ELEVATOR

1/9

ELEVATOR
KONSTRUKCIJA
Elevator je sredstvo namenjeno za realizaciju transporta rasute robe sitne i srednje granulacije (grupe A do L - amax 150 (200) mm), pod velikim uglom (60o 90o). Prema nainu vezivanja kofica sa vunim elementom, elevatore delimo u dve grupe: sa vrsto poveznim koficama i pokretnom vezom koja omoguava da se kofica pomera kao klatno, (njihajua kofica).
1. Lanac, 2. Kofica, 3. Ulazni levak, 4. Izlazni levak 5. Pogonska zvezda, 6. Zatezna stanica, 7. Pogonska stanica sa ustavljaom (konicom), 8. Glava elevatora, 9. Srednji deo kuita, 10. Postolje, 11. Temelj, 12. Otvor za montau i opravke.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

ELEVATOR

2/9

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

ELEVATOR

3/9

Vuni element kod elevatora moe da bude lanac ili traka. Od vunog elementa zavisi i brzina kretanja. Lanac se koristi kod sporohodnih elevatora v 0,40 do 1,30 m/s, a traka kod brzohodnih v 1,30 do 3,35 m/s. Radni organ, tj. vuni element kod kosih elevatora moe da bude sa i bez prinudnog voenja a) Vertikalan elevator, b) Kosi elevator sa voenjem lanca, c) Kosi elevator bez prinudnog voenja lanca u povratnoj grani asovni kapacitet kod sporohodnih elevatora je do Qt 500 t/h, a kod brzohodnih do Qt 1000 t/h i vie. Elevator sa lancem moe da savlada visinsku razliku od H=120 m, a sa trakom H=150 m. Ovi parametri se odnose na transport lako pokretljive sitno zrnaste robe, a kod grubljih materijala oni su znatno manji.

OPTE KARAKTERISTIKE
Dobre osobine Elevator zahteva mali postor za ugradnju. Zahvaljujui potpuno zatvorenom kuitu elevator obezbeuje potpunu zatitu okoline od zapraivanja, zbog ega je pogodan za transport relativno velikih koliina prainastog i sitnozrnastog materijala. Loe osobine Transportna putanja moe da bude samo strma ili vertikalna, to znai da ne postoji mogunost fleksibilnog voenja trase. Elevator nije pogodan za transport irokog asortimana materijala. Pri transportu materijala pojavljuju se dinamiki udari, a postoji i opasnost od zaglavljivanja komada izmeu kofica i zidova kuita. Prisutna je i opasnost od eksplozije pri transportu ugljene praine i eera.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

ELEVATOR

4/9

Primena Elevator se retko koristi kao samostalno sredstvo, on je po pravilu element u sklopu kompleksnih postrojenja za podizanje tereta na odreenu visinu i za realizaciju aktivnog zahvatanja materijala. Elevatorom se transportuju zrnasta i sitnokomadna roba: itarice, brano, eer, so, zemlja, ugalj, cement, pesak, treset i mahunasti plodovi. Nalazi primenu u raznim oblastima industrije: u elektranama, silosima, u saobraajnim terminalima za istovar brodova i vagona.

OSNOVNI ELEMENTI ELEVATORA

Lanana zvezda koristi se kod lananih elevatora - a bubanj kod trakastih. Vuni element lanac, gumena, PVC i iana traka. Lanac se koristi kod elevatora sa samozahvatanjem i transportnim kapacitetom Qt > 100 [t/h]. Elevatori sa gumenom trakom imaju veu brzinu kretanja od lananih i koriste se za vee brzine (v > 1,3 m/s), imaju mirniji hod i nii nivo buke. Trake od pletene ice se koriste za brzine do v=2 m/s. Temperatura materijala koji se transportuje elevatorom, bez obzira na vrstu vunog elementa, ne treba da prelazi 150o C. Kofice elevatora izrauju se od: temper liva, aluminijumskih legura, elinog liva ili od lima debljine 2 do 6 [mm]. Kofica je svojim oblikom prilagoena materijalu, radi lakeg pranjenja, tako da vlani i lepljivi materijali zahtevaju plitke kofice, a lako pokretljivi materijali duboke kofice. Kod elevatora se koriste dva principa punjenja kofice i to sa doziranim nasipanjem materijala preko ulaznog levka i samozahvatanjem materijala iz podnoja kuita elevatora.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

ELEVATOR

5/9

Pranjenje kofica Ako se kofica kruno kree po obodu pogonskog bubnja (zvezde) i ako teina taka tereta opisuje poluprenik F, na materijal u kofici stalno deluju dve sile i to: teina tereta G = m g [N] centrifugalna sila C = m F T2 [N] Rezultanta ove dve sile je R. Na mestu preseka napadne linije rezultante sa vertikalnom osom elevatora nalazi se pol (P). Rastojanju od centra okretanja bubnja do pola P definie se kao polno rastojanje (p). Iz slinosti rafiranih trouglova sledi:

p G mg = = F C m F 2 T
g g2 n p= 2 = 2 F =const i ako je v F = F Tr [m s] T v F 30
onda je:

p=

895 [m] 2 n Tr

Polno rastojanje (p) je pri nepromenjenoj ugaonoj brzini pogonskog bubnja (zvezde) konstantno

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

ELEVATOR

6/9

Istraivanja su pokazala da se pranjenje kofica moe podeliti na tri sluaja:

p < F p > F F p Ra centrifugalna sila je vea u odnosu na teinu i pranjenje je pod dejstvom centrifugalne sile teina tereta je vea od centrifugalne sile i pranjenje je pod dejstvom sile gravitacije pranjenje je kombinovano, ni jedna od ove dve sile nema dominantan uticaj.

Zatezna stanica kod elevatora je postavljena na donjem kraju elevatora i u zavisnosti od visinske razlike (duine) hod varira od 200 do 500 mm]. Sila zatezanja se ostvaruje kao kod trakastog transportera pomou: navojnog vretena, opruge ili tega. Pogonska stanica se sastoji od: elektromotora (asinhronog), elastine spojnice ili spojnice sa proklizavanjem izmeu motora i ulaznog vratila reduktora, reduktora, spojnice izmeu izlaznog vratila reduktora i pogonske zvezde (bubnja) i ustavljae, odnosno konice kod veih postrojenja. Kuite elevatora se sastoji od: postolja, srednjeg dela i glave. Srednji deo kuita se izrauje od sekcija duine 2 do 3 [m]. Kuite, odnosno sekcije koncipirane su kao samonosea konstrukcija i grade se od elinog lima debljine 2 do 6 [mm].

TRANSPORTNI KAPACITET
Polazei od opte formule za transportni kapacitet kod sredstava sa kontinualnim dejstvom, transportni kapacitet elevatora moe se izraziti kao:

VK Q t =3,6 p v m [t h ] a
Uobiajeno je da se zapremina vedra izraava u litrima (dm3), pa je otuda uobiajena vrednost broja sekundi u asu (3600) ovde podeljena sa 1000, kako bi jedinice bile u SI sistemu.
Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

ELEVATOR

7/9

Slino kao kod najveeg broja transportera, vrednosti pojedinih parametara (vrste materijala, tip vedra i brzina transportera) meusobno su uslovljene pa je potrebno konsultovati odgovarajuu literaturu (videti Sretenovi 1996). Kod lananih elevatora razmak kofica mora da bude celobrojan multiplikat koraka lanca. Zbog uzajamne veze izmeu materijala, brzine i oblika kofice, pri proraunu se moraju koristiti empirijska iskustva.

ODREIVANJE SNAGE ZA POGON ELEVATORA Odreivanje snage preko jedinstvenog koeficijenta

Snagu potrebnu za pogon elevatora vedriara mogue jesraunati korienjem izraza

N CT =

Q m g H o (1.15+k 1 k 2 v) [kW] 3.6

Vrednosti koeficijenata potrebnih za proraun snage elevatora, kao i za utvrivanje maksimalne sile u vunom elementu mogu se nai u literaturi (videti Sretenovi, 1996), a maksimalna sila u vunom elementu Smax, moe se utvrditi preko:

1 + S max =1150g Q m g k k 3.6v 2 3 [N]

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

ELEVATOR

8/9

Vrednosti koeficijenta k1, k2, k3

TRANSPORTNI KAPACITET (t/h) DUBOKA I KOEFICIJENTI ZA ODREIVANJE SNAGE ELEVATORA SA TRAKOM SA VOENJEM DUBOKA I SA DVA LANCA SA VOENJEM
RADNOG ORGANA

PLITKA KOFICA RADNOG ORGANA PLITKA KOFICA

do 10 10-25 25-50 50-100 preko 100 Koeficijent k1 Koeficijent k3

0.6 0.5 0.45 0.4 0.35 1.6 2.5

0.6 0.55 0.5 1.1 2.0

KOEFICIJENT k2 1..2 1.0 0.8 0.6 1.3 1.5

1.1 0.9 0.8 1.25

Odreivanje snage preko ukupnog koeficijenta (Pfeifer i dr. 1998)

Ideja koriena pri proraunu elevatora vedriara podrazumeva da se koristi samo visinska razlika koju transporter savlauje (H). Dakle, ukupne otpore elevatora vedriara mogue je oceniti na bazi:

W =

UK

H g (m t + m m ) m t g H [ N]

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

ELEVATOR

9/9

Vrednosti koeficijenta ukupnih otpora UK, dati su u funkciji duine transportera, uz napomenu da vee vrednosti odgovaraju komadastoj robi, veim brzinama i :
UK= 0.1 0.4 za transportere duine h < 10 m UK=0.07 0.2 za transportere duine 10 m < h < 40 m UK=0.05 0.1 za transportere duine h > 40 m

Na bazi na ovaj nain utvrenih ukupnih otpora, korienjem poznatog izraza, utvruje se i snaga transportera.

N CM

Wv [kW ] = 1000p

Vano je naglasiti da se ovde prezentirani proraun odnosi na elevatore vedriare ija trasa je pod uglom ne manjim od 70o ( 70 o ). Meutim, kako je to i tipina primena ove vrste transportera, to svakako ne bi trebalo da predstavlja znaajnije ogranienje.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I