i" ;avodim ovu komplika$iju zbo! to!a *to je vana za opse! pojma sinhroni$iteta" Uzmimo sada dru!i sluaj" 9edna moja poznani$a vidi i doivi u snu iznenadnu i nasilnu smrt njeno! prijatelja, sa karakteristinim pojedinostima" ,neva se nalazi u Evropi a prijatelj u ?meri$i" ,lede(e! jutra tele!ram potvr8uje smrt, a desetak dana kasnije pismo iznosi pojedinosti" Upore8ivanjem evropsko! vremena sa amerikim pokazuje da je smrt nastupila najmanje jedan sat pre sna" ,neva je kasno oti*ao u postelju i nije zaspao do jedan sat posle pono(i" ,an je nai*ao oko dva izjutra" ,neni doivljaj nije sinhron sa smr(u" Doivljaji ove vrste esto nastupaju posle ili pre kritino! do!a8aja" Dan .9" b" Dunne/o^ navodi posebno instruktivan san, koji je sanjao poetkom TVJM" !odine kao uesnik bursko! rata" Iz!ledalo mu je kao da stoji na nekom vulkanskom bre!u" To je bilo ostr'vo + kome je ve( ranije sanjao i za koje je znao da je neposredno u!roeno katastro alnom vulkanskom erup$ijom .kao #rakatauF/" Ispunjen strahom hteo je da spase IJJJ stanovnika ostrva" ;a susednom nastanjenom ostrvu poku*ao je da pokrene ran$uske vla'
$# Literarni !rimer su )bikusovi dra ovi. Ako se jato svraka s!usti na neku kuIu8 onda to 3na'i da Ie tu neko umreti td. Kreba se setiti i 3na'aja auguriuma. -. /n E0periment with (ime, !. %:.

sti da odmah mobili*u raspoloive brodove za spasilaku ak$iju" Ovde je san poeo da se kroz motive uurbanosti, buke i nedolaska razvija u tipini ko'*mar, dok je sneva neprestano ponavljao@ %Betiri hiljade ljudi na(i (e smrt ako ne """& ;ekoliko dana potom Dan je dobio po*tu sa jednim brojem Iail$ Felegrapha, a nje!ov po!led se zaustavio na slede(oj vesti@
(o cano -isaster in Xartini`ue KoUn 4Ue!t AUa5 An Ava anc6e oA Q ame Probab e Loss oA /ver :<.<<< Lives.

,an se nije desio u trenutku stvarne katastro e, ve( tek kada su mu se pribliavale novine sa ve*(u" Tada mu je promakla oma*ka pri itanju 6 IJJJ umesto IJ"JJJ" -o!re*no opaanje se kod snevaa uvrstilo kao paramnezija, tako da je, kada bi prepriavao san, uvek navodio IJJJ umesto IJ"JJJ" Tek petnaest !odina kasnije, kada je kopirao taj novinski lanak, otkrio je zabludu" ;je!ovo nesvesno znanje isto tako je nainilo !re*ku kao i on sam" Binjeni$a da se kratko pre javljanja vesti ova sanja, predstavlja relativno esto iskustvo, budu(i da san, na

6:

primer, pomin je osobe od kojih slede(a po*ta donosi pismo" Vi*e puta sam imao prilike da konsta'tujem da je u trenutku kada se odvijao san pismo ve( bilo u teritorijalnoj po*ti adresanta" Iz sopstveno! iskustva mo!u potvrditi oma*ke pri itanju" :a vreme boi(nje! raspusta TVTa" !odine bavio sam se or iarima a posebno sa or ikim ra!mentom kod =aiala .=aiala/ u kome se primordijalna svetlost %trojstveno& oznaava kao metis, anes i eri$epens" -ri tom sam uporno itao tiuj505u+nv umesto tiuj205w+n', kao *to je bilo u tekstu" .Dodu*e, sre(u se obe vrste iz!ovora/" Ova oma*ka se zatim iksirala kao paramnezija, i ovo! naziva sam se uvek se(ao samo kao tiuj5'05x+n' da bi tek trideset !odina kasnije otkrio da u tekstu kod =aiala pi*e tiuy205m+n'" Upravo u ovo vreme jedna od mojih pa$ijentkinja, koju tada nisam sreo ve( etiri nedelje i koja uop*te ni na koji nain nije imala uvida u moja prouavanja, usnila je san u kome joj je neki nepoznati ovek pruio list na kome je bila ispisana %latinska& himna posve(ena bo!u Eri$ipeusu" -a$ijentkinja je mo!la da napi*e ovu himnu" 9ezik ove bio je udnovata me*a'vina latinsko!, ran$usko! i italijansko!" Dama je raspola!ala elementarnim *kolskim znanjem latinsko!, ne*to vi*e je znala italijanski a teno je !ovorila ran$uski" Ime Eri$ipeus bilo joj je potpuno ne' poznato 6 razumljivo, po*to nije imala klasino obrazovanje" ;a*a mesta stanovanja su me8usobno udaljena oko VJ kilometara, a ve( mese$ dana uop*te se nismo sretali" Vredno napomene je varija$ija imena, to jest %oma*ka pri itanju& upravo kod samo!lasnika koji sam i ja po!re*no proitao, i to a umesto e: samo njeno nesvesno je po!re*ilo u dru!om smeru itaju(i i umesto e. ,to!a pretpostavljam da je ono nesvesno %proitala& ne moju !re*ku, ve( tekst u kome se sre(e latinska transkrip$ija Eri$epaeus, pri emu joj je prividno samo smetala moja !re*ka pri itanju" ,inhronistiki do!a8aji poivaju na jednovre-menosti razli"itih psihi"kih stanja. 9edno je normalno, verovatno .tj" kauzalno zadovoljavaju(e obja*njivo/ a dru!o je ono koje se ne moe kauzalno izvesti iz prvo!, naime kritiki doivljaj" U sluaju iznenadne smrti ovo dru!o se ne moe neposredno prepoznati kao ertra'sensorC per$eption .E,-/, ve( se kao takvo moe veri ikovati tek naknadno" ?li i u sluaju ska'rabeja je neposredno doivljeno psihiko stanje ili psihika slika, koje se od snene slike razlikuje samo time *to se moe neposredno veri ikovati" U sluaju jata pti$a radi se kod ene + nesvesnoj altera$iji, odnosno zabrinutosti, koju sam ja svakako svesno do' iveo i koja me je navela da pa$ijenta po*aljem kardiolo!u" U svim ovim sluajevima, bez obzira da li se radi + prostornim ili vremenskim E,-, postoji jed'novremenost normalno! ili uobiajeno! stanja sa jednim kauzalno neizvodljivim dru!aijim stanjem ili do!a8ajem ija se objektivnost obino moe veri' ikovati tek naknadno" Ova se de ini$ija mora imati na umu naroito onda kada dolaze u obzir budu(i do!a8aji" ;aime oni evidentno nisu sinkroni, ali su sin'hronisti"ki, po*to se doivljavaju kao sadanje psihike slike, kao da se ve( desio objektivni do!a8aj 5eo"ekivani sadraj, koji se neposredno ili posredno odnosi na objektivni spoljni doga8aj, koincidira sa uobi"ajenim psihi"kim stanjemY ovu pojavu nazivam sinhroni$itet i mi*ljenja sam da se radi + jednoj te istoj kate!oriji do!a8aja, iako njihova objektivnost iz!leda odvojena od moje svesti u prostoru ili u vremenu" Ovo !ledi*te potvr8uju >ineovi rezultati, ukoliko ni prostor ni vreme, bar u prin$ipu, ne uplivi*u na sinhroni$itet" -rostor i vreme, razumljive koordinate tela koje se kre(e, su u osnovi jedno te isto, i zbo! to!a se !ovori + %vremenskim prostranstvima', a ve( Gilo 9udeus .-hilo 9udaeus/ kae@ % abcdNefg Nhi NOj kldfOj kbmhdnoi pdNbm l qrlmOi.s -rostorni sinhroni$itet moe se isto tako shvatiti kao opaanje u vremenu, ali znaajno je da se vremensko ne moe tako lako shvatiti kao prostorno, jer ne moemo predstaviti prostor u kome bi ve( objektivno postojali budu(i do!a8aji, koji bi se reduk$ijom ove prostorne distan$e mo!li doiveti kao sada*nji" Audu(i da, shodno iskustvu u izvesnim okolnostima, iz!leda kao da su vreme i prostor redukovani priblino na nulu, onda tu otpada i kauzalnost, po*to je ova skopana sa postojanjem prostora i vremena i sa te'lesnim promenama, jer i postoji samo u uzastopnosti uzroka i dejstva" Ovo je razlo! *to se enomen sin'hroni$iteta prin$ipijelno ne moe dovesti u vezu ni sa jednom kauzalnom predstavom" :bo! to!a se spajanje smisaono koin$idiraju(ih aktora nunim nai' nom mora zamisliti kao akauzalno" Ovde svakako padamo u isku*enje da, u nedostatku ustanovljivo!, pretpostavimo transcendentalni uzrok. =zrokN, me8utim, moe biti samo veli"ina
%>

>> "Fas!rostiranje nebeskog kretanja A e]andrinus8 Ie opificio mundi, 268 )8 !. >+.

je

vreme#

*P6i o

koja se moe utvrditi. %Trans$endentalni& uzrok je, naime, $ontradi$tio in adie$to utoliko *to se ne*to trans$endentalno ve( per de initionem uop*te ne moe utvrditi" ?ko se ne eli rizik pretpostavke akau'zalnosti, onda ne preostaje ni*ta dru!o do da se sin'hronistiki

6=

enomeni o!lase istim sluajnostima, ime se protivurei >ineovim E,- rezultatima i dru!im osvedoenim injeni$ama" Ili ako smo prinu8eni da na*a razmatranja postavimo u stilu prethodnih a da prin$ipe na*e! obja*njenja sveta podvr!nemo kriti$i, i to u tom smislu da su prostor i vreme u odre8enom sistemu konstante samo onda kada se mere nezavisno od psihikih stanja" Ovo je po pravilu sluaj kod prirodnonauno! eksperimenta" ?li ako se zbivanje posmatra bez eksperimentalnih o!ranie' nja, onda kod posmatraa moe nai(i izvesno emo$ionalno stanje, koje prostor i vreme menja u smislu kontrak$ije" ,vako emo$ionalno stanje uzrokuje promenu svesti koju je :ane .-" 9anet/ oznaio kao abaissement du niveau mental&, to jest dolazi do izvesno! suen ja svesti, *to je posebno u stanjima te*kih a ekata uoljivo ak i laiku" Tonus nesvesno! se donekle povi*ava, zbo! e!a lako dolazi do na!iba od nesvesno! ka svesti" ;a taj nain svest zapada pod uti$aj nesvesnih instinktivnih podsti$aja i sadraja" ,adraji su, po pravilu, kompleksi koji u krajnjoj liniji poivaju na arhetipovima, to jest na %instin$tual pattern&" -ored ovo! u nesvesnom se nalaze i subli'minalna opaanja .a isto tako zaboravljene, to jest trenutne ili uop*te reproduk$iji nepristupane slike se(anja/" =e8u subliminalnim sadrajima su opaanja koja treba razlikovati od ono! *to bih rado oznaio kao nerazja*njivo %znanje& ili %prisustvo&" Dok se opaanja mo!u dovesti u vezu sa mo!u(im ili vero'vatnim podpra!ovnim ulnim razdraenjima, %znanje& ili %prisustvo& nesvesnih slika ili nema poznatu osnovu, ili postoje uoljive kauzalne veze sa izvesnim, ve( prethodno postoje(im .esto arhetipskim/ sadrajima" 7ve slike, me8utim, svejedno da li se temelje na postoje2oj osnovi ili ne, nalaze se u analognoj, tj. ekvivalentnoj, smisaonoj vezi prema objektivnim doga8ajima, koji sa njima nemaju nikakvu poznatu, pa "ak ni zamislivu kauzalnu vezu. #ako, na primer, moe neki prostorno ili vremenski udaljen do!a8aj da podstakne nastojanja od!ovaraju(e psihike slike, kada se za ovo ne moe ak ni zamisliti neophodni ener!etski prenosni pro$es) =a kako ovo iz!ledalo nerazumljivo, ipak je ovek najzad prinu8en da pret' postavi da u nesvesnom postoji ne*to kao apriorno znanje ili bolje %prisustvo& do!a8aja, koje je li*eno svake kauzalne osnove" U svakom sluaju na* pojam kauzalnosti pokazao se nepodobnim za obja*njenje injeni$a" U ovako zamr*enom stanju stvari isplati se re' kapitulirati !ore pomenuti ar!umenat, *to se svakako najbolje moe uiniti na temelju na*ih primera" #od >ineovo! eksperimenta nainio sam pretpostavku da, zbo! napetosti i*ekivanja, to jest emo$ionalno! stanja i"o", ve( ranije postoje(a, korektna ali nesvesna slika rezultata osposobljava svest da prui vi*e od samo verovatno! broja po!odaka" ,an + skarabeju je svesna predstava, koja proistie iz nesvesno ve( postoje(e slike koja (e nastati slede(e! dana, naime kroz prepriavanje sna i dolazak insekta na prozor" :ena mo! umrlo! pa$ijenta posedovala je nesvesno znanje + predstoje(em smrtnom sluaju" 9ato pti$a evo$iralo je od!ovaraju(e slike se(anja a time i njen strah" Isto tako je skoro istovremeni san + nasilnoj smrti prijatelja proistekao iz ve( postoje(e! nesvesno! znanja" U svim ovim i slinim sluajevima iz!leda kao da je prisutno neko a priori postoje(e, kauzalno neobja*njivo znanje o, u dotino vreme, neznanom injeninom stanju" Genomen sinhroni$iteta dakle sastoji se od dva aktora@ T" 5esvesna slika dolazi direktno .verbalno/ ili indirektno .simbolizovano ili naznaeno/ u svest kao san, dose2anje ili slutnja. M" Sa ovim sadrajem koincidira objektivno "injeni"no stanje. Lovek se podjednako moe uditi i jednom i dru!om" #ako se ostvaruje nesvesna slika, ili kako koin$iden$ija) 9a razumem isuvi*e dobro za*to se ulae toliki trud da se injeninost ovakvih stvari podvr!ne sumnji" Ovde bih samo naba$io pitanje" Da pruim i od!ovor, usudi(u se tek tokom kasnije! ispitivanja" , obzirom na ulo!u koju i!ra a ekat kod ostvarivanja sinhronistikih do!a8aja, eleo bih da napomenem da ovo uop*te nije nova ideja, ve( da su je jasno sa!ledali ve( ?vi$ena i ?lbertus =a!nus" =a!nus kae@ %U *estoj knjizi ?vi$enine 5aturalia na*ao sam .u odnosu na ma!iju/ oi!ledno izla!anje + tome da se u ovekovoj du*i nalazi izvesna sna!a .virtus/ da menja stvari i da su ovoj sili podre8ene dru!e stvari7 i to onda kada je !urnuta u eks$es ljubavi ili mrnje ili nee!a slino! .Puando ipsa ertur in ma!num amoris er$essum aut odii aut ali$uius ta'lium/" Dakle, kada ovekova du*a zapadne u veliki eks$es bilo koje strasti, onda se eksperimentalno moe zakljuiti da ovaj .eks$es/ stvari .ma!ino/ povezuje i ove menja u onom smislu za kojim stremi eks$es . ertur in !randem er$essum ali$uius passionis invenitur erperimento mani esto Puod ipse li!at res et alterat ad idem Puod desiderat et diu non $redidi illud/ a ja du!o nisam verovao .F/, ali po*to sam proitao ni!romantike knji!e i one + ma!ijskim zna$ima .ima!inum/ kao i ma!iju, na*ao sam da je .stvarno/ emo$ionalnost .a e$tio/

66

ovekove du*e !lavni izvor svih stvari, bilo da ove zbo! svoje velike emo$ije menjaju svoje telo i dru!e stvari, emu ove tee, ili da su im zbo! njihove plemenitosti podre8ene dru!e, nie stvari, ili bilo da sa ovakvim a ektom, koji prevazilazi sve !rani$e, paralelno protie po!odni zvezdani as ili astrolo*ka situa$ija ili kakva dru' !a sna!a tako da mi .zbo! to!a/ verujemo da je .ono/, *to ini ovu sna!u proizi*lo iz du*e .$um tali a e$tio'ne erterminata $on$urrat hora $onveniens aut ordo $oelestis aut alia virtus, Puae Puodvis a$iet, illud re'putavimus tun$ animum a$ere/ " " " Dakle onaj ko eli da sazna tajnu + ovome da sve ovo proizvede i razre*i, taj mora da zna da svako na sve moe upli'visati ma!ino samo ako zapadne u veliki eks$es " " " i to mora uiniti upravo u onom asu u kome !a je spopao onaj eks$es a da sa stvarima ini ono *to mu propisuje du*a" Tada je du*a" naime, toliko pohlepna za stvari koje ho(e da uini tako da se sa svoje strane dokopava znaajnije! i bolje! zvezdanog "asa, koji vlada i nad stvarima a koji bolje od!ovara i onoj, na'menjenoj stvari " " " I tako je du*a ta koja stvar intenzivno trai, koja ini stvari dejstvenijim i slinijim .onome/ *to proistie " " " ;a slian nain, naime, unk$ioni*e obnavljanje sve!a ono! *to du*a intenzivno prieljkuje" ;aime, sve ono *to ini sa odre8enim $iljem ima pokretaku sna!u i dejstvo na ono za im ezne du*a& itd"p Ovaj tekst jasno pokazuje da su sinhronistika .%ma!ina&/ zbivanja smatrana zavisnim od a ekta" ;aravno da ?lbertus =a!nus, shodno duhu nje!ovo! vremena, ovo obja*njava pomo(u pretpostavke ma!ijske mo!u(nosti du*e, ne uzimaju(i u obzir da je psihiki pro$es isto toliko %odre8en& kao i koin$i'dentna predstava, koja anti$ipira iziko, spoljno zbivanje" #oin$identna predstava proistie iz nesvesno! i sto!a spada u %$o!itationes Puae sunt a nobis independentes& a koje, kako smatra ?rnold <elinks z?rnold <eulin$r/, potiu od Ao!a i ne nastaju iz sopstveno! mi*ljenja"IJ Tako8e i <ete, u odnosu na sinhronistike do!a8aje, misli na %ma!ian& nain" Tako on kae u @azgovorima sa JkermanomY %=i svi u sebi imamo ne*to od elektrinih i ma!netskih sila i kao ma!net upranjavamo privlanu ili odbojnu silu, u zavisnosti od to!a da li dolazimo u dodir sa istovetnim ili razliitim"&IT -osle ovo! op*te! razmatranja vratimo se na*em problemu empirijskih osnova sinhroni$itetaF Dobavljanje iskustveno! materijala koji omo!u(uje dovoljno si!urne zakljuke, ormira u prvom redu pitanje ije re*enje, na alost, nije lako" ?ko ovek eli da poku*a da pro*iri osnovu prirodnih znanja, onda se mora odluiti na najopskurniji u!ao i skupiti hrabrost da se obre$ne na predube8enja na*e! sada*nje! po!leda na svet" #ada je <alilej pomo(u svo! durbina otkrio 9upiterove mese$e,
'& Ie mirabilibus mundi8 knjiga cirike centra ne teke8 nedatirana. M( Eetaph$sica vera, !ars ))). secunda scientia8 !. 1>0. :1 P. %=9. bib ioG

odmah se sudario sa predube8enjima svojih uenih su!ra8ana" ;iko nije znao *ta je durbin i *ta se mo!lo posti(i sa njim" ;ikada pre to!a niko nije !ovorio + 9upiterovim mese'$ima" ;aravno, svako doba smatra da je prethodno patilo od predrasuda, a danas se to misli vi*e no ikada ranije sa isto tako malo prava kao u svim ranijim vremenima kada se tako mislilo" #ako esto je ve( ba$ana anatema na istinu" alosno je, ali na alost istinito da ovek ni*ta ne ui iz istorije" Ova injeni$a (e nam pripremiti najve(e te*ko(e, jer ako smo se latili posla da u jednoj tako tamnoj stvari nekako sakupimo iskustveni materijal koji bi ba$io svetla na ovo podruje, onda (emo !a sasvim si!urno na(i tamo !de su nam svi autoriteti sa si!urno*(u tvrdili da se ne moe ni*ta na(i" -rianje udnovatih pojedinanih sluajeva 6 pa makar bili i vrlo verovatni 6 je nekorisno i moe najvi*e dovesti do to!a da se onaj ko ih je ispriao smatra lakovernim ovekom" Bak i briljivo re!i'strovanje i veri ika$ija veliko! broja sluajeva, koje sre(emo u delu <urneja, =ajersa i -odmora,IM nije nainilo nikakav utisak na nauni svet" ;ajve(i broj %strunjaka&, naime psiholo!a i psihijatara iz!leda da + ovome nema pojma"I[ >ezultati E,- i -# eksperimenata stvorili su brojano obuhvatnu podlo!u za enomen sinhroni'$iteta a istovremeno ovi ukazuju na znaajnu ulo!u koju pri tom i!ra psihiki aktor" Ova injeni$a mi je nametnula pitanje da li bi bilo mo!u(e prona(i metodu koja bi s jedne strane dokazivala enomen sinhroni$iteta, a s dru!e omo!u(avala da se psihiki sadraji upoznaju toliko da se time bar moe ste(i izvestan oslona$ u odnosu na prirodu involvirano! psihiko! aktora" -itao sam se da li ne postoji me
MC #hantas ms of the >iving. $$ 9edavno se Pascua .ordan na 3as uan na'in 3a oio 3a nau'no is!itivanje vidovitosti *@entra b att fZr #s$chotherapie, )78 19%68 &d. %+. @e eo bi6 da uka3em i na njegov s!is (erdRnsrung und !omplementaritGt, koji je vaan 3a odnose i3meSu mikroAi3ike i !si6o ogije nesvesnog.

60

toda koja bi omo!u(ila merljive ili brojive rezultate a istovremeno jamila uvid u psihike pozadine sin' hroni$iteta" Da su prisutni bitni psihiki uslovi enomena sinhroni$iteta, ve( smo videli u E,- eksperimentima, iako se ovi po itavom svom nainu o!raniavaju na injeni$u koin$iden$ije, ne osveti j avaj u(i blie ovaj aktor" Ve( odavno mi je bilo poznato da postoje izvesne intuitivne .takozvane mantike/ metode, koje u!lavnom polaze od psihiko! aktora, pretpostavljaju(i me8utim kao samo po sebi razumljivu injeninost sinhroni$iteta" ;ajpre sam posebnu panju usmerio na onu pomo(nu tehniku intuitivno! shvatanja $elovitosti, koja je karakteristina za #inu, naime na I <in! .ili na I Bin!/" #ineski duh stremi, nasuprot !rki od!ajanom zapadnom, ne shvatanju pojedinosti zbo! njih samih, ve( za !ledi*tem koje pojedin$a vidi kao deo $eline" Takva opera$ija spoznaje je nemo!u(a iz istom intelektu bliskih razlo!a" ,ud se sto!a mora u pove(anoj meri oslanjati na ira$ionalne unk$ije svesti, naime na ose(anje .kao sens du reel&/ i na intui$iju .kao opaanje u!lavnom odre8eno pomo(u subliminalnih sadraja/" I <in!, ova 6 srne se re(i eksperimentalna 6 osnova klasine kineske ilozo ije, je metoda od davnina odre8ena za to da se $elovito shvati situa$ija a time i da se individualni problem postavi u okvire velike i!re su' protnosti 9an! i 9in'a" Obuhvatanje $elovitosti je, samo po sebi razumljivo, i $ilj prirodnih nauka" ?li ovaj $ilj je, nuno, vrlo daleko, po*to prirodne nauke, kad je ikako mo!u(e, daju prednost eksperimentu i u svakom sluaju statisti$i" Eksperimenat se, me8utim, sastoji od odre8eno! upitnika koji po mo!u(stvu iskljuuje sve ono *to smeta ili *to mu ne pripada" On postavlja uslove, ove name(e prirodi i na ovaj nain daje povoda da se daju od!ovori koji su u skladu sa oveko'vim pitanjem" -ri tom se prirodi uskra(uje da od!ovara iz obilja svojih mo!u(nosti, po*to su ove, ako je ikako mo!u(e, o!raniene" U ovu svrhu u laborato'rijama se stvaraju situa$ije o!raniene na pitanja, koja prisiljavaju prirodu da prui *to je mo!u(e jed noznaniji od!ovor" -ri tom je potpuno iskljueno delovanje prirode u njenoj neo!ranienoj $elovitosti" =e8utim, da bi upoznali ovu $elovitost, potreban nam je takav upitnik koji po mo!u(stvu malo ili ak uop*te ne postavlja uslove, prepu*taju(i na taj nain prirodi da od!ovara iz svo! obilja" -oznati, odre8eni, utvr8eni poredak u eksperimentu ormira nepromenljiv aktor rezultata upo'redne i sabirne statistike" ;asuprot tome, intuitivnom ili mantikom $elovitom eksperimentu nisu potrebna nikakva pitanja koja postavljaju bilo kakve uslove i time o!raniavaju $elovitost prirodnih zbivanja" Ova zbivanja imaju sve *anse, koje uop*te mo!u imati" #od I <in!a padaju i kotrljaju se novi(i onako kako im upravo od!ovara"II ;a nepoznato pitanje sledi nerazumljivi od!ovor" Utoliko su, dakle, upravo idealni uslovi za reak$iju $elovitosti" ?li, pada u oi nedostatak i, nasuprot prirodno'naunom eksperimentu, ne zna se *ta se zbilo" Ovu nez!odu su ve( u TM" stole(u pre na*e ere poku*avali da ublae dva kineska mudra$a tim *to su, oslanjaju(i se na hipotezu jedinstvenosti $elokupne prirode, poku*ali da istovremenost neko! psihiko! stanja sa izikim zbivanjem objasne kao istozna"nost. Dru!im re$ima oni su pretpostavljali da se isto bivstvo izraava kako u psihikom tako i u izikom stanju" Da bi se veri' ikovala ova hipoteza u ovom na iz!led neo!rania'vaju(em eksperimentu, ipak je potreban jedan uslov, naime odre8ena orma iziko! zbivanja, metoda ili tehnika koja prisiljava prirodu da od!ovara u parnim ili neparnim brojevima" Ovi su kao reprezentanti jin i jan!a svojstveni nesvesnom kao i prirodi u obliju suprotnosti, naime majke i o$a sve! zbivanja i sto!a ormiraju tertium $omparationis izme8u psihiko! unutra*nje! i iziko! spoljnje! sveta" Tako su ova dva star$a prona*li metodu koja bi se mo!la predstaviti kako kao unutra*nje stanje tako i kao spolja*nje i vi$e versa" Tome je pripadalo i .intui tivno/ poznavanje znaenja sva!da*njih prorokih i!ura"
$$ Ako se eks!eriment s!rovodi sa k asi'nim stab jikaGma 6ajdu'ice8 onda !ode a :9 stab jika !redstav ja Aaktor s u'ajnosti

,to!a se I <in! sastoji od zbirke sastavljene od ]I tumaenja, u kojoj je razja*njen smisao svake od ]I mo!u(e jan!'jin kombina$ije" Ova tumaenja ormuli*u unutra*nje, nesvesno znanje, koje se poklapa sa aktuelnim stanjem svesti" ,a ovom psihikom pretpostavkom koin$idira sluajni rezultat metode, naime parni i neparni brojevi, koji proistiu iz pada novi(a ili sluajne podele stabljika hajdui$e"Io =etoda je, kao i sve divina$ijske, to jest intuitivne tehnike, zasnovana na prin$ipu sinhronicitetne povezanosti.VV -ri praktinom izvo8enju eksperimenta stvarno dolazi do mno!obrojnih i oevidno predu'be8enja li*enih sluajeva, koji bi se ra$ionalno i prilino na silu mo!li objasniti kao projek$ija" ?li, ako se pretpostavi da su stvarni, *to uistinu i iz!ledaju, onda se radi + smisaonim koin$iden$ijama, za

6>

koje, prema na*em znanju, nema kauzalno! obja*njenja" =etoda se sastoji u tome da se ili IV stabljika hajduke trave arbitrarno podeli u dve polovine i da se potom odbroji po tri i pet, ili da se ba$aju tri novi(a, pri emu aktuelna domina$ija lika .!lave/ ili nalija novi(a, odnosno slike .tri/ i vrednosti .dva/ odluuje + obliku heksa!rama"I^ Eksperiment se temelji na prin$ipu trijade .dva trija!rama/ i sastoji se od ]I muta$ije, koje od!ovaraju isto tolikom broju psihikih situa$ija" Ove su is$rpno opisane u tekstu i od!ovaraju(im komentarima" ?li postoji i zapadna metoda, poreklom iz antike,I] koja u!lavnom poiva na
# (idi da je. :V /vu o3naku sam !rvi !ut objavio u mojoj besedi u s!omen Fi6arda (i 6e ma *Fic6ard Bi 6e m8 1<. maj 19%<. u Xin6enu+. Dovor je objav jen u drugom i s edeIim i3danjima Das )eheimnis der )oldenen & tte *1929. i3dato 3ajedno sa (i 6e mom+. Kamo stoji ovako8 !. 7), "9auka ) Cinga ne !o'iva na kau3a nom !rinci!u8 veI na do sada 6e3imenom E !oto se kod nas ne sreIe E !rinci!u8 koji sam ja og edimice o3na'io kao sin6ronisAiIkt !rinci!.J *Des. Berke 7)))+. :' 2!uIujem na Fic6ard Bi 6e m. ) Ding8 das &uc6 der Band ungen. :> (eI se !ominje u Liber et5mo ogiarum8 )sidor von 4evi a. Lib (i i8 ca! )7. 1%.

istom prin$ipu kao i I <in!" ,amo na :apadu ovaj prin$ip nije trijadni, ve(, *to je znaajno, tetradni, tako da rezultat nije heksa!ram sastavljen od jan! i jin linija, ve( *esnaest kvaterniona, koji se sastoje od parnih i neparnih brojeva" Dvanaest od ovih po izve'snim pravilima redaju se u dvanaest ku(a astrolo*ko! neba" Osnovu eksperimenta ine etiri puta etiri znaka, koji se sastoje od sluajno! broja taaka" Ove se od strane ispitivane osobe markiraju zdesna na levo u pesku"Io ,adejstvo razliitih aktora odvija se na isto zapadnjaki nain vi*e u pojedinostima ne!o I <in!" I ovde dolazi do bo!atih smisaonih koin$iden' $ija, koje se u!lavnom mo!u tee obuhvatiti i zbo! to!a su manje jasne od rezultata I <in!a" U zapadnoj metodi, koja je od TN" veka poznata i daleko se pro*irila kao ars geomantica ili vestina punkture[, nema obuhvatnih komentara, po*to je njena upotreba bila samo mantika, ali ne i ilozo ska kao ona I <in!a" >ezultati oba postupka, I <in!a kao i oni od ars" !eomanti$a, nalaze se, dodu*e, u traenom prav$u, ali ne daju nikakvo! povoda za neko e!zaktno shvatanje" :bo! to!a sam potraio neku dru!u intuitivnu tehniku i pri tom sam se sudario sa astrologijom, koja 6 bar u svom modernom obliku 6 polae pravo da omo!u(uje relativno $elovite slike karaktera" U podruju ovo! postupka, dodu*e, ne nedostaje komentara" -ostoji ih ak i previ*e, *to je samo znak da tumaenje nije jednostavna a jo* manje si!urna stvar" ,misaona koin$iden$ija koju traimo u ovom sluaju je oi!ledna bez daljnje!a, po*to suC jo* od najdavni'jih vremena prisutna stalna planetska znaenja, zatim znaenja sazve8a, onda zodijakalna i !ledi*na znaenja, na kojima se moe zasnovati neko inje'niko stanje" Dodu*e jo* uvek se moe pri!ovoriti da se rezultat ne slae sa psiholo*kim poznavanjem situa$ije, odnosno sa karakterom koji je u pitanju, uz postavljanje tvr8enja, koje je te*ko opovr!nuti, da je
:" @a ovo se mogu koristiti 3rna bi o koje vrste i i odreSeni broj kug ica. $V 9ajbo ji !rika3 kod Fobert Q udd *1=0:E16%0+. -e arte geomantica. (ideti i, 3 ]istor$ of Eagic and J9perimental Science, ))8 !. 11<.

upoznavanje karaktera ne*to krajnje subjektivno, po*to na podruju karakterolo!ije ne postoje nesumnjive, pouzdane, merljive ili brojive oznake7 zamerka koja se, kao *to je poznato, upu(uje i !ra olo!iji, iako je njena primena praktiki op*te priznata" Ova kritika i odsustvo si!urnih kriterij uma za utvr8ivanje karakternih svojstava daju povoda mi*ljenju da su smisaona koin$iden$ija horoskopske strukture i karaktera neupotrebljivi u svrhu + kojoj je ovde re" ,to!a, ako se eli da se astrolo!ija koristi kao iskaz + akauzalnim spojevima do!a8aja, onda se na mesto nesi!urne dija!nostike karaktera mora postaviti odre8eno i nesumnjivo injenino stanje" 9edno ovakvo je, na primer, brana veza izme8u dve osobe"[f =itolo*ko i tradi$ionalno astrolo*ko i alhemi'stiko sla!anje je odvajkada $oiun$tio ,oli* . U / i Ounae . .{ /, ljubavni odnos =arsa . a\ / sa Venerom . V /, kao i odnosi ovih sazve8a prema as$endentima odnosno des$endentima" Ovaj dru!i odnos mora se uzeti u obzir, po*to je as$endentna osa od davnina vaila kao posebno vana za bivstvo linosti"['T :bo! to!a treba ispitati da li se u horoskopima oenjenih i udatih sre(e ve(i broj koin$identnih | 6 C iU oo6 6 } aspekata ne!o kod neenjenih i neudatih"[o :a
=1 -a ja jedno3na'na 'injeni'na stanja bi a bi ubistvo i samoubistvo. u ovome !ostoje statistike kod v. !loeckler A3strologie als Jrf ahrungs*issenschaf t4, kojima na a ost nedostaju !oreSenja sa norma nim !rose'nim vrednostima8 tako da su neu!otreb jive 3a nae svr6e. 9asu!rot njemu Pau Q ambart A#reuves et bases de lPastrologie sctentijZ`ue8 !. 09+ je graAi'ki !redstavio statistiku O ta'ki raSanja du6ovno nadareni6 judi *12% ica+. 4reIe se jasna u'esta ost na ug ovima va3dunog trigona *78 ssa +. /vaj re3u tat je !otvrSen !reko da ji6 %<< s u'ajeva. =1 /vde jedva da bi 3adrao smeak vie i i manje ruGtinirani astro og8 buduIi da su 3a njega ovakva s aganja jednostavno ra3um jiva sama !o sebi. 1 asi'ni !rimer je DeteoGva ve3a sa Zristijanom (u !ijus8 naime U =[ ZL M=V MC 0[JJLG

69

v /vo s6vatanje sreIe se jo kod Pto omeusa, "A!!onit *Pto omaeus+ autem tres gradus concordiae, Primus cum 4o in viro8 et 4o 8 ve Luna in Aoemina8 aut Luna in utris`ue8 Auerint in ocis se res!icientibus trigono8 ve 6e]agono as!ecG

sprovo8enje ovakvo! ispitivanja uop*te nije potrebna vera u astrolo!iju, ve( samo datumi ro8enja, tabli$a mesta nebeskih tela i lo!aritamske tabli$e pomo(u kojih se moe izraunati horoskop" =etoda, adekvatna su*tini sluajnosti je, kao *to pokazuju tri pomenute mantike pro$edure, metoda brojanja. Odvajkada su se ljudi koristili brojevima da bi utvrdili smisaone, to jest shvatljive koin$iden$ije" Aroj je ne*to posebno, ak se moe re(i i ne*to tajanstveno" Bovek nikada nije uspeo da sasvim savlada numinozni nimbus broja" ?ko se, tako kae udbenik matematike, u !rupi predmeta svakom pojedinom oduzmu sva njihova svojstva, ipak na kraju preostaje odre8eni broj istih, zbo! e!a se broju pridaje karakter prividno nepro$enjive veliine" .Ovde ne razmatram lo!iku matematikih ar!umenata, ve( samo njenu psiholo!ijuF/" ;iz $elih brojeva je ne*to neoekivano vi*e od postupno! redan ja identinih jedini$a 6 on u sebi sadri $elu matematiku i sve ono *to (e se jo* otkriti u njoj" Aroj je sto!a nesa' !lediva veliina, tako da si!urno nije sluaj *to je upravo brojanje adekvatna metoda za tretiranje sluajnosti" Iako ne bih eleo da se pravim kadrim da bilo *ta doprinesem u rasvetrjavanju unutra*nje povezanosti dva predmeta, koji iz!ledaju toliko nemer'ljivi kao sinhroni$itet i broj, ipak ne mo!u a da ne na!lasim da nije samo odvajkada broj i brojanje dovo8eno u vezu sa sinhroni$itetom, ve( da oboje pose'duju numinoznost i tajanstvenost kao zajedniko svojstvo" Aroj je oduvek sluio za obeleavanje nu' minozno! objekta, i svi brojevi od jedan do devet su %sveti&, isto tako se i TJ, TM, TN, TI, Ma, NM i IJ istiu svojim posebnim znaenjem" ;ajelementarnije
tu. 4ecundus cum in viro Luna8 in u]ore 4o 8 eodem modo dis!onuntur. Kertius8 si cum 6oc a ter a teram reci!itat.# 9a istoj stvari citira Cardanus den Pto omaeus AIe astrorum indici"8+, "/mnino vero constantes et diurni convictus !ermanent8 `uando in utrius`ue coniugis genitura uminaria contigerit conAigurata esse concordi ter. # 1ao neobi'no !ogodno 3a brak on smatra konjunkciju mukog meseca sa enskim suncem. Zieron5mus Cardanus8 /!ero omniaY Xommentario in #tolomaevm Ie astrorum indieiis8 ib. )(. !. %%2.

svojstvo objekta je nje!ova jedinost i nje!ova mno' !obrojnost" U sre8ivanju haotino! mno*tva pojava u prvoj liniji pomae broj" On je dati instrument za uspostavljanje reda ili za shvatanje ve( postoje(e, ali jo* nepoznate pravilnosti, to jest odre8enosti" On je najprimitivniji elemenat reda ovekovo! duha, pri emu najve(a uestalost i op*ta rasprostranjenost pripada brojevima od jedan do etiri, po*to su primitivni *ematski redovi trijade i tetrade" Da broj po'seduje arhetipsku pozadinu nije moja pretpostavka, ve( onih izvesnih matematiara + kojima (e jo* biti rei" :bo! to!a nije isuvi*e odvaan zakljuak ako broj psiholo*ki de ini*emo kao svesno postali arhetip reda.VV Vredno napomene je da spontano produkova'ne psihike $elovite slike, odnosno simboli ovekovo! bivstva u mandala ormi, sadre matematiku strukturu" -o pravilu to su kvaterniteti .ili njihovi mnoi'telji/"[[ Ove slike ne izraavaju samo red, ve( i pro'uzrokuju takav red" :bo! to!a se ove naje*(e jav' ljaju u stanjima psihike dezorijenta$ije kao kompenza$ija haotino! stanja, ili ove ormuli*u numi'nozna iskustva" -ri tom se mora na!lasiti da ove strukture nisu nikakve izmi*ljotine svesti, ve( spontani produkti nesvesno!, *to je dovoljno pokazalo iskustvo" ;aravno da i svest moe imitirati ove slike sre8ivanja, ali ovakve imita$ije uop*te ne dokazuju da su i ori!inali bili svesni pronalazak" Iz ovih injeni$a neosporno proistie da nesvesno koristi broj kao aktor reda"

^M S$mbolik des )eistes, 4. =69 *Des. Berke 7)+. == 2!. )estaltungen des =nbe*ussten AZur Jmpirie des +ndividuano nsprozesses i \ber Eandalas$mbohk. oboje u Des. Berke )7;) deo+.
11 .ung8 /dabrana de a. Z)

0<

~" ->ETHOD;ILE IDE9E ,I;H>O;ILITET? #auzalni prin$ip nam kazuje da je veza $ausa i e e$tus ne*to neophodno" -rin$ip sinhroni$iteta nam kazuje da su karike smisaone koin$iden$ije spojene pomo(u jednovremenosti i pomo(u smisla. Dakle, ako pretpostavimo da E,- eksperimenti kao i mno!a pojedinana posmatranja utvr8uju injeni$e, onda iz to!a proizilazi zakljuak da, pored povezanosti uzroka i dejstva, u prirodi postoji jo* jedan aktor koji se izraava u poetku do!a8aja, a koji nam se pojavljuje kao smisao" ,misao je pridodato antropo'mor no znaenje, ali ormira neophodni kriterijum enomena sinhroni$iteta" U emu onaj aktor, koji nam iz!leda kao smisao, postoji po sebi, izmie mo!u(nostima spoznaje" ?li kao hipoteza on ne predstavlja takvu nemo!u(nost kao *to bi se pomislilo u prvom trenutku" ;aime, mora se uzeti u obzir da na*e zapadnjako shvatanje i stav nije jedino mo!u(e i najobuhvatnije, ve( da ono u izvesnom smislu predstavlja predube8enje i jednostranost, koje bi moda trebalo podvr!nuti korek$iji" Vrlo stari kulturni narod #ineza od davnina je u izvesnom smislu mislio dru!aije od nas, a ako slino ho(emo da prona8emo i u na*oj kulturi 6 bar *to se tie ilozo ije 6 onda bi trebalo da se vratimo sve do Heraklita" ,amo na nivou astrolo!ije, alhemije i mantikih pro$edura nema prin$ipijelnih razlika izme8u na*e! i kinesko! stava" :bo! to!a je i razvitak alhemije tekao paralelnim putevima" kako na zapadu tako i na

istoku, ka istom $ilju i sa delom identinim ormiranjem pojmova"[o U kineskoj ilozo iji od davnina postoji $entralni pojam, iju su oznaku Fao jezuiti preveli sa %Ao!&" Ovo je, me8utim, tano samo u zapadnom smislu" Dru!aiji prevod, kao provi8enje i slino samo su poma!ala za nudu" >" Vilhelm .bilhelm/ je na !enijalni nain Tao protumaio kao smisao.\ -ojam Tao vlada nad $elokupnim mi*ljenjem i po!ledom na svet #ine" Ovu ulo!u i!ra kod nas kauzalnost, ali ona je ovo dosti!la tek tokom dva poslednja stole(a, zahvaljuju(i nivelisanom uti$aju statistike metode s jedne i besprimernom uspehu prirodnih nauka s dru!e strane, pri emu je iz!ubljena meta iziki zasnovana slika sveta" U Tao Oao'Le daje slede(i opis u uvenom Fao Fe !ingY
Postoji neto to je be3 ra3 ike !ot!uno8 4to !ret6odi nastanku neba i 3em je. 1ako ti6ow 1ako !ra3now 4amosta no i ne!romenjeno8 9eometano grede u krug. Xoe se smatrati majkom sveta. 9e 3nam njegovo ime. /3na'avam ga kao Kao *(i 6e m, "smisao#+ Po !otrebi 3ovem to, ve i'ina.

Tao %odeva i hrani sva bi(a a nije njihov !ospodar&" Oao'Le to oznaava kao nita,[ ime, kako kae Vilhelm, samo dovodi do izraaja nje!ovu %suprotnost prema svetu stvarnosti&" Oao Le ovako opisuje nje!ovo bi(e@
Krideset !aoca obu6vataju g av'inu, 9a =:1 2!. #s$chologie und 3lchemie, 4. :>6 *Des. Berke 7))+8 i S$mbolik des )eistes, 4. 11= *Des. Berke 7)+x da je u'enje c6enGjen kod Bei PoGyang8 )sis 7())) *19%2+ i kod C6'uangGtse *-sc6uangGdsi+. =0 (idi Bi 6e m i .ung8 Ias )eheimnis der )oldenen WlZte, 4. 9< *Des. Berke 7)))+. => Kao je kontigent8 !o recima A. 4!aj3era *4!eiser+8 on je "'isto nita# *\ber die ?reiheit4.

ni'emu !o'iva dejstvo ko a *dos ovce, u!otreb jivost+8 Covek !ravi 'inije i once 3a !osude, 9a ni'emu onda !o'iva dejstvo suda. Covek otvara vrata i !ro3ore na sobi8 9a ni'emu onda !o'iva dejstvo sobe. 4toga, neto stvara stvarnost. 9ita stvara dejstvo.

%;i*ta& je oevidno %smisao& ili %svrha& i zbo! to!a nazvano ni*ta, po*to se po sebi i za sebe ni*ta ne de*ava u smisaonom svetu, ve( samo u nje!ovom poretku"oo Tako Oao Le kae@
Covek g eda 3a njim i ne vidi ga. to se 3ove imenom, va3dunost Covek os ukuje 3a njim i ne 'uje ga8 to se 3ove imenom, ra3reSenost. Covek grabi 3a njim i ne 6vata nita8 to se 3ove imenom, beste esnost. Ko 3na'i be3ob i'no ob i'je8 9estvarna s ika8 Ko 3na'i mag i'astu nejasnost8 4usrevi ga ne vidi mu ik. PrateIi ga ne vidi mu eda.

>adi se dakle&, tako pi*e Vilhelm, , kon$ep$iji koja lei na !rani$i sveta pojava"& ,uprotnosti u njoj su %postavljene u nerazlinostima&, ali poten$ijalno prisutne" %Ove kli$e& nastavlja on %ukazuju na ne*to *to prvo od!ovara nekakvoj vidljivosti, neem slikovitom 6 dru!o od!ovara nekoj ujnosti, neemu re"itom,, tre(e od!ovara nekom irenju, neemu uobli"enom. ?li ovo trostruko nije jasno odvojeno i de inisano, ve( je besprostorno .nema !ore i dole/ i bezvremensko .nema napred i nazad/ jedin' stvo" Tako Fao Fe !ing kae@
Kao *"smisao#+ !rou3rokuje stvari 4asvim $" Bi 6e m8 Xhinesische >ebens9oeishe9tY "/dnos smis a *Kao+ i stvarnosti ne moe se obu6vatiti kategorijom u3roka i dejstva ...#

mag ovito8 sasvim nejasno Kako nejasne8 tako mag ovite su u njemu s ike. Kako mag ovite8 tako nejasne su u njemu stvari...

,tvarnost, smatra Vilhelm, je pojmovno saznaj'na, po*to se po kineskom shvatanju u samim stvarima krije ne*to %ra$ionalno&"oJ Ovo je osnovna zamisao smisaone koin$iden$ije7 ona je mo!u(a zbo! to!a *to obe strane spaja isti smisao" Tamo !de pre'valira smisao, tu proizilazi red@
Smisao *Kao+ kao najvii je be3imenog !rostora 1ada bi ga ! emiIi i kra jevi mog i sa'uvati. 4ve bi stvari najmi i kao goste. 9arod bi be3 naredbi8 sam od sebe naao ravnoteu /n ne de a. A i!ak sve do a3i samo od sebe.

^M

/n je o!uten A i!ak 3na da ! anira. 9ebeska mrea je tako ve ika8 tako ve ika. ziroki6 okaca a i!ak nita ne gubi

Lan!'Le .-latonov savremenik/ kae + psiholo*koj pretpostav$i Taoa@ %,tanje, !de 9a i ne'9a vi*e ne stvaraju suprotnost zove se stoer Taoa .smisla/"&pT Ovo zvui kao kritika na*e! prirodnonauno! po!leda na svet, kada kae@ Smisao .Tao/ tamni kada se sa!ledavaju samo mali !otovi ise$i postojanja&,oo ili@ %O!ranienja nisu prvenstveno zasnovana u smislu postojanja" -ostavljena znaenja nisu prvobitno svojstvena re$ima" >azlikovanja potiu tek od subjektivno! naina posmatranja"&oo =ajstor staro! veka, Lan! Le kae na dru!om mestu, pretpostavljaju(i
#[ Bi 6e m8 L c8 4. 19. _ -sc6uang -si8 -as *ahre Wuch vom sZdlichen Wlu tenland. &uc6 ))8 4. 1:. # &uc6 ))8 4. 1%. # &uc6 ))8 4. 10 kao ishodnu taku

%stanje u kome jo* nije zapoelo postojanje stvari" Time je, u stvari, dosti!nuta krajnja taka, preko koje se ne moe pre(i" ;ajblia pretpostavka bila je da, dodu*e, ima stvari, ali da jo* nije zapoela njihova deljivost" ,lede(a pretpostavka bila je da dodu*e u izvesnom smislu postoje izdvojenosti, ali jo* nije zapoelo potvr8ivanje i odri$anje" #roz razvitak potvr8ivanja i odri$anja bledi smisao .Tao/"&oI %,poljnje slu*anje ne srne prodreti dublje od uva7 razum ne srne da zaeli nekakvo van'redno postojanje, inae (e du*a postati prazna i u sebe upiti svet" ? smisao .Tao/ je ono *to ose(a ovu prazninu"& #o ima uvida, kae Lan!'Le, taj %koristi svoje unutra*nje oko, svoje unutra*nje uvo da prodre u stvari i nije mu potrebna umna spoznaja"&o[ Ovim se oi!ledno ukazuje na apsolutno znanje nesvesno!, to jest na mikrokosmiko postojanje makrokosmi'kih do!a8aja" Ovaj taoistiki po!led je tipian za kinesko mi*ljenje uop*te" Ono je, ako je ikako mo!u(e, $elomto, kako istie <ranet .<ranet/, izvanredni poznavala$ kineske psiholo!ije"Tfo Ova svojstvenost moe se zapaziti i u obinom raz!ovoru sa #inezima 6 nama na iz!led jednostavno, pre$izno pitanje + nekoj pojedinosti daje povoda kineskom mislio$u za neoekivano obuhvatan od!ovor, upravo tako kao da se od nje!a traio vlat trave 6 on kao od!ovor prua itavu livadu" :a nas pojedinosti vrede za sebe7 istonjakom duhu uvek dopunjuju $elokupnu sliku" U ovoj $elovitosti su obuhva(ene, kao u primitivnoj ili u na*oj .delom jo* postoje(oj/ srednjovekovnoj, pred'naunoj psiholo!iji i stvari iju vezu sa ostalima moemo shvatiti samo jo* kao %sluajnu&, to jest kao koin$iden$iju, iji smisao iz!leda arbitraran" Tu spada i srednjovekovno prirodno ilozo sko uenje correli1 &uc6 ))8 4. 1=. #s

&uc6 )(8 4. 29. __ >a #ens`e chinoise. KakoSe i Abegg. 7stasien denkt anders.

spondentiaVP% a posebno ve( antiko shvatanje + simpatiji svih stvari *Omf{c|GnbgN}ml~om+. Hipokrat kae@ drrObg fbg8
df{mObg fbg8 {cmNg dmf{g|pg8 kgNc fpm O~Ofn~em {cmNg8 kgNg fprOi ap 5 pm nkcdNo fprnb fprng {rli Nl prOj8 crqh fnc~e ni dqgNOm fprOi c{bkjpnNg8 pdqgNOj fprnOi ni 5iy1 fnc~em

j5m 4 njg.6% ?li univerzalni prin$ip nalazi se i u najmanjem deli(u, koji se sto!a podudara sa $elinom" =i*ljenje interesantno za na*a razmatranja sre(e se kod Gila .-hilo/ .rod" oko M[" pre n"e" a umro IM" !" n"e"/@ %-o*to je Ao! zaeleo da poetak i kraj postoje(e! pod sobom .tako/ usa!lasi da stvari budu povezane pomo(u neophodnosti i prijateljstva, on je kao poetak nainio nebo, a kao kraj oveka7 prvo .je stvorio/ kao najpotpunije od neprolaznih opaajnih stvari, dru!o kao najbolje od iz zemlje ro8enih prolaznih bi(a, kao malo nebo 6 ako se ho(e re(i istina 6 koje u sebi nosi odsjaj mno!ih, zvezdama slinih priroda" #ako su prolazno i neprolazno suprotnosti, on je obome, poetku i kraju, dao najlep*e oblije7 poetku, kao *to je reeno, oblije neba, kraju oblije oveka"&oo Ovde je veliki prin$ip .hij 42h/ ili poetak neba, to jest irmamentum, dat oveku kao mikro'kosmos, po*to ovek sadri odsjaj zvezdanih priroda, dakle, kao najmanji deo i kraj stvaralako! dela opet sadri $elimi" -rema Teo ratu .N^T6Maa" pre n"e"/ nadulno i ulno povezano je pomo(u spojni$e srodnosti" Ova spojni$a ne moe biti matematika, ve( po svoj pri'
c{bqmpnNgi8 gg dbi njOb s0 Dos!odin !roAesor (. Pau i mi je !rijate jski skrenuo !anju da je 9i s &or u ci ju o3nake onog uo!tavanja8 koje !osreduje i3meSu !redstave diskontinuiteta *cestica+ i kontinuiteta *ta as+8 koristio i3ra3om "kores!ondencija#8 !rvobitno Aormu isan *191%E191>+ kao "!rinci! kores!ondencije# a kasnije *1920+ kao "argument kores!ondencije#. >> ".edno s ivanje8 jedaTi udisaj *conA atio+8 sve se 3ajedno oseIa. 4ve u odnosu na ce inu8 a i i sve u odnosu na deo u svakom de u *!risutni+ deo sa namerom dejstva. (e iki !rinci! do!ire do najs!o jnijeg de a8 i3 najs!o jnijeg de a dos!eva se u ve iki !rinci!, jedna !riroda8 bivstvo i nebivGstvo.# *-e alimento. Kraktat !ri!isivan Zi!okratu+. $ P6i o A e]andrinus. 1. c. >2. ). !. 2>8

li$i samo boanstvo"fJ Isto tako su kod #lotino, pojedinane

^N

du*e, koje potiu iz jedne svetske du*e, simpatine ili antipatine u me8usobnom odnosu, pri Bemu udaljenost ne i!ra nikakvu ulo!u"^T ,lini po!ledi sre(u se ponova kod -ika dela =irandola .-i$o della =irandola/@ %Est enim primum ea in rebus unitas, Pua unumPuodPue sibi est unum sibiPue $onstat atPue $ohaeret" Est ea se$undo, per Puam altera alteri $reatura unitur, et per Puam demum omnes mundi partes unus sunt mundus" Tertia atPue omnium prin$ipalissima est, Pua totum universum $um suo opi i$e Puasi erer$itus $um suo du$e est unurn"&p -od trostrukim jedinstvom -iko podrazu'meva ne*to prosto, koje shodno trini tetu ima trostruki aspekt .unitas ita ternario distin$ta, ut ab unitatis simpli$itate non dis$edat/" :a nje!a je svet takore(i jedno bi(e, vidljivi Ao!, u kome je prirodno od poetka sve sre8eno tako kako od!ovara delovima ivo! or!anizma" ,vet iz!leda kao $orpus mCsti$um Ao!a, kao *to je $rkva ono *to je Hristos, ili ono *to je u dis$iplinovanoj vojs$i ma u ru$i !lavnokomanduju'(e!" -oredak svih stvari po Aojoj volji je !ledi*te koje kauzalnosti ostavlja vrlo skroman prostor" #ao *to u ivom telu razliiti delovi istovremeno unk$io' ni*u sa smisaonim skladom, tako su i do!a8aji u svetu u me8usobnoj smisaonoj vezi, koja se i"e moe izvesti iz imanentne kauzalnosti" Uzrok ovo! je *to u jednom kao i u dru!om sluaju pona*anje delova zavisi od njima nadre8eno! $entralno! vodstva" U svome traktatu De hominis dignitate -iko kae@ &;as$enti homini omni aria semina, et omni
0< @e er8 -te #hilosophte der )riechen, ))8 2. deo 4. 6=:
01 Hnneaden. )(8 %8 >8 )( :8 %2. citirano u, -reUs8 P ettri8

!. 109. 0: "2 !rvoj iniji u stvarima je jedinstvo !omoIu koga je svako sjedinjen sa samim sobom8 i3 samog sebe !ostoji b sa samim sobom se s ae. -rugo je *ono+ to *jedinstvo+8 !omoIu kog se jedna kreatura sjedinjuje s drugom i !omoIu kog kona'no svi de ovi sveta 'ine jedan svet. KreIe i najGg avnije je ono !omoIu kog je ce a vasiona sa svojim tvorcem jedno kao vojska sa svojim voSom.$ A]eptaplus, ib. ()+

T]a !enae vitae !ermina indidit pater " " ,on #ao *to Ao! predstavlja neku vrstu kopule sveta, tako i ovek predstavlja isto to unutar ono!a *to je Ao! stvorio" %Ga$iamus& kae -iko, &hominem ad ima!inem nostrani, Pui non tarn Puartus est mundus, Puasi nova aliPua natura, Puam trium .mundus super$oelestis, sublunaris/ Puos dirimus $omplerus et $olli!atio"&TI Lovek je u telu i duhu %mali Ao! sveta&, mikroko'smosa .%Deus" " " hominem in medio .mundi/ statuit ad ima!inem suam et similitudinem ormarum&/" #ao i Ao! tako je i ovek $entar zbivanja i sve stvari su usmerene na nje!a"p Ovo modernom shvatanju tako strano mi*ljenje dominiralo je slikom sveta sve do na*e! vremena, naime sve dok prirodne nauke nisu utvrdile da je ovekova podre8enost posledi$a nje!ove zavisnosti od prirode i nje!ove krajnje zavisnosti od uzroka" ;a taj nain je ideja po kojoj je zbivanje usmereno i odre8eno smislom .koji je otada vaio kao ljudski/ proterana u tako udaljeno i mrano podruje, da je razum vi*e nije mo!ao prona(i" ;je se ,openhauer setio tako re(i naknadno, po*to je kod Oajbni$a ona jo* predstavljala tei*te obja*njenja sveta" :ahvaljuju(i svojoj mikrokosmikoj prirodi ovek je sin neba, to jest makrokosmosa" %9a sam zve'zda, koja sa vama prelazi svoju putanju& !lasi ispo'ved litur!ije =itrasa"^o =ikrokosmos u alhemiji ima isto znaenje kao i rotundum, od :osima -anopolisa .N" vek/ omiljeni simbol, koji je oznaavan i kao monas. Ideja da unutra*nji i spolja*nji ovek zajedno predstavlja $elinu, Hipokratovo +3+42w, naime mi
a 7pera omnia, p. %1= "Pri roSenju /tac je 'oveku usadio svuda seme i k ice ra3novrsnog ivota.# bM ]eptaplus, ib. (8 ca!. ()8 !. %>. "-ajte da od judi stvorimo s iku nasu8 koja dodue nije 'etvrti svet *dak e+ niti neka druga nova !riroda8 veI je na!rotiv obu6vatnost i s!oj tri *sveta8 tj nadnebesnog8 nebeskog i sub unarnog+.Mx 0= Pikosovo *Pikos+ u'enje je karakteristi'an !rimer srednjovekovnog kores!ondentnog g edita. -obar !rika3 koG smo okog i astro okog s aganja sreIe se kod A Aonsa FosenG berga8 Zeichen am ]immel. Ias Leltbild der 3strologie. 06 -ieteric68 Hine Eithrasliturgie, 4. 9.

T]V krokosmos, dakle onaj najmanji deo u kome je ne' podeljeno prisutan %veliki poetak& *grqh 42h/ kao zamisao karakteri*e i duhovni stil ?!ripe on ;eteshajma .?!rippa von ;ettesheim/" On kae@ %Est -iatoni$arum omnium unanimis sententia, Puemad'modum in ar$hetCpo mundo omnia sunt in omnibus, ita etiam in ho$ $orporeo mundo, omnia in omnibus esse, modis tarnen diversis, pro natura videli$et sus'$ipientium@ sie et elementa non solum non sunt in istis in erioribus, sed et in soelis, in stellis, in daemo'nibus, in an!elis, in ipso deniPue omnium opi i$e et ar$hetCpo"&^^ -oslednja interpreta$ija je ve( vrlo bliska pojmu arhetipske projekcije u modernoj psiholo!iji, iako jo* iz ,ineziusovih .,Cnesius/ dana sve do u novije vreme nije bilo spoznajne kritike, a da ne !ovorimo + njenom najnovijem obliku, naime

^I

psiholo*kom" ?!ripa deli mi*ljenje sa platoniari'ma da u stvarima donje! sveta lei izvesna sna!a .vis/, zahvaljuju(i kojoj se sve ve(im delom slau sa !ornjim svetom, i da su sto!a ivotinje spojene sa %boanskim telima& .to jest nebeskim telima/ i da od ovih primaju sna!u"^a Uz to $itira Ver!ilijev stih@
Zaud e`uidem credo8 `uia sit divinius 2 is )ngenium8 aut rerum Aato !rudentia maior.0>

Time ?!ripa ukazuje na ivim bi(ima uro8eno %znanje& ili %zami*ljanje&, emu se u na*e vreme vra(a Hans Dri* .Hans Dries$h/"ao Lovek nolens vo'lens zapada u ovakvu nedoumi$u im ozbiljno raz
bb Ie occulta philosophia ibri tres8 ib. )8 ca!. (i i8 !. 12, .ednoduno s6vatanje svi6 P atoni'ara jeste da je8 kao u ar6eti!skom svetu8 sve u svemu8 isto tako i u te esnom svetu sve u svemu8 dodue na ra3 i'it na'in u 3avisnosti od !rirode !rim jenog *biIe i i stvar+. Kako i e ementi nisu samo u ovom donjem svetu veI i na nebu8 u 3ve3dama8 u demonima8 u anSe ima i naj3ad *takoSe i+ u tvorcu i ar6eti!u vasione.# L. c8 ib. )8 ca!. L(8 !. 69. 4 i'no kod Parace susa. 09 &ar ja ne verujem da su oni nadareni boanskim du6om i i s!osobnoIu !redviSanja stvari koja je veIa od !roro'anstva. s" -riesc68 1. c8 !. ><. i >2.

misli + ka $ilju usmerenim pro$esima u biolo!iji ili tanije istrai kompenzatomu unk$iju nesvesno! ili zaeli da razjasni enomen sinhroni$iteta" Ovi takozvani inalni uzro$i postavljaju 6 ovek moe okretati stvar kako ho(e 6 predznanje bilo koje vrste. ,i!urno to znanje nije spojeno sa sopstvenim 9a, dakle ne svesno, kao *to !a poznajemo, ve(, naprotiv, u sebi sastoje(e ili prisutno %nesvesno& znanje, koje bih ja oznaio kao apsolutno znanje. -od tim ne treba razumeti spoznaju, ve(, kako je to po!odno ormulisao Oajbni$, predstavu koja se sastoji iz bez'subjektivnih %simula$ra&, iz slika, ili opreznije reeno, iz!leda da se sastoji" Ove postulisane slike su po svoj prili$i isto ono *to ja pretpostavljam pod arhetipovima, koji se kao ormalni aktori mo!u dokazati pri spontanom radu ma*te" Izraeno modernim renikom ideja mikrokosmosa, koji sadri %slike svih kreatura&, predstavljala bi kolektivno nesvesno.c% -od %spiritus mundio, %li!amentum animae et $oporis&, &Puinta essentia&aM koja je zajednika ?!ri'pi i amemiarima, svakako se misli na nesvesno" Ovaj duh
>1 2!. moje i3 aganje u@ Ier )eis t der #s$chologie, HranosG .a6rbuc6 7K( *19:6+8 4. %>=. >: u tome kae Agri!!a * ib. )8 ca!. 7)(8 !. 19+, "uodGdam `uintum su!er i a *e ementa+ aut !raeter i ia subG sistens.# >%Lib. ))8 ca!. L()) !. 2<%, "Kako je dua sveta i3vestan jedinstveni ivot koji sve is!unjava8 sve !roima8 sve s!aja i dovodi u sk ad8 stvarajuIi jedno i3 maine ce og sveta.# >:L. c. "... !otentius !erAectius`ue agunt8 tum etiam !rom!tius generant sibi simi e#. >=@oo og A. C. Zard5 ima s i'na ra3mi janja, "... PerG 6a!s our ideas on evo ution ma5 be a tered iA somet6ing akin to telepath$ E unconscious no doubt E Uere Aound to be a Aactor in mou ding the patterns of behaviour among

koji %sve proima&, to jest sve odraava, po ?!ripi je du*a sveta@ %Est itaPue anima mundi, vita Puaedam uni$a omnia replens, omnia per undens, omnia $olli!ans et $onne$tens, et unara reddat totius mundi ma$hinam " " "& :bo! to!a stvari, u kojima je posebno jak ovaj duh, imaju tenden$iju da se %stvaraju .sebi/ slinim&,aI to jest da proizvode koresponden$iju odn" smisaone koincidencije.d ?!ripa daje du!u listu svih stvari, zasnovanih na brojevima od jedan do dvanaest"II ,linu, vi*e alhemistiki orijen'tisanu tabelu koresponden$ije nalazimo u jednom traktatu E!idijusa de Vadisa .?e!idius de Vadi*/"a^ Odavde bih eleo samo da podvuem %s$ala unitatisf po*to je naroito interesantna za istorijat simbolike@ %9od .poetno slovo tetra!ramatona" Aoje! imena/ o anima mundi 6 sol 6 lapis philosophorum 6 $or o Ou$i er"&aa =oram se zadovoljiti napomenom da se ovde radi + poku*aju sre8ivanja arhetipova" U ovom po!ledu postoje empirijski dokazive tenden$ije nesvesno!"ai ?!ripa je bio stariji savremenik Teo rastusa -a' ra$elzusa i na ovo! izvr*io znatan uti$aj"oJ :bo! to!a nije udno *to su para$elzuske misli u svakom po!ledu proete idejom koresponden$ije" Tako -ara'$elzus kae@ %Onaj ko ho(e da bude ilozo .i kao takav da ne bude varali$a/ on mora tako vrsto poznavati osnove ilozo ije .da nebo i zemlju stvori u jedan mikrokosmos/ da ne proma*i ni za dlaku" Dakle i onaj ko ho(e da prepi*e lekarstvo tom ne srne ni*ta ni za dlaku nedostajati .i da lekar nalazi u oveku/ .samo ono *to nebo i zemlja imaju7 i
members oA a s!ecies. )A t6ere Uas suc6 a nonGconscious grou!G be6aviour ! an8 distributed betUeen8 and inking8 t6e individua s oA t6e race8 Ue mig6t Aind ourse ves coming back to somet6ing ike t6ose ideas oA subconscious racia memor5 oA 4amue &utter8 but on a grou! t6an an individua basis. AFhe Scientif ic Jvidence for J9traSensor$ #erception, r %2>+. >> Lib. ))8 ca!. )( E ca!. 7)(. eb Fheatrum chemicum, + + Y I9alogus inter 5aturam "t f ilium #hilosophiae, !. 12%. >> Agri!!a8 1. c. )). ca!. )(8 !. 1<:. >> 2!. istraivanje simbo ike JDo dener Ko!AG od H.K.A ZoAAman kod Anie a .aAA8 &i der und S$mbole aus HK.A. ]offmanns EGrchen Ier )oldene Fopf \, u )estaltungen des =nbe*uss ten, Ps5c6o ogisc6e Ab6and ungen ()) i .ung8 3ion, &eitrag )) u, Ps5c6o ogisc6e Ab6and ungen (i i *Des Berke )7;28 deo+. ^[ O 2! #a9arelsus als ge9sttge Jrscheinung, 4. :08 Des Berke.

da ovo dvoje ne razdvaja me8usobno .po*to su oni jedno u jednom/& itd"of -siholo*ki usmereno na lekara, kae se u %-a' ra!ranumu&@Vo %:bo! to!a ne etiri ve( jedan ar$anum, ali postavljen etvorou!aono .kao kula na etiri vetra "" .4Nn ,ta znai upravo ova izjava za alhemiju is$rpno sam pokazao na dru!im primeri'ma u mojoj knjizi #s$chologie und 3lchemie A#sihologija i alhemija, TVII/" ,lino je razmi*ljao i 9ohan #epler .9ohann #epler/" Tako on u svom Fertius interueniens .T]TJ/oI kae@ .Donji svet je vezan za nebo i nje!ovim silama upravlja se odoz!d/ %prema ?ristotelovom uenju@ naime da u ovom donjem svetu ili zemaljskoj ku!li postoji duhovna priroda, !eometrija, koja se javlja u !eometrijskim i harmoninim spojevima nebeskih svetlosnih zrakova er instin$tu $reatoris" sine ratio'$inatione erPui$ket" " "&os U astrolo*kom %karakteru&, to jest astrolo*kom sinhroni$itetu, kae slede(e@ %Ovaj karakter se ne prima telom, jer je ovo isuvi*e nespretno za to, ve( prirodom same du*e koja se pona*a kao taka i zbo! to!a se moe trans ormirati u svim takama $on' lurus radiorum " " "oo %:a tre(e je ovo isto tako udnovata stvar da priroda, koja prima ove karaktere, isto tako prinu8ava svoje pripadnike na ne*to isto'vetno in $onstellationibus $oelestibus " " "of %Betvrtom, ne zna svaka priroda svoj karakter $oele' stem" " "&oo #epler pretpostavlja da je tajna udesno! od!ovora zasnovana u zemlji, po*to je ova nadahnuta pomo(u anima telluris, za ije postojanje navodi niz dokaza, izme8u ostalih stalnu podzemnu toplotu, zemaljskoj du*i svojstveno stvaranje metala, mine
91 P. %=8 s i'no u, >ab$rinthus me2icorvm. 7)8 !. 2<:. "$ L. c8 !. %:. 9% 4 i'ne !redstave sreIu se i kod .acob &6me8 Ie signatura rerum, )8 0. Covek ima u sebi sva ob i'ja sva tri sveta8 !oto je on s ika &oja i i biIe svi6 biIa ...# &M 7pera omnia8 ). 9= L. c8 !. 6<=8 K6esis 6:. 9: L. c8 K6esis 6=. 90 L. c8 K6esis 60. 9> L. c.8 K6esis 6>.

rala i osila, a$ultas ormatrir, koja je slina materinskoj utrobi i moe da stvori oblija u unutra*njosti zemlje koja se inae sre(u samo spolja, naime oblija brodova, riba, kraljeva, papa, monaha, vojnika, itd",oo nadalje, bavljenje !eometrijom, po*to ona stvara pet tela i *estou!le i!ure u kristalima" ?nima telluris sve ovo ima zbo! prvobitno! podsti$aja a ne zbo! ovekovo! prosu8ivanja i zakljuivanja"TJJ ,edi*te astrolo*ko! sinhroni$iteta nije u planetarna, ve( naprotiv u zemlji,TJT ali ne u materiji ve( upravo u anima telluris" ,to!a svaka vrsta prirodne ili ive sna!e u telu ima izvesnu boansku slinost"TJT Iz ove duhovne pozadine istie se <ot rid Vil'helm Oajbni$ .<ott ried bilhelm Oeibniz .T]I]6 T^T]/ sa svojom idejom prestabilirane harmonije, naime apsolutno! sinhronizma psihikih i izikih do!a8aja" Ovo uenje na*lo je odjeka u %psiho izikom paralelizmu&" -restabilirana harmonija kao i ranije pomenuta ,openhauerova ideja + jedinstvu primae $ausae izazvane jednovremenosti i srodnosti kauzalno ne neposredno vezanih do!a8aja, u osnovi uzev nisu ni*ta dru!o do ponavljanje peripatetiko! !ledi*ta, svakako sa modernijim deterministikim obrazloenjem u ,openhauerovom sluaju i deliminoj zameni kauzalnosti pomo(u pre$edirano! reda u Oajbni$ovom" :a nje!a je Ao! tvora$ reda" Tako on poredi du*u i telo sa dva sinhronizovana "asoimika:tnrt i sa istim pore8enjem izraava i me8usobnu vezu monada _ 2!orediti veI o!isani san moje !acijentkinje.
1<<"... Aormatri] Aacu tas est in visceribus Kerrae8 `uae Aeminae !raegnantis more occursantes Aoris res 6umanas8 ve uti eas videret8 in Aissi ibus a!idibus e]!rimit8 ut mi itum8 monarc6orum8 !ontiAicum8 regum et `uic`uid in ore 6omiG num est...# *1e! er8 7pera omnia, (8 !. 2=:x kao ))8 !. 20< i ()8 !. 10>+. koje su !rimi`uod e istovremeno sa svojim !ostojanjem8 da se i!ak 1<1"... sci. !rinci!atus causae in terra asedeat8 non meSusobno s au kao meSu njima !ostoji nai3meni'Gno dejstvo i i in ! anetis i!sis ...# *1. da e8 ))8 !. 6:2+. kao da je &og8 !ored svog o!teg dejstva8 jo jednom !osebno !o oio bOW "... ut omne genus natura ium ve anima ium AaGcu tatum in svoju ruku -ei na nji6.# /vde treba !rimetiti8 na ta c. mi je!. uka3ao cor!oribus `uandam gerat simi itudinemG*1. ))8 6:%+. !roAesor Pau i8 1X da D. je Lajbnic svoju ideju O sin6roni3ovanim 'asovnicima B. Leibni38 !leinere philosophische Schrif ten, (), verovatno !reu3eo od A amanskog o3oAa Arnoida Duez*ischen inc]a *162=E Z*eite JrlGuterung des S$stems Ai Zber den Serkehr den 1699+. 2 Eetaph$sica u odnosu na octava seientia Substanzen, 4. 6>. 9a vera istoj )))8 strani Lajbnic kae, "/dma6 na A3rnaldi !o'etku )eulinc9 3ntverpiensis opera philosophica !. tako 19:+stvorio8 na a3i da se &og je svaku od ovi6 dveju su!stancija *dua i ))8 te o+ !rimedba *!. 296+ g asi, 3akone "... `uod non am! ius boroGlogium ove s ede samo svojekoja so!stvene vo untatis nostrae `uadret cum horologio motus in cor!ore.# -a ja !rimedba *!. 290+ !reci3ira, " (o untas nostra nu um 6abet inA u]um. causa itatem8 determinationem8 aut eAAicaciam `uameun`ue in motum ... cum cogitationes nostras bene e]cutimus8 nu am a!ud nos invenimus ideam seu notionem determinationis ... Festat igitur -eus so us !rimus motor et so us motor8 `ui et ita motum ordinat at`ue Sis!onit et ita simu vo untati nostrae icet ibere moderatur. ut eodem tem!oris momento cons!iret et vo untas nostra ad !rojiciendum v.g. !edes inter ambu andum8 et simu i!sa i ia !edum !rojectio seu ambu atio.# 2 odnosu na nona sciGentia *!. 29>+ se !rimeeuje, "Xens nostra... !enitus indeG!endens est ab i io *sci. cor!ore+ ... omnia`ue `uae de cor!ore scimus jam !raevie `uasi et ante nostram cognitionem esse in cor!ore. 2t i a `uodammodo nos in cor!ore egamus8 non vero inscribamus8 `uod -eo !ro!rium est.# /vo g edite u i3vesnom smis u antici!ira Lajbnicovo !oreSenje sa G sovnikom. 1<:L. c. 7(, Iie Eonadologie, Par. 08 4. 1=1, "Xonade nemaju !ro3ore kro3 koje bi neto i3a o i i u o ... @bog toga u duu ne moe da uSe ni su!stancija ni akcidencija.# 1<=L. c. 7), /dgovor na !rimedbe u Wa$leschen Lfrterbuch, 4. 1<=. %E Eonadologie, Par. =68 !. 16%, "Pos edica ovog s!ajanja ^] ii !ri agoSavanja svi6 stvoreni6 stvari 3a svaku !ojeG

nadska iva tela %du*ama&" %Du*a sledi njene sop'stvene zakone a telo isto tako svoje, ali oni se susre(u zahvaljuju(i harmoniji koja vlada izme8u svih supstan$ija, po*to su sve ove predstava isto! uni' verzuma"&TJ^ Ovim je jasno iz!ovorena misao da ovek predstavlja mikrokosmos" Du*e su, kako kae Oajbni$ %uop*te ivo o!ledalo ili slike univerzuma stvorenih stvari"& On ih s jedne strane razlikuje od duhova koje su %slike boanstva& i koje su %sposobne da spoznaju sistem univerzuma 6 da jedan nje!ov deo opona*aju stvaraju(i uzorke, po*to je svaki duh u svome podruju istovremeno malo boanstvo&TJa s dru!e strane razlikuje ih od tela koje se upravlja %prema zakonima dejstveno! uzroka ili po' kreta& dok du*e %prema svrhovnom uzroku pomo(u poudnih na!ona, svrhe i sredstava"&TJo U monadi, odnosno du*i dolazi do promena iji je uzrok %poudni na!on&"TTJ %,tanje podre8eno promeni, koje obuhvata i predstavlja mno*tvo jedinstvene ili proste supstan$ije, nije ni*ta dru!o do ono *to ja nazivam predstavaN, kae Oajbni$"TTT -redstava je unutra*nje, spoljnjem svetu prikazano stanje monade&, koje treba razlikovati od svesno! sa!ledavanja" -redstava je naime nesvesna.%%Ovde su !re*ili kartezi'jan$i, smatra on, po*to nisu raunali ni u *ta predstavu koju ovek ne opaa"TTN -redstava monade od!ovara znanju a njen poudni na!on Aojoj volji.P\ Iz ovo! izla!anja se vidi da Oajbni$, pored kauzalno! spoja, pretpostavlja i prestabilirani paralelizam do!a8aja unutar i izvan monade" ;a ovaj nain

dina'nu i svake !ojedina'ne 3a sve osta e je da svaka !rosta su!stancija ima ve3e koje i3raavaju sve osta e8 tako da je ova !os edi'no sta no ivo og eda o univer3uma.#' i## Eonadologie, Par. 0>8 !. 169. i#> Xonado ogie8 Par. >%8 !. 10<8 i Fheodicee, &. Par. 1:0. PQ Eonadologie, Par. 098 !. 169. i'" Eonadologie. Par. 1=8 !. 1=%. P Eonadologie, Par. 1:8 4. 1=2. 182 L. c. 7r(, = razumu zasnovani principi prirode i mi ost8 Par. :8 !. 1:<. na Eonadologie, Par. 1:8 !. 1=2. 2!. ras!ravu X.L.(. Qran38 Fraum des Iescartes. i': Xonado ogie8 Par. :>. r. 11 i K6eodicee8 Par. 1:9.

prin$ip sinhroni$iteta postaje apsolutno pravilo u svim sluajevima !de se radi + istovremenom spolj'njem i unutra*njem zbivanju" ?li nasuprot ovome moramo napomenuti da sinhronistiki enomeni koji se mo!u utvrditi empirijski, predstavljaju, daleko od to!a da stvore pravilo, relativno tako redak izuzetak, da se obino sumnja u njihovo javljanje" Oni su svakako u stvarnosti znatno e*(i no *to se smatra da se moe dokazati, ali jo* je nepoznato da li i u kome iskustvenom podruju oni ormiraju takvu uestalost ili pravilnost da bi se mo!lo !ovoriti + zakonomer'nom javljanju"Tp Do danas znamo samo toliko da u osnovi svih takvih .srodnih/ pojava mora postojati prin$ip pomo(u ko! bi se mo!le objasniti ove pojave" -rimitivno shvatanje kao i antika i srednjove'kovna !ledi*ta pretpostavljaju jedan takav prin$ip pored kauzalnosti" 9o* kod Oajbni$a kauzalnost niti je jedina a jo* manje jedino dominantna" Tokom Ta" veka kauzalnost je postala iskljuivi prin$ip prirodnih nauka" ,a usponom prirodnih nauka u TV" veku svakako da je $orrespondentia nestala sa povr*ine, zbo! e!a je iz!ledalo da je konano nestao ma!ijski svet ranijih vremena, sve do kraja ovo! stole(a kada su osnivai ,o$ietC or -sC$hi$al >esear$h ovo pitanje ponova indirektno naba$ili pomo(u istraivanja takozvanih telepatskih enomena" Osnova !ore opisano! srednjovekovno! naina mi*ljenja je ma!ijska i mantika pro$edura, koja je oduvek i!rala veliku ulo!u" ;ekom srednjovekovnom duhu >ineov eksperimentalni poredak iz!ledao bi kao ma!ijska radnja, iji e ekat iz isto! razlo!a ne bi bio udnovat" On bi bio protumaen kao %prenos&, *to je uostalom i danas sluaj, iako, kao *to je reeno, nema mo!u(nosti da se stvori empirijski zasnovana predstava prenosio$a mediuma"
11= /vde svakako !onovo moram istaIi da se odnos te a i aue moe s6vatiti kao sin6ronicitetni odnos. Ako bi se ova !ret!ostavka jednom !otvrdi a8 onda bi se mora o i korigoGvati moje g edite da je sin6ronicitet re ativno redak Aenomen. (ideti u ve3i sa ovim navode C. A. Xeier, PZeitgemGsse #robleme der Fraumf orschung, 4. 22.
12 .ung8 /dabrana de a. )))

177

;ije potrebno da na!la*avam da primitivnom duhu sinhroni$itet predstavlja samu po sebi razumljivu pretpostavku, zbo! e!a na nje!ovom stupnju i nema sluajnosti" ;ema tako re(i zadesa, bolesti, smrtno! sluaja koji bi bio sluajan a poivao na %prirodnim& uzro$ima" ,ve se nekako zasniva na ma!inom dejstvu"

^^

#rokodila, koji z!rabi oveka prilikom kupanja, poslala je vraara7 bolest je prouzrokovao duh to!a i to!a7 zmija, koja se javlja u !robu umrle majke, prirodno da je njena du*a itd" ,amo po sebi je razumljivo da se na primitivnom stupnju sinhroni$itet ne javlja kao pojam sebe samo!, ve( kao %ma!ijska& kauzalnost" Ova predstavlja rani oblik na*e! klasino! kauzalno! pojma, dok je razvitak kineske ilozo ije iz konota$ije ma!ijsko! stvorio ma!ijski %pojam& Tao, smisaone koin$iden$ije, ali ne i nauku koja bi poivala na kauzalnosti" U odnosu na ljudsku svest sinhroni$itet pretpostavlja aprioristiki smisao, koji iz!leda da postoji i izvan oveka"TT] Takva postavka se javlja pre sve!a u -latonovoj ilozo iji, koja pretpostavlja postojanje trans$endentalnih slika ili modela empirijskih stvari, takozvane 2m .oblija, spe$ies/ iji su odraz .2m5/ stvari" Ova pretpostavka u ranijim stole(i'ma ne samo da nije priinjavala nikakve te*ko(e, ve( je, naprotiv, bila ne*to *to se razume samo po sebi" Ideja a priori prisutno! smisla mo!la bi da bude i u predstavi stare matematike, kao *to to pokazuje ma' tematiar 9akobi .9a$obi/ u svojoj para razi ,ilero've pesme 3rhimed i mladi2. On iznosi proraun Uranove putanje i zakljuuje re$ima@
/no to vidi u kosmosu samo je boji odsjaj. 2 o im!ijskom vr6u sedi ve'iti broj.
)X 2 odnosu na moguInost da sin6ronicitet nije samo !si6oAi3i'ka !ojava8 veI da se moe deavati i be3 u'eIa 'oGvekove !si6e8 e eo bi6 veI ovde da na!omenem da se u ovom 3ami jenom s u'aju vie ne bi sme o govoriti O smis u8 veI mnogo !re O istoro8nosti i i konAormitetu.

Velikom matematiaru <ausu pripisuje se izreka@ % k2hn' uk4m2u"& .Ao! se bavi aritmetikom/"TT^ -retpostavka sinhroni$iteta i jedno!, u sebi po' stoje(e! smisla, koja stvara osnovu klasino! kinesko! mi*ljenja i naivnu pretpostavku srednje! veka, danas nam iz!leda kao arhaizam koji treba, ako je ikako mo!u(e, izbe!avati" :apad se koliko je to mo!u(e otresao ove starovremske pretpostavke, ali svakako ne sasvim" Izvesne mantike pro$edure iz!leda da su izumrle, ali ostala je astrolo!ija koja je u na*e vreme dospela do nikada ranije dosti!nute visine" Lak ni determinizam prirodnonauno! doba nije uspeo da sasvim u!asi ubedljivost prin$ipa sinhroni$iteta" -ri tom se, na kraju krajeva, ne radi + suje'verju, ve( + izvesnoj istini koja nije tako du!o sa' !ledana samo zbo! to!a *to ima mno!o manje posla sa materijalnim aspektom do!a8aja, ve( mno!o pre sa njihovim psihikim aspektom" =oderna psiholo!ija i parapsiholo!ija su te koje jasno pokazuju da kauzalnost ne obja*njava izvestan poredak stvari i da je prin$ip obja*njenja koji dolazi u obzir u ovom sluaju formalni faktor, naime sinhroni$itet" :ainteresovanima za psiholo!iju bih napomenuo na ovom mestu da se neobina predstava po sebi postoje(e! smisaono! aktora na!ove*tava u snovima" #ada se jednom u mome kru!u diskutovalo + ovom pojmu, nabaena je primedba@ %<eometrijski kvadrat se ne sre(e u prirodi, osim u kristalnim povr*inama"f 9edna od prisutnih dama prilikom ove diskusije sanjala je slede(e no(i@ u vrtu se nalazi velika udolina, na ijim se zidovima raspoznaju sedimentai slojevi" Tu je otkrila u jednom sloju tanke, du!uljaste ploi$e od zeleno! serpentina" ;a jednoj od ovih vi'dela je $rne, kon$entrino sre8ene kvadrate" Lrna
110 2 jednom !ismu i3 1>%<. godine Daus !ie, "Xoramo s negodovanjem !ri3nati da. ako je broj samo !rodukt naeg du6a8 onda i !rostor ima rea nost izvan naeg du6a.# "Leo!o d 1ronecker8 \ber den @a6 be!riAtJ8 Berke8 ;18 !. 2=2+. )sto tako ]ermann Le$l s6vata broj kao !rodukt uma *Bissensc6aAt als S$mbolische !onstruktion des Eenschen, 4. %0=+. 9asu!rot tome8 Earkus ?ierz AZur -ph$sikalischen Jrkenntnis4 vie naginje ! atonskim idejama.
12#

T^V

-oja nije dodata bojenjem, ve( je to bila preboje'nost unutra*njosti kamena, slino *arama ahata" ,line *are

nalaze se jo* na dvema'trima ploama koje .snevai$i povr*no poznat/ uzima !ospodin ?"pa Dru!i sneni motiv iste vrste je slede(i@ sneva otkriva u divljoj, kr*evitoj okolini nasla!ane slojeve *kriljasto! stenja iz trijasa" On razdvaja ploi$e i na svoje bez'merno u8enje otkriva relje ljudske !lave u prirodnoj veliini" Ovaj san se vi*e puta ponavlja u duim vremenskim razma$ima"po U dru!om sluaju sneva na putu kroz sibirsku tundru nalazi du!o traeno ivo bi(e@ to je petao natprirodne veliine od nee!a kao tanko, bezbojno staklo, ali petao je iv i sluaj'

^a

no nastao upravo iz mikroskopsko! jedno(elijsko! bi(a,

koje poseduje sposobnost da najednom predstavi bilo koju ivotinju .koja se uop*te ne sre(e u tundri/ ili ak oru8a bilo koje veliine kojima se koristi ovek" U slede(em trenutku taj sluajni oblik se nepovratno !ubi"& Dalji san ove vrste je slede(i@ sneva seta po nekom *umovitom pobr8u" ;a strmoj nizbrdi$i on sre(e *tre(e rebro od *upljikavo! stenja i tamo nalazi malo! $rno! oveka, ija je boja ista kao i boja stenja 6 mrka !vozdeno! oksida"TMJ Ovaj je zabavljen time da u stenju kle*e malu jamu, u ijoj se pozadini u stenju vidi sveanj *iba" ;a svakoj *ibi sedi po jedna tamnomrka ljudska !lava sa velikim oima, koja je krajnje brino isklesana iz vrlo vrsto! kamena slino! li!nitu" =ali ovek osloba8a ova oblija od nataloeno! amor no! kon!lomerata" ,neva prvo ne veruje svojim oima, ali ipak mora da zakljui da se ova oblija stvarno nastavljaju u ste'novitoj masi i da sto!a mora da su nastala bez ovekovo! udela" ,neva proraunava da je stenje staro
18> Prema !ravi ima tuma'enja snova ovaj gos!odin .. odgovara animusu. koji kao !ersoniAikacija nesvesnog8 kao usus naturae !onova u3ima u sebe crtee8 to jest svest 3a to nema ra3umevanja8 odnosno ne moe koristiti. ne u !onav janjima se i3raava i3vesno insistiranje nesvesnog da sneni sadraj kona'no !rivede svesti.

[JJ"JJJ !odina i da je sto!a nemo!u(e da je arte akt nainila ljudska ruka"TaT Ovi snovi iz!leda da ilustruju postojanje neko! ormalno! aktora u prirodi" ;e radi se samo + lusuo naturae, ve( + smisaonoj koin$iden$iji jedno! apsolutno prirodno! produkta sa .od to!a nezavisnom/ ljudskom predstavom" To je ono *to snovi oi!ledno iskazujuTp poku*avaju(i da pomo(u ponavljanja ovo priblie svesti"

w2[ Fadi se O antro!arionu8 t3v. "ma om rudarubar

1=1 2!. ranije !omenute 1e! erove ideje. sw 1ome ovo i3janjenje i3g eda nes6vat jivo8 on Ie !o !ri ici biti sk on da na teme ju !redubeSenja trai sasvim druga'iji skriveni smisao. Qanta3irati se moe O svemu8 !a 2 O snovima. .a se trudim da ostanem to je moguIe b ie snenom iska3ivanju8 !okuavajuIi da ove Aormu iem s6odno nji6ovom o'ig ednom smis u. Ako se !okae nemoguIim da se ovaj smisao dovede u ve3u sa svesnim stanjem sneva'a. tada !ri3najem da ne ra3umem san a i se 'uvam da ne maniG !u iem sa svakakvim veta'kim trikovima da bi ga usk adio sa nekom teorijskom !ret!ostavkom.

^V

L " >E:I=E

Ova moja razmatranja ni u kom sluaju ne smatram konanim dokazom mo!a stava ve( samo kao zakljuak iz empirijskih premisa, + kojima bih eleo da prosude i moji itao$i" Iz meni raspoloivo! injenino! materijala ne bih mo!ao da izvedem nijednu dru!aiju hipotezu, koja bi bila dovoljna za njihovo obja*njenje .ukljuuju(i i E,eksperimente/" -ri tom sam dovoljno svestan da sinhroni$itt predstavlja krajnje apstraktnu i neopaajnu veliinu" On pripisuje pokretnom telu izvesno psihoidno svojstvo, koje kao prostor, vreme i kauzalnost znae kriterijum nje!ovo! pona*anja" -ri tom moramo da se sasvim odreknemo psihe vezane za ivi mozak i da se podsetimo %smisaono!&, odnosno %inteli!entno!& pona*anja niih ivih bi(a, koja nemaju mozak" Tu se ve( nalazimo vrlo blizu ormalno! aktora, koji, kao *to je reeno, nema nie!a zajedniko! sa delatno*(u moz!a" #ako iz!leda ovde bi trebalo postaviti pitanje da li bi odnos du*e prema telu trebalo posmatrati sa ovo! u!la, odnosno da li bi koordina$iju psihikih i izikih zbivanja u ivom bi(u trebalo shvatiti kao sinhroni$istiki enomen umesto kauzalne rela$ije" <elinks kao i Oajbni$ smatrali su koordina$iju psihiko! i iziko! kao akt boji, dakle prin$ipom koji se nalazi izvan empirijske prirode" -retpostavka kauzalne rela$ije izme8u psihe i tela s dru!e strane vodi do zakljuka koji se vrlo lo*e slau sa iskustvom 6 ili su to izika zbivanja koja uzrokuju psihiko,

aJ

ili je to pree!zistentna psiha koja ure8uje materiju" U prvom sluaju ne moe se videti kako heroijski stvaraju psihike pro$ese a u dru!om kako nematerijalna psiha stavlja u pokret materiju" ;ije neophodno misliti na Oajbni$ovu harmonia praestabilita, koja bi, naime, bila apsolutna i koja bi morala da se ispolji u op*toj $orrespondentia i sCmpathia, ne*to slino kao ,openhauerova smisaona koin$iden$ija vremenskih taki koje lee na istom stepenu *irine" ,inhroni$itet poseduje svojstva koja eventualno dolaze u obzir za razja*njavanje problema du*a'telo" -re sve!a to je injeni$a bezuzrono! poretka ili, bolje, smisaone sre8enosti koja moe ba$iti svetio na psiho iziki paralelizam" Binjeni$a %apsolutno! znanja&, poznavanja koje nije posredovano ulnim or!a' nima i koje odlikuje sinhronistiki enomen, podupire pretpostavku, odnosno izraava postojanje jedno! po sebi postoje(e! smisla" Ovaj oblik postojanja moe biti samo transcendentalan, po*to se on, kako to dokazuje poznavanje budu(ih ili prostorno udaljenih do!a8aja, nalazi u psihiki relativnom prostoru i od!ovaraju(em vremenu, to jest u neprikazivom pro'storno'vremenskom kontinuumu" Verovatno bi se isplatilo sa ovo! u!la blie razmotriti ona iskustva koja ine verovatnim postojanje psihikih pro$esa u, prema svim mi*ljenjima, nesve'snom stanju" Ovde najpre mislim na udnovata zapaanja nainjena kod dubokih sinkopa posle akutnih ozleda moz!a" ,uprotno svim oekivanjima te*ka ozleda !lave nema uvek za posledi$u od!ovaraju(u besvest" ,poljnem posmatrau ozle8eni iz!leda ravnodu*an, paralisan, %iz!ubljen& i bez svesti" =e8utim, subjektivno svest ni u kom sluaju nije u!a*ena" Bulna komunika$ija sa spoljnim svetom je do' du*e u velikoj meri o!raniena, ali ne uvek potpuno prekinuta, iako, na primer, borbena buka ustupa mesto %sveanoj& ti*ini" U ovom stanju nastupa vrlo jasno i ubedljivo ose(anje slobodno! lebdenja i halu$ina$ija, budu(i da ranjeniku iz!leda da se sa mesta na kome je ranjen podie u vazduh" ?ko je stajao podie se stoje(i, onaj ko je leao lee(i, ako je sedeo

onda sede(i" -onekad iz!leda kao da se sa njim podie i okolina, na primer $eo bunker u kome se nalazio ozle8eni" Visina podizanja i@@nosi izme8u pola i vi*e metara" -otisnuto je ose(anje teine" U malom pro$entu sluajeva ranjeni$ima iz!leda kao da rukama izvode pokrete plivanja" ?ko je prisutno opaanje okoline, onda ova obino iz!leda ima!inarna, to jest da se sastoji od slika se(anja" :a vreme lebde'nja raspoloenje je preteno eu orino" %-ovi*eno, sveano, lepo, blaeno, opu*teno, sre(no, puno i*ekivanja& su srodni izrazi kojima se obeleava ovo raspoloenje" To je neka vrsta doivljaja %vaznese'nja&"ToN 9ane i Aerin!er .9antz, Aerin!er/ s pravom istiu da se ranjeni$i sa upadljivo lakim draima, kao poziv po imenu, dodir, itd" mo!u probuditi iz sinkope, dok najjaa borbena buka nema nikakvo! dejstva" ,lino se moe posmatrati i kod dubokih nesve'sti$a, poreklom iz dru!ih uzroka" ;aveo bih primer iz moje lekarske prakse@ jedna pa$ijentkinja, u iju pouzdanost i istinoljubivost nemam nikakvo! razlo!a da sumnjam, ispriala mi je da je njen prvi poro8aj bio vrlo teak" -osle tridesetasovnih bezuspe*nih trudova lekar je smatrao da je indikovano da poro8aj zavr*i or$epsom" Ovo je sprovedeno u lakoj narkozi" Ailo je pra(eno opsenim ras$epom me8i$e i velikim !ubitkom krvi" #ada su oti*li lekar, majka i supru! i bilo sve spremljeno, bolniarka je htela da po8e na veeru, pa$ijentkinja ju je jo* videla kod vrata odakle ju je zapitala@ %elite li jo* ne*to pre ne!o *to odem na veeru)& -a$ijentkinja je htela da od!ovori ali nije mo!la" Imala je utisak kao da kroz postelju propada u bezdanu prazninu" -rimetila je jo* kako je bolniarka pohitala ka njenoj postelji, uhvativ*i je za ruku da joj opipa puls" Iz naina kako je pri tom pokretala prst tamo amo, pa$ijentkinja je zakljuila da je puls oi!ledno neprimetan, da se ne moe napipati" #ako se sama ose(ala vrlo dobro, zabavljao ju je bolniarkin strah" Ona sama se nije ni najmanje pla*ila" To je bilo poslednje e!a se mo!la
)=4 .ant3 und &eringer, Ias S$ndrom des Sch*ebeerlebnisses unmittelbar nach !opfverletzungen, 4. 2<2.

TaI setiti tokom neodre8eno du!o! vremena" ,lede(e *to joj je do*lo u svest bilo je da, bez ose(anja sopstveno! tela i nje!ovo! poloaja, gleda sa jedne take na tavani$i i sve opaa *ta se zbiva ispod nje u sobi 6 videla je samu sebe kako mrtvaki bleda lei u postelji" -ored nje je stajala bolniarka" U sobi je uzbu8eno *etao lekar a njoj je iz!ledalo da je ovaj iz!ubio !lavu i da zapravo ne zna *ta da radi" ;jeni ro8a$i su se pojavili na vratima" U sobu su u*li majka sa njenim muem i upla*eno je !ledali" -a$ijentkinja je mislila da je isuvi*e !lupo *t oni misle da ona ve( umire" -ri tom je znala da se iza nje nalazi

aT

udesan predeo, slian parku, pun svetlu$avih ivahnih boja a posebno smara!dno zelena poljana sa kratkom travom, koja se prostirala na jednoj padini sve do vratni$a kroz koje se ulazilo u park" Ailo je pro'le(e a mali *areni $vetovi, kakve nikada do tada nije videla, bili su rasuti po travi" Okolina se kupala u jarkom sun$u a sve boje su bile neopisivo sjajne" -adinu je s obe strane !u*ilo tamnozeleno drve(e" -oljana joj je iz!ledala kao proplanak u pra*umi, na koji jo* nije kroila ljudska no!a" %:nala sam da je ovde ulaz za onaj svet i da (u, ako se okrenem da direktno sa!ledam sliku, pasti u isku*enje da pro8em kroz vratni$e a samim tim i da se rastanem sa ivotom"& Ovaj predeo nije stvarno videla po*to mu je bila okrenuta le8ima, ali ona !a je znala. Ose(ala je da je ni*ta ne bi spreilo da pro8e kroz vratni$e" :nala je samo da (e se vratiti svome telu i da ne(e umreti" :bo! to!a lekarevo uzbu8enje i zabrinutost njenih bliskih smatrala je !lupim i suvi*nim" ,lede(e *to se desilo bilo je da je u postelji do*la sebi iz nesvesti$e i videla bolniarku na!nutu nad njom" ,aznala je da je bila oko pola sata bez svesti" ,lede(e! dana, oko T[ sati posle ovo! do!a8aja, kada se ve( ose(ala jaom, kritiki je razmatrala lekarevo pona*anje za vreme njene nesvesti$e, za koje je smatrala da je nekompetentno i %histerino&" Aolniarka je, me8utim, ener!ino odbijala kritiku tvrde(i da je pa$ijentkinja oi!ledno bila potpuno bez svesti i da zbo! to!a nije mo!la ni*ta da opazi od te Ta [ s$ene" Tek kada joj je opisala sve pojedinosti koje su se odi!rale za vreme nesvesti, bolniarka je morala da prizna da je pa$ijentkinja do!a8aje opazila onako kako su se de*avali u stvarnosti" U ovom sluaju mo!lo bi se posumnjati da se radilo + psiho!enom sumranom stanju, u kome je postojala ot$epljena polovina svesti" =e8utim, pa$ijentkinja nikada nije bila histerina, ve( je imala !enuini srani kolaps sa sinkopom nastalom zbo! anemije moz!a, za *to su !ovorili svi spoljni i oi!ledno alarmantni zna$i" Ona je stvarno bila bez svesti i, shodno tome, psihiki potpuno zamrla, u svakom sluaju bez mo!u(nosti jasno! posmatranja i istovremeno! zakljuivanja" Budnovato da to nije bilo neposredno doivljavanje situa$ije pomo(u indirektno!, nesvesno! posmatranja, ve( je $elokupnu situa$iju videla odozgo, kao da su se %njene oi nalazile na tavani$i&, kako je opisala" ;ije lako objasniti kako se u stanju te*ko! kolapsa mo!u odi!rati tako intenzivni psihiki pro$esi, pristupani kasnijem se(anju, i kako su se mo!li sa zatvorenim oima opaziti stvarni do!a8aji sa konkretnim pojedinostima" -rema svim pretpostavkama oekivalo bi se da tako jasna anemija moz!a znatno oteava, odnosno spreava nastajanje upravo visoko'kompleksnih psihikih zbivanja" ,lian sluaj, u kome je, me8utim, bilo znatno vi*e izraena E,- izneo je Okland <edes .,ir ?u$kland <eddes/ u >oCal =edi$al ,o$ietC .M^" ebruar TVM^/" Ovaj pa$ijent je za vreme jedno! kolapsno! stanja posmatrao ot$epljivanje inte!ralne svesti od telesne svesti, pri emu se ova dru!a postepeno rastapala u svoje .or!anske/ komponente" -a$ijent je imao veri ikovanu E,-"TMI Ovakva iskustva ukazuju na to da u stanjima nesvesti, !de po svim ljudskim mi*ljenjima postoje sve !aran$ije za to da je onemo!u(ena delatnost svesti a pre sve!a ulna opaanja, protiv svih oekivanja moe postojati svest, predstave koje se mo!u re
12: 2!. i3vetaj kod K5rre 8 K6e #ersonalit$ o f Ean, !. 190. 9a !. 199. o!isan je drugi s u'aj iste vrste.

produkovati, akt pro$ene i opaanja" -ropratno ose(anje lebdenja, promena u!la posmatranja, !a*enje sluha i $enestetskih opaanja ukazuje u prav$u promene lokaliza$ije svesti, na neku vrstu odvajanja od tela, odnosno od kore veliko! moz!a ili samo! moz!a, !de se smatra da je $entar enomena svesti" ?ko su ovakva razmi*ljanja ispravna, onda se ovek mora zapitati da li u nama jo* neki nervni supstrat osim moz!a moe misliti i opaati, ili se kod ovih psihikih zbivanja, koja se odi!ravaju za vreme besvesti, radi + sinhronikim enomenima, to jest + do!a8ajima koji ne stoje ni u kakvoj kauzalnoj vezi sa or!anskim pro$esima" -oslednja mo!u(nost se ne moe bez daljne!a odba$iti, po*to ima opaanja nezavisnih od vremena i prostora, kao *to su E,-, koja se ne mo!u objasniti biolo*kim supstratskim pro$esima" Tamo !de su ulna opaanja po sebi nemo!u' (a, ne moe se raditi ni + emu dru!om do + sinhro' ni$itetu" Tamo !de su, me8utim, prisutni prostorni i vremenski uslovi koji bi mo!li da omo!u(e per$ep$iju i aper$ep$iju a !de je samo u!a*ena delatnost svesti, dakle po svoj prili$i samo unk$ija kore a !de se, uprkos tome, kao *to je sluaj u na*em primeru, odvijaju svesni enomeni opaanja i pro$ene, tu bi mo!ao da do8e u obzir neki nervni supstrat" U svakom sluaju skoro je aksioma da su svesna zbivanja vezana za veliki mozak a da svi nii $entri sadre samo re leksne spojeve koji su po sebi nesvesni" Ova aksioma u potpunosti vai za podruje simpatikusa" :bo! to!a se insekti smatraju re leksnim automatima, po*to nemaju $erebrospinalni nervni sistem, ve( samo !an!liozni sprovodni sistem"

aM

Ovo !ledi*te je donekle poljuljano istraivanjima na pelama, koje je preduzeo Gri* ." 1" Gris$h/ u <ra$u" ;aime, ispostavilo se da pele, pomo(u svoje svojstvene i!re, ne samo da saop*tavaju da su na*le mesto sa hranom, ve( i da pokazuju prava$ i udaljenost" -omo(u ovo! saop*tenja nove pele su u stanju da direktno odlete na mesto sa hranom"TMa Ovo saop*tenje sQ u prin$ipu ne razlikuje od in orma$ija
%C^ 3us dem >eben der Wienen, 4.

me8u ljudima" =e8utim, u sluaju me8uljudskih in' orma$ija ove (emo shvatiti kao svesne i namerne i jedva da moemo zamisliti kako bi, na primer, optueni ili nje!ov branila$ mo!ao da dokae sudskom ve(u da je neka takva radnja usledila nesvesno" U nevolji, pozivanjem na psihijatrijsko iskustvo mo!lo bi se jo* prihvatiti da saop*tenje neke stvarne in orma$ije izuzetno moe uslediti i u sumranom stanju, ali bi se izriito ne!iralo da se saop*tenja ovakve vrste normalno smatraju nesvesnim" Uprkos tome bila bi mo!u(a pretpostavka da je opisani pro$es kod pela nesvestan" ?li time nije dobijen od!ovor na pitanje, po*to smo i dalje kon rontirani sa injeni$om da !an!liozni sprovodni sistem u prin$ipu na iz!led postie isto *to i kora na*e! veliko! moz!a" Uostalom ne moe se dokazati da su pele nesvesne" ;a ovaj nain smo primorani na zakljuak da nervni supstrat kao *to je simpatikus, in pun$to porekla i unk$ije tako razliit od $erebrospinalno! sistema, oi!ledno isto tako dobro moe da ostvari zamisli i opaanja" :a *ta onda treba smatrati simpatikus kod kimenjaka) Da li i ovaj sistem moe stvoriti ili prenositi spe$i ina psihika zbivanja) Gri*ova posmatranja dokazuju postojanje trans$erebralno! mi*ljenja i opaanja" Ova se mo!u(nost mora imati na umu kada se ho(e da objasni postojanje svesti unutar besvesti tokom nesvesti$e" ;aime, za vreme nesvesti$e simpatikus nije paralisan i sto!a bi mo!ao da do8e u obzir kao mo!u(i nosila$ psihikih unk$ija" ?ko je tako, onda bi se moralo naba$iti pitanje da li bi se na isti nain mo!la posmatrati normalna nesvesnost spavanja, koja sadri svesti pristupane sna!e) To jest, dru!im re$ima da li snovi manje potiu iz usnule delatnosti kore ili, naprotiv, iz simpa'tikusa nepo!o8eno! spavanjem, dakle da su trans$e'rebralne prirode)o Izvan jo* potpuno neprovidno! psiho iziko! pa'
$ 9ajnovija istraivanja bio ogije snova *koja datira]G.8 i3 vremena !os e .ungove smrti+ su !oka3a a da snovi ne !oti'u i3 de atnosti kore veI i3 centra koji se na a3i u ne!osrednoj b i3ini !roduene modine *nuc eus reticu aris cauGda is !ontis+. E (idi H. Zartmann, 4 ee! and Ireaming Litt e &roUn and Co. 190<. &oston. *Prim. g . urednika+

ralelizma sinhronistiki enomen ne predstavlja prolaznu i lako dokazivu pravilnost" :bo! to!a ovek isto tako mno!o ose(a disharmoniju stvari kao *to je zau8en njihovom usputnom harmonijom" ;asuprot ideji prestabilirane harmonije sinhronistiki aktor iziskuje samo postojanje prin$ipa neophodno! za spoznajnu delatnost na*e! razuma, koji bi se kao etvrti prikljuio priznatoj trijadi prostora, vremena i kauzalnosti" #ao *to su ovi dodu*e neophodni, ali ne apsolutni 6 ve(ina psihikih sadraja je bes'prostorna7 vreme i kauzalnost su psihiki relativni, 6 tako se i sinhronistiki aktor ispostavlja kao tek uslovno vae(i" :a razliku od kauzalnosti, koja tako re(i neo!ranieno dominira slikom makro iziko! sveta, pri emu je njena univerzalna domina$ija u!roena tek kod izvesnih niih domena sinhroni$itet se potvr8uje kao enomen koji je iz!leda u!lavnom povezan sa psihikim uslovima, naime sa zbivanjima u nesvesnom" ,a relativnom praviino*(u i uestalo*(u eksperimentalno se dokazuju sinhronistiki enomeni kod intuitivnih, %ma!ijskih& pro$edura, !de su dodu*e subjektivno ubedljivi ali objektivno se jedva ili vrlo te*ko mo!u dokazati dok su statistiki neobuhvatni .bar zasada ne/" ;a or!anskom stupnju mo!la bi se moda biolo*ka mor o!eneza posmatrati sa u!la sinhronistiko! aktora" -ro " ?" =" Dalk .Dal$P/ iz Arisela shvata ormu, uprkos njene veze za materiju, kao ivoj materiji nadre8eni kontinuitet&"Too U do!a8aje bez uzroka, u koje kao *to smo videli spadaju i sinhronistiki, Dejms Dins .9ames 9eans/ ubraja i raspad radijuma" On kae@ %>adioaktivni raspad predstavlja se kao dejstvo bez uzroka navode(i na pomisao da poslednji zakoni prirode nisu kauzalni"&Tp Ova krajnje paradoksalna ormula$ija koja potie iz pera jed' no! iziara, karakteristina je za nedoumi$u koja prati radijumov raspad" Ovaj, odnosno enomen po'
QV >a Eorphogenese dans le cadre de la biologie gene rale. 2!. gore !omenuta ra3mi janja 3oo oga A. C. Zard5. gN #hpsik uvd #hilosophie. 4. h i 22<.

luvrednosno! vremena, u stvari iz!leda kao bezuz'roni poredak, pod koji pojam potpada i sinhroni$i'tet, + emu (e kasnije jo* biti re$i" #od sinhroni$iteta se ne radi + ilozo skom !ledi*tu ve( + empirijskom pojmu, koji postuli*e jedan za spoznaju neophodni prin$ip" To nije ni materijalizam ni meta izika" ;ijedan ozbiljni istraiva ne(e tvrditi da je su*tina posmatranjem utvr8eno! postojanja ili priroda posmatrano!, naime psiha, ne*to poznato i spoznato" ?ko se najnoviji zaklju$i prirodnih nauka pribliuju jedinstvenom pojmu bivstva, kome po!oduju aspekt

aN

vremena i prostora s jedne i kauzalnosti i sinhroni$iteta s dru!e strane, onda tu nema nie!a zajedniko! sa materijalizmom" ;aprotiv, iz!leda da se ovde pokazuje mo!u(nost da se eli'mini*e neuporedivost izme8u posmatraa i posmatrano!" ?ko je to sluaj, onda bi iz to!a proisteklo jedinstvo bivstva, koje bi moralo biti izraeno pomo(u novo! pojmovno! jezika, naime pomo(u %neutralno! jezika&, kako je to po!odno ormulisao -auli" -rostor, vreme i kauzalnost, ova trijada klasine izike slike sveta, bila bi pomo(u aktora sinhroni$iteta dopunjena u tetradu, naime u Puaternio koji bi omo!u(avao sud $elovitosti"
!rostor kau3a nost

j
vreme

sin6ronicitet

Ovde se sinhroni$itet prema ostala tri prin$ipa odnosi kao jednodimenzionalnostTop vremena prema trodimenzionalnosti prostora ili kao opreno etvrto u Fimajosu koje se me*avini tih troje moe samo %na silu& pridodati, kako kae -laton"Too #ao *to uvo8e'
8t> .a ne u3imam u ob3ir -iraeovn visedimen3iona nost vremena. "$" 2!. moj ' anak Sersuch einer ps$chologischen Ieutung des Frini=itsdogmas u, S$mbolik des )eistes, 4. %2% *Des. Berke+.

nje vremena kao etvrte dimenzije u modernu iziku uslovljava postulat neopaajno! prostorno vremensko! kontinuiteta, tako i sinhroni$itet sa njemu svojstvenim smisaonim kvalitetom stvara sliku sveta jedne skoro zbunjuju(e nepredstavljivosti"TNJ -rednost ove dopune je ormiranje !ledi*ta, koje u opis i spoznaju prirode unosi psihoidni aktor, naime apriori'stiki smisao .%jednorodnost&/" Time se ponavlja a istovremeno i re*ava problem koji se kao $rvena nit alhemistikih ilozo a, naime takozvani aksiom Earije, Jevrejke .ili #optkinje/@ j + im+e NO 1 5i+e .iz tre(e! sledi jedno {kao etvrto/"TNT I ovo .opskurna opserva$ija/ potvr8uje ono *to sam prethodno rekao da se, naime, prin$ipijelno nova !ledi*ta po pravilu ne otkrivaju u ve( poznatim podrujima ve( na zabaenim, izbe!avanim ili ak ozlo!la*enim mestima" ,tari san alhemiara, transmuta$ija hemij'skih elemenata, ova toliko ismejavana ideja ostvarena je u na*e vreme, a njena simbolika, koja nije bila manji predmet ismejavanja, postala je pravi majdan za psiholo!iju nesvesno!" ;jena dilema izme8u tri i etiri, koja se sre(e ve( u okvirnim priama Fimajosa a dopire sve do s$ene #abira u ?austu ++ od strane alhemiara WVI veka <erardusa Dorneusa, shva(ena je kao opredeljivanje izme8u hri*(ansko! trojstva i %serpens Puadri$ornutus& .etvororo!a zmija/, to jest 8avola" #ao da predose(a ono *to (e nai(i on se uva od neznaboako! kvaterniteta, koji je inae toliko leao na sr$u alhemiarima, po*to je nastao iz binariusa .dvobroj/, dakle iz materijalno!, ensko! i 8avolsko!"m =" O" on Gran$ .von Granz/ je ovo isti$anje trini tarne zamisli dokazala u paraboli Aernar'dusa Trevizanusa, zatim u 3mphitheatrum #unrata
so 4ir .ames .eans A#h$sik und #hilosophie4 smatra da bi mog o biti da "!orek o dogaSaja u ovom !ods oju *tj. s one strane !rostora i vremena+ obuhvata i nau sopstvenu duhovnu delatnost. Kako da buduIi tok dogaSaja jednim de om 3avisi od ove du6ovne de atnosti.# 2 ovom ra3matranju kau3a i3am mi ne )3g eda odriv. 181 2!. Ps5c6o ogie und A c6emie *Des. Berke 7))+. iss Fheatrum chemicum ), Ie tenebris contra naturam, P. =1>.

.#hunrath/, kod " \R_\ .\R_/ i u 36uarium Sapientum ?nonimusa .?nonCmus/"ToN -auli ukazuje na polemiku izme8u #eplera i >oberta Gluda .Gludd/, u kojoj je uenje + koresponden$iji pripalo ovom dru!om dok je prvi morao da ustupi mesto uenju + tri prin$ipa"TNI Odluivanju u prilo! trojstva, koje stoji u izvesnoj protivurenosti prema alhemijskoj tradi$iji, sledilo je prirodnonauno doba, koje vi*e nije poznavalo $orrespondentia, ve( se iskljuivo vezivalo za trijadnu sliku sveta koja je nastavljala tip triniteta, naime sveta koji je opisivan i obja*njavan pomo(u prostora, vremena i kauzalnosti" >evolu$ija izike izazvana otkri(em radioaktivnosti znatno je modi ikovala klasina shvatanja" -romena je u tolikoj meri znatna da moramo podvr!nuti reviziji klasinu *emu na koju sam se prethodno pozivao" #ako sam zahvaljuju(i ljubaznom intereso'vanju koje je pokazivao !ospodin pro esor b" -auli prema mojim istraivanjima, uivao prednost da di'skutujem ovo prin$ipijelno pitanje sa strunim izi'arem, koji je istovremeno razumevao moje psiholo*ke ar!umente, bio sam u stanju da nainim jedan predlo! koji obuhvata i modernu iziku" -auli je predloio da se protivstavljanje vremena i prostora u klasinoj *emi zameni pomo(u ener!ija .odravanje/ 6 prostor'vreme'kontinuuma" Ovaj predlo! dao mi je povoda da blie opi*em par kauzalnost'sinhro'ni$itet, u $ilju uspostavljanja izvesno! spoja izme8u ta dva hetero!ena pojma" ,hodno tome sloili smo se za slede(i Puaternio@
neunitiva energija 8 8. konstantni s!oj nekonstantni
moI

s!oj
kont ngen

!oG ;ei

aI

!omoIu dejstva *kau3a nost+ kontinuitet !rostor G vreme

nosno

*sinnronicitet+

1%%Y. L. m. Qran38 Iie #arabel von der ?ontina des )raf e n von Farvis, 3a sada jo neobjav jen manuskri!t. 1%: (idi drugi !ri og sveske 5aturerklGrung und #s$che.

Ova *ema s jedne strane zadovoljava postulate moderne izike, s dru!e pak psiholo!ije" -siholo*ko !ledi*te zahteva jo* obja*njenja" #ao *to je ranije pomenuto, kauzalistiko obja*njenje sinhroni$iteta iz!leda iskljueno" Ono se u!lavnom sastoji od %slu'ajnih jednorodnosti" ;je!ov tertium $omparationis poiva na psihoidnim datostima, koje obeleavam kao arhetipove" Ovi su nejasni, to jest samo priblino odredivi i spoznajni" Oni su dodu*e pridrueni kauzalnim pro$esima, odnosno &noseni& od svih, ali oni vr*e neku vrstu prevazilaenja okvira koju bih ja oznaio kao transgresivitet, budu2i da se jednozna"no i isklju"ivo ne pojavljuju samo u psihi"kom podru"ju, ve2 se isto tako mogu pojaviti i u ne psihi"kim stanjima. .9ednorodnost spoljne! iziko! zbivanja sa psihikim/" ?rhetipske jednorodnosti pona*aju se prema kauzalnim zbivanjima kontingentno, to jest izme8u njih i kauzalnih zbivanja nema zakonomer'nih veza" ,hodno tome oni iz!leda da predstavljaju vanredni sluaj one nezakonomernosti i sluajnosti ili ono! %nezakonito! stanja&, koje %potpuno zakono'merno protie kroz vreme&" kako to kae ?ndreus ,pajzer .?ndreas ,peiser/"TNpf -ri tom se radi + onom poetnom stanju koje nije %odre8eno mehanikim zakonom&" Ono je sluajna pretpostavka ili supstrat na koji se odnosi zakon" ?ko sinhroni$itet" odnosno arhetipove uraunamo u kontin!ente, onda ovaj do'bija spe$i ini aspekt modusa, koji unk$ionalno ima znaenje uobliavaju(e! aktora" ?rhetip predstavlja psihi"ku verovatnost, po*to odslikava proseno instinktivno zbivanje u nekoj vrsti tipa" On je psihiki spe$ijalni sluaj op*te verovatno(e koja %se sastoji od zakona sluaja i prirodi stvara pravila isto kao me' hanika"&TNp Dodu*e ,pajzeru se mPra dati za pravo da su kontin!enti, bar u $arstvu isto! intelekta, %bezoblina stvar&, ali u psihikoj introspek$iji, ukoliko se obuhvate unutra*njim opaanjem, otkrivaju se kao slika ili bolje tip, koji nije samo u osnovi psihike, ve zaudo i psiho izike jednorodnosti"
#'V L. c. !. :. 8X 4!eiser. 1. c. !. =.
)\ .ung8 Odabrana dela, )))

19,

Te*ko je izbe(i kauzalistiku obojenost pojmovno! jezika" Tako %biti emu osnov&, uprkos svojoj kauzalistikoj lju*turi, ne od!ovara neko uzrono i' njenino stanje, ve( samo postojanje ili bivstvova-nje, tj" kontin!en$ija koja se ne moe dalje reduko'vati" Ova smisaona koin$iden$ija ili jednorodnost jedno! psihiko! i jedno! iziko! stanja, koja se nalazi ni u kakvom me8usobnom kauzalnom odnosu, znai, op*te uzev, akauzalni modalitet, bezuzroni poredak" -ostavlja se sada pitanje da li bi na*a de ini$ija sinhroni$iteta, koja se odnosi na jednorodnost psihikih i izikih zbivanja, bila podlona proirenju, odnosno da li bi joj ne*to ovako bilo potrebno" Ovaj zahtev iz!leda da se name(e onda kada se na*e prethodno shvatanje sinhroni$iteta razmotri kao %bezuzroni poredak&" ;aime, pod ovaj pojam naprosto potpadaju svi %stvaralaki inovi&, aprioristike datosti, kao na primer svojstva $elih brojeva, diskon'tinuiteti moderne izike itd" Time onda u kru! na*e! pro*ireno! pojma uvlaimo konstantne i eksperimentalno u svako doba ponovive enomene, *to iz!leda da ne od!ovara prirodi ono!a *to se podrazu'meva pod uim pojmom sinhroni$iteta" Ovi posled'nji su naje*(e pojedinani sluajevi kojima nedostaje eksperimentalna reproduktivnost" U svakom sluaju ovo ne vai u svim sluajevima, kako to pokazuju >ineovi eksperimenti i mno!ostruka iskustva sa vidovito nadarenim osobama" Ove injeni$e dokazuju da u podruju me8usobno nemerljivih pojedinanih sluajeva, vul!o $uriosa, ipak ima izvesnih pravilnosti a samim tim i konstantnih aktora odakle se mora zakljuiti da je na* ui pojam sinhroni$iteta verovatno stvarno isuvi*e uzak i da je sto!a potrebno pro*iriti !a" U stvari sklon sam pretpostav$i da je sinhronicitet u uem smislu samo poseban slu"aj opteg bezuzro"nog poretka, i to ono! jednorodnosti psihikih i izikih zbivanja, !de se posmatra nalazi u povoljnoj situa$iji da moe otkriti tertium $ompa'rationis" ?li sa opaanjem arhetipske podlo!e on pada u isku*enje da asimila$iju me8usobno nezavisnih psihikit i izikih zbivanja svede na .kauzalno/ dejstvo arhetipa i na taj nain da previdi nje!ovu istu kontin!en$iju" Ova opasnost se izbe!ava ako se sinhroni$itet posmatra kao vanredni sluaj op*te! poretka" Time se izbe!ava nedopustivo umnaanje prin$ipa obja*njenja 6 arhetip je

a[

oblik aprioristi"-kog psihi"kog poretka spoznat pomo2u introspekcije. ?ko se ovome pridrui spolj no sinhronistiko zbivanje, onda ono sledi isto osnovno obeleje, to jest ono je raspore8eno na isti nain" Ovaj oblik poretka razlikuje se od poretka osobina $elih brojeva ili diskon'tinuiteta izike po tome *to su ovi dru!i odvajkada pravilni, dok prvi predstavljaju stvaralake "inove u vremenu. Uz put prime(eno ovo je dublji razlo! za*to sam upravo momenat vremena istakao kao ka' rakteristian za ove enomene i obeleio ih kao sinhronisti"ke. =oderno otkri(e diskontinuiteta .to jest poretka na primer kvantuma ener!ije, raspada radijuma itd"/ pripremilo je kraj iskljuive domina$ije kauzalnosti a time i trijasu prin$ipa" Teren, koji su ovi prin$ipi iz!ubili, ranije je pripadao podruju $orrespondentia i sCmpathia, pojmovi koji su dosti!li svoj najve(i razvitak u Oajbni$ovoj prestabiliranoj harmoniji" ,openhauer je isuvi*e malo poznavao empirijske osnove ideje koresponden$ije da bi spoznao bezizlaz'nost svo! kauzalistiko! poku*aja obja*njenja" Danas smo u povoljnom poloaju po*to, zahvaljuju(i E,- eksperimentima, raspolaemo znatnim iskustvenim materijalom" U pouzdanosti ovih injeni$a moe se ste(i slika kada se ovek upozna sa tim da, na primer, rezultat E,- eksperimenata ,ola .," <" ,oal/ i <oldnija ." " <oldneC/, kako istie Hainson .<" E" Hut$hinson/TN^ poseduju verovatno(u od T@TJNT v IONT od!ovara zbiru molekula u M[J"JJJ tona vode" U podruju prirodnih nauka ima samo relativno malo eksperimentalnih radova iji bi rezultati i priblino dostizali tako visok stepen si!urnosti" -reterana skepsa u odnosu na E,- stvarno nema dovoljno razlo!a koji bi joj se mo!li navesti u prilo!" ;jen bitni razlo! je danas samo jo* nenaunost, koja na alost
4oa 8 Science and Felepath$, !. =.

kao skoro neizbena posledi$a prati spe$ijaliziranja i ve( po sebi sueni horizont posebno! prouavanja nepoeljno i *tetno zaklanja od vi*ih i daljih !ledi*ta" Lovek je ve( isuvi*e esto doiveo da takozvana sujeverna mi*ljenja sadre jez!ro istine" Tako moe biti da prvobitno ma!ino znaenje rei@ %XDns$hen& .%eleti&, koje je jo* sadrano i u rei %bDns$helruteo .arobni *tapi(/, nije samo prosto elja u smislu traenja ve( i da istovremeno izraava i .ma!ijsko/ dej'stvo,Tfp kao *to i prastaro verovanje u delotvornost molitve poiva ha iskustvu sinhronistikih proprat'nih pojava" ,inhroni$itet nije ni*ta za!onetniji ili tajanstve'niji od diskontinuiteta izike" ,amo $ementirano ube'denje + svemo(i kauzalnosti je ono *to priprema te*ko(e razumevanja i dovodi do to!a da iz!leda nezamislivo da se mo!u desiti ili postojati bezuzroni do!a8aji" ?li ako ih ima, onda ih moramo oslovljavati kao stvarala"ki "in u smislu creatio continua,%VV delom odvajkada, delom kao sporadino ponavljani poredak koji se ne moe svesti na postoje(e ante$en'den$ije" ,amo po sebi se razume da se ovek mora uvati da svako zbivanje, kome je nepoznat uzrok,
8, Drimm8 -eutsc6e X5t6o ogie8 )8 4. %:0. Parobne stvari su oruSe koje su iskova i !atu jci. @e ja je "boja snagaG '$V Pod !ojmom creatio continua ne mis i se samo na ni3 sukcesivni6 stvara a'ki6 'inova8 veI i na ve'ito !risustvo jednog stvara a'kog 'ina8 u smis u "sem!er !atrem Auisse. et genuise verbum# */rigenes8 -e !rinci!iis8 ib. )8 ca!. )). i i "aeternus creator mentium# *Augustinus8 Xonjessiones. ib. 7)8 ca!. 777)+. &og je sadran u njegovom stvaranju 9ec indiget o!eribus suis8 tan`uam in eis co ocetur8 ut maGneatx sed in sua aeternitate !ersistit8 in `ua manens omni5 `uaecum`ue vo uit Aecit in coe is et in terra#. *Augustinus. Hnarratto in Ps. C7)))+. /no to se u vremenu deava sukcesivno8 bojem du6u je istovremeno, "Xutabi ium dis!ositioGnem immutabi is ratio continet8 ubi sine tem!ore simu sunt8 `uae in tem!oribus non simu sunt.# *Pros!erus A`uitanus8 4ententiee e.r 3ngustino delibatae, 7L)+. "/rdo tem!orum in aeterna -ei sa!ientia sine tem!ore est.# *L. c. L()1. Pre stvaranja uo!te nije bi o vremena8 ovo je !o'e o tek sa kretanjem stvari, "Potius ergo tem!us a creatura8 `uam creatura coe!it a tem!ore.# *L. c. CCL777+. #9on enim erat tem!us ante tem!us8 tem!us autem cum mundo concreatum est.# *Anon5mus8 -e tri! ici 6abitacu o. ca!. (+.

smatra bezuzronim" Ono je bezuzrono, kako sam ve( istakao, samo u onim sluajevima !de se uzrok ne moe ak nifzamisliti" :amislivost je svakako pojam koji zahteva najvi*u kritiku" ?ko bi, na primer, atom od!ovarao svom prvobitnom ilozo skom pojmu, onda bi nje!ova deljivost bila nezamisliva" ,misaone koin$iden$ije su zamislive kao iste sluajnosti" ?li *to se vi*e !omilaju i *to je ve(e sla!anje, tim se vi*e smanjuje njihova verovatnost i tim vi*e raste njihova nezamislivost, to jest, oni se vi*e ne mo!u smatrati istim sluajnostima, ve( se zbo! nedostat' ka kauzalno! obja*njenja moraju prihvatiti kao poredak" -ri tom postoji, kao *to je na!la*eno, %nedostatak obja*njivosti& ne samo zbo! injeni$e da je nepoznat uzrok ve( i zbo! to!a *to takvo obja*njenje nije zamislivo sa na*im sredstvima razumevanja" Ovaj sluaj se javlja onda kada prostor i vreme iz!ube svoj smisao, odnosno postanu relativni, po*to se u ovim uslovima vi*e ne moe utvrditi pa ak ni zamisliti kauzalnost koja za svoje postojanje pretpostavlja prostor i vreme"

a]

Iz ovo! razlo!a iz!leda mi neophodno da se pored prostora, vremena i kauzalnosti uvede jo* jedna kate!orija koja ne omo!u(uje samo karakteriza$iju enomena sinhroni$iteta kao posebnu klasu prirodnih do!a8aja, ve( i konti!ente shvata kao s jedne strane ne*to op*te, odvajkada postoje(e a s dru!e kao zbir mno!ih, u vremenu odi!ranih, individualnih stvaralakih inova"

a^

->?#TIB;? U-OT>EAIVO,T ?;?OI:E ,;OV? Terapijska upotrebivost analize snova je jo* uvek vrlo osporavana tema" =no!i je smatraju neophodnom u praktinom leenju neuroza i time san po psihikoj vanosti podiu do unk$ije ekvivalentne svesti" ;asuprot tome, dru!i osporavaju vanost analize snova i time san svode na neznatan psihiki sporedni produkt" ,amo po sebi je razumljivo da svako !ledi*te koje nesvesnom pripisuje odluuju(u ulo!u u izbijanju neuroza, priznaje i snu, kao neposrednom izrazu to! nesvesno!, bitni praktini znaaj" Isto tako je razumljivo da !ledi*te koje ili osporava nesvesno ili !a bar etiolo*ki smatra bezvrednim, ta'ko8e i analizu snova smatra nepotrebnom" =oe se smatrati alosnim da je leta !ospodnje! TVNT, vi*e od pola stole(a od kada je #arus stvorio pojam nesvesno!, vi*e od stole(a od kada je #ant !ovorio + %ne'merljivom polju tamnih predstava&, dve stotine !odina od kako je Oajbni$ postavio temelje psihiki nesvesno!, a ne !ovore(i + doprinosu jedno! :anea, Glurnoja i mno!ih dru!ih, jo* uvek, prema svemu sude(i, injeninost nesvesno! kontroverzna" ?li na ovom mestu, !de se radi + iskljuivo praktinom pitanju, ne(u iznositi nikakve apolo!ije nesvesno!, iako se na* posebni problem analize snova podudara i skopan je sa hipotezom + nesvesnom" Aez nesvesno! san je samo lusus naturae, besmisleni kon!lomerat
[' Predavanje odrano na () 1ongresu /!teg ekarGskog drutva 3a !si6otera!iju8 -re3den 19%1. !ub ikovano u 1ongresnom i3vetaju. 4abr. de a 7(). 19=>

aa

zdrobljenih dnevnih ostataka" ?ko bi bilo tako, onda ne bi postojao ak ni razlo! izvinjenja za diskusiju + upotrebljivosti analize snova" Ovu temu moemo tretirati samo na osnovu prihvatanja postojanja nesvesno!, po*to postavljena svrha analize snova nije nekakva misaona veba, ve( nalaenje i privo8enje u svest do tada nesvesnih sadraja, koji se smatraju znaajnim za obja*njenje ili leenje neuroze" Onome kome hipoteza iz!leda neprihvatljiva, za nje!a i ne postoji pitanje upotrebivosti analize snova" -o*to na osnovu na*e hipoteze nesvesno ima etiolo*ki znaaj, i po*to su snovi neposredni odraz nesvesne psihike delatnosti, poku*aj analize i tumaenja snova najpre sa nauno! !ledi*ta je teorijski opravdan zahvat" Ukoliko ovaj poku*aj uspe, od to!a bismo prvenstveno mo!li da oekujemo nauni uvid u strukturu psihike etiolo!ije, sasvim nezavisno od eventualno! terapijsko! dejstva" ?li kako praktiaru nauna otkri(a u najboljem sluaju predstavljaju prijatan sporedni produkt terapijske delatnosti, onda mo!u(nost neko! isto teorijsko! rasvetljavanja etio'lo*kih pozadina jedva da bi bio dovoljan motiv ili ak indika$ija praktine primene analize snova" Iz!ledalo bi kao da lekar od ovo! razmatrano! rasvetljavanja oekuje terapijski e ekat" U ovom sluaju on podie primenu analize snova na nivo lekarske dunosti" #ao *to je poznato Grojdova *kola *iroko zastupa stanovi*te da je osvetljavanje i obja*njava' nje, to jest potpuno privo8enje u svest nesvesnih etiolo*kih aktora od najve(e! terapijsko! znaaja" ?ko prihvatimo stanovi*te da je ovo oekivanje opravdano injeni$ama, onda samo preostaje pitanje da li je analiza snova iskljuivo ili relativno, to jest zajedno sa dru!im metodama podesna za iznalaenje nesvesne etiolo!ije ili uop*te to nije" -retpostavljam da je poznat od!ovor Grojdovo! !ledi*ta" Ovaj od!ovor mo!u da potvrdim utoliko *to snovi, naroito ini$ijalni snovi, to jest oni iz perioda neposredno! poetka leenja, ne retko nedvosmisleno iznose na svetio dana etiolo*ki bitne aktore" ,lede(i primer moe posluiti kao ilustra$ija reeno!" 9edan ovek na rukovode(em poloaju eleo je da me konsultujjtj, + jednom problemu" On pati od stra*fjivosti" nesi!urnosti, vrto!lavi$e, ponekad sve do povra(anja, !lavobolje, oteano! disanja7 stanje koje jako podse(a na visinsku bolest" -a$ijent iza sebe ima izvanredno usppnu karijeru" Mivot je poeo kao priljean sin siroma*no! seljaka i, zahvaljuju(i velikom trudu i dobroj nadarenosti, peo se stupanj po stupanj do rukovode(e! poloaja, koji je imao izvanredne iz!lede za jo* dalji so$ijalni uspon" U stvari on je upravo dospio do prave odskone daske, odakle bi mo!ao da zapone let u daljine, da se iznenada nije urrib*ala nje!ova neuroza" -a$ijent nije imao kuda do dafna ovom mestu iz!ovori onu toliko poznatu razu, koja poinje stereotipnim re$ima@ %I to upravo sada, kada " " "& itd" ,imptomatolo!ija visinske bolesti iz!ledala je posebno po!odna da drastino prikae pa$ijentovu situa$iju" Ve( u prvoj konsulta$iji pa$ijent je ispriao dva sna iz prethodne no(i" -rvi san je !lasio@ #onovo se nalazim u malom selu gde sam ro8en. 5a ulici je nekoliko seoskih mladi2a od onih koji su ili zajedno sa mnom u kolu. J a se pravim kao da ih ne poznajem i prolazim pored njih. Fada "ujem kako jedan od njih kae pokazuju2i na meneY Faj se ne vra2a "esto u nae selo.N ;ije potrebno nikakvo akrobatsko tumaenje da bi se u ovom snu prepoznalo ukazivanje na skromni poetak nje!ove karijere i razumelo *ta ovaj na!ove'*taj ho(e da kae" Oi!ledno se misli@ %Ti zaboravlja* kako si poeo odozdo, kako si nekada bio duboko dole"& Dru!i san !lasi@ % U velikoj sam urbi, poto putujem. ]o2u da se spakujem, ali ne nalazim stvari. Sreme leti, vitu2e uskoro po2i. 5ajzad uspevam du skupim ono malo svojih stvari, urim na ulicu da bih otkriYi da sam zaboravio torbu sa vanim papirima, bez daha tr"im natrag, najzad je nalazim, ponovo tr"im na stanicu, ali jedva da se pomeram napred. 5ajzad krajnjim naporom utr"avam na peron da bih video kako vhR upravo zami"e iz stani"ne hale. 7n vozi po "udnovatoj krivini u obliku slova S, vrlo je dug, a meni pada na pamet da, ako mainovoda ne bude pazio i da punu paru "im dospe do prave linije, tada 2e se zadnji vagoni kompozicije jo uvek nala-zZi u krivini i bi2e, zbog ubrzanja, izba"eni iz kolo-seka. % stvarno, mainovoda daje punu paru, pokuavam da vi"em, poslednji vagoni se uasno klimaju i stvarno ispadaju iz koloseka. =asna katastrofa. Wudim se sa strahom.N I ]vde nije potreban napor da bi se razumelo iz' la!anje sna" ,an najpre prikazuje uzaludnu, nervoznu urbu da se dospe jo* dalje" ?li kako napred ma*inovoda bezobzirno vozi napred, pozadi nastaje neuroza@ kolebanje i ispadanje iz koloseka" -a$ijent je oi!ledno u sada*njem odseku ivota dosti!ao vrhuna$7 nie poreklo i napori du!o! uspona is$rpli su nje!ove sna!e" On je trebalo da se zadovolji sa posti!nutim, umesto to!a nje!ovo asto'ljublje !a je teralo dalje, sve vi*e u podruja sa, za nje!a, isuvi*e retkim

aV

vazduhom na koji se jo* nije navikao" ,to!a !a je i sna*la neuroza, 6 kao opomena" Iz sasvim privatnih razlo!a nisam mo!ao da pa$ijenta zadrim dalje na leenju a i moje mi*ljenje nije mu posebno !odilo" ?mbi$iozno je poku*ao da iskoristi svoje *anse, ovom prilikom doslov$e je ispao iz koloseka, tako da je katastro a postala stvarnost" Ono *to se iz svesne anamneze moe samo naslutiti, naime visinska bolest kao simbolini prikaz nemo!u(nosti dalje! uspona, kroz san je potvr8eno kao injeni$a" Ovde se sukobljavamo sa injeni$om preko svake mere znaajnom za upotrebljivost analize snova@ san pokazuje unutra*nju situa$iju snevaa, iju istinitost i stvarnost svest uop*te ne priznaje ili samo silom" ,vesno on ne vidi ni najmanji razlo! zbo! e!a ne bi trebalo da ide dalje7 naprotiv, on astoljubivo !ura napred i odrie svoju sopstvenu nesposobnost, koja zatim isuvi*e jasno dolazi do izraaja kroz kasnije do!a8aje u nje!ovom ivotu" U podruju svesti uvek smo nesi!urni u ovakvim sluajevima" ;je!ova anamneza moe se protumaiti i ovako i onako" ;a kraju krajeva i obian vojnik nosi mar*alsku pali$u u svom ran$u, a nije samo jedan sin siroma*nih roditelja dospeo do najve(e! uspeha" :a*to to i ovde ne bi bio sluaj) =oja pro$ena moe biti nejasna, za*to bi moja na!a8anja bila bolja od nje!ovih) ,ada se ovde upli(e san kao izraz nevoljno!, nesvesno! psihiko! pro$esa, izdvojeno! od uti$aja svesti, koji unutra*nju istinu i stvarnost predstavlja onakvima kakve jesu7 ne zbo! to!a *to ja naslu(ujem da su takve i ne onakve kakve bih eleo da budu, ve( kakve jesu" ,to!a sam sebi od to!a nainio pravilo da snove u prvom redu posmatram kao iziolo*ke izraze@ ako se u mokra(i utvrdi da postoji *e(er, onda je to *e(er u mokra(i, a ne belanevina ili urobilin ili bilo *ta dru!o *to bi moda mno!o bolje od!ovaralo mojim oekivanjima" Dru!im re$ima, san prihvatam kao dijagnosti"ki upotrebljivu "injenicu. =oj mali primer sna dao je, *to je uvek sluaj sa snovima, ne*to vi*e od na*ih oekivanja" ,an nam nije dao samo etiolo!iju neuroze, ve( i pro!nozu, pa ak i vi*e 6 skoro neposredno smo saznali !de treba poeti sa terapijom" =oramo da spreimo pa$ijenta da krene punom parom" On je to, uostalom, sebi rekao u snu" :a sada (emo se zadovoljiti ovim tumaenjem i vratiti se na*im razmi*ljanjima, da li su snovi po!odni da objasne etiolo!iju neke neuroze" U ovom smislu moj primer sna je pozitivan sluaj" ?li vrlo lako bih mo!ao navesti bezbroj ini$ijalnih snova u kojima nema ni tra!a od etiolo*ko! aktora, ak u kada se radilo + povezanim, shvatljivim snovima" :e'leo bih, naime, da privremeno ostavim po strani snove, kojima su potrebni briljiva analiza i tumaenje" #ao *to je poznato, ima neuroza ija stvarna etiolo!ija postaje jasna tek na kraju, a ima i neuroza ija je etiolo!ija vi*e ili manje beznaajna" ;a ovaj nain ponovo zadirem u hipotezu od koje smo po*li" naime od pretpostavke da je terapijski neophodno privo8enje u svest etiolo*ko! aktora" U ovoj pretpostav$i jo* se krije dobar deo stare teorije snova" Dodu*e, ni u kom sluaju ne poriem injeni$u da su mno!e neuroze traumato!ene, me8utim, osporavam da su sve neuroze uzrokovane traumatski u smislu presudno! doivljaja u detinjstvu" Ovo shvatanje, naime, uslovljava kauzalistiku, preteno na pro*lost usmerenu panju lekara, koja onda uvek tra!a za onim zato ne vode(i rauna + bitnom "emu, esto na veliku *tetu po pa$ijenta, koji je na ovaj nain prinu8en da u datom sluaju !odinama tra!a za nemo!u(im doivljajem iz detinjstva, uz oevidno zanemarivanje stvari, koje bi neposredno bile od vanosti" Listo kauzalistiki stav je isuvi*e uzak i nije podesan za istraivanje niti su*tine sna niti su*tine ne' uroze" :bo! to!a je pitanje, koje bi snove htelo da koristi samo za nalaenje etiolo*ko! aktora, prejudi$irano i previ8a najve(i deo sneno! uinka" Upravo na* primer moe pokazati $Va je, dodu*e, jasno istaknuta etiolo!ija, ali da je pored to!a data jo* i pro!noza ili anti$ipa$ija a izvan to!a i terapijski mi!" Ovde spada i veliki broj ini$ijalnih snova, koji ne dodiruju etiolo!iju, ve( se bave sasvim dru!im problemima, na primer, stavom prema lekaru" #ao primer za ovo naveo bih tri sna iste pa$ijentkinje, koja je sanjala u poetku terapije kod tri razliita analitiara" -rvi san !lasi@ %Treba da pre8em dravnu granicu, me8utim nigde je ne nalazim a niko mi ne moe re2i gde je granica.N Ova terapija je, kao bezuspe*na, prekinuta posle kra(e! vremena" Dru!i san !lasi@ %Treba da pre8em granicu. 5o2 je tamna tako da nisam u stanju da na8em carinarnicu. #osle dugog traenja otkrivam slabu svetlost u daljini i pomislim da je tu granica. 3li da bih dospela tamo, moram da pre8em preko jedne doline i kroz mra"nu umu, gde gubim orijentaciju. Fada prime2ujem da neko prilazi. 7vaj me iznenada gr"evito grabi i ja se budim u strahu.N Ovaj terapijski postupak je prekinut posle nekoliko nedelja, po*to je do*lo do nesvesno! identiteta analitiara i analizovane pa$ijentkinje, *to je dovelo do potpune

VJ

dezorijenta$ije" Tre(i san se zbio kada je pa$ijentkinja bila kod mene na leenju" On !lasi@ Eoram da pre8em gra nicu, to jest ve2 sam je prela i nalazim se u vajcar-skoj carinarnici. +mam samo ru"nu torbu i ube8ena sam da nemam nita za carinjenje. 3li carinik pre-bira torbu i na moje "u8enje izvla"i iz nje dva dueka.N :a vreme terapijsko! postupka kod mene pa$i' jentkinja se udala, iako je u poetku !ajila estok otpor" Etiolo!ija neurotsko! otpora bila je jasna tek posle mno!o mese$i i u ovim snovima nije bila naznaena ni jednom jedinom reju" ,novi su ovde bez izuzetka anti$ipa$ija i odnose se na oekivane te*ko(e kod dotino! lekara" Ovi primeri, umesto mno!ih dru!ih slinih, mo!u pokazati da su snovi vrlo esto anti$ipa$ije, koje pri isto kauzalistikom posmatranju sasvim !ube svoj pravi smisao" Ovi snovi daju sasvim nedvosmislenu in orma$iju + analitikoj situa$iji, ije je ispravno poznavanje terapijski od najve(e! znaaja" Oekar br" T ispravno shvativ*i situa$iju uputio je pa$ijentkinju lekaru br" M" #od ovo! pa$ijentkinja je sama izvela zakljuak iz njenih snova i dobrovoljno oti*la tre(em lekaru" =oje tumaenje ju je, dodu*e, razoaralo, ali injeni$a da je san najavljivao prelazak !rani$e kao ve( ostvareni korak, pomo!la joj je da izdri uprkos svim te*ko(ama" Ini$ijalni snovi su esto zau8uju(e jasni i razumljivi" ?H sa uznapredovalom analizom snovi uskoro !ube svoj jasni karakter" ?ko !a izuzetno zadre, onda ovek moe biti si!uran da analiza jo* uop*te nije dodirnula bitni deo linosti" -o pravilu, uskoro po poetku analitiko! postupka snovi postaju sve nejasniji i zbrisaniji, ime je znatno oteano njihovo tumaenje, ovo i sto!a *to se obino uskoro dopire do ono! nivoa !de lekar stvarno vi*e ne sa!ledava situa$iju" Dokaz za ovo je *to snovi postaju sve nejasniji, *to je, naravno, sasvim .sa aspekta lekara/ subjektivni zakljuak" >azumevanju nije ni*ta nejasno, samo nerazumevanju stvari iz!ledaju nejasne i zamr*ene" -o sebi snovi su, naravno, jasni, to jest, upravo onakvi kakvi moraju biti u trenutnim uslovima" ?ko se jednom u kasnijem stadijumu terapijsko! postupka ili ak posle nekoliko !odina ponovo sa!ledaju nekada*nji snovi, ovek se esto hvata za !lavu kako je onda mo!ao biti tako slep" Dakle, ako se sa uznapre'dovalom analizom sre(emo sa snovima koji su u po're8enju sa jasnim ini$ijalnim snovima znatno tamniji, onda lekar ne treba snovima da pripisuje zamr*enost, zbunjenost, niti da pa$ijenta optui za na'merni otpor, ve( da nalaz shvati kao znak svo! rastu(e! nerazumevanja, isto kao i psihijatar koji bi kada pa$ijenta naziva %smetenim&, ovo trebalo da shvati kao projek$iju i sebe nazove smetenim, po*to je nje!ovo razumevanje smeteno neobinim pona*anjem bolesnika" Izvan ovo!a terapijski je neobino vano da se bla!ovremeno uvidi svoje nerazumevanje, jer pa$ijentu nije ni*ta nepodno*ljivije do da !a uvek razumeju" On se tako i tako prepu*ta tajanstvenoj mo(i lekara i time ovo! upli(e sa nje!ovom pro esionalnom ta*tinom, *tavi*e on se bukvalno naseljava u ivi na samosi!urnom, %dubokom& razumevanju lekara, !ube(i na taj nain svako ulo za stvarnost, *to je podlo!a za tvrdokorna preno*enja i usporavanja terapijsko! uspeha" >azumevanje je, kao *to je poznato, sasvim su' bjektivni pro$es" Ono ne moe biti jednostrano tim pre *to lekar razume a pa$ijent ne" U ovom sluaju lekar smatra svojom duno*(u da ubedi pa$ijenta, ako mu to ne uspe, onda mu lekar preba$uje da !aj@ odre8eni otpor" U ovom sluaju, to jest tamo !de je razumevanje jednostrano, ja bih mirno !ovorio + ne'razumevanju" po*to je, u su*tini uzev, vrlo malo vano da li lekar razume7 me8utim, sve zavisi od to!a da li pa$ijent razumni ,to!a razumevanje bi pre trebalo da bude sporazum, sa!lasnost koja je plod uzajamno! razmi*ljanja" Opasnost kod jednostrano! ra' zumevanja sastoji se, naime, u tome *to lekar stvara sud + snu na osnovu predubedenja, koji se ortodoksno slae sa nekim uenjem ili je ak, u krajnjoj liniji, u su*tini taan" ?li ovaj ne postie dobrovoljnu sa!lasnost pa$ijenta i zbo! to!a je praktiki netaan@ ne'taan i sto!a *to anti$ipira a time i parali*e razvitak pa$ijenta" ;aime pa$ijenta ne moramo poduavati

nekoj istini 6 u tom sluaju obra(amo se samo nje!ovom razumu 6 ve( on mora da se razvije prema ovoj istini, a tako se dopire do nje!ovo! sr$a, *to inae dublje zahvata i jae deluje" ?ko je jednostrano lekarevo tumaenje samo u skladu sa nekom teorijom ili kakvim predubedenjem" onda se eventualno pa$ijentovo ube8enje ili izvestan terapijski uspeh temelji na sugestiji, *to treba da bude svakome jasno" ,u!estivno dejstvo, istina, po sebi nije ni*ta za odba$ivanje, ali nje!ov uspeh ima isuvi*e poznate !rani$e, pri emu su!estija svojim nepoeljnim sporednim

VT

dejstvom deluje na samostalnost karaktera, *to bi na due staze radije trebali& da se izbe!ava" Onaj ko se bavi analitikim terapijskim postupkom impli$itno veruje u smisao i vrednost privo8enja u svest, pomo(u e!a se do tada ne'svesni delovi linosti podvr!avaju svesnom izboru b kriti$i" ;a taj nain pa$ijent se suoava sa problemima uz podsti$aj da donese svesnu pro$enu i sve'snu odluku" =e8utim, to ne znai ni*ta manje do direktnu provoka$iju etike unk$ije, ime se an!auj $elokupna linost" :bo! to!a u odnosu na sazrevanje linosti analitiki postupak se nalazi znatno vi*e od su!estije, koja je neka vrsta arobno! sredstva koje dela u mraku i nikada ne postavlja neki etiki zahtev od linosti" ,u!estija je uvek varljiva i isto naredbodavno sredstvo,i trebalo bi, ako je ikako mo!u(e, da sc ne koristi i to kao prin$ip koji je nespojiv sa analitikim terapijskim postupkom ;aravno, ona se moe izbe(i samo tamo !de je lekar svestan njene mo!u(nosti" ;esvesno preostaje jo* dosta i previ*e su!estivno! dejstva" #o ho(e da izbe!ne svesnu su!estiju, mora dakle odre8eno tumaenje sna smatrati nevae(im sve dok ne bude na8en onaj obraza$ kojim se postie i pa$ijentova sa!lasnost" Uzimanje u obzir ovih osnovnih pravila iz!leda mi neophodno prilikom obrade onih snova, ija neprozirnost najavljuje nerazumevanje kako lekarevo tako i pa$ijentovo" Ovakve snove lekar treba uvek da posmatra kao novum, kao in orma$iju J uslovima ne'
14

Jung. Odabrana dela. Ili

MJ&

poznate prirode, + kojoj treba da naui isto onoliko koliko i pa$ijent" -ri tom treba da je samo po sebi razumljivo da lekar ne rauna ni sa jednom teorijskom pretpostavkom i da je voljan da u svakom pojedinanom sluaju otkrije sasvim novu teoriju snova, po*to je ovde pionirskom radu jo* uvek otvoreno nemerljivo polje" Davno prevazi8eno !ledi*te je da su snovi samo potisnuto ispunjenje elja" ,i!urno da ima snova koji mani estno prikazuju ispunjene elje ili strahovanja" ?li e!a tu jo* nema) ,novi mo!u biti nemilosrdne istine, ilozo ske senten$e, iluzije, divlje antazije, se(anja, planovi, anti$ipa$ije, pa ak telepatske vizije, ira$ionalni doivljaji i bo!zna *ta jo*" ;aime, ne smemo zaboraviti jedno@ skoro d`T`"_ vina na*e! ivota odvija se u vi*e ili" manje nesvesnom stanju" ,pe$i ini svesni izraz nesvesno! jeste snevanje" #ao *to du*a ima jednu dnevnu stranu, svest, tako ima i no(nu, nesvesno psihiko unk$ioni'sanje, koje se moe shvatiti kao sneno ma*tanje" #ao *to i u svesti nema samo elja i strahovanja ve( i beskrajno mno!o dru!ih stvari, tako postoji i najve(a mo!u(a verovatno(a da na*a snena du*a raspolae slinim bo!atstvom sadrajnih i ivotnih mo!u(nosti, moda ak i mno!o ve(im od svesti, ija je esen$ijalna priroda kon$entra$ija, o!ranienje i isklju' ivost" #od ovakvo! stanja stvari nije neopravdano, ve( upravo preporuljivo da se smisao sna unapred ne o!raniava nekom doktrinom" ;aime, mora se znati da ne retko ima sneva(a koji opona*aju ak i lekara u svojim snovima prema staroj senten$i@ %Lanis pa'nem somniat, pis$ator pis$es"& Ovim nije reeno da ribe, + kojima sanja ribar, nisu uvek ni*ta dru!o do ribe" ;ema jezika koji ne bi mo!ao da se zloupotrebi" Oako se moe predstaviti kako oveka sve ovo moe zavesti na po!re*an put7 ak iz!leda da nesvesno pokazuje tenden$iju da lekara sasvim uplete u nje!ove sopstvene teorije" :bo! to!a upravo kod analize snova udaljujem se koliko je mo!u(e vi*e od teorija, uostalom ne sasvim, jer nam je ne*to teorije uvek po' trebno da bismo bili u stanju da jasno sa!ledamo stvari" Tu spada i teorijsko oekivanje da san uop*te ima neki smisao" To se, naime, ne moe striktno dokazati u svim sluajevima, po*to ima snova koje ovek naprosto ne razume, ni lekar ni pa$ijent" Ipak, moram da nainim jednu ovakvu hipotezu da bih imao hrabrosti da uop*te ne*to zaponem sa snovima" Dalja teorija je da san svesnoj spoznaji dodaje ne*to bitno i da je, sto!a, san koji tako ne*to ne ini, nedovoljno protumaen" I ovu hipotezu morao sam da nainim da bih sebi objasnio za*to uop*te analiziram snove" =e8utim, sve dalje hipoteze, na primer + unk$iji i strukturi sna, su ista zanatlijska pravila i moraju biti pristupane stalnim modi ika$ijama" -ri ovom radu ne srne se ni na trenutak iz!ubiti iz vida da se ovek kre(e po varljivom tlu, !de je nesi!urnost jedino si!urna" #ada ne bi bilo paradoksno, ovek bi tumau snova skoro doviknuo@ %,amo ne zaeli da razume*F& #od neprozirno! sna na prvom mestu se ne radi + tome da se razume i protumai, ve( + briljivoj obradi konteksta. -od tim ne mislim na beskonano %slobodno aso$iranje& podstaknuto snenim slikama, ve( na briljivo, svesno rasvetljavanje onih aso$ijativnih spojeva, koji su objektivno !rupisani oko neke snene slike" :a ovaj rad mno!i pa$ijenti moraju tek da se obue, po*to oni, kao i

VM

lekar, pokazuju nesavladivu sklonost da odmah razume ju i protumae, naroito onda kada su pomo(u lektire ili neuspe*ne analize pripremljeni a samim tim i lo*e upu(eni" :bo! to!a oni prvo aso$iraju teorijski, to jestshvata'ju(i i tumae(i, i naje*(e, na tome i zapnu" #ao i le'f kar tako i oni ele da odmah za8u u neku ruku iza sna u po!re*nom uverenju da je san samo asada koja prekriva stvarni smisao" Takozvana asada, me8utim, kod najve(e! broja ku(a ni u kom sluaju nije varka ili lano izobliavanje, ve( od!ovara sadraju ku(e i esto !a bez daljnje!a izdaje" Tako je i mani estna snena slika sam san i sadri sav smisao" ?ko na8em *e(er u mokra(i, onda je to *e(er a ne %amo asada za belanevinu" Ono *to Grojd naziva % asadom sna& jeste neprozirnost sna, *to je, me8utim, u stvarnosti
G.:$

samo ista projek$ija nerazumevanja" to jest ovek !ovori + asadi samo sto!a *to nema uvida u san" :ato bolje re$imo da se radi + neemu *to je kao neki nerazumljivi tekst, kod koje! uop*te nema asade, ve( koje! jednostavno nismo u stanju da proitamo Tada nije potrebno da tumaimo *ta je iza nje!a ve( prvo moramo da nauimo da !a pro"itamo. To se najbolje moe posti(i, kako sam rekao, pomo(u obrade konteksta" ,a takozvanim slobodnim asooiranjem ne dosp'evam do $ilja, naime, isto toliko uspe*no kao kad bih poku*ao da ovom metodom od!onetnem hetitsko pismo" ;aravno da tom metodom dolazni do svih svojih kompleksa, ali za tu svrhu mi nije p"ireban san, ve( mi za to isto tako dobro moe posluiti neki saobra(ajni znak zabrane ili neka re'eni$a iz novina" ,a slobodnim aso$iranjem nailaze i kompleksi, ali smisao sna samo izuzetno" Da bih ra'zumeo smisao sna, moram da se *to je mo!u(e blie drim slike sna" ?ko neko sanja %sto od jelovine, onda nije dovoljno ako sa tim aso$ira svoj pisa(i sto" iz jednostavno! razlo!a *to nje!ov pisa(i sto nije od jelovine" ,an, me8utim, izriito misli na sto od jelovine" Uzmimo sada da se sneva ovde vi*e nie!a nt dose(a, onda ovaj zastoj ima objektivno znaenje, po*to ukazuje da u neposrednom susedstvu slike sna vlada posebna tama, koja neko! moe zavesti na razliite misli" ;aravno, postojale bi desetine aso$ija $ija sa jelovim stolom7 ali znaajno je da na iz!led ne postoji nijedna" U ovom sluaju potrebno je vratiti se sli$i sna, i ja obino kaem pa$ijentu@ -retpostavimo da ja uop*te ne znam *ta znai re fsto od jelovinef i sto!a mi opi*ite taj predmet i nje!ov isto'rijat sve dok najzad ne shvatim + kakvom se pred' metu radi"& ;a ovaj nain se uspeva da se priblino utvrdi eelokupni kontekst slike sna" #ada se to uim za $eo san, tada se moe preuzeti rizik tumaenja" ,vako tumaenje je hipoteza, samo jedan poku*aj itanja nepoznato! teksta" >ltko je da se jedan" izoiooani, neprozirni san moe tumaiti bar sa priblinom si!urno*(u" ,to!a i tumaenju pojedinanih snova pridajem malo vanosti" >elativnu si!urnost postie tumaenje tek u seriji snova, pri emu slede(i snovi ispravljaju zablude u tumaenju prethodnih" Tako8e se u seriji snova mno!o lak*e mo!u uoiti osnovni sadraji i motivi" :bo! to!a mojim pa$ijentima nalaem da briljivo vode dnevnik svojih snova i tumaenja" Tako8e ih upu(ujem da snove pripremaju na naznaeni nain tako svoj san zajedno sa ve( zapisanim kontekstom mo!u doneti na idu(i as" ;a ovaj nain pa$ijent ui da i bez lekara sa svojim ne'svesnim ispravno postupa" #ada bi snovi bili samo izvor in orma$ija za eti'olo*ki vane momente, onda bi se itava obrada snova mirno mo!la prepustiti lekaru" Ili ako bi lekar snove koristio samo za to da iz njih dobije neki koristan mi! ili da stekne psiholo*ki uvid, onda bi moja metoda si!urno bila izli*na" ?li kako snovi, kao *to pokazuju moji primeri, sadre ne*to vi*e od ono!a *to bi mo!lo pro esionalno da slui lekaru, analizi snova se mora pokloniti posebna panja, po*to se ponekad radi ak + neposrednoj ivotnoj u!roenosti" Izme8u mno!ih sluajeva ovakve vrste jedan mi je ostao posebno upeatljiv" >adilo se + kole!i lekaru" koji je, ne*to stariji od mene, imao obiaj da me pri obinim susretima zadirkuje zbo! %itanja snova&" Tako sam !a jednom sreo na uli$i i on mi doviknu@ %-a, kako si) 9o* uvek tumai* snove) ? propos, nedavno sam sanjao nekakav blesavi san" :nai li to ne*to)& On je sanjao@ #enjem se na visok breg ivicom strmog gle"era. #enjem se sve vie i vie, vreme je vanrednu lepo. Sto se vie penjem, tim mi je prijatnije, imam ose2anje kao da bih mogao ve"ito tako da se penjem. Eoje ose2anje sre2e i moj zanos kada sam dospeo do vrha toliko su veliki da prosto ose2am da bih mogao dalje da se penjem u svemir. 7djednom ovo sam u slanju i da u"inim i diem se u vazduh. #robudio sam se u punoj ekstazi.N

VN

;a ovo sam mu od!ovorio@ %Dra!i kole!a, po*to znam da ipak ne(ete napustiti planinarenje, hteo bih da vas tako re(i usrdno zamolim da se manete penjanja sami" ?ko idete, uzmite dva vodia kojima pod asnom rei obe(ajte apsolutnu poslu*nost"& On se nasmejao" %;epopravljiv si&, rekao je i oprostio se" Vi*e !a nisam video" Dva mese$a posle ovo!a nai*ao je prvi udar" #ao usamljeno! planinara zatrpala !a je lavina, ali !a je ipak u poslednjem trenutku spasla vojna patrola koja se sluajno nalazila na tom terenu" Tri mese$a kasnije do*ao je kraj@ tokom penjanja, bez vodia, sa jednim mladim prijateljem prilikom spusta kroio je preko liti$e bukvalno u va'zduh, *to je sve posmatrao udaljeni vodi koji je stajao u podnoju, pao na !lavu prijatelja koji !a je ekao dole, da bi se oboji$a smrskani skotrljali u ponor" To je bila ekstaza u svakom po!ledu" I pored sve skepse i kritinosti nikada nisam do'speo dotle da snove smatram za Puantits nQ!li!eable" ?ko nam iz!ledaju besmisleni, onda smo samo mi besmisleni, oi!ledno bez mo!u(nosti da tano proitamo za!onetnu poruku na*e no(ne strane" =e8utim, utoliko vi*e treba lekarska psiholo!ija da o*tri svoja ula pomo(u sistematsko! rada na snovima, po*to se bar polovina na*e! du*evno! ivota odi!rava na ovoj no(noj strani, i u istoj meri u kojoj na*a svest zadire u tu no(, nesvesno prodire iz nje u na* dnevni ivot" ;iko ne sumnja u znaaj svesno! doivljaja, za*to bi se onda sumnjalo u znaaj nesvesno! zbivanja) To je isto tako na* ivot, ponekad ak i opasniji ili korisniji od dnevno! ivota" #ako nas snovi iz vesta va ju + unutra*njem, in' timnom, skrivenom ivotu i razotkrivaju komponente linosti pa$ijenta, koje u dnevnom ivotu znae samo neurotske simptome, pa$ijent se, zapravo, onda ne moe tretirati samo sa aspekta svesti i u svesnim pod' rujima, ve( mu je potrebna i terapija nesvesno!" #oliko na*e dana*nje znanje dopire, ovo se ne moe posti(i dru!aije do asimilacijom Dnesvesnih sadraja u svest. jjdZZZZ-jd f-od %asimila$ijom& u ovom sluaju se misli na me8usobno proimanje svesnih i nesvesnih sadraja a ne samo jednostrana pro$ena, davanje dru!o! tumaenja i iskrivljavanje nesvesnih sadraja pomo(u svesti, kako se ovo obino zami*lja a i praktikuje" U

ovom po!ledu postoji mno!o po!re*nih shvatanja + vrednosti i znaaju nesvesnih sadraja" #ao *to je poznato Grojdovo shvatanje vidi nesvesno u sasvim ne!ativnom svetlu, kao *to je i primitivni ovek, prema mi*ljenju te *kole, tako re(i udovi*te" Aajke dadilja + stra*nom praoveku zajedno sa uenjem + in antilno'perverzno'kriminalnom nesvesnom doveli su do to!a da se ne*to prirodno, *to nesvesno zapravo jeste, smatra opasnim monstrumom" #ao da se sve dobro, sve pristojno, sve vredno i sve lepo nalazi samo u svestiF :ar nam svetski rat sa svojim !rozotama stvarno jo* nije otvorio oi, tako da jo* uvek nismo u stanju da sa!ledamo da je na*a svest jo* de'monskija i perverznija od prirodno! bi(a nesvesno!) ;edavno mi je prebaeno da moje uenje + asimila$iji nesvesno! potkopava kulturu i na*e najve(e vrednosti predaje primitivizmu" Ovakvo mi*ljenje moe biti zasnovano samo na potpuno po!re*noj pretpostav$i da je nesvesno monstrum" Ovo shvatanje potie iz straha od prirode i od opipljive stvarnosti. U svrhu spa*avanja od ima!inarnih pandi nesvesno! Grojdova teorija je prona*la pojam sublima$ije" Ono *to je stvarno i kao takvo prisutno ne moe se alhemistiki sublimovati, a ono *to je na iz!led subliminovano, to uopite nije ono *to na osnovu po!re*no! tumaenja iz!leda da jeste" ;esvesno nije demonsko udovi*te, ve( moralno, estetski i intelektualno indi erentno prirodno bi(e" koje postaje stvarno opasno samo onda kada je na* svesni stav prema njemu beznadeno po!re*an" Opasnost od nesvesno! raste u onolikoj meri, koliko potiskujemo" ?li u onom trenutku kada pa$ijent zapone da asimiluje svoje ranije nesvesne sadraje, smanjuje se i opasnost od nesvesno!" Diso$ija$ija linosti, stra*ljivo razdvajanje dnevne i no(ne strane prestaje sa uznapredovalom asimila$ijom" Ono od e!a

se pla' *e moji kriti ari, nai me nadv la8iv anje sves ti od stra' ne nesv esno !, upra vo se de*a va onda , kada je nesv esno potis kiva njem , po!r e*ni m tum aen jem ili obe z' vre8i vanj em omet

VI

eno u svojoj koopera$iji sa sve*(u"

Osnovna !re*ka u odnosu na bivstvo nesvesno! je svakako ona, *to se op*te smatra da su nje!ovi sadraji jednozna"ni i snabdeveni nepromenljivim predzna$ima" Ovo shvatanje je, po mome skromnom mi*ljenju, isuvi*e naivno" Du*a kao samore!uli*u(i sistem je izbalansirana kao i ivot tela" :a sva eks$e'sivna zbivanja odmah i prisilno stupaju kompenza$ije, bez njih ne bi bilo ni normalne razmene materije ni normalne psihe" U ovom smislu moe se u"enje , kompenzaciji objasniti kao osnovno pravilo psihiko! pona*anja uop*te" Isuvi*e malo ovde, dovodi do isuvi*e mno!o tamo" Tako je i odnos izme8u sve'sno! i nesvesno! kompenzatoran" Ovo je jedno od najbolje potvr8enih praktikih pravila tumaenja snova" -ri praktinom tumaenju uvek moemo korisno naba$iti pitanje@ koji se svesni stav kompen'zuje pomo(u sna) #ompenza$ija po pravilu nije samo iluziono ispunjenje elje, ve( injeninost koja je utoliko stvarnija *to se vi*e potiskuje" #ao *to je poznato e8 ne prestaje ako se potiskuje" :bo! to!a sadraj sna treba ozbiljno uzeti kao injeninost i kao takvo! uvesti !a u svesni stav kao saodredni aktor" ?ko se to ne uini, onda se uporno ostaje u onom eks$entrinom svesnom stavu, koji je i uslovio nesvesnu kompenza$iju" U tom sluaju uop*te se ne moe predvideti kako treba dospeti do ispravno! suda + samom sebi i do uravnoteeno! ivljenja" ?ko bi nekome palo na pamet 6 a to je upravo ono e!a se pla*e moji kritiari 6 da nesvesni sadraj stavi na mesto svesno!, onda bi ovaj dru!i bio, naravno, potisnut, na koji nain bi se ranije svesni sadraj ponovo kompenzatorno javio u nesvesnom" Time bi nesvesno sasvim promenilo lik i postalo bojaljivo pristojno u upadljivoj suprotnosti prema zadranom stavu" ,matra se da nesvesno nije doraslo jednoj ovakvoj opera$iji, iako se ova neprestano de*ava i predstavlja nje!ovu najkarakteristiniju unk$iju" :bo! to!a je svaki san in orma$ioni i kontrolni or!an i sto!a najdelotvornije pomo(no sredstvo pri iz!radnji linosti" U nesvesnom po sebi i za sebe nisu nataloene eksplozivne materije, osim ako neka ohola ili kukavika svest nije tamo ne*to od takve materije potajno skrila" >azlo! vi*e da se tek tako ne prolazi pored njeF Iz svih ovih razlo!a drim se heuristiko! pravila da sebi pri svakom poku*aju tumaenja sna postavim pitanje@ koji svesni stav se kompenzuje ovim snomU ;a ovaj nain kao *to se vidi, san dovodim u najuu vezu sa aktuelnim stanjem svesti7 ak mo!u da izriito tvrdim da se san nikada, ak ni priblino si!urno, ne moe

V[

protumaiti bez poznavanja svesne situa$ije" ,amo iz poznavanja svesne situa$ije mo!u(e je odrediti koje znaenje treba dodeliti nesvesnim sadrajima" ,an uop*te nije izolovani, od dnevno! ivota i nje!ovo! karaktera potpuno odseeni do!a8aj" ?ko nam tako iz!leda, onda to nije ni*ta dru!o do na*e nerazumevanje, subjektivna iluzija" U stvarnosti izme8u svesti i sna postoji najstroija kauzalnost i naj inije odmereni uzajamni odnos" Ovaj vaan postupak pro$ene nesvesnih sadraja eleo bih da ilustrujem primerom" 9edan mladi ovek ispriao mi je slede(i san@ Eoj otac odlazi od ku2e njegovim novim kolima. 7n vozi vrlo nespretno tako da se uzbu8ujem zbog njegove prividne gluposti. 7tac vozi levo, desno, napred, nazad, "ime dovod3 kola u opasan poloaj: najzad nale2e na neki zid, pri "emu teko ote2uje kola. San sebe od besa dovikujem mu da bi trebalo da se ponaa pristojno. = tom trenutku moj otac se smeje i meni postaje jasno da je on mrtav pijan.N U osnovi ovo! sna ne nalazi se nikakav stvarni do!a8aj ove vrste" ,neva je si!uran da se nje!ov ota$, ak i kada bi bio pijan, nikada ne bi ovako pona*ao" On sam je voza, vrlo paljiv, u odnosu na alkohol striktno umeren" naroito kada vozi7 on je u stanju da se preko svake mere uzbudi zbo! nespretne vonje ili sitnih o*te(enja kola" Odnos prema o$u je pozitivan" On mu se divi, po*to je neobino uspe*an" Aez dalje! materijala pristupano! tumaenju moe se re(i da ovaj san prua krajnje nepo!odnu sliku nje!ovo! o$a" Dakle, u kom smislu je potrebno da od!ovorimo na pitanje znaaja ovo! sna za sina) Da li je nje!ov odnos prema o$u samo prividno dobar, dok se on u stvarnosti sastoji od nat'kompenzovanih otpora) U tom sluaju sadraju sna moralo bi se dati pozitivno znaenje, to jest moralo bi se re(i@ %To je va* stvarni odnos prema va*em o$u"& -o*to se ne mo!u na(i nikakve neurotske dvosmislenosti, bilo bi nepravedno ose(anja mlado! o' veka opteretiti tako destruktivnim mislima" Terapijski bi to jednostavno bio proma*aj" ?ko je, me8utim, nje!ov odnos prema o$u stvarno dobar, za*to san onda mora da ve*taki prona8e tako neverovatnu priu da bi diskreditovao o$a) U nesvesnom snevaa mora da postoji tenden$ija da produkuje jedan ovakav san" ?ko je tako, onda on !aji razne otpore, moda iz zavisti ili inae nekih dru!ih manje vrednih motiva) -re ne!o *to opteretimo nje!ovu savest, *to je kod osetljivih mladih ljudi prilino opasna stvar, radije bi trebalo da se zapitamo ne za*to, ve( emu jedan takav san) U ovom sluaju od!ovor bi !lasio@ nje!ovo nesvesno oi!ledno eli da de!radira o$a" ?ko ovu tenden$iju prihvatimo kao kompenzatornu injeni$u, onda smo prinu8eni da donesemo zakljuak da je nje!ov odnos prema o$u ne samo dobar ve( ak isuvie dobar. On je u stvari ono *to Gran$uzi nazivaju ils s papa" Ota$ je jo* uvek potpuna !aran$ija nje!ovo! ivota i sneva jo* isuvi*e ivi ono *to ja nazivam provizornim ivotom" To je ak i nje!ova posebna opasnost *to od samo! o$a ne vidi svoju sopstvenu stvarnost, zbo! e!a nesvesno potre ve*taki is orsiranu po!rdu da bi de!radirao o$a a time podi!ao snevaa" ,i!urno nemoralna pro$eduraF ;euvi8avni ota$ bi se uvao od to!a, ali to je vanredno korisna kompenza$ija, po*to sina !oni u suprotnost o$u" bez koje nikada ne bi dospeo do svesno! sa!ledavanja samo!a sebe" Ovo poslednje tumaenje bilo je tano, i shodno tome imalo je od!ovaraju(i e ekat, to jest dosti!lo je spontanu sa!lasnost snevaa a da pri tom nije o*te(ena nijedna stvarno postoje(a vrednost ni kod o$a ni kod sina" Ovo tumaenje, me8utim, bilo je mo!u(e samo pomo(u briljivo! rasvetljavanja $elokupne svesne enomenolo!ije odnosa ota$6sin" Aezpozna"' vanja svesne situa$ije stvarni smisao sna ostao bi in suspenso" :a asimila$iju sadraja sna je od najve(e vanosti da se ne ozledi ili ak uni*ti nijedna stvarna vred'nost svesne linosti, jer u tom sluaju vi*e niko!a ne bi bilo ko bi mo!ao da asimiluje" :bo! to!a treba striktno paziti da ostanu ouvane vrednosti svesne linosti, po*to je kompenza$ija pomo(u nesvesno! de'lotvorna samo onda kada sara8uje sa inte!ralnom sve*(u" #od asimila$ije se nikada ne radi + ili'ili" ne!o + ili'i'ili" #ao *to je za tumaenje sna neophodno tano poznavanje aktuelno! stanja svesti, isto tako je vano u odnosu na simboliku sna uzeti u obzir ilozo ska, reli!iozna i moralna ube8enja svesti" -raktiki je vrlo uputno simboliku sna ne posmatra ti semiotski" to jest ne kao znak ili simptom trajno! karaktera, ve( kao stvarni simbol, to jest kao izraz jedno! u svesti jo* neprepoznato! niti pojmovno o ormljeno! sadraja i pored to!a relativno! u odnosu na aktuelno stanje svesti" >ekao sam prakti"ki je uputno da se tako postupa, jer teorijski ima relativno vrstih simbola, pri ijem tumaenju se treba najstroije uvati da se dovode u vezu sa sadrajno poznatim i pojmovno ormulisanim stvarima" ?ko nema ovako vrstih simbola, onda se ni*ta ne moe saznati + strukturi nesvesno!, po*to u tom sluaju i ne postoji ni*ta *to bi se

V]

nekako mo!lo obuhvatiti i oznaiti" =oe iz!ledati udno *to relativno vrstim simbolima dodeljujem tako re(i neodre8eni sadrajni karakter" Da nemaju ovakav karakter, onda ne bi bili simboli ve( zna$i ili simptomi" #ao *to je poznato Grojdova *kola uzima vrste seksualne %simbole&, to jest u ovom sluaju znake i daje im naiz!led de initivni sadraj seksualnosti" ;a alost, upravo je Groj'dov seksualni pojam neuveno raste!ljiv i nejasan u tolikoj meri da u datom sluaju sve moe na(i u njemu svoje mesto" Dodu*e re zvui nekako poznato, ali njom obeleena stvar je isto toliko odre8ena kao W, koje se preliva i neodre8eno koleba izme8u eks trema iziolo*ke aktivnosti lezda i najsuptilnijih iskra duha" :bo! to!a smatram da je bolje simbol oznaiti kao nepoznatu, te*ko shvatljivu i u krajnjoj liniji nikada sasvim odre8enu veliinu, umesto da se priklanjam do!matskom ube8enju na osnovu iluzije da se poznatom reju uvek oznaava i poznata stvar" Uzmimo za primer takozvane alusne simbole, koji navodno ne treba da obelee ni*ta dru!o do mem'brum" -osmatrano sa strane psihe, me8utim, i mem'brum je smisaona slika, kako navodi #rane elt .#ra'ne eldt/ u jednom od novijih radova,M za dalji, te*ko odredivi sadraj, kao *to ni primitivnim ljudima a ni starima, koji vrlo slobodno raspolau alusnim simbolima, nikada nije palo na pamet da alus, ritualni simbol, me*aju sa penisom" Galus uvek znai stvaralaku manu, ne*to %izvanredno dejstveno&, da se posluim Oemanovim izrazom, lekovitu i plodonosnu silu, koja se ekvivalentno izraava i kroz bika, ma!ar$a, nar, 9oni .enski polni or!an/, jar$a, munju, konjsko kopito, i!ru" ma!ini sno*aj na njivi, men'strua$iju i beskrajno mno!o dru!ih analo!ija isto kao u snu" ,vim analo!ijama, pa i seksualnosti, u osnovi je arhetipska slika te*ko odredivo! karaktera, kome je psiholo*ki najblii primitivni simbol mane" ,vi ovi simboli su relativno vrsti, pri emu ni u jednom konkretnom sluaju nemamo aprioristiku si!urnost da bi simbol prakti"ki morao tako da se protumai" -raktiki zahtev moe biti sasvim dru!aiji" ,i!urno, ako san treba da tumaim teorijski, to jest is$rpno nauno, onda bismo morali ovakve simbole da dovedemo u vezu sa arhetipom" =e8utim, u praksi upravo to moe biti !re*ka, po*to trenutna psiholo*ka situa$ija pa$ijenta moda trai radije sve dru!o do skretanje na neku od teorija snova" ,to!a je uputno u praksi pre sve!a razmotriti kakav je relativni znaaj simbola u tom stanju svesti, to jest sa simbolom postupati tako kao da nije vrsto odre8en" Dru!im re$ima 6 odre$i se predznanja i ube8enja"i radije
! o m p l e 9 N und E $ t h o s .

istraivati *ta te stvari znae za pa$ijenta" ,amo po sebi razumljivo da pri tom teorijsko tumaenje zastaje na pola puta, po pravilu ak na samom poetku ?li ako se praktiar isuvi*e bavi vrstim simbolima, potpuno potpada istoj rutini i opasnom do!matizmu, ili uslovljava da esto sa tim prolazi pored pa$ijenta" ;a alost, moram da se odreknem to!a da reeno ilu'strujem primerom, po*to sam primer zahteva takve podrobnosti, za *ta ne bih imao dovoljno vremena" Osim to!a + ovome sam publikovao ve( dosta materijala" Vrlo esto ve( u poetku terapijsko! postupka nailazi san, koji lekaru nadaleko otkrije $elokupni pro!ram nesvesno!" ?li iz praktikih razlo!a jo* je nemo!u(e pa$ijentu razjasniti dublji znaaj sna" I ovde nas o!raniavaju praktiki obziri" Ovaj uvid lekaru omo!u(uje poznavanje relativno vrstih simbola" -ro!nostiki i dija!nostiki ovakav uvid moe biti od velike vrednosti" 9ednom su me konsultovali u sluaju jedne sedamnaesto!odi*nje devojke" ,pe$ijalista je izrazio sumnju da se mo!lo raditi + poetku pro!resivne mi*i(ne atro ije, dru!i je bio mi*ljenja da se radi + histeriji" :bo! ovo! dru!o! mi*ljenja pozvan sam na konsulta$iju" ,omatski stvar je bila sumnjiva, ali stvarno je bilo prisutno i dosta histe'rino!" :apitao sam je + snovima" -a$ijentkinja je odmah od!ovorila@ %Da, imam stra*ne snove" Upravo sam sanjala kako no(u dolazim ku2i. Svuda je tiho" Srata prema salonu su poluotvorena tako da ri8im moju majku obeenu , luster kako se njie na hladnom vetru koji prodire kroz otvoren prozor. ? zatim sam sanjala kako je no(u u ku2i nepodnoljiva buka. #roverila sam zbog "ega je to i otkrila da jedan divlji konj tr"i po sta%iu" 5ajzad pronalazi izlaz u hodnik g ska"e kroz prozor hodnika sa "etvrtog sprata na ulicu. Sa uasom posmatram kako je razmrskan ostao da lei na plo"niku.P Ve( iz udnovato! karaktera snova naslu(uje se ne*to vano i neobino" Ipak i dru!i ljudi ponekad imaju stra*ljive snove" ,to!a moram ne*to blie razmotriti znaenje oba !lavna simbola majka& i %konj&" =ora da se radi + ekvivalentima, po*to oboje ine isto" Oboje zavr*avaju sui$idom" %=ajka& je arhetip koji ukazuje na poreklo, prirodu, pasivno stvaranje .otuda materia/, sto!a je materijalne prirode, trbuh .materi$a/ i ve!etativne unk$ije, sto!a je i nesvesno, prirodno i

V^

na!onsko, iziolo*ko, telo u kome je ovek sme*ten i sadran7 po*to je %majka& tako8e i sud, *uplja posuda .kao i trbuh/, nose(a i hranijiva, ona psihiki izraava osnove svesti" ,a biti'unutra ili biti'sadran povezani su tama, no( i strah .tesna$/" ,a ovim napomenama, kao *to vidite, zahvatam veliki deo mitolo*kih i jeziko'istorijskih varija$ija pojma majke ili bitni deo pojma jin kineske ilozo ije" To nije individualna tekovina sedamnaesto!odi*nje dev$jke, ve( kolektivno nasledno dobro, s jedne strane jo* ivo prisutno u !ovoru, a s dru!e hereditarna struktura psihe i zbo! to!a se ponova moe na(i u svim vremenima i kod svih naroda" >e %majka&, koja tako poznato zvui, odnosi se na iz!led na najpoznatiju individualnu majku, %moju majku&, ali kao simbol na jednu pozadinu koja se uporno suprotstavlja pojmovnoj ormula$iji i koja bi se samo vrlo neodre8eno i tek naslu(uju(i mo!la oznaiti kao skriveni, prirodni, telesni ivot, *to je, me8utim, ve( isuvi*e usko i iskljuuje mno!a neophodna sporedna znaenja" -sihika prainjeni$a koja lei u osnovi ovo! je neuveno kompleksna i sto!a se moe sa!ledati samo sa naj*ire! aspekta, pa i tada samo nejasno" :bo! to!a su simboli i potrebni" ?ko na8eni izraz stavimo u san, sada tumaenje !lasi@ 5esvesni ivot razara samog sebe. To je poruka svesti svakome ko ima u*i da uje" %#onj& je *iroko rasprostranjeni arhetip u mitolo!iji i olkloru" #ao ivotinja zastupa neoveju psihu, neljudsko, animalno, dakle psihiki nesvesno7 zbo! to!a su konji u" olkloru vidoviti a ponekad i !ovore" #ao te!le(a marva u najblioj su vezi sa arhetipom majke .Valkire koje nose mrtve junake u Val'hil, trojanski konj itd"/" #ao ne*to *to se nalazi ispod oveka oni predstavljaju trbuh i svet na!ona koji iz nje!a zrai" #onj je dinamika i prenosno sredstvo, sto!a oveka nosi kao na!on, ali' je isto tako kao na!oni podloan pani$i, po*to mu nedostaje vi*i kva'litet svesti" #onj ima posla sa ma!ijom, to jest sa ira$ionalnim, arobnim dejstvom, naroito $rni .odnosno no(ni/ konji, koji najavljuju smrt" #ao *to vidite %konj& je ekvivalenat %majke& sa lakim skretanjem nijanse znaenja sa %izvorno! ivota& na isto animalni, telesni ivot" ?ko ovaj izraz stavimo u tekst sna, onda tumaenje !lasi@ animalni ivot razara samog sebe. Iskazi oba sna su, dakle, skoro identini, pri emu se dru!i, kao *to je po pravilu sluaj, izraava spe$i inije" -rime(ujete posebnu ino(u sna 6 on ne govori , smrti individue. #ao *to je poznato ovek lako moe da sanja + sopstvenoj smrti, ali tada to nije ozbiljno" ?ko stvarno naznauje smrt, onda san !ovori sasvim dru!aijim jezikom" Dakle, oba sna najavljuju te*ku or!ansku bolest sa letalnim ishodom" Ova se pro!noza uskoro potvrdila" ,to se tie pitanja relativno vrstih simbola, to ovaj primer moe pruiti priblinu ideju + prirodi ovih simbola" ;jih ima beskrajno mno!o, od kojih se svi individualno izdvajaju pomo(u suptilnih odstupanja u nijansi znaenja" ;auno dokazivanje njihove prirode je mo!u(e samo pomo(u uporedno! mitolo*ko!, olkloristiko!, reli!ijsko i jezikoistorij'sko! istraivanja" =no!o vi*e od na*e svesti otkriva se u snovima evolu$ija ormiranja bivstva psihe" U snu dolaze do rei nje!ove slike i na!oni koji potiu iz najprimitivnije prirode" ,to!a pomo(u asimila$ije nesvesnih sadraja ujednaavamo trenutni svesni ivot koji ve( po svojoj prirodi lako odstupa od zakona prirode, sa ovim sadrajima i tako pa$ijenta ponova dovodimo do nje!ove prirodne zakonomernosti" Ovde sam izneo samo elementarna akta" Okviri predavanja ne dozvoljavaju da se ponovo saberu sve potrebne $i!li$e tako da se iz!radi pred va*im oima ona !ra8evina, koja nastaje prilikom svake pojedinane analize nesvesno! i dovodi do konano! uspostavljanja $elokupne linosti" -ut suk$esivne asimi'

la$ije prua se daleko iza terapijsko! uspeha koji bi mo!ao da bude posebno interesantan lekaru" i konano vodi dalekom $ilju koji je moda prvi razlo! ivljenja, naime do potpuno! ostvarenja $elo! oveka, do individua$ije" =i lekari smo iz!leda postali prvi svesni posmatrai ovo! tamno! prirodno! pro$esa" ?li mi po pravilu vidimo samo bolesno izmenje'ni deo ovo! razvitka i !ubimo pa$ijenta kada je izleen" ?li tek posle izleenja postoji stvarna prilika da se prouava normalni pro$es koji se protee na !odine i de$enije" ?ko ovek ima neka znanja + $iljevima nesvesnih razvojnih tenden$ija i ako lekar ne $rpi svoj psiholo*ki uvid samo iz bolesne aze poreme(aja, onda je utisak + zbivanjima u koje je svest stekla uvida posredstvom snova manje zapleten i ne' razumljiv tako da se lak*e moe saznati na *ta, u krajnjoj liniji, $iljaju simboli" -o mome mi*ljenju svaki lekar bi

Va

trebalo da bude svestan injeni$e da svaki psihoterapijski postupak, a posebno analitiki, prodire u jednu $iljanu povezanost i zbivanje, as na ovom as na onom mestu, i da otkriva pojedine aze ovo! pro$esa koje iz!ledaju kao da su protivurene u svom aktuelnom smeru" ,vaka individualna analiza pokazuje samo jedan deo ili jedan aspekt osnovno! pro$esa, zbo! e!a kazuistika poredenja najpre dovode do beznadeno! haosa" :bo! to!a sam se ne tako nerado o!raniio na elementarno i praktino, po*to je samo u najbliem kontaktu sa svakodnevnom empirijom mo!u(e do(i do donekle zadovoljavaju(ee sporazuma"

VV

IW %UOI,& =O;OOO<

.ung8 /dabrana de a8 )))

%UOI,& =O;OOO< ;aslov se odnosi na Dejms Dojsa .9ames 9oC$e/ a ne na domi*ljato! lutali$u Homerovo! doba, koji je lukavstvom i delom uspeo da izmakne neprijateljstvu i osveti bo!ova i ljudi i da se posle muno! putovanja vrati svom o!nji*tu" Dojsov Ulis, Odisej, je u najstroijoj suprotnosti sa svojim antikim imenjakom, nedelatna, samoopaajna svest, da, samo oko, uvo, nos, usta, taktilni nerv, bez izbora i bez inhibi'$ija prepu*ten zahuktanom, haotinom, lu8akom vo' dopadu du*evnih i izikih datosti, a i ovo re!istru'ju(i skoro oto!ra ski" UlisM je knji!a iz koje buja i vrvi ^N[ du!ih strani$a7 vremenska struja od ^N[ sati ili dana ili !odina, koje se sastoje iz jedno! jedino!, besmisleno! naj'svakodnevnije! dana, od duboko beznaajno! T]" juna TVJI, u Dablinu u kome se, u su*tini uzev, ni*ta ne de*ava" ,truja poinje u ni*tavilu i zavr*ava u ni'*tavilu" 9edna jedina, udovi*no du!a, krajnje zapletena i na uas itao$a nikada is$rpljena ,trindber!ov'
['] /vaj esej8 !rvi !ut objav jen u Hvro!skoj reviji, nije nau'na ras!rava. Ako ga u!rkos tome uvrIujem u 3birku Psi6o oke ras!rave8 onda je to 3bog toga to je =lis bitan i 3a nae vreme karakteristi'an document 6umain a mojM mi jenje O tome je !si6o oki dokument koji !oka3uje koju 3na'ajnu u ogu u mojim de ima igraju ideje u !rakti'nu !rimeni na konkretni materija . Xoj esej ne samo da j ien nau'nosti8 veI i svi6 didakti'ki6 namera i 3bog togx 'ita ac treba da ga smatra samo subjektivnim i neobave3no i3raenim mi jenjem. *Primedba autora+. 2 Hng esko i3danje8 1<. i3d. Pari38 192>.

M M

ska istina + stotini ovekovo! ivota) =oda + su*tini, si!urno, me8utim, + deset hiljada povr*ina i njenih sto hiljada osenenja" #oliko dopire moj po!led na ovih ^N[ strana nema smisaonih ponavljanja, ni jedno jedino du*evno ostrvo mira !de bi bla!onakloni itala$, opijen se(anjima, mo!ao da sedne da bi ponovo mo!ao da sa zadovoljstvom raz!leda pre8eni put 6 re$imo oko stotinu strana 6 pa makar to bilo samo se(anje na jedno najobinije mesto koje bi se u tekstu neoekivano ponovo javilo7 ne, nemilosrdna, neprekidna struja kulja, dok njena brzina ili neprekidnost narasta, sve do poslednjih IJ strani$a, ak do !ubitka interpunk$ije da bi dovela do stra*no! izraza za!u*uju(u, do nepodno*ljivosti prepunu ili napetu prazninu od koje staje dah" Ova krajnje bezna' dena praznina je osnovni ton $ele knji!e" Ona ne poinje i ne zavr*ava samo u ni*tavilu, ona se i sastoji od samih ni*tavila"N ,ve je pakleno ni*tavno, kada se knji!a posmatra sa u!la tehniko! umetni'ko! dela, onda je to upravo briljantan izrod pakla"f Imao sam staro! stri$a, koji je mislio sasvim pra' volinijski" 9ednom me je sreo na uli$i i zapitao@ %:na* li ime 8avo mui du*e u paklu)& -o*to nisam znao, on mi ree@ %-u*ta ih da ekaju"& To ree i nastavi svojim putem" Ovo!a sam se setio kada sam prvi put zaorao kroz =lisa. ,vaka reeni$a je oekivanje koje se ne ispunjava, najzad iz iste rezi!na$ije ovek ne oekuje vi*e ni*ta i na svoj ponovni uas postepeno je si!uran da je to stvarno tano" ,tvarno se ne de*ava ni*ta, ne proistie ni*ta, [ a ipak se od strane do strane provlai potajno oekivanje nasuprot beznadenoj rezi!na$iji" Tih ^N[ strani$a, koje ne sadre ni*ta, ne sastoje se od belo!, isto! papira, ve( od na*tampano!, sitno! teksta" Bovek ita i ita, i smatra da razume ono *to ita" -onekad ovek propada kroz neku va'
% .o5ce to sam i3raava 3!or" in +rogress, u, transition8 Pari3+, Be ma5 come8 touc6 and go8 Arom atoms and iAs8 but Ue are !resure 5 destined to be odds Uit6out ends.# Curtius 34 mes 4o$ce und sein 5l$sses, @tric68 1929+ na3iva 2 is "knjigom LuciAera... Ko je de o Anti6rista.# Curtius, "XetaAi3i'ki ni6i i3am je substancija -ojsoGvog de a.#

o o

zdu*nu rupu u novu reeni$u 6 ali ovek se navikava na sve kada je jednom dosti!ao pravi stupanj odanosti" Tako sam i ja sa bezna8em u sr$u itao do TN[" strane, pri emu sam dva puta zaspao" ;euvena raznolikost Dojsovo! stila deluje jednolino i uspav'ljuju(e" Bitala$ se ne sre(e ni sa im, sve se okre(e od nje!a i ostavlja mu samo da blene za onim *to je nestalo" #atkad oivi ali ne zadovoljan samim sobom, ve( ironino, sarkastino, otrovno, prezirno, tuno, oajno, o!oreno i sto!a destruktivno privlai simpatije itao$a ukoliko spasonosni san ne prekine ovo rasipanje ener!ije" Dospev*i do TN[" straneo, zapao sam u duboki san, posle razliitih herojskih napora da se pribliim knjizi ili da joj %udovoljim& kako se to obino kae" #ada sam se posle due! vremena probudio, moje mi*ljenje se izbistrilo toliko da sam poeo da knji!u itam od pozadi" Ova metoda se pokazala primenljivom kao i uobiajena metoda, to jest knji!a se moe itati i stra!a, po*to u njoj nema napred i nazad, nikakvo !ore i dole" ,ve je ve( tako bilo ili moe da bude u budu(nosti"^ #onverza$ija se sa isto toliko uivanja moe itati ostra!, po*to se time ne *teti poenta" #ao $elina knji!a je uop*te nema, a svaka reeni$a je poenta" Bovek moe da -sihoterapeut, kao ja, uvek se bavi terapijom, pa i
$ Parobna rei sa kojom sam utonuo u san na a3i sc na str. 1%:. do e i 1%=. gore. /na g asi, 6th t ston$ e##ig$ in #ro,en music8 horned nd terrib e8 o# the hum n #orm diG-ine8 t6at etern l s$mbol o# wisdom nd prophec$ to6ic68 it aug6t th t the imagination or t6e 6and oA scu !tor 6as torou!6t in marb e o# soultr ns#igured nd o# soultr ns#i'!urin! deserves to live, deserves to live.7 /vde sam sanjivo okrenuo jo jednu stranicu i !og ed mi se 3austavio na s eG deIem mestu, "a man su!! e in combat, stone6orned8 stoneGbearded8 6eart oA stone#. Fe'enica se odnosi na Xoj ija koga nije 3aseni a moI Hgi!Iana. /ve re'enice su sadra e narkoGtikum koji je isk ju'io moju svest8 !oto su !odstak e u meni jo nesvestan tok mis i koji je samo remetio svest. 1ako sam kasnije otkrio8 ovde mi je !rvi !ut 3asvet e a s!o3naja autorovog stava i kona'ne ideje njegovog de a. 0 (r6unac dostie u, Bork in progress. Caro a DiedionGGBe cker !ogodno kae, "4ta no do a3eIe ideje obu'ene u ve'ito !romen jivo i menjano ru6o !rojektovane u a!so utno irea nu sAeru. (reme8 !rostor.# *9eue 4c6Uei3er Fundsc6au8 @tric6. 1929+.

sebe samo!" -renadraenost znai@ %Ti jo* nisi sa!ledao stvar"& :bo! to!a ovek treba da prati svoj bes i *iri naokolo ono *to lo*e raspoloenje donosi@ ta bezbrinost, ta bezobzirnost u odnosu na dobrona'merni, shvatljivi, dobro(udni i pravini poku*ajTT jedno! obrazovano!, inteli!entno! predstavnika italake publike" Taj solipsizam ide mi na nerve" To je, dakle, ta hladnokrvna o!oljenost nje!ovo! duha, koji iz!leda da je potekao iz epohe !mizava$a 6 zabavljanje u i sa sopstvenom utrobom 6 kameni ovek, upravo onaj =oj sije kamenih ro!ova, kamene brade i skamenjene utrobe, koji u

okamenjenom spokoj'stvu okre(e le8a kako -antenonu tako i minulom bla!ostanju i na taj nain bezbono vre8a najlep*a ose(anja itao$a" Iz ovo! okamenjeno! podzemno! sveta izranja vizija peristaltine, zmijoliko ustalasane pantljiare, koja deluje jednolino zbo! svo! veito! stvaranja pro!lotida" Dodu*e, nijedna pro!lotida ne lii sasvim na dru!u, ali su ipak do zamene sline" U svakom, pa i najmanjem odseku knji!e Dojs je sam a istovremeno jedini sadraj po!lavlja" ,ve je novo i uvek prisutno od poetka" #akva vezanost za priroduF #akvo bo!atstvo i kakva 6 dosadaF Dnjs mi "je dosadan dp suza, ali to j! opaka, J!agpa LT+ i$oju ne bi mo!la da rodi ni najzlobnija banalnost" To je dpsada prirode, pusto zavijanje vetra oko !rebena Hebrida, izlazak i zalazak sun$a u ,ahari, *um mora 6 sasvim tano, kako #uri jus kae %motivi Va!nerove muzike& a ipak veito ponavljanje" Uprkos zapanjuju(e raznolikosti kod Dojsa ima .nenamernih)/ motiva" On, moda, ne bi eleo da ih ima7 po*to kauzalnost kao i inalnost u nje!ovom svetu nemaju ni prostora ni smisla, isto onoliko malo kao i vrednosti" =otivi su neizbeni, oni su kostur svih du*evnih zbivanja pa ma kako se ovek trudio da zbivanju ispije du*u, *to Dojs konsekventno i ini" ,ve se pojavljuje kao da je bez du*e, sva topla krv je ohla8ena i u elinom e!oizmu protiu zbivanja 6 i to kakva zbivanjaF U svakom sluaju ni*ta prijatno, radosno, puno nada'nja,
11 Curtius, "Autor je i3begao sve ono to bi 'itaocu mog o da o aka ra3umevanje.#

ve( sivo, odvratno, !rozno, patetino, tra!ino i ironino, sve doivljaji mrane strane, u toj meri ha'otini da se povezanost motiva mora traiti lupom" ? ipak ovi postoje, najpre u obliku nepriznato! _R'sentimenta line prirode, osta$i na silu prese$ene istorije mladosti7 ruine istorije duha uop*te koja eks'hibi$ionistiki nudi fzablenuto mno*tvo nemilosrdno o!oljenih bivstvovanja" >eli!ijska, erotska i porodina predistorija o!ledaju se na mutnim povr*inama struje do!a8aja7 pa ak raspad nje!ove linosti postaje oi!ledan u banalno'materijalnom ose(ajnom oveku Alumu i skoro !asovitom, spekulativnom duhovnom oveku ,tivenu Dedalu, od kojih prvi nema sina a dru!i o$a" =oe postojati neki tajni poredak ili saobrae'nost po!lavlja 6 u ovom po!ledu postoje na iz!led osnovane sumnjeTa 6 u svakom sluaju ove su tako dobro skrivene da u poetku nisam ni*ta zapazio od sve!a to!a" =oja razdraena nemo( se uop*te nije ni interesovala za to, isto toliko malo koliko i za jednolinost bilo koje prosene ljudske komedije" Ulis, ko!a sam ve( TVMM" !odine imao u rukama i posle ne tako du!o! itanja razoarano i ljutito odba$io, dosa8uje mi i danas kao onda" ?li za*to pi*em + njemu) Ovo bih isto tako malo uradio kao + bilo kom obliku %surrealisme& .*ta je surrQalisme)/ koji prevazilazi moj um" -i*em + Dojsu po*to me je izdava neoprezno zapitao *ta mislim + njemu, odnosno Ulisu, + kome su, kao *to je poznato, jo* podeljena mi*ljenja" ;eosporno je jedno da je =lis knji!a od deset izdanja i da se njen autor as die u zvezde as proklinje" ?li on stoji u $entru diskusije i zbo! to!a u svakom sluaju znai enomen, pored ko!a psiho' lo!ija ne bi trebalo da pro8e bez daljnje!a" Dojs ima znatno! uti$aja na savremenike" ? to je injeni$a *to sam se najpre najvi*e interesovao za =lisa. Da je ova knji!a neujno i bez tra!a nestala u dubinama zaborava, si!urno je vi*e ne bih vra(ao 6 izda*no me je ljutila, malo me zabavljala, me8utim, u!lavnom mi je znaila preteu
11 2!. Curtius8 1, c8 !. 2=8 i Di bert8 1.

c. dosadu7 naime, pla*io sam se da ona ra8a ne!ativnu stvaralaku (ud, po*to je na mene delovala samo ne!ativno" ?li ja sam pun prediibe8enja" 9a sam psihijatar a to znai pro esionalnu predube8enost naspram svih psihikih pojava" ?li opominjem itao$a da to nije tano@ ovekova prosena tra!ikomedija, hladna, tamna strana bitisanja, muno sivilo psihiko! nihilizma su moj svakodnevni hieb, izvedena melodija, bljutava i bez drai" ;e potresa me i ne obuzima me ni*ta od to!a, po*to isuvi*e esto moram pro esionalno da pomaem takvim kukavnim stanjima" 9a moram stalno da inim ne*to protiv to!a i da samilost pruim samo tamo !de mi ovek ne okre(e le8a" %Ulis& mi okre(e le8a" On ni*ta ne eli7 on ho(e da svoju beskonanu melodiju dalje peva do u beskonanost, melodiju koju poznajem do presi(enosti, zajedno sa stalno ponavljanim sistemom lankovito! ve!etativno! mi*ljenja i delatno*(u moz!a o!ranienim samo na opaanje, stanje koje ho(e da potvrdi samo sebe i ne pokazuje nikakvo! nastojanja rekonstruk$iji" .Bitala$ se ose(a neprijatno prevarenim/" Destruktivno iz!leda da je postalo samo sebi $ilj" ?li ne samo to, ve( i %simptomatolo!ija&F Isuvi*e poznato zvui@ to su beskrajni spisi du*evnih bolesnika koji raspolau ra!mentarnom sve*(u i zbo! to!a pate od totalne nekritinosti i atro ije vrednosti" ?li na mesto to!a esto se javlja povi*enje ulne delatnosti7 najbriljivije posmatranje, oto!ra sko pam(enje opaanja, ulna

TJM

radoznalost, put spolja i unutra i preva!a retrospektivnih motiva i resentimenta, de'lirantna me*avina subjektivno psihiko! sa objektivnom stvarno*(u, prikaz koji svojim neolo!izmima, ra!mentarnim $itatima, zvunim i !ovornim aso$ija$ijama, abruptnim prelazima i smisaonim prekidima uop*te ne obra(a ni najmanje panje na kao$a uz atro iju ose(anjaTN koja ne preza ni od jedne be' smislenosti, ni od kakvo! $inizma" Oaiku ne(e biti
'$ Di bert. 1. c.8 !. 12 govori O "6otimi'nom smanjiva nju oseIanja#.

naroito te*ko da sa!leda analo!iju *izo reno! psihiko! stanja sa onim u =lisu. ,linost je ak tako opasna da (e nezadovoljni itala$ lako odba$iti knji!u sa dija!nozom %*izo renija&" -sihijatru je analo!ija rapantna7 pa ipak on (e ista(i da upadljivo nedostaje @a du*evno bolesne prnHilrt! I araVtprittiati m ir stereotipia =lis je sve dru!o, samo ne jednolian u smislu ponavljanja" .To nije opreno ranije reenom" Lovek uop*te ne moe re(i ne*to protivureno + =lisu4. Izla!anje je konsekventno i teno, sve je pokretno a ni*ta nije iksirano" Lelinu nosi podzemna, iva reka, koja pokazuje jedinstvene tenden$ije i najstro'iji izbor7 nepo!re*ivi znak postojanja jedinstvene, line volje i $iljno usmerene namere" Duhovne unk$ije se ne pojavljuju spontano i bezizborno, ve( pod'leu najstroijoj kontroli" Uvek i svuda su orsirane unk$ije opaanja, per$ep$ija i intui$ija, dok su isto tako konsekventno potiskivane unk$ije dono*enja suda, mi*ljenje i ose(anje" Ovi poslednji se pojavljuju samo kao sadraji, kao objekti opaanja" Op*ta je tenden$ija ista(i zasenenu sliku duha i sveta, upr'kos estom neostvarenom isku*enju da se podle!ne iskrsloj lepoti" To su $rte koje se ne mo!u na(i kod obino! du*evno! bolesnika" Ostao bi nam, dakle, jo* neobi"ni du*evni bolesnik" ?li za ovo! psihijatru nedostaju kriterijumi" Du*evna nenormalnost moe biti i zdravlje neshva(eno od prosene pameti ili nadmo(na duhovna sna!a" ;ikada mi ne bi palo na pamet da izjavim da je =lis *izo reni produkt" Osim to!a time ne bismo ni*ta dobili, po*to elimo da saznamo za*to Ulis ima tako veliki uti$aj, a ne da li je autor *izo ren u lak*em ili teem stepenu" =lis je isto toliko malo bolesni produkt kao $ela moderna umetnost" On je u najdubljem smislu %kubistian&, budu(i da se $rte stvarnosti rastvara u nesa!ledivo kompleksnu sliku, iji je osnovni ton seta apstraktne stvarnosti" #ubizam nije bolest ve( tenden$ija da se stvarnost prikae !roteskno predmetno ili isto tako !roteskno apstraktno" Ovome je samo analo!ija klinika slika *izo renije, budu(i da *izo reni bolesni$i na iz!led imaju istu ten denciju da

otuuju stvarnost, ili obrnuto, da se otuuju od stvarnosti. Kod njega svakako po pravilu ovo nije primetna namera, ve simptom koji nevoljno proistie iz prvobitnog raspada linosti u line fragmente (takozvani autonomni kompleksi). Kod modernog umetnika nije individualna bolest ta koja prouzrokuje ovakvu tendenciju, ve pojava odreenog doba. na ne slu!a individualni impuls, ve kolektivno strujanje, koje sigurno nema svog izvora neposredno u svesti, ve mnogo pre u kolektivno nesvesnom moderne psi"e. #o!to se radi $ kolektivnoj pojavi, ona se identino odra%ava na naj razlici ti ja podruja, u slikarstvu kao u literaturi, u skulpturi kao u ar"itekturi. (&ostalom karakteristino je da je du"ovni otac ove pojave bio stvarni du!evni bolesnik ' van (og). )akaenje lepote i smisla pomou groteskne stvarnosti ili pomou isto tako groteskne nestvarnosti kod bolesnika je posledina pojava razaranja njegove linosti, dok je kod umetnika stvaralaka namera. *aleko od toga da u svom umetnikom stvaranju do%ivi izraz razaranja svoje linosti, moderni umetnik upravo u razorenom nalazi jedinstvo svoje umetnike linosti. +efistofelovski preobraaj smisla u besmisao, lepote u ru%nou, besmisao koji skoro bolno lii smislu i upravo dra%esna lepota ru%nog, izra%avaju stvaralaki in, koji u slinom opsegu jo! nije do%ivela istorija du"a, iako ovaj in po sebi i za sebe nije ni!ta principijelno novo. ,e!to slino zapa%amo u perverznom menjanju stila -menofisa ./, u glupoj simbolici jagnjenceta prva!njeg "ri!anstva, u jadnom ljudskom obliju prerafaelistikog primitivizma i u pretrpanim !arama razma"anog baroka. &prkos krajnje razlinosti sve ove epo"e imaju unutra!nju srodnost ' to su stvaralaka vremena inkubacije, iji je smisao nedovoljno obja!njen pomou kauzalnog posmatranja. vakve kolektivne psi"olo!ke pojave otkrivaju svoj smisao samo onda, kada se posmatraju kao anticipacije, to jest teleolo!ki. 0po"a -menofisa (01,-2 ,) je kolevka mono-teizma, koji se odr%ao u svetu za"valjujui jevrejskoj tradi$iji" Varvarski in antilizam rano!
hri*(anstva nije znaio ni*ta dru!o do preobraaj >imske imperije u boju dravu" -rimitivni ljudi su prava pret'

hodni$a odre8ene, iz sveta nestale jo* u ranoj anti$i, neuvene telesne lepote" Aarok je poslednji ivi $rkveni stil koji u svom samouni*tenju najavljuje nat'kriljavanje srednjovekovno! do!matsko! duha naunim duhom" 9edan Tiepolo, koji ve( dostie opasnu !rani$u slikarsko! prikaza, posmatran kao umetnika linost uop*te nije sluajna pojava, ve( radi u stvaralakoj $elovitosti na razla!anju koje je postalo neophodno" Tu8enje ranih hri*(ana od umetnosti i nauke, to svojevremeno za ove ljude nije znailo !ubitak, ve( ljudsku dobit" :bo! to!a ne samo =lisu ve( i njemu duhovno srodnoj umetnosti smemo da pripi*emo pozitivnu stvaralaku vrednost i smisao" U odnosu na ru*enje dosada*njih kriterij uma lepote i smisla =lis natkri'ljava sve do sada postoje(e" On vre8a prido*lo ose(anje, on brutalizuje dosada*nja oekivanja od smisla i sadraja, on je poru!a svake sinteze" Ailo bi zlona'merno u njemu ak i tra!ati za bilo kakvom sintezom ili uoblieno*(u, po*to bi se u tom sluaju 6 ako bi po*lo za rukom da se dokau tako nemoderne tenden$ije 6 =lisu mo!la dokazati osetljiva estetska !re*ka" ,ve *to ovek ima da iz!rdi u =lisu samo dokazuje nje!ov kvalitet, po*to !rdi iz resentimana nemo' derno! koji ne(e da sa!leda *ta mu %bo!ovi& jo* %milostivo skrivaju&" Ono *to se ne moe ukrotiti, ono neuhvatljivo, ono *to je kod ;iea nabreklo u dionisikom preobi'lju i preplavilo nje!ov psiholo*ki intelekt, najzad, se u istom obliku sre(e u modernoj umetnosti" Lak i najtamnije aze ?austa + + , pa ak Zaratustra i E$$e ]omo ele da ovako ili onako preporue svet" ?li tek su moderni posti!li da stvore umetnost pole8ine ili pole8inu umetnosti, to jest onu umetnost koja se vi*e ne preporuuje niti !lasno a jo* manje tiho, koja konano jasno !ovori zbo! e!a u stvari vi*e ne(e da sara'8uje, koja !ovori sa onom upornom protuvoljom, koja se kod svih prethodnika moderno!a .ne zaboraviti HelderlinaF/ dodu*e bojaljivo ali primetno ometaju(i pomaljala i dovodila do raspadanja starih ideala" ,i!urno je nemo!u(e jasno sa!ledati + emu se radi samo na osnovu posmatranja pojedinanih podruja" ;emamo posla samo sa jednim jednokratnim udarom koji je usledio ne!de na odre8enom mestu, ve( sa skoro univerzalnim preslojavanjem moderno! oveka, koje oi!ledno potresa $eo stari svet" -o*to, na alost, ne moemo da sa!ledamo budu(nost, to ne znamo koliko jo* 6 u najdubljem smislu te rei 6 pripadamo srednjem veku" ?ko smo 6 posmatrano sa vi*e osmatrani$e budu(nosti 6 jo* do u*iju za'!libljeni u srednji vek, onda me to ne bi udilo, jer samo takvo stanje stvari mo!lo bi da objasni za*to postoje knji!e ili umetnika dela tipa =lisa. To su preko svake mere drastina pur!ativa ije bi potpuno dejstvo bilo pu$anj u prazno da ne nailazi na od' !ovaraju(i uporan i skriven otpor" To je odre8ena vrsta psiholo*kih drastinosti koje imaju smisla samo tamo !de se radi + najilavijem ili najvr*(em materijalu" ,a Grojdovom teorijom imaju zajedniko to *to anatinom jednostrano*(u podrivaju vrednosti koje su i tako ve( malo uzdrmane" ;a iz!led od skoro naune objektivnosti, delom ak koriste(i %nauni& renik, =lis je stvarno nena'uno jednostran, on je ista ne!a$ija" ?li kao takav stvaralaki" On je stvarala"ka destrukcija, nikakva herostratska !luma, ve( ozbiljan trud da se stvarnost, bilo kakva da je, poturi pod nos savremeni$ima, ne zlonamerno ve( sa nedunom naivno*(u umetnike objektivnosti" #nji!a se mirno srne nazvati pesimi'stikom i ako se na krajnjem kraju, otprilike na po'slednjoj strani kroz oblake probija spasilaka sve'tlost" To je samo jedna strana protiv ^NI, koje su sve izrasle iz pakla" Tu i tamo svetlu$a po koji divan kristal u $rnoj kaljuzi, pri emu i nemodernom moe biti jasno da je Dojs umetnik koji %moe& 6 *to kod dana*njih umetnika ni u kom sluaju nije samo po sebi razumljivo 6 koji je ak" majstor7 ali majstor koji se iz vi*ih $iljeva skru*eno li*ava svojih mo!u(nosti" Dojs je i u preokretu .ne me*ati sa %konvertovanjem&/ ostao poboni katolik 6 svoj dinamit u!lavnom koristi za $rkve ili za inae od $rkve stvorene ili njom uplivisane psiholo*ke strukture" ;je!ov %protiv& svet je visokosrednjovekovna, sasvim provin$ijska, eo ipso katolika atmos era Erina, koja !revito poku*ava da osvoji svoju politiku samo' stalnost" Iz svih zemalja + kojima je pisano u =lisu autor je verno i netremi$e posmatrao majku $rkvu i Irsku, koriste(i stranu zemlju samo kao sidro koje mora da osi!ura nje!ov brod pred vrtlozima nje!ovih irskih reminis$en$ija i resentimenata" ?li svet !a 6 bar u =lisu 6 nije nikada dosti!ao, ak ni kao (utljiva pretpostavka" Ulis ne trai svoju Itaku, ve( naprotiv on ini oajnike napore da se oslobodi svo! irsko! ro8enja" :apravo jedno samo lokalno interesantno ra8anje, koje je ostali svet mo!lo da ostavi hladnim" ?li ono nas ne ostavlja hladnim" Ookalni enomen iz!leda da je vi*e ili manje univerzalan, sude(i po nje!ovom savremenom dejstvu" Dakle, on mora da sasvim od!ovara savremeni$ima" =ora da postoji :ajedni$a =oderne, koja je toliko brojna da su njeni lanovi uspeli da od TVMM"

TJI

!odine pro!utaju deset izdanja =lisa. #nji!a mora da im ne*to kazuje, moda ak ne*to i otkriva, ne*to *to pre to!a nisu znali i nisu ose(ali" ;jima knji!a nije bila pakleno dosadna, ve( ih je podstakla, osveila, pouila, preobratila ili obrnuto, oi!ledno prenela u neko prijatno stanje koje je omo!u(ilo itao$u da bez mrnje paljivo proita knji!u od T" do ^N[" strane i to bez atalnih napada pospanosti" :bo! to!a podozrevam da srednjovekovna, katolika Irska ima meni do sada nepoznato, beskonano ve(e prostranstvo ne!o *to je dato na obinim !eo!ra skim kartama" Taj katoliki srednji vek sa svojom !ospodom Dedalusom i Alu'mom iz!leda da je tako re(i univerzalan, to jest mora da postoje klase koje su, kao =lis, toliko vezane za lokalni duh da je Dojsu bio potreban eksploziv da bi probio njihovu hermetiku izdvojenost" Ube8en sam da je tako 6 jo* uvek smo duboko u srednjem veku" Tu nema *ta da se drmusa" :bo! to!a su bili potrebni takvi ne!ativni proro$i kao Dojs .ili Grojd/ da bi predrasudama ispunjenim srednjovekovnim sa'vremeni$ima predoili stvarnost" Ovaj !i!antski zadatak naravno da bi lo*e ispunio onaj ko sa hri*(anskom bla!onaklono*(u nevoljno poku*ava da zaustavi po!led na tamnoj strani sveta" To bi dovelo do sasvim nean!aovane %izlobe&" ;e 6 Dojs je u tome majstor 6 ovo otkrovenje mora da se odvija sa od!ovaraju(im stavom" 9edino na taj nain se izaziva i!ra ne!ativnih emo$ionalnih sna!a" =lis pokazuje nain na koji se mora izvr*iti ;ieov %zahvat sramotno! skrnavljenja hrama&" On to ini, hladno i stvarno, toliko %bezbono&, kako sam ;ie nije ni sanjao" ? sve ovo sa tihom, ali skroz tanom pretpostavkom da as$inantno dejstvo lokalne du' hovnosti nema nikakva posla sa razumom ve( samo sa emo$ijama" Lovek ne treba da se zbuni pomisliv*i da Dojs pokazuje jezivo pust, bezboni i bezdu*ni svet i da je zbo! to!a neshvatljivo ako je neko u stanju da iz nje!ove knji!e izvue bilo kakvo osve'enje" =a kako zvualo udno, ipak je tano da je Ulisov svet bolji od ono! sveta koji je beznadeno vezan za turobnost svo! lokalno! ro8enja" ?ko i pretee zlo i destruktivno, ipak ono ivi u svetlu pored ili ak moda iznad %dobro!&, davna*nje! %dobro!&, koje se, me8utim u stvarnosti pokazuje kao netrpeljivi tiranin, kao iluzionistiki sistem predrasuda, koji uasno suava mo!u(e $arstvo stvarno! ivota i na sve one, potinjene ovakvom sistemu, vr*i trajno ne' podno*ljivo nasilje nad mi*ljenjem i save*(u" %-obuna robova u moralu& bio bi ;ieov moto za =lisa. ,pasenje za potinjeno! je %objektivno& upoznavanje svo! sveta i svo! bivstvovanja" #ao *to se i salonski bolj*evik raduje svom neobrijanom li$u, tako je i sputani duh sre(an kada jednom moe objektivno da kae kako je u nje!ovom svetu" Dobro delo je za'slepljenom podariti tamu a beskrajna pustinja je raj za sunja" :a srednjovekovno! oveka znai naprosto iskupljenje da jednom vi*e ne bude lepo, dobro i razumno7 jer za oveka senke ideali nisu stvaralaka dela niti svetioni$i na visokim brdima, ve( uvari

ste!e i reda i zatvori, neka vrsta meta izike poli$ije, prvobitno izmudrovana !ore na ,inaju od strane =ojsija, tiransko! vo8e horde, a zatim spretnim ble om nametnuta oveanstvu" #auzalno posmatrano Dojs je rtva katoliko! autoriteta, teleolo*ki, me8utim, re ormator kome je privremeno dovoljna ne!a$ija7 protestant koji do daljne!a ivi od svo! protesta" ?li za =odernu je karakteristina atro ija ose(anja koja se, shodno iskustvu, sre(e kao reak$ija uvek tamo !de je bilo prisutno suvi*e a posebno suvi*e lano! ose(anja" Aezose(ajnost =lisa dozvoljava zakljuak beznadene sentimentalnosti" Da li je ovek danas stvarno jo* tako sentimentalan) Opet pitanje na koje bi trebalo dati od!ovor iz jedne daleke budu(nosti" Uostalom imamo neko! oslon$a za tvrdnju da obmana na*ih sentimenata po'seduje sasvim nedoline propor$ije" -omislite samo na upravo katastro alnu ulo!u popularnih sentimenata u vreme rataF -omislite samo na na*u takozvanu humanostF #ako je svaki pojedina$ bespomo(na rtva svo! sentimenta, ali rtva koja nije vredna aljenja, + tome bi zapravo najvi*e mo!ao da kae psihijatar" ,entimentalnost je nad!radnja brutalnosti" Aezose(ajnost je tome od!ovaraju(a protivpozi'$ija, koja neminovno pati od istih nedostataka" Uspeh =lisa dokazuje da i nje!ova bezose(ajnost deluje pozitivno, zbo! to!a se mora zakljuiti da postoji vi*ak sentimenta, ije pri!u*ivanje individui iz!leda podno*ljivo" 9a sam isto tako duboko ube8en da nismo o!rezli samo u srednjem veku ve( i u sentimentalnosti, i da zbo! to!a moramo smatrati sasvim shvatljivim ako se pojavi prorok kompenzatorne bezose(aj'nosti na*e kulture" -roro$i su uvek nesimpatini i po pravilu imaju lo*e manire" ?li ponekad oni po!a8aju" #ao *to je poznato ima velikih i

malih proroka7 kojima pripada Dojs, + tome (e odluiti istorija" Umetnik je raz!lasnik du*evnih tajni nje!ove epohe, nevoljno, kao svaki pravi prorok, ponekad nesvestan kao mesear" On uobraava da !ovori iz samo!a
: Jung. Odabrana rlela. Ill

241

sebe, ali duh epohe je vodi nje!ovih rei a ono *to ovaj kae jeste, jer dejstvuje" =lis je do$ument humain na*e! vremena i jo* vi*e 6 on je tajna. Dodu*e, tano je da on moe osloboditi duhovno podjarmljene, a da nje!ova hladno(a moe da zaledi do sri sentimentalnost, pa ak i normalna ose(anja" ?li ova lekovita dejstva ne is$rpljuju nje!ovo bi(e" Da je samo zlo kumovalo delu je interesantan apeu, ali nije dovoljan" Unutra je i ivot, a ivot nikada nije samo zlo i razaranje" Dodu*e sve *to najpre moemo obuhvatiti u knjizi je ne!ativno i razorno, ali ovek naslu(uje ne*to neshvatljivo, neku tajnu svrhu *to joj daje smisao a samim tim i dobro" Da li bi ovaj *areni tepih satkan od rei i slika na kraju trebalo da bude %simbolian&) :a ime sveta, ja ne mislim na ale!oriju, ve( na simbol kao izraz neshvatljive bivstvenosti" #ada bi to bilo simbolino, onda bi skriveni smisao morao bilo !de da zasvetlu$a kroz udnovatu !ra8u, tu i tamo morali bi da zabruje zvui koje je ovek nauo u dru!im vremenima i na dru!im mestima, pa bilo to u retkim snovima ili tamnim mudrostima zaboravljenih naroda" Ova mo!u(nost se ne moe osporiti, ali ja za nju nisam na*ao klju" ;aprotiv, knji!a mi iz!leda da je napisana sa najve(om svesno*(u7 to nije nikakav san niti otkrovenje nesvesno!" Lak je sa izrazitijom na'merno*(u i sa iskljuivijom tenden$ijom ne!o *to je ;ieov Zaratustra ili <eteov ?aust II" To je svakako razlo! zbo! e!a =lisu nedostaje simbolini ka' rakter" Bovek dodu*e naslu(uje arhetipsku pozadinu7 iza Dedalusa i Aluma stoje veite i!ure duhovno! i ulno! oveka, !8a Alum verovatno prekriva u ovo'stranost upletenu ?nimu, sam Ulis bio bi junak 6 ali delo ni na koji nain ne $ilja na ove pozadine ve( upravo dalje od to!a, u naj*iru i najjasniju svesnost" #nji!a oi!ledno nije simbolina i ne(e da bude ni pod kojim uslovima" ?ko bi uprkos tome bila simbolina u izvesnim partijama, onda bi to znailo da je uprkos najve(em oprezu probilo autorovo nesvesno" 9er %simbolino& znai da u objektu, bio on duh ili svet, skriveno postoji neshvatljiva, mo(na su*tina, i

ovek ini uzaludan napor da izvan nje!a postoje(u tajnu svrsta u neki izraz" U ovu svrhu on mora da se posveti objektu svim svojim duhovnim sna!ama i da prodre kroz sve svetlu$ave opne da bi na svetio dana izneo zlato, ljubomorno skriveno u nepoznatim dubinama" ?li najpotresnije u =lisu je da se iza hiljada opni ni*ta ne skriva, da se on ne obra(a ni svetu ni duhu i da hladno kao mese$, posmatraju(i sa ko'smikih daljina,TI pu*ta da se odvija komedija postojanja, bivstvovanja i proti$anja" 9a se uistinu nadam da =lis nije simbolian, jer bi inae proma*io svoj $ilj" #akva bi to morala biti stra*ljivo uvana tajna koja je sa besprimernom briljivo*(u skrivana na ^N[ nepodno*ljivih strana) Aolje ovek da ne !ubi vreme i trud u besplodnom kopanju za bla!om" Iza to!a ne srne biti nie!a jer bi inae na*a svest bila ponovo uvuena u duh i svet, ponavljaju(i u venost =rs" Dedalusa i Aluma, zalu8ena od deset hiljada povr*ina" To upravo =lis eli da sprei7 on eli da bude oko ija mo( vi8enja slabi i raste sa mese$om, svest odvojena od objekta, neosvojena niti od bo!ova niti od pohote, koju ne vezuje ni ljubav ni mrnja, ni ube8enje ni zabluda" Ulis ne kae ali on to ini@ izdvajanje svesti%V je $ilj koji se nazire iza ma!lene zavese ove knji!e" To je svakako tajna nove svesti sveta, koja (e biti jasna onome ko nije savesno pro' itao ^N[ strana, ve( ^N[ dana svoj svet i svoj duh posmatrao Ulisovim oima" Ovaj vremenski period treba shvatiti simbolino 6 %vreme, vremena i polu'vreme& 6 potrebno je da bude dovoljno du!o vremena, neodre8eno! trajanja, u kome se odvija preobraaj" +zdvajanje svesti 6 homerovski 6 velian'
16V

MIN

1: Di bert8 1. c8 !. :<6, "... !osmatrajuIi kosmos tako reIi okom bojim#. 1= Di bert8 1. c8 takoSe !odv a'i ovo i3dvajanje. /n kae na str. 11, "(edro i3dvajanje odreSuje dranje !esnika.# *)3a re'i "vedro# morao bi6 staviti 3nak !itanja+. "4ve du6ovne i i materija ne8 u3viene i i be3vredne 'injenice 3a umetniG ka imaju istu vrednost. /vo i3dvajanje8 koje je isto tako a!so utno kao i ravnodunost !rirode !rema njenim stvoG renjima8 svakako je jedan od u3roka 2 isovog "rea i3ma#.

TJ]

stveni stradalnik Odisej, plove(i kroz klana$ mora izme8u ,$ile i Haribde, izme8u lavirinata duha i sveta 6 u dablinskom paklu 6 izme8u o$a Don #on'mia i vi$ekralja Irske %iz!uvana $edulja koju odmah ponovo ba$e& a koja otpliva niz Oi ej@ %Elijah""" ski , li!ht $rumpled throXaXaC, sailed eastXard bC lanks o ships and traXlers, amin an ar$hipela!o o $orks beCond neX bappin! street past Aensonfs errC, and bC the threemasted s$hooner @osevean rom Arid!eXater Xith bri$ks"pT Ovo izdvajanje svesti, ova depersonaliza$ija linosti, da li to moe biti Itaka Dojsove Odiseje) =oe se pomisliti da u svetu samih ni*tavila pre' ostaje jedino 9a, Dejms Dojs" ?li niste li primetili da se me8u svim tim kobnim senkama 9a sre(e jedno jedino stvarno 9a) ,i!urno, svaka i!ura u =lisu je nenadma*no stvarna, one i ne mo!u biti dru!aije ne!o *to su7 one su to u svakom po!ledu a ipak nemaju 9a, nijednu akutno svesnu, ljudsku $entralnu taku, ono 9a'ostrvo optoeno toplom krvlju sr$a, koje je, iako tako maleno, ipak toliko ivotno vano" ,vi ti Dedalusi, Alumovi, Harisi, Oini, =ali!ani i ve( kako se zovu, svi oni !ovore i kre(u se kao u zajednikom snu, koji ni!de ne poinje i ni!de se ne zavr*ava, koji je zato samo tu *to !a sanja %;iko&, nevidljivi Odisej" ;iko ne zna, a ipak svi ive zato *to ih jedan Ao! poziva da ive" Takav je ivot i zbo! to!a su Dojsove prilike tako stvarne 6 vita som'nium breve" ?li ono 9a, koje ih sve obuhvata, ni!de se ne pojavljuje" ;iim se ne izdaje, niti kroz neki sud, ni kroz kakav udeo, niti kroz antropomor izam" Uop*te se ne moe na(i 9a stvarao$ ovih prilika" Iz!leda kao da se rasplinuo u bezbrojne i!ure =lisa.\ ? ipak ili naprotiv upravo zato sve i svako, ak i izostala interpunk$ija zavr*no! po!lavlja, sve je sam Dojs" ;je!ova oslobo8ena, posmatraka svest, koja
V# P. 2%9. J 1ao to sam -ojs kae A3 #ortrait of the 3rtist v g Koung Ean4Y "2metnik koji stoji kao &og stvaranja u i i i3a i i s onu stranu i i i3nad svog de a. nevid jiv je i be3 so-stvenos ivota8 ravnoduan i 'isti nokte.

bezvremenski skup do!a8aja od T] juna TVJI" !odine odsutno obuhvata jednim po!ledom, mora da je za ovu pojavu rekla@ Tat tXam asi 6 to si ti 6 %ti& u vi*em smislu 6 ne ja, ve( ,opstvenost .,elbst/ po*to samo ,opstvenost obuhvata 9a i ;e'9a, donji svet, utrobu, % ima!ines et lares& i nebo" #ada itam =lisa, uvek mi se pred oima javlja kineska slika 9o!ina, koju je objavio Vilhelm .bilhelm/, iz ije !lave izlazi M[ oblija"Tp Ova slika ilu'struje du*evno stanje 9o!ina koji namerava da se oslobodi svo!a 9a, da bi pre*ao u potpunije, objektivnije stanje bivstvovanja, u stanje %usamljeno!, mirno! meseevo! koluta&, u sat'it' ananda, pojam postoje(e! nepostojanja 6 poslednji $ilj istonjako! puta spasenja, dra!o$eni biser mudrosti Indije i #ine, traen i slavljen milenijumima" %:!uvana $edulja koja se odmah ponovo ba$a pliva prema Istoku" Ova $edulja se tri puta sre(e u =lisu, svaki put tajanstveno skopana sa %Elijasonv .Ilija/" Dva puta se najavljuje@ %Dolazi Ilija"& I stvarno on se pojavljuje u s$eni burdelja .koju =ari 6 =iddleton =urrC 6 s pravom upore8uje sa valpur'!ijskom no(i/ !de na amerikom slen!u saop*tava tajnu $edulje@ %AoCs, do it noX" <odfs time is TM"M[" Tell mother Coufll be there" >ush Cour order and Cou plaC a sli$k a$e" 9oin on ri!ht hereF Aook throu!h to eternitC jun$tion, the nonstop run" 9ust one Xord more" ?re Cou a !od or do!!one $lod) I the se$ond advent $ame to LoneC Island are Xe readC) GlorrCTo Lhrist, ,tephen Lhrist, :oe Lhrist, Aloom Lhrist, #ittC Lhrist, OCn$h Lhrist, itfs up to Cou to sense that $osmi$ or$e" Have Xe $old eet about he $osmos) ;o" Ae on the side o the an!els" We a prism. Kou have that something *ithin, the higher self. Kou can rub shoulders *ith a Jesus, a )autama, an +ngersoll. ?re Cou all in this vibration) I saC Cou are" ou on$e nobble that, $on!re!ation, and a bu$k joC ride to
)Z Bi 6e m und .ung, Ias )eheimnis der )oldenen WlZte. '" Qiori *Q orr5+. @oe *@oe+ i 1iti *1itt5+ su tri burde jGske kurve8 osta e 4tivenove sa!utnice.

heaven be$omes a ba$k number" ou !ot me) Itfs a li ebri!tener, sure" The hottest stu ever Xas" Itfs the Xhole pie Xith jam in" Itfs just the $utest snappiest line out" It is immense, supersumptuous" It restores" &'K Vidi se *ta se ovde desilo@ oslobo8enje ljudske a time i skopano pribliavanje %boanskoj& svesti 6 osnova najvi*e! umetniko! uinka =lisa 6 8avolski se izobliava u pijanoj jazbini burdelja kada se njena misao javi u lju*turi tradi$ionalno! obras$a rei" Ulis, patnik i lutali$a, ezne za svojim rodnim ostr'vom, za samim sobom, budu(i da se probija kroz pometnju Ta po!lavlja oslobodiv*i se budalasto! sveta iluzija, %posmatraju(i iz daleka& bez uzimanja ue*(a" ;a taj nain postie upravo ono *to su posti!li Hristos ili Auda, naime pobedu nad budalastim svetom, oslobo8enje od suprotnosti, *to je bila i Gausto'va tenja" I kao *to se Gaust rastapa u vi*em en' skom, tako i u =lisu !8a Alum, koju ,tjuart Dilbert

.,tuart <ilbert/ s pravom naziva ozelenelom zemljom, ima poslednju re u njenom monolo!u li*enom interpunk$ije i njoj je dodeljena milost da posle svih kre*tavih 8avolskih disonan$i zabruji harmoninim zavr*nim akordom" Ulis je stvaralaki Ao! u Dojsu, pravi demiur!, kome je po*lo za rukom da se oslobodi uplitanja u svoj kako iziki tako i duhovni svet i da taj svet po'smatra sa oslobo8enom sve*(u" -rema ljudima Doj'sov Ulis se odnosi kao Gaust prema <eteu, kao :a'ratustra prema ;ieu" Ulis je vi*e ,opstvenost, koja se iz slepo! ostvarenja sveta vra(a u boanski zaviaj" U $elini u knjizi ne nastupa Ulis, sama knji!a je Ulis, mikrokosmos u Dojsu, svet ,opstvenosti i ,opstvenost sveta u jednom" Ulis se moe vratiti samo onda kada je (elom svetu okrenuo le8a, duhu kao i izisu" Tu zapravo lei dublja osnova Ulisove slike sveta@ To je T]" juni TVJV, najsvakodnevniji i najobiniji dan ovo!a sveta, u kome (e beznaajno poten$ijalni ljudi neumorno re(i i poiniti bes$iljne
.o

Podvukao .ung8 !. :0>.

stvari bez neko! poetka i to sneno i snevano, pakleno, ironino, ne!ativno, runo i 8avolski, pa ipak tano 6 to je slika sveta koja oveka moe navesti na rune snove ili prouzrokovati kosmiko raspoloenje %pepeljave srede&, ili moda ono ose(anje stvarao$a sveta na dan T" av!usta TVTI" -rema optimizmu sedmo! dana stvaranja Demiur!u mora da je bilo te*ko da se TVTI" dalje identi ikuje sa svojim stvorenim delom" Ulis je pisan od TVTI" do TVMT" !odine 6 nikakvo! osnova za neku posebno vedru sliku sveta a jo* manje povoda da se ovaj svet za!rli sa puno ljubavi .ali i od tada neF/" ,to!a nikakvo udo *to je stva' rala$ sveta u umetniku o$rtao ne!ativnu sliku nje!ovo! sveta, tako ne!ativnu, tako blas emino ne!ativnu da je $enzura an!losaksonskih zemalja morala da sprei skandal proti vurenosti sa iz vesta j em stvaranja sveta, tako da je jednostavno zabranila =lisak Tako je po!re*no shva(eni demiur! postao Odisej koji trai zaviaj" Od ose(anja u =lisu ne moe se na(i mno!o *ta, *to je si!urno prijatno svakom esteti" ?li postavimo da Ulisova svest nije bila mese$, ve( 9a u posedu trezveno! razuma i ose(ajno! sr$a, onda put kroz Ta po!lavlja ne bi bio samo nezadovoljstvo, ve( pravi put patnje, a uvee bi ovaj lutali$a, pokoren i oajan zbo! sve bede i sve! besmisla ovo! sveta, pao u za!rljaj Velike =ajke koja znai poetak i kraj ivota" U Ulisovom $inizmu krije se veliko saaljenje, trpljenje jedno! sveta koji nije dobar i nije lep, koji je, jo* !ore od to!a, beznadean, po*to se valja kroz ve'ito ponavljanje svakodnevnih jednolinih dana, nose(i sobom svest u svojoj ludoj i!ri kroz sate, me'se$e, !odine" Ulis se odluio za rez koji treba da razdvoji vezu svesti od njeno! objekta" On se oslobodio ue*(a, uplitanja, opsena i zbo! to!a moe da se vrati" On je vi*e od samo subjektivno!, lino! izraavanja mi*ljenja7 po*to stvaralaki !enije nikada nije jedan, ve( mnogi, on u ti*ini du*e !ovori mno' !ima, iji je on smisao i sudbina isto tako kao i umetnikov"

,ada mi iz!leda kao da sve ne!ativno, %hladnokrvno&, bizarno banalno, !roteskno in ernalno da sve to predstavlja vrlinu Dojsovo! dela, zbo! koje bi se ono trebalo slaviti" ,trahovita dosada i uasna monotonija jedno! neiskazno bo!ato!, bezbroj puta a$e'tirano! jezika u po!lavljima koja se *unjaju kao pantljiara, epski su velianstveni, prava =ahabha'rata nedovoljnosti jedno! ljudsko! (o*kasto! sveta i nje!ovih budalasto 8avolskih osnova" %Grom drains, $le ts, $esspools, middens arise on all sides sta!nant umes"&p I u ovoj kaljuzi se o!ledaju skoro sve najvi*e i poslednje reli!ijske ideje u blas eminoj izo'blienosti 6 kao u snovima" .:emljak i Ulis koji ivi u vele!radu je #ubinova Iruga strana 6 ?l red #ubin@ 3ndere Seite4. Ovo mo!u da prihvatim i dobrovoljno jer se ne moe osporiti" ;aprotiv, ak pojava eshatolo!ije u skatolo!iji potvr8uje Tertulijanovu istinu@ %?nima naturaliter Lhristiana" & Ulis se pokazuje kao dobar antihrist i time dokazuje postojanost svo! katoliko! hri*(anstva" On ne samo da je hri*(anin ve( budista, *ivaista i !nostiar ALith a voice of *aves4 . . . bhite Co!hin o the <ods" O$$ult pimander o Hermes Trisme!istos" .bith a voice of Xhistlin! sea'*ind4. -unarjanam patsCpunjaubF I Xonft have mC le! pulled" It has been said bC one@ beXare the le t, the $ult o ,hakti" ALith a cr$ of stormbirds4. ,hakti, ,hivaF Dark hidden GatherF""" ?umF AaumF -CjaumF I am the li!ht o the homestead, I am the dreamerC $reamerC butter" &i ;ajve(e i najstarije duhovno dobro, neiz!ublje'no ni u nizinama otpadne jame, zar to nije dirljivo i znaajno) To nije rupa u du*i kroz koju spiritus divinus konano moe

TJa

da izdahne svoj ivot u svet smrada i prljav*tine" ,tari Hermes, ota$ svih jere'tikih stranputi$a, tano je zakljuio@ %#ako !ore, tako dole"& ,tiven Dedalus, vazdu*ni ovek ptije !lave, nalazi se u smrdljivom !libu zernljine utrobe kada namerava da pobe!ne iz suvi*e vazdu*asto!
l =l$sses, scena u javnoj kuIi. !. :12. =l$sses, !. :>'.

MIa vazdu*no! $arstva i sre(e po!lavara koji ponovo bei u podzemlje" %I tako beim na najdalji kraj sveta"""& a zavr*na reeni$a je dokazna sna!a Ulisove blas emije"To 9o* bolje@ Alum, ulno, perverzno i impotentno nju*kalo, u dubini prljav*tine doivljava ono *to mu se do tada nikada nije desilo 6 preobra'enje u bo!ooveka" 9o* jedna radosna vest@ kada su se iz!ubili veiti zna$i nebesko! svoda, onda se na zemlji ponovo nalazi svinja koja trai !omolji$e7 po*to su one neuni*tivo i trajno utisnute kako u !ornjem tako i u donjem svetu, ne mo!u se uvek na(i u od Ao!a prokletoj, mlakoj sredini" Ulis je apsolutno objektivan i apsolutno po*ten i zbo! to!a pouzdan" Lovek moe imati poverenja u nje!ovo svedoanstvo koje najavljuje mo( i ni*tavnost duha i sveta" ,am Ulis je smisao, ivot i stvarnost, u njemu je ukljuena stvarna antazma!orija duha i sveta, ljudi i stvari" Ovde bih eleo da postavim jedno pitanje !ospodinu Dojsu@ %Da li ste pri'metili da ste vi predstava, zamisao, moda Ulisov kompleks) Da on na sve strane, kao hiljaduoki ?r!us, stoji oko vas i da vam je smi*ljao svet zajedno sa antisvetom, da bi imali objekte, bez kojih uop*te ne bi mo!li biti svesni svo!a 9a)& ;e znam *ta bi $e'njeni autor od!ovorio na ovo pitanje" To me se, na kraju krajeva, uop*te ne treba da tie i uop*te ne treba da me brine ukoliko ho(u da se na svoju ruku bavim meta izikom" =lis naime daje podsti$aja oveku na to, kada sa!ledamo kako on iz makrohaos''kosmosa istori je sveta pre$izno izdvaja mikro'kos'mos dablinsko! T]" juna TVJI" i preparira !a ispod staklene ploe, sa svim nje!ovim ukusnim i neukusnim pojedinostima i opisuje !a sa zapanjuju(om akribijom, kao posmatra koji uop*te ne uestvuje u svemu tome" To su uli$e, to su ku(e, parki( za *etnju 6 stvarni !ospodin Alum se brine + svom pre' duze(u za o!lase, stvarni ,tiven se bavi a oristikom ilozo ijom" ;e bi bilo uop*te nemo!u(e da !ospodin Dojs lino iskrsne u vidnom polju na nekom od da'blinskih (o*kova" :a*to ne) T on je isto tako stva'
ss (erovatno a u3ije na Psa m 1%98 0E98 i 2 is8 !. :06.

ran kao i !ospodin Alum, zbo! to!a bi se i on mo!ao uloviti, preparirati i opisati .na primer kao #ortrait o f the 3rtist as a Koung Ean4. Dakle, ko je Ulis) On je svakako simbol ono!a *to je rezime, jedinstvo svih pojedinanih pojava $elo! =lisa, =r" Aluma, ,tivena, =rs" Alum ukljuuju(i i _" Dejms Dojsa" :amislimo samo@ stvorenje koje nije samo bezbojna kolektivna du*a sastavljena od neodre8eno! broja !oropadnih i me8usobno ne'pripadnih individualnih du*a, ve( sastavljeno i od ku(a, vozila, $rkava, reke Oi ej, vi*e javnih ku(a i jedne z!uvane $edulje na putu ka moru, a koje uprkos tome poseduje opaajnu i reproduktivnu svest" Ova neizmislivost drai na spekula$ije, naroito zbo! to!a *to ovek i onako ne moe ni*ta dokazati i po'sledino srne samo da na!a8a" =oram priznati da sumnjam da je Ulis, kao opsenija ,opstvenost, subjekt, koji pripada svim tim objektima ispod staklene ploe, bi(e, koje tako ini kao da je ono =r" Alum ili *tamparija ili z!uvana $edulja, a u stvarnosti ono je ipak %the dark hidden Gather& svojih objekata" %9a sam onaj koji rtvuje i rtvovani& a u !ovoru podzemlja@ %I am the li!ht o the homestead, I am the dreamerC $reamerC butter"& ?ko se sa ljubavnim za!rljajem obrati svetu, onda $ veta ju svi vrtoviF %O and the sea "" " $rimson sometimes like ire and the !lorious sunsets and the i!trees in the ?lameda !ardens Ces and all the Pueer little streets and pink and blue and CelloX houses and the rose!ardens and the jessamine and !eraniums and $a$tuses" " "&, ali ako joj okrene le8a dalje se odvija pusta svakida*nji$a 6 % labi tur et labetur in omne volubilis aevum& .tee dalje i tee, i veito (e te(i 6 Hora$ije, #isma, T, M, IN/" -rvo je demiur! u ta*tini stvorio svet koji je bio sasvim po nje!ovoj zamisli7 ali kada je po!ledao navi*e, video je svetlost koju nije stvorio" ;a to se vratio tamo !de je bio nje!ov zaviaj" ?li kada je ovo uinio, nje!ova mu*ka stvaralaka sna!a preobrazila se u ensku revnost tako da je morao da prizna@

;edo vol jnost Ovde postaje do!a8aj7' ;eopisivost, Ovde je izvr*ena7

Veito ensko Vue nas navi*e" Ispod staklene ploe na zemlji koja je duboko dole u Irskoj, u Dablinu, E$$les ,treet ^, u svojoj postelji, pospan, T^" juna TVJI" oko dva sata po pono(i poruuje !las opu*tene =rs" Alum@ %O and the sea the sea $rimson sometimes like ire and the !lorious sunsets and the i! trees in the ?lameda !ardens Ces and all the Pueer little streets and pink and blue and CelloX houses and the rose!ardens and the jessamine and !eraniums and $a$tusesf and <ibraltar as a !irl Xhere I Xas a GloXer o the mountain Ces Xhen I put the rose in mC hair like the ?ndalusian !irls used or shall I Xear a red Ces and hoX he kissed me under the =oorish Xall and I thou!ht Xell as Xell him as another and then I asked him Xith mC eCes to ask a!ain Ces and then he asked me Xould I Ces to saC Ces mC mountain loXer and irst I put mC arms around him Ces and dreX him doXn to me so he $ould eel mC breasts all per ume Ces and his heart Xas !oin! like mad and ves I said Ces I Xill es"&= U =lisu, ti si stvarno pobona knji!a za prema objektu pobono!, i od objekta prokleto! belo! ovekaF Ti si erer$itium, askeza, muni ritual, ma!ijska pro$edura, osamnaest paralelno ukljuenih alhe'mijskih retorti u kojima (e se sa kiselinama, otrovnim parama, hladno(om i vatrom izdestilisati ho'munkulus jedne nove svesti svetaF Ti ne kae* ni*ta i ni*ta ne poverava*, + Ulise, ali ti deluje*" -enelopa vi*e ne treba da tka beskrajnu odoru, ona se sada *eta po zemaljskim vrtovima po*to se njen supru! vratio sa svih lutanja" 9edan svet je nestao i nastade nov" -ost s$riptum@ =lis kao lektira ve( napreduje u sno*ljivim !rani$ama"
$# L. c8 !. 0%=.

TTJ

U -O,T?9?;9U OIB;O,TI Oslanjaju(i se ne*to slobodnije na jedan <eteov stih esto se $itira@ ;ajve(a sre(a de$e ove zemlje 9este samo linost"M a time i iskazuje mi*ljenje da krajnji $ilj i najjaa elja sve!a lei u razvitku one $elovitosti ovekovo! bi(a, koju oznaavamo kao li"nost. %Od!ajanje linosti& danas je postalo vaspitni ideal nasuprot stan'dardizovanom kolektivnom ili normalnom oveku, orsiranom od strane op*te masovnosti, u ispravnoj spoznaji istorijske injeni$e da su velika, oslobo8a'vaju(a dela svetske istorije proistekla od vode(ih linosti a nikada od uvek sekundarne, trome mase, kojoj je ak i za najmanji pokret vazda potreban dema!o!" >azdra!ani pokli italijanske na$ije upu(en je dueu, a jadikovke dru!ih na$ija oplakuju odsustvo veliko! vo8e"f Benja za lino*(u je postala stvarni problem, kojim se danas bave mno!i umovi, nasuprot ranijim vremenima, kada je samo jedan jedini naslutio ovo pitanje, Gridrih ,iler .Griedri$h ,$hiller/ ija su pisma + estetskom od!ajanju od svo! nastanka naovamo apsolvirala vi*e od stotinu !odina literarno! trnoruiino! spavanja" =irno mo

2 BestGst ic6er -iran. &uc6 4u eika. > /tkako je na!isana ova re'enica i 9ema'ka je na a svog Airera.

emo tvrditi da sveto rimsko $arstvo nemake na$ije nije primetilo Gridriha ,ilera kao vaspitaa" ;asuprot tome uror teutoni$us se obru*io na peda!o!iju, to jest na vaspitanje de$e, bave(i se dejom psiholo!ijom, pronalaze(i in antilno u odraslom oveku i na taj nain od detinjstva stvorio tako vano stanje za ivot i sudbinu oveka da su sasvim !urnuti u stranu stvaralaki znaaj i mo!u(nosti ivota odraslih" Lak se na*e doba ushi(eno slavi kao %era de$e&" Ovo bezmerno pro*irenje i *irenje deje! vrti(a istovremeno ide sa potpunim previ8anjem vaspitne problematike koju je !enijalno naslutio ,iler" ;iko ne osporava vanost detinjstva niti !a pak pot$enjuje, isuvi*e su jasna te*ka, esto trajna o*te(enja nastala zbo! !lupavo! vaspitanja u ku(i a kasnije *koli i isuvi*e je neodba$iva neophodnost razumnih peda!o*kih metoda" =e8utim, ako ovek ho(e ovo zlo da stvarno dohvati u nje!ovom korenu, onda se ozbiljno mora postaviti pitanje@ kako je do*lo do to!a i kako to da je i danas jo* sluaj da se primenjuju !lupe i o!raniene vaspitne metode) Ipak, oi!ledno i jedino sto!a *to ima !lupih vaspitaa, koji nisu ljudi ve( personi i$irani automati odre8ene metode) #ojeli da aspitava, treba da je sam vaspitan" Danas jo* uvek praktikovano uenje napamet i mehanika primena metoda uop*te nije vaspitanje, niti za dete" ni za samo! vaspitaa" ;epreetano se !ovori + tome da dete mora biti od!ajano u linost" 9a se, naravno, divim ovom visokom vaspitnom idealu" ?li ko od!aja te budu(e linosti) To su na prvom i najvanijem mestu obini, nekompetentni roditelji, koji su esto i sami $elo! ivota polu ili sasvim de$a" #o (e najzad oekivati od svih tih obinih roditelja da budu %linosti&, i ko je ikada mislio na to da smisli metode kojima bi se %linost mo!la usaditi roditeljima) :bo! to!a se, prirodno, vi*e oekuje od peda!o!a, od obrazovano! strunjaka, koji je estito upu(en u psi' holo!iju 6 naime u !ledi*ta ovih ili onih, esto di' jametralno suprotnih mi*ljenja + tome kakve su ve' rovatno osobine deteta i kako ih treba tretirati" :a mlade ljude, koji su peda!o!iku odabrali za svoj i'

votni poziv, pretpostavlja se da su i sami vaspitani ;iko verovatno ne(e tvrditi da su istovremeno svi listom i linosti" Oni su sve u svemu imali isto de ektno vaspitanje kao i de$a koju treba da vaspitava'ju, i po pravilu su isto toliko malo linosti kao i ova de$a" ;a* vaspitni problem uop*te pati od jednostrano! ukazivanja na dete koje se treba vaspitati kao i od isto tako jednostrano! zata*kavanja neod!ojeno'sti odraslih vaspitaa" ,a zavr*enim studijama svako sebi iz!leda kao kompletno vaspitan, jednom reju kao odrastao" On sebi mora ovako da iz!leda, on mora imati vrsto ube8enje svoje kompetentnosti, da bi mo!ao da izdri borbu za e!zisten$iju" ,umnja i nesi!urnost deluju parali*u(i i kao prepreka koja upio'pa*(uje neophodno poverenje u sopstveni autoritet i ini !a pro esionalno nesposobnim" U njemu ho(e da se uje da moe i da je si!uran u sebe a ne da sumnja u sebe i u svoju nadlenost" #ompeten$ija je bezuslovno prokletstvo strunjaka" ,vako zna da ovo nisu idealne prilike" ?li one su u datim uslovima, $um !rano salis najbolje mo!u(e" Lovek uop*te ne moe da sa!leda kako bi mo!le biti dru!aije" Od proseno! vaspitaa naprosto se ne moe oekivati vi*e ne!o od prosenih roditelja" ?ko su dobri strunja$i, onda ovek sa njima mora biti zadovoljan isto onako kao i sa roditeljima koji svoju de$u vaspitavaju na najbolji mo!u(i nain" Aolje je visoki ideal od!ajanja linosti ne prime'njivati na de$i" 9er ono *to se obino podrazumeva pod %linost&, naime odre8ena psihi"ka celovitost, sposobna za otpor i nadarena snagom, je ideal odraslog, koje! ovek ho(e da doturi detinjstvu u dobu kada jo* nije svestan problema svoje takozvane zrelosti ili 6 *to je jo* !ore 6 kada !a svesno izbe!ava" ;aime, ja sumnjam da na*e savremeno peda!o*ko i psiholo*ko odu*evljenje za de$u ima nepo*tenu na'meru@ !ovori se + detetu, ali se pri tom misli na dete u odraslom" U odraslom se, zapravo, krije dete, ve"ito dete,% jedno jo uvek jormiraju2e ali nikada kompleT^ 9uni" /dabrana de a8 )))

257

: 2!. .ung und 1eren5i, I a s g f t t l i c h e ! i n d i HinGf Z h r i t n g in das Lesen der E$ thologie.

tirano dete kome su stalno potrebni nega, panja i odgajanje. To je deo ovekove linosti, koji tei da se razvije u $elovitost" ?li od ove $elovitosti ovek na*e! vremena udaljen je kao nebo od zemlje" U pri!u*enoj slutnji svo! de ekta on se dokopao vaspitanje deteta i odu*evljava se dejom psiholo!ijom na osnovu omiljene pretpostavke da u nje!ovom sop'stvenom vaspitanju i dejem razvitku mora da je ne*to i*lo naopako, ne*to *to se moe iz!laditi u slede'(im !enera$ijama" Ova namera je,

dodu*e, dostojna hvale, ali se razbija + psiholo*ku injeni$u da na de'tetu ne mo!u kori!ovatiTuje8nup !re*ku koju jo* uvek i sam inim" -rirodno da de$a nisu toliko !lupa, kako to mislimo" Ona isuvi*e dobro prime(uju *ta je pravo a *ta nije" ?ndersenova bajka + kraljevoj novoj ode(i sadri besmrtnu istinu" #oliko ro' ditelja mi je najavilo pohvalnu nameru da svojoj de$i u*tede iskustvo koja su sami morali da iskuse u de' tinjstvu" ? kada bih ih zapitao@ %?li da li ste si!urni da ste prevazi*li ove !re*ke)&, oni bi bili sasvim ube8eni da su kod njih sva o*te(enja davno kori!o'vana" ?li u stvarnosti to nije bio sluaj" ?ko su kao de$a bili od!ajani isuvi*e stro!o, oni su svoju sop'stvenu de$u upropa*(ivali neukusnom, neverovatnom toleran$ijom7 ako su im u detinjstvu bila uporno skrivana izvesna ivotna podruja, onda su svojoj de$i otkrivali ista ta podruja sa istom takvom uporno*(u i prosvetiteljski" Oni su, dakle, padali samo u dru!u krajnost, najjai dokaz tra!ino! daljnje! postojanja starih !rehovaF To su potpuno previ8ali" ,ve ono *to elimo da promenimo kod de$e, treba najpre da paljivo proverimo da to nije ne*to *to bi bilo bolje promeniti u nama, tako, na primer, na* peda!o*ki entuzijazam" =oda je to namenjeno nama" =oda po!re*no shvatamo peda!o*ku potrebu, po*to bi nas neprijatno podsetila na to da smo i sami jo* uvek na neki nain de$a i da nam je u velikoj meri potrebno vaspitanje" U svakom sluaju iz!leda mi ova sumnja bezu'slovno umesna ako se eli da se ve( de$a od!ajaju kao %linosti&" Oinost je kli$a u detetu, koja se po'

! pp!nn revija "i f Vop >p^ od' KtdfbtTi, $eioritosti i sazreranja ne ispoljava se nijedna linost" Ove tri osobine ne mo!u i ne treba da budu svojstvene detetu, jer bi ono sa njima bilo li*eno detinjstva" Od deteta bi postao neprirodno, prerano sazreli, odrastao ovek'suro!at" ?li ovakve monstrume ve( je izvelo moderno vaspitanje, naime u onim sluajevima !de su roditelji uloili pravi anatizam, stalno i uvek da ine sve najbolje za svoju de$u i da %ive samo za nju&" Ovaj tako esti ideal sasvim spreava roditelje u njihovom sopstvenom razvitku, a osposobljava ih da svoje sopstveno %najbolje& name(u de$i" ?li *ta jQ u stvarnosti ovo tako' zvano najbolje, to je ono *to su roditelji u velikoj meri zapustili kod sebe" ;a taj nain de$a se pod'stiu na rezultate koji roditelji nikada nisu posti!li" Ovakve metode i ideali stvaraju vaspitne nakaznosti" Oinost ne moe da od!oji niko ko je sam nema" I ne dete, ve( samo odrastao moe da dosti!ne linost kao zreli plod ovom $ilju usmereuo! ivotno! rsda" dostizanju linosti lei ni*ta manje do najbolji mo!u(i razvitak $eline jedne posebne jedinke" Uop*te se ne moe sa!ledati koliki je beskrajni broj uslova neophodno ispuniti da bi se ovo posti!lo" :a to je potreban $eo ljudski ivot sa svim svojim biolo*kim, so$ijalnim i psihikim aspektima" Oinost je najvi*e ostvarenje uro8eno! svojstva posebno! ljudsko! bi(a" Oinost je delo najvi*e ivotne hrabrosti, apsolutna potvrda individualno! postojanja i naj'uspe*nije prila!o8avanje na univerzalnu datost uz najve(u mo!u(u slobodu sopstveno! odluivanja" ;eko!a za to od!ajiti iz!leda mi da nije mala stvar" To je svakako najve(i zadatak, koji je postavio moderni duhovni svet" Opasan zadatak odista, opasan u svom opse!u koji nije ni priblino naslutio ak ni ,iler, koji se prvi usudio da proroki zadre u ovu problematiku" On je isto toliko opasan kao smeli i bezobzirni poduhvat prirode da enama prepu*ta ra8anje de$e" Da li bi bilo zloinako prometejsko ili pak lu'$i erovsko stavljanje na ko$ku, kada bi se neki nad'ovek drznuo da u svojoj retorti stvori homunkulusa,
10V

M[V

koji bi se razrastao do hebrejsko! <olema) ? ipak ne bi uinio ni*ta vi*e od ono!a *to priroda svakodnevno ini" ;ema nijedne ljudske !rozote i nenormalnosti koja nije bila u krilu voljene majke" #ao *to i sun$e sija iznad pravednih i nepravednih i kao *to se nose(a i majka dojilja sa istom ljubavlju stara + de$i bojoj i de$i sotone, ne vode(i rauna + mo!u(nim posledi$ama, tako smo i mi delovi ove udne prirode, koji, kao i ona, u sebi nosimo nesa!ledivo" Oinost se razvija tokom ivota iz te*ko ili pak sasvim nejasno dokuivo! kli$ino! zaetka, i tek kroz na*a dela postaje oi!ledno ko smo" =i smo kao sun$e koje hrani ivot zemlje i stvara svakojake lepote, ret'kosti i zla@ mi smo kao majke koje u krilu nose nepoznatu sre(u i patnje" =i najpre ne znamo kakva su u nama dela ili nedela" kakva sudbina, kakva dobra i kakva zla@ i tek jesen moe pokazati *ta je za'sejano u prole(e, i tek je

113

uvee jasno ono *to je poelo ujutru" 6 Oinost kao potpuno ostvarenje $elovitosti na*e! bi(a je nedostian ideal" =e8utim, nedostinost nika'da nije protiviazlo! protiv ideala, jer ideali nisu ni*ta dru!o do putokaz a nikada $ilj" #ao *to dete mora da se razvija da bi se vaspita'valo, tako i linost mora prvo da se razvija pre ne!o *to moe biti podvr!nuta od!ajanju" I ovde ve( poinje opasnost" Imamo posla sa neim nesa!ledivim" mi ne znamo kako i kuda (e se razvijati postoje(a linost, a dovoljno smo nauili od prirode i stvarnosti da s pravom budemo nepoverljivi" Lak smo od strane hri*(anske nauke od!ajani u veri u prvobitno zlo u ljudskoj prirodi" ?li ak i takvi, koji vi*e ne dre do hri*(anske nauke, prirodno da su podozrivi i stra*ljivi u odnosu na mo!u(nosti koje lee u njihovim osnovama" Lak i prosve(eni, materijalistiki psi' holozi kao Grojd daju nam vrlo neprijatnu ideju + usnulim du*evnim ponorima ovekove prirode" ,to!a skoro predstavlja pravu smelost ak i zaloiti neku dobru re za razvitak linosti" ?li ovekov duh skriva bezbroj udnovatih protivurenosti" =i slavimo %sveto materinstvo& a ne mislimo da !a okrivimo za sve ljudske nakaze, kao te*ke prestupnike, opasne du*evne bolesnike, idiote i bo!alje svake vrste, koji se isto tako ra8aju" ?li poduzima nas najtea sumnja kada ovekovoj linosti treba da omo!u(imo slobodni razvitak" %-a onda bi bilo sve mo!u(e&, kae se" Ili se ponovo pod!rejava maloumni pri!ovor %individualizma' " Individualizam nikada nije bio prirodni razvitak, ve$ neprirodna uzurpa$ija, neprila!o8ena, impertinentna poza, koja svoju prazninu esto dokazuje slomom pred najmanjim te*ko(ama" Ovde se "mi + RR dru!om"f ;iko, naime, ne razvija svoju linost zato *to mu je neko rekao da bi bilo korisno ili pametno da to ini" -riroda nikada %ije ulivala strahopo*tovanje pomo(u dobro smi*ljenih saveta" ,amo kauzalno de'lotvorna prisila pokre(e prirodu, tako8e i ovekovu" ;i*ta se ne menja bez nude, a najmanje ovekova linost" Ona je udovi*no konzervativna, da ne kaemo inertna. ,amo najopasnija nevolja moe da je pojuri" Tako se i razvitak linosti ne pokorava nijednoj elji, nijednom nare8enju i nijednom po!ledu, ve( samo nevolji7 njoj je potrebna motivi*u(a prisila unutra*nje ili spolja*nje sudbine" ,vaki dru!aiji ra3vitak bio bi individualizam" :bo! to!a pri!ovor + individualizmu znai prostaku po!rdu, ako se on stavlja prirodnom razvitku linosti" #ao ni!de dru!de ovde vae rei@ %=no!o zvanih, malo odabranih&, po*to je razvitak linosti iz njenih kli$inih zaetaka do potpune svesnosti milostinja a istovremeno i prokletstvo 6 njena prva po'sledi$a je svesno i neminovno izdvajanje jedinke od nerazlinosti i nesvesnosti stada" To je usamljivanje, i za to nema ute*nije rei" Od to!a ne osloba8a nikakvo, pa ma koliko uspe*no prila!o8avanje ili ma kako !latko uklapanje u postoje(i poredak, nikakva porodi$a, nikakvo dru*tvo i nikakve pozi$ije" >azvitak linosti je takva sre(a da se mora skupo platiti" ?li onaj ko najvi*e !ovori + razvitku linosti, najmanje misli + posledi$ama od kojih se uasavaju ve( i manji umovi" >azvitak linosti je me8utim vi*e od strahovanja od nenormalnih stvorenja ili usamljivanja, on je i vernost sopstrenom @gAtKrK 2. Umesto rei vernost ovde bih najradije koristio !rku re 5ovoga zaveta, naime 0mlunv, koja se po!re*no prevodi sa verovanje" >e zapravo znai pove'renje, poverljiva lojalnost" Vernost sopstvenom" zako nu je poverenje u ovaj zakon, lojalna istrajnost i po' " verljivo nadanie" prema tome stav kakav treba da imareli!iozan ovek naspram Ao!a" Uvde postaje ju*no kako iz pozadine na*e! problema izranjaju uasno te*ke dileme 6 naime, linost se nikada ne moe razviti a da ovek svesno i sa svesnom moralnom odlukom ne izabere sopstveni put. ;e samo kauzalni motiv, nuda, ve( i svesna moralna odluka mora da pozajmi svoju sna!u pro$esu razvitka linosti" ?ko nedostaje prvo, naime nuda, onda bi takozvani razvitak bio samo akrobatika volje7 ako nedostaje dru!o, naime svesna odluka, onda se razvitak zadravau tupim, nesvesnim automatizmima" Bovek se, me8u' 9 tim, moralno moe odluiti za sopstveni put samo onda, kjida ga smatra najboljim. ?ko se bilo koji put smatra boljim, onda se on doivljava na mesto sop' " stvene linosti a s tim i razvija" Dru!i putevi su konven$ije, moralne, so$ijalne, politike, ilozo ske i reli!iozne prirode" Binjeni$a da konven$ije uvek na neki nain $ veta ju dokazuje da o!roman broj ljudi ne bira sopstvejf d%o l-.d rnnvonrijn i iislod tp!a ne razvija samo! sebe, ve(, piptpn a time kolektivna raun sopstvene $eline #ao *to je du*evni i so$ijalni ivot oveka na pri' mitivnom stupnju iskljuivo !rupni ivot uz visoko' stepenu nesvesnost individue, tako je i kasniji isto'rijski pro$es razvitka u!lavnom stvar kolektiva i svakako (e tako i ostati" :bo! to!a verujem u konven$iju kao u kolektivnu neophodnostOna je poma!alo za nudu, ali nikakav

ideal, ni u moralnom niti u reli!ijskom odnosu, po*to pokoravanje konven$iji uvek znai odri$anje od $elovitosti i bekstvo od sopstvenih zadnjih konzekven$ijaj

-oduhvat razvitka linosti je u stvari nepopularna smeonost, nesimpatino skretanje sa *iroko! puta" isposnika (udljiva tenja za podvojeno*(u, ili *ta se ve( misli + usamljenim osobenja$ima" ,to!a nije nikakvo udo da se odvajkada samo mali broj upu*tao u ovu avanturu" Da su svi odreda bili budale, mo!li bismo ih kao u5u, kao duhovno %privatne ljude& da izbri*emo iz vidno! polja na*e! interesovanja" ?li na nesre(u, te linosti su po pravilu le!endarni juna$i oveanstva, oboavani, voljeni, slavljeni, pravi sinovi boji, ije ime %ni u eonima ne zalazi&" Oni su pravi $vetovi i plodovi, plodonosno seme drveta oveanstva" -o!led na istorijske linosti dovoljno obja*njava za*to je razvitak linosti ideal i za*to je prekor individualizma po!rda" Veliina istorijskih linosti nikada se nije sastojala od njihovo! bezuslov'no! pokoravanja konven$ijama, ve( naprotiv od njihovo! osloba8anja od konven$ija" #ao planinska liti$a oni *tre iz mase koja se !revito dri kolektivnih strahova, ube8enja, zakona i metoda i biraju sopstveni put" I uvek je obinom oveku iz!ledalo udnovato da vrsto utabanim putevima sa poznatim $iljevima treba da pretpostavi vrletni i uski puteljak koji vodi u nepoznato" :bo! to!a se uvek smatralo da je jedan takav, ako ne sumanut a ono bar opsednut ne' kim demonom ili bo!om7 po*to bi se takvo udo, da pojedina$ moe initi dru!aije ne!o *to je ovean'stvo inilo, odvajkada jedino mo!lo objasniti nadareno*(u demonskom sna!om ili boanskim duhom" ;a kraju krajeva ko bi dru!i mo!ao da se opre $elome oveanstvu i veitoj navi$i do Ao!) ,to!a su oduvek juna$i imali demonske atribute" -rema nordijskom shvatanju imali su zmijske oi7 njihovo ro8enje i poreklo bili su naroiti" Izvesni stari !rki juna$i imali su zmijsku du*u, dru!i su imali lino! demona, bili su arobnja$i ili boji izabrani$i" ,vi ovi atributi, koji se lako mo!u vi*estruko umnoiti, pokazuju da je za obino! oveka izvanredna linost tako re(i natprirodna pojava, koja se moe objasniti jedino po' mo(u dodavanja demonsko! aktora" ]N ,ta konano daje povoda nekom da bira sopstveni put i da se na taj nain kao iz ma!le izdi!ne iz nesvesno! identiteta sa masom) ;uda ne moe biti, jer nevolja nailazi na mno!e i svi oni se spa*avaju pomo(u konven$ije" ;e moe biti ni moralna odluka, po*to se ovek po pravilu odluuje za konven$ije" ,ta je to, dakle, *to neumoljivo odluuje u korist neobi"nogU To je ono *to se naziva unutarnje opredjeljenje: ira$ionalni aktor koji sudbinskT!uraEa emanrTpa $TjTCjC s da i nje!ovih utabanih puteva" -rava linost uvekima opredeljenje i veru je u nje!a, ima veru u nje!a kao u Ao!a, iako je to, kako bi rekao obini ovek, samo individualno ose(anje opredelje'nja" Ovo opredeljenje, me8utim, deluje kao zakon boji, od ko!a nema odstupanja" Ova injeni$a, da mno!i stradaju na svom sopstvenom putu, onome ko ima opredeljenje ne znai ni*ta" On mora da se povinuje sopstvenom zakonu, kao dapje to demon koji mu *apatom poveraviTnove, retke puteve" #o ima opredeljenje, "uje unutranji glas, on je opredeljen. :bo! to!a le!enda i veruje da on ima privatno! demona, koji !a sa vetu je i ije zadatke ima da izvr*ava" ;ajpoznatiji primer ove vrste je Gaust, a istorij'ski sluaj je daimonion ,okratov" -rimitivni vrai su imali svo! zmijsko! duha, kao *to je i Eskulap, za*titni patron lekara, predstavljan pomo(u epidau'rijske zmije" Ovaj je osim to!a imao privatno! demona #abira Teles ora, koji mu je iz!leda itao ili davao re$epte" +mati unutarnje opredeljenje znai u praznae'nju@ biti oslovljen od nekog glasa. ;ajlep*e primere ovo!a nalazimo u ispovestima starozavetnih proroka" Da ovo nije samo starodrevni a!on de parler, dokazuju ispovesti istorijskih linosti, kao <etea i ;apo'leona 6 da pomenemo samo dva bliska primera koji od svo! ose(anja opredeljenosti nisu pravili nikakvu tajnu" Opredeljenje ili ose(anje opredeljenja nije samo prero!ativ velikih linosti, ve( i malih sve do najmanje! ormata, samo sa smanjenjem veliine ovo M]I postaje sve ma!lovitije i nesvesnije" Iz!leda kao da se !las unutra*nje! "demona sve vi*e udaljuje i da !ovori rede i nejasnije" ;aime, *to je linost manja, tim vi*e postaje neodre8ena i nesvesna i konano se ne'razliita stapa sa zajedni$om, predaju(i na taj nain svoju $elovitost dok se

115

za to rasplinjuje u $elini !rupe" ;a mesto unutra*nje! !lasa stupa !las so$ijalne !rupe i njenih konven$ija, a na mesto opredeljenja kolektivne potrebe" ?li ne malom broju se de*ava, ta'ko8e i u ovom nesvesnom so$ijalnom stanju, da ih pozove individualni !las, usled e!a se ovi odmah razlikuju od dru!ih ose(aju(i da su suoeni sa problemom + kome dru!i ni*ta ne znaju" ;aje*(e je nemo!u(e dru!ima objasniti *ta se desilo, po*to je ra'zumevanje za$ementirano pomo(u najjaih predrasuda" %Lovek je kao svi ostali&, %tako ne*to ne postoji&, a ako se javilo, onda je naravno %bolesna pojava&, osim to!a krajnje je nekorisno %misliti da takva preterana uobraenost moe imati neko! znaaja&, ve( da je to %ni*ta dru!o do psiholo!ija&" Upravo ova poslednja zamerka je danas izvanredno popularna" Ona proistie iz neobino! pot$enjivanja psihiko!, koje se smatra kao ne*to lino hotimino samim tim i beznaajno, *to je paradoksalno i pri svem psiholo*kom odu*evljenju" ;esvesno nije %ni*ta dru!o do antazijaF& ,ve u svemu samo se %ne*to izmi*lja& itd" Lovek sebi iz!leda kao ma! koji opinjava psihiki ivot uobliavaju(i !a po svojoj volji" ;e!ira se neu!odno a sublimuje neeljeno, strah se %obja*njava&, zablude ispravljaju i na kraju se smatra da je sve vrlo spretno aranirano" -ri tom se zaboravilo najvanije 6 naime, da je psihiko samo psvojim najsi(u*nijim delom identino sa sve*(u i njenim arobnjakim ve*tinama, dok je nesravnjivo ve(i deo nesvesno, koje se nepokretno i nepristupano, vrsto i te*ko kao !ranit ispreava izme8u nas i stvarnosti, spremno da se uvek, shodno nepoznatim zakonima, srui na nas" <i!antske katastro e koje nam prete nisu elementarna zbivanja izike ili biolo*ke prirode, ve( psihika zbivanja" U uasnim raz'merama nama prete ratovi i revolu$ije, koji nisu M] [ ni*ta dru!o do psihike epidemije" U svako doba nekoliko miliona ljudi moe podle!nuti nekoj sumanu'tosti, i tada (e ponovo izbiti svetski rat ili neka razorna revolu$ija" Umesto da je izloen divljim ivotinjama, strmim liti$ama, nabujalim vodama, dana*nji ovek je prepu*ten svojim psihikim elementar'p"v nim silama" -sihiko je velika sila, koja mno!ostruko prevazilazi sve zemaljske sile" -rosve(ivanje, koje je obezboilo prirodu i ovekove institu$ije, previdelo je bo!a uasa, ije je sedi*te u du*i" ?ko je i!de na me'stu strah od Ao!a, onda je to strah od prevlasti psihiko!" Ovo je sve ipak ista apstrak$ija" ,vako zna da %sveznaju(i& intelekt sve ovo moe re(i ovako a ipak i sasvim dru!aije" =e8utim, ne*to je sasvim dru!o kada ovo objektivno, kao !ranit vrsto i kao olovo te*ko psihiko pristupi pojedin$u kao unutra*nje iskustvo i saop*ti mu raz!ovetnim !lasom@ %Tako mora biti&" Tada se on ose(a opredeljen, upravo onako kao so$ijalne !rupe kada ih pozove rat, revolu$ija ili bilo kakvo dru!o ludilo" ;ije uzalud ba* na*e doba ono koje vapi za spasilakom lino*(u, to jest za onim ko se razlikuje od neizbene kolektivne sile i time se bar psihiki osloba8a i dru!ima pali svetionik pun nadanja, koji najavljuje da je bar jednom uspelo da umakne zlokobnom identitetu sa !rupnom psihom" :bo! svoje nesvesnosti !rupa, naime, nema slobodno! odluivanja, zbo! e!a u njoj psihiko deluje kao nesputani prirodni zakon" Dolazi do kauzalno povezano! toka, koji se smiruje tek sa katastro om" #ada ose(a opasnost od psihiko!, narod uvek ezne za junakom koji ubija adaju, zbo! to!a vapaj i krik za lino*(u" ?li kakva posla ima pojedinana linost sa nevoljom mno!ih) Ona je u prvom redu deo $eline naroda, i isto kao svi dru!i prepu*tena sili koja pokre(e $elinu" 9edino *to jedno! oveka razlikuje od svih dru!ih jeste nje!ovo opredeljenje" ;jemu je ono nesavladivo, svuda prisutno psihiko doviknulo da je nje!ova nevolja i nevolja naroda" ?ko poslu*a !las, onda postaje razliit i izolovan, po*to se resio da se povinuje zakonu koji mu pristupa iz sopstvene unu' tarnjosti" %;je!ovom sopstvenom zakonu&, svi (e uz' viknuti" ?li on sam bolje zna, on mora bolje znati@ to je sam zakon, samo opredeljenje, tako malo %nje!ovo& kao lav koji !a ubija, iako je to nesumnjivo lav koji !a ubija, a ne nekakav dru!i lav" ,amo u ovom smislu moe se !ovoriti + %nje!ovom& opredeljenju, %nje!ovom& zakonu" Ve( sa odlukom da svoj put postavi iznad svih puteva, on je najve(im delom ispunio svoje spasilako opredeljenje" ,ebi je on poni*tio vanost svih ostalih puteva" On je iznad svih konven$ija postavio svoj zakon i na taj nain se sasvim izdvojio, *to ne samo da ne spreava veliku opasnost ve( ak i dovodi do opasnosti" #onven$ije su, naime, po sebi bez'du*m mehanizmi, koji nisu u stanju da uine ni*ta vi*e od onopa *to obuhvata rutina ivota" ,tvaralaki ivot je, me8utim, uvek s one strane konven$ija" :bo! to!a dolazi do to!a da, kada dominira ista rutina ivota u obliku starinskih konven$ija, mora uslediti destruktivna provala stvaralakih sna!a" Ovaj prodor je katastro alan samo kao

masovna pojava, me8utim, nikada u pojedin$u koji se svesno potinjava ovim vi*im silama, stavljaju(i im na ra' spola!anje svoje mo(i" =ehanizam konven$ija dri T j ude nesvesno, po*to tada kao divlja mo!u po(i pu'tem Jnaviknuti6 !mm!na 6oGT nrodnostisvesne odluke" / v u nenamemo d&oistvo i najboljih konven$ija je neizbeno, pa ipak ne manje uasna opasnost, ie' *to, kao kod ivotinja tako i kod ljudi, koji kroz rutinu ostaju nesvesni, dolazi do panike'sa svim njenim nesa!ledivim posledi$ama, kadajiai8u novi uslovi" nepredvi8eni starim konven$ijama" Oinost, me8utim, ne dozvoljava da je obuzme panika odraslih, po*to su strahovi i uasi ostali iza nje" Ona je dorasla promeni epohe i neznano i nevoljno postala vo8a. ,i!urno da su svi ljudi me8usobno slini, jer inae ne bi mo!li da podle!nu istom ludilu, i si!urno da je psihika osnova na kojoj poiva individualna svest univerzalno istovetna, jer se inae ljudi me 8usobno nikada ne bi mo!li razumeti" Tako u ovom smislu i linost sa njenim jedinstvenim psihikim svojstvima nije ne*to apsolutno jednokratno i jedinstveno" 9edinstvenost vai samo za individualnost linosti, kao *to vai i za svaku individualnost" -ostati linost nije apsolutni prero!ativ !enijalno! oveka" On moe ak biti !enijalan a da nema ili da nije linost" Ukoliko svaka individua ima njoj uro8eni ivotni zakon, onda svaka ima teorijsku mo!u(nost da pre sve!a sledi ovaj zakon i na taj nain da postane linost, to jest da dosti!ne $elovitost" ?li kako iva bi(a e!zistiraju samo u obliku ivih jedinki, to jest individua, ivotni zakon u krajnjoj liniji uvek je usmeren na individualno proivljen ivot. Dakle, iako objektivno psihiko, koje se u osnovi ne moe zamisliti dru!aije do kao univerzalna i istovetna datost, znai isti psihiki preduslov za sve ljude, ono ,e ipak, im ho(e da se pojavi, mora individualizovati, po*to nema dru!o! izbora do da se odrazi kroz jedinku" =oe se me8utim desiti da obuhvati itavu !rupu kada ono, shodno prirodi vodi do katastro e, i to jednostavno sto!a *to deluje samo nesvesno, *to !a ni' jedna svest ne asimiluje i *to se uvr*(uje u sve dru!e ve( postoje(e ivotne uslove" ,amo onaj ko sili nai*lo! unutra*nje! imperati' va svesno moe re(i da, postaje linost7 ko joj, me8u' tim, podle!ne, upada u siepi tok zbivanja i biva uni' *ten" Veliina i spa*en jesvake prave linosti jeru tome *to se sa slobodnom odlukom rtvuje svom opredeljiKr/jii 1 p i%vpppT pvjn i fia-' u stvarnost, *to doivljeno nesvesno a !rupi dovodi samo do propasti" 9edan od najblistavijih primera ivota i smisla linosti, koji nam je sauvala istori ja, jeste Hristov ivot" -rema rimskom ludilu veliine, od ko!a nije patio samo Lezar ve( i svaki >imljanin 6 $i vis >o'manus sum 6, pojavio se protivnik u hri*(anstvu, koje je, usput prime(eno, bilo jedina reli!ija koju su >imljani stvarno pro!onili" ,uprotnost se pokazivala uvek tamo !de su se sukobljavali kult Lezara i hri'*(anstvo" ?li kako saznajemo iz na!ove*taja evan!e lista + du*evnom razvitku Hristove linosti, ova suprotnost je i!rala odluuju(u ulo!u i u du*i tvor$a hri*(anske reli!ije" -ria + isku*enjima jasno nam pokazuje sa kakvom se psihikom silom sukobio Hri'stos 6 to je bila 8avolska sila tada*nje psiholo!ije, koja !a je u pustinji dovodila u ozbiljna isku*enja" Ovaj 8avo je bio objektivno psihiko koje je u svojoj stezi dralo sve narode >imske imperije7 zbo! to!a je i 8avo obe(avao Hristu sva zemaljska $arstva, kao da je od nje!a hteo da stvori Lezara" ,lede(i svoj unutra*nji !las, svoje opredeljenje i poziv, Isus se dobrovoljno izloio napadu imperijalistike sumanu'tosti, koja je sve ispunjavala 6 i pobednike i pobe'dene" ;a taj nain je spoznao prirodu objektivno psi' hiko!, koje je $eo svet !uralo u patnje i ne!ovalo enju za spasenjem, koja je na*la svo! izraza i kod mno!oboakih pesnika" Ovaj psihiki napad, kome se svesno izloio, on nije potisnuo niti je dozvolio da !a ovaj potisne, ve( !a je asimilovao" I tako je od svemo(no! Lezara postalo duhovno kraljevstvo a od imperium >omanum univerzalno, vansvetsko boje, $arstvo" I dok je $eo jevrejski narod kao =esiju oekivao kako imperijalistiki tako i politiki delotvor'no! junaka, Hristos je svoju mesijansku opredelje'nost manje ispunio svojoj na$iji ne!o rimskom svetu, i oveanstvu ukazao na staru istinu da tamo !de vlada sila nema ljubavi, i da tamo !de vlada ljubav ne vredi nikakva sila" >eli!ija ljubavi bila je prava psiholo*ka suprotnost rimskoj 8avolskoj sili" -rimer'hri*(anstva najbolje ilustruje moja prethodna, apstraktna izla!anja" Ovaj na iz!led "jedinstveni ivot je postao'oboavanifsimbol zbo! to!a *to je psiholo*ki prototip jedino!f smisaono! ivota, naime ivota koji stremi individualnom to jest apsolutnom i bezuslovnom ostvarenju svo!, njemu svojstveno! zakona" U tom smislu moemo da se sloimo sa Tertulijanovim uzvikom@ %?nima naturaliter Lhristiana F& Oboavanje Hrista kao i Aude ne zau8uje, ali ubedljivo pokazuje o!romno uvaavanje sa kojim

117

oveanstvo susre(e ove junake a samim tim i ideal razvijene linosti" ?ko danas iz!leda kao da (e *lepa i destruktivna preva!a besmislenih kolektivnih sila !urnuti u pozadinu ideal linosti, onda je to samo prolazna pobuna protiv premo(i istori je" I ako je pomo(u revolu$ionarne, neistorijske a sto!a i neobrazovane sklonosti novim !enera$ijama dovoljno razru*ena tradi$ija, ipake9ierjCibiti ponovo traeni i nalaenO" Ideal linosti je neuni*tiva!otre-a Cove"E kove du*e, koja se, sve *to je nepodesnija tim ana'tinije brani" Lak i kult Lezara bio je po!re*no shva(eni kult linosti, a moderni protestantizam, ija teolo!ija sve vi*e potkopava Hristovo boanstvo, na*ao je pribei*te u Hristovoj li"nosti. Velika i tajanstvena stvar lebdi oko ono!a *to se naziva %linost&" ,ve *to se + tome moe re(i uvek je nedovoljno i neadekvatno tako da uvek preti opasnost da se diskusija iz!ubi u kako obilnom tako i praznom brbljanju" Lak i pojam linosti je u obinom !ovoru tako nejasno i lo*e de inisana re, da (e se te*ko na(i dva oveka koja pod tim razume ju jedno te isto" ?ko ovde predlaem odre8eno shvatanje, onda ne uobraavam da je time izreena poslednja re" :eleo bih da se sve ovo *to sam ovde rekao posmatra kao poku*aj mo! pribliavanja problemu linosti, bez pola!anja prava da se ovaj i re*i" :apravo, moj poku*aj radije bih shvatio kao opis psiholo*ko! problema linosti" Ovde pomalo otkazuju sva obina psiholo*ka sredstva i tinkture, isto kao i kod problema !enijalno! ili kreativno! oveka" Izvo8enje iz a' milijarno! herediteta ne uspeva sasvim@ danas tako omiljena romantika detinjstva, bla!o reeno, kre(e se u svom prenosnom znaenju7 obja*njavanje pomo(u nevolje 6 bolest, nedostatak nov$a itd" 6 isuvi*e je povr*no" Ovome se uvek pridruuje ne*to ira$ionalno, ne*to *to se ne moe ra$ionalno obraditi, neki deus er ma$hina ili asClum i!norantiae, ovaj poznati nadimak Ao!a" Ovde iz!leda da problem zadire i u vanljudsko podruje, 3a *to se oduvek postavlja neko od imena bojih" #ao *to se vidi i ja sam moram da pomenem unutra*nji !las i da ga oznaim kao ne*to snano objektivno psihiko, da bih okarakterisao nje!ovo dejstvo u postaj an ju linosti, koje u datom sluaju iz!leda subjektivno" =e isto el u ?austu nije personi ikovan sto!a *to to dramski ili s$enski bolje od!ovara no kada bi Gaust moralizovao ssm ili na zidu $rtao sopstveno! 8avola" -rve rei posvete@ %Opet se pribliujete, vi nestalne prilike """& ne*to su vi*e od estetsko! e ekta" To je, kao 8avolov konkreti'zam, priznanje objektivnosti psihiko! iskustva, tiha ispovest da je ipak tako bilo, ne iz subjektivnih elja, strahovanja ili naho8enja, ve( nekako iz samo! sebe" ,i!urno, samo !lupak bi mo!ao da misli na aveti, ali iz!leda da ne*to kao primitivni !lupak vreba svuda ispod povr*ine razlone dnevne svesti" :bo! to!a veita sumnja da li je na iz!led objektivno psihiko stvarno objektivno ili na kraju krajeva samo uobraen je" ?li odmah se postavlja pitanje@ da li sam namerno tako ne*to uobrazio, ili je to u meni ve( zami*ljeno) -roblem je slian onome kod neurotiara koji pati od uobraeno! kar$inoma" On zna i hiljadama puta mu je reeno da je uobraenje, a on me opet stra*ljivo pita@ %Da, ali kako je do*lo do to!a da tako ne*to uobrazim) 9a to uop*te ne(u"& Od!ovor na ovo je@ ideju + kar$inomu on nije uobrazio, ve( se ona uobrazila u njemu bez nje!ovo! predznanja i bez nje!ove dozvole" Osnova ovo! zbivanja je to *to se u nje!ovom nesvesnom odvija psihiko raste'nje, %bujanje&, koje se ne moe privesti u svest" On ose(a strah od ove unutra*nje delatnosti" ?li kako je sasvim uveren da unutra, u nje!ovoj du*i ne moe biti nie!a ono! *to on ne zna, onda se ovaj strah mora odnositi na somatski kar$inom, + kome zna da ne postoji" ? ako uprkos tome ima strah od to!a, onda (e mu stotine lekara potvrditi da je strah sasvim bez osnove" Tako je neuroza za*tita od objektivne unutra*nje delatnosti du*e ili ne*to skuplje pla(eni poku*aj da se umakne unutra*njem !lasu a samim tim i opredeljenju, po*to je ovo %bujanje& ona objektivna od svesne volje nezavisna delatnost du*e, koja bi htela da unutra*njim !lasom pro!ovori kroz svest i da na taj nain oveku privede nje!ovu $elovitost" Iza neurotske izvitoperenosti kriju se opredeljenost, sudbina i postajanje linosti, potpuno ostvarenje ivotne volje uro8ene individui" Lovek bez amor ati je neurotian on zanemaruje samo! sebe, tako da nikada ne(e mo(i da izrekne onu ;ieo'vu misao@ %Lovek se nikada ne izdie vi*e do onda kada ne zna kuda (e !a jo* odvesti nje!ova sudbina" U istoj meri u kojoj ovek, neveran sopstvenom zakonu, nije postao linost, propustio je smisao svo! ivota" ,re(om dobrodu*na i trpeljiva prUoda vu(lnl ljudi nikada ne postavlja pitanje smisla njihovo! ivota" ? tamo !de ni#o ne pita, niko nema ni potrebe za od!ovorom" ,trah od kar$inoma neurotiara dakle ima pravo, on nije uobraenje ve( posledini izraz psihike injeni$e koja e!zistira u izvansvesnom podruju, nedostinom volji i uvidu" ?ko bi sam sa sobom oti*ao u pustinju i u samo(i oslu*nuo samo!a sebe, moda bi douo ono *to bi mu

rekao unutra*nji !las" ?li po pravilu naopako obrazovani kulturni ovek je sasvim nesposoban da per$ipira doktrinarno nezajam'eni !las" :a ovo su znatno vi*e sposobni primitivni ljudi, me8u njima bar vrai mo!u da raz!ovaraju sa duhovima, drve(em i ivotinjama, pa to spada ak u njihov pro esionalni postupak, to jest u ovim oblijima oni susre(u objektivno psihiko, psihiko ne'9a" #ako je neuroza poreme(aj razvitka linosti, tako smo mi psihijatri ve( pro esionalno prinu8eni da se bavimo na iz!led dalekim problemima linosti i njenim unutra*njim !lasom" U praktinoj psihoterapiji ove inae nejasne i esto u razama izvr!le psihike injeni$e, izviru iz tame njihove nezhanosti i pribliuju se vidljivijim s erama" Ipak ovo s de*ava samo izuzetno retko spontar o kao kod starozavetnih proroka7 po pravilu moraju se te*ko i s naporom privoditi u svest ona injenina stanja koja su uslovila poreme(aj" ?li tako sa!ledani sadraji sasvim od!ovaraju %unutra*njem !lasu& i znae sudbinsko opredeljenje, koje ako ih prihvati i rasporedi svest, dovode do razvitka linosti"
= 2 ang oameri'kom !ri!isuje 1romve u. ce oku!nom i3danju ova i3reka L#.V

#ao *to velika linost so$ijalno dejstvuje re*ava'ju(i, razre*avaju(i, preinaavaju(i i sre8uju(i, tako i ra8anje sopstvene linosti ima lekovito dejstvo na individuu" To iz!leda kao kada se ustajali movarni rukava$ ponovo ulije u mati$u nekad iz!ubljene struje ili kao kada se skloni kamen navaljen nad semenom, koje tada moe da proklija i da mladi$a otpone sa svojim prirodnim ra*(enjem" Unutra*nji !las je !las punije! ivota, *ire, obimnije svesti. :bo! to!a se u mitolo*kom smislu ra8anje heroja ili simbolino ponovno ra8anje poklapa sa izlaskom sun$a, po*to postajanje linosti ima isto znaenje kao i pove2anje svesnosti. Iz isto! razlo!a ve(ina heroja se oznaava atributima sun$a, a trenutak ra8anja njihove velike linosti naziva se prosvetlja'vanje" ,trah, koji ve(ina prirodnih ljudi ose(a od unu' tra*nje! !lasa, nije tako detinjast kao *to bi mo!lo da se pomisli" ,adraji koje susre(e o!raniena svest, kako pokazuje klasini primer Hristovo! ivota ili isto tako karakteristian doivljaj =are iz le!ende + Audi, uop*te nisu tako bezazleni, ve( po,pravilu znae opasnost koja je spe$i ina za dotinu individuu" -o pravilu ono *to nam prua unutra*nji !las nije ni*ta dobro, ve( zapravo zlo" To mora biti pre sve!a zbo! to!a *to ovek obino nije toliko nesvestan svojih vrlina koliko mana, a i sto!a *to znatno manje pati od dobro! ne!o od zla" #ao *to sam prethodno pomenuo, unutra*nji !las prinosi svesti ono od e!a pati $elina, to jest narod kome ovek pripada, ili o'veanstvo iji smo deo" ?li ovaj !las to prua u individualnom obliku, tako da ovek u poetku moe da pomisli kao da je sve to zlo individualna osobina nje!ovo! karaktera" Unutra*nji !las unosi zlo tako ubed'Ijivo da bi doveo do to!a da mu ovek podle!ne" ?ko mu ne podle!ne, onda u na*e 9a ne prodire ni*ta od to! prividno! zla, i tada ne moe do(i do obnavljanja i izleenja" .:lo unutra*nje! !lasa nazivam %prividnim&, *to zvui isuvi*e optimistiki/" ?ko 9a potpuno podlee unutra*njem !lasu, tada deluju nje!ovi sadraji, kao kada bi umesto njih bilo isto toliko 8avo'
i .ung8 /dabrana de a8 )))

M^N

la, dru!im re$ima ovome sledi katastro a" ?ko Ja podle!ne samo delimino i uspe da se samopotvrdom spase od potpuno! uni*tenja, tada moe asimilovati !las i tada se ispostavlja da je zlo bilo samo lo* privid, dok je u stvarnosti nosila$ spasenja i rasvetlja'vanja" %Ou$i erino& je pravi i nedvosmisleni smisao karaktera unutra*nje! !lasa i zbo! to!a ono postavlja oveka pred poslednju moralnu odluku, bez koje on nikada ne moe da do8e do svesnosti niti da postane linost" U unutra*njem !lasu esto je pome*ano najnie i najvi*e, najbolje i najbezonije, istina i la, *to sve otvara ponor pometnje, obmane i razoaranja" ;aravno da je sme*no kada se !lasu prirode, koja je prema svemu bla!onaklona i razorna, pripisuje zloba" ?ko nam ona prvenstveno iz!leda zla, onda to u!lavnom potie od stare istine da je dobro uvek neprijatelj bolje!" ?li mi bismo bili lu$kasti kada se ne bismo drali od davnina ukorenjeno! dobro!, dok je !od to mo!u(e" ?li kako Gaust kae@
1ada dos!emo do dobrog ovog sveta8 Kada se bo je na3iva obmana i varkaw

Dobro, na alost, nije veito dobro, po*to inae ne bi bilo nie!a bolje!" ?ko treba da nai8e bolje, onda dobro treba da uzmakne" :bo! to!a je rekao majstor Ekhart .=eister

119

E$khart/@ %Ao! nije dobar, jer bi inae mo!ao biti bolji"& :ato postoje razdoblja u svetskoj istoriji .na*e bi mo!lo tu da spada/, !de dobro mora da uzmie i zbo! to!a iz!leda ono *to je odre8eno da postaje bolje, u poetku kao zlo" #ako je opasno ove probleme makar i dodirnuti pokazuje upravo izreena reeni$a7 jer kako se lako moe prokrijumariti zlo kada se jednostavno izjavi da je to poten$ijalno boljeF -roblematika unutra*nje! !lasa je puna tajnih zamki i klopki" To je najopasnije, najklizavije podruje, isto tako opasno i besputno kao sam ivot, ako se odrekne o!rada" ?li onaj ko ne(e da iz!ubi svoj ivot, ne(e !a ni dobiti" >a8anje junaka i ivot junaka uvek je u!roen" Tipini primeri su Herine zmije koje

u!roavaj uodo j e HQrkula, piton koji ho(e da uni*ti ro8enje bo!a svetlosti ?polona, vitlejemski pokolj de$e" -ostajanje linosti je smelost, i tra!ino je da upravo demon unutra*nje! !lasa istovremeno znai i najve(u opasnost i nezamenljivu pomo(" Tra!ino je, ali lo!ino" -rirodno je da je tako" Da li se zbo! to!a ovek moe ljutiti na oveanstvo i na sve one dobronamerne pastire stada i zabrinute oeve, kada podiu za*titne zidove, postavljaju delotvorne slike i preporuuju prohodne pute ve koji zaobilaze ponore) ;a kraju krajeva heroj, vo8a i spasitelj je onaj ko otkrije novi put ka vi*oj si!urnosti" =o!lo bi se ostaviti sve po starom da ovaj novi put bezuslovno ne zahteva da bude otkriven i da oveanstvo ne pati pod svim patnjama E!ipta, *ve dok novi put nije prona8en" ;eotkriveni put u nama je kao ne*to psihiki ivo, *to klasina kineska ilozo ija naziva %Tao& i upore8uje sa vodenim tokom koji neumoljivo tee svome $ilju" Aiti u Taou znai potpunost, $elovitost, ispunjeno opredeljenje, poetak i $ilj i potpuno ostvarenje smisla e!zisten$ije koji je uro8en stvarima" Oinost je Tao"

T]v

->OAOE=I =ODE>;E -,IHOTE>?-I9E -sihoterapija, naime terapija du*e i psihika terapija, danas je za popularno shvatanje identina sa psihoanalizom" >e %psihoanaliza& je postala op*te dobro u tolikoj meri da svakome ko koristi ovu re iz!leda i da razume *ta se pod time misli" ?li *ta ova re zapravo oznaava, laiku je naje*(e nepoznato@ ona tano oznaava 6 prema elji njeno! tvor$a 6 samo metodu koju je inau!urisao Grojd, kojom psihike komplekse simptoma redukuje na izvesna potisnuta na!onska zbivanja i po*to ova pro$edura nije mo!u(a bez od!ovaraju(ih shvatanja i znanja, pojam psihoanalize ukljuuje i izvesne teorijske pretpostavke, naime Grojdovu seksualnu teoriju, i to onako kako je izriito postavio njen autor" =e8utim, nasuprot tome laik upotrebljava pojam psihoanalize naprosto za sve one moderne poku*aje kojima se poku*ava da se priblii psihi nauno'metodolo*kim putem" Tako i ?dle'rova *kola mora sebi da dozvoli da se uvrsti u rubriku sa oznakom %psihoanaliza&, iako su ?dlerova shvatanja i metode na iz!led nepomirljivo suprotni Grojdovim" :bo! to!a i ?dler sam svoju psiholo!iju ne oznaava kao %psihoanaliza& ve( kao %individualnu psiholo!iju&, dok ja za moje shvatanje dajem preva!u izrazu %analitika psiholo!ija& pi pod time mislim na ne*to kao op*ti pojam koji u sebi obuhvata
[ ] /bjav jeno u, Sch*eizerisches *&ase 8 1929+. *Des. Berke 7()8 19=>+. Eedizinisches Jahrbuch

279

psihoanalizu i individualnu psiholo!iju' i dru!a nastojanja u podruju kompleksne psihologije. #ako ipak postoji samo jedna ljudska du*a, laiku (e iz!ledati da postoji i samo jedna psiholo!ija, zbo! e!a (e razlike smatrati ili subjektivnim $epidla(e'njem ili poznatim poku*ajem malo! oveka da i sebi obezbedi malo slave" Oako sam mo!ao da produim listu %psiholo!a& samo da sam pornenuo dru!a nastojanja koja nisu obuhva(ena pod %analitikom psiholo!ijom&" ,tvarno postoje mno!obrojne metode, !ledi*ta, shvatanja i ube8enja, koja se me8usobno bore" u!lavnom zato *to se me8usobno ne razumeju i zbo! to!a se ni me8usobno ne uvaavaju" =no!ostrukost i razlinost psiholo*ko! mi*ljenja na*e! vremena stvarno je zau8uju(a i za laika nepre!ledna i zamr*ena" ?ko ovek u udbeniku patolo!ije nade da su za neku bolest dati brojni lekovi najrazliitije prirode, onda odatle moe izvu(i zakljuak da nijedno od tih sredstava nije delotvorno" I, dakle, ako je naznaeno mno!o razliitih puteva koji bi trebalo da vode do na*e du*e, onda ovek mirno moe pretpostaviti da nijedan od tih mno!ih puteva apsolutno si!urno ne(e posti(i svoj $ilj, a svakako najmanje onaj koji se anatino hvali" ,tvarno je mno*tvo savremenih psiholo!ija izraz nedoumi$e" -ristup du*i pa ak i sama du*a pokazuju se postepeno kao velika te*ko(a, %ro!obatan problem& da upotrebimo ;ieov izraz 6 i sto!a nikakvo udo *to se !omilaju poku*aji da se neuhvatljivoj za!onetki pri8e stalno s novo! i novo! kraja" Iz to!a neophodno proistie mno*tvo !ledi*ta i mi*ljenja" ,vakako ste sa!lasni sa mnom da se, kada je re( O psihoanalizi, ne o!raniavamo na njenu uu de ini$iju, ve( da je re uop*te + uspesima i neuspesima svih onih nastojanja koji se danas preduzimaju u $ilju re*enja problema du*evno! ivota a koje saimamo i pod pojmom analitike psiholo!ije" Uostalom, za*to je ovekova du*a kao iskustvena injeni$a danas odjednom postala tako interesantnaF Tokom milenijuma to nije bilo" Ovo na iz!led suvi' MaJ *no pitanje samo bih naba$io, ali ne bih davao od!ovor na nje!a" ;aime, ono spada ovde, po*to su po'slednje namere dana*nje! psiholo*ko! interesovanja nekako podzemno povezane sa ovim pitanjem" ,ve ono *to danas ide pod laikim pojmom %psi' hoanaliza& ima svo! porekla u lekarskoj praksi, zbo! e!a je najve(i deo u tom pojmu medi$inska psiholo!ija" ,oba za konsulta$ije lekara utisla je ovoj psiholo!iji svoj oi!ledni peat, *to se ne odraava samo u terminolo!iji, ve( i u teorijskom shvatanju" ,vuda na prvom mestu sre(emo nauno'biolo*ke pretpostavke lekara" Iz to!a je najve(im delom nastalo otu8ivanje izme8u akademskih duhovnih nauka i moderne psiholo!ije, jer psiholo!ija u osnovi obja*njava iz ira$ionalne prirode, dok se, nasuprot tome, one prve zasnivaju na duhu" Ovo nastojanje, koje se ve( i onako te*ko moe premostiti, pove(ava se kroz medi$insko biolo*ku nomenklaturu, koja esto deluje pri' lino %prestruno& i obino postavlja isuvi*e velike zahteve u odnosu na bla!onaklono razumevanje" -o*to sam izrazio mi*ljenje da prethodno pome'nute op*te primedbe u odnosu na pojmovnu pometnju na ovom podruju jo* nisu sre8ene, hteo bih da se posvetim na*em pravom zadatku, naime, da se pozabavimo rezultatima analitike psiholo!ije" -ri izvanrednoj raznolikosti nastojanja na*e psi' holo!ije mo!u(e je samo uz najve(e napore da se postave rezimiraju(a !ledi*ta" ,to!a, ako bih poku*ao da namere i rezultate razvrstam u klase, ili bolje reeno u stupnjeve, onda bi se to odvijalo uz izriitu i!radu privremeno! poduhvata, kome se moda moe preba$iti ista proizvoljnost kao i tri!onometrijsko mrei rasprostrtoj iznad neke zemlje" U svakom sluaju usudio sam se da op*ti rezultat osmotrim sa u!la od etiri stupnja, naime is p o v e s ti, r az j a n j av a n j a , va -m n p i ta v a n j a i p r e o b r a av an ju . -rapoetak sve! analitiko! psihiko! postupka lei u prauzoru ispovedanja" #ako ovo poreklo nema uzronu vezu" ve( samo ira$ionalnu, psihiku dubinsku povezanost, oveku sa strane nije bez daljnje!a
281

mo!u(e da osnove psihoanalize dovede u vezu sa re' li!ioznom institu$ijom ispovedanja" Lim je ljudskom duhu uspelo da prona8e ideju !reha, nastalo je psihiki skriveno, u analitikom !ovoru 6 potisnuto" ,kriveno je tajna" -osedovanje tajni deluje kao psihiki otrov, koji nosio$a tajne otu8uje od zajedni$e" Dodu*e, ovaj otrov u malim dozama moe biti nepro$enjiv lek, ak nezamenljivi pred'uslov za individualnu di eren$ija$iju, toliko da ovek ve( na primitivnom stupnju ose(a neodoljivu potrebu ak da iznalazi tajne, da bi se pomo(u njih sauvao od stapanja u nesvesnost zajedni$e kao od smrtne u!roenosti du*e"

Ovom instinktu di eren$iranja, kao *to je poznato, slue toliko ra*irena i prastara posve(enja sa svojim kultskim tajnama" Lak su i hri*(anske svete tajne jo* u pra$rkvi vaile kao mCsteria i" kao i kr*tenje, praznovane su u izdvojenim prostorijama i pominjane samo ale!orijskim jezikom" #oliko !od je korisna tajna koja je podeljena sa mno!ima, toliko je destruktivna samo lina tajna" Ona deluje kao krivi$a, koja nesre(no! posednika od'se$a od zajedni$e sa dru!im ljudima" ?ko je ovek svestan ono!a *to krije, *teta je znatno manja ne!o ako ne zna da i *ta krije" U ovom poslednjem sluaju skrivani sadraj se vi*e ne skriva svesno, ve( !a ovek taji ak i od samo!a sebe7 on se epa kao samostalni kompleks i izdvaja od svesti i u podruju nesvesne psihe poinje da vodi neku vrstu vanredno! postojanja, neometano! od strane svesno! me*anja ili korektura" #ompleks tako re(i ormira malu zatvorenu psihu, koja, kako je pokazalo istustvo, samo' stalno razvija svojstvenu delatnost antazije" Gantazija je uop*te samodelatnost psihe koja probija svuda !de" svesne inhibi$ije popuste ili sasvim nestanu, kao re$imo u snu" Tokom spavanja antazija iz!leda kao san" ?li i na' javi mi i dalje sanjamo ispod pra!a svesti, a ovo naroito zahvaljuju(i potisnutim ili inae nesvesnim kompleksima" Usput reeno, ne sastoje se nesvesni sadraji samo od prvobitno sve'snih i naknadno, preko potiskivanja, nesvesno posta'lih kompleksa, ve( i nesvesno ima svojstvene sadra' MaM je koji izrastaju iz nepoznatih dubina da bi postupno doprli do svesti" ;esvesna psiha ni u kom sluaju se ne srne predstaviti samo kao rezervoar sadraja koje je od!urnula svest" ,vi nesvesni sadraji koji se ili odozdo pribliavaju pra!u svesti ili su se samo ne*to malo spustili, obino deluju na svest" Ova dejstva su 6 po*to se sadraj kao takav ne pojavljuje u svesti 6 nunim nainom posredna" ;ajve(i broj takozvanih omaki svesti dovode se u vezu sa ovim poreme(ajima, isto tako svi takozvani neurotski simptomi, koji su sve u svemu 6 kako to medi$ina kae 6 psiho!ene prirode" .Izuze$i su takozvano dejstvo *oka, kao kod eksplozija itd"/" ;ajblai obli$i su oma*ke svesti 6 na primer !ovorne oma*ke, trenutna nemo!u(nost se(anja imena ili podataka, neoekivana nespretnost koja dovodi do ozlede ili slino, nesporazumi ili takozvane halu$ina$ije se(anja 6 ovek misli da je tako ne*to rekao ili uinio, netano shvatanje proitano! ili ono!a *to se ulo itd" U svim ovim sluajevima pomo(u temeljno! istraivanja moe se dokazati postojanje sadraja, koji je posrednim i nesvesnim putem poremetio unk'$ionisanje svesti" Op*te uzev o*te(enja zbo! nesvesne tajne su sto!a ve(a ne!o zbo! svesne" Video sam mno!e pa$ijente koji su, zbo! te*kih ivotnih prilika u kojima su se slabije prirode te*ko mo!le odbraniti od sui$idalnih podsti$aja, razvijali samoubilake sklonosti, ali ove putem ra$ionalne obrade spreavali da postanu svesne i na taj nain dovodili do stvaranja nesvesno! samoubilako! kompleksa" ;esvesni samoubilaki podstrek sa svoje strane dovodio je do svakojakih opasnih sluajnosti, npr" do iznenadno! napada nesvesti$e na nekom opasnom mestu, do okle'vanja pred automobilom, zamenjivanje sirupa za ka*alj sublimatom, iznenadne elje za opasnim akrobat'skim zahvatima i slino" ?ko u ovim sluajevima do8e do to!a da samoubilaki podstrek dopre u svest, onda svesna razboritost moe delovati inhibitorno i na taj nain pomo(i po*to se tim putem svesno mo!u prepoznati i izbe!nuti sui$ido!ene mo!u(nosti" [ ,vaka lina tajna deluje kao !reh i krivi$a, bez obzira da li je to ili ne, posmatrano sa !ledi*ta op*te prihva(eno! morala" Dru!i oblik skrivanja je uzdrljivost, smernost" Ono *to se obino suzbija su afekti. I ovde se mora ista(i da je uzdrljivost korisna i spasonosna vrlina, zbo! e!a se samodis$iplina sre(e kao jedna od najranijih moralnih vestina jo* kod primitivnih naroda !de predstavlja deo rituala posve(ivanja, u!lavnom u obliku stoiko! podno*enja bola i straha i asketske uzdrljivosti" ?li ovde se uzdrljivost ui u okvirima tajno! skupa, kao poduhvat koji se deli sa dru!ima" ?li ako je uzdravanje samo lino 6 i bez povezanosti sa reli!ioznim shvatanjem 6 onda ono moe kao lina tajna da deluje *tetno" :bo! to!a se kod onih sa isuvi*e vrlina sre(u poznata stanja lo*e! raspoloenja - razdraljivosti" ,uzbijeni a ekat je isto tako ne*to *to se skriva, _o[} *to se moe skriti i pred samim sobom, vestina kojom u!lavnom bolje vladaju mu*kar$i, dok ene" osim retkih izuzetaka, imaju pri' rodnu odvratnost da a ekat mue suzbijanjem" ,uzbijeni a ekat deluje isto tako izoliraju(e i neprijatno kao i nesvesna tajna, i isto tako podstie ose(anje krivi$e" Isto kao *to nam priroda donekle zamera ako pred oveanstvom imamo neku tajnu, tako nam isto uzima za

zlo ako na*e emo$ije uskra(ujemo blinjima" U ovom po!ledu priroda ima izraziti horror va$ui i zbo! to!a na due vreme nije ni*ta toliko nepodno*ljivo kao mlaka harmonija na temelju suzdranih a ekata" -otisnute emo$ije su esto isto *to i tajna" =e8utim, esto uop*te ne postoji neka tajna vredna pomena" ve( samo nesvesno zadrani a ekti, koji imaju svoje poreklo u nekoj sasvim svesnoj situa$iji" ?ktuelna domina$ija tajne ili a ekta uslovljava najverovatnije razliite oblike neuroza" U svakom sluaju je sa a ektima vrlo *tedra histerija u!lavnom zasnovana na tajni, dok okoreli psihasteniar pati od poreme(ene probave a ekata" Tajna i uzdrijivost su o*te(enja na koja priroda na kraju Ifea!Uje bole,LU 6 shva(eno samo onda kao o*te(enje ukoliko su tajna i uzdrljivost iskljuivo line prirode" =e8utim, ako su podeljeni sa nekim dru!im, onda je priroda zadovoljna, ak onda ovo mo!u biti korisne vrline" ;epodno*ljivo je samo lino uskra(ivanje" To je kao kada bi oveanstvo imalo neu!asivo pravo na sve ono *to je tamno, nepotpuno, !lupo i krivo kod blinjih, jer ovo su stvari koje se potajno uvaju u $ilju samoza*tite" Iz!leda da je prirodni !reh prikrivati svoje slabosti, isto kao i iskljuivo iivljavati svoju manju vrednost" Iz!leda kao da postoji neka vrsta savesti oveanstva, koja znatno kanjava svako! ono! ko ne odba$i ponos svojih vrlina i vrednosti u korist ispovesti svoje !re*ne ove'nosti" Aez ovo! nje!a deli neprobojni zid od ose(anja da je ovek medu ljudima" Ovim se obja*njava neobini znaaj istinite i ne' klauzulisane ispovesti, istina koja je svakako bila poznata svim ini$ija$ijama i tajanstvenim kultovima staro! veka, *to potvr8uje u antika izreka@ %Oslobooi se ono! *to ima* i bi(e* primljen" Ovu izreku lako moemo pridodati kao moto prvom stupnju psihoterapijske problematike" ;aime, poeri psihoanalize u osnovi nisu ni*ta dru!o do ponovno nauno otkri(e stare istine7 ak je i ime koje je dato prvoj metodi, naime kutar2a i*(enje, dobro poznati pojam antikih ispovesti" -rvobitna ka'tartika metoda u su*tini se sastoji u tome *to se bolesnik po mo!ustvu premesti u pozadinu nje!ove svesti, sa ili bez pomo(i hipnoze, dakle u stanje koje se u istonjakom jo!a sistemu smatra stanjem medita$ije ili kontempla$ije" ?li za razliku od jo!a predmet posmatranja je sporadino izranjanje nejasnih tra!ova predstava, slika ili ose(anja" koji se u tamnoj pozadini odvajaju iz nevidljivosti nesvesno!" ;a ovaj nain ponovo se vra(a potisnuto i iz!ubljeno" Ve( je i to dobitak ' iako ponekad neprijatan 6 po*to manje vredno" pa ak i odbaeno pripada meni i daje mi bivstvo i telo, to je moja senka. #ako mo!u da postojim a da nt ba$am senku) I tamno pripada mojoj $elini, a po*to sam postao svestan moje senke, vra(a mi se se(anje da sam ovek kao svi dru!i ljudi" U svakom sluaju je ovim te*kim ponovnim otkri(em sopstvene $eline uspostavljeno ranije stanje, iz ko!a je proistekla neuroza, odnosno ot'$epljeni kompleks" -re(utkivanjem izola$ija se moe produiti sa samo deliminim pobolj*anjem" =e8utim, pomo(u ispovesti oveanstvo mi ponovo hrli u naruje, oslobo8eno tereta moralno! iz!nanstva" #a'tartika metoda smera potpunu ispovest, i to ne inte'lektualno sa!ledavanje neko! injenino! stanja, ve( i provo$iranje zadranih a ekata, utvr8ivanje injenino! stanja sr$em" Dejstvo ovakve ispovesti na bezazlene prirode je veliko, sa esto zau8uju(im terapijskim e ektom" Ipak, !lavni uinak na*e psiholo!ije na ovom stupnju ne bih eleo da sa!ledam samo u tome *to se na taj nain izlei odre8en broj bolesnika, ve( mno!o pre u sistematskom isti$anju znaaja ispovesti" Ovo se, naime, tie svih nas" ,vi smo mi od svih nekako odvojeni nekim tajnama, a ponori izme8u ljudi su spojeni varljivim mostovima mi*ljenja i iluzija, *to predstavlja lakomislenu zamenu za postojani most ispovesti" Ovo ne bih eleo ni za *ta na svetu da se shvati kao neki poziv" Lovek ne moe ni da zamisli kako bi neukusno bilo op*te me8usobno ispovedanje !re'hova" -siholo!ija samo donosi zakljuak da ovde lei ranjiva taka prvo! reda" Ova taka se ne moe uzeti neposredno u postupak, po*to je po sebi opet vrlo spe$i ian problem sa naroito *iljastim ro!ovima, *to (e nam objasniti slede(i stupanj, naime razjanjavanje. Aez daljnje!a je jasno da bi nova psiholo!ija ostala na stupnju ispovesti, da se katarza pokazala kao svemo(no lekovito sredstvo" -re sve!a ne uspe'va se uvek da se pa$ijenti priblie nesvesnom toliko da su u stanju da opaze ,enku" ;aprotiv, mno!i su 6 i to posebno komplikovane, jake prirode 6 tako usidreni u svest da ih odatle ni*ta ne moe pokrenuti" Oni su u stanju da razviju naje*(i otpor protiv svako! poku*aja potiskivanja svesti7 oni ele da svesno raz!ovaraju sa lekarem i da razumno iznesu i razloe svoje te*ko(e" :a ispovedanje imaju oni dosta, radi to!a se ne moraju obra(ati nesvesnom" Ovakvi pa$ijenti zahtevaju itavu tehniku pribliavanja nesvesnom"

Ovo je injeni$a koja unapred znatno o!raniava katartiku metodu u njenoj primeni" Dru!o o!ranienje dolazi naknadno i odmah vodi u problematiku dru!o! stupnja, razja*njavanja" -retpostavimo da je u odre8enom sluaju do*lo do katartike ispovesti i da se iz!ubila neuroza, to jest simptomi su postali nevidljivi" -a$ijent moe biti otpu*ten kao izleen" ?li on 6 ili posebno ona 6 ne moe da ode" -a$ijent je na iz!led preko ispovesti vezan za lekara" ?ko se ova na iz!led besmislena veza nasilno prekine, dolazi do neprijatno! vra(anja u ranije, sada !ore stanje" U izvesnim sluajevima ne mora do(i do vezivanja 6 pa$ijent odlazi na iz!led izleen i as$iniran je svojom psihikom pozadinom u tolikoj meri, da nastavlja sa katarzom sa samim sobom na raun svo! ivotno! prila!o8avanja" On je vezan za nesvesno, za sebe samo!, a ne za lekara" ,a ovim pa$ijentima se oi!ledno de*avalo kao ne!da Tezeju i nje!ovom sa'putniku -eiritu, koji su si*li u had da bi izveli bo!inju podzemno! sveta, pa kada su umorni od spu*tanja seli za trenutak, vi*e nisu mo!li da ustanu jer su vrsto srasli za stenje" Ovi udnovati i nepredvi8eni sluajevi zahtevaju razja*njavanje kao i prvo pomenuti sluajevi, koji su se pokazali nepristupani dobrim namerama katarze" Iako su obe kate!orije pa$ijenata na iz!led sasvim razliite, razja*njavanje za obe poinje na istoj taki, naime kod iksa$ije, kako je to ispravno pri'metio Grojd" Ova injeni$a postaje neposredno jasna kod poslednje kate!orije a naroito u sluajevima koji su posle katarze vezani za lekara" ,lino je ve( prime(eno kao neprijatna posledi$a pri terapijskom postupku hipnozom, bez mo!u(nosti razumevanja unutra*njih mehanizama jedne ovakve veze" Ispostavilo se da ta veza u su*tini od!ovara vezi izme8u o$a i deteta" -a$ijent zapada u neku vrstu de(je zavisnosti, kojoj se ne moe odupreti 6 ni pomo(u razborito! uvida" Giksa$ija moe imati ak izvanredni, sna!u, u tolikoj meri zau8uju(u da se iza to!a smeji7 naslu(ivati sasvim neobini motivi" ?li kako je vezivanje pro$es koji protie izvan svesti, pa$ijent ne moe iskazati ni*ta svesno + tome7 zbo! to!a se postavlja pitanje kako se moe doskoiti ovoj novo7 te*ko(i" Oi!ledno se radi + neurotskoj vezi" + novom simptomu, koji je provo$iran terapijskim postupkom Oevidni spoljni znak poloaja je da je ose(ajno na!la*ena slika se(anja o$a prenesena na lekara" zbo! e!a se lekar nolens volens pojavljuje kao ota$ i kao takav pa$ijenta u neku ruku ini detetom" ;aravno detinjatost pa$ijentova nije nastala tek sada, ve( je bila uvek prisutna, samo je prethodno bila potisnuta ,ada izbija na povr*inu i ho(e ponovo da uspostav" detinjasto porodinu situa$iju, po*to je ponovo na8en ve( du!o iz!ubljeni ota$" Ovaj simptom Groj$i je veoma tano nazvao prenus. Da dolazi do izvesn& zavisnosti od lekara sposobno! da prui pomo(, zapravo je sasvim normalna i ljudski razumljiva pojava" ;enormalno i neoekivano u tome je njena neobina ilavost i nepristupanost svesnoj korekturi" 9edna od !lavnih Grojdovih zaslu!a je *to je prirodu ove veze objasnio u njenom biolo*kom aspektu i time omo!u(io znaajan napredak psiholo*ko! saznanja uop*te" Danas je nedvosmisleno dokazano da je veza prouzrokovana postojanjem nesvesnih antazija" Ove antazije u!lavnom imaju takozvani incestunzni karakter" Time je injeni$a da antazije ostaju nesvesne na iz!led dovoljno obja*njena, jer se i od najskrupuloznije ispovesti ne moe oekivati da poveri ovakve antazije, koje jedva da su ikada bile privedene u svest" Iako Grojd + in$estuoznim antazijama uvek !ovori tako kao da su ove potisnute, ipak je iskustvo pokazalo da ove u velikom broju sluajeva ili nikada nisu bile sadraj svesti ili su bile svesne samo u obliku ma!lovito! na!ove*taja" zbo! e!a i nisu mo!le biti svesno i namerno potisnute" -rema novijem iskustvu je verovatnije da si

in$estuozne antazije uvek bile i ostajale nesvesne, sve do trenutka kada su pomo(u analitike metode istr!nute na svetio dana" Time, me8utim, nije reeno da je izdizanje sadraja iz nesvesno! zahvat u prirodi koji treba izbe!ava ti" ;aravno da je to ne*to kao hi'rur*ka opera$ija koja je, me8utim, neophodna, po*to in$estuozne antazije omo!u(uju prenos kompleksa simptoma" Ovo je na iz!led ve*taki produkt, ali sto!a nema manje nenormalan aspekt" Dok katartika metoda u!lavnom sopstvenom 9a ponovo vra(a sadraje koji se mo!u privesti u svest, koji bi normalno trebalo da budu sastavni delovi svesti, dotle razja*njavanje prenosa iznosi sadraje koji jedva da su u takvom obliku ikada bili svesni" To je prin$ipijelna razlika izme8u stupnja ispovesti i stupnja razja*njavanja" -rethodno smo !ovorili + dvema kate!orijama sluajeva, + takvima za koje se ispostavi da su nepri' stupani katarzi, i + dru!ima koji posle uspe*ne katarze

potpadaju pod iksa$iju" Ve( je bilo rei + onima koji razvijaju iksa$iju, odnosno prenos" ?li pored ovih, kao *to je napomenuto, ima i takvih kod kojih ne dolazi do vezivanja za lekara, ve( naprotiv za sopstveno nesvesno u ije mree se onda upletu" U ovim sluajevima slika roditelja se ne prenosi na ljudski objekt, ve( ostaje predstava antazije, koja, me8utim, ima istu privlanu sna!u i dovodi do isto! vezivanja kao i prenos" -rva kate!orija, koja se bezuslovno ne prepu*ta katarzi, u svetlu Grojdovo! istraivanja obja*njava se injeni$om da se dotini pa$ijenti jo* pre terapijsko! postupka nalaze u iden'ti ika$ionom odnosu sa roditeljima, *to im prua autoritet, nezavisnost i kritinost, zahvaljuju(i kojima se uspe*no suprostavljaju katarzi" To su u!lavnom obrazovane, izdi eren$irane linosti, koje, kao dru!i, ne postaju bespomo(ne rtve nesvesne delatnosti ima!a roditelja, ve( se ovoj aktivnosti suprostavljaju na taj nain *to se nesvesno postavljaju identino sa roditeljima" ;aspram enomena prenosa otkazuje ista ispo'vest, *to je i dalo povoda Grojdu za bitne promene
19 .ung8 /dabrana de a8 )))

289

prvobitne Arojerove katarti(ke metode" Ono *to je on inio nazvao je %metoda tumaenja&" Ovakav razvitak je sasvim lo!ian, po*to odnos prenosa posebno zahteva razja*njavanje" #oliko se mno!o ovo!a ini + tome laik jedva da ima pojma, me8utim, tim vi*e to uvi8a lekar koji se iznenada nalazi upleten u mreu nerazumljivih, antastinih shv8tanja" Ono *to pa$ijent prenosi na lekara mora biti protumaeno, odnosno razja*njeno" #ako sam bolesnik uop*te ne zna *ta prenosi, lekar je prinu8en da dobijene deli(e antazije podvr!ne analitikom tumaenju" ;ajneposredniji i najvaniji produkti ove vrste su snovi. ,to!a je Grojd podruje snova istraivao iskljuivo na potisnute i zato neprihvatljive elje i ovakvim radom otkrio one in$estuo' zne sadraje, + kojima sam prethodno !ovorio" ;aravno, ovakvim istraivanjem nije se dobio samo in$estuozni materijal u uem smislu, ve( sve zamisli've prljav*tine uop*te, za koje je sposobna ovekova priroda" ? ovaj spisak je, kao *to je poznato, vrlo du!aak" On ve( zahteva rad jedno! itavo! ivota, da bi se donekle is$rpeo" >ezultat Grojdove metode razja*njavanja je mi' nu$iozna obrada ovekove tamne strane, kakvu jo* nije poznavalo nijedno doba pre nas" To je najdelo'tvorniji protivotrov protiv svih idealistikih iluzija + ljudskom bi(u" ,to!a se ne treba uditi *to se svuda ppodi!ao snaan otpor protiv Grojda i nje!ove *kole" ;e bih eleo da !ovorim + prin$ipijelnim iluzionistima, ve( bih eleo samo da istaknem da me8u protivni$ima metode razja*njavanja nije mali broj onih koji nemaju iluzija + ovekovoj tamnoj strani a ipak stavljaju pri!ovor da se ovek ne srne jedno' strano tumaiti sa svoje tamne strane" #onanoI tamna senka nije bitna, ve( telo koje stvara senku" Grojdova metoda tumaenja je unazadno, takozvano reduktivno razja*njavanje i ako je preterana i jednostrana, onda je destruktivna" ?li velika korist, koju je psiholo!ija izvukla iz Grojdovo! tumaenja, jeste injeni$a da ovekova priroda ima i tamnu stranu, i to ne samo ovek, ve( i nje!ova dela" nje'

!ove institu$ije i ube8enja" Lak i na*a najistija i najsvetlija ube8enja poivaju na dubokim tamnim osnovama, a ovek konano ne moe ku(u razjasniti samo od krova nanie ve( i od podruma navi*e, d emu ovo dru!o obja*njenje ima prednost da je !e' netski ispravnije po*to se ku(a ne zida od krova vet od temelja, a osim to!a sve *to se stvara, poinje od jednostavno! i sirovo!" ;ijedan razuman ovek ne moe pore(i da je smisaona >ajnahova .>eina$h/ pri' raena primitivnih totemistikih !ledi*ta na tajnu ve' eru" :bo! to!a (e on isto tako malo odbiti primenu hipoteze + in$estu na !rke mitove + bo!ovima" ,i' !urno da je za ose(anje bolno svetle stvari tumaiti sa tamne strane i tako ih na izvestan nain kaljati tunom prljav*tinom poetaka" ?li ako se i*ta od lepote upropasti zbo! razja*rI=anja sa tamne strane, onda to smatram slabo*(u tih lepih stvari ili slabo*(u oveka" Uasavanje nad Grojdovim tumaenjima po' tie iskljuivo iz na*e varvarske ili detinjaste naiv' nosti, zbo! koje ovek ne zna da visoko uvek stoji na dubokom a da %les ertremes se tou$hent& stvarno spadaju u konane istine" ;$ta(no je samo kadu steknemo mi*ljenje da svetlost vi*e ne postoji po*lo se sve obja*njava sa tamne strane" To je alosna za' bluda kojoj je podle!ao i GrojdO Hvetlosi pripada'

sen$i, dobru pripada zlo i obrnuto" :bo! to!a ne mo!u da se tuim na potres, koji je izazvalo razja' *njavanje na*ih zapadnih iluzija i o!ranienosti, ve( tu metodu pozdravljam kao neophodnu istorijsku ispravku od skoro nesa!ledivo! znaaja7 jer sa njom prodire ilozo ski relativizam, koji je danas matema' tiko' iziki otelotvoren u ?jn*tajnu, a u osnovi da' lekoistona istina, ije se dejstvo jo* ne moe sa!ledati" 9 ;ema nie! nedelotvornije! od intelektualnih ideja?li ako jQ neka ideja psihi"ka "injenica, koja prodire na sasvim razliita podruja, na iz!led bez istorijske kauzalne povezanosti, tada je treba paljivo razmotriti, po*to ideje, koje su psihike injeni$e, lo!iki i moralno predstavljaju nepobitne i neuhvatljive sna!e koje su jae od oveka i nje!ovo! uma"
19G

MVT

On dodu*e veruje da stvara ove ideje, ali u stvarnosti one stvaraju nje!a, tako da nesvesno on postaje samo njihov !lasno!ovornik" Da bi se vratili na*em problemu iksa$ija, hteo fjih da se pozabavim pitanjem dejstva razja*njavanja" Vra(anje iksa$ije na njene tamne pozadine obezvre8uje pa$ijentovu pozi$iju7 on ne moe bez daljnje!a da sa!leda bezvrednu detinjatost svojih zahteva, zbo! e!a on, u jednom sluaju, sa povi*eno! !ledi*ta voljno! autoriteta pada na skromniji nivo izCesne moda lekovite nesi!urnosti, dok Tdru!om sluaju spoznaje neminovnost da je postavljanje zahteva dru!ima in' antilna u!odnost koja se mora zameniti ve(om sop' stvenom od!ovorno*(u" Onome kome unutarnji uvid moe ne*to re(i, taj odatle izvlai svoje moralne zakljuke i, naoruan ube8enjem + sopstvenoj nedovoljnosti, obru*ava se u ivotnu borbu da u neprekidnom radu i doivljavanju utro*i one sna!e i enje, koje su mu dotada davale povoda ili da se uporno dri detinjastih snova ili bar da ezne za njima" ;ormalno prila!o8avanje i trpeljivost u odnosu na sopstvenu nesposobnost postaju nje!ove vode(e moralne ideje, uz mo!u(e odsustvo sentimentalnosti i iluzija" ;eophodna posledi$a to!a je otu8ivanje od nesvesno! kao od mesta slabosti i zastranjivanja, kao sa polja moralno! i so$ijalno! poraza" -roblem koji se sada postavlja pa$ijentu jeste vaspitavanje ka socijalnom "oveku. Time dostiemo tre(i stupanj" ,am uvid, koji za mno!e moralno osetljive prirode poseduje dovoljno motiva$ione sna!e, zakazuje kod ljudi sa oskudnijom moralnom antazijom" ?ko kod ovakvih neka spoljna, preka nevolja ne podi!ne svoj bi, sama uvi8avnost nije dovoljna ak i kada su najdublje ube8eni u njihovu istinitost7 a da ne !ovorimo + svima onima koji su razumeli tumaenje, ali u osnovi ipak sumnjaju u sve to" ? to su upravo opet duhovno izdi eren$irani ljudi koji dodu*e uvi8aju istinu reduktivno! razja*njavanja, ali se ne mo!u zadovoljiti samo sa obezvre8ivanjem svojih oekivanja i ideala" I u ovim sluajevima otkazuje sna!a uvida" =etoda razja*nja' vanja uvek pretpostavlja osetljive prirode, koje iz uvida mo!u samostalno izvlaiti moralne zakljuke" Uostalom razja*njavanje dopire dalje od puke, nerazja*njene ispovesti, po*to ono bar ormira duh i time budi uspavane sna!e, koje tako8e mo!u pomo(i" ?li ipak ostaje injeniea da u mno!im sluajevima i razja*njavanje ostavlja iza sebe dodu*e uvi8avno, ali sto!a ni*ta manje nesposobno dete" Osim to!a osnovni Grojdov prin$ip obja*njenja zadovoljstva i nje!ovo! zadovoljenja je jednostran i sto!a nedovoljan, kao *to je pokazao dalji razvitak" ,a"ovo! u!la ne mo!u se objasniti svi ljudi" ;esumnjivo svi imaju ovaj u!ao, ali on nije svuda !lavni i odsudan" -oklonimo li !ladnome lepu sliku, on bi radije hleba" -ro!lasimo li zaljubljeno! predsednikom ,jedinjenih ?merikih Drava, on bi mno!o radije imao svoju dra!anu u za!rljaju" U pro*eku se svi oni ljudi koji nemaju te*ko(a sa so$ijalnim prila!o8avanjem i so$ijalnim poloajem pre mo!u objasniti sa u!la zadovoljstva, ne!o oni koji su ispod nivoa prila!o8enosti, tj" dru!im re$ima zbo! so$ijalne nedovoljnosti pate od potrebe za uvaavanjem i mo(i" ,tarije! brata, koji ide oevim stopama i dospeva do so$ijalne mo(i, mui(e nje!ova zadovoljstva, nasuprot tome mla8e! brata, koji se ose(a potisnutim i ornalovaenim od strane o$a i starije! brata, stalno (e podbadati asto'Ijublje i potreba za uvaavanjem i on (e sve dru!o podrediti ovoj strasti, tako da zadovoljstvo ne(e predstavljati nikakav problem, bar ne ivotno vaan problem" U sistemu razja*njavanja ovde se nalazi oset'ljiva praznina u koju je stupio Grojdov biv*i uenik ?dler" On je ubedljivo dokazao da se brojni sluajevi neuroza bolje i

zadovoljavaju(e mo!u objasniti nagonom za mo2i ne!o prin$ipom zadovoljstva" :bo! to!a je $ilj nje!ovo! tumaenja da se pa$ijentu pokae kako on za osvajanje iktivne vanosti %aranira& simptome i koristi svoju neurozu" #ako ak u tu svrhu i nje!ov prenos i nje!ove ostale iksa$ije slue zahtevu mo(i i tako predstavljaju %mu*ki protest& protiv uobraeno! u!njetavanja" Ono *to je ?dler imao na umu oi!ledno je psiholo!ija u!nje'teno! ili so$ijalno neuspe*no!, ija je jedina strast potreba za uvaavanjem" Ovi sluajevi su neurotski sto!a *to jo* uvek varljivo ma*taju u u!njetenom stanju i sa ik$ijom vode borbu protiv vetrenjaa, pri emu potpuno onemo!u(uju upravo onaj $ilj kome najvi*e streme" ?dler u!lavnom ba$a ak$enat na stupanj razja' *njavanja, i to razja*njavanja u !ore navedenom smislu, i utoliko apeluje na unutarnji uvid" ?li karakteristino je za ?dlera da on ne oekuje isuvi*e mno!o ad isto! uvida, ve( da je izvan to!a jasno spoznao neophodnost so$ijalno! vaspitavanja" Dokje Grojd istraiva i tuma, ?dler je u!lavnom vaspita" Tako on postaje ne!ativni Grojdov naslednik, budu(i da dete u bolesniku, sa nje!ovim korisnim uvidom, ne ostavlja bespomo(nim, ve( poku*ava da od nje!a svim sredstvima vaspitanja stvori normalno prila!o8eno! oveka" Ovo se oi!ledno de*ava na temelju ube8enja da su so$ijalno prila!o8avanje i normaliza$ija krajnji $ilj kome se stremi, a koji je bezuslovno neophodno i eljeno ispunjenje ovekovo! bi(a" Iz ovo! osnovno! stava ?dlerove *kole proistie nje!ovo ra*ireno so$ijalno dejstvo a isto tako udaljivanja od nesvesno!, koje ponekad, kako iz!leda, ide do potpuno! ne!iranja" #olebanje prema Grojdovom poten$iranju nesvesno! je neminovna reak$ija, koja, kako sam ve( prethodno pomenuo, od!ovara prirodnom odbijanju svako! bolesnika koji stremi prila!o8ava'nju i leenju" 9er ako nesvesno stvarno nije ni*ta , dru!o do spremi*te svih neprijatnih tamnih strana j (ovekove prirode, ukljuuju(i preistorijski nataloeni mulj, onda oveku stvarno nije jasno za*to bi u toj j movari, u koju je jednom upao, ostajao due ne!o *to je neophodno" :a istraivaa ta lokva moe zna'(iti svet prepun uda, za obino! oveka" me8utim, to je stvar kojoj se radije okre(u le8a" #ao *to pra'budizam nerna bo!ova, po*to bi se morao osloboditi pozadine panteona od oko dva miliona bo!ova, tako se i psiholo!ija u daljem razvitku mora distan$irati od jedne tako u biti ne!ativne stvari kao *to je Groj'dovo nesvesno" Vaspitne namere ?dlerovo! prav$a postavljaju se upravo onde !de prestaje Grojd i na taj nain od!ovaraju razumljivoj potrebi bolesnika da posle steeno! uvida na8u i put u normalan ivot" ,amo po sebi je razumljivo da njemu nije dovoljno da zna kako je i odakle do*la nje!ova bolest, po*to je retko uvid u uzrok bez daljnje!a doveo i do uklanjanja zla" ;aime, ne treba smetnuti s uma da iz po!re*nih neurotskih puteva nastaje isto toliko mno!o upornih navika, koje se uprkos sve! uvida ne !ube sve dotle dok se ne zamene dru!im navikama, koje se mo!u posti(i samo pomo(u uenja i uvebavanja" Ovaj rad se moe posti(i samo pomo(u vaspitavanja" -a$ijent mora biti u najpotpunijem smislu znaenja te rei %upu(en& na dru!e puteve, *to se moe posti(i samo pomo(u vaspitavanja volje" ,to!a je razumljivo za*to ?dlerov prava$ ima najvi*e eha upravo me8u uiteljima i sve*teni$ima, dok se Grojdov prava$ svi8a u!lavnom lekarima i intelektual$ima, koji su svi skupa lo*i bolniari i vaspitai" ,vaki stupanj razvitka na*e psiholo!ije ima u sebi ne*to spe$i ino konano" !atarza sa svojim pra' njenjem navodi oveka da poveruje da je sada sve iza*lo na videlo, sve upoznato, doivljen svaki strah i prolivena svaka suza i da od sada mora biti sve dobro" @azjanjavanje isto tako ubedljivo zakljuuje@ sada znamo odakle je do*la neuroza, iskopana su naj' ranija se(anja, i*upani poslednji koreni, a prenos nije bilo ni*ta dru!o do eljena detinjasta antazija ili vra(anje u porodini roman7 slobodan je put u ivot li*en iluzija, odnosno u normalnost" SaspitavadoH0. dolazi na kraju i ukazuje na to da se krivo izraslo drvo ne moe ispraviti ni ispovedanjem ni razja*nja' vanjem, ve( da !a samo vesti ba*tovan moe uvrstiti u pravilni drvored" Tek sada je posti!nuto normalno prila!o8avanje" Ova udna konanost, koju sadri svaki stupanj, donela je sa sobom da danas ima katartiara, koji na iz!led nisu ni*ta uli + tumaenju snova, rojdista koji ne razumeju nijednu ?dlerovu re, i adlerista koji ne(e ni da uju za nesvesno" ,vako je obuhva(en spe$i inom konano*$u sopstveno! stupnja i zbo! to!a dolazi do one kon uzije mi*ljenja i shvatanja, koja toliko oteava orijenta$iju u ovom podruju" ?li odakle potie ose(anje konanosti, koja na sve strane prouzrokuje tako mno!o autoritativnih tvrdo!lavosti) Tu pojavu ne mo!u dru!aije objasniti do injeni$om da u osnovi svako! stupnja lei i konana istina, i da sto!a uvek iznova ima sluajeva koji uver'ljivo dokazuju

posebnu istinu" Istina je u ovom svetu prepunom zabluda ne*to tako dra!o$eno, da niko ne eli da je iz!ubi zbo! nekoliko takozvanih izuzetaka, koji se ne slau sa njom" ? ko sumnja u istinu neiz'beno se smatra nevernom *tetoinom i zbo! to!a se svuda u diskusiji mesa nota anatizma i netrpeljivosti" ? ipak svako nosi baklju spoznaje samo jedan deo puta, dok mu je ne uzme slede(i" ?ko bi ovaj pro$es shvatili dru!aije a ne lino, mo!li bismo, na primer, pretpostaviti da mi nismo lini stvarao$i na*e istine, ve( njeni izloitelji, !lasno!ovorni$i savreme'nih psihikih neophodnosti, ime bi se izbe!lo mno!o otrova i !orine, a na* po!led bi bio slobodan da sa!leda duboke i nadline povezanosti ovekove psihe" Lovek u!lavnom ne vodi rauna + tome da praktiki katartiar nije samo apstraktna ideja, koji automatski ne moe izneti ni*ta dru!o do katarzu" I katartiar je ovek koji dodu*e misli o!ranieno u svojim s erama, ali u svojim postup$ima dela kao obian ovek" ;e nazivaju(i to tako i nesvestan to!a, on nevoljno sprovodi itav deo razja*njavanja i vaspitava'nja, kao *to i dru!i sprovode katarzu a da to prin$ipijelno ne na!la*avaju" ,ve ivo je iva istorija, ak i hladnokrvne ivotinje ive jo* u nama kao sjus'entendu" Tako i tri do sada obra8ena stupnja ariaiitiBkep*molo!ije uop*te nisu istine od kojih je poslednja pro!utala i zamenila dve prethodne, ve( su to, naprotiv, prin$ipijelni aspekti jedno! te isto! problema i me8usobno ni na koji nain ne protivuree, isto tako malo koliko opro*taj protivurei ispovesti" Isto vai i za etvrti stupanj, preobraavanje. I ovaj stupanj ne treba da sebe smatra jedino vae(om istinom" ,i!urno i ono popunjava prazninu koju su ostavili prethodni stupnjevi, ali ono ispunjava dalju potrebu koja prevazilazi do sada posti!nuto" Da bi razjasnili *ta namerava stupanj preobraavan ja i *ta znai moda ne*to udnovat naziv %preobraaj&, moramo najpre poloiti rauna + tome koje potrebe ovekove psihe nisu zapaene tokom ranijih stupnjeva7 dru!im re$ima, koji bi zahtev mo!ao biti dalji i ve(i, do biti prila!o8eno, so$ijalno bi(e) Aiti normalan ovek, najkorisnije je i najpodesnije *to se moe zamisliti" ?li ve( u pojmu %normalan ovek&, kao i u pojmu prila!o8avanja lei o!ranienje na prosenost, koja nekom iz!leda kao eljeno pobolj*anje, nekome ko!a ve( ko*ta truda da iza8e na kraj sa obinim svetom, nekome ko je, na primer, zbo! svoje neuroze nesposoban da iz!radi normalnu e!zi' sten$iju" %;ormalan ovek& je idealni $ilj za neuspe'*ne, za sve one koji se nalaze ispod op*te! nivoa pri' la!o8avanja" ?li za ljude koji mo!u daleko vi*e od proseno! oveka, ljude kojima nikada nije te*ko padalo da posti!nu uspehe i da urade vi*e od pro*eka, za takve je ideja ili moralna prisila da moraju biti ni*ta dru!o do normalni, pojam -rokrustove postelje, nepodno*ljive, samrtne dosade, sterilno!, beznade'no! pakla" ,hodno ovome ima Isto toliko neurotiara Itoji'se razboljvltusamo zato ,to su normalni, kaol takvih kojT,TTboleshi jer nemd!u biti normalni" :a'misao da nei$oTrlozeniirTiaTdeju da ove prve vaspi'tava u prav$u normalnosti, za ove ljude znai isto *to i ruan san, jer u stvari njihova najdublja potreba je da mo!u voditi nenormalan ivot" Lovek moe da na8e zadovoljenje i ispunjenje samo u onome *to jo* nema, kao *to se ne moe ni zasititi onim e!a ve( ima previ*e" Aiti so$ijalno i prila!o8eno stvorenje nema nikakve drai za ono!a kome je ovakvo stremljenje kao deja i!ra" -ravinost jepravinom na du!o uvek dosadna, dok je veno nepravinom po*tenje potajni daleki $ilj" -otrebe i neophodnost ovekove su razliite" Ono *to je za jedno! oslobo8enje, za dru!o! je zatvor" Ista stvar je sa normalno*(u i prila!o8avanjem" Iako ve( biolo*ka izreka kae@ ovek je ivotinja stada i zbo! to!a dostie svoje potpuno ozdravljenje samo u svom so$ijalnom bi(u, ipak ve( slede(i sluaj okre(e tumbe ovu reeni$u dokazuju(i nam da je ovek potpuno zdrav samo onda kada ivi nenormalno i neso$ijalno" Boveka moe da dovede do oajanja *to u stvarnoj psiholo!iji nema op*te vae(ih re$epata ili normi" y Ima samo individualnih sluajeva sa najrazliitijim potrebama i zahtevima, toliko razliitim da ovek, u osnovi uzev, nikada unapred ne moe znati kojim (e putem po(i odre8eni sluaj, zbo! e!a je najbolje da lekar ne rauna sa prethodno steenim mi*ljenjima" To ne znai, me8utim, da ih odba$i, ve( da ih pri'meni na sluaj kao hipotezu mo!u(e! obja*njenja" I ovo ne da bi poduio ili ubedio, ve( vi*e da bi pokazao bolesniku kako lekar rea!uje na nje!ov poseban sluaj" 9er bez obzira kako se stvar postavila, odnos izme8u lekara i pa$ijenta je lina veza unutar bezlino! okvira lekarsko! postupka" ;ikakvim ve*takim postupkom ne moe se zaobi(i injeni$a da je terapijski postupak produkt me8usobno! uti$aja u kome uestvuje $elo bi(e kako pa$ijenta tako i lekara" U terapijskom postupku dolazi do susreta dveju ira$ionalnih datosti, naime dva

oveka koji nisu o!raniene, odredive veliine, ve( pored svoje moda odre8ene svesti sa sobom donose i neodre8eno veliku s eru nesvesno!" :bo! to!a je i za rezultat psihike terapije esto beskrajno mno!o vanija linost lekara .kao i pa$ijenta/, ne!o ono *ta lekar kae i misli, iako ovo poslednje moe biti smetnja ili korist, i to u okvirima koji nisu za pot$enjivanje" ,usret dve linosti je kao me*anje dva razliita hemijska tela 6 ako uop*te do8e do jedinjenja, onda se oba menjaju" #ao *to smemo oekivati u svakom stvarnom psihikom terapijskom postupku, lekar ima uti$aja na pa$ijenta" =e8utim, do ovo! uti$aja moe" do(i samo ako pa$ijent utie na nje!a" Oekaru ni*ta ne koristi ako izbe!ava pa$ijentov uti$aj o!ra8uju(i se obla kom oinsko pro esionalno! autoriteta" Time samo sebi onemo!u(uje kori*(enje krajnje korisno! or!ana upoznavanja" ;esvesno ipak pa$ijent utie na nje!a i uslovljava promene u nesvesnom lekara, ove, mno!im psihoterapeutima poznate, isto pro esionalne, psihike smetnje ili zapravo o*te(enja, koja na najbolji nain predstavljaju tako re(i hemijski uti$aj pa$ijenta" 9edna od najpoznatijih pojava ove vrste je prenosom prouzrokovani protiu'prenos" ?li e*(e su dejstva mno!o suptilnije prirode, koja se dru!aije ne mo!u ormulisati do pomo(u stare ideje preno*enja neke bolesti na zdravo!, koji onda svojim zdravljem mora da savlada demona bolesti, a ovo ne bez ne!ativno! uti$aja na svoje op*te stanje" Izme8u lekara i pa$ijenta postoje ira$ionalni aktori, koji prouzrokuju me8usobno menjanje. -ri tom stabilnija, jaa linost daje konanu odluku" Ve( sam imao prilike da vidim mno!e sluajeve !de je pa$ijent asimilovao lekara uprkos svih teorija i pro esionalnih namera, i to naje*(e, ali ne uvek, na *tetu lekara" ,tupanj preobraavan ja zasniva se na injeni$i za ije je jasno sa!ledavanje bilo potrebno vi*e od etvrt veka opseno! praktino! iskustva" U priznavanju ove injeni$e ak je i Grojd prihvatio moj za'htev da i lekar sam mora biti analiziran" ,ta znai ovaj zahtev) On ne znai ni*ta dru!o do da je lekar isto tako %u analizi& kao i pa$ijent" On je isto tako sastavni deo psihiko! pro$esa terapijsko! postupka kao i pa$ijent" :bo! to!a isto tako izloen promenljivim uti$ajima kao i on" Da, u toj meri da ako se pokae da je lekar nepristupaan ovom uti$aju, onda je li*en i uti$aju na pa$ijenta i ukoliko je uti$aj na nje!a samo nesvestan, u nje!ovom polju svesti nastaje praznina koja mu onemo!u(uje da tano sa!leda pa$ijenta" U oba sluaja kom'promitovan je rezultat terapije" Dakle, lekar je optere(en istim zadatkom sa kojim bi eleo da optereti pa$ijenta, naime, na primer, so$ijalno prila!o8eno stvorenje, ili, u dru!om sluaju, da bude upravo neprila!o8en" Terapijski zahtev moe biti, prirodno, odeven u hiljade razliitih ormula 6 ve( prema stanovi*tu lekara" 9edan veruje u preva'zilaenje in ntilizma, on dakle mora da je preva'zi*ao svoj sopstveni in antilizam" Dru!i veruje u ab'rea!ovanje svih a ekata, dakle mora da je abrea!ovao sve svoje sopstvene a ekte" Tre(i veruje u potpunu svesnost, on mora da je dosti!ao svesnost samo!a sebe, ili bar da stalno stremi da ispuni svoje terapijske zahteve ako ho(e da osi!ura ispravan uti$aj na svoje pa$ijente" ,ve ove terapijske vode(e ideje znae znaajne etike zahteve, koji se svi zajedno saimaju u jednu istinu@ Ti mora biti onakav kakav bi hteo da deluje. ,amo prianje oduvek je vailo kao prazno i naprosto nema tako spretno! i ve*to! po' stupka kojim bi se zadu!o mo!la skrivati ova jednostavna istina" ;e u ta je ovek uveren, ve( da je ovek uveren delovalo je u svim vremenima" Dakle, etvrti stupanj analitike psiholo!ije za'hteva primenu sistema u koga se veruje i na samog lekara, i to sa istom nepo*tedno*(u, konsekventno*(u i istrajno*(u, koje lekar primenjuje na pa$ijentu" #ada ovek pomisli sa kakvom panjom?i kritino*(u psihijatar mora slediti svo! pa$ijenta da bi otkrio sve nje!ove po!re*ne puteve, proma*aje, sve in antilne tajne, onda uop*te nije mali posao da to isto ini i na samom sebi" Lovek obino samom sebp nije dovoljno interesantan, a i niko nas ne pla(a za intro'spektivne napore" ? osim to!a nipoda*tavanje ove'kove du*e je svuda tako veliko, da se samoposmatra'nje i bavljenje samim sobom ve( skoro' smatra bolesnim" Lovek oi!ledno ne naslu(uje zdravlje u sopstvenoj du*i zbo! e!a ve( bavljenje njome miri*e na bolesniku sobu" Ovaj otpor lekar treba da savlada kod samo! sebe, jer kako moe neko vaspitavati ako sam nije vaspitan, kako da razja*njava kada je + samom sebi u mraku i kako da oisti kada je sam jo* neist) #orak od vaspitavanja do samovaspitanja je lo!iki napredak koji dopunjava sve ranije stupnjeve" :ahtev stupnja preobraavanje, naime, i da se lekar menja da bi bio sposoban da promeni bolesnika je, lako razumljivo, nepopularan zahtev7 prvo, jer iz!leda nepraktian, dru!o, jer bavljenje samim sobom podlee neprijatnim predrasudama i tre(e, jer je ipak ponekad vrlo bolno da lekar ispuni sva ona i*ekivanja koja u datom sluaju usmerava na pa$ijente" ;aime, poslednja

taka doprinosi nepopularnosti ovo! zahteva, jer onaj ko eli da sebe samo! vaspita i tretira, uskoro (e otkriti da u nje!ovom bi(u ima stvari koje se nepovratno suprostavljaju normaliza$iji ili da, uprkos temeljnom razja*njenju i abrea!o'vanju, jo* uvek lebde i ometaju" Hta (e uraditi sa tim stvarima) On dodu*e zna 6 i za to je pro esionalno obavezan 6 *ta treba sa tim da uini pa$ijent" ?li *ta da uradi sa tim on sam, i to iz najdublje! ube8enja, kada se radi + njemu lino) Ili + nje!ovim najbliima) U svojim samoistraivanjima on (e u sebi otkriti neku manju vrednost koja mu opasno pribliava nje!ove pa$ijente i moda ak slabi nje!ov autoritet" ,ta da zapone sa ovim neprijatnim otkri(em) Ovo donekle %neurotsko& pitanje duboko (e !a potresti, nezavisno od to!a kako on sebi iz!ledao normalan" On (e tako8e otkriti da poslednja pitanja, koja nje!a pritiskaju isto toliko koliko i nje!ove pa$ijente, ne(e razre*iti nikakav terapijski postupak, da je re*enje koje pruaju dru!i jo* uvek detinjasto i da ostaje detinjasto i da, ako se ne na8e re*enje, pitanje ponovo mora biti potisnuto" ;e(u dalje razmatrati niz problema proisteklih iz samoistraivanja, po*to za njih, danas, zbo! nepo' znavanja psihe, postoji isuvi*e malo in"teresovanja" >adije bih istakao da najnoviji razvitak analitike psiholo!ije vodi ka velikom pitanju ira$ionalnih aktora ovekove linosti a da u prvi plan stavlja linost lekara kao terapijsko! aktora ili kao suprotnost tome, ime se zahteva sopstveni preobraaj, naime d samovaspitanje vaspita"a. ;a taj nain se sve ono *to se objektivno odi!ralo u istoriji na*e psiholo!ije 6 ispovest, razja*njavanje i vaspitavanje, podie na stupanj subjekta, dru!im re$ima ono *to se de*ava pa$ijentu treba da se de*ava i lekaru, da nje!ova linost ne bi imala nepovoljno povratno dejstvo na pa $ijenta"" Oekar ne srne da poku*ava da se izvue od sopstvenih te*ko(a na taj nain *to (e te*ko(e dru!ih tretirati tako kao da on sam nema nikakvih problema" #ao *to se ranije Grojdova *kola, zahvaljuju(i opsenom otkri(u nesvesne tamne strane, iznenada na*la u situa$iji da mora da raspravlja ak i reli!ij'sko' psiholo*ka pitanja, tako je i najnoviji zaokret doveo do to!a da je etikista ejcrapostaj neizbe'"im/b m" ,a ovimptanjemnedeljivo povezana samokntinost i samoistraivanje zahteva shvatanje psihe sasvim dru!aije od dosada*nje!, isto biolo*ko!7 po*to ovekova du*a naprosto nije samo objekt prirodrio'nauno orijentisane medi$ine, ona nije samo bolesnik ve( i lekar, ne samo objekt, ve( i subjekt, ne samo unk$ija moz!a, ve( apsolutni predu'slov na*e svesti" Ono *to je nekada bila medi$inska terapijska metoda ovde postaje metoda samovaspitanja a time se odjednom horizont na*e psiholo!ije *iri u nenaslu'(ena podruja" Odluuju(e vi*e nije lekarska diploma, ve( ljudski kvalitet" Ovaj zaokret je znaajan, po*tofse na taj nain $elokupni pribor psihijatrijske vestine, koji se razvio i sistematizovao u stalnoj ve'bi na bolesniku, stavlja u slubu samovaspitanja" samokompletiranja i time analitika psiholo!ija razbija okove koji su je vezivali za konsultativnu le'karsku ordina$iju" Ona prevazilazi samu sebe i stupa u onu veliku prazninu koja je do sada bila psihiki nedostatak zapadnih naspram istonjakih kultura" =i smo poznavali samo psihiko potinjavanje i savla8ivanje, ali ne i metodski razvitak psihe i njenih unk$ija" ;a*a kultura je jo* mlada, a mladim kulturama su potrebne sve vestine ukrotitelja zveri da bi se bar u odre8enu ormu dovelo sve ono varvarsko i divlje" :a to je potreban jedan put, jedna metoda, *to nam je, kao *to sam rekao, nedostajalo" Iz!leda mi da saznanje i iskustva analitike psiholo!ije mo!u dati bar osnove za to, po*to u onom trenutku, kada prvobitna lekarska psiholo!ija uzme za predmet samo! lekara, ova prestaje da bude samo terapijska

metoda za bolesnika" Ona sada obra8uje i zdrave ili bar takve, koji polau moralno! prava na psihiko zdravlje, ija bolest, sto!a, jedino moe biti patnja koja sve mui" ,to!a ova psiholo!ija ima ambi$iju da postane op*te dobro i to u jo* ve(oj meri od prethodnih stupnjeva, koji su, svaki za sebe, ve( nosio$i op*te istine" ?li izme8u ovo! zahteva i dana*nje stvarnosti lei ponor preko ko!a nema mosta" On se mora tek iz!raditi kamen po kamen"

,U->OT;O,T G>O9D I 9U;< U razlikama izme8u Grojdovih i mojih nazora pre bi trebalo da pi*e neko ko se nalazi izvan zaarano! kru!a ideja koje se zovu %Grojd& i %9un!&" ;e znam da li zasluujem da mi se poveri ona objektivnost koja bi trebalo da mi omo!u(i da se nepristra'sno izdi!nem ak iznad mojih sopstvenih ideja" Da li to iko uop*te moe) ,umnjam u to" ? ako neko na iz!led iza8e na kraj sa ovom =inhauzenovom ve*ti'nom, onda se mo!u opkladiti da nje!ove ideje, u krajnjoj liniji, nisu bile nje!ove sopstvene" Ideje koje prihvata veliki broj sledbenika ne pripadaju jedino njihovom takozvanom tvor$u, naprotiv on je sam rob svoje ideje" Takozvane istinite ideje, koje zanose, imaju u sebi ne*to osobito7 one potiu iz bezvremenosti, kao da su ve( uvek bile prisutne, iz materinsko!, du*evno! prauzroka, iz ko!a izrasta e emerni duh jedno! oveka kao biljka koja $veta, donosi plod i seme, vene i umire" Ideje vode poreklo iz ve(e! ne!o *to je individualni ovek" =i ih ne stvaramo, ve( smo stvoreni pomo(u njih" Ideje su s jedne strane atalno priznanje koje ne iznosi na svetio dana samo ono najbolje u nama, ve( i na*e poslednje nekompetentnosti i lini jad" ? tek ideje + psiholo!ijiF Odakle dru!de mo!u poti$ati do iz najsubjektivnijih podruja) Da li nas iskustvo + objektu moe sauvati od subjektivno! predube8e'
["] /bjav jeno u, !flnische Zeitung *1 n8 0. maj 1929+ E Des. Berke )(.

TNM

nja) Da nije svako iskustvo i u najboljem sluaju bar do polovine subjektivno tumaenje) , dru!e strane i subjekt je objektivna datost, deo sveta7 i ono *to proistie iz nje!a u krajnjoj liniji proistie iz sveta, kao *to i naj rede i najneverovatnije ivo bi(e nosi i hrani nama svima zajednika zemlja" Tako su upravo naj subjektivni je ideje one koje su najblie prirodi i bi(u, i sto!a se mo!u nazvati i najistinitijim" ?li %*ta je istina&) :a na*u psiholo*ku upotrebu pre sve!a (u sasvim odba$iti pomisao da smo mi, dana*nji ljudi uop*te u stanju da utvrdimo bilo *ta %istinito& ili %pravo& + bivstvu du*e" ;ajbolje *to moemo stvoriti je pravi izraz. %-ravi izraz& je ispovest i is$rpno prikazivanje subjektivno na8eno!" 9edan (e posebno tei*te stavljati na uobli"avanje i stvaranje na8eno! i zbo! to!a (e uobraavati da je tvora$ svo! otkri(a, dru!i (e isti$ati stav i zbo! to!a !ovoriti + pojaut, pri emu je svestan svo! bi(a koje prima i per$ipira" Istina je ne!de izme8u 6 pravi izraz je stav koji uobliauo i stvara. U tom primanju i u tom stvaralakom aktu sadrano je sve ono ime se moe pohvaliti i najambi$iozniji zahtev dana*njih psiholo!a" ;a*a psiholo!ija je vi*e ili manje sre(no uobliena ispovest nekoliko pojedina$a7 ukoliko su ovi vi*e ili manje tipini, onda njihovu ispovest mo!u prihvatiti mno!i dru!i kao vae(i opis" Ukoliko takvi, koji pripadaju nekom dru!om tipu, ipak jo* pripadaju ljudskom rodu, srne se ak zakljuiti da su i oni, svakako u manjoj meri, po!o8eni ovom ispove*(u" Ono *to Grojd ima da kae + ulozi seksualnosti, in antilno! zadovoljstva i nje!ovo! kon likta sa %prin$ipom realnosti&, + in$estu i slinom u prvoj liniji je pravi izraz nje!ove line psiholo!ije" To je sre(no uoblieni izraz subjektivno na8eno!" 9a nisam Grojdov protivnik, iako taj peat ho(e da mi stavi kratkovidost kako nje!ova tako i nje!ovih uenika" ;ijedan iskusni psihijatar ne moe osporiti da nije sreo bar tu$e sluajeva ija se psiholo!ija u svim bitnim elementima slae sa Grojdovom" :bo! to!a je Grojd sa svojom subjektivnom ispovestipomo!ao ro8enju velike ljudske istine" On sam je *kolski primer nje!ove psiholo!ije, i svoj ivot i rad posvetio je ispunjenju ovo! zadatka" Lovek vidi onako kakav jeste" ? kako dru!i imaju i dru!u psiholo!iju, oni i vide dru!aije i dru!aije se izraavaju" To je najbolje pokazao jedan od najranijih Grojdovih uenika, naime ?l red ?dler 6 on je istovetni iskustveni materijal prikazao sa sasvim dru!o! u!la7 nje!ov nain sa!ledavanja je bar isto toliko ubedljiv kao Grojdov, po*to i ?dler reprezen'tuje jedan tip psiholo!ije koji se esto sree" :nam da mi zastupni$i obe ju *kola bez dvoumljenja ne daju za pravo, ali meni (e dati za pravo istori ja i svi prav'doljup$i" ;isam u stanju da u*tedim prekor obema *kolama da oveka tumae sa isuvi*e patolo*ko! u!la" polaze(i od nje!ovih de ekata" Ubedljiv primer za ovo je Grojdova nemo!u(nost da shvati religijski doivljaj% ;asuprot ovome ja bih eleo da razumevanje za oveka radije $rpim iz nje!ovo! zdravlja a i da bolesnika oslobodim ove psiholo!ije koju Grojd izlae na svakoj strani$i nje!ovo! dela" ;isam u stanju da sa!ledam !de Grojd dopire izvan nje!ove sopstvene psiholo!ije i kako osloba8a bolesnika od ono! zla od ko!a jo* pati i lekar" ;je!ova psiholo!ija je psiholo!ija neurotsko! stanja odre8eno! tipa i zbo! to!a vredi samo u okviru od!ovaraju(e! stanja" U okvirima ovih !rani$a Grojd je istinit i vae(i, pa i tamo !de !ovori neistinu, po*to i evo pripada $elokupnoj sli$i i zbo! to!a je istinito kao ispovest" ?li to nije zdrava psiholo!ija, osim to!a 6 a to je simptom bo'lesnosti 6 zasnovana je na nekritikovanom, nesve' snom !ledanju na svet, koje je podesno da znatno suzi horizont doivljavanja i sa!ledavanja" Grojd se nepravedno odri$ao ilozo ije" ;ikada nije kritikovao svoje pretpostavke, ak ni svoje line psihike premise" U svetlu mojih dosada*njih navoda ovo (e se lako shvatiti kao neophodnost, po*to bi mu kritika nje!ovih sopstvenih osnova uskratila mo!u(nost da
2 2!. Qreud8 -ie Zukunf t einer i usion.

naivno' prikae svoju svojstvenu psiholo!iju" U svakom sluaju oprobao bi te*ko(e sa kojima se ja susre(em" ,latko'!orki napitak kritike ilozo ije nikada nisam prezrivo odbijao, ve( sam !a paljivo ispijao bar in re ra$ta dosi" Isuvi*e malo, re(i (e moji protivni$i" ,koro isuvi*e mno!o, !ovore mi sopstvena ose(anja" Oako, isuvi*e lako' samokritika truje izvanredno bla!o naivnosti, onaj dar koji je neophodan svakom stvarao$u" U svakom sluaju ilozo ska kritika mi je pomo!la da sa!ledam subjektivni, ispoved'ni karakter svake psiholo!ije 6 tako8e i moje" ?li mojoj kriti$i moram da zabranim uskra(ivanje moje sopstvene mo!u(nosti uobliavanja" 9a, dodu*e, znam da iza svake rei koju iz!ovaram stoji moje posebno i samo jednokratno bi(e na njemu spe$i inim svetom i nje!ovom istorijom, ali ja (u slediti potrebu da + sebi samom !ovorim iza paravana navodno! iskustveno! materijala"

T2!. Qreud8 -ie F r a u m d e u t u n g .

TNN

,amo time ve( sluim $ilju ljudsko! saznanja, kome je hteo da slui i Grojd i kome je, uprkos sVemu, i sluio" ,aznanje ne poiva samo na istini, ve( i na zabludi" Uvid u subjektivni karakter svake psiholo!ije 'stvorene od pojedin$a mo!li bi biti obeleje koje me najjae odvaja od Grojda" #ao dalje di erentno obeleje iz!leda mi injeni$a *to nastojim da ne stvaram nikakve nesvesne i sto!a nekritine pretpostavke" #aem %nastojim&, jer ko je sasvim si!uran da nema nesvesnih pretpostavki) 9a nastojim da izbe!nem bar !ruba predube8enja i zbo! to!a sam sklon da priznam sve mo!u(e bo!ove pod pretpostavkom da ovi deluju u ovekovoj du*i" 9a ne sumnjam da se prirodni na!oni silno razvijaju u psihikom podruju, bilo da je to Eros ili elja za mo(i" ali ja ne sumnjam ni u to da se ovi na!oni sudaraju sa duhom, jer oni se uvek sudaraju sa neim i za*to ovo ne*to ne bi trebalo nazvati %duh&) #oliko malo znam *ta je duh po sebi i za sebe, isto toliko malo znam *ta su na!oni" 9edno mi je isto toliko tajanstveno koliko i dru!o, a isto tako nisam u stanju da jedno objasnim kao nesporazum dru!o!7 jer nije nesporazum da zemlja ima samo jedan mese$ 6 u prirodi nema nesporazuma, ovih ima samo u podruju ono! *to ovek naziva %razum&" ;a!on i duh su u svakom sluaju s one strane mo! shvatanja, to su pojmovi koje koristimo za ne*to nepoznato, ali mo(no dejstveno" ,to!a je moj stav prema svim religijama pozitivan" U njihovom pounom sadraju ja ponovo prepoznajem one i!ure koje se sre(u u snovima i antazijama mojih pa$ijenata" U njihovom moralu vidim iste ili sline poku*aje koje ine moji pa$ijenti, iz sopstveno! izuma ili iz nadahnu(a, da bi na*li pravi put opho8enja sa silama psihe" Sveta radnja, ritual, ini$ija$ija i askeza su mi preko svake mere interesantni kao naizmenine i raznovrsne tehnike u stvaranju pravo!a puta" Isto tako je pozitivan moj odnos prema biolo!iji, prema prirodno'naunoj empiriji uop*te, koja mi iz!leda kao snaan poku*aj da se du*a shvati od spolja ka unutra kao *to mi je, obrnuto, reli!ijska !noza isto tako !i!antski poduhvat ljudsko! duha da iz du*e dopre do saznanja" U mojoj sli$i sveta postoji jedno veliko spolja i jedno isto tako veliko unutra, a izme8u ova dva pola stoji mi ovek, as okrenut jednom as dru!om polu i, u zavisnosti od temperamenta smatraju(i as jedno as dru!o apsolutnom istinom i, u zavisnosti od to!a da jedno ili dru!o osporava ili da se za nje!a rtvuje" " Ova slika je pretpostavka 6 si!urno, ali jedna koju ne(u napustiti jer mi je isuvi*e dra!o$ena kao hipoteza" Ona mi je potvr8ena heuristiki i empirijski a osim to!a potvr8ena kroz $onsensus !entium" Iz ove hipoteze, koja si!urno potie iz mene lino 6 iako uobraavam da sam je stekao iskustvom 6 proistekla je moja tipolo!ija a isto tako moje pomirenje sa tako diver!entnim !ledi*tima, kao na primer sa Grojdovim" Iz slike suprotnosti, u kojoj vidim svet, proiza*la mi je ideja psihike ener!ije koja isto tako mora da potie iz suprotnosti kao i ener!ija izikih zbivanja, koja uvek pretpostavlja neki pad, to jest postojanje suprotnosti kao toplo6hladno, visoko6duboko itd" Dok Grojd skoro iskljuivo predstavlja seksualnost kao psihiku na!onsku sna!u, poev*i tek posle mo!a odvajanja da uzima i dru!e aktore u obzir, ja sam sve vi*e ili manje ad ho$ konstruisane psihike na!one ili sna!e obuhvatio ener!etskim pojmom, da bih iskljuio skoro neminovne proizvoljnosti jedne psiholo!ije sna!e" :bo! to!a vi*e ne !ovorim + sna!ama ili pojedinim na!onima, ve( + %intenzitetima vrednosti&I" Time se ne osporava vrednost seksualnosti u psihikom zbivanju, kako Grojd tvrdo!lavo misli, ve( se obuzdava preplavljenost psihe seksualnom terminolo!ijom a sama seksualnost se stavlja na njeno pravo mesto" ,eksualnost je konano 6 a to!a se nikada ne(e odre(i zdrav ljudski razum 6 samo jedan od biolo*kih instinkata, samo jedna od psiho iziolo*kih unk$ija, iako vrlo vana i sa znaajnim posledi$ama" ?li *ta bi se desilo kada, na primer, vi*e ne bi trebalo da jedemo) ;esumnjivo da je psihika s era kojoj pripada seksualnost danas znatno ometena, a kada oveka jako boli zub, onda iz!leda da se $eo psihiki ivot sastoji samo od zubobolje" Vrsta seksualnosti koju opisuje Grojd je ona oi!ledna seksualna opsesija, koja se sre(e svuda !de pa$ijent treba da bude istisnut ili izmamljen iz neke nepodesne situa$ije ili stava, neka vrsta ustavljeno! seksualiteta, koji se odmah smanjuje do normalnih propor$ija im se oslobodi put razvitka" ;aje*(i zastoj je u porodinom resentimentu, u emo$ionalnim dosadama takozvano! %porodino! romana&, *to dovodi do staze ivotne ener!ije, a ova staza je ono *to se neizbeno javlja u obliku takozvane in antilne seksualnosti" -ri tom se radi + nepravoj seksualnosti, + neprirodnom pranjenju napetosti, koja zapravo pripada jednom dru!om ivotnom podruju" #akva je onda u krajnjoj liniji korist od plovidbe po ovom poplavljenom podruju) :apravo mno!o je bitnije 6 bar tako iz!leda pravolinijskom razumu 6 otvoriti

TNI

oti$ajne ka'
$ 2!. 2ber !s5c6isc6e Hnergetik und das Lesen der FrGume.

naie, to jest na(i one mo!u(nosti ili stavove, koji nude ener!iji njoj potreban na!ib, pad, inae ne dolazi do nie!a dru!o! ne!o do $ir$ulus vitiosusa, na *ta mi i lii Grojdova psiholo!ija" ;joj nedostaje mo!u(nost da izmakne iz neumoljivih ste!a biolo*ko! zbivanja" Oajniki se moramo pridruiti uzviku sveto! -avia@ %#o (e me osloboditi od dodira sa smr(u, mene, siroto! oveka)& ? na* kulturni ovek u nedoumi$i se pridruuje Gaustu@ %Ti si svestan samo jedno! na!ona&, naime putene veze koja vodi unazad do o$a i majke, ili unapred do de$e, koja potiu iz na*e utrobe, %in$est& sa pro*lo*(u i %in$est& sa budu(no*(u, praotaki !r eh ovekoveen u %porodinom romanu&" Odatle nas ni*ta ne moe spasiti do duh, onaj dru!i pol svetsko! zbivanja7 slobodu doivljavaju ne de$a tela ve( %de$a boja&" U Aarlahovom .Aarla$h/ Ertvom danu demon majke kae u tra!inom zavr*etku porodino! romana@ %Budnovato je samo to da ovek ne(e da naui da je Ao! nje!ov ota$"& To je ono *to Grojd nije nikada eleo da naui i protiv e!a se bore svi slino nastrojeni ili bar mu ne nalaze klju re*enja" Teolo!ija ne dolazi u susret onome ko trai jer ona zahteva verovanje, koje je prava prav$ata karizma koju niko ne moe da na' pravi" Ei moderni ljudi upu2eni smo na to da ponovo doivimo duh, to jest do8emo do praiskustva. To je jedina mo!u(nost da se prekine zaarani lana$ biolo*ko! zbivanja" Ovaj zauzeti stav je tre(i znak koji odvaja moja shvatanja od Grojdovih" :bo! to!a mi se preba$uje misti$izam" 9a se, me8utim, ne smatram od!ovornim za injeni$u *to je ovek uvek i svuda na prirodan nain razvio reli!ijske unk$ije i da je sto!a ove'kova du*a jo* od pamtiveka proeta i natopljena reli!ijskim ose(anjima i predstavama" #o ne vidi ovaj aspekt ovekove du*e, on je slep, a ko eli da !a razja*njavanjima ili prosve(ivanjem ukloni, taj nema smisla za injeni$e" Ili moda kompleks o$a, koji potpuno proima $elu Grojdovu *kolu od !lave do pete, dokazuje da dolazi do znaajno! osloba8anja od a' talnosti porodino! romana) Ovaj kompleks o$a sa svojom anatinom kruto*(u i preosetljivo*(u je po!re*no shva(ena reli!ijska unk$ija, misti$izam koji je ovladao biolo*kim i porodinim" ,a svojim pojmom %;ad'9a& Grojd ini stidljivi poku*aj da staru sliku 9ehove prokrijumari u psiholo*ku teoriju" Ovakve stvari najbolje je odmah jasno re(i" :bo! to!a sam se trudio da stvari nazivam onim imenom, kojim su oduvek nazivane" Toak istorije ne treba vra(ati unazad i ne treba pori$ati korak oveanstva ka duhovnom, koji se ini ve( kod primitivne ini$ija$ije" ,i!urno da nauka ne samo srne ve( mora da sa o!ranienim teorijama izdvaja delove pojedinih podruja, du*a je, me8utim, svesti nadre8ena $elovitost, majka i preduslov svesti i sto!a je nauka samo jedna od njenih unk$ija, koja nikada ne(e is$rpsti obilje njeno! ivota" -sihijatar ne srne da se zavue u njen patolo*ki u!ao i da se !revito brani od zakljuka da je i bolesna du*a ljudska du*a, koja i pored svoje bolesti nesvesno ima udela u $elini du*evno! ivota oveanstva" Da, on (e ak morati da doda da je 9a bolesno zbo! to!a *to je odseeno od $eline i da je sto!a iz!ubljeno kako za oveanstvo tako i za duh" 9a je stvarno % mesto straha&, kako to GrojdM tano tvrdi, naime samo dotle dok se ne vrati o$u i maj$i" Grojd trpi brodolom pred ;ikodimovim pitanjem@ %=oe li on po dru!i put u(i u utrobu svoje majke i ponovo se roditi)& Istorija se ponavlja 6 si parva $omponere ma!nis li$et 6 kao ku(na raspra moderne psiholo!ije" Od pre bezbrojnih milenijuma ini$ija$ije propo'vedaju ro8enje iz duha, a udnovato da ovek stalno iznova zaboravlja da razume boansko zae(e" To ne ukazuje na posebnu jainu duha, ali posledi$e nesporazuma mani estuju se kao krljavljenje, o!orenost, skuenost i pusto*" Oako je oda!nati duh, ali orbi nedostaje so, %so zemlje&" Ipak duh stalno pokazuje svoju jainu u tome *to se bitno uenje starih posve(ivanja dalje prenosi iz !enera$ije u !enera$iju" Uvek iznova ima i ljudi koji su razumeli *ta to znai da je

Ao! njihov ota$" U ovoj s eri ostaje ouvana ravnotea izme8u puti i duha" ,uprotnost izme8u Grojda i mene su*tinski poiva na razli$i prin$ipijelnih pretpostavki" -retpostavke su neizbene, a po*to su neizbene, ovek nikada ne srne davati utisak kao da ih uop*te nema" :bo! to!a sam pre sve!a na svetio dana izneo prin$ipijelne aspekte, po*to se pomo(u njih najlak*e mo!u razumeti raznovrsne, sve do u pojedinanosti zadiru(e razlike izme8u Grojdovo! r mo!

M -as )c6 und das Js.

TN[

shvatanja"

TN]

?>H?IB?; LOVE#" ?rhaian znai poetan, prvobitan" >e(i ne*to temeljnije + dana*njim $ivilizovanim ljudima spada u najtee i naj nezahvalni je zadatke koji se mo!u zamisliti, po*to na njih treba da od!ovori neko ko je sputan istim pretpostavkama i zaslepljen istim pre'dube8enjima kao oni + kojima treba da saop*ti svoja razmi*ljanja" =e8utim, u odnosu na arhaino! oveka nalazimo se u na iz!led povoljnijoj situa$iji" =i smo vremenski daleko od nje!ovo! sveta, nadmo(niji u duhovnoj di eren$iranosti, tako da smo u mo!u(nosti da sa vi*e osmatrani$e sa!ledamo nje!ovu narav i nje!ov svet" Ovom reeni$om istovremeno sam predmetu mo! predavanja postavio jedno o!ranienje, bez ko!a ne bi bilo&mo!u(e da se u op*tim potezima opi*e dovoljno obimna slika du*evne pojave arhaino! oveka" ;aime, ejeo bih da se o!raniim na ovu sliku, budu(i da iz razmatranja iskljuujem antropolo!iju primitivno! oveka" ?ko uop*te !ovorimo + oveku, onda ne mislimo upravo na anatomiju, nje!ov oblik lobanje i nje!ovu boju koe, ve( mislimo na nje!ov ljudski psihiki svet, na nje!ovu svest i nje!ov nain ivljenja" ? sve ovo je predmet psiholo!ije" ,to!a (emo morati da se pozabavimo u!lavnom arhainom, tj" primitivnom psiholo!ijom" Uprkos ovo! o!ranienja ovim (emo pro*iriti na*u temu, jer arhaina psi'
P] Predavanje odrano u 'ita a'kom k ubu Zotingen u Ciri6u8 oktobra 19%<. /bjav jeno u, JuropGische @evue. &er in8 19%1. *Des. Berke 7+.

TN^

holo!ija nije samo psiholo!ija primitivno!, ve( i moderno! $ivilizovano! oveka7 ne moda psiholo!ija pojedinih re!resivnih pojava u modernom dru*tvu, ve( naprotiv, svako! $ivilizovano! oveka koji je, bez obzira na visinu svoje svesti, u dubljim slojevima psihe jo* uvek arhaian ovek" #ao *to je na*e telo jo* uvek telo 4isara8 koje u sebi sadri itav niz ostataka iz jo* ranije! stupnja ivotinja sa hladnom krvi, tako je i na*a du*a razvojni produkt, koja, pra(ena od njenih poetaka, obelodanjuje jo* uvek bezbrojne arhaizme" ,vakako u poetku, kada ovek do8e u prvi dodir sa primitiv$ima ili kada prouava nauna dela + primitivnoj psiholo!iji, ne(e propustiti a da ne stekne duboki utisak stranosD, i udesnosti arhaino! oveka" Upravo Oevi'Aril, autoritet u oblasti primitivne psiholo!ije, neumorno istie ovu vanrednu razlinost %etat prelo!iPue& od na*e svesti" ;jemu, kao $ivili'zovanom oveku, iz!leda prosto neshvatljivo kako primitivni ovek jednostavno prelazi preko oi!ledno! iskustva i sa direktnim odri$anjem opipljivih uzroka svoje % representations $olle$tives& smatra eo ipso vae(im, umesto da ih razja*njava jednostavnim sluajem ili sa razumnom kauzalno*(u" -od % representations $olle$tives& Oevi'Aril podrazumeva op*te rasprostranjene ideje sa aprioristikim karakterom istine kao *to su duhovi, vradbine, sna!a vraa itd" Binjeni$a da, na primer, ljudi umiru zbo! duboke starosti ili zbo! poznatih smrtonosnih oboljenja nama je naprosto sama po sebi razumljiva, ali primitivnom oveku ne" ;ijedan ovek ne umire zbo! duboke starosti, kao ar!umenat nave*(e da ima ljudi koji su do'iveli jo* dublju starost" ;ijedan ovek ne umire zbo! neke bolesti, po*to je toliko ljudi ozdravilo ili se uop*te nije ni razbolelo od iste bolesti" -ravo obja*njenje za nje!a je uvek ma!ija" Ili je oveka ubio duh ili vradbina" =no!i samo smrt u borbi smatraju prirodnom" Dru!i, svakako i ovu smrt smatraju ve' *takom po*to je ili protivnik bio arobnjak ili je nosio opinjeno oruje" -onekad ova !roteskna ideja poprima jo* znatno upeatljiviji oblik" Tako je jedan

Evropeja$ ustrelio krokodila u ijem je elu$u na*ao dve narukvi$e" Domoro$i su prepoznali ove narukvi$e, pripadale su dvema razliitim enama koje su neko vreme pre to!a bile proderane" Odmah se razvila buna diskusija oko vradbina, budu(i da je ovaj sasvim prirodni do!a8aj, koji nijednom Evropljaninu ne bi bio sumnjiv, pomo(u duhovne predodre'8enosti .Oevi'Arilova % representations $olle$tives&/ primitivno! oveka dobio sasvim neoekivano obja*njenje" #rokodila je pozvao nepoznati arobnjak i naredio mu da uhvati i da mu donese ove dve ene" #rokodil je izvr*io ovo nare8enje" ?li narukvi$e u elu$u ivotinje) #rokodili, objasnili su, nikada ne jedu ljude bez nare8enja" #rokodil je dobio narukvi$e od arobnjaka kao na!radu" Ovaj dra!o$eni sluaj je jedan od zanimljivijih primera samo vol jnosti obja*njenja u %etat prQlo'!iPue&, prelo!ino! oi!ledno sto!a *to nam jedno ovakvo obja*njenje iz!leda apsurdno nelo!ino" ?li to nam iz!leda samo zato *to polazimo od sasvim dru!aijih pretpostavki ne!o primitivni ovek" Da smo, kao on, ube8eni u postojanje arobnjaka i dru!ih tajanstvenih sila, kao *to smo ube8eni u takozvane prirodne uzroke, nje!ov zakljuak bio bi nam sasvim lo!ian" U su*tini primitivni ovek nije lo!iniji ili nelo!iniji od nas" ,amo je nje!ova pretpostavka dru!aija" I u tome lei razlika" -rimitiva$ misli i ivi sa sasvim dru!aijim pretpostavkama ne!o mi" ,ve *to se ne odvija po nekom redosledu, sve *to !a zbo! to!a uznemirava, pla*i ili udi, on smatra da poiva na neemu *to bismo mi oznaili kao natprirodno" :a nje!a to svakako nije natprirodno, ve( spada u nje!ov iskustveni svet" ;ama je prirodno obja*njenje@ ova ku(a je iz!orela jer je u nju udario !rom" :a primitiv$a je isto tako prirodno da kae@ arobnjak je iskoristio munju zato da zapali upravo ovu ku(u" ;aprosto u svetu primitivno! o' veka nema nie!a *to se ne bi mo!lo, ako je samo donekle neobino ili upeatljivo, podvr!nuti ovome ili prin$ipijelno slinom obja*njenju" -ri tome on postupa isto kao i mi@ on ne razmi*lja + svojim pretpo'
21 .ung8 /dabrana de a8 )))

NMT

stavkama" :a nje!a je a priori si!urno da je bolest i si" prouzrokovana pomo(u duhova ili vradbina" isto kao *to smo i mi ube8eni da bolest ima takozvani prirodni uzrok" =i razmi*ljamo isto toliko malo + vradbinama koliko i on + prirodnim uzro$ima" ;je!ovo duhovno unk$ionisanje po sebi i za sebe prin$ipijelno se ne razlikuje od na*e!" >azlika je, kao *to sam ve( rekao, iskljuivo u pretpostav$i"

TNa

-retpostavljalo se da primitivni ovek ima dru!aija ose(anja i dru!aiji moral, to jest da u neku ruku ima %prelo!inu& narav" U svakom sluaju primitivni ljudi imaju dru!aiji moral ne!o mi" 9edan $rnaki po!lavi$a, zapitan + razli$i izme8u dobra i zla, rekao je@ ako ja mom neprijatelju otmem enu, onda je to dobro, ali ako mi ih on ukrade, onda je to zlo" U mno!im mestima je uasna uvreda stati nekome na senku, ili je neoprostiv !reh kou morsko! psa !uliti metalnim noem umesto kremenom" ?li budimo pravini@ zar i kod nas nije !reh ribu jesti noem) Ili pozdraviti damu sa $i!aretom u ustima) Ove stvari kod nas isto kao i kod primitivno! oveka nemaju nie!a zajedniko! sa etosom" -ostoje estiti i lojalni lov$i na ljudske !lave, ima takvih koji pobono i savesno izvode !rozne rituale, ubi$a iz najsvetije! ube8enja7 i sve ono emu se divimo u etikom stavu, u osnovi $eni isto tako i primitiva$" ;je!ovo dobro je isto tako dobro kao na*e, nje!ovo zlo je isto tako rdavo kao na*e" ,amo su obli$i dru!aiji, ali etika unk$ija je ista" Isto tako se smatralo da su nje!ova ula o*trija ili dru!aija od na*ih" =e8utim, on ima samo pro esionalnu di eren$ija$iju prostorno! ula ili (ula sluha i vida" ?ko se postavi pred stvari koje su izvan nje!ovo! podruja, onda je i on zau8uju(e spor i nespretan" Domoro$ima'lov$ima, koji su imali vid kao u sokola, pokazao sam ilustrovane novine !de bi kod nas svako dete odmah prepoznalo ljudske i!ure" ?li moji lov$i su okretali i okretali slike dok najzad nije jedan, prstima prate(i konture, iznenada uzviknuo@ pa to su beli ljudiF *to je onda slavljeno kao veliko otkri(e" Lesto neverovatno ulo orijenta$ije u prostoru mno!ih primitiva$a je pro esionalno i obja*njava se apsolutnom neophodno*(u snalaenja u *umama i sa' vanama" Lak i Evropljanin poinje posle kra(e! vremena 6 iz straha da uprkos kompasu atalno ne zaluta 6 da pazi na stvari + kojima do tada nije ni sanjao" ;i*ta ne ukazuje na to da primitivni ovek u prin$ipu dru!aije misli, ose(a ili opaa" -sihike unk$ije su u biti iste" ?li pretpostavke su diu!aije" -ored to!a relativno malo znai *to je opse! nje!ove svesti manji ili iz!leda da je manji od na*e!, ili da se on vrlo malo ili uop*te ne moe da usredsredi na misaonu delatnost" Ovo poslednje Evropeja$ zapaa kao ne*to strano" Tako moje $rnako ve(e nisam mo!ao nikada da zadrim due od dva asa, jer po isteku ovo! intervala ljudi su izjavljivali da su umorni" Isuvi*e im je bilo te*ko 6 a pri tom, u neusiljenorn raz!ovoru, postavljao sam im vrlo jednostavna pitanja" =e8utim, isti ljudi u lovu ili na putovanjima pokazivali su zau8uju(u kon$entra$iju i izdrljivost" =oj pismono*a je, na primer, neprekidno trao TMJ kilometara u jednom prav$u7 ili posmatrao sam jednu enu u *estom mese$u trudno(e, koja je nosila bebu na le8ima i pu*ila du!u lulu, kako je skoro $elu du!u no( pri NIK i!rala oko razbuktale vatre, a da nije pala od is$rpljenosti" Dakle, ne moe im se odre(i sposob' nost kon$entra$ije u stvarima za koje su zaintereso'vani" ?ko i mi moramo da se skon$entri*emo na neinteresantne stvari, uskoro prime(ujemo kako je mala sposobnost na*e kon$entra$ije" =i smo isto tako malo nezavisni od emo$ionalnih impulsa kao i primitivan ovek" ,i!urno da su primitivni ljudi jednostavniji u detinjastiji od nas, u dobru kao i u zlu" ?li to nam ne deluje strano" ? ipak, kada do8emo u dodir sa svetom arhaino! oveka, ose(amo ne*to udovi*no strano" #oliko mo!u da analizujem ovo ose(anje, ono u!lavnom preteno potie iz to!a *to se arhaina pretpostavka u bitnim elementima razlikuje od na*e, to jest primitivni ovek ivi tako re(i u jednom dru!om svetu ne!o mi" To od nje!a stvara te*ko razumljivu za!onetku sve dotle dok ne upoznamo nje!ove pretpostavke" Isto tako mo!li bismo re(i@ im upoznamo nae pretpostavke, primitivni ovek nam vi*e nije za!onetka" ;a*a ra$ionalna pretpostavka je da sve ima svoje prirodne, opaajne uzroke" U to smo ube8eni a priori" #auzalnost u ovom smislu je jedna od na*ih najsvetijih do!mi" U na*em svetu nema le!itimno! prostora za nevidljive, samovoljne, takozvane natprirodne sile, osim ako sa modernim iziarima ne si8emo u najsi'(u*niji tamni svet unutra*njosti atoma, !de se" kako iz!leda, de*avaju udnovate stvari" ?li do to!a je jo* daleko" =i !ajimo izrazitu odbojnost prema nevidljivim silama, po*to nije pro*lo tako mno!o vremena od onda kada smo se oslobodili ono! stra*ljivo! sveta snova i sujeverja i stvorili sliku sveta, dostojnu na*e ra$ionalne svesti, najmla8e! i najve(e! ovekovo! dela" ;as okruuje svemir koji se povinjava ra$ionalnim zakonima" Dodu*e, mi ne poznajemo sve uzroke, ali oni (e se otkriti, i oni (e od!ovarati razumnim oekivanjima" To je isto tako na*a sama po sebi razumljiva nada" Dodu*e ima i sluajnosti, ali one su naprosto sluajne, tako da se ne moe dirati u njima svojstvenu kauzalnost" ,luajnosti su nemile svesti koja voli red" One na sme*an i zbo! to!a iritiraju(i nain ometaju zakonomerni tok sveta" ,linu odbojnost kao prema sluajnostima !ajimo i prema nevidljivim svojevoljnim silama" One nas isuvi*e mno!o podse(aju na

8avoli(a ili na samovolju neko! deus et ma$hina" One su naj!ori neprijatelji na*ih brinih prorauna i stalna opasnost pri svakom na*em poduhvatu" One su uz to nerazumne i zasluuju svaku osudu, ali ne treba im uskratiti po*tovanje" ?rapi u ovom po!ledu imaju vi*e po*tovanja" Oni na svakom pismu pi*u@ In*alah, ako je Ao!u pravo ovo pismo (e sti(i" 9er, uprkos svom ressentimentu i uprkos svoj zakonitosti nepobitno je tano da smo uvek i svuda izloeni nepredvidivim sluajnostima" ? *ta je nevid'ljivije i svojevoljnije od sluaja) ,ta je neizbenije i atalnije) U osnovi uzev mo!li bismo isto tako re(i@ zakonitost, kauzalni tok je teorija koja se praktiki potvr8uje u pedeset pro$enata, u ostalih pedeset prepu*tena je volji demona sluaja" ,i!urno da i sluaj ima svoje sasvim prirodne uzroke, iju banalnost moramo, na na*u nevolju, isuvi*e esto da otkrivamo" >ado bismo se odrekli kauzalnosti, jer ono *to ljuti u sluajnostima je ne*to sasvim dru!o@ naime, da se mora desiti ovde i to ba* sada, dru!im re$ima da je tako re(i namerna" Ona bar tako deluje, i u datom sluaju proklinje je i krajnji ra$ionalista" #ako !od da se sluaj tumaio, to ni*ta ne menja na injeni$i nje!ove mo(i" ,to su bolje re!ulisani uslovi postojanja, tim je vi*e iskljuen sluaj i tim manje je po' trebno uvati se od nje!a" Ipak, praktiki se svako uva od sluaja ili se nada i veruje u sluaj, iako zvanino prihva(eno uverenje nema klauzulu sluajnosti" To je na*a pretpostavka@ pozitivno ube8enje da sve bar teorijski opaljivo ima takozvane prirodne uzroke" =e8utim, pretpostavka primitivno! oveka je@ sve izmie nevidljivoj samovoljnoj sili, dru!im re$ima sve je sluaj, samo on to ne naziva sluaj ne!o namera" -rirodna kauzalnost samo je privid i zbo! to!a nije vredna pomena" #ada tri ene odu po vodu na reku, pa krokodil do!rabi srednju i odvue je pod vodu, onda na*e shvatanje kae@ ista je sluajnost da je od tri ene stradala srednja" Da je krokodil uop*te do!rabio enu sasvim je prirodno, po*to krokodili pokatkad deru ljude" Ovim obja*njenjem situa$ija je sasvim nejasna" U itavoj uzbudljivoj prii nije ni*ta obja*njeno" , pravom arhaini ovek ovakvo obja*njenje smatra povr*nim ili ak apsurdnim, jer prema ovom shva'tanju isto tako je mo!lo i da se ne desi ni*ta i tome bi od!ovaralo isto obja*njenje" Evropeja$ uop*te ne uvi8a kako je malo rekao ovim obja*njenjem" To je nje!ovo predube8enje" ;asuprot tome primitivni ovek ima daleko ve(e zahteve" :a nje!a je ono *to mi nazivamo sluajem, samovolja" :bo! to!a je bila oi!ledna namera kro'

>odila da do!rabi srednju od tri ene, *to je svako mo!ao da vidi" ?li otkud krokodilu ova namera) #rokodili obino ne deru ljude" To je tano kao i injeni$a da u ,ahari obino ne pada ki*a" #rokodili su nedruevne ivotinje koje je lako zapla*iti" U d`_R'denju sa bezbroj krokodila broj ljudi koje su ubili je krajnje mali" Dakle, neoekivano je i neprirodno kada oveka pojede krokodil" To mora biti obja*njeno" Od ko!a je krokodil dobio nare8enje da ubije) 9er po pravilu on to ne ini zbo! svoje sopstvene prirode" -rimitivni ovek se u najve(oj meri zasniva na injeni$ama sredine koja !a okruuje i s pravom se udi i pita se + spe$i inim uzro$ima kada se desi ne*to neoekivano" Dovde se pona*a upravo kao i mi" ?li on ide dalje od nas" On ima jednu ili vi*e teorija + samovoljnoj sili sluaja" =i kaemo@ ni*ta dru!o do sluaj" On kae, sraunata samovolja" On ba$a !lavno tei*te na onih dru!ih pedeset pro$enata svetsko! zbivanja, dakle ne na iste kauzalne povezanosti prirodnih nauka, ve( na zamr*ena i zapletena ukr*tanja kauzalno! lan$a koja nazivamo sluajnostima" On je odavno prila!o8en zakonitostima prirode, zbo! to!a se pla*i od sile nepredvidivo! sluaja kao od samovoljno!, nepoznato! a!ensa" 1 u tome ima pravo" :bo! to!a je razumljivo *to mu sve neobino tera strah u kosti" U predelima juno od El!ona, !de sam boravio due vremena, ima prilino mno!o mravo'jeda" =ravojed je no(na, vrlo pla*ljiva ivotinja i zbo! to!a se vrlo retko vida" ?li ako se desi da se mravojed vidi danju, onda je to tako krajnje neprirodno i deluje tako zapanjuju(e kao kada bismo otkrili potok u kome voda tee uzbrdo" #ada bi stvarno bili poznati sluajevi !de voda razvija ne!ativnu siiu tee, onda bi to bilo krajnje zabrinjavaju(e otkri(e" ;aime, poznato nam je kolike nemerljive koliine vode nas okruuju, tako da bismo lako mo!li zamisliti *ta bi se desilo kada bi se voda pona*ala suprotni/ zakonima" U otprilike ovakvoj situa$iji nalazi se primitivni ovek" On tano poznaje ivotne navike mra'vojeda" ali on ne zna nje!ov dejstveni donni kada mravojed iznenada probije svetski poredak" -rimi' tivni ovek je u tolikoj meri pod utiskom postoje(e!, da kr*enje nje!ovo! svetsko! poretka ima nesa!le'dive mo!u(nosti" To je portentum, omen, kao kometa ili

TIJ

eklipsa" #ako ova neprirodnost za primitivno! oveka ne moe imati prirodne uzroke, onda to mora biti nevidljiva samovoljna sila, koja je naterala mra'vojeda da se pojavi po danu" :astra*uju(a mani esta$ija samovolje koja moe razbiti svetski poredak, naravno da zahteva vanredne mere odbrane ili ublaavanja" ,usedna sela se pozivaju i mravojed se s velikom mukom iskopava i ubija" -osle to!a najstariji ujak .po majinoj liniji/ oveka koji je prvi u!ledao mravojeda mora da rtvuje bika" Taj ovek silazi u jamu i dobija prvi komad mesa rtvovane ivotinje" -otom jedu i ujak i ostali uesni$i $eremonije" ;a ovaj nain okajana je opasna samovolja prirode" =i (emo se uzbuditi ako iz nepoznatih razlo!a voda iznenada pone da tee uzbrdo, ali ne ako danju u!ledamo mravojeda, ili ako se rodi albino, ili ako do8e do pomraenja sun$a" =i poznajemo znaaj ovih do!a8aja i njihov opse! dejstva, ali primitivni ovek ne" Ono *to se obino de*ava za nje!a je vrsto sklopljena $elina u koju je i on ukljuen svim svojim bi(em" :bo! to!a je on krajnje konzervativan i ini stvari koje su oduvek injene" ?ko se bilo !de desi ne*to *to probija ovu $elinu" onda je za primitiv$a nastala rupa u poretku sveta" Tada je bo!zna *ta sve mo!u(e" Odmah se sa tim dovode u vezu svi, na bilo koji nain znaajniji do!a8aji" 9edan misionar je pred svojom ku(om uvrstio motku na kojoj je hteo da istakne zastavu svoje zemlje" Ovo nevino zadovoljstvo skupo !a je stajalo, po*to je neko vreme posle nje!ovo! buntovno! postupka usledila razorna oluja, koja je, naravno, dovedena u vezu sa motkom za zastavu" To je bilo dovoljno da se podi!ne op*li ustanak protiv misionara" :a primitivno! oveka si!urnost sveta se sastoji u pravilnosti obinih zbivanja" ,vaki i"uzetak od ovo! iz!leda mu kao opasni akt samovolje, koji se na od!ovaraju(i nain mora okajati, jer to nije samo trenutni prekr*aj obino!, ve( istovremeno predznak daljih vanrednih do!a8aja" To nam iz!leda apsurdno ali potpuno zaboravljamo kako su ovakve pojave tumaili na*i dedovi i pradedovi@ na svet je do*lo tele sa dve !lave i pet no!u7 u susednom selu petao je sneo jaje7 jedna stara ena usnila je neki san7 na nebu se pojavila kometa7 u susednom !radu izbio je poar7 !odinu dana posle ovih do!a8aja izbio je rat" To je stari nain pisanja istorije, poev od staro! veka sve do u WVIII vek" Ovo nama besmisleno !ru' pisanje za primitiv$a je naprosto smisleno i uver'ljivo" + u tome je on, naime, neo"ekivano u pravu. ;je!ovo posmatranje je pouzdano" Iz najstarije! iskustva on zna da su ovakve povezanosti stvarne" Ono *to je za nas, koji jedino pazimo na smisao i kauzalnost svojstvenu pojedinom do!a8aju, samo besmisleno !omilanje pojedinih sluajnosti, za primitivno! oveka je lo!ini niz omina i time najavljenih do!a8aja, atalna, ali potpuno konsekventna provala demonske samovolje" Tele sa dve !lave i rat su jedno te isto, po*to je tele bilo samo anti$ipa$ija rata" Ova veza primitivnom oveku iz!leda tako si!urna i oi!ledna zbo! to!a *to je za nje!a samovolja sluaja nesravnjivo znaajniji aktor ne!o zakonomerno i pravilno odvijanje svetskih zbivanja i zbo! to!a *to je on, briljivo prate(i vanredne do!a8aje, daleko ranije otkrio zakonomernost !rupe ili serije sluajnosti" #od nas svaka klinika poznaje zakon dupli$itas $asuum" 9edan stari vir$bur*ki psihijatar obiavao je redovno da kae, kada bi na klini$i prikazivao neki posebno redak sluaj@ %<ospodoF Ovo je jedinstven sluaj" ,utra (emo primiti jo* jedan"& Oino sam bio u situa$iji da nainim slina posmatranja" :a vreme mo! osmo!odi*nje! rada u du*evnoj bolni$i upu(en nam je jednom naroito redak sluaj sumrano! stanja, prvi koji sam video" U roku od dva dana do*ao je dru!i, a potom vi*e nijedan" %Dupli$itas $asuum& je s jedne strane klinika *ala, s dru!e pak prapredmet primitivne nauke" 9edan noviji istraiva ak je o ormio zakljuak@ %=a!i$ is the s$ien$e o the jun!le"& ,i!urno da su astrolozi i dru!e divinatorne metode bili nauka staro! veka" Ono *to se redovno de*ava, vidi se tako i tako" Lovek je pripremljen na to" :nanje i vestina isplate se samo tamo !de mrana samovolja ometa ono *to je dato" Lesto je najpametnijem i najlukavijem oveku plemena, vrau, poveren zadatak da tumai me'tereolo!iju do!a8aja" ,vojim znanjem on mora da objasni sve ono *to je neuveno i da !a pobedi svojom ve*tinom" On je uenjak, strunjak, ekspert sluaja, a istovremeno arhivar naune tradi$ije plemena" Okruen po*tovanjem i strahom on uiva najve(i autoritet, a ipak ne tako veliki da nje!ovo pleme potajno ne bi smatralo kako susedno pleme ima bolje! vraa" ;ajbolji lek nikada nije blizu, ve( se moe do' biti samo iz najve(e mo!u(e udaljenosti" Uprkos iz' vanrednom strahu koji je pleme, kod ko!a sam jedno vreme stanovao, ose(alo pred starim vraom, ipak su !a zvali samo za lak*e bolesti ivotinja i ljudi7 u svim ozbiljnijim sluajevima konsultovan je izvanredni autoritet, mf!an!a .arobnjak/, ko!a bi uz visoku naknadu dovodili iz U!ande 6 partout $omme $hez nous" ,luajnosti se de*avaju prvenstveno u manjim i ve(im serijama ili !rupama" ,taro oprobano pravilo vremenske pro!noze je da (e, ako je vi*e dana padala ki*a

i sutra biti ki*ovito" -oslovi$a kae@ %;esre(a nikada ne dolazi sama"& Ova mudrost poslovi$e je primitivna nauka 6 u narodu u nju veruju i pla*e je se, dok je obrazovani ismejavaju, uz preduslov da se njima nije desilo ne*to izvanredno" Ovde moram da iznesem jednu neprijatnu priu" =eni poznata dama probudila se izjutra u sedam sati zbo! udnovato! zve$kanja na no(nom stoi(u" -osle kra(e! istraivanja otkrila je uzrok 6 !ornji rub njene a*e, kruno u komadu *irine oko 1 santimetar, prsnuo je i odvalio se" To joj je iz!ledalo udno" :vonila je po dru!u a*u" -osle oko pet minuta istovetno zve$kanje i ponova se odlomio !ornji rub a*e" Ovaj put uznemirena zatraila je tre(u a*u" Dvadeset minuta kasnije isto zve$kanje i ponova se odlomio !ornji rub

a*e" Tri sluajnosti uzastopno bilo je isuvi*e i za njeno obrazovanje" Odba$ila je na li$u mesta vero'vanje u prirodne uzroke i ponovo preuzela primitivnu representation $olle$tive, ube8eni&T e stojanju samovoljne sile" To je sluaj sa mno!im modernim ljudima koji nisu tvrdo!lavi, kada se suoe sa do!a8ajima kod kojih je otkazala prirodna kauzalnost" :bo! to!a se i osporavaju ovakvi do!a8aji" Oni su neprijatni po*to oni 6 i u tome se krije na* jo* ivahan primitivizam 6 probijaju na* svetski poredak, a *ta onda vi*e n i 8 e mo!ue) ,a svojim verovanjem u samovoljne sile primitivni ovek ne stoji, kako se do sada verovalo, sasvim u vazduhu" ve se oslanja na iskustvo" <rupa$ija sluajnosti opravdava ono *to mi nazivamo suje'verjem, po*to je stvarno verovatno da se neobine stvari podudaraju po vremenu i mestu" ;e zaboravimo da nas ovde na*e iskustvo ostavlja na $edilu" =i nedovoljno posmatramo po*to smo dru!aije nastrojeni" ;ama, na primer, nikada nee ozbiljno pasti na pamet da slede(i niz injeni$a posmatramo kao povezane jednu s dru!om@ izjutra jednom oveku ule'tela je pti$a u sobu, sat kasnije svedok je saobra(ajno! udesa na uli$i, po podne umire bliski ro8ak, uve'e kuvari$a ispu*ta iniju sa orbom, a no(u, kasno do*av*i ku(i" on otkriva da je iz!ubio kljueve" =e' 8utim, primitivnom oveku ne bi promakao ni najsitniji detalj na ovom lan$u do!a8aja" ,vaka nova karika lan$a potvrdila bi nje!ova oekivanja, i on zbo! to!a ima prava, ak mno!o vi*e prava ne!o *to mu priznajemo" ;je!ovo stra*ljivo i*ekivanje je potpuno opravdano, ak korisno" To je koban dan, i to! dana ne treba ni*ta preduzimati" U na*em svetu ovo sujeverje bi bilo za osudu, u primitivnom svetu, me8utim, najsvrsishodnija mudrost, po*to je tamo ovek izloen sluajnostima u mno!o ve(oj meri ne!o mi u na*em za*ti(enom i re!ulisanom ivotu" Lovek ne moe da nzikuje isuvi*e sluajnosti ako se nalazi u divljini" I Evropljanin mora to da oseti" S` se -ueblo'indijana$ ne ose(a u skladu sa samim sobom, on ne(e oti(i na skup mu*kara$a" ?ko bi se stari >imljanin pri izlasku iz ku(e spotakao + pra!, odustajao bi od svoje namere" To nam iz!leda besmisleno, ali u primitivnim uslovima ovakav omen upu(uje bar na opreznost" ?ko nisam u skladu sa samim sobom, onda su moji pokreti sputani, panja ometena, rasejan sam, zbo! to!a se ne!de sudaram sa neim, sapli(em, ispu*tam ne*to, zaboravljam" U $ivilizovanim prilikama sve same ni*tavnosti, u pra*umi po!ibeljna opasnostF ,aplesti se tamo znai 6 ovek se oklizne sa brvna klizavo! od ki*e koje, kao most pet metara visok, vodi preko reke pune krokodila" U visokoj travi !ubim kompas, zaboravljam da napunim pu*ku i u dun!li nailazim na tra! nosoro'!a" :ami*ljen sam i !azim na zmiju otrovni$u" Uve'e zaboravljam da bla!ovremeno obuem za*titnu ode(u od moskita i jedanaest dana kasnije umirem u prvom napadu tropske malarije" Da, dovoljno je ak prilikom kupanja zaboraviti da se dre zatvorena usta pa da se ovek razboli od smrtonosne dizente'rije" ,i!urno da sluajnosti ove vrste za nas imaju svoje poznate prirodne uzroke u ne*to rastresenom psiholo*kom stanju, ali za primitivno! oveka to su objektivno uslovljena omina ili vradbine" ?li moe biti i dru!aije" U podruju #ito*ija juno od El!ona po*ao sam na izlet u #abras pra*umu" Tamo sam u !ustoj travi natrapao na otrovnu "miju" U poslednjem trenutku uspelo mi je da je preskoim" -o podne moj prijatelj se vratio iz lova bled kao smrt drhte(i $elim telom 6 skoro !a je ujela preko sedam stopa du!a mamba" koja je naletela na nje!a sa jedno! termitnjaka" ;jen ujed bi bio smrtonosan" Uspelo mu je da u poslednjem trenutku, sa udaljenosti od nekoliko koraka, ubije zmiju" Uvede u devet sati na* lo!or je napao opor iz!ladnelih hijena, koje su prethodno! dana ve( napale jedno! usnulo! oveka i rastr!le !a" Uprkos vatri prodrle su u kolibu na*e! kuvara" koji je, uz veliku dreku, po'be!ao preko zida" :atim se na itavom putu nije desilo ni*ta" Ovakav dan bio je pun materijala za moje Lrn$e" :a nas jednostavno

TIM

redanje sluajnosti, za njih prirodno ispunjenje omena" koji se odi!rao prvo! dana na*e! izleta u divljinu" Tamo smo, naime, sa na*im kolima, zajedno sa mostom preko ko!a smo prelazili, pali u potok" =oji pratio$i $rn$i su se po!ledali kao da su hteli re(i@ %Aa* je lepo poelo"& ;a to je nai*la tropska nepo!oda koja nas je sasvim promoila tako da sam vi*e dana bio u !rozni$i" Uvee ovo! dana mi bei$i smo se z!ledali i nisam imao kud do da kaem mom prijatelju lov$u@ %,koro mi iz!leda da je ovo poelo znatno ranije" ,e(a* li se sna koji si mi ispriao jo* u Lirihu, neposredno pre na*e! puta)& ;aime, tada je on sanjao vrlo upeatljiv san" ,anjao je kao da je u ? ri$i u lovu i da !a je iznenada napala dinovska mamba" -robudio se !lasno viu(i od straha" ,an je nainio na nje!a veliki utisak tako da mi je priznao da je mislio da to znai smrt neko!a od nas" -rirodno da je pretpostavljao moju smrt, jer dobar dru! je, kako se nadamo, uvek neko dru!i" ?li on je bio taj koji je kasnije oboleo od te*ke malarije koja !a je bila dovela skoro do ivi$e !roba" Ovaj raz!ovor, naveden ovde !de nema zmija ni anopheles'komara$a, zvui prazno" ?li treba zamisliti somotski plavu tropsku no(, dinovsko $rno pra'*umsko drve(e, za!onetne !lasove no(ne daljine, usamljenu vatru, napunjeno oruje oslonjeno pored vatre, mree protiv komara$a, prokuvanu vodu za pi(e uzetu iz movare i uz sve to ube8enje, koje je pretoio u rei stari iskusni ? rikana$@ %ou knoX, this isnft menfs 6 itfs <odfs $ountrC" & Tamo nije ovek kralj ve( priroda, ivotinje, biljke i mikrobi" Ovo raspoloenjep spada k tome i ovek shvata da se najavljuju povezanosti koje smo ranije ismejavali" To je svet bez!raninih sila, sa kojima se svakodnevno sre(e primitivni ovek" ;eobino za nje!a nije nikakva *ala" On odatle izvlai zakljuke 6 %To nije dobro mesto&, %dan nije povoljan& i ko zna koliko puta je izbe!ao opasnosti zahvaljuju(i ovom upozorenjuF %=a!i$ is the s$ien$e o the jun!le"& -ortentum prouzrokuje trenutnu promenu dosada*nje delatnosti, izostavljanje planirano! poduhvata, promenu psiholo*ko! stava" ,i!urno sve same svrsishodne mere sa aspekta !rupa$ije sluajnosti, uzimaju(i u obzir potpunu nesvesnost psihikih kauzalnosti primitivno! oveka" =i smo nauili, zahvaljuju(i jednostranom davanju preva!e takozvanim prirodnim uzro$ima, da razdvajamo subjektivno psihiko od objektivno prirodno!" ;asuprot tome primitivni ovek ima svoju psihu napolju u objektima" ;ije on taj koji se udi, ve( je to objekt, koji je mana, obdaren arobnom sna!om, zbo! e!a sva nevidljiva dejstva, koja bi mi shvatili kao su!estiju ili sna!u uobrazilje, za nje!a dolaze od spolja" ;je!ov predeo nije ni !eo!ra ski ni !eolo*ki ni politiki" On sadri nje!ovu mitolo!iju i nje!ovu reli!iju', sve nje!ovo mi*ljenje i ose(anje, ukoliko mu jef ovo nesvesno" ;je!ov strah je loka'lizovan na izvesna mesta, koja %nisu dobra&" U svakoj *umi borave duhovi umrlih predaka" U svakoj pe(ini nalazi se 8avo, koji davi svako!a ko kroi unutra" U svakom brdu boravi velika zmija, u svakom breuljku je !rob neko! kralja iz pria, na odre8enom izvoru, liti$i ili drvetu sve ene zatrudne, u *pilji vreba zmijski demon, veliko drvo obdareno je !lasom kojim zove izvesne ljude" -rimitivni ovek nema psiholo!ije" -sihiko je objektivno i zbiva se napolju" Lak su i nje!ovi snovi realnosti, ili ih uop*te ne zapaa" =oji ljudi iz El!onija, na primer, sasvim su ozbiljno tvrdili da uop*te ne sanjaju, samo vra katkad sanja" #ada sam ovo! zapitao, od!ovorio mi je da vi*e ne sanja od kada su En!lezi u zemlji" Da, jo* nje!ov ota$ je sanjao velike snove, on je znao kuda je odlutalo stado, !de su krave sa teladima, kada (e izbiti rat ili nai(i po*ast" ,ada Distri$t Lommissioner zna sve, a oni ne znaju ni*ta" On je bio rezi!niran slino izvesnim -apuan$ima koji su vero'vali da je veliki deo krokodila pre*ao na stranu en!le' ske administra$ije" ;aime, jedan kanjenik uro8enik pobe!ao je iz zatvora i pri poku*aju da prepliva reku te*ko !a je osakatio krokodil" :bo! to!a su smatrali da je to morao biti poli$ijski krokodil" ,ada u snu Ao! raz!ovara sa En!lezima a ne sa vraem El!onija, po*to oni imaju silu" Gunk$ija snevanja je odlutala" Tako ponekad odlutaju i njihove du*e i vra ih potom hvata u kaveze kao pti$e" Ili dolutaju strane du*e i prouzrokuju bolesti" Ova projekcija psihi"kog prirodno da stvara veze izme8u ljudi, izme8u ljudi i ivotinja i stvari, koje iz!ledaju neshvatljive" 9edan beli lova$ ubija krokodila" ;eposredno posle to!a iz susedno! sela dojuri mno*tvo ljudi i u najve(em uzbu8enju trai od*tetu" #rokodil je, naime, bio izvesna ena u selu, koja je umrla u istom trenutku kada je ispaljen metak" ;jena *umska du*a oi!ledno je bio ovaj krokodil" 9edan dru!i je ubio leoparda koji je napadao nje!ovu stoku" U isto vreme umrla je jedna ena u susednom selu" Ona je bila istovetna sa ovim leopardom" Oevi'Aril je za ove udnovate odnose skovao izraz % parti$ipation mCstiPue&" =eni iz!leda da re %mistian& nije sre(no izabrana, jer kod primitivnih ljudi se ne radi ni

+ emu mistinom, ve( + neemu sasvim prirodnom" ,amo nama to iz!leda udnovato, po*to su nam na iz!led nepoznata ova psihika ot$ep'Ijenja" U stvarnosti se ovo, me8utim, sre(e i kod nas, samo ne u ovom naivnom, ve( ne*to $ivilizovanom obliku" Tako je praktiki samo po sebi razumljivo da ovek kod dru!o! pretpostavlja svoju sopstvenu psiholo!iju, da se dru!om moraju svi8ati iste stvari ili da (e izazvati divljenje ono emu se i mi divimo7 ono *to smatramo lo*im, mora i za dru!e biti lo*e" ;a*e pravosu8e, na primer, tek je u najnovije vreme dosti!lo stepen psiholo*ke relativiza$ije presude" Izreka %uod li$et 9ovi non li$et bovi& jo* uvek izaziva otpor kod ljudi jednostavnije naravi" 9ednakost pred zakonom znai jo* uvek skupo$enu tekovinu" I sve lo*e i manje vredno, sve ono *to ovek ne moe da sa!leda kod sebe, sasvim si!urno ima ovaj dru!i, i zbo! to!a ovek mora da !a kritikuje, da se bori protiv nje!a, dok se pri tom nije desilo ni*ta dru!o do *to je jedna manje vredna du*a iz jedne odlutala u dru!u" ,vet je jo* uvek pun %betes noires& i onih na kojima se kola lome, kao *to je nekad sve vrvelo od ve*ti$a i vukodlaka" -siholo*ka projek$ija, dakle Oevi Arilova ppar' ti$ipation mCstiPue&, koja se zaslueno istie kao po'rebno karakteristino svojstvo primitivno! oveka, je jedna od najobinijih psihikih pojava koju mi samo obeleavamo dru!im re$ima i po pravilu ne(emo da je prihvatimo" ,ve *to je na nama nesvesno, otkrivamo kod suseda i shodno tome ophodimo se prema njemu" Danas !a ovek vi*e ne primorava na probu otrovom, ne pee !a usijanim !vo8em i ne stavlja na muke" ali mu nanosi moralnu patnju tonom najdublje! ube8enja" Ono u njemu protiv e!a se borimo po pravilu je na*a sopstvena manja vrednost" :bo! svoje neizdi eren$irane svesti i s tim povezano! potpuno! nedostatka samokritinosti primitivni ovek jednostavno projektuje ne*to vi*e od nas" ? po*to mu sve iz!leda apsolutno objektivno, to je nje!ov jezik od!ovaraju(e drastian" Bovek sebi kao *alu moe predstaviti enu'leoparda, isto kao !usku, kravu, koko*ku, zmiju, vola, ma!ar$a, kamilu itd" koji su svakome poznati kao ephitheta ornantia" ,amo je pojam primitivne %*umske du*e& li*en moralno! prizvuka sa prop ratnom uvredljivom notom7 uz to je arhaini ovek isuvi*e naturalistian i suvi*e pod utiskom do!a8aja, tako da je znatno manje od nas sklon za dono*enje sudova" -ueblo domoro$i su mi krajnje ubedljivo rastumaili da pripadam totemu medveda, dakle da sam medved, po*to se ne spu*tam slobodno kao ovek niz lestve, ve( natra*ke, sa sve etiri kao medved" ?ko bi me neko u Evropi o!lasio pe(inskim medvedom, onda bi to bilo isto sa ne*to dru!aijom nijansom" =otiv %*umske du*e&, koji nam iz!leda tako udnovat kod primitivno! oveka, kod nas je postao !ovorna i!ura kao mno!o *ta dru!o" -revedimo meta oru u konkretno, pa (emo dobiti primitivno !ledi*te" Uzmimo na primer 6 %rukovoditi leenjem&" -rimitivno izraeno to je %rukopola'!anje&, %obraditi rukama&, upravo ono *to vra ini sa svojim pa$ijentima" ;ama je te*ko razumljiv pojam + %*umskoj du*i& samo zbo! to!a *to smo zapanjeni zbo! konkretne predstave ot$epljivanja du*e i njeno! boravka u nekoj divljoj ivotinji" ?li ako neko!a nazovemo kamilom, onda time ne mislimo da je on i u svakom po!ledu poznati sisar kamila, ve( smatramo da je kamila samo u odre8enom smislu" ;a taj nain od dotino! ot$epljujemo komad linosti ili du*e i odlom'ljeni komad personi ikujemo kao kamilu" Tako je i ena'leopard ovek, samo njena %*umska du*a& je leopard" -o*to je za primitivno! oveka sve nesvesno psihiko u njemu i konkretno, onda' onaj ko!a je oznaio kao leoparda ima i du*u leoparda ili, pri jo* dubljem $epanju, du*a leoparda ivi kao stvarni leopard u *umarku" -rojek$ijom prouzrokovano oznaivanje nee!a identinim sa neim dru!im stvara svet u kome ovek nije samo iziki ve( je i psihiki potpuno prisutan, na neki nain on se stapa sa njim" On ni!de nije nje!ov !ospodar, ve( nje!ov deo" Tako su primitiv$i jo* daleko od ljudsko! partikularizma" Oni ne sanjaju + tome da budu !ospodari stvaranja" ;jihova zoolo*ka klasi ika$ija se ne kruni*e sa homo sapien'som, ve( najve(e bi(e je slon, zatim dolazi lav, onda dinovska zmija ili krokodil, zatim ovek i onda nia bi(a" Lovek je jo* podre8en prirodi" On ne misli na to da bi mo!ao ovladati prirodom, zbo! to!a se nje!ova najve(a tenja sastoji u tonie da se sauva od njenih opasnih sluajnosti" Livilizovani ovek, me8utim, poku*ava da za!ospodari prirodom i zbo! to!a je nje!ova najve(a tenja usmerena \ prirodne uzroke, koji mu daju kljueve re*enja skrivenih dela prirode" :bo! to!a mu je krajnje neprijatna i pomisao na samovoljne sile i mo!u(nost njihovo! postojanja, jer s pravom on u njima naslu(uje dokaz da bi na kraju bila uzaludna tenja da se ovlada prirodom" ,aeto hteo bih da konstatujem@ prin$ipijelno svojstvo arhaino! oveka je nje!ov stav u odnosu na samovoljnost sluaja, po*to je ovaj aktor svetsko! zbivanja za nje!a od nesravnjivo ve(e! znaaja ne!o

TII

prirodni uzro$i" ,amovolja sluaja sastoji se s jedne strane od stvarne !rupa$ije sluajnosti, s dru!e pak u projek$iji nesvesne psihe, u takozvanoj parti$ipation mCstiPue" :a arhaino! oveka ova razlika sva'

kako da ne postoji, po*to je kod nje!a psihiko d_`' jektovano toliko potpuno da se ne razlikuje od objektivnih, izikih zbivanja" :bo! to!a su za nje!a sluajnosti interven$ije duhova, to jest namerni akt samovolje, po*to on ne ose(a da !a neobinost potresa samo zbo! to!a *to mu on pozajmljuje sna!u sopstveno! u8enja ili straha" Ovde se svakako nalazimo na opasnom tlu" Da li je neka stvar lepa zato *to joj ja dajem lepotu) Ili me objektivno lepota stvari prisiljava da je priznam) -oznato je da su se veliki duhovi oprobavali sa problemom da li sveto sun$e obasjava svetove, ili blistavo ljudsko oko" ?rhaini ovek veruje u sun$e, $ivilizovani u oi 6 ukoliko ne pati od pesnike bolesti, ili ukoliko uop*te razmi*lja" On mora da prirodi oduzme du*u da bi mo!ao da ovlada njome, to znai da mora da joj oduzme sve arhaine projek$ije, bar tamo !de tei da bude objektivan" U arhainom svetu sve ima du*u@ du*a oveka, ili bolje reeno, du*a oveanstva, kolektivno nesvesno7 po*to pojedina$ jo* nema du*u" ;e zaboravimo da hri*(anske svete tajne kr*tenja predstavljaju vrlo znaajan kamen me8a* u psihikom razvitku ove' anstva" #r*tenje daruje su*tastvenu du*u7 to ne ini pojedinani, ma!ijski ritual pokr*tavanja, ve( ideja kr*tenja, koja oveka izdie iz arhaino! identiteta sa svetom i preobraava !a u bi(e nadmo(nije od to! sveta" ,to je oveanstvo dospelo do visina ove ideje, to je u najdubljem smislu kr*tenje i ra8anje duhovno!, ne prirodno! oveka" U psiholo!iji nesvesno! vai osnovno pravilo da svaki relativno samostalni deo du*e ima karakter linosti, to jest on se odmah personi i$ira im mu se ukae prilika za samostalno ispoljavanje" ;ajlep*i primeri ovo!a sre(u se u halu$ina$ijama du*evnih bolesnika i u medijumistikom kontaktu" Tamo !de se projektuje samostalni psihiki deo, nastaje nevidljiva osoba" U spiritizmu tako nastaju duhovi, kod primitivno! oveka isto" ?ko se bitniji deo du*e projektuje na neko! oveka, onda ovaj postaje mana, to jest neobino mo(an, dakle arobnjak, ve*ti$a, vu' kodlak itd" -rimitivna ideja da vra odlutale delove
22 .ung8 /dabrana de a. )))

du*a hvata i stavlja u kaveze kao pti$e najjasnije ilustruje prethodno reeno" Ove projek$ije ine da vra poseduje manu, one ine da !ovore ivotinje, drve(e i kamenje i iznu8avaju, po*to su zapravo de'lovi du*e, bezuslovnu poslu*nost individue" Iz ovo! razlo!a je du*evni bolesnik nepovratno prepu*ten nje!ovim !lasovima, po*to su projek$ije nje!ova sop'stvena psihika delatnost, iji svesni subjekt je on isto tako kao *to je i sve ono *to uje, vidi i emu se pokorava" -siholo*ki posmatrano primitivna teorija, po kojoj je samovolja sluaja izliv namera duhova i arobnjaka, predstavlja ne*to najprirodnije, po*to ona predstavlja neizbeno zakljuivanje" ?li ne varajmo se u ovom po!leduF ;aime, ako bi jednom pametnom primitiv$u izloili na*e potpuno nauno obja*njenje, on bi nas okrivio da patimo od sme*no! sujeverja i upravo odvratno! nedostatka lo!ike, po*to on veruje da sun$e osveti java svet a ne oko" Tako sam jednom od mo! prijatelja, koji se zvao %-laninsko 9ezero& i bio -ueblo'po!lavi$a, doiveo postidan poziv na red kada sam poku*ao da vesto nametnem ar!umenat sv" ?u!ustina@ %;on est hi$ sol dominus noster, sed Pui ilium e$it"& ,rdito je uzviknuo@ %Ono, *to tamo ide'pokazuju(i na sun$e %na* je ota$" Ti moe* da !a vidi*" Od nje!a dolazi sva svetlost, sav ivot nema nie!a *to ono nije stvorilo"& Uzbudiv*i se traio je od!ovaraju(e rei i konano uzviknuo@ %ak i ovek u planini, koji luta sam, ne moe bez nje!a ak ni vatru da ue!ne"& 9edva da se lep*e moe karakterisati ovo arhaino stanovi*te do ovim re$ima" ,va sna!a je napolju, i samo pomo(u nje umemo da ivimo" Aez daljnje!a se vidi kako reli!iozno mi*ljenje i u ove bezbone dane odrava u ivotu arhaino stanje duha" Aezbrojni milioni jo* uvek misle ovako" #ada smo prethodno !ovorili + primitivnom osnovnom stavu prema samovolji sluaja, zauzeo sam !ledi*te da je ovakav stav ne*to svrsishodno a samim tim i pametno" Ho(emo li bar za trenutak da odva!nemo hipotezu da li primitivna teorija samovoljnih sila nema samo psiholo*ko! ve( i stvarno!

opravdanja) 9a ne bih s neba pa u rebra mo! itao$a

ube8ivao u iniehinost postojanja vradbina" 9a bih hteo samo ss njim da razmotrim do kakvo! bi zakljuka do*ao ovek ako bi kao i primitiva$ prihvatio da iz sun$a dolazi sva svetlost, da su stvari lepe a da je komad ovekove du*e leopard, jednom reju da prihvati primitivnu mana' teoriju" -o ovoj teoriji le'pota pokre(e nas, i nismo mi ti koji stvaramo lepotu" ;eko jeste 8avo, mi nismo na*e zlo projektovali u nje!a i na taj nain nainili !a 8avolom" Ima upeatljivih ljudi, takozvanih mana'linofsti, koji su linost sami po sebi i za svoje postojanje ne treba da zahvale na*oj uobrazilji" ;aime, mana'teorija kazuje da postoji ne*to kao op*te rasprostranjena sila koja objektivno stvara izvanredno dejstvo" ,ve *to jeste, deluje, stvara, inae nije stvarno" ? to moe biti samo zahvaljuju(i nje!ovoj ener!iji" -ostojanje je polje sile" #ao *to se vidi, primitivna mana'ideja je ne*to kao dodatak ener!Qti$i" Dovde se lako moe pratiti primitivno shvatanje" ?li ako ovo !ledi*te, konsekventno samom sebi" ide dalje i psihike projek$ije, + kojima smo prethodno !ovorili, preobra(a u njihovu suprotnost tvrde(i@ ne pretvara moja uobrazilja niti moje emo$ije vraa u arobnjaka, ve( on jeste arobnjak i na mene projektuje ma!iko dejstvo" ja ne halu$iniram duhove ve( mi se oni javljaju zbo! to!a *to oni tako ele 6 ako se postave ovakva tvr8enja, koja su dodu*e lo!ini derivat mana'teorije, onda poinjemo da oklevamo i da se osvr(emo za na*im lepim psiholo*kim projek$ionim teorijama" ;aime, ne radi se ni + emu manjem do + pitanju@ nastaje li psihika unk$ija, du*a ili duh ili nesvesno u meni, ili je psiha u poe$ima stvaranja stvarno napolju u obliku hoti'minosti i samovoljnih sila i postepeno urasta u oveka tokom psihiko! razvitka) Da li su takozvani ot$epljeni delovi du*e bili stvarno nekada delovi $ele du*e neke individue, ili su Iiaprotiv bili po sebi postoje(e psihike jedinke, primitivno izraeno@ duhovi, du*e predaka ili slino, koji su se tokom razvitka

inkarnirali u ljudima, postepeno stvaraju(i u njemu onaj svet koji sada nazivamo psihom) Ovaj zakljuak svakako da zvui zabrinjuju(i paradoksno" ?li, u osnovi uzev, on nije sasvim neshvatljiv" ;e samo da je reli!ijsko shvatanje, ve( je delom i peda!o*ko da moemo u ljudima zasaditi ne*to psihiko, e!a prethodno nije bilo u njemu" -ostoje su!estije i uti$aji, pa ak i najmoderniji biha'viorizam u ovom po!ledu !aji ekstrava!antna oekivanja" Ideja kompleksno! sra*(enja psihe, samo po sebi razumljiva, izraava se u primitivnom shvatanju u razliitim obli$ima, na primer u op*te pro*irenom verovanju u opsednutost duhovima, inkarna$iji du*e predaka, doseljavanju du*a, na primer prilikom kija'nja, kada jo* i danas kaemo %na zdravlje&, ime se misli@ %;adamo se da ti nova du*a ne(e *tetiti"& To je ne*to kao kompleksno *ra*(enje, ujedinjenje, kada ose(amo kako tokom na*e! sopstveno! razvitka iz protivureno! mno*tva postepeno dospevamo do jedinstva linosti" ;a*e telo se sastavlja od mno*tva =endelovih naslednih jedini$a7 sto!a ne iz!leda sasvim nemo!u(e da psiha moda ima slinu sudbinu" =aterijalistika shvatanja na*e! doba imaju slino uverenje, koje zajedno sa arhainim ima istu tenden$iju, to jest vodi do isto! konano! re*enja 6 naime, da je individua samo rezultat, koji se u jednom sluaju slio iz prirodnih uzroka, u dru!om, primitivnom, nastao iz samovoljnih sluajnosti" U oba sluaja ovekova individualnost iz!leda kao nebitni sluajni produkt neke dejstvene supstan$ije iz spolj'nje! sveta" Ovo !ledi*te je sasvim konsekventno u svetlu arhaine slike sveta, u kojoj obian, pojedinani ovek nikada nije su*tinski, ve( neo!ranieno promenljiv i krajnje prolazan" =aterijalizam se zaobilaznim putem preko najstroije! kauzalizma pono' vo vratio primitivnom shvatanju" ?li materialista je radikalniji, po*to je sistematiniji od primitiv$a" -rimitivan ovek ima prednosti nekonsekventnosti 6 on izdvaja mana'linost" Ova se tokom istorijsko! razvitka vinula do poasno! mesta bojih i!ura, do heroja i boanskih kraljeva, koji, jedu(i veno postoje(u hranu bo!ova, imaju udela u besmrtnosti" Ova ideja besmrtnosti individue, a time njene nesmanjene vrednosti, susre(e se jo* na ranom arhainom stupnju, pre sve!a u verovanju u duhove7 za' tim u mitovima + vremenu u kom jo* nije bilo smrti, koja je jednom do*la na ovaj svet zbo! neko! !lupo! nesporazuma ili zbo! neije! nemara" -rimitivni ovek nije svestan ove protivureno'sti u nje!ovim shvatanjima" =oji $rn$i su mi tvrdili da oni ne znaju ni*ta + tome *ta se sa njima de*ava posle smrti" Lovek je tada mrtav, vi*e ne di*e, le* se odnosi u *umu !de (e !a pojesti hijene" Tako oni misle danju, me8utim no(u vrvi od duhova mrtvih, koji donose bolest ljudima i ivotinjama, napadaju i dave no(ne putnike itd" :bo! ovih i slinih protivu'renosti, od kojih prosto vrvi primitivni duh, Evro'peja$ bi skoro iskoio iz sopstvene koe" On, naime, ne misli na to da i na* kulturni svet to isto ini" Ima univerziteta koji ideju + boijoj interven$iji smatraju indiskutabilnom, a pored to!a imaju i svoj teolo*ki

TI]

akultet" 9edan materijalistiki naunik koji smatra skarednim da ak i najmanju varija$iju neke ivotinjske vrste dovede u vezu sa aktom boje samovolje, u dru!oj io$i ima potpuno o ormljenu hri'*(ansku reli!iju, koja se moda svake nedelje oevidno potvr8uje" :a*to bi se onda uzbu8ivali zbo! primitivne nekonsekventnosti) Iz pramisli oveanstva je upravo nemo!u(e izvesti ikakav ilozo ski sistem, ve( same antinomije, koje, me8utim, u svim vremenima i u svim kulturama ormiraju neis$rpnu osnovu $elokupne duhovne problematike" Da li su representations $olle$tives arhaino! oveka duboke, ili one samo tako iz!ledaju) Da li je smisao postojao ve( u poetku, ili !a je tek kasnije stvorio ovek) ;a ovo najtee pitanje ne mo!u da od!ovorim, ali zbo! to!a bih, na kraju, hteo da iznesem jedho zapaanje koje sam nainio kod brdsko! plemena El!onija" >aspitivao sam se i tra!ao levo i desno, uzdu i popreko za bilo kakvim tra!om reli!ijskih ideja i $eremonija i tokom vi*e nedelja nisam na*ao ni*ta" Ojudi su mi omo!u(ili da sve vidim i spremno su mi davali obave*tenja + svemu" Aio sam u stanju da neposredno raz!ovaram sa njima, bez prepreke tumaa'uro8enika, po*to je veliki broj starijih ljudi !ovorio nareje suaheli" 2 poetku su, dodu*e, bili uzdrani, ali kada je probijen led, nai*ao sam na prijateljski prijem" Oni nisu znali ni*ta + reli!ijskim obiajima" ?li ja nisam popu*tao" 9ednom, pri kraju jedno! od mno!ih bezuspe*nih raz!ovora, iznenada je uzviknuo jedan stara$@ %Izjutra, kada izlazi sun$e, izlazimo iz koliba, pljujemo u *ake i pruamo ih prema sun$u"& :amolio sam da mi pokau i tano opi*u tu $eremoniju" Oni pljuju ili duvaju jako u *ake koje dre pred ustima i zatim ih okre(u sa dlanovima prema sun$u" :apitao sam ih *ta to znai, za*to to ine, za*to duvaju ili pljuju u *ake" Uzalud 6 %oduvek se tako inilo&, rekli su mi" Ailo je nemo!u(e dobiti bilo kakvo obja*njenje, tako da mi je postalo sasvim jasno da oni stvarno znaju samo da to ine ali ne i *ta ine" U toj radnji oni ne vide nikakvo! smisla" Istim !estovima oni pozdravljaju i mladi mese$" -retpostavimo da sam apsolutni strana$ i da sam do*ao u ovaj !rad da bih istraivao vladaju(e obiaje" -rvo bih se uselio blizu nekoliko vila na Lirih'ber!u, i tako bih uspostavio susedske odnose sa stanovni$ima ovih ku(a" Onda bih zapitao !ospodu =i'lera i =ajera@ %Ispriajte mi, molim vas, ne*to + va*im reli!ijskim obiajima"& Oba !ospodina su zabezeknuta" Oni nikada ne idu u $rkvu, ne znaju ni*ta i em atino odriu da uop*te sprovode ikakve obiaje" -role(e je i dolazi Uskrs" 9edno! jutra zatiem !o' spodina =ilera na neobinom poslu 6 on revnosno hoda po vrtu i skriva obojena jaja dodaju(i im svojstvene idole ze$a" On je uhva(en in la!ranti" %:a*to ste mi pre(utali ovu krajnje interesantnu $eremoniju)& pitam !a" %#akva $eremonija) To nije ni*ta" To se uvek ini za Uskrs"& %?li *ta znae ova jaja" idoli, skrivanje)& <ospodin =iler se lupa po !lavi" On ne zna ni sam, isto tako ne zna *ta znai boi(na jelka, a ipak to ini, isto onako kao i primitivni o' vek" Da li su" moda, daleki pre$i primitivno! ove'

ka bolje znali *ta su inili) To je krajnje neverovat'no" ?rhaini ovek samo ini, a tek $ivilizovani zna *ta ini" ,ta znai prethodno opisana $eremonija El!oni'ja) Oi!ledno se radi + rtvovanju sun$u, koje je za ljude u trenutku nje!ovo! izlaska i samo tada %mun'!u&, to jest mana, boansko" ?ko je pljuvaka, onda je to supstan$ija koja prema primitivnom shvatanju sadri linu manu 6 lekovitu, ma!ijsku i ivotnu sna!u" ?ko je dah, onda je to $oho, arapski ruh, hebrejski ruah, !rki pneuma, vetar i duh" >adnja dakle kazuje@ ja nudim bo!u moju ivu du*u" To je nema molitva, koja se izvodi pokretima i koja bi isto tako mo!la da !lasi@ %Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj"& Da li se ovo de*ava samo tako ili je ova misao bila mi*ljena i naumljena jo* pre oveka) ,a ovim nere*enim problemom zavr*io bih moje predavanje"

A>?# #?O -,IHOOOH#? VE:? #ao psiholo*ka veza brak je komplikovana tvorevina" Arak se sastoji od niza subjektivnih i objektivnih datosti, koje su delom hetero!ene prirode" #ako u mom prilo!u imam nameru da se o!raniim na psiholo*ki problem braka, prinu8en sam da u!lavnom izostavim objektivne datosti pravne i so$ijalne prirode, iako ove injeni$e u izvanrednoj meri upli'vi*u na psiholo*ke odnose izme8u suprunika" Ailo kad da !ovorimo + psiholo*koj vezi, ovoj pretpostavljamo svest. ;e postoji psiholo*ka veza izme8u dva oveka, od kojih su oba u nesvesnom stanju" ,a psiholo*ko! !ledi*ta oni bi bili li*eni neko! odnosa" -osmatrano sa neko! dru!o! stanovi*ta, na primer sa iziolo*ko!, uprkos tome oni bi mo!li biti u nekoj vezi, ipak ovakva veza ne bi se mo!la nazivati psiholo*kom" ,vakako da ne dolazi u obzir pretpostavljena totalna besvest, ipak ima par$ijalnih nesvesti znatnih opse!a" U onoj meri u kojoj je izraena ovakva nesvest, o!raniena je i psiholo*ka veza" #od deteta izranja svest iz dubine nesvesno! du' *evno! ivota, najpre kao pojedinana ostrva, koja se postepeno sjedinjuju u %kontinent&, u povezanu svest" Uznapredovali duhovni pro$es razvitka znai irenje svesti. ,a trenutkom nastajanja povezane svesti data je mo!u(nost psiholo*ko! odnosa" ,vest je, koliko
1 ] Prvi !ut objav jeno u, Ias Jhe-Wuch. Jine neue Sinngebung im Zusammenklang der Stimmen fZhrender @eitgenossen. *Des. Berke 7+.

TIa

dopire na*e shvatanje, svest sopstveno! 9a" Da bih bio svestan samo!a sebe, moram biti u stanju da sebe razlikujem od dru!ih" ,amo tamo !de postoji ovakvo razlikovanje, moe do(i do psiholo*ke veze" Iako u!lavnom dolazi do razlikovanja, normalno je ovo nepotpuno, po*to su verovatno opsena podruja du*evno! ivota nesvesna" U odnosu na nesvesne sadraje ne dolazi do razlikovanja, i zbo! to!a u njihovom podruju ne moe biti uspostavljena nikakva psiholo*ka veza7 u njihovom podruju jo* uvek vlada poetno nesvesno stanje primitivnog identiteta 9a sa dru!im .9a/, dakle potpuno odsustvo povezanosti" =ladi( u dobu zrelom za brak poseduje svest + 9a .devojka po pravilu vi*e od mladi(a/, ali jo* nije tako daleko od trenutka kada je ova izronila iz ma!le poetne nesvesnosti" ,to!a mladi( poseduje daleka podruja koja jo* uvek lee u sen$i nesvesno! i koja, sve dokle dopiru, ne omo!u(uju uspostavljanje psiholo*ke veze" To praktino znai da je mladi(u dato samo nepotpuno saznanje + dru!om kao i + sebi samom, a i zbo! to!a moe biti samo nedovoljno oba've*ten + motivima dru!o! kao i + svojim sopstve'nim" -o pravilu on postupa najve(im delom iz nesvesnih motiva" ;aravno da mu subjektivno iz!leda kao da je vrlo svestan7 po*to ovek uvek pre$enjuje svesne sadraje, jeste i ostaje veliko i iznena8uju(e otkri(e da je ono *to smatramo konano osvojenim vrhom, u stvarnosti samo najdonji stepenik vrlo du!o! stepeni*ta" ,to je ve(i opse! nesvesno!, tim se manje pri sklapanju braka radi + slobodnom izboru, *to se subjektivno prime(uje kroz prisilu sudbine, jasno uoljive u zaljubljenosti" <de nema zaljubljenosti, ipak moe postojati prisila, svakako u manje prijatnom obliku" 9o* nesvesne motiva$ije su line i op*te prirode" ;ajpre to su motivi, koji potiu iz roditeljskog uti-caja. U ovom po!ledu za mladi(a je merodavan odnos prema maj$i a za devojku odnos prema o$u" U prvoj liniji stepen vezanosti sa roditeljima nesvesno upli'vi*e, olak*ava ili oteava izbor brano! dru!a" ,vesna ljubav prema o$u potpomae izbor brano! dru !a slino! o$u ili maj$i" ;asuprot tome nesvesna vezanost .koja svesno uop*te ne mora da se izraava kao ljubav/ oteava ovakav izbor i dovodi do spe$i inih modi ika$ija" Da bi ove razumeli, mora se u prvoj liniji znati odakle potie nesvesna vezanost za roditelje i u kakvim uslovima ova prisilno modi i'kuje ili ak spreava svesni izbor" -o pravilu se savU iz veta"kih motiva spre"eni ivot, koji su roditelji mogli iveti u obrnutom obliku, prenosi na decu, to jest ova nesvesno bivaju usmeravana u onaj ivotni prava$ koji treba da kompenzuje neispunjeno u ivotu roditelja:bo! to!a dolazi do to!a da preterano moralni roditelji imaju takozvanu nemoralnu de$u, da neod!ovorni i raskala*ni ota$ ima bolesno asto'ljubivo! sina itd" ;aj!ore posledi$e ima veta"ka ne-svesnost roditelja" ;a primer, majka, koja se ve*taki odrava nesvesnom, da ne bi ometala prividno dobar brak nesvesno vezuje sina za sebe, donekle kao zamenu za mua" :bo! ovo!a je sin !urnut ako ne ba* u homoseksualizam a onda je bar prinu8en na njemu zapravo neod!ovaraju(e modi ika$ije izbora" On (e se, na primer, oeniti devojkom koja je oi' !ledno podre8ena maj$i .sinovljevoj/ i tako ne moe biti konkurent maj$i, ili (e se prepustiti eni tiransko! i ener!ino! karaktera, koja treba da !a donekle oslobodi od majke" Izbor brano! dru!a, pri nezakrljalom instinktu moe ostati slobodan od ovih uti$aja, ali oni ipak, ranije ili kasnije, postaju smetnja" pVi*e ili manje isto instinktivni izbor sa !ledi*ta odravanja vrste bio bi svakako najbolji, ali sa psiholo*ko! stanovi*ta on nije uvek sre(an, po*to izme8u isto instinktivne i individualno izdi eren$ira'ne linosti esto postoji neobino velika razlika" U takvom sluaju pomo(u instinktivno! izbora moe se istina popraviti ili osveiti rasa, ali zato se uni*tava individualna sre(a" .-ojam instinkt, naravno, nije ni*ta dru!o do zbirni pojam svih mo!u(ih or!anskih i psihikih aktora, ija nam je priroda najve(im delom nepoznata/" ?ko bi individuu trebalo smatrati samo instru' mentom odranja vrste, onda bi daleko najbolja

TIV

'9

stvar bila instinktivni izbor brano! dru!a" ?li po*to su nje!ove osnove nesvesne, to se na njemu moe zasnovati samo neka vrsta bezlino! odnosa, *to vrlo lepo moemo posmatrati kod primitiva$a" ?ko tu uop*te moemo !ovoriti + %vezi&, onda je to samo bledi, distan$irani odnos izrazito bezline prirode, potpuno re!ulisan pomo(u prenetih navika i predrasuda, uzor svako! konven$ionalno! braka" Ukoliko razum ili lukavstvo ili takozvana skrbna bri!a roditelja nije aranirala brak de$e, i ukoliko kod de$e primitivni instinkt nije osaka(en niti po!re*nim vaspitanjem niti potajnim uti$ajem zanemarenih i na!omilanih kompleksa roditelja, izbor brano! dru!a (e proiste(i iz nesvesnih, instinktivnih motiva$ija" ;esvesnost prouzrokuje nerazlikovanje, ne'svesni identitet" -raktina posledi$a je da jedan + dru!ome pretpostavlja istovetnu psiholo*ku strukturu" ;ormalna seksualnost kao zajedniki i prividno istovetan doivljaj pojaava ose(anje jedinstva i identiteta" Ovo stanje se obeleava kao potpuna harmonija i uznosi se kao velika sre(a .%jedno sr$e i jedna du*a&/7 svakako s pravom, jer vra(anje onom poetnom stanju nesvesnosti i besvesno! jedinstva je kao vra(anje u detinjstvo .sto!a detinjasto pona*anje svih zaljubljenih/, pa ak i vi*e od to!a, kao vra(anje u majino krilo, u slutnjama prepuno more jo* nesvesno!, stvaralako! obilja" Da, to je pravi i neosporni doivljaj boanstva, ija nadmo( !asi i !uta sve ono *to je individualno" To je zapravo komunija .tajna veera 6 zajedniki obed vernih sa Hristom/ sa ivotom i bezlinom sudbinom" ,ama se do tada odravana tvrdo!lavost biva savladana, ena postaje majka, mu*kara$ ota$ i tako se oboma orobljava sloboda ine(i od njih oru8e dalje protiu(e! ivota" Veza ostaje unutar !rani$a biolo*ko! instinktivno! $ilja, odranja vrste" #ada je ova svrha kolektivne prirode, shodno tome je i me8usobna psiholo*ka veza suprunika u!lavnom kolektivne prirode i zbo! to!a se u psiholo*kom smislu ne moe smatrati individualnom vezom. U individualnoj moemo !ovoriti tek onda kada je shva(ena priroda nesvesnih

T[J

motiva$ija i potpuno uklonjen poetni identitet" >et'ko ili tako re(i nikada se brak !latko i bez kriza ne razvija u individualnu vezu" Aez bolova se ne moe postati svesnim" =no!i su pute vi koji vode tom postaj an ju svesnim, ali ovi slede izvesne zakonitosti" Uop*te uzev preobraaj poinje sa po"etkom druge polovine ivota. ,redina ivota je doba najve(e psiholo*ke vanosti" Dete poinje svoj psiholo*ki ivot u skuenosti p u o!ranienom kru!u majke i porodi$e" ,a uznapredovalim sazrevanjem *iri se horizont i sop'stvena s era uti$aja" ;ade i namere usmerene su na pro*irenje line s ere mo(i i posedovanja, pouda sve vi*e pove(ava opse!e prodora u svet" Volja individue postaje sve vi*e identina sa prirodnom svrhom nesvesnih motiva$ija" Tako ovek u neku ruku udahnjuje stvarima svoj ivot, sve dok ove konano ne zaponu da ive same od sebe i da se umnaaju, sve dok !a neprimetno ne prerastu" De$a prestiu majke, oeve prestiu njihova dela, a ono *to se te*ko, s mukom unelo u ivot, vi*e ne moe da se zadri" U poetku je to strast, onda postaje obaveza i konano neizdrivi teret, vampir koji je isisao ivot svom stvarao$u" ,redina ivota je trenutak najve(e! razvitka, kada je ovek jo* u svom delu sa svom svojom sna!om i svim svojim htenjem" ?li u ovom trenutku ra8a se i vee, poinje dru!a polovina ivota" ,trast menja svoje li$e i sada se zove dunost, htenje neu' moljivo postaje moranje a zaokreti ivotno! puta" koji su ranije bili iznena8enje i otkri(a, postaju navika" Vino je prevrelo i poinje da se bistri" ?ko sve ide kako treba, ovek razvija konzervativne sklonosti" Umesto napred, nehotino se esto !leda unazad i poinje da se polae rauna + nainu kako se do tada odvijao ivot" Trae se sopstvene stvarne motiva$ije i ine se otkri(a" #ritiko posmatranje sebe samo! i sopstvene sudbine omo!u(uje oveku da otkrije svoja svojstva" ?li ova saznanja ne pritiu mu tek onako, bez daljnje!a, po*to se ovakva saznanja stiu samo preko jakih potresa" #ako su $iljevi dru!e polovine ivota dru!aiji od onih u prvoj, zbo! isuvi*e du!o! zadravanja mladalako! stava nastaje neujednaenost htenja" ,vest tera i dalje napred donekle povinuju(i se svojoj sop'stvenoj delatnosti7 nesvesno, me8utim, zadrava i tera nazad, po*to su is$rpljene sna!a i unutra*nja volja za dalju ekspanziju" Ova neujednaenost sa samim sobom stvara nezadovoljstvo i kako ovek nije svestan svo!a stanja, on po pravilu razlo!e projek'tuje na brano! dru!a" ;a taj nain nastaje kritina atmos era, neophodni preduslov postajanja svesnim" Ovo uostalom kod suprunika po pravilu ne poinje istovremeno" ;i najbolji brak ne moe tako potpuno u!asiti individualne razlike da bi stanje suprunika bilo apsolutno identino" Obino se jedan u braku bre snalazi od dru!o!a" 9edan, zasnovan na pozitivnom odnosu prema roditeljima, ima(e male ili uop*te ne(e imati te*ko(a u prila!o8avanju na brano! dru!a, nasuprot tome dru!i je ometen duboko nesvesnom vezano*(u za roditelje" :bo! to!a (e ovaj tek kasnije dospeti do potpune prila!o8enosti a, po*to je te*ko steena, verovatno (e se i due odrati" @azlikeP u tempu s jedne i opse! duhovne li"nosti s dru!e strane su momenti koji stvaraju tipinu te*ko(u koja svoju aktivnost razvija u kritinom trenutku" ;e bih eleo da se stekne utisak kao da pod %opse!om duhovne linosti& uvek podrazumevam posebno bo!ate ili nadarene prirode" -od tim pre podrazumevam izvesnu komplikovanost duhovne prirode, koja se moe uporediti sa kamenom sa bezbroj aseta nasuprot jednostavnoj ko$ki" To su mno!ostrane, po pravilu problematine prirode, optere(ene sa vi*e ili manje me8usobno uskladivim psihiki na'sle8enim osobinama" -rila!o8avanje na ovakve prirode ili njihovo prila!o8avanje na jednostavnije prirode uvek je te*ko" Ovakvi ljudi sa donekle diso$i'ranom osnovom po pravilu su sposobni da nespojive $rte karaktera ot$epljuju na due vreme i da se na taj nain prividno jednostavno razviju, ili njihova %mno!ostranost& moe davati posebnu dra njihovom sloenom karakteru" U ovakvoj ne*to lavirintskoj

prirodi lako se moe iz!ubiti onaj dru!i, to jest on u njima nalazi takvo obilje doivljajnih mo!u(nosti, tako da se nje!ov lini interes u tome potpuno is$rpi7 si!urno ne uvek na prijatan nain, po*to se nje!ovo bavljenje esto sastoji u tome da tra!a na svim stranputi$ama i zaokretima prvo!a" Ipak i na taj nain se postie mno*tvo doivljajnih mo!u(nosti, tako da se njima okupiraju ak potpuno zanesu jednostavnije prirode7 on"e se utapaju u opsenijim linostima tako da ne vide ni*ta vi*e izvan njih" To je skoro redovna pojava@ ena koja je duhovno skoro potpuno prisutna u muu, mu koji je ose(ajno skoro potpuno prisutan u eni" Ovo bi se mo!lo oznaiti

kao

problem sadranog i onog koji sadri.

Sadrani je u!lavnom sasvim unutar braka" On se obra(a nepodeljen dru!ome, prema vani ne postoje neke bitne obaveze niti interesi" ;eprijatna strana ovo! inae %idealno!& stanja je uznemiravaju(a zavisnost od donekle nesa!ledive i sto!a ne sasvim poverljive ili pouzdane linosti" -rednost je sopstve'na nepodeljenost 6 aktor koji nije za pot$enjivanje u odnosu na psihiku ekonomiju" Onaj koji sadri i koji shodno svojoj ne*to diso'$iranoj osnovi i ima posebnu potrebu da se u nepo'deljenoj ljubavi prema dru!om sjedinjuje sa samim sobom, bi(e u ovoj tenji koja mu te*ko pada pre'sti!nut od jednostavnije linosti" Dok u dru!ome trai sve mo!u(e inese i komplika$ije, koje bi trebalo da budu dopuna i protivna strana sopstvenim asetama, on remeti jednostavnost dru!o!" #ako je jednostavnost u svim obinim uslovima u prednosti prema komplika$ijama, on mora ubrzo da prestane sa poku*ajima da jednostavnu prirodu dovede na suptilne i problematine reak$ije" I njemu (e dru!i, koji shodno svojoj jednostavnoj prirodi u njemu trai jednostavne od!ovore, ubrzo dovoljno zadati bri!a na taj nain *to (e upravo pomo(u oekivanja jed' nostavnih od!ovora %konstelovati& .kako !lasi tehniki izraz/ komplikovanost prvo!" -rvi mora nolens volens da se povue pred ubedljivom sna!om jednostavnosti" Duhovno .svesni pro$es uop*te/ znai za

.ung. /dabrana de a8 )))

N[N

oveka u toj meri napor da on u svim prilikama daje prednost jednostavnosti, ak i onda kada nije istinita" 9ednostavna priroda deluje na komplikovanu kao isuvi*e mala soba, koja ne obezbe8uje dovoljno prostora" ;asuprot tome komplikovana priroda daje jednostavnijoj isuvi*e soba sa isuvi*e mno!o prosto a tako da ova vi*e ne zna !de zapravo pripada" Tako prirodno pdolazi do to!a da komplikovaniji u s'foi sadri jednostavnije!" Onaj, me8utim, u ovome ne moe da se sadri, on !a okruuje a da pri tom sam nije okruen" ?li kako moda ima jo* ve(u potrebu od ovo! dru!o! da bude okruen, on se ose(a izvan braka i zbo! to!a katkad i!ra problematinu ulo!u" ,to je !od sadrani vr*(i, tim se vi*e onaj koji sadri ose(a istisnut" Bvrsto dre(i se prvi prodire unutra, i sve *to vi*e prodire, tim manje moe to isto da uini onaj dru!i" ,to!a onaj koji sadri stalno vi*e ili manje osmatra kroz prozor, u poetku svakako nesvesno" ?li kada dospe do sredine ivota, onda se u njemu budi jaka enja za onim jedinstvom i nede'Ijivo*(u, koje bi mu, f 'diYn^Q^5vojdTso$iranoj prirodi, bila naroito nu a i tada se obino de*avaju stvari koje mu prinose kon likt do svesti" Onpostaje svestan da trai dopunu, sadranost i nedeljivost, *to mu je uvek nedostajalo" :a sadrano! ovaj do!a8aj najpre znai potvrdu esto bolno doivljene nesi!urnosti7 on otkriva da u sobama, koje prividno pripa' daju njemu, ive i dru!i, nepoeljni !osti" On !ubi nadu u si!urnost i ovo razoaranje !a vra(a njemu samom ako mu ne uspe da, pomo(u oajnikih i nasilnikih napora, dru!o! natera da klekne i da na kolenima prizna da nje!ova enja sa jedinstvom nije ni*ta dru!o do detinjasta ili bolesna antazija" ?ko mu ne uspe ovo nasilje, ipak mu prihvatanje odri$anja pripravlja veliko dobro, naime saznanje da se ona si!urnost koju je stalno traio u dru!om nalazi u njemu samom" ;a taj nain on otkriva samo! sebe a time i u svojoj jednostavnoj prirodi sve one komplika$ije koje je uzalud u njemu traio onaj koji sadri"

?ko se onaj koji sadri ne skrha pri po!ledu na ono *to se obino naziva brani nesporazum, ve( po' veruje u unutra*nju opravdanost svoje enje za je' dinstvom, preuzima na sebe rastrzanost. Diso$ija$ija se ne le$i ot$epljivanjem, ve( rastrzavanjem" ,ve sna!e koje streme za jedinstvom, sve ono zdravo sto znai samo!'sebe'hteti podi(i (e se protiv rastrzava' nja i na taj nain posta(e mu svesna mo!u(nost unu' tra*nje!fsjedinjavanja koju je ranije uvek traio spo' lja" ;epodeljenost kao svoje dobro on nalazi u sebi samom" """"""" 6& Ovo se izvanredno esto zbiva u vreme ivotno! podneva, i na ovaj nain udnovata ovekova priroda iznu8ava onaj prelazak iz prve u dru!u polovinu ivota, preobraaj iz stanja u kome je ovek bio samo oru8e sopstvene na!onske prirode, u dru!aije stanje u kome on vi*e nije oru8e, ne!o ono *to je ve( uvek bio '6 preobraaj

152

od prirode u kulturu, od na!ona u duh" ' Lovek bi zapravo trebalo da se uva da ovaj ne' ophodni razvitak prekida pomo(u moralno! nasilja, po*to je stvaranje duhovno! stava pomo(u ot$epljiG ) van ja i potiskivanja na!ona u stvari falsifikovanjel i*ta ruje o!avnije od potajno seksualizovahe duhovnosti7 ona je isto toliko neista koliko i pre$enjena ulnost" -relaz je, me8utim, du!i put i ve(ina zastaje na ovom putu" #ada bi se $eo ovaj psihiki razvitak u braku i kroz brak mo!ao ostaviti u nesvesnom, kao *to je sluaj kod primitivno! oveka, onda bi se ovi preobraaji mo!li sprovesti potpunije i bez isuvi*e veliko! trenja" =e8u takozvanim primitiv$ima sre(u se produhovljene linosti, pred kojima se moe osetiti samo strahopo*tovanje, kao pred potpuno sazrelim delom neometeno! opredeljenja" Ovde !ovorim iz sopstveno! iskustva" <de se, me8utim, me8u dana*njim Evropljanima nalaze one osobe koje nisu osaka(ene nekim moralnim nasiljem) =i smo jo* uvek dovoljno varvari da bismo verovali u isposni'*tvo a i u nje!ovu suprotnost" ?li toak istorije se ne moe vratiti" =i moemo da stremimo samo napred ka zauzimanju ono! stava, koji (e nam dozvo'
J%

N[[

liti da ivimo onako kako je svojstveno neometenoj opredeljenosti primitivno! oveka" ,amo pod ovim uslovom smo u stanju da duh ne izopaujemo u ulnost niti ulnost u duh, po*to oboje moraju iveti, po*to jedna dobija ivot od dru!o!" Aitni sadraj psiholo*ke veze u braku je ovaj ovde tako ukratko izneti preobraaj" Imalo bi se mno!o *ta re(i + iluzijama, koje slue svrhama prirode i doprinose onim preobraajima, koji su karakteristini za srednje doba ivota" -rvoj polovini ivota svojstvena brana harmonija .ukoliko je ikada uop*te do*lo do ovakvo! prila!o8avanja/ bitno je zasnovana .*to se ispostavlja u kritinoj azi/ na pro'jek$ijama izvesnih tipinih slika" Svaki "ovek nosi sliku ene oduvek u sebi, ne sliku te odre8ene ene, ve( jedne odre8ene ene" Ova slika je, u osnovi uzev, nesvesna, potie iz pradavnih vremena, u!ra8ena u ivi sistem nasledne mase, %tip& .%arhetip&/ sve! iskustva niza predaka ensko! roda, pre$ipitat svih utisaka + eni, nasle8eni psihiki sistem prila!o8avanja" #ada ne bi bilo ena, mo!lo bi se iz ove nesvesne slike u svako doba rekonstruisati kako bi u psihikom po!ledu ena trebalo da iz!leda" To isto vai i za enu, i ona ima svoju uro8enu sliku + mu*kar$u" Iskustvo ui da treba tanije re(i@ sliku + mukarcima, dok se kod mu*kar$a radi + sli$i + eni" #ako je ova slika nesvesna, ona se uvek nesvesno projektuje u voljenu osobu i jedan je od najhit' nijih razlo!a strasne privlanosti i njene suprotnosti" Ovu sliku sam oznaio kao anima i sto!a skolastino pitanje@ %Habet mulier animam)& smatram vrlo interesantnim, po*to sam mi*ljenja da je ovo pitanje inteli!entno utoliko *to iz!leda da je sumnja opravdana" ena nema animu, ona ima animus. ?nima ima erotsko'emo$ionalni, animus rezonuju(i karakter i sto!a najve(i deo ono! *to mu*kar$i mo!u da kau + enskoj eroti$i i ose(ajnom ivotu ene uop*te, poiva na projek$iji njine sopstvene anime i sto!a je krivo" :au8uju(e pretpostavke i antazije ena + mu*kar$ima poivaju na delatnosti animusa, koji je neis$rpan u stvaranju nelo!inih sudova i po!re*ne kauzalnosti" ?nima kao i animus karakteri*e neobina mno' !ostranost" U braku je uvek sadrani taj koji ovu sliku projektuje na ono! koji sadri, dok ovom dru!om samo delimino uspeva da ovu sliku projektuje na brano! dru!a" ,to je ovaj jednoznaniji i jednostavniji, tim manje uspeva projek$ija" U svakom sluaju ova krajnje as$inantna slika visi u praznom prostoru i eka da je ispuni neki realan ovek" Ima tipova ena koje iz!leda kao da su od prirode stvorene za to da preuzimaju projek$ije anime" ,koro bi se mo!lo !ovoriti + odre8enom tipu" ;eophodan je takozvani %s in!a& karakter, dvosmislenost ili vi*e'smislenost7 ne ma!lovita neodre8enost u koju se ni*ta ne moe uloiti, ve( neodre8enost puna obe(anja, sa (utanjem koje !ovori jedne =ona Oize 6 koja je i stara i mlada, i majka i (erka, sumnjive ednosti, detinjaste i bezazlene mudrosti koja razoruava mu*kar$a"N ;e moe svaki ovek stvarno! duha biti animus, po*to on mora imati manje dobrih ideja a vi*e dobrih rei, znaajnih rei u koje se moe smestiti jo* mno!o *to neiz!ovoreno" On mora biti i pomalo neshva(en od okoline ili bar da na neki nain stoji u suprotnosti sa okolnim svetom, da bi mo!la da se u sve uklopi i ideja rtvovanja" On mora biti dvosmisleni heroj, neko sa mo!u(nostima, pri emu uop*te nije si!urno da projek$ija animusa nije ve( toliko
' Izvanredni opis ovo! tipa kod >ider Ha!!ard, She, i Aenoit, >P3tlantide.

puta izna*la stvarno! junaka znatno ranije ne!o *to je to u stanju spori razum takozvano! pro'seno inteli!entno! oveka"I :a mu*kar$a kao i za enu, ukoliko oni spadaju u !orepomenuti tip koji sadrava ispunjenje ove slike ma$i doivljaj pun te*kih posledi$a, po*to se ovde pojavljuje mo!u(nost da sopstvena komplikovanost na8e od!ovora u od!ovaraju(oj raznolikosti" Ovde iz!leda da se otvaraju oni *iroki prostori, u kojima se ovek moe ose(ati kao da je obuhva(en i kao da je u neemu sadran" Izriito kaem %iz!leda&, po*to se radi + dvosmislenoj mo!u(nosti" #ao *to projek$ija animusa ene stvarno moe da nasluti neko! od mase nezapaeno! oveka od znaaja, i jo* vi*e od to!a, da mu, moralnom podr*kom moe pomo(i u nje!ovoj sopstvenoj destina$iji, tako i mu*kara$ pomo(u projek$ije anime moe da sebi razbudi % emme inspiratri$e&" ?li moda je to e*(e iluzija sa destruktivnim ishodom" ;euspeh sto!a, *to verovanje nije bilo dovoljno jako" -esimistima moram re(ifda u tim psihikim praslikama lee izvanredno pozitivne vrednosti, nasuprot tome, optimiste moram da upozorim da se uvaju od zaslepljuju(e antastike i mo!u(nosti najapsurdnijih stranputi$a" Ova projek$ija se ne srne shvatiti kao individualna i svesna veza" To nije niukom sluaju" Ona stvara prisilnu zavisnost na bazi nesvesnih motiva, ali dru!aijih od biolo*kih motiva" >ider Ha!ardova She pokazuje otprilike kakav udnovati svet predstava leifu osnovi projek$ije anime" To su u!lavnom duhovni sadraji, esto u erotskoj odori, oi!ledni komadi primitivno! mitolo*ko! mentaliteta, koji se sastoji od arhetipova i ija $elokupna slika predstavlja takozvano kolektivno nesvesno. ,hodno ovome jedna ovakva veza u osnovi uzev je kolektivna a ne individualna" .Aenoit, koji je u 3tlantide stvorio anta' stinu i!uru koja se do u pojedinosti podudara sa She, osporava da je to pla!ijat Ha!ardovo! dela/" ?ko kod jedno! od suprunika do8e do ovakve projek$ije, onda se nasuprot kolektivno biolo*ke veze uspostavlja kolektivno duhovna i time prouzrokuje !ore opisano rastrzavanje ono!a koji sadri" ?ko mu uspe da se odri iznad povr*ine vode, onda (e upravo kroz kon likt na(i samo!a sebe" U ovom sluaju po sebi opasna projek$ija mu je pomo!la prelazak iz kolektivne u individualnu vezu" To znai isto *to i potpuna svesnost veze u braku" #ako je svrha ovo! lanka analiza psiholo!ije braka, ne moemo se zadravati na psiholo!iji projektivnih odnosa" :ato (u se zadovoljiti samo spominjanjem ove injeni$e" 9edva da se moe i zapoeti rasprava + psihikoj vezi u braku a da se bar "usputno ne pomene priroda kritinih prelaza, reskiraju(i opasnost nesporazuma" #ao *to je poznato u psiholo*kom po!ledu ne shvata sQ ni*ta dru!o do ono *to je ovek sam iskusio" Ova injeni$a, me8utim, niko!a ne spreava u ube8enju da je nje!ov sud jedino taan i kompetentan" Ova iznena8uju(a injeni$a potie iz neophodno! pre$e'njivanja aktuelno! sadraja svesti" .Aez ovo! na!o'milavanja panje sadraj uop*te ne bi mo!ao biti svestan/" ;a taj nain dolazi do to!a da svako ivotno doba ima svoju sopstvenu psiholo*ku istinu, tako re(i svoju pro!ramatsku istinu, isto kao i svaki stupanj psiholo*ko! razvitka" Ima ak stupnjeva do kojih dospeva samo mali broj 6 .*to je/ pitanje rase, porodi$e, vaspitanja, nadarenosti i strasti" -riroda je aristokratska" ;ormalan ovek je ik$ija, iako postoje izvesne op*te vae(e zakonomernosti" Du*evni ivot je razvitak koji moe da se zaustavi ve( na najniim stupnjevima" Iz!leda kao da svaka individua ima spe$i inu teinu shodno kojoj se individua podie ili spu*ta ka stupnju na kome dostie svoju !rani$u" ,hodno ovome ona stvara i svoje po!lede i ube'8enja" ,to!a nije udo *to najve(i broj brakova svoju najvi*u psiholo*ku !rani$u dostie sa biolo*kom de' stina$ijom, bez *tete po duhovno i moralno zdravlje" >elativno mali broj zapada ufdublju neslo!u sa samim sobom" Tamo !de je mno!o spolja*nje nevolje kon likt ne moe dosti(i dramatini napon zbo! nedostatka ener!ije" ?li propor$ionalno so$ijalnoj si!urnosti raste psiholo*ka nesi!urnost, najpre nesvesnop i prouzrokuje neuroze7 zatim svesno i prouzrokuje rastave, sva8e, razvode i ostale %brane nesu!lasi$e " ;a jo* vi*em stupnju uoavaju se nove mo!u(nosti psiholo*ko! razvitka, k$ije se !ranie sa reli!ijskom s erom, !de kritiki sud dostie svoj kraj" ;a svim ovim stupnjevima moe do(i do trajno! zastoja sa potpunom nesvesno*(u + onome *to je mo!lo da usledi u slede(em stupnju razvitka" -o pra'

,rednje dobri opis animusa kod =arie HaC, Fhe Jvil Sine$ard. Dalje, Elinor bClie, Jennif er >ornY a sedate e9travaganza, i ,elma Oa!erl , )fsta Werling.

154

vilu je ak prilaz slede(em stupnju zabarikadiran naje*(im predrasudama i sujevernim strahovima, *to je si!urno krajnje svrsishodno, po*to bi ovek, koji bi sluajno mo!ao da ivi na njemu isuvi*e visokom stupnju, od sebe nainio nekorisnu budalu" -riroda nije samo aristokratska, ona je i ezoterina" ?li nijedan razborit ovek se zbo! to!a ne(e dati zavesti da uva tajne, jer on isuvi*e dobro zna da se tajna du*evno! razvitka nikada ne moe izdatf jednostavno zbo! to!a *to je razvitak pitanje sposobnosti pojedin$a"

Knjinica TRAVNO

,?D>?9
). -u6 i ivot E E

^
29 =1 09 >= 1<= E E E 119 121 12% 162 1>2 E E E E E E 2<1 220 E 2== 209 %<0 %19 %:0 E

)). /snovni !rob em dananje !si6o ogije E

WIII"Ana iti'ka !si6o ogija i !og ed na svet E E E WIV"4tvarnost i nadstvarnost E E E E E E

(. ivotna !rekretnica (). -ua i smrt Predgovor E E E E E E E E E E E E E ()). 4in6ronicitet kao !rinci! akau3a ni6 ve3a E E E E Eq
T

WV" Hks!o3icija E E E E E WVI"Pret6odnice ideje sin6roniciteta WVII"Fe3ime

)7. "2 is# mono og E E E E E ?. u !ostajanju i'nosti

E E E E E

())). Prakti'na u!otrebivost ana i3e snova E E E E E E E

7). Prob emi moderne !si6otera!ije 7)). 4u!rotnost Qrojd i .ung

WVIII"Ar6ai'an 'ovek WIW"&rak kao !si6o oka ve3a E

E E E E