Mr Jelena Vranjeevi Uiteljski fakultet, Beograd

RAZVOJNO !"#$O%O&'# A"!(') 'ONV(N*#J( O !RAV#MA +()()A,

Re-i.e Konvencija o pravima deteta predstavlja prvi meunarodni dokument o zatiti i unapreenju razvoja dece, koji svojim osnovnim principima: ivot, opstanak i razvoj; nediskriminacija; najbolji interes deteta i participacija, postavlja standarde za bilo koji dokument koji se bavi zatitom dece i unapreivanjem njihovog razvoja. Kroz princip participacije u skladu sa razvojnim mogunostima deteta, Konvencija nudi sliku o detetu kao subjektu, aktivnom uesniku u konstruisanju i odreivanju svog vlastitog drutvenog ivota. lanak razmatra razliite naine na koji se koncept razvojnih mogu!nosti tretira u Konvenciji "zatitni, razvojni i participativni akspekt#, kao i ulogu razvojno psiholokih istraivanja i teorija u razumevanju ovog pojma, $ormiranja slike o detetu koju Konvencija nudi i odnosa prema problemu univerzalno%relativno u nainu konceptualizacije razvoja deteta. 'ljune rei/ Konvencija o pravima deteta, participacija, razvojne mogu!nosti%kompetencije, slika o detetu, univerzalizam%relativizam

Konvencija o pravima deteta predstavlja prvi meunarodni dokument o zatiti i unapreenju razvoja dece, koji se posebno i sveobuhvatno bavi pravima deteta i koji ima obavezuju!i karakter. Konvencija predstavlja znaajno dostignu!e u pogledu razvoja i jaanja meunarodnog prava u oblasti prava deteta i najvaniji meunarodni ugovor u ovoj oblasti, na ije se odredbe pozivaju i &vropski sud za ljudska prava, i Komitet za ljudska prava. Konvencija se u mnogo emu razlikuje od drugih meunarodnih konvencija o ljudskim pravima "'ukovi! (ahovi!, )**+#: u tom dokumentu se prvi put utvruje univerzalno prihva!ena de$inicija raznih osnovnih prava deteta Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najvie rati$ikacija. ,o sada su sve zemlje rati$ikovale Konvenciju, a jedna "-.,# je samo potpisala, bez rati$ikacije.

Konvencija je prvi meunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska, socijalna, kulturna, politika i graanska. /vo predstavlja znaajnu novinu, poto su u svim drugim konvencijama o ljudskim pravima graanska i politika prava odvojena od ekonomskih, socijalnih i kulturnih. ak i kada su u nekim konvencijama "kao napr. u Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama# i obuhva!ene sve grupe prava, ona nisu sadrana u obimu u kojem je to uinjeno u Konvenciji o pravima deteta.

Konvencija predstavlja znaajnu novinu poto detetu priznaje i graanska prava, kao to su pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja, okupljanje, kao i pravo da uestvuje u svim odlukama koje ga se tiu.

Konvencija je prvi meunarodni ugovor koji priznaje ulogu nevladinih organizacija u procesu implementacije prava deteta, kao i nadzora te implementacije

-am tekst Konvencije sastoji se od 01 lana kojima se de$iniu principi, razliite vrste prava, kao i sam proces primene, nadzora i stupanja na snagu. Konvencija o pravima se esto naziva i katalogom prava zbog toga to je bazirana na pretpostavci o nedeljivosti prava i nemogu!nosti da se ona postave u hijerarhijski odnos ",ejanovi!, +222#. 3ako polazi od pretpostavke o nedeljivosti prava, Konvencija ipak izdvaja etiri prava i podie ih na nivo principa, koji predstavljaju standarde za bilo koji dokument koji se bavi zatitom dece, njihovom dobrobiti i unapreivanjem razvoja. Konvencije su: 4ivot, opstanak i razvoj "lan 5# 6 svako dete ima neotuivo pravo na ivot, a drava ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj 7ediskriminacija "lan )# 6 sva prava se primenjuju na svu decu bez diskriminacije 8articipacija "lan +)# 6 dete ima pravo na slobodno izraavanje sopstvenog miljenja i pravo da se njegovo miljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se tiu. 7ajbolji interes deteta "lan 9# 6 svi postupci koji se tiu deteta preduzima!e se u skladu sa njegovim najboljim interesima etiri osnovna principa

8ravo na ivot, opstanak i razvoj, kao i princip nediskriminacije, predstavljaju prava bez ijeg ostvarivanja ne bi bilo mogu!e govoriti ni o jednom drugom pravu. 7ajbolji interes deteta i participacija su u direktnoj vezi sa kvalitetom implementacije prava iz Konvencije, tj. ona osiguravaju kvalitet brige o deci, njihove zatite, podsticanja i unapreenja njihovog razvoja. /va dva principa, a posebno nain na koji !e se implementirati u cilju zatite i unapreenja prava deteta, u neposrednoj su vezi sa slikom o detetu%detinjstvu koja dominira u odreenom drutvu. Slika o detetu/detinjstvu i Konvencija o pravima deteta -lika o detetu%detinjstvu predstavlja drutveni konstrukt, to znai da je nain na koji se u jednom drutvu tretira dete%detinjstvo proizvod sloene interakcije drutvenih, ekonomskih, kulturnih i istorijskih $aktora. /d poetka sedamnestog veka, kada se po nekim autorima ".rijes, +2:2# detinjstvo izdvaja kao zasebna kategorija, pa sve do dananjih dana, slika o detetu%detinjstvu se znaajno menjala. ; skladu sa rusoovskom tradicijom dete je u periodu prosvetiteljstva i romantizma predstavljano kao neiskvareno i dobro bi!e, koje treba socijalizovati u skladu sa <prirodnim naelima=. /vakvo idealno bi!e krase dobrota, uroeni altruizam i sva neophodna mudrost. ,eca postaju glavna preokupacija odraslih, glavni predmet njihove ljubavi, kapital u ljudstvu i budu!nost drutva. /drasli imaju ulogu zatitnika i hranitelja dece; nuklearna porodica poinje da zauzima sredinji poloaj u drutvu i u okviru nje se razvija koncept zavisnosti dece od odraslih, tj. roditelja. ,ominantna vizija ovog perioda postaje vizija <budu!nosti=, preko staranja, pomaganja, olakavanja, omogu!avanja dejeg rasta i razvoja. ,rutvo kasne modernosti )*. veka, decu poinje da posmatra kao jedan vid nostalgije, udnje za prolim vremenima. ,ete se dovodi u vezu sa vrednostima koje izgledaju suprotne onima koje se pripisuju odraslima, tj. smatra se da dete predstavlja superiorniji skup onih vrednosti koje im pripisuje svet odraslih, a koje njima nedostaju. ,ete predstavlja <boljeg odraslog= "prema: ,enks, )**1#. ; $ormiranju slike o detetu koja je dominirala do :*ih godina prolog veka, vode!u ulogu, prema nekim autorima ",ejms i 8raut, )**1#, imaju psiholozi koji se bave razvojem. Kljuni koncepti u tom dominantnom okviru su: racionalnost, prirodnost

i univerzalnost. 8rema ovom modelu racionalnost je univerzalno obeleje odraslog doba, a detinjstvo predstavlja period obuavanja za njegovo razvijanje. 8retpostavka o prirodnosti detinjstva, tj. ideja prirodnog razvoja, predstavlja dominantnu pretpostavku. ,ete koje se razvija u odraslog oveka predstavlja napredovanje od jednostavnosti ka kompleksnosti miljenja, od nerazumnog do razumnog ponaanja. ,ete je predstavljeno kao <mali divljak=, tj. pretea civilizovanog oveka. >eorije socijalizacije koje su nudile objanjenje mehanizama preko kojih dete usvaja norme drutva i postepeno se socijalizuje, odlino su se uklapale u ovaj okvir, tj. ovu dominantnu paradigmu. Kako navodi (ildkraut "prema: ,ejms i 8raut, )**1#: <...deja kultura smatra se probom za odrasli ivot; socijalizacija se sastoji od procesa pomo!u kojih se, jednom, ili drugom metodom, deca navode na prilagoavanje u sluajevima <uspene= socijalizacije, ili postaju devijantni u sluajevima neuspele socijalizacije=. Koncept razvoja povezuje bioloke inioce nezrelosti, kao to je zavisnost, sa drutvenim aspektima detinjstva, to za posledicu ima pretpostavku o univerzalnosti drutvenih praksi koje okruuju detinjstvo. /va postoje!a paradigma bila je sredinom :*ih, podvrgnuta kritici od strane velikog broja autora. ,ete poinje da se posmatra kao deo kulture, a ne samo kao neto to joj prethodi, tj. smatra se da deca treba da se posmatraju kao drutveni akteri a ne kao neko ko to tek treba da postane. ; osnovi ove nove, nastupaju!e paradigme nalaze se slede!e ideje ",ejms i 8raut, )**1#: ,etinjstvo je drutvena konstrukcija ? institucija detinjstva predstavlja okvir za razumevanje ranih godina ljudskog razvoja. /no to je univerzalno nije detinjstvo, ve! pre bioloka nezrelost ovog perioda, poto koncept detinjstva varira znaajno u zavisnosti od kulture i drutva. 7ezrelost dece je bioloka injenica, ali nain na koji se nezrelost shvata je stvar kulture "@a Aontaine, +2B2#. >e <injenice kulture= se razlikuju i one ine detinjstvo drutvenom konstrukcijom. ,etinjstvo, koje je razliito od bioloke nezrelosti, nije ni prirodno ni univerzalno svojstvo ljudskih grupa, ve! se pojavljuje kao speci$ina strukturalna i kulturalna komponenta mnogih drutava.

,etinjstvo nikada ne moe da bude razdvojeno od drugih varijabli kao to su klase, rod, etnicitet. Komparativne analize i analize vie kultura pokazuju raznolikost detinjstva, a ne jedan jedini i univerzalni $enomen

,ecu i detinjstvo treba prouavati <po njihovom vlastitom pravu=, nezavisno od perspektive i interesovanja odraslih ,ecu treba posmatrati kao aktivne uesnike u konstruisanju i odreivanju svog vlastitog drutvenog ivota, ivota ljudi oko njih i drutva u kome ive.

7astajanje nove paradigme skopano je sa brojnim preprekama i otporima. Cedan od otpora je tzv. reim istine o kojem govori Auko "Aoucault, +2BB#. Deimi istine $unkcioniu kao samoispunjuju!a proroanstva: naini razmiljanja o detinjstvu stapaju se sa institucionalizovanim praksama koje proizvode subjekte "nastavnici, roditelji, deca# koji o sebi razmiljaju na isti nain. -toga se <istina= o njima i njihovoj situaciji samopotvruje. Eato se moe pokazati tekim prodiranje sa nekom drugom istinom "proizvedenom drugaijim nainom razmiljanja o detinjstvu#. Konvencija o pravima deteta svojom sveobuhvatno!u, tj. ukljuivanjem glavnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih, politikih i graanskih prava u korpus prava koja se deci garantuju, prua sliku deteta koja se se u mnogome poklapa sa novom paradigmom, tj. novim konceptom deteta%detinjstva. Konvencija se jasno suprotstavlja tradicionalnom shvatanju deteta kao bi!a u nastajanju, nezrelog, nekompetentnog i nekompletnog budu!eg odraslog. ; osnovi Konvencije nalazi se ideja o detetu kao subjektu, aktivnom uesniku u procesu sopstvenog razvoja, za razliku od shvatanja deteta kao objekta, tj. pasivnog primaoca brige i zatite odraslih. 8ored pitanja razvojnih potreba dece, Konvencija uvodi i pitanje kompetentnosti tj. njihovih razvojnih mogunosti u procesu zadovoljavanja tih potreba, naglaavaju!i jo jednom njihovu aktivnu ulogu u zatiti i promociji sopstvenog razvoja. Razvojne mogunosti deteta dete kao subjekt sopstvenog razvoja Koncept razvojnih mogu!nosti deteta u Konvenciji, moe da se posmatra na tri naina "@andsdoFn, )**0#:

+. ; zatitnom smislu ? odnosi se na potrebu da se deca zatite od razliitih oblika ugroavanja, s obzirom na injenicu da su njihove razvojne mogu!nosti i kompetencije jo uvek u procesu razvoja. ; ovom smislu drave moraju da zatite decu, s tim to !e stepen zatite zavisiti od razvojnih mogu!nosti deteta, kao to se kae u lanu 0: Drave ugovornice e po tovati odgovornosti! prava i dunosti roditelja ili! gde je takav slu"aj! "lanova ire porodice ili zajednice! kako je predvi#eno lokalnim obi"ajima! zakonskih staratelja ili drugih osoba zakonski odgovornih za dete! da bi se omoguilo , na nain koji je u skladu sa razvojnim mogunostima deteta ! odgovarajue usmeravanje i savetovanje u ostvarivanju prava priznatih ovom Konvencijom. lanom 0, Konvencija de$inie vezu izmeu deteta, roditelja%porodice i drave i obavezu roditelja%staratelja da detetu prue odgovaraju!e usmeravanje i savetovanje u ostvarivanju svojih prava. >akoe, ovaj lan predstavlja i direktnu vezu izmeu deteta i drave i dovodi u pitanje uvreeno miljenje da roditelji imaju neprikosnovena prava kada su deca u pitanju, kao i vlasnitvo nad njima koje niim ne moe biti dovedeno u pitanje. Casno se de$inie uloga roditelja u procesu dejeg razvoja: zadatak roditelja je da prui usmeravanje i savetovanje deteta u ostvarivanju svojih prava u skladu sa razvojnim mogu!nostima. Doditelji ostaju veoma znaajan $aktor u razvoju deje autonomije i odgovornosti, tako to pomau detetu uvebavanje kompetencija, pogotovo samostalnosti i odgovornosti u skladu sa njegovim razvojnim mogu!nostima. ;loga odraslioh je da prave balans izmeu davanja prostora detetu da bude samostalno i njegove zatite, kao i postepeno delegiranje odgovornosti za donoenje odluka na dete, opet u skladu sa njegovim razvojnim mogu!nostima. )0 ; razvojnom smislu ? odnosi se na stepen u kojem ostvarivanje prava iz Konvencije doprinosi razvoju dece, njihovih kompetencija i line autonomije. ; ovom smislu drave imaju obavezu da is1une prava deteta. Konvencija u ovom smislu moe da se posmatra kao sredstvo za promociju razvoja dece, njihovih kompetencija i line autonomije. ; tom smislu lan 5 predstavlaj osnovu za sve druge razvojne principe i lanove Konvencije. 8o njemu svako dete ima neotuivo pravo na ivot, a drava treba da obezbedi njegov opstanak i razvoj. ; lanu )B se jasno ukazuje na znaaj ivotnog standarda za $izii, mentalni, duhovni, moralni i socijalni razvoj deteta. ; lanovima ): i )2 jasno se ukazuje na neophodnost obrazovanja koje !e

imati za cilj razvoj detetove linosti, talenata i mentalnih i $izikih sposobnosti do nji2ovi2 krajnji2 .ogunosti. ; lanu 9+ se pominje znaaj slobodnog vremena i igre za razvoj deta. 8rema ovom lanu drave ugovornice priznaju pravo deteta na odmor i slobodno vreme! na u"e e u igri i rekreativnim aktivnostima koje odgovaraju uzrastu deteta i na slobodno u"e e u kulturnom ivotu i umetnosti 9. ; participativnom (ili emancipatornom) smislu ? odnosi se na pravo deteta da se njegove razvojne mogu!nosti uvaavaju i da se u odnosu na stepen njihovog razvoja, dete postepeno osnauje da donosi odluke koje ga se tiu. ; ovom smislu drave moraju da 1otuju ta prava. ; lanu +) se kae da !e drave ugovornice obezbediti detetu koje je sposobno da formira svoje slobodno miljenje, pravo slobodnog izraavanja tog mi ljenja o svim pitanjima koja se ti"u deteta! s tim to se miljenju deteta posveuje duna panja u skladu sa godinama ivota i zrelou 8articipacija znai sluanje i uvaavanje onoga to deca imaju da kau, davanje prostora deci da izraze svoje miljenje i, uzimaju!i u obzir njihov uzrast i razvojne mogu!nosti, omogu!avanje da uestvuju u procesu donoenja odluka o stvarima koje ih se tiu. 8articipacija podstie i insistira na =vidljivosti< dece i u neposrednoj je vezi s njihovim najboljim interesom, jo jednim od osnovnih principa Konvencije. /vo znai prihvatanje injenice da deca imaju speci$ina miljenja i iskustva koja su relevantna sa take gledita njihovog najboljeg interesa, to predstavlja osnov za donoenje in$ormisanih odluka koje se tiu dece. 8articipacija takoe utie na promociju razvoja deteta, poto deca razvijaju svoje kompetencije kroz aktivnost. 8ruanje mogu!nosti deci da budu aktivni uesnici svog razvoja dovodi do razvoja kompetencija, koje onda omogu!uju sloenije oblike participacije i dovode do razvoja, novih, sloenijih kompetencija. 7a taj nain participacija nije samo sredstvo putem kojeg dete unosi promene, ve! je i nain da se razvije autonomija, nezavisnost i nove socijalne kompetencije "Dichman G HoFen, +22B#. Harker razlikuje est nivo participacije u razliitim uslovima "Harker, +25:#: posmatra 6 nema aktivnu ulogu; publika 6 ima svoje mesto u interakciji, ali ne i mo!; lan 6 ima potencijalnu, ali ne i trenutnu mo!; aktivni uesnik 6 ima mo! u nekim situacijama; kolideri 6 dele trenutnu mo! u odreenim

oblastima; solo lideri 6 imaju jedinstveni autoritet i mo!. (to je vii nivo participacije, deca !e imati ve!u mogu!nost da razvijaju svoje kompetencije. lan +) uspostvalja direktnu vezu izmeu prava deteta da izrazi svoje miljenje i da se ono uzme u obzir u svim odlukama koje ga se tiu i razvojnih mogu!nosti deteta. 8ostoji etiri nivoa ukljuenosti deteta u proces donoenja odluka: in$ormisanost, izraavanje svog in$ormisanog miljenja, pravo da se njihovo miljenje uzme u obzir prilikom donoenja odluka i pravo da sami ili u saradnji sa odraslima uestvuju u donoenju odluka koje ih se tiu, a od razvojnih mogu!nosti deteta zavisi na koji nain !e ono biti ukljueno. ak i sasvim mala deca su u stanju da izraze svoje miljenje "verbalno, ili na neki drugi nain u skladu sa komunikacijskim sposobnostima#. Ieutim, prilikom odreivanja toga koliko panje treba posvetiti njihovom miljenju i kakvu teinu ima njihovo miljenje, kljuni znaaj imaju razvojne mogu!nosti tj. procenjeni nivo razvojnih kompetencija. 3ako lan +) kae da su sva deca sposobna da imaju svoje miljenje i da se njemu prui dovoljna panja, tj. da se ono uvai, ostaje i dalje pitanje da li deca mogu sama da odluuju, ili mogu da budu ukljuena u proces odluivanja, a da odrasli zadre odgovornost za ishod odluke. Kao vane kompetencije za uestvovanje u procesu odluivanja, neki autori navode "@andsdoFn, )**0#: -posobnost da se razumeju i razmenjuju relevantne in$ormacije 6 dete treba da je u stanju da razume alternativne mogu!nosti u reavanju problema, da izrazi pre$erenciju, artikulie razloge i postavlja pitanja koja su relevantna za problem -posobnost da razmilja u izvesnom stepenu nezavisno i da donosi odgovaraju!e izbore 6 dete bi trebalo da je u stanju da bira bez prinude drugih i da nezavisno razmilja o odredjenom problemu%temi -posobnost da se proceni potencijalna dobit, kao i rizici i negativne posledice odreene akcije 6 dete treba da proceni posledice odreene akcije, njen uticaj i stepen rizika koji je u nju ukljuen, kao i kratkorone i dugorone impikacije koje ta akcija ima. Delativno stabilan sistem vrednosti prihva!en u odreenom kulturnom i drutvenom kontekstu na osnovu kojeg se donose odluke.

/ve kompetencije ukljuuju i razvijenu jeziku sposobnost, tj. sposobnost da se koristi jezik da bi se komuniciralo sa drugima, sposobnost decentracije, tj. razumevanja tue take gledita, empatiju, tj. sposobnost razumevanja ose!anja i potreba drugih osoba, sposobnost apstraktnog miljenja, tj. sposobnost razmiljanja o aktivnostima i ciljevima koji nisu trenutno prisutni i konkretni, razumevanje vremenske perspektive, sposobnost koncentracije, sluanja, analiziranja mogu!ih podataka, kao i sposobnost kontrole impulsa, posebno negativnih ose!anja kao to su bes i $rustracija "Jart, +22B#. -a uzrastom dece, prostor za participaciju postaje sve iri u skladu sa njihovim sve ve!im razvojnim mogu!nostima i kompetencijama. ,eca uzrasta od 1 do B godina mogu da uestvuju i odluuju u aktivnostima koje su veoma konkretne i kod kojih se rezultati vide trenutno. /ko osme i devete godine deje sposobnosti za participaciju se naglo razvijaju, tako da ve! na uzrastu od +* do +) godina mnoge od navedenih kompetencija postaju sasvim zrele. ; periodu adolescencije sve kompetencije nune za participaciju su razvijene i omogu!uju punu participaciju u svim oblastima adolescentovog ivota. Ieutim, kada govorimo o razvojnim mogu!nostima i kompetencijama ne treba zaboraviti postojanje velikih individualnih i kulturnih razlika u pogledu uzrasta na kojima se razvijaju, kao i razliitih vrednosti koje se pojmu participacije pridaju u razliitim drutvenim i kulturnim kontekstima. Konvencija o pravima deteta univerzalizam/relativizam Cedna od zamerki Konvenciji o pravima deteta je da u njoj sadrana prilino uska koncepcija detinjstva koja je u velikoj meri zapadnocentrina i iz koje su iskljuene razne kategorije dece. Kao to je Knutson primetio "Knuttson, +22B#: <,ominantna percepcija, koja je veoma brzo postala standardna koncepcija detinjstva irom sveta, predstavlja produetak romantizirane zapadne koncepcije detinjstva u kojem se deca posmatraju kao izolovana od ostatka drutva=. /vakvoj uskoj koncepciji detinjstva, po nekim autorima, doprinose istraivanja i vode!e teorije razvojne psihologije "Koodhead, +222; Dogo$$, +22*; 'alsiner, +2:2#, koje iako nesumnjivo znaajne u pogledu saznanja o razvoju, tee da kreiraju standardizovanu sliku o detetu. >a slika pretenduje da bude univerzalna, meutim ona nedovoljno reprezentuje detinjstvo u razliitim drutvernim i kulturnim

kontekstima. /na $ormira standardizovana oekivanja od detinjstva, to ne mora da bude sluaj s obzirom na razliitost drutvenih konteksta. %dbeni"ki pristup detetu "Koodhead, +22:#, dominira u zapadnim drutvima i predstavlja upliv teorija o razvoju na politiku i praksu u odnosu na decu. Dazvoj se u ve!ini sluajeva posmatra kao univerzalan, prirodan proces i zakljuci tee da budu univerzalni u svim kontekstim. /snovni problem ovakvog univerzalistikog pristupa je u tome to se akcenat stavlja na prirodni tok razvoja, bez da se priznaje uloga konteksta i drutva%kulture u odreivanju pojma <prirodnosti= u razvoju. -ve vie autora kritikuje psihologiju koja poiva na univerzalnim zakonima koji bi trebalo da vae u svim vremenima i u svim drutvima i koja pri tome ne vodi rauna o drutvenom kontekstu unutar kojeg se odvijaju psiholoki procesi. 7eki od najznaajnijih koncepata razvojne psihologije su preispitivani upravo zbog toga zanemaruju kontekst i sisteme znaenja unutar kojih se odigrava drutveno delovanje ",onaldson, +2B:#. -ve ve!i broj autora govori o znaaju konteksta u odreivanju ciljeva, toka i usmerenosti razvoja. 8ojam razvojne ni e "-uper and Jarkness, +2:5# oznaava nain na koji kultura strukturie sredinu u kojoj se razvoj odvija, tj. nain na koji kultura utie na tok i pravac razvoja. Kulturnu niu ine: $iziko i drutveno okruenje, istorijski ustanovljeni obiaji i prakse podizanja dece i staranja o deci i psihologija onih koji o deci brinu "posebno etnoteorije roditelja koje su drutveno oblikovane i igraju vanu ulogu u odgajanju dece#. 3deje 'igotskog o istorijskom razvoju i asimetrinoj interakciji u zoni narednog razvoja, dobijaju znaaj u okviru nove razvojne paradigme u kojoj je razvoj neodvojiv od drutvenog miljea u kojem se odvija, budu!i da je ono to deca ue, kao i nain na koji ue deo kulturnog kurikuluma jednog drutva. &o#ena participacija "Dogo$$, +22*# predstavlja nain na koji dete razume, reava problem, koristi intelektualna sredstva koja su deo repertoara odreene kulture i koja su istorijski nasleena. 'oena participacija ukljuuje saradnju odraslih i dece, stvaranje zajednikih znaenja u toku reavanja problema. /dgovornost za proces je i na odraslima i na deci, deca u proces unose motivaciju, aktivnost, sposobnost observacije i participacije, a odrasli znanje zasnovano na kulturno istorijskoj praksi. Dazvoj predstavlja napredovanje dece ka onome to se u odreenoj kulturi smatra zrelo!u, a ne napredovanje ka nekim univerzalnim ciljevima. /no to je univerzalno jeste sam proces voene participacije, kao

mehanizam razvoja, dok ciljevi razvoja, nain na koji se participacija odvija "eksplicitno, implicitno, verbalno, neverbalno, prostorno blisko%udaljeno# kao i podela odgovornosti za sam proces, zavise od kulturnog konteksta. 3deja o tome da je deji razvoj prevashodno kulturoloki, kao i da je prouavanje tog razvoja kulturololi proces, otvara niz dilema: postoji opasnost da !e se relativizuju!i vrednost naunih saznanja relativizovati takoe i prakse koje slue da zatite decu i da budu u njihovom najboljem interesu. ; isto vreme insistiranje na kulturnom relativizmu moe da opravda tzv. obrnuti imperijalizam "Koodhead, +222#, tj. da slui kao opravdanje razliitim vrstama diskriminacije, time to !e u ime relativizma nekoj deci biti uskra!ena osnovna prava i potrebe. /vo otvara slede!e pitanje, a to je granica do koje moemo da idemo u pogledu relativizma. .ko prihvatimo da je detinjstvo drutveno iskonstruisano i da se konstruie u diskursu, onda ne postoji neto to bi bilo autentino detinjstvo po sebi, pravo dete, isl, ve! moramo da analiziramo proces kojim razliite diskurzivne prakse proizvode razliita detinjstva od kojih je svako pravo u okviru svog vlastitog reima istine. Deenje ovih dilema lei u pokuaju da se premosti jaz izmeu univerzalistikih apstrakcija o dejem razvoju i realnosti svakodnevnih iskustava dece "Koodhead, +222#. Kontekstualizacija ne znai negiranje postojanja univerzalnih principa, niti ublaavanje njihove snage. /na samo podse!a da univerzalni principi ne vrede ukoliko ne mogu smisleno da se primene u odreenom kontekstu i na odreenu situaciju "napr. odnos kolovanja i rada#. ; tom smislu je vano da se jasno artikulie veza izmeu teorije i prakse o dejem razvoju, sa jedne strane, i moralnih i politikih imperativa da se intervenie u zatiti prava dece, sa druge strane. 8rvi korak je da se ekspliciraju pretpostavke o detinjstvu koje se nalaze u osnovi razvojno psiholokih istraivanja i da se speci$ikuju konteksti na koje se rezultati mogu odnositi. 'ano je da se identi$ikuju osnovne karakteristike razvoja koje su zajednike svoj deci, kao i osnovne bazine $izike emocionalne i psiholoke potrebe dece koje moraju da se zadovolje. .li podjednako je vano i da se kae kako se nain izraavanja i zadovoljavanja ovih potreba zavisi od drutvenog, politikog i kulturnog konteksa "Koodhead, +222; +22:#

/snovni zadatak psihologije je rekonstrukcija modela dejeg razvoja, da bi taj model mogao da obuhvati razliita detinjstva, a da u isto vreme promovie osnovna deja prava i potrebe, ukljuuju!i i njihovo pravo da da uestvuju u procesu odreivanja pravca i toka sopstvenog razvoja. 8omeranje $okusa istraivanja i teorija sa dece kao objekta istraivanja na decu kao u"esnike u tom procesu, ima za cilj adekvatnija saznanja o razvoju koja ne!e biti nuno <odraslocentrina=, ve! !e uzimati u obzir i perspektivu dece. Cedan od problema univerzalistikog miljenja je nedostatak prostora za pregovaranje, budu!i da se unapred propisuje ono to je univerzalno vae!e. Ieutim u praksi nema nieg vanijeg od meusobnog pregovaranja svih aktera koji su ukljueni u podsticanje i podravanje dejeg razvoja. ;koliko se prizna da postoje multiple perspektive u pogledu na deji razvoj, onda moemo da zakljuimo da razvojne norme ne mogu da budu jednom za svagda utvrene niti uni$ormne, ve! da moraju da budu podlone meusobnom pregovaranju izmeu svih koji taj razvoj podravaju i koji su za njega zainteresovani. 'eoma vanu ulogu u procesu pregovaranja treba da imaju deca, budu!i da imaju svoja gledita i speci$ina iskustva koja zasluuju da budu sasluana, kao i odgovaraju!e kompetencije koje zasluuju da budu uvaene. /vaj proces garantuje kvalitet u implementaciji prava deteta, tj. ve!u sigurnost da !e odluke koje odrasli donose o deci i sa decom, biti u njihovom najboljem interesu.

'iteratura( +. .rijes, A. "+2:2#: &ekovi detinjstva. Eavod za udbenike i nastavna sredstva: Heograd. ). Harker, D "+25:#: )cological ps*cholog*. -tan$ord ;niversitL 8ress: -tan$ord. 9. ,ejanovi!, '. "+222#: 8articipacija mladih 6 uvodna razmatranja. ;: 8ei!, I.,Hrankovi!, H., >omanovi!?Iihajlovi!, -. i ,ejanovi!, '. "&ds.#, +articipacija mladih pod lupom. Cugoslovenski centar za prava deteta: Heograd. 1. ,onaldson, I "+2B:#: %m deteta. Eavod za udbenike i nastavna sredstva: Heograd

0. ,enks, K. ")**1#: 8ostmoderno dete. ;: >omanovi!, -."&d.#: Sociologija detinjstva. Eavod za udbenike i nastavna sredstva: Heograd. 5. Aoucault, I. "+2BB#: Discipline and +unish. .llen @ane: @ondon. B. Jart, D. .. "+22B#: ,hildren-s +articipation . /he /heor* and +ractice o$ 0nvolving 1oung ,itizens in ,ommunit* Development and )nvironmental ,are. 7eF Mork: ;nice$. :. Knuttson, K& "+22B#: ,hildren( 2oble ,auses or 3orth* ,itizens . .rena%;nice$: .ldershot. 2. @a Aontaine "+2B2#: Se4 and 5ge as +rinciples o$ Social Di$$erentiation. .cademic 8ress: @ondon +*. @andsdoFn, N. ")**+#: +romoting ,hildren6s +articipation in Democratic Decision 7aking. Alorence: 3nnocenti Desearch Oentar ++. @andsdoFn, N. ")**0#: /he )volving capacities o$ the child. 3nnocenti Desearch Oentar: Alorence +). 8raut, .. i ,ejms, . ")**1#: 7ova paradigma za sociologiju detinjstvaP 8oreklo, obe!anja i problemi. ;: >omanovi!, -."&d.#: Sociologija detinjstva. Eavod za udbenike i nastavna sredstva: Heograd. +9. Dichman, C. I. G HoFen, @.N. "+22B#: -chool $ailure: an ecological interactional?developmental perspective. ;: Araser, I. "&d.#: Risk and resilience in childhood( an ecological perspective. 7.-K 8ress: Kashington, ,.O. +1. Dogo$$, H. "+22*#: 5pprenticeship in thinkinh( ,ognitive development in social conte4t. /Q$ord ;niversitL 8ress: 7eF Mork. +0. -uper, O. I. G Jarkness, -. ")**)#: Oulture -tructures the &nvironment $or ,evelopment. 8uman Development, 10, pp. )B* ? )B1 +5. 'alsiner, C. "+2:2#: 8uman Development and ,ulture( /he Social 2ature o$ +ersonalit* and 0ts Stud*. Iassachusetts % >oronto : @eQsington Hooks. +B. 'ukovi! (ahovi!, 7. ")***#: +rava deteta i me#unarodno pravo. Cugoslovenski centar za prava deteta: Heograd.

+:. Koodhead, I. "+22:#: OhildrenRs Dights and OhildrenRs development: Dethinking the 8aradigm. ;: &ugeen 'erhellen, &d. %nderstanding ,hildren-s Rights 9hent +apers on ,hildren-s Rights, 7o. 9, pp. +)06+1+. +2. Koodhead, I. "+222#: Deconstructing ,evelopmental 8sLchologL 6 -ome Airst steps. ,hildren : Societ*! 'olume +9, pp. 9 6 +2.

'ranjeevi!, C. Dazvojno?psiholoki aspekt Konvencije o pravima deteta. !edagogija, )**5, br. 1, str. 152 6 1B:
+