http://www.puskice.

info/
1 frekfencija T U (t ) = U m sin(t + ) f =

Um amplituda(maksimalna vrednost) poetna fa a ! kru"na ili u#aona uestanost $ = = $f

T < sin(t + ) % trenutna fa a ili stav napona 1$ = (t + 1 ) (t $ ) = 1 $ % fa na ra lika i medju napona u1(t) & u$(t)

Fsr =

1 T

f (t )dt
' T

% srednja vrednost periodicne velicine

F =

1 T

f
'

(t )dt % efektivna ili kvadratna vrednost

(tpornik
u (t ) R U sin(t + ) i (t ) = m R Um Im = R = i (t ) =

= = '
Z = U =R I

)alem

http://www.puskice.info/
i (t ) = 1 u (t ) dt + I ' * ( I ' = ') L U m sin(t +

i (t ) =

U Im = m L

$ U Z = = L I

= =

$ di (t ) u (t ) = L = LI m cos(t + ) = LI m sin(t + + ) d (t ) $

)onden ator
i (t ) = C du (t ) dt

i (t ) = CU m sin(t + + I m = CU m

= +
Z=

U 1 = I C

= =

+rednja(aktivna) sna#a P = UI cos( ) = UI cos ,eaktivna sna#a

Q =UI sin

-rividna sna#a . pocetna fa a struje

S = UI

http://www.puskice.info/ /e a i medju napona & struje pasivnih elemenata: impedansa )ompleksna impedansa otpornika* kalema* konden atora:
Z R = R* Z L = jL* Z C = 1 jC
U = ZI Z %kompleksna

,eciprocna vrednost impedance pretstavlja admintansu:

Y = 1 * Z = R + jX * Y = G + jB Z

, % re istansa* 0 % reaktansa* 1 konduktansa* 2 susceptansa $ kirhofov akon mo e se napisati: /a i isto samo sto je sve podvuceno tj umesto )ompleksna sna#a prijemnika tj #eneratora:
S =UI 3 = P + jQ

( E * ZI ) = '

U =U * R = Z * I = I

)ompleksna impendansa ili admintasa prijemnika: S = ZI $ = RI $ + jXI $ ili S = Y 3U $ = GU $ jBU $ 4renutne vrednosti napona
u R (t ) = R 3 i (t ) u L (t ) = L 3 u C (t ) = 1 C di (t ) dt

i(t )dt

5a kompleksnu sna#u mre e va i teorema o odr anju kompleksne sna#e:

S gk = S pk
k =1 k =1

ng

ng

n g % 6roj #rana mre e* S gk % kompleksna sna#a #eneratora* S

pk

% kompleksna sna#a

prijemnika u k%toj #rani 7a8. vrednost napona I Um = m C ,eaktansa konden atora Um U 1 = = = Xc Im I C 9apon na krajevima redne ve e
u (t ) = u R (t ) + u L (t ) + uC (t )

4eorija /e:tor ma#netne indukcije* 6io%savarov akon 7a#netna indukcija predstavlja jednu od kvantitativnih karakteristika ma#netno# polja. (dredjuje se preko elektroma#netnih sila koje deluju na od#ovaraju;i <pro6ni sistem= pro6nu konturu (ravna strujna kontura malih dimen ija). )ada se pro6na kontura unese u ma#netno polje koje se ispituje ona au ima takav ravnote"ni polo"aj da pravac i smer

http://www.puskice.info/ normale na njenu povr>inu defini>e pravac i smer ma#netno# polja u njenoj taki. -ravac i smer normale na povr>inu odrdjuje se po pravilu desne avojnice u odnosu na smer struje u konturi. &nten itet vektora ma#netne indukcije B M B = ma8 m 7ma8 ma8.mehaniki momenat koja postoji kada je normala pro6ne konture normalna na pravac polja m ma#netni momenat pro6ne konture koji je jednak m?&+ (&%jaina struje u konturi* +% povr>ina) ma#netna indukcija strujnih kontura u vakuumu odredjuje se na osnovu 6io%savarovo# akona. 7a#netna indukcija koju stvara strujni element Id strujne konture je:
dB =

# ! = @ 1' B $ m " d % vektorski element du"ine konture iji je smer odredjen referentnim smerom struje r % vektor polo"aja elementa d u odnosu na taku u kojoj se odredjuje ma#netna indukcija r ' % jedinini vektor vektora r
B A' ma#netna permea6ilnost vakuuma ' = @ 1'

' I d r' @ r$

/ektor d B normalan je na ravan d i r ' * a smer mu je odredjen po pravilu desne avojnice* kada se vektor d okre;e da se najkra;im putem poklopi sa vektorom r ' . I d r' /ektor ma#netne indukcije B = ' @ C r $ Amperov zakon, magnetni fluks Cmperov akon odnosi se na cirkulaciju vektora ma#netne indukcije B u vakuumu. Dirkulacija vektora predstavlja linijski inte#ral to# vektora po atvorenoj konturi. -rema amperovom akonu* cirkulacija vektora ma#netne indukcije jednaka je proi vodu i ma#netne permea6ilnosti vakuuma i al#e6arsko# vira svih struja koje prodiru kro ami>ljenu povr>inu oslonjenu na konturu D* po kojoj se odreEuje cirkulacija vektora B . Cl#e6arski pred nak struje je po itivan ako su smer struje i smer o6ila"enja po konturi I. ve ani pravilom desne avojnice. Cmperov akon ima o6lik Bd = '
C

7a#netni fluks definisan je povr>inskim inte#ralom = Bd S #de je d S % vektor iji

S

je inten itet jednak elementarnoj povr>ini dS* a pravac i smer su mu odreEeni pravcem i smerom normale n na tu povr>inu. +mer normale odreEuje se po pravilu desne avojnice u odnosu na proi voljno odreEeni smer o6ila"enja po konturi D* na koju se povr>ina + oslanja.

http://www.puskice.info/ 5a ma#netni fluks va"i akon o kon ervaciji ma#netno# fluksa. (vaj akon #lasi* da je fluks vektora B kro 6ilo koju atvorenu povr>inu jednak '.
C

Bd S

='

(vaj akon je matematiki iska principa neprekidnosti linija polja B * koje nemaju ni poetka ni kraja* ve; se atvaraju same u se6e. -olja koja podle"u ovom akonu su solenoidska polja. Uopteni Amperov zakon Uop>teni Cmperov akon odnosi se na cirkulaciju vektora jaine ma#netno# polja ! i #lasi da je cirkulacija jaine ma#netno# polja jednaka al#e6arskom 6iru svih makroskopskih struja koje prodiru kro ami>ljenu povr>inu oslonjenu na konturu D* po kojoj se odreEuje cirkulacija vektora ! :
C

! d

= I

/ektor jaine ma#netno# polja se defini>e relacijom ! =

'

M #de je vektor M

vektor ma#neti acije polja koji karakteri>e stanje nama#ne;enosti materije. 5a linearne sredine(u ma#netnom po#ledu) va"i linearna ve a i meEu vektora ! * B* M : B = ! = ' r ! = ' (1 + X m ) ! #de je A permea6ilnost* Ar relativna permea6ilnost* a 0m ma#netna suscepti6ilnost materijala. 7aterijali kod kojih je 0m F ' (Ar F 1) se na ivaju diama#netni* oni kod kojih je 0m G ' (Ar G 1) se na ivaju parama#netni* a materijali kod kojih je Ar GG 1 se na ivaju feroma#netni i oni su nelinearni. U dve 6liske take sa dve strane ra dvojene povr>ine dve sredine (ako na povr>ini nema povr>inskih makroskopskih struja) komponente vektora ! i B adovoljavaju op>te #ranine uslove: H1t ? H$t i 21t ? 2$t Cko su o6e sredine linearne va"e i relacije: B1t B$t = i 1 ! 1n = $ ! $ n 1 $ /ektor B u jednoj i u dru#oj sredini aklapa se normalom na ra dvojnu povr>inu u#love I1 i I$ takve da je: tg1 1 = tg $ $ Magnetna kola

http://www.puskice.info/ -od ma#netnim kolom se podra umeva skup tela i sredina koji o6ra uju put po kome se atvara ma#netni fluks. 7a#netnim kolima se mo#u smatrati samo sistemi u kojima se pomo;u feroma#netnih materijala ma#netni fluks kanali>e "eljenim putem. 4anka ma#netna kola su ona kola kod kojih je je #ro od feroma#netno# materijala i malo# je popreno# preseka u odnosu na svoju du"inu pa mo"emo smatrati da je vektor ma#netne indukcije i vektor jaine ma#netno# polja const. po preseku je #ra. )ao posledicu akona o kon ervaciji ma#netno# fluksa imamo i t v. prvi )irhofov akon a ma#netna kola* koji #lasi da je* ako se anemari rasipanje* 6ir ma#netnih flukseva u #ranama ma#netno# kola koji se sustiu u jednom voru sa referentnim smerom od vora* jednak ':

j =1

='

&& )irhofov akon a ma#netno kolo je uop>teni Cmperov akon koji se* ako je kolo tanko mo"e pisati u o6liku:
du$C

=( #I ) j
du$C

lj du"ina srednje linije #rane j* Hj jaina me#netno# polja u njoj* dok je al#e6arski 6ir struje u kro konturu D* u i ra u a uop>ten Cmperov akon* i ra"en u o6liku 6ira proi voda jaine struje i 6roja avojaka od#ovaraju;e# namotaja 9& koje kontura D o6uhvata. -red nak JK< dola i ako se referentni smer a Hj i smer o6ilaska konture poklapaju. Elektromagnetna indukcija -rema Laradejevom akonu el. ma#netne indukcije indukovana M7+ u provodnoj konturi je sra merna i vodu fluksa po vremenu* odnosno 6r ini promene ma#netno# fluksa:
% = d dt

+mer M7+%a* odnosno njen al#e6arski pred nak se rauna u odnosu na isti smer o6ila"enja po konturi u odnosu na koji se (po pravilu desne avojnice) odredjuje normala na povr>inu konture i al#e6arski pred nak fluksa. -romena fluksa kro konturu mo"e 6iti samo i dva ra lo#a: % kretanje konture ili njenih delova u ma#netnom polju (dinamika indukcija) ili promene ma#netno# polja u vremenu (statika indukcija). U elementu d kva ilinijsko# provodnika* koji se kre;e u ma#netnom polju* indukuje se M7+: d% = d ( B) = d Ei * #de je & 6r ina elementa* B vektor ma#netne indukcije na mestu to# elementa* a Ei = & B je indukovano elektrino polje. Ukupno M7+%a koja se indukuje i medju krajeva a i 6 provodnika je:

% = d% = d Ei = d (& B ) *
( ( (

'

'

'

dok je* u sluaju atvorene provodne konture D* indukovana M7+:

% = d% = d Ei = d & B
C C C

http://www.puskice.info/ )ada se ma#netno polje menja u vremenu a provodna kontura miruje* u atvorenoj provodnoj konturi dola i do pojave staticke elektruma#netne indukcije. Laradejev akon u ovom sluaju ima o6lik:
C

E d
i

B d S jer se u ovom sluaju sa vremenom menja samo B a kontura D i t

povr>ina + ostaju nepromenjeni. & #ornje# i ra a se vidi da je svako vremensko promenljivo ma#netno polje o6ave no pra;eno promenljivim (u vremenu ili prostoru) elektrinim poljem* koje ima oso6inu da mu je cirkulacija vektora jaine polja po 6ilo kojoj atvorenoj konturi jednaka ne#ativnom i vodu ma#netno# fluksa. (vakvo uop>tavanje Laradejevo# akona je i vr>io 7aksvel. Induktivnost i meusobne induktivnosti &nduktivnost ili koeficijent samo indukcije N neko# elementa kola se defini>e kao kolinik i sopstveno# fluksa* ko#a stvara struja u kolu i inten iteta struje u kolu:
L= s)pst&%n) i

-ri ovome* smer normale na ami>ljenu povr>inu oslonjenu na kolo i referetni smer struje u kolu ve ani su pravilom desne avojnice. )ako su smer struje u kolu i smer vektora ma#netne indukcije ve ani takoEe pravilom desne avojnice* induktivnost kola je iskljuivo po itivna veliina. 7eEuso6na induktivnost ili koeficijent meEuso6ne indukcije dve konture se defini>e kao kolinik i fluksa O1$ ko#a stvara ma#netna indukcija struje prve konture kro povr>inu dru#e konture i inten iteta &1 struje prve konture: L1$ = 1$ I1 9a isti nain se defini>e i meEuso6na induktivnost dru#e i prve konture: L$1 = $1 I$ U sluajevima kada je sredina u kojima se nala e konture linearna u ma#netnom po#ledu* odnosno kada ma#netna permea6ilnost sredine ne avisi od struje u konturama* va"i jednakost: N1$?N$1. 7eEuso6na induktivnost N1$ mo"e 6iti i po itivna i ne#ativna. 9a >emama se na nae referentni smerovi struja* a krajevi spre#nutnih krajeva se o nae po jednom takom. Cko su referentni smerovi struja ili o6a ka takama* ili o6a od njih* meEuso6na induktvnos je po itivna. U ostalim sluajevima je N1$ F '. Energija u magnetnom polju 7a#netna ener#ija usamljene strujne konture u linearnoj sredini je:
*m = 1 1 1 $ I = LI $ = $ $ $ L

http://www.puskice.info/ 7a#netna ener#ija n+ krutih i nepokretnih strujnih kontura u ijoj okolini su sva tela nepokretna* koja se nala e u linearnoj sredini* je: 1 n 1 n n *m = I k k = L jk I j I k $ k =1 $ j =1 k =1 U sluaju dve spre#nute strujne konture* ova ener#ija je:
*m = 1 1 $ L1 I1$ + L$ I $ + L1$ I 1 I $ $ $

7a#netna ener#ija se mo"e i ra iti i preko #ustine ma#netne ener#ije sadr"ane u polju:
*m =
,p) j(

d,

* #de je #ustina ma#netne ener#ije *m = B! = ! $ =

1 $

1 $

1 B$ $