KOMPARATIVNI EKONOMSKI SISTEMI

ispitna pitanja
01. Pojam i predmet komparativne analize savremenih privrednih sistema 02. Osnovno odreenje i definisanje privrednih sistema 03. Grupisanje (tipologija privrednih sistema 0!. "rednovanje uspe#nosti privrednih sistema 0$. %poredni metod i poreenje privrednih sistema 0&. Poreenje stvarnih privrednih sistema i njihovih modela 0'. Poreenje privrednih sistema i njihove uspe#nosti 0(. %poredna analiza osnovnih odredni)a privrednih sistema* svojina 0+. %poredna analiza osnovnih odredni)a privrednih sistema* dono#enje odluka 10. %poredna analiza osnovnih odredni)a privrednih sistema* motiva)ije 11. %poredna analiza osnovnih odredni)a privrednih sistema* kordina)ioni mehanizmi 12. Privredni sistem i ekonomska politika 13. ,onopoli i njihovo regulisanje 1!. -ksterni efekti i aktivnosti dr.ave 1$. /avna do0ra i javna potro#nja 1&. Proizvodnja sa opadaju1im tro#kovima i rastu1im prinosima 1'. ,oderna tr.i#na privreda i uloga dr.ave 1(. /avna do0ra i javna potro#nja i preraspodela dohotka i uloga dr.ave 1+. 2azvijene tr.i#ne privrede na prelasku u novi vek 20. "elika depresija3 kenzijanski kon)epti i rezultati 21. ,onetarizam i rezultati ekonomskih politika zasnovanih na njemu 22. 4eorije i politike ra)ionalnih ekonomskih o5ekivanja i rezultati 23. 4eorije ekonomije ponude i rezultati ekonomskih programa 2!. -lementi pro)esa transforma)ije sa )entralno6planske na tr.i#nu privredu* makroekonomska sta0iliza)ija i kontrola 2$. -lementi pro)esa transforma)ije sa )entralno6planske na tr.i#nu privredu* formiranje ra)ionalnih )ena i tr.i#te 2&. -lementi pro)esa transforma)ije sa )entralno6planske na tr.i#nu privredu* transforma)ija preduze1a dr.avnog sektora 2'. "rste privatiza)ije* interna privatiza)ija 2(. "rste privatiza)ije* eksterna privatiza)ija 2+. "rste privatiza)ije* deljenje deoni)a 30. -lementi pro)esa transforma)ije sa )entralno6planske na tr.i#nu privredu* redosled mera za prelaz sa planske na tr.i#nu privredu 31. O5ekivana i neo5ekivana kretanja u pro)esu tranzi)ije privreda isto5ne i )entralne -vrope 32. 2estruktuiranje industrije i preorijenta)ija trgovine zemalja )entralne i isto5ne -vrope* faktori koji ote.avaju restruktuiranje 33. 2estruktuiranje industrije i preorijenta)ija trgovine zemalja )entralne i isto5ne -vrope* rast i konstruktivna faza restruktuiranja 3!. 2estruktuiranje industrije i preorijenta)ija trgovine zemalja )entralne i isto5ne -vrope* restruktuiranje preduze1a 3$. 7trukturne promene privreda )entralne i isto5ne -vrope 3&. 2azvijanje konkurentske industrijske osnove* isto5noazijski model 3'. -konomsko 5udo versus kriza u privredama isto5ne 8zije* izvori rasta i efikasnost investi)ija 3(. -konomsko 5udo versus kriza u privredama isto5ne 8zije* uloga politika i institu)ija u promovisanju 0rzog rasta 3+. 9astanak i uzro)i krize privreda isto5ne 8zije !0. :ndustrijska politika zemalja u tranzi)iji

!1. ;ineska ekonomska reforma* ini)ijalni uslovi !2. Glavna o0ele.ja kineskog pristupa reformi 1

!3. ;ineska ekonomska reforma* reforma u poljoprivredi !!. ;ineska ekonomska reforma* strane direktne investi)ije !$. ;ineska ekonomska reforma* reforma spoljne trgovine !&. ;ineska ekonomska reforma* reforme u sektoru industrije !'. ;ineska ekonomska reforma* istorijski izvori pro0lema u industriji !(. ;ineska ekonomska reforma* nere#eni pro0lemi i )iljevi teku1ih reformi !+. ;omparativna analiza uspe#nosti savremenih privrednih sistema* privredni rast $0. ;omparativna analiza uspe#nosti savremenih privrednih sistema* efikasnost $1. ;omparativna analiza uspe#nosti savremenih privrednih sistema* sta0ilnost $2. ;omparativna analiza uspe#nosti savremenih privrednih sistema* otvorenost $3. ;omparativna analiza uspe#nosti savremenih privrednih sistema* raspodela $!. ;omparativna analiza uspe#nosti savremenih privrednih sistema* standard i kvalitet .ivota $$. Privredni sistem3 ekonomska politika i perspektiva daljeg razvoja 72 /ugoslavije* izgradnja novog tr.i#nog sistema $&. Privredni sistem3 ekonomska politika i perspektiva daljeg razvoja 72 /ugoslavije* privredni sistem i ekonomska politika 72 /ugoslavije u periodu sank)ija (1++262000 $'. Privredni sistem3 ekonomska politika i perspektiva daljeg razvoja 72 /ugoslavije* perspektive daljeg razvoja i afirma)ija tr.i#ne privrede

SKRAENICE
<=P 6 0ruto doma1i proizvod 2

-% 6 -vropska %nija -> 6 -vropska >ajedni)a :i?- 6 :sto5na i ?entralna -vropa 78= 6 7jedinjene 8meri5ke =r.ave 7=: 6 strane direktne investi)ije 7-" 6 savet za uzajamnu ekonomsku pomo1 7@2/ 6 7o)ijalisti5ka @ederativna 2epu0lika /ugoslavija 72/ 6 7avezna 2epu0lika /ugoslavija 7772 6 7avez 7ovjetskih 7o)ijalisti5kih 2epu0lika 4"-s 6 toAnship and village enterprises (gradska i seoska preduze1a >u2 6 zemlje u razvoju >u4 6 zemlje u tranzi)iji

I. UVOD U KOMPARATIVNO IZUAVANJE

:. P2:"2-=9: 7:74-,: : %PO2-=98 898B:>8
3

01. POJAM I PREDMET KOMPARATIVNE ANALIZE SAVREMENI SISTEMA

PRIVREDNI

9akon Prvog svetskog rata po5inje da se formira uporedna analiza privrednih sistema kao pose0na nau5na dis)iplina. 9a pojedinim univerzitetima u 78= pristupa se izu5avanju prvih iskustava so)ijalisti5ke izgradnje u 7ovjetskom savezu3 sa te.i#tem na ispitivanju sposo0nosti )entralno6planskog sistema da re#ava klju5ne ekonomske pro0leme. 4ada dolazi i do prvih kompara)ija kapitalisti5kog i so)ijalisti5kog sistema (superiornost kapitalizma sa stanovi#ta efikasnosti privreivanja . Ova o)ena se3 donekle3 u0la.ava posle velike ekonomske krize krajem C206ih i po5etkom C306ih. 4ada su nastupili !"#$%i i &'$#a'ni p$()*)+aji u pro)esu kapitalisti5ke reproduk)ije. % 7ovjetskom 7avezu zapo5eo je period "#(,an) in!"st(ija'i,a-ij) ,)*'j) sa izrazito visokom dinamikom privrednog rasta. %poredo sa izu5avanjem prakse sovjetske privrede o.ivljavaju i teorijkse de0ate o razliitim modelima centralno-planske i trine socijalistike privrede . 4ada3 kao i posle =rugog svetskog rata3 glavno mesto u tim polemikama zauzima problem racionalne alokacije resursa u odsustvu trinog formiranja cena roba i faktora proizvodnje. %poreivanje dva onovna tipa sistema imalo je vi#e deskriptivan i institu)ionalni3 a manje teorijski i analiti5ki karakter. 8k)enat je 0io na fundamentalnim razlikama izmeu kapitalizma i so)ijalizma. Promene na politikoj i ekonomskoj karti sveta polse =rugog svetskog rata u mnogome su pro#irile mogu1nosti uporednog izu5avanja razli5itih privrednih sistema. Pored 77726a3 formiraju se i druge so)ijalisti5ke zemlje koje imaju niz sistemskih i razvojnih spe)ifi5nosti. =rugo3 iz antikolonijalne 0or0e i pro)esa dekoloniza)ije u 8fri)i3 8ziji i Batinskoj 8meri)i ponikao je veliki 0roj novooslo0oenih zemalja. Pro#irena je grupa so)ijalisti5kih zemalja i izvan evropskih grani)a. %voenjem sa*$"p(a.'janja " J"&$s'a.iji po5etkom C$06ih godina3 do0ijen je i prvi prakti5ni primer zemlje D trinog socijalizmaD. =va osnovna tipa privrednih sistema su se meuso0no su#tinski razlikovali prema preovlaujuem tipu svojine i koordinacionom mehanizmu iz 5ega se zatim izvode i sve ostale sistemske razlike. : pored mnogih sli5nih sadr.aja u komparativnim studijama meu njima postoje i zna5ajne razlike. One se ti5u osnovnih defini)ija3 kategorija i kriterija grupisanja savremenih privrednih sistema kao i samih metoda kompara)ije. Autori marksistike orijentacije na Zapadu vi#e su polemisali oko definisanja i analize razliitih naina proizvodnje i njihove artikula)ije u pojedinim istorijskim fazama razvoja. Oni su se manje 0avili uporednom analizom razli5itih privrednih sistema kao konkretnih izraza dominiraju1ih na5ina proizvodnje. Autori nemarksistike tradicije vi#e koriste strukturalistiki i funkcionalni pristup koji dopu#ta da se 5esto zao0iu i zamagle su#tinska3 polit6ekonomska pitanja prilikom uporeivanja privrednih sistema. U literaturi istono-evropskih zemalja (C'06ih i C(06ih godina poklanja se zna5ajna pa.nja uporednoj analizi savremenih privrednih sistema3 funk)ionisanje pojedinih delova drugih sistema i njihovih konkretnih re#enja izu5avalo se naj5e#1e samo iz teorijskih razloga3 0ez te.nje da se koriste tua iskustva. 4okom C'06tih i C(06tih godina savremeni procesi u svetskoj privredi i zahtevi novog vremena uti)ali su na postepenu promenu fizionomije i na ve1u usagla#enost u pristupu uporednog izu5avanja savremenih privrednih sistema. ,nogo ve1i naglasak dat je na takva poreenja kojima se razli5ita uspe#nost privrednih sistema dovodi u vezu sa razlikama u na5inu njihovog funk)ionisanja (posmatrano u )elini i u pojedinim segmentima . 4ome je doprineo i na"/n$0ist(a1i.a/%i (a! na ovom podru5ju tokom C'06tih koji se odvija u prav)u dalje razrade teorijskih modela privrednih sistema 3 kao i u prav)u reavanja metodolokih problema u vezi sa operacionalizacijom osnovnih kriterijuma uspenosti privrednih sistema i njihovog vrednovanja . %mesto glo0alnog poreenja kapitalizma i so)ijalizma3 sve ve1a pa.nja se poklanja praktinim iskustvima i komparaciji pojedinanih delova i elemenata privrednih sistema. <udu1i da se ovom novom orijenta)ijom uspostavlja /.(2+a .),a i,*)3" p(i.()!ni4 sist)*a i p(i.()!n$& (a,.$ja te.i#te istra.ivanja 0ilo je sve vi#e na uporednoj analizi uspenosti alternativnih privrednih sistema i odgovarajuih strategija razvoja na razliitim nivoima razvijenosti. Ovakav pristup omogu1io je i pre)iznije definisanje samog predmeta komparativne analize savremenih privrednih sistema3 a to je da* 1. razvija op#tu teoriju privrednog sistemaE 2. utvrdi karakteristike osnovnih tipova privrednih sistema i njihove varijeteteE 3. razvija metodologiju za uporeivanje i vrednovanje privrednih sistemaE !. vrednuje uspe#nost privrednih sistemaE $. o0ja#njava na5in re#avanja osnovnih ekonomskih pro0lema u zavisnosti od tipa privrednog sistema. 4

?ilj moderne komparativne analize nije da po nekim apriornim3 ideolo#kim kriterijumima presuuje koji sistem je progresivniji u ekonomskom3 so)ijalnom i svakom drugom pogledu. Nj)n -i'j je da na osnovu #to egzaktnijih pokazatelja utvruje u kojoj je meri svaki sistem u stanju da realizuje )iljeve (ekonomske3 so)ijalne i sve druge koje se0i postavlja kao stvar svojih su#tinskih3 klasno6so)ijalnih i istorijsko6 )iviliza)ijskih opredeljenja. 8ko jedan privredni sistem sa svojim osnovnim odredni)ama (svojinski aran.man3 alokativni i upravlja5ki mehanizam3 motiva)ioni sistem i na5in dono#enja odluka ne usmerava i ne podsti5e ekonomske u5esnike ka novim razvojnim perspektivama i ka ve1oj uspe#nosti u o0lasti privrednog rasta3 efikasnosti3 ka ekonomskoj i so)ijalnoj sta0ilnosti3 onda on3 nezavisno od ideolo#kog i dru#tveno6politi5kog odreenja3 gu0i svoj istorijsko6progresivni karakter (umesto da u0rzava on usporava razvoj materijalne osnove dru#tva . 7a tom 5injeni)om se suo5avaju sve zemlje i svaka nastoji da3 u zavisnosti od sopstvene situa)ije3 od tipa dru#tveno6ekonomskog sistema3 nivoa razvijenosti i postoje1ih odnosa snaga u dru#tvu3 ove pro0leme re#ava #to efikasnije. ang-lista zemalja prema stepenu razvijenosti i drutveno-ekonomskoj efikasnosti se za samo nekoliko de)enija zna5ajno izmenila. ;ao posledi)a u0rzanog razvitka3 u nekima su se zao#trile dru#tvene protivure5nosti3 u drugima su se u0la.ile. 9egde je do#lo do punog iskori#1enja razvojnih prednosti i efikasnog prilagoavanja dinami5kim pro)esima prestuktuiranja svetske privrede (zahvaljuju1i 0rzim tehnolo#kim prodorima . % drugima su upravo nefleksi0ilni privredno6sistemski mehanizmi usporili razvojne pro)ese. !omparativna analiza savremenih privrednih sistema se 0avi slede1im pitanjima* 1. kakva su drugde pravila pona#anja3 sistemski mehanizmi i ekonomska politika koji uti5u na odluke ekonomskih u5esnika o aloka)iji proizvodnih resursaE 2. kakvi su motiva)ioni impulsi za #to ra)ionalnije privreivanje3 a kakve su sank)ije za ekonomske proma#ajeE 3. kako se vr#i usklaivanje )iljeva pojedina)a sa zajedni5kim dru#tvenim )iljevimaE !. kako se relativiziraju neiz0e.ni so)ijalno6klasni konflikti u pro)esu proizvodnje i raspodele novostvorene vrednostiE $. da li se i koliko neka od tih iskustava mogu iskoristitiE &. u kojoj meri razlike u privrednim sistemima i ekonomskoj politi)i pojedinih zemalja uti5u na razlike u njihovoj uspe#nostiF Poreenje razliitih privrednih sistema o0oga1uje poznavanje sopstvenog sistema3 omogu1uje realnije sagledavanje njegovih prednosti i nedostataka i daje sugestije o organiza)ionim i operativnim promenama usmerenim na po0olj#avanje njegovog funk)ionisanja i efikasnosti. ;rajem C(06ih i po5etkom C+06ih na prostorima 0iv#eg 77726a i u zemljama :sto5ne i ?entralne -vrope (:i?- dolazi do kraha socijalistikih sistema i do "ormiranja novih drava u kojima se ukida monopol komunisti5ke partije3 dr.avna svojina kao dominatni svojinski o0lik i )entralno6planski sistem upravljanja privredom. 9a glo0alnom planu dolazi do formiranja novih odnosa vojnih3 politi5kih i ekonomskih snaga. SAD postaju !$*inatni )%$n$*s%i5 .$jni i p$'iti/%i 6a%t$( u odnosu na ostale )entre mo1i* usiju3 !inu3 "apan i #$. ;ao sastavni deo ovih glo0alnih promena i pro)esa do#lo je do teritorijalne i politike dezintegracije #$ % i do "ormir"anja novih drava na jugoslovenskim prostorima. >ajedno sa nestankom 7@2/ do#lo je i do ukidanja privrednog sistema koji se oslanjao na %samoupravni trini model% i na drutvenu svojinu kao dominantan svojinski odnos. % novim ekonomskim i politi5kim uslovima n) &"#i s) s.(4a uporednih istraivanja savremenih privrednih sistema. 9aprotiv3 oslo0oen prethodnih ideolo#kih predrasuda otvara se prostor o0jektivnim komparativnim istra.ivanjima slo.enih (meu zavisnosti privredno6sistemskih mehanizama i institu)ija i njihovog uti)aja na dru#tveno6ekonomsku uspe#nost. %mesto poreenja op#tih tipova i modela privrednih sistema naglasak je na uporednom izuavanju procesa i preo&raaja do kojih dolazi u svim zemljama i sistemima. 4o pogotovo va.i za zemlje :i?- koje se nalaze u tranziciji iz komandne u trinu privredu sa 0rojnim ekonomskim3 so)ijalnim i politi5kim protivure5nostima i konfliktima. P($&'a2)nj)* t(1i2n) p(i.()!)5 s.$jins%$& p'"(a'i,*a i .i2)pa(tijs%$& sist)*a 0rzo se pokazalo da se ne mo.e automatski stvoriti neophodna ekonomska i so)ijalna sta0ilnost3 izgraditi institu)ije tr.i#ne privrede i pokrenuti uspe#ni razvojni pro)esi. 2azli5iti pristupi i uspe#nosti u 5

re#avanju pro0lema tranzi)ije tokom C+06ih su istovremeno i najinteresantnije podru5je komparativnih istra.ivanja za ovu grupu zemalja. : u razvijenim privredama3 suo5enim sa izazovima nove tehnolo#ke revolu)ije i zahtevima dinami5nog privrednog rasta3 pove1anja produktivnosti i meunarodne konkurentnosti3 dolazi do* 1. zna5ajnih promena osnovnih privredno6sistemskih odredni)a3 mehanizama i insitu)ijaE 2. deregula)ija ekonomske aktivnosti3 li0eraliza)ija i reafirma)ija tr.i#nog mehanizmaE 3. ja5anje redistri0utivnih mehanizama dr.ave kojima se relativiziraju so)ijalni konflikti i protivure5nosti razvoja na 0azi kapital6odnosaE !. sve neposrednije uklju5ivanje zaposlenih u pro)esu reproduk)ije putem u5e#1a u odlu5ivanju i raspodeli profitaE $. interna)ionaliza)ije proizvodnje i kapitala i sve intenzivnije povezivanje proizvodnih3 komer)ijalnih3 finansijskih i informa)iono6tehnolo#kih )entara 78=3 /apana i -vrope.

07. OSNOVNO ODRE8ENJE I DE9INISANJE PRIVREDNI

Prema 'ptoj teoriji sistema3 svaki sistem sastoji se od* 1. skupa delova koji formiraju neku funk)ionalnu )elinuE 2. na5ina povezivanja i intenziteta veza izmeu pojedinih delovaE 3. prin)ipa (pravila na osnovu kojih se ti delovi povezuju u )elini.

SISTEMA

;ad je re5 o privrednom sistemu3 neophodno je otkriti njegove osnovne (sastavne delove3 njihovu meuso0nu povezanost i prin)ipe na osnovu kojih on funk)ioni#e. ;ao relativno samostalna )elina3 privredni sistem je samo !)$ !("2t.)n$& sist)*a koji o0uhvata jo# i pravni3 politiki i druge podsisteme. >a razumevanje dinamike (unutra#njih pokreta5kih snaga jednog drutvenog sistema potre0no je sagledati glavne prav)e delovanja i meuso0nog uti)aja osnovnih podsistema. P(i.()!ni sist)* je dominantan u odnosu na ostale3 jer je najotvoreniji3 a istovremeno je i najve1i 0roj njegovih veza sa ostalim podsistemima3 u okviru dru#tvenog sistema. =akle3 unutranja dinamika i pokretake snage privrednog sistema i njegovi efekti prostiru se kroz politi5ki3 pravni3 i ostale podsisteme dru#tvenog sistema sa sna.nim dejstvom3 nego #to ovi povratno uti5u na njega. (itna karakteristika privrednog sistema je njegova viedimenzionalnost. =akle3 privredni sitem ne mo.e se definisati (opisati samo pomo1u jedne odredni)e3 pa makar to 0io dominantan o0lik svojine ili koordina)ioni mehanizam3 .)+ p$*$+" 2i()& s%"pa $!()!ni-a. Privredni sistem je skup institucija i mehanizama za dono#enje i implementa)iju odluka koje se ti5u proizvodnje3 raspodele3 razmene i potronje u jednoj zemlji i u odreenom vremenskom periodu. Privredni sistem3 definisan kao na5in organizovanja i institu)ionalizovanja ukupne privredne aktivnosti podrazumeva ()&"'isanj) s.i4 $!n$sa %$ji i, ti4 a%ti.n$sti p($isti/" . Prema ". Golesovskom postoje etiri glavne komponente privrednog sistema* 1. resursi (sredstva za proizvodnju3 ljudski faktor3 tehni5ko6tehnolo#ko znanje3 preduzetni#tvo i organiza)ione sposo0nosti3 prirodna 0ogatstva E 2. uesnici (ljudi u razli5itim situa)ijama i ulogama i sa razli5itim )iljevima i preferen)ijama kao proizvoa5ke i potro#a5ke jedini)e3 kao firme i doma1instva i kao dr.ava u svojstvu proizvoa5a i potro#a5aE 3. procesori (to su pojedini aspekti i rezultati aktivnosti ekonomskih u5esnika E !. institucije (to su relativno3 sta0ilni tipovi veza i odnosa koji poveziju ekonomske u5esnike i njihove aktivnosti . Prema -. 9eu0ergeru i H. =uffiju3 privredni sistem je drutveno odreeni mehanizam za donoenje ekonomskih odluka (#ta3 kako3 gde3 kada i za koga u tri osnovna podru5ja* 1. proizvodnjaE 2. raspodelaE 3. potro#nja. Privredni sistem je sastavljen od 5etiri3 meuso0no3 povezane komponente* 1. sistem dono#enja odlukaE 2. informa)ioni sistemE 3. sistem motiva)ijaE 6

!. koordina)ioni mehanizam. Prilikom donoenja odluka3 najva.nije pitanje je st)p)n nji4$.) -)nt(a'i,a-ij)5 $!n$sn$ !)-)nt(a'i,a-ij) . 4u tre0a rezlikovati 5etiri o0lika* 1. kompletna centralizacija koja u praksi ne postoji jer to podrazumeva jedinstveni )entralni autoritet koji u datom privrednom sistemu donosi sve odlukeE 2. administrativna decentralizacija u kojoj )entralni autoritet donosi sve odluke i3 istovremeno3 preuzima odgovornost za sprovoenje odluka3 a pravo dono#enja manje zna5ajnih odluka prenosi se na ni.e nivoe odlu5ivanjaE 3. manipulativna decentralizacija koja je sli5na prethodnoj3 ali u kojoj )entralna vlast ne ograni5ava ekspli)itno slo0odu ni.ih nivoa3 a kontrola se o0ez0euje delovanjem na okru.enje u kome se sprovode ak)ije ni.ih nivoaE !. kompletna decentralizacija gde je mo1 dono#enja odluka disperzirana na niz nezavisnih jedini)a. =ok se sistemom dono#enja odluka autoritet rasporeuje na razli5ite donosio)e odluka3 motivacioni sistem se 0avi na5inima %a%$ s) taj a"t$(it)t $#),#)3"j) i sp($.$!i . 7u#tina motiva)ionog pro0lema je u tome kako da jedan u5esnik motivi#e drugog da se pona#a prema njegovim .eljama. % u.em smislu3 motivi i sistem stimulisanja menjaju se u zavisnosti od stepena razvijenosti3 politi5kih3 ideolo#kih i ekonomskih )iljeva pojedinih privrednih sistema. 4i motivi su razli5iti po5ev od onih koji se ti5u zadovoljenja fiziolo#kih potre0a3 do onih koji proizilaze iz sistema materijalne stimula)ije i do nematerijalnih o0lika nagraivanja (npr. slu5aj sa motivima menad.era u krupnim korpora)ijama i direktora preduze1a u )entralno6planskim privredama . )n"ormacioni sistem uklju5uje mehanizme i kanale za prikupljanje3 prenos3 o0radu3 skladi#tenje i analizu ekonomskih informa)ija. Ova komponenta o0ez0euje donosio)ima odluka neophodne informa)ije o okru.enju i o ak)ijama i postup)ima drugih u5esnika. Postoje tri osnovna tipa informacionih signala* 1. )ene (ro0a i faktora proizvodnje E 2. poda)i o fizi5kim veli5inama (inputi3 output3 kapa)iteti3 itd. E 3. planski zada)i (pokazatelji . :nforma)ije se mogu o0ez0editi* 1. unutar date sredine (npr. u okviru samog preduze1a E 2. spoljaE 1. horizontalnim kanalima (od kupa)a ili konkurenata E 2. vertikalnim kanalima (npr. sistemom o0aveznih klasnih pokazatelja . 7vaki privredni sistem raspola.e pose0nim koordinacionim mehanizmom. O!'"%) mnogih pojedina5nih ili udru.enih u5esnika mogu se meuso0no povezivati ili koordinisati na tri na5ina* 1. snagom tradi)ijeE 2. tr.i#temE 3. planom. $ prvom sluaju3 koordina)ija se o0ez0euje spe)ifi5nom dru#tvenom nadgradnjom3 koja se zasniva na naturalnoj proizvodnji i pridr.avanju pravila i o0i5aja tradi)ionalnih dru#tava u kojima se ro0na proizvodnja tek za5inje. ;ada je re5 o tritu3 Dnevidljiva rukaD kao koordina)ioni mehanizam zasniva se na tri klju5ne postavke* 1. svaki pojedina) je motivisan sopstvenim interesomE 2. ro0e i usluge se o0ez0euju putem razmene sa drugim u5esni)imaE 3. pojedina) u te.nji da ostvari sopstvene )iljeve3 a u konkuren)iji sa ostalima3 istovremeno maksimira i #ire3 dru#tvene )iljeve. &lan je sistem koordina)ije privredne aktivnosti eI ante3 #to3 u na5elu o0ez0euje da se zada)i i )iljevi ostvaruju 0r.e i lak#e3 zatim da se smanje neizvesnost u vezi sa pona#anjem ostalih u5esnika3 i najzad3 da se donose ra)ionalnije investi)ione odluke i internalizuju efekti eksterne ekonomije.

0:. ;RUPISANJE <TIPOLO;IJA= PRIVREDNI

7

SISTEMA

:z osnovnih odred0i o pojmu3 sadr.ini3 osnovnim komponentama i na5inu funk)ionisanja privrednih sistema mogu se izvesti ! osnovna kriterija njihovog grupisanja* 1. prema karakteru vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju i oblicima prisvajanja koji iz njega proizilaze (privatna3 dr.avna i dru#tvena svojina . 2e5 je o dominiraju1em3 preovlauju1em o0liku svojine uz koji3 istovremeno3 postoje i drugi. 2. prema sistemu donoenja 'ekonomskih( odluka J osnovna razlika je u nivou njihove )entraliza)ije3 odnosno de)entrtaliza)ije. Postoje 2 osnovna nivoa dono#enja odluka* prete.no )entralizovani i prete.no de)entrtalizovani. % prvom slu5aju prava koja se garantuju ni.im nivoima odlu5ivanja mogu se oduzeti diskre)ionim pravom vi#ih. % drugom slu5aju ni.i nivoi odlu5ivanja po osnovu prava svojine ili zakona3 poseduju mo1 dono#enja klju5nih (ekonomskih odluka koja im se ne mo.e oduzeti sem u slu5aju promene )elog sistema. 3. prema motivacionom sistemu3 tj. na osnovu impulsa koji pokre1u ekonomske u5esnike i uti5u na njihovo odlu5ivanje u pro)esu dru#tvene reproduk)ije. M$ti.i i sist)* sti*"'isanja zavise od ekonomskih3 politi5kih3 dru#tvenih i ideolo#kih )iljeva. Oni mogu 0iti materijalni i moralni. % svim savremenim privrednim sistemima primarni motivi ekonomskih u5esnika su materijalne prirode. ,aterijalno stimulisanje je sistem nagraivanja koji dovodi do .eljenog pona#anja u5esnika na taj n5in #to uspe#niji do0ijaju vi#e od manje uspe#nih. Keljeno pona#anje se mo.e o0ez0editi i moralnim stimulisanjem kojim se u5esni)i motivi#u da svoje o0aveze prema dru#tvu ili kompaniji izvr#avaju z0og (javnog priznanja ili odgovaraju1e promo)ije. !. prema nainu alokacije proizvodnih resursa i ekonomskih aktivnosti 3 tj. prema na5inu organiza)ije i povezanosti ekonomskih u5esnika u pro)esu dru#tvene reproduk)ije. 4u se razlikuju tr.i#ni i planski mehanizam povezivanja ekonomskih u5esnika u njihovim ekonomskim aktivnostima. 9a osnovu ovih %(it)(ij"*a koja su3 istovremeno3 i %'j"/n) %$*p$n)nt) s.a%$& p(i.()!n$& sist)*a 3 izvr#ena je tipologija privrednih sistema* 1. !apitalistiki privredni sistemi J privatna svojina nad faktorima proizvodnje3 de)entralizovan sistem dono#enja odluka (u rukama vlasnika faktora proizvodnje . Proizvodnja3 raspodela3 razmena i potro#nja kordinisane su putem tr.i#nog mehanizma3 a u5esnike motivi#u materijalni podsti)aji. 2. Socijalistiki centralno-planski privredni sistemi J dr.avna svojina nad sredstvima za proizvodnju. 7istem dono#enja odluka je3 u su#tini )entralizovan i koordinisan putem planskog mehanizma. Podsti)aji su materijalni i delimi5no moralni. 3. Socijalistiki samoupravni trini privredni sistemi J dru#tvena svojina nad sredstvima za proizvodnju3 sistem dono#enja odluka je u osnovi de)entralizovan3 tr.i#te je osnovni koordina)ioni mehanizam3 motiva)ija materijalne prirode. % evropskim so)ijalisti5kim dr.avama posle radikalnih politi5kih i dru#tveno6ekonomskih promena krajem C(06ih i po5etkom C+06ih dolazi do ukidanja monopola dr.avne svojine i )entralno6planskog upravljanja privredom. :sto va.i i za Dsamoupravni tr.i#ni so)ijalizamD u /ugoslaviji. 7a stanovi#ta tih promena /. ;ornai je predlo.io novu tipologiju &ivih centralno-planksih privreda . Osnovni kriterijum je da li se radi o reformskim ili revolu)ionarnim promenama. 2eforma podrazumeva krupne promene u postoje1em so)ijalisti5kom sistemu ali zadr.ava njegove glavne karakteristike. 2evolu)ija zna5i transforma)iju koja zemlju definitivno odvaja od so)ijalizma. K'j"/na (a,'i%a i,*)3" ()6$(*) i ().$'"-ij) je u tome da li preo0ra.aj (transforma)ija ru#i monopol mo1i vladaju1e ;omunisti5ke partije3 ili neF % sada#njoj fazi tranzi)ije (prelaza iz komandne u tr.i#nu privredu postoje 2 grupe zemalja. Prvu grupu 5ine zemlje :i?- koje su3 sa ve1im ili manjim uspehom3 zavr#ile prvu fazu tranzi)ije koja se odnosi na privatiza)iju dr.avnog sektora u privredi3 zatim na uspostavljanje makroekonomske sta0ilnosti na osnovu tr.i#nih kriterija i na li0eraliza)iju ekonomskih odnosa sa inostranstvom. =rugu grupu 5ine zemlje koje su ili zadr.ale klasi5ne prerogative )entralno6planskog sistema ili jo# nisu ekonomski3 ni politi5ki osposo0ljene za su#tinksu tranzi)iju ka tr.i#noj privredi (;u0a3 =2 ;oreja3 "ijetnam3 dok ;ina z0og svojih spe)ifi5nosti zaslu.uje pose0no mesto . =o zna5ajnih promena u funk)ionisanju privrednih sistema do#lo je poslednjih 206ak godina i u razvijenim zemljama. Promene u razvijenom kapitalizmu 0ile su sporije i evolutivne3 ali kao takve su zna5ajno modifikovale sve klju5ne privredno6sistemske odredni)e* 1. svojinu J u prav)u daljeg razdvajanja prava upravljanja i prava raspolaganja ostvarenim rezultatimaE 2. sistem donoenja odluka J u prav)u ja5anja menad.erstva ali i sve vi#e uklju5livanja zaposlenih u pro)es odlu5ivanjaE 3. motivacije J u prav)u ukidanja tradi)ionalne podele na prisvajanje po osnovu rada i svojine i uvoenje novih o0lika podsti)anja zaposlenihE 8

!. koordinacioni mehanizam J u prav)u fleksi0ilnijeg odnosa izmeu tr.i#nog mehanizma i makroekonomskih funk)ija dr.ave. *ova tipologija privrednih sistema o0uhvata ! grupe* 1. Socijalno-trine i participativne privrede J u o0lsti svojine dolazi do #irenja radni5kog ak)ionarstva i drugih o0lika svojinske (pre raspodeleE de)entralizovan sistem odlu5ivanja L uklju5ivanje zaposlenih na svim nivoima odlu5ivanja (0itan o0lik pa(ti-ipa-ij) E motiva)ioni sistem se razvija u prav)u u5e#1a zaposlenih u raspodeli profita (aktivnopreduzetni5ki motiv svih zaposlenih E koordina)ioni mehanizam3 zajhedno sa reafirma)ijom tr.i#ta3 ja5a redistri0utivne i so)ijalne funk)ije dr.ave. 2. )stale razvijene zemlje J ekonomski (neo li0eralizam3 sa sla0ijim delovanjem redistri0utivnih mehanizama i so)ijalno6za#titnih funk)ije dr.ave. 3. *emlje u tranziciji '*u+( J postigle politi5ki konsenzus oko prelaznog periodaE preo0ra.aj osnovnih privredno6sistemsjkih odredni)a ka modernoj tr.i#noj privredi* privatiza)ija3 li0eraliza)ija3 makroekonomska sta0iliza)ija i koje privode kraju prvu fazu tranzi)ije. !. Socijalistike reformske privrede J pored zna5ajnih promena u njihovim privrednim sistemima dominira dr.avna svojinaE )entralizovano planiranje je sastavni deo mehanizma aloka)ije resursa i upravljanja pro)esom proizvodnje3 razmene3 raspodele i potro#njeE monopol jedne politi5ke partijeE tr.i#na transforma)ija privrede je tek na po5etku. Pose0an pro0lem je klasifika)ija nerazvijenih zemalja Azije+ A"rike i ,atinske Amerike . 4u spada (0M stanovni#tva3 a samo 20M svetskog dohotka. Osn$.n) %a(a%t)(isti%)* 1. ogromne razlike u veliini zemlje 6 teritorijalno i po 0roju stanovnika (:ndija sa preko milijardu stanovnika i preko 206ak zemalja sa manje od milion stanovnika E 2. prema nivou razvijenosti (&0 zemalja ima manje od '00 N dru#tvenog proizvoda po stanovniku3 dok su nekoliko izvozni)e nafte i spadaju u grupu naj0ogatijih zemalja E 3. velike su razlike i po vremenu njihovog nastanka (ve1i 0roj latino6ameri5kih zemalja stekle su nezavisnost u 1+. vekuE niz afri5kih zemalja je steklo nezavisnost tokom C$06ih i C&06ih 20. veka E !. upadljive su razlike u bogatstvu resursa kojima one raspolau (zemlje OP-?6a kontoli#u oko polovine svetske proizvodnje nafte3 neke od njih su zna5ajni svetski proizvoa5i i sna0deva5i va.nih sirovina i primarnih proizvodaE veliki 0roj zemalja oskudev0aju 0ukvalno u svim resursima E $. osetne su razlike u drutveno-politikom ure,enju (kapitalisti5lke zemlje sa Dme#ovitomD ptrivredom3 so)ijalisti5ke )entralno6#lanske privrede3 zemlje sa autoritativnim re.imima3 itd. . Ove zemlje nose slede1e nazive* DnerazvijeneD3 Dnedovoljno razvijeneD3 Dsiroma#neD3 Dzemlje u razvojuD3 DjugD3 Dzemlje tre1eg svetaD3 Dkapitalisti5ka periferijaD. %kidanje so)ijalisti5kog )entralno6planskog sistema u 0iv#em 77726u3 isto5noevropskim zemljama i samoupravnog modela u /ugoslaviji imalo je direktne posledi)e na sla0ljenje so)ijalisti5kih tenden)ija u 8ziji3 8fri)i i Batinskoj 8meri)i. % najve1em 0roju nerazvijenih zemalja preovlauju %apita'isti/%i p($!"%-i$ni $!n$si sa organiza)ijom ekonomske aktivnosti koja je3 pre svega3 podreena ekonomskim3 so)ijalnim i politi5kim interesima doma1eg i meunarodnog kapitala. >a dana#nju tipologiju zemalja u razvoju (>u2 0itna je njihova dalja razvojna polariza)ija. "e1ina ovih zemalja ili i dalje ne uspeva da pree prag nerazvijenosti i apsolutnog siroma#tva ili se suo5ava sa te#kim ekonomskim i so)ijalnim posledi)ama njihovog zavisnog polo.aja u svetskoj privredi.

0>. VREDNOVANJE USPE?NOSTI PRIVREDNI

?:B/-": : @8;4O2: %7P-O9O74:

SISTEMA

'snovni smisao poreenja privrednih sistema je da se nau putevi po0olja#anja performansi jednog privrednog sistema u svetlu njegove osnovne )iljne funk)ije. >a tu svrhu3 na osnovu relevantnih kriterija uspe#nosti3 potre0na je %$*pa(a-ija (),"'tata (a,'i/iti4 p(i.()!ni4 sist)*a koji funk)ioni#u u sli5nim ili razli5itim uslovima. %kupna uspe#nost razvoja jedne zemlje (ostvareni privredni rast3 efikasnost privreivanja3 ekonomska sta0ilnost3 porast standarda3 i dr. je rezultat delovanja 0rojnih faktora. 9

$aktori uspenosti* 1. primarni razvojni faktoriE 2. so)io6istorijski faktoriE 3. privredno6sistematski faktoriE !. ekonomska i razvojna politika. -iljevi i kriteriji uspenosti* 1. privredni rastE 2. efikasnostE 3. sta0ilnostE !. otvorenostE $. raspodelaE &. standard.

-mpirijska istra.ivanja se o0i5no orijenti#u samo na t,.. $sn$.n) i'i p(i*a(n) (a,.$jn) 6a%t$() kao #to su* 1. stanovni#tvo i njegova o0razovna i kvalifika)iona strukturaE 2. instalirani kapital i stepen njegove tehnolo#ke moderniza)ijeE 3. raspolo.ivost prirodnih resursaE !. veli5ina zemlje i unutra#njeg tr.i#ta itd. Mn$&) (a,.ij)n) ,)*'j) uspe#no re#avaju makroekonomske pro0leme (privrednu stagna)iju3 nezaposlenost3 infla)iju3 itd. do0ro osmi#ljenim merama ekonomske i razvojne politike a ne neposrednim promenama privrednog sistema. &rivredno-sistemski faktori i ekonomska i razvojna politika su mnogo fleksi0ilniji3 pa se lak#e i sa mnogo manje tro#kova mogu menjati i pode#avati prema postavljenim )iljevima od primarnih razvojnih faktora3 odnosno so)io6istorijskih i ostalih neekonomskih 5inio)a. OP-28?:O98B:>8?:/8 (,-P% >8":79O74: ?:B/-"8 : @8;4O28 %7P-O9O74: !-A.+/0/!A1/"A 1/2"#-A / 0A!+) A $S&#3.)S+/ 4erenje pomou indikatora -iljevi .kriteriji/ i "aktori uspenosti nisu direktno merljive veli5ine3 ali ih je mogu1e izmeriti posredno pomo1u skupa razli5itih indikatora. :ndikatori reprezenuju ili sumarno izra.avaju #ire kon)epte (dimenzije komponente nego #to su oni sami (porast )ena govori o intenzitetu infla)ije ali je indikator ekonomske nesta0ilnosti . >a pojedine faktore i )iljeve uspe#nosti mogu1e je formirati indikatore koji te veli5ine lako i skoro direktno mere dok je kod nekih veli5ina ova veza veoma sla0a3 indirektna i par)ijalna. P(i'i%$* $p)(a-i$na'i,a-ij) i %$*pa(a-ija je 0olje koristiti samo kvantitativne pokazatelje (statisti5ke informa)ije3 popise itd. . Qesto je neophodno u analizu uklju5iti kvalitativne indikatore za koje nije mogu1e primentiti kardinalnu ili prirodnu skalu merenja (npr. prilikom merenja so)io6istoriskih i drugih neekonomskih merenja . % tom slu5aju mogu1e re#enje je da se defini#e kvalitativni indikator gde se na osnovu prethodno utvrenih kriterija izvr#i rangiranje posmatranih jedini)a J zemalja. =o0ijena rang6lista omogu1ava dalju statisti5ku i ekonometrijsku analizu (meu zavisnosti posmatranog indikatora sa ostalim veli5inama. =efinisanje kvantitativnih pokazatelja je o0jektivno3 univerzalno i uporedivo. ;od kvalitativnih indikatora se ispoljava su0jektivnost u njihovom definisanju i na5inu mrenja. Po nainu izraavanja sve indikatore mo.emo podeliti na .()!n$sn) i nat"(a'n). !orienje drutvenog proizvoda u me,unarodnim komparacijama 0rutveni proizvod ( ostvareni nivo i dinamika se naj5e#1e koristi u me,unarodnim komparacijama stepena razvijenosti. Ovaj visoko agregirani monetarni pokazatelj ima niz manjkavosti. Prvo3 kao agregatni kon)ept ne odra.ava privrednu strukturu i raspodelu ostvarenog proizvoda #to u mnogo 5emu osiroma#uje realnu sliku o datoj privredi i dru#tvuE kao monetarni kon)ept ne odra.ava vrednosti koje su van nov5ane sfere koji ne mogu da se reguli#u ra)ionalnim sistemom )ena preko tr.i#nog mehanizmaE kao vrednosni tr.i#ni kon)ept ne mo.e adekvatno da prika.e rezultate netr.i#nog sektora3 o0last naturalne proizvodnje3 itd. =rugo3 )entralno6planske privrede su sve do po5etka C+06ih iz svog agregatnog proizvodnog indikatora (neto materijalni proizvod isklju5ili sve DneproizvodneD usluge koje nisu neposredno vezane za materijalnu proizvodnju. 7ve takve usluge (usluge za li5ni transport i komunika)ije3 vladine usluge3 ve1ina profesionalnih usluga su uklju5eni u >apadni kon)ept dru#tvenog proizvoda. 7ve zemlje u tranzi)iji su 10

pre#le na meunarodno prihva1en na5in o0ra5una dru#tvenog proizvoda prema metodologiji dru#tvenih ra5una (798 . 4re1e3 !("2t.)ni !$*a+i p($i,.$! <;DP= je ukupna nov5ana vrednost proizvoda3 izra5unatog po tr.i#nim )enama3 proizvedenog u jednoj privredi u datom vremenskom periodu. U%"pni !("2t.)ni p($i,.$! <;NP= je suma svih prihoda koja pripadaju vlasni)ima faktora proizvodnje. G9P je G=P DplusD svi prihodi stanovnika te zemlje na osnovu njihovog ulaganja u inostranstvu DminusD svi prihodi koji pripadaju stran)ima kao rezultat njihovog investiranja u tu zemlju. Qetvrto3 (a,'i%) " ()'ati.ni* -)na*a takoe komplikuju odreivanje i poreenje relativnih nivoa dru#tvenog proizvoda. Po pravilu3 dru#tveni proizvod jedne zemlje ispadne ve1i ako je o0ra5unat na osnovu (relativnih )ena druge zemlje. 2azlog je #to se relativne )ene u svakoj zemlji nalaze u inverznom odnosu prema relativnim koli5inama proizvedenih do0ara. ,nogo 1e 0iti vi#e onih do0ara 5ija je proizvodnja za tu zemlju relativno jeftina i o0rnuto3 ograni5i 1e se proizvodnja onoga #to je za tu zemlju skupo. Peto3 u meunarodnim kompara)ijama sve vi#e se koristi !("2t.)ni p($i,.$! p$ stan$.ni%" *)()n %"p$.n$* *$+i na-i$na'n) .a'"t). &aritet kupovne moi predsatvalja faktor konverzije na)ionalne valute kojima se elimini#u razlike u nivoima )ena razli5itih zemalja. Ovaj konverzni faktor je definisan kao koli5ina na)ionalne valute jedne zemlje potre0ne da se kupi ista koli5ina ro0a i usluga na doma1em tr.i#tu koliko se za jedan N mo.e kupiti u 78=. /zbor zemalja i vremenskog perioda Oto se ti5e iz&ora zemalja kao reprezenata razli5itih privrednih sistema javlja se niz pro0lema. Prvo3 ograni5enost i uporedivost podataka pogotovo kada je re5 o 0iv#im )entralno6planskim privredama i zemljama u razvoju. =rugo3 da 0i se #to vi#e istakao uti)aj privredno6sistematskih faktora na razvojne performanse3 prilikom poreenja tre0a i1i na iz0or zemalja pri0li.no istog nivoa razvijenosti3 pri0li.ne veli5ine i strukturnih i so)io6 istorijskih sli5nosti3 te da su deo #ire regionalne pripadnosti. 4re1e3 neke zemlje z0og svoje veli5ijne vredi uporeivati jedino sa se0i sli5nima (npr. 92 ;ina i :ndija3 odnosno ;u0a3 /amajka3 Gvajana i sl. . =odatnu komplika)iju stvara iz0or adekvatniog vremenskog intervala ili vremenske ta5ke (preseka za koji se vr#e meunarodne kompara)ije. 8ko se .eli istra.ivati i uporeivati privredno6sistematski uti)aj na dru#tveno6ekonomsku uspe#nost onda iz0or vremenskog intervala mora da se ve.e za periode relativno sta0ilnog privrednog sistema. 8ko se prilikom kompara)ija umesto vremenskih serija ide na iz0or jedne ili vi#e vremenskih ta5aka mo.e se desiti da iza0rana godina za jednu zemlju zna5i po5etak nekog dugoro5nijeg razvojnog )iklusa a da je u isto vreme kod druge do#lo do pune realiza)ije efekata takvog )iklusa #to mo.e dovesti do pogre#nih komparatvivnih zaklju5aka o njihovoj uspe#nosti. #-A2$A1/"A Ukupna uspenost zemalja i njihovo meuso&no poreenje zavisi* 1. od iz0ora kriterija na osnovu kojih se to poreenje vr#iE 2. od relativnog zna5aja koji se pridaje pojedinim kriterijumima. !omparativna evaluacija .vrednovanje+ rangiranje/ privrednih sistema zavisi * 1. od njnihove uspe#nosti koju merimo skupom relevantnih kriterijumaE 2. od funk)ije preferen)ije (norme putem koje se vr#i vrednovanje ostvarenih rezultata. Poreenje privrednih sistema nema smisla 0ez3 makar impli)ite3 primene neke norme (vrednosnog suda za vrednovanje ostvarenih rezultata. 9orma mo.e 0iti pravilo po kome rezultati do0ijaju vredosno odreenje (npr. davanje o)ena* Ddo0roD3 Dlo#eD3 DsrednjeD . >na5aj normi postaje o5igledan kada se razli5iti (ekonomski rezultati meuso0no poveziju i kada im se u skladu sa preferen)ijama pridaje ve1i ili manji zna5aj. "rednovanje (evalua)ija je su0jektivan i3 istovremeno3 komparativni postupak. 7u0jektivnost vrednovanja proizilazi iz 5injeni)e da se 0ilo koja o)ena ili sud mogu od0a)iti ukoliko se odustane od norme na kojoj se zasnivaju.

11

7vaki vrednosni sud (o)ena o tome da je ne#to odli5no3 lo#e3 osrednje mo.e se dati samo u odnosu na neku referentnu ta5ku. 2eferentne ta5ke kod komparativnog vrednovanja su3 ili3 neki idealni standard (teorijsko3 optimalno3 re#enje ili neke fiksirane empiri5ke alternative. 9O2,- : P2:O2:4-4: % su#tini postoje 1 vrste normi* klju5ne i analiti5ke. Prva predstavlja normu ili funk)iju preferen)ije onih donosio)a odluka koji stvarno donose odluke. =ruga vrsta predsatvlja normu koju je usvojio analiti5ar u svrhe kompatrativne analize. *orma je zajedni5ki stav3 kriterij ili o)ena pojedina)a3 grupa3 klasa ili 5itavog dru#tva o nekoj (ekonomskoj akstivnosti. 9orme imaju nu.no klasnu dimenziju jer se efekti i posledi)e iza0ranih )iljeva i prioriteta razli5ito odra.avaju na osnovne dru#tvene klase. :z spe)ifi5nosti razli5itih privrednih sistema proizilaze i razli5ite norme i prioriteti3 mada se oni mogu menjati i u okviru istog sistema i time uti)ati na promenu njega samog. 7-B-;?:/8 ;2:4-2:/8 %7P-O9O74: P2:"2-=9:G 7:74-,8 >a empirijsku analizu3 postoje 1 iz&ora kljunih kriterija uspenosti privrednih sistema* 1. iz0or jednog Rnaj0oljegS kriterijuma uspe#nosti3 koji 0i 0io u stanju da )elovito predstavi ukupnu uspe#nost jedne privrede i njenog sistema (reprezentativni kriterijum . 8li3 tre0a 0iti oprezan u iz0oru onog koji 0i sinteti5ki iskazao sve 0itne aspekte uspe#nosti jedne privrede. 2. selek)ija ve1eg 0roja kriterijuma pomo1u kojih 0i moglo da se formira Rprofil privredne uspe#nostiS. <olji je ve1i 0roj kriterija uspe#nosti. 4ime se o0ez0euje )elovitiji uvid u uspe#nost jedne privrede i omogu1uje o0jektivnije poreenje zemalja i efikasnosti njihovih privrednih sistema i ekonomske i razvojne politike. ;od vi#ekriterijumskog pristupa se menjaju prioriteti kriterijuma u zavisnosti od spe)ifi5nosti privrednog sistema. ;riterijumi mogu 0iti komplementarni3 ali i konfliktni. Ostvarivanje jednog kriterijuma 5esto zahteva .rtvovanje nekog drugog )ilja. 8ko je zemlja uspe#na u odnosu na svoj najva.niji )ilj3 to zna5i da raspola.e i uspe#nim privrednim sistemom3 odnosno3 efikasnom i razvojnom politikom. O0rnuto3 neuspeh u ostvarivanju najva.nijeg prioriteta govori o nesposo0nosti privrednog sistema i pogre#ne ekonomske razvojne politike.

0@. UPOREDNI METOD I PORE8ENJE PRIVREDNI

SISTEMA

2etod zna5i postupak (put za otkrivanje su#tine neke stvari ili pojave. Osnovni zadatak nauke je da iza3 na prvi pogled neureenih pojavnih o0lika3 otkriva njihovu su#tinu3 tj. unutra#nju strukturu3 sadr.aj i zakonitosti. &ore,enje kao op#ti misaoni postipak se javlja u svakom o0liku nau5nog istra.ivanja. Uporedni metod je nastojanje da se )elokupno dru#tvo ili pojedine vrste dru#tvenih pojava3 prou5avaju u svim svojim razli5itim o0li)ima koji nastaju usled razli5itih dru#tveno6istorijskih i prirodnih uslova. 4o zahteva ispitivanje kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika. *adaci uporednog metoda su sistematsko ispitivanje glo0alnih dru#tava ili nekih njenih pojava3 njihovo o0ja#njavanje3 njihove meuso0ne veze3 uzro)i3 posledi)e i istorijska dimenzija promena. Prilikom primene uporednog metoda u analizi savrenmenih privrednih sistema tre0a imati u vidu da su privredno6sistemske veze i odnosi uvek dvostrani i materijalni i dru#tveni3 a to slu.i za otkrivanje su#tine jednog sistema. %poredni metod sadr.i 7 !i*)n,ij)* o0jektivnu i vrednosnu. '&jektivno merilo poreenja i vrednovanja privrednih sistema mora da se osloni na 5 bitne preference 'norme(* 1. u kojoj meri privredni sistem odra.ava istorijsku ulogu razvoja proizvodnih snaga i produk)ionih odnosaE 2. u kojoj meri dati privredni sistem3 u zate5enim uslovima na datom nivou razvijenosti3 uti5e na maksimiziranje ekonomskih rezultata i koliko to 5ini ra)ionalno (efikasno . Postoje 1 metoda uporedne analize privrednih sistema* 12

1. -ertikalni J vr#i se poreenje u )elini (tzv. )ase 0T )ase pristup E 2. 6orizontalni J poreenje se vr#i par)ijalno3 po pojedinim komponentama (tzv. trait 0T trait pristup . Pomo1u DhorizontalnogD i DvertikalnogD metoda mogu se uporeivati klju5ne sistematske odredni)e )eloviti privredni sistemi i uspe#nost privrednih sistema prema iza0ranim kriterijumima. 9a osnovu ovakvog metodolo#kog pristupa mogu se meuso0no porediti* 1. teorijski modeli (idealni tipovi privrednih sistemaE 2. konkretni3 stvarni3 privredni sistemi. 9a kraju se mo.e porediti (u )elini ili par)ijalno funk)ionisanje stvarnih privrednih sistema i njihova stvarna uspe#nost sa odgovaraju1im teorijskim re#enjima u pogledu funk)ionisanja i ostvarivanja rezultata.

0A. PORE8ENJE STVARNI

PRIVREDNI

SISTEMA I NJI OVI

MODELA

7vaka na)ionalna privreda funk)ioni#e u okviru sopstvenog sistema institu)ija i pravila pona#anja ekonomskih u5esnika tj. ima svoj speci"ini privredni sistem . Analiza pojedinanih nacionalnih privreda3 sa svim njihovim detaljima i spe)ifi5nostima3 nije podru5je komparativne analize privrednih sistema. 9jen primarni zadatak je da izdvoji (izoluje sistemske aspekte od konkretnog sadr.aja ekonomskog .ivota jedne zemlje. Analiza optih tipova 'modela( privrednih sistema ima jedino smisla ako doprinosi da se na osnovu 0azi5nih analiti5kih kon)epata izo#travsa slika o konkretnim zemljama i njihovim sistemima. 4re0a razlikovati* 1. op#te tipove3 grupe i modele privrednih sistemaE 2. privredne sisteme pojedinih zemaljaE 3. na)ionalne ekonomije sa svim spe)ifi5nostima i detaljima (ovo ne va.i za komparativnu analizu privrednih sistema Up$()!na ana'i,a i!)a'ni4 tip$.a p(i.()!ni4 sist)*a podle.e kriti)i3 jer se 0avi pojednostavljenim apstrak)ijama koje su suvi#e udaljene od stvarnosti. 7avremene privrede i njihovi sistemi su previ#e udaljeni od svojih modelskih re#enja. Qak je i te.e teorijski meriti i uporeivati performanse idealnih tipova nego realnih tipova. P(i'i%$* p$()3)nja st.a(ni4 p(i.()!ni4 sist)*a 3 mora se imati u vidu da je svaki pojedina5ni slu5aj spe)ifi5an. Qest je slu5aj da se iza0ere samo jedan sistem3 kao glavni predstavnik )ele grupe privrednih sistema. 4o mo.e dovesti do pogre#nih zaklju5aka3 ne samo zato #to ostali privredni sistemi u okviru iste grupe mogu po nekim zna5ajnim sistemskim odredni)ama da se razlikuju od reprezentativnog primera3 ve1 i zato #to se na ovaj na5in stvara predstava o efikasnosti i uspe#nosti )ele te grupe3 a na osnovu rezultata samo jedne zemlje i njenog sistema. 4ako da3 kada se iza0ere jedan sistem kao predstavnik )ele grupe privrednih sistema3 tre0a uzeti sa rezervom. Poreenje stvarnih privreda sa odgovaraju1im modelima omogu1ava da se preispitaju i3 eventualno3 pronalaze nova teorijska re#enja. 34ertikalni3 vs 3horizontalni3 metod J 5injeni)a je da 0ez sagledavanja )eline privrednog sistema ne mo.emo da razumemo na5in funk)ionisanja njegovih delova. Primer* da 0ismo razumeli ulogu osnovne proizvodne 1elije (preduze1a u jednom privrednom sistemu3 moramo da znamo na koji na5in ono donosi odluke3 na osnovu kakvih i 5ijih motiva)ija i u okviru kojih raspolo.ivih op)ija. V)(ti%a'ni *)t$! smanjuje mogu1nosti neposredne komparativne analize3 a time i neke prakti5ne koristi koje takav metod nudi. >ato mnogi autori daju izvesnu prednost 4$(i,$nta'n$* *)t$!"3 jer se varija)ije sistemskih odredni)a i njihovi efekti simultanoi (u preseku sagledavaju u razli5itim sistemima #to olak#ava njihovu uporednu analizu i jasnije upu1uje na eventualne privredno6sistemske promene. =akle3 u ovom slu5aju tre0a i1i na kom0inovanje primene vertikalnog i horizontalnog metoda. =a 0ismo mogli da vr#imo poreenje pojedinih tipi5nih pro0lema u okviru raznih privrednih sistema3 prethodno moramo da poznajemo 0ar osnovne konture ovih sistema. 4ek kada izvr#imo vertikalnu podelu privrednih sistema na njihove osnovne tipove i opi#emo njihove osnovne karakteristike3 primena horizontalnog metoda mo.e dati pozitivne rezultate (tek tada je mogu1e uo5iti kako se pojedine institu)ije3 mehanizmi3 re#enja i pro0lemi pona#aju u okviru razli5itih privrednih sistema . 13

0B. PORE8ENJE PRIVREDNI

SISTEMA I NJI OVE USPE?NOSTI

'snovni cilj sadanjih trans"ormacija zemalja )i-5 je preo0ra.aj neuspe#nih u uspe#ne privredne sisteme (usmeravanje i pretvaranje ljudskih i materijalnih resursa u konkretne razvojne rezultate . <itan preduslov je napu#tanje partijskog i svojinskog monopola i 0irokratskog upravljanja privredom i dru#tvom. ;ompara)ija ovih zemalja i privrednih sistema ima3 prvenstveno3 za )ilj sagledavanje njihove ekonomske3 dru#tvene i politi5ke osposo0ljenosti za nove izazove (tehnolo#ka revolu)ija3 glo0aliza)ija3 integra)ioni pro)esi... . >a ovakvu tipologiju je neophodno da se defini#e i opera)ionalizuje dru#tveno6ekonomska uspe#nost. Oda0rani kriterijumi uspe#nosti (privredni rast3 efikasnost3 sta0ilnost3 otvorenost3 raspodela i standard i kvalitet .ivota mogu se i pove1ati ili ra#5laniti. 4akoe3 rezultati iza0ranih kriterijuma su posledi)a delovanja vi#e faktora (privrednog sistema3 ekonomske i razvojne politike3 primarnih3 razvojnih i so)io6 istorijskih faktora . 2azlike u (ekonomskim performansama izmeu posmatranih zemalja mogu da se pripi#u delovanju privrednog sistema (i ekonomskoj politi)i 3 kad je re5 o zemljama koje su sli5ne sa stanovi#ta stepena razvijenosti i raspolo.ivih ljudskih i materijalnih poten)ijala. >ato je za konkretnu kompara)iju veoma va.no pitanje iz0ora Rjedini)a posmatranjaS tj. zemalja koje zadovoljavaju navedene zahteve.

::. %PO2-=98 898B:>8 O79O"9:G O=2-=9:?8 P2:"2-=9OG 7:74-,8

0C. UPOREDNA ANALIZA OSNOVNI SVOJINA ODREDNICA PRIVREDNI SISTEMAD

#vojina i kontrola nad sredstvima za proizvodnju je klju5na privredno6sistemska komponenta. Svojina nad sredstvima za proizvodnju je osnova za ekonomsku i dru#tvenu mo1. Ona predodreuje karakter dru#tvene proizvodnje i na5in prisvajanja i upotre0e ekonomskog vi#ka. O! !$*ini(aj"+)& s.$jins%$& $!n$sa zavisi ko utvruje osnovne dru#tvene )iljeve i prioritete3 zatim kako je postavljen sistem dono#enja odluka i3 najzad3 na 5emu se zasnivaju motiva)ije u5esnika u pro)esu reproduk)ije. >ato su#tinska promena domimnatnog svojinskog odnosa3 istovremeno3 zna5i i promenu )elokupnog privrednog sistema. #vojina zna5i pravo pojedin)a3 grupe ili klase da donosi odluke o na5inima kori#1enja o0jekta svojine. ;ada su ti na5ini dru#tveno sank)ionisani i za#ti1eni3 oni postaju RpravoS. 2azlikuju se 6 osnovna svojinska prava* 1. pravo kontrole7 odnosno pravo posedovanja7 kontrole i upravljanja sredstvima (pravo dono#enja odluka vezanih za na5ine kori#1enja sredstava koja su predmet svojine E 2. pravo prisvajanja (pravo na rezultat koji je nastao kori#1enjem o0jekata svojine3 pravo na prisvajanje stvorenog vi#ka E 3. pravo otu,enja (pravo prenosa svojine na drugog su0jekta . =akle3 svojina je s%"p $!()3)ni4 p(a.a. Onaj ko je nosila) tih prava je i .'asni% <tit"'a(= s.$jin). ;od dru#tveno6ekonomskih sistema tre0a govoriti o dominantnom3 preovlauju1em o0liku svojine3 koji odreuje rang i uti)aj svim drugim svojinskim o0li)ima. Prema tradi)ionalnoj tipologiji u* 1. kapitalstikim privrednim sistemima 6 privatna svojinaE 2. socijalistikim centralno-planskim privredama J dr.avna svojinaE 3. samoupravnom trinom sistemu J dru#tvena svojina.

14

/edan od (a,'$&a %(a4a -)nt(a'n$0p'ans%i4 p(i.()!a i s$-ija'isti/%$& sa*$"p(a.n$& sist)*a je izrazito neefikasna dr.avna3 odnosno3 dru#tvena svojina3 nekompati0ilna sa modernom tr.i#nom koordina)ijom ekonomskih u5esnika i njihovim motiva)ijama. % %apita'i,*" te.nja ka maksimalnoj oplodnji kapitala je3 u uslovima razvijenih proizvodnih snaga3 zakonito dovela do pro)esa kon)entra)ije i )entraliza)ije kapitala i proizvodnje u ogromnim razmerama. % takvim uslovima3 u klju5nim o0lastima prozvodnje nestaje privatni kapitalista (koji je i vlasnik i preduzetnik i dolazi do u0rzanog pro)esa razdvajanja kapital-funkcije od od kapital-svojine . 4u je najva.nije da se ne osporava svojinsko pravo J pravo prisvajanja stvorenog vi#ka od strane vlasnika te svojine. ,o1 dono#enja 0itnih odluka i upravljanja pro)esom proizvodnje prelazi u ruke profesionalnog3 menad.erskog sloja3 a stvarni vlasni)i su puki primao)i nagrade za svojinu na kapitalu (u o0liku porasta vrednosti ak)ija3 dividendi3 kamata i sl. . Ovo razdvajanje je neophodno za mo0iliza)iju i kon)entra)iju kapitala u enormnim razmerama i za njegovu efikasnu oplodnju3 jer je po pravilu uslov veliko6serijske proizvodnje3 uvoenja slo.enih tehnologija3 savremene organiza)ije i poslovanja3 planiranja razvoja marketinga i #irokog uklju5ivanja u meunarodnu podelu rada. 7ve to zahteva da voenje poslova 0ude u rukama kompetentnih timova stru5njaka. >a uspe#no o0avlajne tih poslova vlasni)i kapitala3 zaista vi#e nisu potre0ni. ,oderna korpora)ija (5iji vlasni)i su ak)ionari a menad.eri profesionalni upravlja5i postaje dominantni organiza)ioni o0lik savremenog privreivanja i poslovanja. % vezi sa ja5anjem "inansijskih posrednika 0itna je pojava tzv. institu)ionalnih ak)ionara i institu)ionalnih investitora (penzioni fondovi3 fondovi na 0azi uzajamnosti3 investi)ioni trustovi3 osiguravaju1e kompanije . %loga ovih finansijskih posrednika je da prikuplaju i kon)entri#u kapitale sitnih #tedi#a i ulaga5a i da ih aktiviraju preko tr.i#ta kapitala. ;ada je re5 o dravnoj svojini3 reklo 0i se3 da njeno ja5anje i ve1a direktivnost i selektivnost dr.avnog regulisanja ugro.ava i deformi#e privatno6kapitalisti5ke odnose. Privatna svojina i dalje ostaje dominantna. Ovako se o0ezt0euje efikasnije izval5enje vi#ka vrednosti i u0rzava akumula)ija kapitala. 8li tu se ne ukida gore pomenuti na5in proizvodnje3 ve1 dr.ava ima rastu1u ulogu u domenu ekonomske3 so)ijalne i razvojne politike. "lasni#tvo i kontrola nad osnovnim proizvodnim faktorom su oduvek 0ile odlu5uju1e za odr.avanje dominantne pozi)ije u dru#tvenoj proizvodnji. =anas3 sama svojina nad sredstvima za proizvodnju (u u.em smislu nije vi#e jedini faktor domina)ije3 jer sve ve1i zna5aj do0ijaju kontrola nad in"ormacijama i tehnoloka i "inansijska kontrola. % razvijenim kapitalisti5kim zemljama se znanje3 kao klju5ni faktor savremene proizvodnje3 veoma uspe#no pretvara u kapital i naj0olje se oplouje 0a# kroz njegovu neposrednu primenu u proizvodnji. P$'iti/%i !$&a3aji 1ECE01EE1. " s.i* ,)*'ja*a IiCE su#tinski su promenili odnos prema dominantnoj poziv)iji dr.avne svojine. 7ve ove zemlje su donele i formirale dravne agencije za privatizaciju. Privatiza)ija se mnogo lak#e sprovodi i u kra1em vremenskom periodu u malim preduze1ima3 jer za nju postoji izra.en interes doma1eg i stranog kapitala. =rugo3 privatiza)ije se3 takoe3 0rzo sprovodi u poljoprivredi. 9ajve1i ekonomski i so)ijalni pro0lemi se javljaju u vezi tzv. velike privatiza)ije tj. svojinske transforma)ije najkrupnijih industrijskih preduze1a koja stvaraju ve1inu dru#tvenog proizvoda i zapo#ljavaju najve1i deo radne snage. 9ije lako na1i kup)e za preduze1a koja su nerenta0ilna3 tehnolo#ki zastarela i 0ez tr.i#no aktivnih programa. 4u se otvara pitanje i otpu#tanja velikih ekonomskih i tehnolo#kih vi#kova zaposlenih. % sa*$"p(a.n$j t(1i2n$j p(i.()!i osnovni o0lik svojine je drutvena svojina. =ru#tvena svojina i njen SnesvojinskiU karakter su doveli u veliku ekonomsku3 so)ijalnu i politi5ku krizu 7@2/3 C'06tih godina ((0M G=P je stvarao dru#tveni sektor . 2aspadom 7@2/ do#lo je do formiranja novih dr.ava koje u svojim %stavima vi#e ne spominju samoupravljanje niti dru#tvenu svojinu. Odgovaraju1om zakonskom materijom reguli#e se pretvaranje dru#tvene svojine u druge svojinske o0like. Privatiza)ija dru#tvene svojine nije )ilj ve1 sredstvo da se pove1a ekonomska efikasnost i uspe#nost. 4ransforma)ija dru#tvene svojine sama po se0i ne zna5i mnogo ako nije pra1ena institu)ijama i mehanizmima moderne tr.i#ne privrede* razvijen 0ankarski i finansijski sistem3 funk)ionisanje tr.i#ta 15

kapitala3 strogo po#tovanje utvrenih pravila pona#anja u vezi prometa svojine itd. 7amo 1e tr.i#te3 slo0odna konkuren)ija3 0rzo otvaranje doma1e privrede prema svetskom tr.i#tu doprineti efikasnoj svojinskoj strukturi na#e privrede sa domina)ijom privatne svojine.

0E. UPOREDNA ANALIZA OSNOVNI DONO?ENJE ODLUKA

ODREDNICA PRIVREDNI

SISTEMAD

% svakom privrednom sistemu ekonomski u5esni)i donose odluke vezane za proizvodnju3 raspodelu3 razmenu i potro#nju. 4e odluke se donose na razli5itim nivoima3 s tim #to svakom nivou odlu5ivanja odgovara odreeni st)p)n -)nt(a'i,a-ij)F!)-)nt(a'i,a-ij). 9a5elno3 u de)entralizovanim privrednim sistemima odluke se donose na ni.im nivoima3 u )entralizovanim na vi#im nivoima. 7istem u kome je ekonomska mo1 visoko )entralizovana nazva1emo privredom sa centralizovanom moi odluivanja. % ekstremnom slu5aju3 samo jedno )entralno telo ()entralni planskoi autoritet ima mo1 da uti5e na odnose razmene. &otpuno decentralizovani sistem je onaj u kome je mo1 dono#enja odluka kompletno difuzirana kroz privredu. 4o zna5i da nijedan pojedina) ili organiza)ija ne mo.e da preuzme mo1 odlu5ivanja o postup)ima drugih u5esnika putem politi5koig autoriteta. % realnom .ivotu mo1 dono#enja odluka je disperzirana kroz razli5ite i 0rojne nivoe konkretne organiza)ije dru#tveno6ekonomskog i privrednog sistema koji nisu dati jednom za uvek. *a odreivanje nivoa donoenja odluka najvi#e uti5u 2 faktora* 1. na5in na koji je distri0uirana mo1 (pravo dono#enja odlukaE 2. kontrola nad kori#1enjem informa)ija. M$+ !$n$2)nja $!'"%a J mo1 uti)aja jednog u5esnika da pona#anje i aktivnost drugog u5esnika podredi svojim )iljevima. %5esnik koji donosi odluku ne mora da poseduje i kompletan autoritet nad tom odlukom3 ve1 samo da je nominalni autoritet. -konomsko i politi5ko odlu5ivanje su tesno meuso0no povezani. &olitike odluke jednog dru#tveno6 ekonomskog sistema odnose se na definisanje i formulisanje njihovih dru#tveno6ekonomskih )iljeva i rezultat su odnosa snaga vode1ih dru#tvenih grupa (klasa . #konomske odluke su one kojima se dru#tveno6 ekonomski )iljevi ostvaruju. Politi5ko odlu5ivanje je utoliko vi#e de)entralizovano ukoliko vi#e razli5itih delova i 5lanova dru#tva ima svoj glas u definisanju klju5nih )iljeva. >ato je de)entralizovanije politi5ko odlu5ivanje vi#e parti)ipativno dok je )entralizovanije odlu5ivanje u ve1oj meri DkomandnoD u tom smislu #to manja grupa mo.e uspe#nije da svoju volju nametne ostalim delovima dru#tva. 9ivo dono#enja odluka zavisi i od ni.$a %$n-)nt(a-ij) ()').antni4 in6$(*a-ija . 4otalna )entraliza)ija zna5i da samo jedan donosila) odluka raspola.e svim informa)ijama o svim u5esni)ima3 o svim njihovim aktivnostima i o )elokupnom okru.enju. /nformaciono centralizovani sistem podrazumeva stvaranje3 o0radu i kori#1enje informa)ija od strane vi#ih nivoa i preno#enje samo ograni5enih delova informa)ija ka ni.im nivoima. /nformaciono decentralizovani sistem generira3 o0rauje i koristi informa)ije na najni.em nivou date dru#tvene organiza)ije3 0ez o0aveze da informa)ije razmenjuje sa vi#im nivoima. :nforma)ije su3 pored svojine3 0itan izvor mo1i dono#enja odluka. % modernim privredama sve zna5ajniji izvor postaje kontrola nad informa)ijama. 7vojina nad sredstvima za proizvodnju o0ez0euje mo1 dono#enja odluka i uti)aj na neposrednog donosio)a odluka3 kontrola nad informa)ijama o0ez0euje samo ovaj drugi o0lik autoriteta. %5esnik koji ima pristup informa)ijama i sposo0nost da ih koristi i interpretira ima realan uti)aj na druge u5esnike koji te informa)ije moraju da koriste kao inpute za sopstvene iz0ore i postupke. 5konomsko odluivanje je3 s jedne strane3 najte#nije povezano sa informacijama i3 s druge strane3 sa akcijama. :nforma)ije su most3 povratna sprega izmeu (ekonomskih odluka i (ekonomskih ak)ija.

Prednosti vee decentralizacije u odluivanju su* 1. ve1e ekonomske i politi5ke slo0ode ekonomskih u5esnikaE 2. za#tita od krupnih gre#aka koje mo.e da izazove )entralizovano odlu5ivanjeE 3. ve1a fleksi0ilnost i sposo0nost 0r.eg prilagoavanja promenama u tehnologiji i tra.njiE !. odluke mogu da se 0aziraju vi#e na ekonomskim nego politi5kim argumentimaE 16

$. stvara se ve1i prostor za ini)ijative i inova)ije ekonomskih u5esnikaE &. tro#kovi informa)ija su ni.i3 a njihov kvalitet vi#i jer se mnoge odluke donose tamo gde se informa)ije stvaraju. Prednosti centralizovanog odluivanja su* 1. mogu1nost 0r.eg sprovoenja glo0alnih strukturnih promena u privrediE 2. )entralni autoritet mo.e lak#e da sagleda sve koristi i sve tro#kove za svaku dugoro5nu odlukuE 3. ve1a je mogu1nost internaliza)ije efekata eksterne ekonomijeE !. postoji 0olji informa)ioni sistem o meuzavisnostima razli5itih odluka na nivou )ele privredeE $. mogu1a je lak#a kon)entra)ija (retkih resursaE &. mogu1a je ve1a uniformnost i standardiza)ija proizvoda. % privrednim sistemima razvijenih kapitalistikih zemalja3 stvaranje ogromnih korpora)ija3 ukidanje klasi5nog tr.i#ta i administriranje )enama od strane krupnih monopola doveli su do fakti5kog seljenja suvereniteta u dono#enju odluka od potro#a5a ka proizvoa5ima. %pravlja5ki sloj krupnih proizvodnih sistema donosi klju5ne poslovne odluke 0ez zna5ajnog u5e#1a formalnog vlasnika3 ak)ionara. : dok se3 sa jedne strane3 iz pro)esa dono#enja odluka sve vi#e isklju5uju vlasni)i kapitala3 u odlu5ivanje se sve vi#e uklju5uju neposredni proizvoa5i (parti)ipa)ija radnika u upravljanju . % najrazvijenijim zemljama i u korpora)ijskom sistemu kao jezgru savremene kapitalisti5ke privrede3 gde je ro0na proizvodnja dostigla najve1i stepen3 o0jektivno dolazi podru#tvljavanja pro)esa proizvodnje kao nu.ne pretpostavke dalje uspe#ne oplodnje kapitala. Parti)ipa)ija radnika u dono#enju odluka je 0itan sastavni deo tog podru#tvljavanja koji sa svoje strane u0rzava sama radni5ka klasa svom sindikalnom 0or0om. 4ime se stvaraju politi5ki i drugi uslovi da se (sa odlu5ivanje radnika postepeno #iri izvan grani)a proizvodnih pogona i preduze1a. % klasinom modelu centralno-planske privrede postoji potpuna )entraliza)ija u dono#enju odluka. % jednom )entru su kon)entrisane sve potre0ne informa)ije i sredstva za ostvarivanje planskih )iljeva i tu se donose sve odluke. Preduze1a su o0i5ne proizvodno6tehni5ke ekspoziture dr.ave 5iji je zadatak striktno izvr#avanje zadataka vi#ih nivoa odlu5ivanja. 9egativne posledi)e krutog )entralizovanog odlu5ivanja* 1. investi)ioni proma#ajiE 2. raskorak izmeu zadataka vi#ih nivoa odlu5ivanja i na5ina kako se oni ostvaruju na ni.im nivoimaE 3. nera)ionalnost i ekstenzivnost privreivanjaE !. potpuna nezainteresovanost neposrednih proizvoa5a za rezultate poslovanja.

10. UPOREDNA ANALIZA OSNOVNI MOTIVACIJE

ODREDNICA PRIVREDNI

SISTEMAD

% svakom privrednom sistemu3 )iljevi i motivi ekonomskih u5esnika da te )iljeve ostvaruju najte#nje su povezani sa svojinskom strukturom i sa sistemom donoenja odluka. 1iljevi se odreuju na razli5itim nivoima dru#tveno6ekonomskog sistema. Prvo3 to su )iljevi i prioriteti na nivou )elog dru#tva. 9jihovo dono#enje zadire u samo 0i1e dru#tveno6 ekonomskog i politi5kog sistema3 u njegovu klasnu strukturu i u odnose snaga izmeu vode1ih dru#tvenih grupa. =rugi nivo jeste )iljna funk)ija osnovnog privrednog su0jekta (preduze1a . Preduze1e 1e uvek te.iti ostvarivanju onih )iljeva koji su u njegovom interesu (tj. u interesu onih koji odlu5uju 3 a za 5ije ostvarivanje privredno6sistemski okviri preduze1u daju slo0odu odlu5ivanja. 4re1i nivo se odnosi na )iljeve i motive individualnih u5esnika. >0og svog razli5itog polo.aja oni se razlikuju u odnosu na svojinu nad sredstvima za proizvodnju3 zatim u odnosu na stvarne mogu1nosti u5estvovanja u dono#enju klju5nih odluka i najzad u odnosu na stepen kontrole na 0itnim informa)ijama. <itna komponenta motiva)ija je sistem podsticanja .stimulacije/. 7vaki sistem podsti)anja ima za )ilj da motivi#e ekonomske u5esnike na ni.em nivou odlu5ivanja da ostvaruju odluke (direktive3 uputstva u5esnika sa vi#eg nivoa. 17

=a 0i sistem podsticanja mogao )6i%asn$ !a 6"n%-i$ni2) potre0no je da ispuni 3 uslova* 1. u5esnik koji je uklju5en u sistem podsti)anja i prima (nov5anu nagradu mora 0iti u situa)iji da zna5ajno uti5e na rezultate za koje prima tu nagraduE 2. u5esnik na vi#em nivou (nadreeni koji odlu5uje o nagraivanju mora 0iti u stanju da kontroli#e da li u5esnik koji prima nagradu izvr#ava postavljene zadatkeE 3. da 0i podsti)aji koji se nude jednom u#esniku 0ili odlu5uju1i faktor njegove motiva)ije da izvr#i postavljene zadatke3 ta nagrada mora za u5esnika da ima mnogo ve1u korist od one koja 0i se do0ila i 0ez ostvarivanja tih rezultata. Postoji vie vrsta podsticaja .stimulansa/ koji se o0i5no svode na materijalne i moralne. % savremenim privredama3 osnovni faktor motiva)ije su materijalni podsti)aji. Pozitivni podsit)aji* profit3 premija za ostvarivanje i pre0a5aj plana3 pla1anje po komadu3 povi#i)a plate3 pove1anje 0enefi)ija uz platu3 napredovanje u slu.0i. 9egativni podsti)aji* otpu#tanje sa posla3 preme#taj na ni.e i manje pla1eno mesto3 nov5ane kazne i sl. ,oralni podsti)aji* lojalnost prema dru#tvu3 domovini3 partiji (prisutno u )entralno6planskim sistemima 3 ili prema DsvojojD kompaniji (japanske korpora)ije . %mesto nov5anih 0onusa sledi javno priznanje3 pu0li)itet. 4aterijalni podsticaji su dominantni za %apita'isti/%) p(i.()!n) sist)*) . % s$-ija'isti/%i* p(i.()!ni* sist)*i*a dominantni su moralni podsticaji u kombinacijin sa materijalnim stimulusima. Ono #to nas pokre1e da ne#to uradimo je pretnja (opasnost da 1e nam plata 0iti ukinuta3 odnosno3 o0e1anje da 1e se ona pove1ati. Proizvoa5 i potro#a5 te.e da maksimiziraju svoj li5ni interes3 #to 1e3 u uslovima slo0odne konkurn)ije3 voditi ostvarenju ,aj)!ni/%i45 !("2t.)ni4 int)()sa. /ako 0itan podsti)aj za 0udu1i razvoj u svim privrednim sistemima je elja za uspehom i dokazivanjem u svom pro"esionalnom poslu. % razvijenim zemljama znanje se kao klju5ni faktor moderne proizvodnje veoma uspe#no pretvarta u kapital i naj0olje se oplouje upravo kroz neposrednu upotre0u znanja u proizvodnji. Polo.aj i veli5ina korpora)ija u savremenom kapitalizmu su takvi da njihovi upravlja5i (menad.eri prilikom dono#enja strate#kih odluka moraju da vode ra5una i o interesima ostalih u#esnika (o ak)ionarima3 o zaposlenima3 i o #irim dru#tvenim )iljevima . ;rupna korpora)ija ima i Sdru#tvenu odgovornostU i tome mora da podredi svoje (u.e profitne interese (maksimiza)iju profita . Uspeh preduzea se i dalje naj0olje izra.ava kroz dugoronu maksimizaciju profita. 4o je uslov redovnih isplata dividendi sitnim ak)ionarima i naj0olja reklama za nove kup)e. 4o je uslov Dd.entlmenskog sporazumaD izmeu krupnih ak)ionara i menad.era da zna5ajan deo ostvarenog profita ostane neraspodeljen i usmeri se u rast firme. 9ajve1i mogu1i profit korpora)ije je osnovno sredstvo za ostvarivanje )iljeva i li5nih am0i)ija menad.era. 7amo profitno uspe#na korpora)ija ima mogu1nosti da sopstvene interese promovi#e i kroz razli5ite Ddru#tveno korisne aktivnostiD (drugi o0lik pla1anja poreza . *ovi o&lici podsticanja radnika da se 5vr#1e povezuju sa preduze1em i vi#e interesuju za ukupnu uspe#nost poslovanja3 pored u5e#1a u upravljanju i dono#enju odluka3 su* 1. u5e#1e radnika u vlasni#tvuE 2. u5e#1e u ostvarenom profituE 3. garantovanje radnog mesta do odlaska u penzijuE !. nagraivanje po du.ini radnog sta.aE $. stimulativne penzione #emeE &. razli5iti o0li)i stimulisanja za inova)ije3 u#tede3 0olji kvalitet3 po0olj#anje u organiza)iji posla sl. Preduze1a sa takvim stimula)ijama ostvaruju 0olje profite i postoje manje zategnuti odnosi izmeu radnika i uprave. 7o)ijalisti5ke )entralno6planske privrede nikad nisu uspele da re#e pitanje motiva)ija niti da na konzistentan na5in usklade razli5ite )iljeve i interese ekonomskih u5esnika.

11. UPOREDNA ANALIZA OSNOVNI KOORDINACIONI ME ANIZMI

ODREDNICA PRIVREDNI
18

SISTEMAD

Plan i trite su su#tinski razli5iti koordina)ioni mehanizmi 2 privredna sistema (so)ijalisti5ki kapitalisti5ki . 8li3 o0a pretenduju da na optimalan na5in reavaju osnovne ekonomske probleme* 1. usklaivanje individualnih i zajedni5kih (dru#tvenih interesaE 2. optimalnu aloka)iju ekonomskih aktivnostiE 3. adekvatnu raspodelu ekonomskih rezultataE !. privredni rast (optimalni odnos sada#nje i 0udu1e potro#nje .

% modelu per"ektno konkurentske kapitalistike privrede faktori proizvodnje (zemlja3 rad3 kapital su u privatnoj svojini3 dr.ava nema 0itnih ekonomskih funk)ija kojima 0i uti)ala na tr.i#ne transak)ije. 7istem je decentralizovan3 a u meuso0ne transak)ije ulaze 2 osnovne grupe ekonomskih u5esnika* proizvoa5i (firme i potro#a5i (doma1instva . Oni se kao prodav)i i kup)i susre1u u suprostavljenim ulogama na tr.i#tima ro0a (i usluga i na tr.i#tima faktora proizvodnje. -konomski u5esni)i poseduju kompletnu informa)iju o svim proizvodima i faktorima3 kao i o )enama po kojima se kupuju i prodaju. S.a%i "/)sni% t)1i !a *a%si*i,i(a s.$j" -i'jn" 6"n%-ij" nezavisno od postupaka drugih u5esnika. ;ada je )iljna funk)ija svakog u5esnika definisana3 onda tr.i#te promenama u )enama i konkuren)ijom izmeu proizvoa5a i potro#a5a prisiljava sve u5esnike da se pona#aju u skladu sa .eljama ostalih u5esnika. Ova koordina)ija se uspostavlja prilagoavanjem svakog u5esnika promenama )ena. K$$(!ina-i$ni *)4ani,a* sa.()*)ni4 %apita'isti/%i4 ,)*a'ja dosta se razlikuje od teorijskog modela. Pro)es kon)entra)ije3 )entraliza)ije i interna)ionaliza)ije proizvodnje i kapitala stvorio je monopolisti5ku strukturu3 gde otkazuje tradi)ionalni tr.i#ni mehanizam. ?ene su postale izraz odnosa snaga pojedinih ekonomskih u5esnika. %mesto slo0odnih3 korpora)ije formiraju administrativne )ene3 lidserski se pona#aju prema sla0ijim u5esni)ima a potro#a5ima putem propagande i reklama name1u sopstvene proizvodne programe i asortimane. 9a tr.i#tima faktora proizvodnje organizovani su radni5ki sindikati i organiza)ije poslodava)a. =ogovori o najamninama3 njihovo usklaivanje sa porastom produktivnosti3 politika )ena i profita3 itd. predstavljaju nova pravila pona#anja kojima se moraju prilagoavati i kup)i i prodav)i usluga faktora proizvodnje. % takvim uslovima3 maksimiza)ija individualnih )iljnih funk)ija ekonomskih u5esnikka ne vodi i maksimiza)iji zajedni5kih dru#tvenih )iljeva. 4r.i#ni mehanizam ne mo.e vi#e da uskladi odluke u mikro6 ekonomskoj sferi sa re#enjima u makro6ekonomskoj. Per"ektno centralizovani planski model predstavlja mehanizam u kojem )entralno6plansko telo donosi sve va.ne odluke* formuli#e )iljeve i zadatke3 o0ez0euje sve informa)ije neophodne za optimalnu aloka)iju resursa izmeu ekonomskih u5esnika i putem (planskih direktiva prinuuje svakog u5esnika da striktno izvr#ava postavljene proizvodne i druge zadatke. D)6inisanj) p'ana uklju5uje )iljeve koje tre0a maksimizirati i ograni5enja pod kojima ti )iljevi mogu da se ostvare. Ci'j p'ana je da ostvari maksimalnu vrednost )iljne funk)ije. D.a $sn$.na $&(ani/)nja su o0im raspolo.ivih resursa i raspolo.ivi nivo tehnologije. Po tome se usklauju )iljevi sa raspolo.ivim sredstvima. 9$(*"'isanj) p'ana i nj)&$.$ sp($.$!j)nj) stvara niz metodolo#kih i prakti5nih pro0lema. Prvo3 pro0lem je u potpunoj podreenosti svih ekonomskih u5esnika )iljevima i preferen)ijama )entralno6 planskog tela. =rugo3 5ak i pod uslovima potpunog suvereniteta )entralno6planskog tela3 javlja se pro0lem iz0ora pojedina5nih )iljeva koji formiraju glo0alnu )iljnu funk)iju kao i pro0lem odreivanja relativnog zna5aja svakog pojedina5nog )ilja. 4re1e3 po#to je planiranje poku#aj da se uti5e na performanse u 0udu1nosti3 pitanje je da li planeri mogu do0ro da pro)ene investi)ione3 alokativne i druge dimenzije. Qetvto3 ogromnu te#ko1u prestavlja o0ez0eivanje i pravovremena o0rada informa)ija za potre0e formulisanja i sprovoenje plana. Peto3 svaka detaljnija i a.urna formula)ija i implementa)ija plana zahteva ogromna izra5unavanja3 5ak i za sada#nje kapa)itete ra5unara. Oesto3 kad se jednom prevaziu pro0lemi izra5unavanja3 ostaje pitanje poznavanja svih relevantnih varija0li3 vrednosti svih parametara3 funk)ionalnih veza izmeu ogromnog 0roja odluka. 7edmo3 motiva)ija i podsti)aj da se svi zada)i plana izvr#avaju ta5no na vreme i da se ostvaruje potpuna kontrola nad izvr#io)ima plana. 19

% socijalistikim samoupravnim privrednim sistemima3 u teoriji3 tr.i#te 0i tre0alo da 0ude osnovni koordina)ioni mehanizam. ,eutim3 u ovom sistemu nema mesta ni tr.i#tu niti planu* tr.i#te faktora proizvodnje (rada3 kapitala i znanja se ne priznaje3 dok se tr.i#te ro0a i usluga supstitui#e dohodovnim povezivanjem ekonomskih u5esnika i Sdogovorenim )enamaU3 pri 5emu se napu#taju klasi5ni kupoprodajni odnosi.

:::. P2:"2-=9: 7:74-, : -;O9O,7;8 POB:4:;8

17. PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POLITIKA
O79O"9: ;O9?-P4 -;O9O,7;- POB:4:;5konomska politika je aktivnost dr.ave kojom ona3 u skladu sa zadatim )iljevima3 uti5e na ekonomsku aktivnost3 odnosno3 na (promenu pona#anja ekonomskih u5esnika u .eljenom prav)u. 9a taj na5in3 ekonomska politika predstavlja sastavni deo koordinacionog mehanizma. -konomska politika je odreena i ostalim odredni)ama privrednog sistema* dominirajuim oblikom svojine3 nainom donoenja odluka i motivacionim sistemom. -konomska politika mo.e da se podeli na sistemsku i pro)esnu (teku1u . Sist)*s%a p$'iti%a sadr.i pravila pona#anja kojih se prilikom svojih odluka moraju pridr.avati svi ekonomski u5esni)i kao i nosio)i ekonomske politike. P($-)sna <t)%"+a= p$'iti%a zna5i neposredno uti)anje putem merljivih veli5ina ()ene3 stope3 vrednosti3 koli5ine3 itd. kojima dr.ava pojedina5ne odluke ekonomskih u5esnika usmerava u .eljenom prav)u. 7istemska politika se opera)ionalizuje pomo1u kvalitativnih instrumenata a teku1a putem kvantitativnih instrumenata ekonomske politike. K.a'itati.ni inst("*)nti predstavljaju pravne3 institu)ionalne okvire kojima se trajnije i temeljije menja funk)ionisanje samog privrednog sistema. K.antitati.ni inst("*)nti predstavljaju instrumentalne varija0le (kamatne stope narodne 0anke3 poreske stope3 i sl. 5ijim menjanjem dr.ava uti5e na ostvarivanje kratkoro5nih )iljeva pune zaposlenosti3 sta0ilnosti )ena i platno 0ilansne ravnote.e. 'snovni koncept ekonomske politike koju vodi jedna zemlja uvek odra.ava meuzavisnost izmeu ekonomske i politi5ke sfere .ivota. =akle3 iz0orom osnovnog kon)epta ekonomske politike konkretizuje se i usagla#ava Spolitika ponudaU i Spolitika tranjaU u o0lasti ekonomske aktivnosti dr.ave. 9a taj na5in se mo.e govoriti o su#tinskoj razli)i koja postoji izmeu ekonomske politike koja se oslanja na* 1. tr.i#ni sistemi i parlamentarnu demokratiju i 2. one koja je izraz komandne privrede i jednopartijskog politi5kog sistema. % prvom slu5aju3 dr.ava putem ekonomske politike konkretizuje svoju Rpoliti5ku ponuduS 5ime poku#ava da zadovolji Rpoliti5ku tra.njuS za ostvarenjem odreenih ekonomskih )iljeva koja se ispoljava kroz zahteve 0ira5a3 politi5kih stranaka3 interesnih grupa3 raznih udru.enja i sl. % parlamentarnom sistemu3 nosio)i ekonomske politike su pod stalnom kontrolom i proverom i pritiskom da se stalno prilagoavaju i po potre0i menjaju svoju Rpoliti5ku ponuduS. % slu5aju komandne privrede i dru#tva tog mehanizma demokratske kontrole iz0ora kon)epta i voenja ekonomske politike nema. Ona se sprovodi direktivama uz ideolo#ku argumenta)iju iza0ranih )iljeva i instrumenata. -konomska politika zna5i delovanje dr.ave na ekonomsku aktivnost u skladu sa zadatim )iljevima. Ovo delovanje je rezultat jednog pro)esa odlu5ivanja koji sadr.i 8 komponente i o0uhvata 8 vremenske faze. K$*p$n)nt) )%$n$*s%) p$'iti%) su* 1. )iljevi koje tre0a ostvaritiE 2. sredstva koja se koriste za ostvarivanje )iljevaE 3. nosio)i ekonomske politike. V()*)ns%) 6a,) se sastoje od* 1. analize stanja (dijagnoza E 20

2. planiranje mera (analiza efekata i izrada programaE 3. ostvarivanje programa i kontrola rezultata. % jednom pluralisti5kom dru#tvu u kojem se ekonomija i politika meuso0no prepli1u i uti5u jedno na drugo3 realno je o5ekivati da 1e svaki program ekonomske politike nai1i na pro0leme i otpore koji zahtevaju kompromise kojima se mo.e zna5ajno smanjiti .eljena efikasnost. ?:B/-": : :9742%,-94: -;O9O,7;- POB:4:;% na5elu se mo.e govoriti o dugoro5nim i kratkoro5nim )iljevima ekonomske politike. =ugoro5ni* ekspanzija proizvodnje (ve1i privredni rast 3 pove1anje efikasnosti i glo0alne produktivnosti3 po0olj#anja u aloka)iji faktora proizvodnje3 po0olj#anja u raspodeli na)ionalnog dohotka3 zadovoljavanje zajedni5kih potre0a3 efikasnije uklju5ivanje u meunarodnu privredu i pove1anje meunarodne konkurentnosti. ;ratkoro5ni (operativni * puna zaposlenost3 sta0ilnost )ena i po0olj#anje u platnom 0ilansu zemlje. Tipi/ni %$n6'i%tni -i'j).i su* 1. puna zaposlenost "7 sta0ilnost )ena (ravnote.a platnog 0ilansa E 2. sta0ilnost )ena "7 ekspanzija proizvodnjeE 3. zadovoljenje zajedni5kih potre0a "7 preraspodela na)ionalnog dohotkaE !. uravnote.enje platnog 0ilansa "7 ekspanzija proizvodnje3 kolektivna potro#nja i preraspodela na)ionalnog dohotka. K$*p')*)nta(ni -i''j).i su* 1. zaposlenost i za#tita doma1e privredeE 2. sta0ilnost )ena i ravnote.a platnog 0ilansaE 3. ekspanzija i kolektivna potro#njaE !. ekspanzija i za#tita doma1e privredeE $. redistri0u)ija dohotka i za#tita. )nstrumenti ekonomske politike kojima dr.ava ostvaruje postavljene )iljeve mogu se svrstati u $ grupa* 1. instrumenti javnih finansija (kojima se deluje na prihode i rashode dr.avnog 0ud.eta i na njihovo uravnote.enjeE 2. instrumenti novca i kredita (kojima se deluje na vi#e ili manje povoljne uslove pod kojima pojedin)i3 preduze1a i sama dr.ava mogu da pozamljuju nova)E 3. instrumenti deviznog kursa (kojima se odreuje i menja kurs doma1e valute prema ostalim valutamaE !. instrumenti direktne kontrole (omogu1uju odreivanje )ena od strane dr.ave i fiksiranje koli5ina ili vrednostiE $. instrumenti promene institucionalnog sistema (kojima se uti5e na privredno6sistemske promene . 4re0a praviti (a,'i%" i,*)3" inst("*)nata i *)() )%$n$*s%) p$'iti%) . ,era ekonomske politike zna5i upotre0u odreenog instrumenta za konkretnu potre0u. :nstrumenti i mere ekonomske politike uglavnom ne deluju pojedina5no na ostvarenje .eljenih )iljeva ve1 u DpaketuD. 9eki su vi#e a neki manje zna5ajni. 4akoe3 pojedini instrumenti iza0rani za ostvarenje jednog )ilja mogu uti)ati pozitivno ili negativno3 na ostvarivanje nekih drugih )iljeva.

II. KOORDINACIONI ME ANIZMI I INSTRUMENTI RAZVIJENI TRGI?NI PRIVREDA

::. 9-=O748?: 42K:O9OG ,-G89:>,8 : %BOG8 =2K8"1:. MONOPOLI I NJI OVO RE;ULISANJE
7lavna karakteristika monopola je u tome #to oni u )ilju maksimiza)ije profita odr.avaju o0im proizvodnje ispod optimalnog nivoa3 a )ene iznad onih koje se ostvaruju u uslovima potpune konkuren)ije. On dovodi do n)$pti*a'n) a'$%a-ij) ()s"(sa i do &"#it%a p$t)n-ija'n$& !("2t.)n$& p($,.$!a . Ovaj gu0itak se mo.e 21

iskazati razlikom koja nastaje u odnosu na o0im proizvodnje i )ene koje 0i se postizale u uslovima perfektne konkuren)ije. 2onopolista je jedini proizvoa5 (i ponua5 na tr.i#tu. !riva tranje ima negativan nagi0. % tom slu5aju3 pove1anje prodaje zahteva smanjenje )enaE i o0rnuto3 ako se manje proizvodi )ene 1e da rastu. ealna trina stanja se uvek nalaze izmeu sluaja idealne konkurencije i istog monopola . 9ema u0edljivih dokaza da preduze1a z0og monopolskog polo.aja smanjuju unutra#nju efikasnost (navodno z0og odsustva konkuren)ije . P$st$janj) *a'$& #($ja p()!",)+a <i'i sa*$ j)!n$&= na nekom tr.i#tu ne zna5i nu.no da mogu da se pona#aju monopolski. ;lju5no je da li postoji mogunost lakog ulaska na to tr.i#te od strane drugih poten)ijalnih u5esnika (drugih firmi iz zemlje i inostranstva . 8ko takva mogu1nost postoji3 postoje1a firma ne1e mo1i dugo da ostvaruje monopolski profit ve1 1e u0rzo morati da se pona#a konkurentski3 tj. da o0ara )enu i pove1a o0im konkuren)ije kako ne 0i 0ila ugro.ena novim konkurentom. #tepen monopolisanosti8konkurentnosti se meri koeficijentom koncentracije koji pokazuje koliko pro)enata ukupnog tr.i#ta nekog proizvoda kontroli#u 23 ! ili ( najve1ih firmi. 98?:O98B:>8?:/8 : =2K8"98 7"O/:98 /edan od tradi)ionalnih na5ina kontrole monopola je nacionalizacija (podr.avljenje pojedinih o0lasti proizvodnje i usluga . =r.avni sektor je najvi#e prisutan u sao0ra1aju3 proizvodnji 5elika3 energeti)i3 komunalnoj privredi3 komunika)ijama3 0ankarstvu i osiguranju i sl. 'snovni cilj dravnog sektora u privredi je da elimini#e monopolska pona#anja i prisvajanje velikih ekstraprofita na toj osnovi3 kao i da putem )ena (koje odreuje dr.ava i drugim aktivnostima pove1a op#tedru#tvenu efikasnost.

894:,O9OPOB7;O >8;O9O=8"74"O K$nt($'a *$n$p$'a pomo1u antimonopolskog3 antikartelskog i antitrustovskog zakonodavstva ima prili5no dugu tradi)iju3 mada ne i velike uspehe. ;ao pose0an argument u prilog tezi o neefikasnosti antimonopolskog zakonodavstva navodi se da su sank)ije z0og monopolskog pona#anja pre0lage (i samo nov5ane 3 zakoni su suvi#e neodreeni i nepre)izni. 9laa politika nala.e poja5anje konkuren)ije uvoenjem novih firmi na tr.i#te3 uklanjanjem zakonskih i drugih ograni5enja3 poreskim stimula)ijama3 su0ven)ijama. Stroija politika podrazumeva spre5avanje monopolskog pona#anja preduze1a. "o stroija za0ranjuje sva ograni5enja koja 0i se odnosila na ponudu nekog proizvoda ili usluge. .ajstroija politika podrazumeva za0ranu svih o0lika integrisanja koji 0i mogli da dovedu do domina)ije samo jednog u5esnika na tr.i#tu. 2-G%B8?:/8 : =-2-G%B8?:/8 #misao regulacije je da u monopolskim o0lastima proizvodnje o0ez0edi visok kvalitet ro0a i usluga i RprihvatljiveS )ene. 2egula)ijom se kontroli#e pristup na odreena tr.i#ta (izdavanjem dozvola ili se odreuju )ene (minimalne za poljoprivredne proizvode 3 tro#kovi proizvodnje i sami profiti. Ovakvo3 dr.avno p($pisi.anj) t($2%$.a5 p($6ita i -)na stvara mnoge pro0leme. egulisana preduzea su uvek zainteresovana da DnaduvajuD svoje tro#kove da 0i dr.avna agen)ija odo0rila vi#u )enu. Preduze1a ne smanjuju tro#kove proizvodnje jer 0i to uti)alo na smanjenje )ena. =akle3 potre0na je glomazna i skupa dr.avna kontrola tro#kova proizvodnje3 kvaliteta ro0e i usluga3 stalna provera da li regulisana preduze1a uvode nova tehnolo#ka re#enja3 a sve to umanjuje efikasnost regula)ije. % poslednje vreme sve ve1u popularnost sti5e !)()&"'a-ija (uklanjanje tr.i#nih restrik)ija i 'i#)(a'i,a-ija (mere za pove1anje konkurentnosti . : pored evidentnih sla0osti regula)ije i ve1 sprovedene deregula)ije smatra se da je u nekim o0lastima3 pre svega3 kod prirodnih monopola (elektri5na energija3 gas3 P44 i sl. koje je te#ko organizovati na konkurentskim osnovama tre0a i dalje zadr.ati odreen stepen regula)ije. 22

1>. EKSTERNI E9EKTI I AKTIVNOSTI DRGAVE

Prisustvo eksternih indirektnih efekata u proizvodnji i potro#nji je tipi5an slu5aj nera)ionalnog delovanja tr.i#nog mehanizma. Ovakvi efekti nastaju kada ekonomska aktivnost jednog u5esnika (proizvoa5a ili potro#a5a neposredno uti5e na dopunske tro#kove ili dodatne koristi drugog u5esnika. 4i efekti mogu 0iti negativni (eksterna disekonomija i pozitivni (eksterna ekonomija . 9egativni J proizvodnja prljavih industrija koja za druge u5esnike stvara niz eksternih tro#kova neophodnih za o5uvanje 5istog vazduha i vode. Pozitivni J kada su privatni tro#kovi ve1i od ukupnih privatnih i dr.avnih tro#kova (npr. izgradnja elektrana3 sistema navodnajvanja3 ulaganja u nerazvijena podru5ja itd. . Pored proizvodnje3 ekterni efekti sa sli5nim posledi)ama deluju i u $#'asti p$t($2nj) kada individualna potro#nja jednih izaziva pozitivne ili negativne efekte za druge u5esnike3 dru#tvo u )elini. *eutralisanje eksternih e"ekata predstavlja rastu1i pro0lem u svim zemljama. Postoji vi#e na5ina da se neutrali#e ili 0ar u0la.i delovanje negativnih eksternih efekata. Prvo3 to je internaliza)ija eksternih efekata. -ksterni efekti se moraju neutralisati kao sastavni deo internih privatnih tro#kova ujedinjenog preduze1a koje 1e onda3 u )ilju maksimiza)ije profita3 zauzeti dru#tveno ra)ionalniji stav prema interna)ionalizovanim eksternim tro#kovima. =rugo3 0olja za#tita svojinskih prava ekonomskih u5esnika u )ilju eliminisanja ne.eljenih eksternalija. Privatna svojina daje pravo vlasni)ima da kontroli#u i u.ivaju plodove od svojine dokle god njihova aktivnost ne ugro.ava ostale u5esnike. 4re1e3 interven)ija dr.ave J interven)ija putem poreza i su0ven)ija kojima se izjedna5avaju privatni i dru#tveni tro#kovi3 odnosno koristi (optere1enje porezom u visini efekata3 gde nova )ena o0ez0euje efikasniju aloka)iju proizvodnih resursaE su0ven)ioniranje do visine vrednosti efekata3 #to stimuli#e pove1anje proizvodnje do dru#tveno optimalnog nivoa . Qetvrto3 normativni pristup J standardi koje propisuje dr.ava (npr. o maksimalno dozvoljenoj emisliji polu)ije na nekoj teritoriji . 4u se mo.e javiti pro0lem prodaje i kupovine prava dozvoljene polu)ije do odreenog nivoa.

1@. JAVNA DOHRA I JAVNA POTRO?NJA

Postojanje javnih do&ara i javne potronje uti5u na manjkavost tr.i#ta kao uspe#nog alokatora do0ara i proizvodnih resursa. Postoje 2 osnovne karakteristike (5istih javnih do0ara* 1. da je raspolo.ivost javnog do0ra za jednog u5esnika istovremeno podjednako raspolo.ivo i za sve u5esnike3 pa se stoga javna do0ra mogu kolektivno tro#iti (tzv. n)(i.a'na p$t($2nja E 2. da je iz zajedni5ke potro#nje (5istog javnog do0ra veoma te#ko isklju5iti one u5esnike koji ne u5estvuju u pla1anju3 odnosno3 u pokrivanju tro#kova tog do0ra (tzv. n)is%'j"/i.$st . ;lasi5an slu5aj nerivalne potronje je narodna od0rana. 9ajve1i 0roj ro0a i usluga3 koji se razmenjuju putem tr.i#ta3 spadaju u tzv. rivalnu potronju. 4o je slu5aj kada potro#nja do0ra od strane jednog korisnika smanjuje potro#nju (za dati o0im proizvodnje raspolo.ivu za ostale korisnike. 9eko do0ro se defini#e kao neiskljuivo ako su tro#kovi isklju5enja toliko visoki da nije mogu1e (ili nije prakti5no da se neki korisnik isklju5i iz njegovog kori#1enja (narodna od0rana3 dr.avna 4"3 za#tita od poplava . 9e tre0a me#ati nerivalna i neisklju5iva do0ra. 9rokovi iskljuenja su tro#kovi za spre5avanje kori#1enja (javnog do0ra od strane onih koji nemaju svojinsko pravo na to do0ro. % na5elu3 javna do0ra3 odnosno3 javna potro#nja se mo.e o0ez0editi ili p(i.atn$3 putem pojedina5nih do0rovoljnih pla1anja ili ja.n$3 putem dr.avnog 0ud.eta. %avna potronja se finansira iz poreskih prihoda3 preko dr.avnog 0ud.eta3 jer pojedin)i nisu motivisani da pla1aju za javno do0ro3 tr.i#nim putem (pro0lem S0esplatnog korisnikaU 3 i onda je nemogu1e formirati dovoljnu plate.nu tra.nju za javnim do0rima (ne1u ja da platim3 plati1e svi ostaliV .

23

% stvarnosti nema puno 5istih javnih do0ara koja su istovremeno nerivalna i neisklju5iva. ,noga javna do0ra u tom smislu su DmeovitaD (sao0ra1aj3 zdravstvo3 o0razovanje3 kultura3 rekrea)ija i za0ava itd. . 9aj0olji teorijski primer za S5istoU javno do0ro je na)ionalna od0rana. =o0ra* Qista privatna do0ra W niski tro#kovi isklju5ivanja* do0ra kupljena u prodavni)i3 taksi3 restoranE Qista privatna do0ra W visoki tro#kovi isklju5ivanja* ri0e u moru3 minerali u moru3 vazduhE Qista javna do0ra W niski tro#kovi isklju5enja* vremenska prognoza3 osnovno o0razovanje3 voda3 struja3 kanaliza)ijaE Qista javna do0ra W visoki tro#kovi isklju5enja* na)ionalna od0rana3 dr.avna 4"3 poli)ijska za#tita3 itd.

1A. PROIZVODNJA SA OPADAJUIM TRO?KOVIMA I RASTUIM PRINOSIMA

% realnim tr.i#nim privredama postoje situa)ije i sektori u kojima se proizvodi sa opadajuim trokovima (gde svaka dodajna jedini)a nekog proizvoda ili usluga zahteva sve manje dodajnih tro#kova . % takvim slu5ajevima se javlja potre0a da se tr.i#ni alokativni mehanizam zameni dravnim. 2azlozi su slede1i* P(a.i'$ $ *a%si*i,a-iji p($6ita " "s'$.i*a p)(6)%tn) %$n%"()n-ij) navodi pojedina5nog proizvoa5a da svoj o0im proizvodnje zaustavi u ta5ki kada su marginalni tro#kovi od proizvodnje dodajne jedini)e proizvodnje jednake )eni (marginalni tro#kovi X marginalni prihodi . % toj ta5ki firma maksimizira pozitivnu razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda. ,eutim3 " "s'$.i*a %a!a s) p($i,.$!i sa $pa!aj"+i* t($2%$.i*a (pri 5emu marginalni tro#kovi opadaju 0r.e od prose5nih tro#kova pravilo o maksimiza)iji profita ne va.i jer on u toj ta5ki ostvaruje gu0itak3 a ne maksimizira profit. Proizvoa5 dolazi u paradoksalnu situa)iju da u uslovima kada mu za dodajnu jedini)u proizvodnje tre0a sve manje dodajnih tro#kova3 trino "ormirana cena nije u stanju da mu o0rez0edi profit. 8ko se proizvoa5 pridr.ava pravila koje garantuje (dru#tveno optimalnu aloka)iju resursa i optimalan o0im proizvodnje3 ostvari1e gu0itak. Ostaje mogu1nost ili da napusti takvu proizvodnju ili da se iz0ori za monopolisti5ki polo.aj na tr.i#tu gde mo.e diktirati visinu )ene koja mu garantiuje profit. % tom slu5aju firma u )ilju maksimiza)ije profita 1e !)6inisati .i2" -)n" i s*anjiti $#i* p($i,.$!nj). 8ko se .eli drutveno e"ikasnija solucija neophodna je dravna intervencija. =r.ava mo.e svoju alokativnu funk)iju da o0ez0edi na 2 na5ina* 1. mo.e putem su0ven)ija da stimuli#e privatnog proizvoa5a da proizvodi uz gu0itak uz o0avezu da se pridr.ava pravila o optimalnoj efikasnostiE 2. dr.ava mo.e da na)ionalizuje sektore koji proizvode sa opadaju1im tro#kovima3 a zatim da sama organizuje proizvodnju prema pravilima optimalne efikasnosti. : u ovom slu5aju nastali gu0itak 0i se pokrivao iz poreskih prihoda. % praksi ima dosta primera gde se proizvodnja ili neka delatnost odvija po opadaju1im tro#kovima (sao0ra1aj3 potro#nja gasa3 struje3 vode 3 uglavnom tamo gde do opadaju1ih tro#kova dolazi z0og nedeljivosti do0ara i usluga. 9ije slu5ajno da je dr.ava meu prvima na)ionalizovala i regulisala upravo ove o0lasti.

1B. MODERNA TRGI?NA PRIVREDA I ULO;A DRGAVE

;lasi5ni tr.i#ni mehanizam ima zna5ajne nedostatke koje dr.ava mo.e u odreenoj meri da neutrali#e sa svojim netr.i#nim3 pravilima i re#enjima. ,eutim3 pokazalo se da je i dr.ava 5esto neefikasan vlasnik sredstava za proizvodnju3 sla0 koordinator ekonomske aktivnosti i pogre#an alokator ljudskih i materijalnih resursa. ;ada je re5 o tritu i konkurenciji3 neophodno je po1i od realne trine situacije savremenih privreda gde se ekonosmki u5esni)i pona#aju po zakonostima moderene ro0ne proizvodnje3 a ne po klasi5nim pretpostavkama perfektne konkuren)ije i atomizirane ponude i tra.nje. K$n%"()n-ija postoji ako potro#a5i mogu da ispolje svoje preferen)ije3 odnosno ako se ponuda prilagoava tra.nji nezavisno od 0roja tr.i#nih u5esnika. 24

;onkurentnost se meri* 1. nivoom ostvarene faktorske produktivnostiE 2. 0rzinom uvoenja novih proizvoda i proizvodnih pro)esaE 3. asortimanom i kvalitetom ponuenih ro0a i sl. #avremeno trite se sastoji od* 1. kupo6prodajnih transak)ijaE 2. tr.i#nih parametara ()ene ro0a i faktora proizvodnje i sl. E 3. moderne tr.i#ne institu)ije (razvjen 0ankarski i finansijski sistem3 moderna trgovinska mre.aV !. moderne tr.i#ne infrastrukture (sao0ra1ajna mre.a3 skladi#taV $. razvijenog pravnog sistema (koji garantuje punu sigurnost poslovanja i ulaganja doma1ih i inostranih u5esnika E &. informa)ione 0aze (koja omogu1ava tr.i#nim u5esni)ima da raspola.u ogromnom koli5inom informa)ija neophodnim za dono#enje kupo6prodajnih3 investi)ionih i drugih odluka . 7tvaraju se potpuno nova tr.i#ta informa)ija3 znanja i inova)ija. Pove1ava se fleksi0ilnost tr.i#ta radne snage podsti)ajima u prav)u njihovog o0razovnog i kvalifika)ionog prilagoavanja novim zahtevima proizvodnje. =akle3 t(1i2ni *)4ani,a* se razvija i prilagoava zahtevima moderne privrede3 zadr.avaju1i osnovnu progresivnu funk)iju J da neprestano vr#i selek)iju izmeu sposo0nih i nesposo0nih tr.i#nih u5esnika. 9a sli5an na5in je i dr.ava vremenom razvijala i o0oga1ivala svoje mehanizme3 institu)ije i instrumente. 7u#tina tih promena je da dr.ava sve manje nastupa kao supstitut tr.i#nog mehanizma3 a sve vi#e deluje komplementarno. 4ome su prilagoeni tradi)ionalni fiskalni i kreditno6monetarni instrumenti i definisane nove o0lasti ekonomske i razvojne politike. P(i*)(i n$.i4 p$'iti%a kojima se uti5e na tra.nju i ponudu* 1. politika ja5anja uloge potro#a5aE 2. strukturna politika. 1. M$n$p$'isti/%a st("%t"(a sa.()*)n$& t(1i2ta u velikoj meri ograni5ava suverenitet potro#a5a u vezi odluka o 0udu1oj proizvodnji. =rugi razlog nedovoljnog uti)aja potro#a5a na tr.i#ne pro)ese je njihova nedovoljna informisanost i nedovoljna za#ti1enost od lo#eg asortimana i kvaliteta ponuenih ro0a i usluga. ,erama politike potro#a5a mo.e se njihov uti)aj i polo.aj oja5ati na vi#e na5ina. Osnovno je da se po0olj#a in"ormisanost potroaa. =anas postoje sp)-ija'i,$.an) a&)n-ij) koje na komer)ijalnoj osnovi nude potro#a5ima sve neophodne informa)ije o proizvodima teku1e potro#nje i trajnim potro#nim do0rima. =r.ava mo.e da doprinese 0oljem o0razovanju potro#a5a3 naro5ito o mogu1nostima 0oljeg kori#1enja javnih do0ara i usluga. =ruga mogu1nost je da se potro#a5i organizuju u pose0ne int)()sn) &("p) i vr#e pritisak na proizvoa5e u )ilju smanjenja )ena3 po0olj#anja kvaliteta i 0oljeg sna0devanja. %ti)aj udru.enja potro#a5a mo.e se oja5ati odgovaraju1im dr.avnim agen)ijama i spe)ijalizovanim institu)ijama. Polo.aj potro#a5a se mo.e po0olj#ati i uvoenjem razli5itih o0lika regula)ije )ena3 kvaliteta proizvoda3 marketinga i drugih aspekata ponude3 kao i pravila po kojima se proizvoa5i 5ine odgovornim za eventualne negativne posledi)e upotre0e njihovih proizvoda. 2. 4r.i#ne privrede u pro)esu svog razvoja stvorile su odreenu proizvodnu strukturu koja se postepeno menjala samim razvojem proizvodnih snaga. Pokazalo se da tradi)ionalni tr.i#ni mehanizam ne reaguje dovoljno 0rzo na potre0e koje proizilaze iz modernog privreivanja i nove tehnolo#ke revolu)ije. %vek postoje sektori i regioni u kojima iz raznih ekonomskih3 so)ijalnih i politi5kih razloga tre0a odr.avati ekonomsku aktivnost. =r.ava taj )ilj mo.e da ostvari na 2 na5ina. Prvo3 mo.e svojim merama podr.avati pro)es prilagoavanja pojedinih sektora3 preduze1a i zaposlenih u njima u prav)u .eljenih strukturnih promena. 2e5 je tada o $6an,i.n$j st("%t"(n$j p$'iti-i kojom se podsti5e razvoj tehnolo#ko6intenzivnih proizvodnji i svih drugih delatnosti kojima se pove1ava konkurentska sposo0nost )ele privede. =rugi na5in delovanja je !)6an,i.na st("%t"(na p$'iti%a kojom se odra.avaju u .ivotu odreene aktivnosti (poljoprivreda3 )rna metalurgija 3 putem odreivanje )ena3 spoljnotrgovinskom za#titom3 dr.avnim kupovinama3 za0ranom ulaska na pojedina trr.i#ta i sl.

25

>a tipi5no makroekonomske pro0leme (privredna stagna)ija3 infla)ija3 zaostajanje u tehnologiji i produktivnosti3 nezaposlenost re#enja se sve vi#e tra.e u merama kojima se mogu po0olj#ati performanse preduze1a. azvoj moderne ro&ne proizvodnje ukida o#tru podelu izmeu tr.i#nog mehanizma i dr.ave kao alternativnog koordinatora i alokatora kao i izmeu makroekonomskog i mikroekonomskog pristupa re#avanju najva.nijih ekonomskih pitanja. 9a taj na5in iz0or konkretnog mehanizma postaje stvar stru5ne pro)ene3 a glavni kriterijum je koliko se 0rzo i efikasno oni mogu re#avati.

1C. JAVNA DOHRA I JAVNA POTRO?NJA I PRERASPODELA DO OTKA I ULO;A DRGAVE

4radi)ionalna ekonomija se uvek 0avila vi#e pro0lemima ra)ionalne aloka)ije ljudskih i materijalnih resursa u )ilju ostvarivanja optimalnih proizvodnih rezultata po toj osnovi3 nego pitanjima raspodele ostvarenog proizvoda i dohotka. % sistemu perfektne tr.i#ne konkuren)ije i privatne svojine nad proizvodnim faktorima raspodela je unapred determinisana. %&ravina% raspodela proizilazi iz %pravinih% 'trino odre,enih( cena proizvodnih 5inila)a. Pravilo jednakosti )ene svakog proizvodnog 5inio)a (zemlja3 rad3 kapital3 preduzetni#tvo i njegove grani5ne produktivnosti (tj. dodajnog doprinosa u proizvodnji nekog do0ra govori da svakom faktoru3 tj. njegovom vlasniku pripada onoliko od ukupnog proizvoda i dohotka koliko je taj faktor i u5estvovao u njegovom stvaranju. 2e5 je o 6"n%-i$na'n$j (asp$!)'i. >a svaku efikasnu aloka)iju proizvodnih 5inila)a uzima se neka unapred data distri0u)ija svojinskih prava nad sredstvima za proizvodnju3 znanja3 kvalifika)ija itd. Odatle proizilazi da distri0u)ija radnih i neradnih dohodaka meu stanovni#tvom (visina najamnina3 kamata3 renti zavisi od )ena pojedinih faktora i od prvo0itne distri0u)ije vlasni#tva nad proizvodnim 5inio)ima. % razvijenim zemljama postoje znatne nejednakosti u raspodeli izmeu pojedinih slojeva stanovni#tva. 9ajve1e nejednakosti su u o0lasti n)(a!ni4 !$4$!a%a (profiti3 rente3 kamate3 dividende 3 dakle3 onih dohodaka koji su posledi)a privatnog vlasni#tva nad sredstvima za proizvodnju. 2azlike postoje i kod raspodele (a!ni4 !$4$!a%a (plate3 najamnine koje proizilaze iz nejednakosti #ansi u sti)anju kvalifika)ija i znanja3 a koje su do0rim delom posledi)a so)ijalno6klasne strukture stanovni#tva. 7ve ovo ukazuje da je neophodna odreena preraspodela nacionalnog dohotka. % razvijenim tr.i#nim privredama je veoma izra.ena te.nja da se u interesu stabilnog privre,ivanja i na doborobit svih izmeu do0ro organizovanih i dominiraju1ih dru#tvenih grupa (rada i kapitala o0ez0edi D s$-ija'ni *i(D. #a stanovita opte-drutvenih interesa ra)ionalno i po.eljno je da dr.ava prinudno putem svojih redistributivnih mehanizama (porezi3 so)ijalni transferi o0ez0edi odgovaraju1u preraspodelu dohotka od 0ogatijih ka siroma#nijim slojevima dru#tva.

1E. RAZVIJENE TRGI?NE PRIVREDE NA PRELASKU U NOVI VEK

-entri razvijene privrede (78=3 /apan3 >apadna -vropa 3 su krajem 20. veka pre#le iz industrijskog ka postindustrijskom nainu proizvodnje. Pro)esom glo0aliza)ije se su#tinski i trajnije menja raspored ekonomske i politi5ke mo1i u svetu u korist najefikasnijih tr.i#ta i privreda. Ove p($*)n) " (asp$()!" *$+i " s.)t" se ostvaruju* 1. kroz promene u tehnolo#kim osnovama tehnolo#kih pro)esa3 5ija najva.nija supstan)a postaje znanje3 informa)ije i inova)ijeE 2. kroz sisteme meunarodnih ekonomskih odnosa3 strukturisanih zate5enim rasporedom finansijske i tehnolo#ke mo1iE 3. kroz sisteme informa)ija i komunika)ija. #a stanovita sistemskih i institucionalnih promena3 kao i promena u ekonomskim politikama ovih zemalja tre0a ista1i slede1e* Prvo3 osamdesete i devedesete godine su karakteristi5ne po primeni tzv: nove makroekonomske politike u regulisanju ekonomske aktivnosti ve1ine razvijenih tr.i#nih privreda. Postavilo se pitanje kako da se 0rzo tr.i#ni mehanizam prilagoava stalnim promenama i novim uslovima privreivanja. /edni su smatrali da se 26

prilagoavanje odvija sporo J zala.u se za primenu %(at%$($/ni4 !is%()-i$ni4 6is%a'ni4 i %()!itn$0 *$n)ta(ni4 *)(a3 drugi da 0a# z0og toga nastaju jo# ve1e makroekonomske nesta0ilnosti J zala.u se za /.(sta 6is%a'na i *$n)ta(na p(a.i'a (konstantno pove1anje nov)a u opti)aju3 uravnote.eni 0ud.et i sl . 4e dve struje3 aktivista i pristali)a diskre)ione politike kejnzijanskog tipa i neaktivista se sve vi#e sla.u3 razlike se smanjuju. Osnovno neslaganje se odnosi na stepen fleski0ilnosti 2 tipa ekonomske politike. 8li3 i jedni i drugi su svesni te#ko1a vezanih za pravilan tajming makroekonomske politike3 pa se i a%ti.isti sve vi#e uveravaju da u5estala reagovanja na svaki poreme1aj mogu vi#e #tetiti nego koristiti3 pa se zala.u za aktivisti5ku ekonomsku politiku samo kod zaista velikih poreme1aja. =rugo3 na makroekonomskom planu je nagla#en p($-)s !)()&"'a-ij) )%$n$*s%) a%ti.n$sti . % )ilju ve1e efikasnosti privreivanja dolazi do zna5ajne dena)ionaliza)ije3 odnosno privatiza)ije dr.avnog sektora u privredi. 4o je deo op#tih napora usmerenih na sta0iliza)iju i li0eraliza)iju privrede. % ve1ini razvijenih tr.i#nih privreda dolazi do u0rzane deregula)ije ukupne ekonomske aktivnosti. Osnovni )ilj je da se #to ve1i 0roj proizvodnih i uslu.nih sektora otvori za tr.i#nu konkuren)iju. 4re1e3 ()a6i(*a-ija t(1i2ta i 'i#)(a'isti/%i %$n-)pt )%$n$*s%) "'$&) !(1a.) u ve1ini razvijenih zemalja nije mnogo ugrozilo so)ijalne funk)ije dr.ave i ste5ena so)ijalna prava stanovni#tva. =r.ava i dalje zna5ajan deo poreskih prihoda transferi#e u razne vidove so)ijalne sigurnosti (penzije3 zdravstvenu za#titu3 #kolstvo3 su0ven)ije farmerima3 kompenza)ije za nezaposlene... . aspodela novostvorene vrednosti i politika dohodaka predstavlja jednu od najva.nijih o0lasti pregovaranja izmeu sindikata3 poslodava)a i same dr.ave. Qetvrto3 na *i%($)%$n$*s%$* ni.$" (u preduze1ima dolazi do sve ve1eg u5e#1a zaposlenih u odlu5ivanju3 raspodeli profita i vlasni#tvu. 7timuli#u se preduzetni5ka pona#anja neposrednih u5esnika u pro)esu proizvodnje. 9a taj na5in maksimiza)ija profita postaje stvarni sinteti5ki pokazatelj ukupne preduzetni5ke sposo0nosti svih zaposlenih3 a ne samo menad.ersko6upravlja5kog sloja. azliiti oblici podsticanja zaposlenih doprinosi pove1anju ukupne efikasnosti privrede. Peto3 &'$#a'i,a-ija3 pre svega3 int)(na-i$na'i,a-ija %apita'a i p($i,.$!nj) se odvija kroz* sve intenzivnije povezivanje proizvodnih3 komer)ijalnih3 finansijskih i informa)iono6tehnolo#kih )entara 78=3 /apana i -vrope kroz multina)ionalne kompanije3 0ankarske i druge finansijske institu)ije. 7vetski giganti se meuso0no povezuju na strate#kim pitanjima uz ja5anje konkurenstskih odnosa unutar tih novih )elina. 4e.i#te prodornosti i domina)ije transnaionalnih kompanija u svetskoj privredi je kon)entrisano u njihovoj finansijsko6tehnolo#koj poten)iji3 odnosno njihovom presudnom zna5aju u strukturiranju meunarodne tra.nje i svetske proizvodnje. %poredo ja5aju i integracioni procesi izme,u samih razvijenih zemalja (npr. -% . Oesto3 " $%.i(i*a (a,.ij)n$& s.)ta i &'$#a'i,a-ij) 3 najva.nije je sagledati meuso0ne odnose 3 ekonomska3 tehnolo#ka3 finansijska3 politi5ka i vojna )entra* 78=3 -% i /apan. Ova 3 )entra poseduju razli5ite institu)ionalne3 so)io6kulturne i #ire )iviliza)ijske karakteristike od kojih svaka mo.e da ima zna5ajne efekte na glo0alne pro)ese i meuso0ni odnos snaga.

:::. 428=:?:O98B98 : 9O"8 ,8;2O-;O9O,7;8 POB:4:;8

70. VELIKA DEPRESIJA5 KENZIJANSKI KONCEPTI I REZULTATI
"-B:;8 =-P2-7:/8 4elika depresija svetske privrede iz 306tih godina je dogaaj koje je uslovio prilagoavanja i promene ve1ine institu)ija u privredi i promene u makroekonomiji. Ono #to je spe)ifi5no za taj period* 1. pad realnog G=P6aE 2. pad zaposlenostiE 3. pad proizvodnjeE !. pad investi)ijaE $. smanjenje nov5ane mase3 kao posledi)a masovnih 0ankrotstava 0anaka (ostajale su 0ez rezervi kojima 0i udovoljile podizanju gotovine3 time su uni#tile depozite i tako smanjile nov5anu masu3 takoe je opalo poverenje ulaga5a E 27

&. institu)ionalne promeneE '. kriza svetskih razmera (posledi)a kolapsa meunarodnog finansijskog sistema E (. politika visokih )arina od strane velikog 0roja zemalja. "-B:;8 =-P2-7:/8* P2O<B-,: : :=-/;ejnz 1+3&. godine o0javljuje knjigu R'pta teorija zaposlenosti+ kamate i novca S. Ovde on dokazuje da privrede mogu da postignu prilino stabilnu ravnoteu (od koje 1e se pomerati samo sporo pri daleko manjoj zaposlenosti od pune. 7matrao je da -i%'i/na n)sta#i'n$st in.)sti-i$n) p$t(a1nj) o0i5no ima uve1ano dejstvo na ostali deo privrede. !ejnzijanska teorija8revolicija J tvrdi se da je o0aveza dr.ave da o0ez0edi da privreda funk)ioni#e sa prihvatljivim stopama proizvodnje i zaposlenosti. On je smatrao da je klasi5an mehanizam 3 koji pu#ta da se putem prilagoavanja nadni)a i )ena pove1a proizvodnja i zaposlenost3 suvi#e spor3 nepouzdan i nepotre0an. "ladine ekonomske ak)ije mogu se koristiti da se privreda vrati na stanje pune zaposlenosti mnogo 0r.e i sa mnogo manjim dru#tvenim tro#kovima. #utina kejnzijanskog o&janjenja velike depresije 0azira se na jednostavnom modelu agregatne tranje . 2ast u 206im 0azirao se na masovnoj proizvodnji automo0ila i 0umu u stam0enoj izgradnji. 7lom rasta u 306 im godinama uslovljen je usahnu1em investi)ionih mogu1nosti i opadanjem investi)ione tra.nje. 9a pove1anje depresije je uti)ala i n)a!)%.atna 6is%a'na p$'iti%a3 od 1+31. do 1+33. godine. Uloga "iskalne politike3 a preko nje uloga vlade u privredi se mo.e sagledati na slede1i na5in* smanjenje poreza ili pove1anje vladinih rashoda uve1ava dohodak individualnih su0jekata i otuda je ve1a ukupna potro#nja. %ve1ani rashodi izazivaju rastu1e potre0e za nov)em koji opet pokre1e kamatne stope nagore. :ni)ijalno pove1anje rashoda se redukuje ali krajnji rezultat preduzezih fiskalnih mera je ipak pozitivni rast. ;ejnzijansko nagla#avanje fiskalne politike i pot)enjivanje uloge nov)a u ekonomskom .ivotu sve je izrazitije osporavano tokom $06ih godina od strane @ridmana i njegovih saradnika. 4okom tog perioda @ridman je razvio do0ar deo analize i pru.io dokazni materijal koji su sa5inili osnovu za *$n)ta(i,a*. Glavni pro0oj je 0io u jakom nagla#avanju uloge monetarne politike u odreivanju kretanja proizvodnje i )ena. : kejnzijanska i monetaristi5ka o0ja#njenja velike depresije odgovaraju 5injeni)ama i o0e pru.aju odgovore na pitanje za#to se ona dogodila i kako spre5iti da se ona ponovo desi. 9eadekvatna fiskalna i monetarna politika su zajedno u5inile da velika depresija 0ude onoliko o#tra koliko je 0ila. ;-/9->:/897;8 POB:4:;8 : %7P-G $06:G : &06:G GO=:98 "e1ina ekonomista je 0rzo prihvatila kejnzijansku ekonomiju3 dok je njen uti)aj na ekonomsku politiku 0io sporiji. =olaskom ;enedija na vlast &06tih3 administra)ija je po5ela otvoreno da sledi kejnzijansku ekonomsku politiku (Rnova ekonomijaS . @ilozofija ovakvog pristupa je meavina aktivizma i optimizma. N)!$.$'jna t(a1nja zna5i nezaposlenost3 neuposlene kapa)itete3 izgu0ljenu proizvodnju. P().)'i%a t(a1nja zna5i infla)iju. 1ilj stabilizacionih politika je da minimizira ova odstupanja3 tj. da ukupna tra.nja ide u korak sa osnovnim proizvodnim poten)ijalom privrede. 7ta0iliza)ija zna5i minimiziranje odstupanja od rastu1eg trenda. 8ko proizvodnja ne raste toliko 0rzo koliko njen poten)ijal3 pove1a1e se nezaposlenost i neuposleni kapa)iteti. >a razliku od 306ih3 u &06im godinama nosio)i ekonomske politike imaju na raspolaganju do0ro razraene teorije i politike za prakti5ne ak)ije. 9ova ekonomija je isti)ala )ilj ponovnog postizanja pune zaposlenosti posle visokih nivoa zaposlenosti krajem $06ih godina. 9ovina je 0ila u aktivnoj i uspe#noj upotre0i ove analize u sprovoenju fiskalne politike. 9jeni osnovni analiti5ki kon)epti su* P$t)n-ija'ni $"tp"t J autput uz punu zaposlenost odreuje nivo realnog G9P6a koji privreda mo.e da ostvari sa punom zaposleno#1u. Ja, ;NP0a jeste razlika izmeu ostvarenog i poten)ijalnog realnog autputa. Prema kejnzijanskom stanovitu jaz 7*P-a je )ena koju dru#tvo mora da plati dok 5eka na delovanje samokoriguju1eg mehanizma. 7a kejnzijanskog stanovi#ta3 0olje je da se koriste aktivisti5ke politike kako 0i se u0rzalo kretanje prema punoj zaposlenosti. 28

H"!1)ts%i .i2a% ", p"n" ,ap$s')n$st J predstavlja vi#ak uz punu zaposlenost u odnosu na onaj dr.avni 0ud.et koji je imala na nivou prirodne stope nezaposlenosti. P(i.()!ni (ast J nepohodno je da agregatna tra.nja raste kako 0i se postigla puna zaposlenost i njeno odr.avanje. K()tanj) ,a(a!a J ekonomisti kejnzijanske ekonomije su nagla#avali zna5aj promena radnih dohodaka u odnosu na produktivnost i njihov uti)aj na infla)iju. ezultati kejnzijanske ekonomske politike !ejnzijanska ekonomska politika je po5ela da se koristi &06ih3 za vreme ;enedijeve i =.onsonove administra)ije. ;ejnzijan)i su zahtevali aktivnu fiskalnu politiku kako 0i se smanjila nezaposlenost ($6'M i pove1ao rast realnog G=P6a. >akon o prihodu iz 1+&!. godine je smanjio poreze na dohotke stanovni#tva za oko 20M i poreze korpora)ija za oko (M. Ovakva politika je dala slede1e rezultate* 1. G9P je porastao za 3&32 mlrd NE 2. nezaposlenost opada sa $32M na 33(ME 3. realni G=P za 1$3!M3 u petoj de)eniji za 3(M3 u #estoj za !'ME !. 0rz rast produktivnostiE $. niska stopa infla)ije. ;rajem &06ih je stanje po5elo da se pogor#ava3 delom z0og politike ("ijetnam i tro#kovi ratovanja . >0og toga je pove1an porez J raste stopa infla)ije na preko $M... rastu1a infla)ija je 0ila pra1ena stopom monetarnog rasta3 skretalo se ka monetarizmu3 a poverenje u kejnzijansku ekonomsku politiku je opadalo.

71. MONETARIZAM I REZULTATI EKONOMSKI NJEMU

POLITIKA ZASNOVANI

NA

,onetarizam se striktno vezuje za @ridmana. ,onetarizam se svodi na tvrenje da je novac izuzetno vaan za makroekonomiju3 u nekim varijantama da je prakti5no va.an samo nova). 98GB8O8"89/- PO9%=- 9O"?8 ,onetarizam nagla#ava ,na/aj p$n"!) n$.-a " $!()3i.anj"* 1. stope infla)ije na dugi rokE 2. kretanje realnog G9P6a na kratak rok. 2onetaristi tvrde da je in"lacija monetarni "enomen J trajno visoke stope monetarnog rasta produkuju visoku infla)iju i niske stope monetarnog rasta eventualno produkuju niske stope infla)ije. 7tav da je infla)ija monetarni fenomen je implika)ija %.antitati.n) t)$(ij) n$.-a koja je ki5ma monetaristi5ke makroekonomije. "eza izmeu infla)ije i monetarnog rasta proizilazi iz 5injeni)e da tranja za novcem je tranja za realnim fondovima. 9ranja za realnim "ondovima zavisi od nominalne kamatne stope i realnog G9P6a. D"&i ($% se defini#e kao period u kome su aktuelna i oekivana stopa inflacije jednake . 9a dugi rok3 nezaposlenost je na prirodnoj stopi3 stoga proizvodnja je na nivou pune zaposlenosti. =alje3 na dugi rok3 kad je privreda u ravnote.i3 nominalna kamatna stopa je na nekom dugoro5nom ravnote.nom nivou. % dugoro5noj ravnote.i u privredi u kojoj je poten)ijalni autput konstantan3 realni fondovi su konstantni. U ravnotei dugog roka (sa konstantnim autputom 3 stopa inflacije jednaka je stopi monetarnog rasta. "a.an deo monetarizma je insistiranje da p($*)n) st$p) (asta p$n"!) n$.-a (u0rzavanje i usporavanje o0ja#njavaju promene realne aktivnosti. 9esta0ilnost monetarnog rasta se ogleda u promenljivosti ekonomske aktivnosti. Periodi relativne sta&ilnosti stope monetarnog rasta su 0ili periodi relativne stabilnosti ekonomske aktivosti u SAD i drugim zemljama . Periodi izrazitih kole&anja stope monetarnog rasta su 0ili periodi izrazitih kolebanja ekonomske aktivnosti . Odreuju1i sta0ilan kurs i odr.avaju1i ga3 monetarne vlasti mogu u velikoj meri doprineti promovisanju ekonomske sta0ilnosti (iz0egavaju se infla)ija i defla)ija . =%G8 : P2O,-9B/:"8 "2-,-97;8 ;8O9/-9/8 29

,onetarizam je isti)ao da e"ekti promena stope rasta ponude novca na kretanje 7*P-a dolaze sa dugim i promenljivim vremenskim ka#njenjima (')&$.i*a . % proseku3 potre0no je dugo vremena da promena u stopi rasta ponude nov)a ostvari svoj uti)aj na G9P i tako3 leg je dug. "remenska ka#njenja variraju od + do 1! mese)i. ,ada3 z0og po0olj#anja u komunika)ijama i informa)ijama3 mogu1e je da su se legovi smanjili. "reme 1e pokazati da li su legovi kratki i promenljivi ili dugi i promenljivi. 8ko su legovi kratki3 argument za aktivisti5ku monetarnu politiku je ja5i. #a kraim legovima monetarne vlasti imaju 0olje izglede kad usvajaju korektne kontracikline politike. ,O9-4829O P28":BO M$n)ta(isti tvrde da monetarnu politiku3 iako ima sna.no dejstvo na G9P3 ne 0i tre0alo aktivno koristiti da ne 0i dovela do desta0iliza)ije privrede. Oni smatraju da ponuda nov)a 0i tre0ala da raste po konstantnoj stopi da 0i se minimizirala poten)ijalna #teta koju neodgovaraju1a politika mo.e da prouzrokuje. M$n)ta(i,a* je doktrina prema kojoj monetarna politika tre0a da sledi pravilo konstantnog monetarnog rasta. :z0or konstantne stope rasta (23 33 !M zavisi od dugoronog rasta realnog ;.&-a. *eaktivistika politika $ridmana i ekonomista kao #to su <runner i ,eltzer poznata je kao *$n)t(a(i,a*. ;O942OB8 ;8,849:G 74OP8 :B: ;O942OB8 PO9%=- 9O"?8 !ejnzijanska monetarna politika 0azirana je na indirektnoj vezi izmeu ponude nov)a i realnog G9P6a. ?ene o0vezni)a i kamatne stope se kre1u inverzno3 stoga pove1aanje ponude nov)a (na kratak rok o0ara kamatne stope. Pad kamatnih stopa pove1ava investi)ije. % prin)ipu3 inflatorni i deflatorni gepovi se mogu otkloniti menjanjem ponude nov)a. ?iljna kamatna stopa se posti.e preko monetarne politike. Prema kejnezijan)ima3 kontra)ikli5na monetarna politika je 0olja od pro)ikli5ne. K$nt(a-i%'i/na *$n)ta(na p$'iti%a je ona koja pove1ava agregatnu tra.nju kad autput opada (ili kad stopa rasta proizvodnje opada 3 a smanjuje agregatnu tra.nju kad se autput 0rzo pove1ava. P($-i%'i/na *$n)ta(na p$'iti%a je ona koja smanjuje agregatnu tra.nju kad autput opada i pove1ava agregatnu tra.nju kad autput raste. ,ek kontracikline monetarne politike* deflatorni gep 'recesija( J pove1ati ponudu nov)aE inflatorni gep 'bum( J smanjiti ponudu nov)a. @ridman ima 2 oz0iljne zamerke na pro)eduru kojom se odreuju kamatne stope ka osnova za voenje monetrne politike* 1. kretanje nominalnih kamatnih stopa nije do0ar orijentir za usmeravanje monetarne politike. =a 0i stopa 0ila relevantna za odreivanje nivoa investi)ija3 tre0a ra5unati ovako* realna kamatna stopa X nominalna kamatna stopa J o5ekivana stopa infla)ije. 2. poku#aj kontrole nominalne kamatne stope mo.e da se poka.e kao faktor desta0iliza)ije. 8ko 0i se snizila kamatna stopa u )ilju ekspanzije3 dolazi do kupovine o0vezni)a3 pove1ava se ponuda nov)a. -kspanzivna politika sama po se0i ima tenden)iju da pove1a infla)iju. :9G-2-9498 748<:B9O74 P2:"849OG 7-;4O28 ,onetaristi smatraju da p(i.()!a p()p"2t)na sa*$j s)#i j) sta#i'nija nego kad vlada njome upravlja putem diskre)ione politike i da glavni uzrok ekonomskih fluktua)ija le.i u neodgovaraju1im vladinim ak)ijama. Privatni sektor je po se0i sta0ilan3 pa se ukupan ekonomski sistem automatski vra1a u ravnote.u sa punom zaposleno#1u tj. stopa nezaposlenosti se vra1a na prirodnu stopu. ,onetarizam je prihva1en kada su @ridman i Ovar) o0javili knjigu R 2onetarna istorija #A0S u kojoj su dokazali da velika depresija je 0ila posledi)a lo#e monetarne politike3 a ne nesta0ilnosti privatnog sektora (koja proisti5e iz autonomnih promena u potro#nji ili investi)ionoj tra.nji . 2->%B484: -;O9O,7;:G POB:4:;8 <8>:289:G 98 ,O9-482:>,% Gotovo sve razvijene zemlje (06ih godina utvruju -i'jn) st$p) *$n)ta(n$& (asta. $svajanje ciljnih monetarnih agregata je rezultat monetaristi5kog nagla#avanja va.nosti nov)a. =akle3 monetarizam je imao sna.an uti)aj na na5in na koji se ostvaruje monetarna politika.

30

,ada3 ni jedna )entralna 0anka se ne dr.i toliko svog )iljnog monetarnog agregata. ;ada kamatne stope po5nu 0rzo da se pove1avaju3 )entralna 0anka o0i5no kompromisno re#ava svoj zadati monetarni agregat3 dopu#taju1i da nov5ana masa ide iznad )iljne stope kako 0i se iz0eglo da kamatne stope isuvi#e porastu. Periodi kada je politika 0ila pre)iznije monetaristi5ka* 1. 1+&+61+'13 u 78=3 stopa infla)ije smanjena na $ME 2. 1+'+3 <ritanija3 smanjivanje stope infla)ije6 ,onetarna politika smanjuje stopu infla)ije samo tako #to proizvodi re)esiju. 7amo posle sna.nog porasta nezaposlenosti3 infla)ija je po5ela da se smanjuje (<ritanija 1+(061+(33 78= 1+(161+(3 .

77. TEORIJE I POLITIKE RACIONALNI REZULTATI

EKONOMSKI

OEKIVANJA I

9eorija racionalnih oekivanja (nova klasi5na makroekonomija formulisana je u '06im godinama i predstavlja alternativu kejnzijanskom modelu. Pristali)e ove teorije smatraju da ona $#ja2nja.a $sn$.) p(i.()!n$& -i%'"sa3 ali i to za#to kontra)ikli5na politika nije delotvorna. 'snovna ideja teorije racionalnih oekivanja je da ekonomski su0jekti nisu samo pasivni posmatra5i3 ve1 su aktivni. =onose1i ekonomsku odluku3 pojedina) uzima u o0zir ne samo o0jektivne ekonomske podatke3 ve1 formira ra)ionalna o5ekivanja o 0udu1em toku ekonomske aktivnosti i vladinoj politi)i. acionalna oekivanja su o5ekivanja koja ljudi formiraju o makroekonomskim varija0lima (npr. stopa infla)ije3 stopa nezaposlenosti na osnovu svog poznavanja teku1e i 0udu1e monetarne i fiskalne politike3 planova poslovne i li5ne potro#nje i toga kako privreda funk)ioni#e. 'snovna premisa teorije racionalnih oekivanja je jednostavno da ljudi slede svoje li5ne interese #to je 0olje mogu1e. D$*a+inst.a i p()!",)+a poku#avaju da anti)ipiraju #ta 1e se desiti koriste1i naj0olje raspolo.ive informa)ije. 2a)ionalna o5ekivanja zasnivaju se na ra)ionalnoj analizi teku1ih ekonomskih teorija3 uslova i politika od strane pojedina)a. ;od dono#enja odluka u o0zir se uzimaju i ra)ionalna o5ekivanja u 0udu1nosti u toj o0lasti. Preduze1a i radni5ki sindikati unajmljuju za se0e ekonomiste koji izrauju prognoze za varija0le koje su od najve1eg interesa za njih. 2ezultati se naj5e#1e o0javljuju u televizijskim vestima. =8 B: B/%=: 894:?:P:28/% -;O9O,7;% POB:4:;%F 7koro svaki ekonomski su0jekt (firma ili radnik prodaje manje stvari nego #to kupuje. 4ipi5an proizvoa5 (radnik3 preduze1e3 farma 0olje poznaje stvari koje prodaje nego onih koje kupuje. >ato #to ljudi imaju manje informa)ija o )enama stvari koje kupuju nego o )enama predmeta koje prodaju3 mogu1e je da 0udu z0unjeni kretanjem )ena i plata. Oni mogu po0rkati promene nominalnih plata i )ena sa promenama realnih plata i )ena. )znenaenje nivoom cena nastaje kada je stvarna )ena razli5ita od o5ekivane. *ivo cena je ponderisan prosek )ena svih pojedina5nih ro0a i usluga koje potro#a5 ili firma kupuje i mo.e se meriti in!)%s$* -)na. ;ada su )ene vi#e nego #to potro#a5 o5ekuje3 aktuelni nivo )ena je vi#i nego nivo )ena koje ljudi o5ekuju. )znenaenje nivoom cena mo.e 0iti prouzrokovano #okom na strani tra.nje ili #okom na strani ponude. Ook na strani tra.nje je neanti)ipirana promena agregatne tra.nje koja nastaje usled neanti)ipirane promene monetarne ili fiskalne politike ili iznenadne promene privatne potro#nje i investi)ija. 8ko su ljudi zainteresovani da predvide inflaciju3 oni moraju da poku#aju da predvide promene agregatne tra.nje. :znenaenje )enom takoe mo.e nastati usled #okova na strani ponude. Ook na strani ponude je neanti)ipirano pomeranje krive agregatne ponude. :znenaenja izazvana politikom* Potro#a5i3 radni)i3 sindikati3 sitni proizvoa5i3 gigantske korpora)ije formiraju o5ekivanja koja se odnose na vladinu monetarnu i fiskalnu politiku. Oni nastoje da predvide promene ponude nov)a3 0ud.etske potro#nje i poreza.

894:?:P:2898 ,O9-48298 : @:7;8B98 POB:4:;8 31

,onetarna politika je anti)ipirana kada javnost ta5no predvia stopu rasta nominalne nov5ane ponude. :ako nov5ana masa u rukama javnosti se pove1ava3 generalno se zna da 1e )ene rasti po istoj stopi kao i ponuda nov)a. 8ko se stopa monetarnog rasta pove1ala i javnost je to o5ekivala3 o5ekivana stopa infla)ije se pove1ava. 9ominalne kamatne stope 1e se pove1ati ta5no za onoliko koliko je pove1anje anti)ipirane stope infla)ije. 2ealna kamatna stopa je definisana kao nominalna stopa minus anti)ipirana stopa infa)ije ne1e se promenitiE realne privredne investi)ije ostaju iste. Prema teoriji ra)ionalnih o5ekivanja3 kada je fiskalna politika u potpunosti anti)ipirana tzv. defi)itarno finansiranje je neva.an detalj jer ra)ionalni poreski o0veznik uzima u o0zir dugoro5ne implika)ije finansiranja pove1ane 0ud.etske potro#nje. 9-894:?:P:2898 ,O9-48298 : @:7;8B98 POB:4:;8 8ko je javnost iznenaena monetarnom i fiskalnom politikom3 teorija ra)ionalnih o5ekivanja predvia rezultate sli5ne kejnzijanskom modelu. /avnost uo5ava da su njeni nov5ani fondovi porasli3 ali ne prepoznaje da 1e uve1anja )ena veoma 0rzo da poni#te sve realne do0itke. 2ealna potro#nja se3 stoga3 pove1ava. Porast ponude nov)a po5inje da o0ara kamatne stope i #tedi#e ne1e tra.iti dodatnu infla)ionu premiju na kamatne stope. ;amatne stope opadaju i realne privredne investi)ije se pove1avaju. >ato #to postoji iznenaenje )enom3 kratkoro5na agregatna ponuda se ne smanjuje odmah da neutrali#e porast agregatne tra.nje. 9e mo.ete o0manjivati sve ljude svo vreme 6 javnost u5i na osnovu iskustva.

7:. TEORIJE EKONOMIJE PONUDE I REZULTATI EKONOMSKI

O79O"9: 748"O":

PRO;RAMA

Predstavnici teorije ekonomije ponude smatraju da nezadovoljavaju1a makroekonomska perfomansa po5etkom (06ih godina do0rim delom je uslovljena politikama potranje. ;'a.n) p()p$("%) ove teorije su* 1. smanjiti porske stope i dr.avnu regulativu i tako stimulisati radne napore3 #tednju3 investi)ije i produktivnost (tako 0i se pove1ala ponuda i uklonila stagfla)ija E 2. odr.avanje monetarnog rasta u skladu sa dugoro5nim rastom poten)ijala privrede3 uklju5uju1i povratak na neku formu zlatnog standardaE 3. smanjenje rasta dr.avne potro#nje i smanjenje poreskog tereta na)ije u odnosu na G9P kako 0i se oslo0odilo vi#e finansijskih sredstava za privatne investi)ije. 9eorija ekonomije ponude vu5e korene iz klasi5ne ekonomske tradi)ije jer preferira tr.i#na re#enja i od0ija dr.avnu interven)iju. Po tuma5enju ekonomista koji su zastupali radikalni prava) teorije ekonomije ponude3 smanjenje grani5nih poreskih stopa na dohodak ne samo da poddsti5e ljude da vi#e rade ve1 dovodi i do toga da ukupni poreski prihodi porastu3 jer 1e se ostvariti ve1i radni u5inak. Ovo se mo.e pokazati jednostavnom formulom* &rihod od poreza na dohodak < stopa poreza na dohodak = dohodak 8ko u privredi postoji poreska stopa iznad one koja daje maksimalne prihode3 onda je mogu1e otkloniti infla)iju smanjenjem poreske stope. 8ko se poreske stope smanje3 privreda 1e pokazivati ve1i realni output z0og po0olj#anih ekonomskih podsti)ajaE vlada 1e do0iti poreske prihode iz ni.e poreske stope. O0a ova efekta 1e smanjiti infla)iju. P$(ast ()a'n$& a"tp"ta pove1ava ponudu ro0a i usluga3 a p$(ast p$()s%i4 p(i4$!a smanjuje 0ud.etski defi)it. 5konomisti teorije ponude su tvrdili da regula)ija umanjuje produktivnost investi)ija i da porezi dalje umanjuju stope prinosa onih koji #tede i o0ez0euju sredstva potre0na za finansiranje investi)ija. >alagali su se za smanjenje poreskih stopa na #tednju kako 0i se pove1ala stopa prinosa posle poreza. Oni smatraju da 1e pojedina) vi#e #tedeti ako se smanji poreska stopa. Onda 1e 0iti vi#e investi)ija3 vi#e osnovnih sredstava i ve1e proizvodnje. 7a ve1im autputom ukupni poreski prihod mogao 0i 0iti ve1i uprkos smanjenju poreske stope. 32

=2K8"98 8;4:"9O743 P2O:>"O=9/8 : >8PO7B-9O74 =r.ava utvruje svojinska prava i primenu ugovora. Ona je ekonomski u5esnik koji ima monopol na legitimnu upotre0u ponude. Pojedin)i moraju da se pona#aju na jasno definisane na5ine. 9eizvr#enje pogod0e iz zaklju5enog ugovora mo.e da rezultira time da povreena strana tra.i zadovoljavaju1e poravnanje o0ra1aju1i se sudu. =ruga aktivnost koja ne 0i 0ila prisutna u svetu 0ez dr.ave je o0ez0eenje zdravstvene za#tite J o0ez0eenje 5iste pija1e vode3 u0retare3 5i#1enje kanaliza)ije3 programa protiv #irenja zaraznih 0olesti... njih mogu da koriste svi 0ez o0zira na individualni doprinos. P2-4PO748"B/-9: : "-2O"849: 2->%B484: -;O9O,7;:G P2OG28,8 <8>:289:G 98 4-O2:/: -;O9O,:/- PO9%=5konomski programi &azirani na teoriji ekonomije ponude o0i5no imaju ! osnovne karakteristike* 1. odr.avanje mo1nog sistema na)ionalne od0raneE 2. smanjenje 0ud.etskih izdataka na so)ijalne programeE 3. smanjenje marginalnih poreskih stopaE !. deregula)ija i privatiza)ija. P()tp$sta.'j)ni )6)%ti J reduk)ija doma1ih programa se tuma5i kao smanjenje nisko produktivne ili neproduktivne dr.avne aktivnosti. 7manjenje marginalnih poreskih stopa se posmatra kao pove1anje ponude radne snage i u#teda #to dovodi do porasta ravnote.nih veli5ina zaposlenosti i akumula)ije kapitala. 7li5no se odnosi i na deregula)iju i privatiza)iju. -konomski programi 0azirani na teoriji ekonomije ponude svode se na neto smanjenje dr.avne potro#nje i neto smanjenja poreza J u poreenju sa njihovim prethodnim nivoima. V)($.atni )6)%ti J pokazalo se verovatnim da3 na kratak rok3 reagovanja ponude radne snage i u#teda na promene u porezima 1e 0iti neznatne. 2azlog tome je da je ljudima skupo da menjaju svoje pona#anje. 8ko postoji neizvesnost oko trajnosti promene u politi)i3 0i1e jo# od0ojniji prema promeni pona#anja. -fekti promena dr.avne aktivnosti na ukupnu produktivnost privrede verovatno 1e 0iti neznatni na kratak rok. =ugoro5ni efekti trajnog voenja politike niskih poreza i niskog nivoa neproduktivnih dr.avnih aktivnosti 1e dovesti do pove1anja outputa3 zaposlenosti i u#tede. (podrazumeva se da je kratak rok reak)ija na #ok3 dok osnovna sredstva ostaju nepromenjena3 dugi rok predstavlja prilagoavanje koje 1e se odvijati po#to se kapitali (fizi5ki i ljudski prilagode datom #oku .

III. PRIVREDE U TRANZICIJI

:. P2O<B-,: 4289>:?:/- 78 ?-9428B9O6PB897;- 98 42K:O9% P2:"2-=%
5,525*9) P '-5#A 9 A*#$' 2A-)%5 Prelaz na trinu privredu podrazumeva pre svega politi5ke promene koje priznaju vrednosti razli5itosti i individualne ini)ijative a one zahtevaju stvaran dru#tvenii konzensus. T(ans6$(*a-ija sist)*a3 takoe3 podrazumeva fundamentalne promene u ulozi i organiza)iji vlade. Ona zahteva niz promena u ekonomskoj strukturi i pona#anju 5ija priroda se mo.e razumeti poreenjem funk)ionisanja so)ijalisti5kih privreda sa funk)ionisanjem tr.i#nih privreda.

7>. ELEMENTI PROCESA TRANS9ORMACIJE SA CENTRALNO0PLANSKE NA TRGI?NU PRIVREDUD MAKROEKONOMSKA STAHILIZACIJA I KONTROLA
Opravdano se mo.e tvrditi da /.(sta 6is%a'na i %()!itna p$'iti%a smanjuju infla)iju i defi)it teku1eg 0ilansa pla1anja u so)ijalisti5kim kao i u tr.i#nim privredama. Postoje3 meutim3 izvesne razlike koje odra.avaju 33

ustvari razli5ite sisteme makroekonomske inicijative izmeu so)ijalisti5kog i kapitalisti5kog sistema. % sferi mikro jedini)a sa mekanim 0ud.etskim ograni5enjem sta0iliza)ione politike ne mogu proizvesti iste reak)ije kao #to su one u tr.i#nim privredama. Mi%($ j)!ini-) ne1e reagovati na monetarna ograni5enja smanjenjem svoje tra.nje kad nisu uverene u opasnosti finansijskog neuspeha. %pravljanje tra.njom funk)ioni#e samo ako je povezano sa 5vrstim 0ud.etskim ograni5enjima. 7toga3 niz direktnih mera je potre0no da 0i se podr.ale indirektne mere. One mogu da uklju5uju* ukidanje eI post su0ven)ija pojedinim preduze1ima3 direktnu kontrolu )entralne 0anke nad koli5inom kredita3 kontrolu plata u dr.avnom sektoru i sl. Praksa monetarne restrik)ije ukazuje na neophodnost simultanog implementiranja razli5itih delova sta0iliza)ionog programa. Politika dohodaka je najte.i i politi5ki najosetljiviji deo u sta0iliza)ionom programu. ,ora se osigurati da ukupan iznos plata dr.avnih preduze1a ne prema#i limit sta0iliza)ionog programa. Plate mogu da se sta0ilizuju izdvajanjem iz sektora koja su relativno najefektivnija. 9a du.i rok3 "sp)4 *a%($)%$n$*s%) ()st(i%-ij) zavisi od politike odluke i ekonomske sposobnosti vlade . Ona je izlo.ena stalnim pritis)ima kad preduze1a zapadnu u nepremostive finansijske te#ko1e i zapreti im 0ankrotstvo. Ona 1e3 takoe3 morati da uvede mere za za#titu .ivotnog standarda onih koji su najnepovoljnije pogoeni ekonomskom transforma)ijom3 pose0no3 onih koji do0ijaju otkaze z0og zatvaranja i restruktuiranja preduze1a. <itno mesto u kon)eptualizovanju programa sta0iliza)ije i transforma)ije tre0alo 0i da ima s$-ija'ni p($&(a*. Pored mera koje tre0a da dis)iplinuju preduze1a i re#e pro0lem otpu#tenih radnika3 "iskalna re"orma mora imati visoki prioritet. 7a poreskim prihodima veoma zavisnim od poreza na do0it (profit upla1enog od strane preduze1a3 preduzimanje mera da se pove1a njihova finansijska autonomija i u isto vreme apsor0uju gu0i)i z0og restrukturiranja ima1e oz0iljan uti)aj na 0ud.et. P(i4$!i $! p(i.ati,a-ij)3 verovatno3 1e postati zna5ajni tek na srednji rok3 5ak i ako se privatiuza)ija u0rzavaE pove1ani prihodi od privatiza)ije i ve1a efikasnkost mogu kasniti u odnosu na pove1ane tro#kove povezane sa restrukturiranjem. Potre0a smanjenja javnih (dr.avnih rashoda je najistaknutiji pro0lem u diskusijama o 0alansiranom 0ud.etu. 4o mo.e da se izvede elimina)ijom su0ven)ija i usklaivanjem poreza i rashoda dr.ave. P($&(a*$* sta#i'i,a-ij) tre0alo 0i odrediti iznos prihoda neophodnih da se pokriju izda)i. P$()s%i sist)* ne tre0a da deluje kontraproduktivno na pove1anje investi)ija3 proizvodnju i po0olj#anje ekonomske performanse. 9akon preduzimanja mera za o5vr#1avanje 0ud.etskih ograni5enja i o0uzdavanje doma1e tra.nje J devalva)ija 0i mogla da 0ude delotvorna u so)ijalisti5kim privredama. %spe#nim devalviranjem se pove1avaju )ene razmenljivih do0ara u odnosu na )ene nerazmenljivih do0ara. 0evalvacija 1e okrenuti tra.nju od izvoznih ka doma1im do0rima3 5ak i pove1ati tra.nju. estriktivna monetarna i "iskalna politika tre0a da o0uzdavaju doma1u tra.nju i oslo0aaju resurse za proizvodnju razmenljivih do0ara. %kratko* Sta#i'i,a-i$n) *)() ukoliko su pravilno dozirane mogu 0iti delotvorne u so)ijalisti5kim privredama.

7@. ELEMENTI PROCESA TRANS9ORMACIJE SA CENTRALNO0PLANSKE NA TRGI?NU PRIVREDUD 9ORMIRANJE RACIONALNI CENA I TRGI?TE
>a uspean proces trans"ormacije je nu.no promeniti sistem nera)ionalnih )ena sistemom ra)ionalnih tr.i#nih )ena u kome )ene nose zna5ajne trine informacije. 4aj pro)es je opse.an i slo.en. Ova promena zavisi od nekoliko uslova. 9eke od njih je lako ostvariti3 a neke od njih je te#ko ostvariti. #istem racionalnnih cena je nu.an za ve1u autonomiju preduze1a ( s.)ts%) -)n) . =akle3 poreenje tre0a vr#iti otvaranjem prema spoljnoj trgovini. :zlaganjem inostranoj konkuren)iji se otvara mogu1nost 0r.eg pove1anja kvaliteta. ,o.e se o5ekivati zna5ajan rast trgovine sa tr.i#nim privredama. S'$#$!na sp$'jna t(&$.ina pru.a sistem ra)ionalnih )ena za do0ra koja su predmet meunarodne trgovine. 7ve dok se 0ilans kapitalnih transak)iuja ne otvori kamatne stope i )ene kapitala mogu odstupati od svetskih nivoa. T(&$.ins%a 'i#)(a'i,a-ija u ranim fazama o0i5no uklju5uje uklanjanje kvantitativnih restrik)ija i njihovu zamenu )arinama. P($-)s sp($.$3)nja 'i#)(a'i,a-ij) uklju5uje dve vrste tro#kova* 34

1. distribucioni trokovi J gu0itak z0og uklanjanja za#tite3 raste i nezaposlenostE 2. bilans plaanja J raste uvoz nejednako izvozu. =eo zadatka je i da se dopusti da se )ene svih transak)ija u ve1 postoje1em privatnom sektoru odreuju slo0odno3 0ez interven)ije dr.ave. C)n) !(1a.n$& s)%t$(a prelivaju se u tro#kove i )ene privatnog sektora. 9rgovina i promene u domaoj privredi su uzajamno zavisne. %nutra#nja deregula)ija u poljoprivredi3 industriji i uslugama i prestruktuiranje preduze1a moraju se ostvariti da 0i preduze1a na odgovaraju1i na5in reagovala na )enovne signale. Li#)(a'i,a-ija -)na je takoe neophodna radi dugoro5nog o5vr#1avanja 0ud.etskih ograni5enja. 7ve dok su )ene nera)ionalne profiti i gu0i)i ne mogu 0iti valjani pokazatelji efikasnosti i stoga ne mogu slu.iti kao pouzdane smerni)e za odluke o tome koja preduze1a 0i tre0alo zatvoriti a za koja 0i tre0alo o0ez0editi sredstva radi pov)e1anja investi)ija. Preduze1a se ne mogu smatrati odgovornim za svoju profita0ilnost ako vlada odreuje )ene. Za vreme prelaznog perioda neophodno je ostvariti slede1e usko povezane zadatke* 1. primena jedinstvenog kursa valuteE 2. konverti0ilnost doma1e valuteE 3. li0eraliza)iju svih uvoznih i izvoznih aktivnosti (u dr.avnom i privatnom sektoru . Ove promene mogu pomo1i da se uspostavi kratkoro5na ekstrerna i interna finansijska ravnote.a u zemlji. One mogu doprineti i dugoro5noj ekspanziji i po0olj#anju kvaliteta u proizvodnji. S'$#$!an ".$,3 0ilo od strane dr.avng ili privatnog preduze1a3 od strane doma1eg ili inostranog uvoznika je neophodan za konkuren)iju izmeu prodava)a. Ova konkuren)ija je jedan od najja5ih podsti)aja da se o0ez0edi 0olje sna0devanje3 elimini#u nesta#i)e i po0olj#aju tehni5ki standardi.

7A. ELEMENTI PROCESA TRANS9ORMACIJE SA CENTRALNO0PLANSKE NA TRGI?NU PRIVREDUD TRANS9ORMACIJA PREDUZEA DRGAVNO; SEKTORA
-ilj programa trans"ormacije je prestrojavanje privrede na vi#i nivo performanse karakteristi5an za tr.i#nu privredu. Ma%($)%$n$*s%a sta#i'i,a-ija je nu.ni deo ali ne i dovoljan. 9epohodna je radikalna interven)ija u vlasni5koj strukturi3 prelaz sa jednodimenzionalne na me#ovitu vlasni5ku strukturu. 9rans"ormacija glomaznih3 neefikasnih i tehnolo#ki zastarelih preduze1a dravnog 'drutvenog( sektora iziskuje nametanje 5vrstih 0ud.etskih ograni5enja3 definisanje i transforma)iju vlasni#tva3 transforma)iju upravlja5kih struktura. T(ans6)( .'asni2t.a sa dr.avnih (dru#tvenih preduze1a na privatne i me#ovite su0jekte stvara velike politi5ke izazove vladi. 2adni)i tre0a da 0udu delimi5no kompenzirani. 4re0a im omogu1iti da kupuju uz diskontovanu )enu ograni5eni deo ak)ija u preduze1ima u kojima su zaposleni3 a koja su podvrgnuta privatiza)iji. Pojave prodaje dravne imovine u &escenje rukovodiocima preduzea 3 mimo svih propisa3 pru.ile su argumente protivni)ima privatiza)ije. 4u je i p($#')* p($-)n) .()!n$sti i*$.in) i sagledavanja pravih poten)iuala preduze1a kao jedne od neophodnih3 pripremnih radnji u pro)esu privatiza)ije i s tim u vezi pitanje tre0a li prodavati preduze1a pre nego #to se njihova vrednost mo.e odrediti u sistemu racionalnih cena. Postoje 2 0itna zadatka u uspostavljanju efektivnog upravljanja proizvodnim kapitalom koji je u rukama dr.ave* 1. uvoenje privremenog sistema korporativnog upravljanja kojim se mogu kontrolisati rukovodio)i preduze1a i spre5iti rastakanje imovine preduze1a dok ne po5ne privatiza)ijaE 2. dugoro5niji zadatak je stvaranje takve strukture vlasni#tva u kojoj 1e novi privatni vlasni)i 0iti u sna.noj pozi)iji da upravljaju novoste5enom imovinom. Prvi korak ka privatiza)iji je t(ans6$(*a-ija .)'i%i4 !(1a.ni4 p()!",)+a " %$(p$(ati.n" 6$(*" kako 0i se izvr#ila kon)entra)ija vlasni5kih prava preduze1a u korporativnom telu direktora koje imenuju vlasni)i. =rugi korak je ()st("%t"i(anj). Promena svojinskih odnosa ne pove1ava3 automatski efikasnost preduze1a. 9eki privatiza)ijski programi nude pose0ne Ddoktorske programeD za sana)iju preduze1a pred prodajom. =rugi programi privatiza)iije 0udu1im vlasni)ima prepu#taju restrukturiranje preduze1a. 35

4re1i korak je p(i.ati,a-ija. ,ada3 5esto se dovodi u pitanje restruktuiranja i privatiza)ije. Postoje zagovorni)i 0rze i spore privatiza)ije3 u zavisnosti od toga da li smatraju da ona tre0a da doe pre ili posle restruktuiranja. Privatizacija u razvijenim trinim privredama se svodila na prodaju dr.avnih preduze1a privatnim vlasni)ima putem li)ita)ija i podnete ponude. O#i* t(ans6$(*isan$& %apita'a na ovaj na5in 0io je skroman u odnosu na ukupan poslovni kapital. Privatizacija u socijalistikim zemljama je druga5ija3 jer se tu radi o ogromnoj masi kapitala koji tre0a transformisati u privatna ili me#ovita preduze1a3 i to u uslovima gde ne postoje #a,i/n) instit"-ij) t(1i2n$& 6inansijs%$& sist)*a (0erze3 sta0ilan pravni sistem3 0rojne finansijske posredni5ke institu)ije... . 4 #95 P )4A9)ZA-)%5: 95' )%#!) !'*-5P9 Privatizacija jeste prodaja 'ili besplatno davanje( faktora proizvodnje koji se nalaze u dr.avnom ili dru#tvenom vlasni#tvu fizi5kim oso0ama. ;od privatiza)ije s.a%i i!)a'ni !)$ i*$.in) j)!n$& p()!",)+a mora pripadati konkretnom pojedin)u. 4a5no je re1i da je neko preduze1e u privatnom vlasni#tvu iako su njegovi deoni5ari samo institu)ije (druga preduze1a ili 0anke ukoliko su pak vlasni)i tih drugih preduze1a i 0anaka privatna li)a. 4re0a praviti razliku izmeu privatnih3 me#ovitih i dr.avnih preduze1a. ;od privatnih preduzea3 )elokupna imovina pripada (direktno ili indirektno pojedin)ima (npr. hiljadu deoni5ara . ;od meovitih preduzea samo deo neto imovine preduze1a mo.e 0iti jasno DdovedenD do konkretnih pojedina)a. Ostatak mo.e pripadati dr.avi (npr. dr.avnim holding preduze1ima ili sindikatima . 0ravna ili drutvena .javna/ preduzea jesu ona 5iji niti jedan deo imovine ne pripada konkretnim fizi5kim li)ima. Privatiza)ija nastaje ne samo kad )elo preduze1e postaje privatno3 ve1 i kad deo preduze1a prelazi u privatno vlasni#tvo3 tj. kad preduze1e postaje me#ovito. Postoje > $sn$.n) .(st) p(i.ati,a-ij)* 1. interna privatiza)ijaE 2. eksterna privatiza)ijaE 3. privatiza)ija deljenjem deoni)a svim graanimaE !. privatiza)ija preko formiranja holding kompanija.

7B. VRSTE PRIVATIZACIJED INTERNA PRIVATIZACIJA

)nterna privatizacija jeste prodaja (po pozitivnoj ili nultoj )eni preduzea radnicima koji u njemu rade mo.e se o0aviti na nekoliko na5ina (npr. raspodela deoni)a u odnosu na sta. ili visinu plate . 2aspodelu je mogu1e kom0inovati sa prodajom deoni)a radni)ima3 koje se prodaju onim radni)ima koji najvi#e za njih ponude. P$,iti.n) st(an) int)(n) p(i.ati,a-ij) se ogledaju u tome #to je ona jednostavna i politi5ki popularna. =o0ijaju1i deoni)e po povla#1enoj )eni ili 0esplatno3 radni)i se pojavljuju kao najve1i do0itni)i3 pogotovo ako je preduze1e uspe#no. )dluku o privatizaciji spontano donosi sam radni kolektiv. Ovaj metod je jednostavan i zato #to ostavlja dr.avu po strani. 9ova) od onih deoni)a koje su prodate ostaje preduze1u i deo koji je raspodeljen o5igledno ne donosi nikakav nova). Naj.)+i n)!$stata% int)(n) p(i.ati,a-ij) poti5e iz najve1e prednosti J spontanog karaktera. ;od interne privatiza)ije je nepohodno da se o0ez0edi da ve1ina deoni)a 0ude razdeljena kako vlasni#tvo ne 0i 0ilo kon)entrisano. =a se ovo ne 0i de#avalo3 nu.no je propisati da deoni)e ne mogu da se otuuju (npr. 1 godinu . 7u#tina pro0lema nije kon)entra)ija vlasni#tva ve1 onemoguavanje realizacije ogromnih dobitaka3 otkupom preduze1a po )eni daleko ni.oj od realne i 0udu1e (tr.i#ne 3 onih pojedina)a koji na po5etku imaju vi#e nov)a. :nterna privatiza)ija sadr.i zna5ajan element privilegije za radnike uspe#nih preduze1a. Oni do0ijaju deoni)e koje ne#to vrede. 2adni)i iz preduze1a6gu0ita#a ne do0ijaju ni#ta.

7C. VRSTE PRIVATIZACIJED EKSTERNA PRIVATIZACIJA

36

5ksterna privatizacija je takva forma privatiza)ije kojom se omogu1ava svim gra,anima da uestvuju u kupovini deonica preduzea. =eoni)e se prodaju na ja.ni* 'i-ita-ija*a i otkupljuju ih oni koji ponude vi#u )enu. 9ova) odlazi dr.avi koja se pojavljuje kao pravi vlasnik preduze1a. Bi)ita)ija se mo.e odr.ati u jednoj formi ili u 2 kruga3 ako se poka.e izuzetno interesovanje jedne grupe (npr. strana)a . Ra.n$t)1na -)na p(.$& %("&a slu.i kao osnova za formiranje *ini*a'n) p($!ajn) -)n) " !("&$* %("&" koji je otvoren za sve graane u zemlji. ,inimalna )ena drugog kruga 0i 0ila ni.a od )ene koja je postignuta u prvom krugu. Ona 0i predstavljala minimum po kojem je dr.ava spremna da proda preduze1e. Dvodelni sistem licitacija tre0a da omogu1i doma1im investitorima realiza)iju kapitalnog do0itka3 a da se taj do0itak minimizira za stran)e. ;ada je tranja vea od &roja ponuenih akcija3 u )ilju za#tite malih investitora3 koristi se pravilo da najpre svi investitori do0iju jednak 0roj deoni)a. Preostale deoni)e se prodaju onim investitorima koji tra.e ve1i 0roj. % slu5aju nedovoljne tranje za otkup svih deonica po )eni jednakoj ili ve1oj od minimalne3 neprodate deoni)e ostaju privremeno u vlasni#tvu dr.ave i tretiraju se kao tzv: preferencijalne deonice (koje ne daju pravo glasa3 ali donose dividendu . 8uk)ije se nastavljaju sve dok preduze1e ne 0ude prodato privatnim invesitorima. P($-)s$* )%st)(n) p(i.ati,a-ij) se omogu1ava dr.avi da prodajom preduze1a po relativno realnim (tr.i#nim )enama prikupi sredstva. 7am pro)es je relativno jednostavan za administriranje. Ova forma privatiza)ije je naj0olja sa stanovi#ta aloka)ija (kupuju oni koji su najvi#e zainteresovani . Osnovni pro0lem kod otvorene li)ita)ije jeste )ena. % so)ijalisti5kim je zemljama to komplikovano z0og nepostojanja tr.i#ta kapitala i svega ostalog #to sa njim ide (pouzdani poda)i3 profili poslodava)a3 radnika3 revizorskih firmi . 2inimalna cena mo.e 0iti odreena polaze1i od raunovodstvene vrednosti poslovnog fonda.

7E. VRSTE PRIVATIZACIJED DELJENJE DEONICA

0eljenje deonica 6 kod ove vrste privatiza)ije dr.ava se odlu5uje da sve ak)ije u preduze1ima3 koja .eli da privatizuje3 podeli ili proda po veoma niskoj ceni svim gra,anima zemlje . :deja se u su#tini o0razla.e tvrdnjom da sada#nja dru#tvena svojina fakti5ki pripada narodu3 da je u kon)ep)iji vlasni5ke transforma)ije najva.niji kriterijum pravednost i 0rzina odvijanja 5itavog pro)esa. ,ogu1e je svim graanima iznad 1( godina starosti uru5iti zapise koji im daju vlasni#tvo nad alikvotnim delom ak)ija svih preduze1a. Posle ove prve raspodele graani 0i imali mogu1nost da ak)ije prodaju i kupuju kao i svaku drugu ro0u3 te 0i se uspostavila izvesna kon)entra)ija ak)ija. ,nogi isti5u da je p()!n$st $.) 6$(*) " )&a'ita(n$sti jer do0ijaju1i podjednako u5e#1e u imetku zemlje svi 0ar startuju sa istih pozi)ija. ;asnije neki 1e mo1i da kupe vi#e deoni)a3 drugi 1e ih prodati3 ali po5etna raspodela je pravedna. Ova forma privatiza)ije ima : n)!$stat%a. 1. 0inansijske prirode J dr.avni prihod od prodaje 1e 0iti mali ili nulti. 4ro#kovi administra)ije su ve1i nego kod interne i eksterne privatiza)ije i mogu1e je da dr.avna kasa 0ude u velikom gu0itku. 2. 9edostatak koji se odnosi na egalitarnost J nisu svi graani zemlje u podjednakoj meri zaslu.ni za Ddru#tvenuD akumula)iju kapitala. 3. .ajbitniji 6 % slu5aju raspodele dr.avnog imetka3 ne uspostavlja se jasna veza izmeu rezultata poslovanja preduze1a i imovine titulara 5iji nedostatak je jedan od osnovnih razloga za lo#e poslovanje. Osnovni pro0lem pri raspodeli ak)ija proisti5e iz 5injeni)e da pojedin)i do0ijaju istovetne DpaketeD ak)ija svih preduze1a. >ato3 ukoliko je pojedina) zainteresovan da investira u preduze1e 8 on 0i tre0alo da od drugih graana otkupljuje njihove pakete ak)ija i na taj na5in pove1a s.$j "ti-aj <p($-)nat a%-ija= u preduze1u 8. ,eutim3 po#to su ak)ije u DpaketimaD3 on 0i morao da kupuje ak)ije preduze1a <3 ?3 i = za koje nije zainteresovan. >ato je za privatiza)iju nu.no da se ti paketi Rodve.uS. 'vde se ne odreuje 37

minimalna cena ve1 svako preduze1e odreuje 0roj ak)ija koje izla.e prodaji i to preko sredstava informisanja.

:0. ELEMENTI PROCESA TRANS9ORMACIJE SA CENTRALNO0PLANSKE NA TRGI?NU PRIVREDUD REDOSLED MERA ZA PRELAZ SA PLANSKE NA TRGI?NU PRIVREDU
8dministrativno je neizvodljivo da se istovremeno pokrenu sve reforme. ,eutim3 glavni razlog za uva.avanje odreenog redosleda poteza je da neke promene su preduslovi za druge (npr. makroekonomska sta0iliza)ija je nu.na da 0i reforma )ena 0ila uspe#na . 9eophodno je razviti mehamnizme3 sisteme i znanja kako 0i tr.i#ta funk)ionisala. ,inearno nizanje promena pojedinih politika nije ispravan kon)ept. :spravnije je da se prelazni period usmerava na osnovu )elovitog3 do0ro osmi#ljenog i usklaenog programa3 paketa promena koji3 pre svega3 podrazumevaju uvoenje &("pa %$*p')*)nta(ni4 p($*)na p$'iti%a " $!()3)n$* ni," . ;oje pojedinosti na putanji transforma)ije 1e uva.avati jedna zemlja zavisi od stanja privrede3 spremnosti stanovni#tva da podnosi poreme1aje i gu0itke koje zasigurno prate pro)es reforme i od politi5ke situa)ije u svakoj zemlji. >a zemlje sa visokom infla)ijom i velikim defi)itima u platnim 0ilansima3 makroekonomska sta&ilizacija mora da 0ude prioritetni zadatak. 9ova vlada ili vlada koja ima podr#ku za radikalne promene ima ve1e manevarske mogu1nosti i tre0a da ih iskoristi jer je te.e nametnuti 5vrste mere kasnije. Sta#i'i,a-ija koja je konzistentna sa kretanjem prema tr.i#nom sistemu podrazumeva velika smanjenja spe)ifi5nih su0ven)ija za preduze1a i 5vrste limite kredita. Ona takoe uklju5uje li0eraliza)iju tgrovine na #irokoj osnovi i izrazitiju depresija)iju deviznog kursa. 9e#to kasnije tre0a izraditi i celovit programa socijalne politike kojim 1e se amortizovati evidentan i velik vi#ak zaposlenih u dr.avnom sektoru i u hipertrofiranoj administra)iji na svim nivoima3 za#tititi stanovni#tvo sa niskim primanjima od neiz0e.nog skoka )ena osnovnih prehram0enih proizvoda3 stanarina i drugih o0lasti potro#nje. :ako inicijalni uspeh u o&aranju in"lacije mo.e 0iti ostvaren za nekoliko mese)i3 sta#i'i,a-ija se mo.e osigurati samo primenom konzistentnih politika tokom du.eg vremenskog perioda. >a to vreme tre0alo 0i uvesti mere koje omogu1avaju indirektnu makroekonomsku kontrolu. Potre0no je vi#e godina da proe da 0i se moglo ra5unati na to da je makroekonomska sta0ilnost dovoljno ukorenjena i da ima uti)aja na dono#enje dugoro5nih ekonomskih odluka. Pose0no te#ka faza za vlade koje sprovode reformu nastupa nekoliko mese)i nakon uspeha ini)ijalne faze3 kad se pove1ava nezaposlenost3 preduze1a po5inju da zapadaju u finansijske nevolje i zatvaraju se. :nfla)ija je ni.a3 a zahtevi za refla)ijom su izra.eniji. 7amo iz tog razloga3 vlade moraju 0rzo nakon sta0iliza)ije da formuli#u *)() ,a 4itn$ ()st("%t"(i(anj) p()!",)+a . e"orma cena do&ara odvija se na po5etku kao preduslov za de)entraliza)iju i o5vr#1avanje 0ud.etskih ograni5enja3 pri 5emu je reforma trgovine va.an element. =aljim progresivnim smanjenjem dr.avnih interven)ija nastavlja se p($-)s t(ans6$(*a-ij). 'dreivanje plata predstavlja veliki pro0lem. % dr.avnim (dru#tvenim preduze1ima ovo ne mo.e 0iti prepu#teno tr.i#tu na po5etku pro)esa jer preduze1a ne posluju u skladu sa signalima korektnih )ena. % isto vreme3 plate moraju da 0udu osetljive na infla)iju i promenu relativniih )ena. ealne kamatne stope su nepohodne z0og privla5enja ulaga5a u 0ankarski sistem i da 0i se o0ez0edio pravi pokazatelj )ene finansijskih sredstava za preduze1a. 8li3 prili5no dugo za vreme transforma)ije ne1e 0iti mogu1e prepustiti odreivanje kamatne stope tr.i#tu z0og nepostojanja odgovaraju1ih struktura podsti)aja za preduze1a i 0anke. 2ere za eliminisanje diskriminatornih propisa naspram privatnog sektora tre0a doneti na po5etku pro)esa. Pripreme za restrukturiranje i DrealnuD privatiza)iju najve1eg dela krupnih preduze1a 1e trajati nekoliko godina a samo izvr#enje jo# du.e.

38

Prelaz na trine cene i meunarodno otvaranje dove#1e odmah do razvoja odreenih aktivnosti3 dok 1e druge nai1i na te#ko1e. 4o o0avezuje dr.avu da postavi ekonomsku i so)ijalnu dijagnozu sa )iljem da identifikuje nekorisne aktivnosti3 aktivnosti koje su korisne ali kojima se sla0o upravlja i aktivnosti koje nisu konkurentne. U $.$j 6a,i "p(a.'janja n)(a.n$t)1a*a postoji potre0a za formiranjem dvostrukog sistema* 1. sistema restruktuiranja aktivnosti da 0i se omogu1ila zamena nekorisnih aktivnosti uz privremenu (prolaznu pomo1 dr.aveE 2. sistema privremene )arinske regulative sa )iljem da se iz0egne isuvi#e 0rutalna konfronta)ija na)ionalnih aktivnosti sa najsposo0nijim svetskim preduze1ima. e"orme &ankarskog sistema se odvijaju u nekoliko faza. Primena mo.e da po5ne odmah ustanovljavanjem odgovaraju1eg ra5unovodstva i standarda za pro)enu imovine3 reformom 0ankarstva3 ugovora3 dono#enjem zakona o preduze1u i zakona o 0ankrotstvu (ste5aju i na)rtima propisa. Potom dolazi o0uka kadrova3 revizija preduze1a i 0anaka i utvrivanje vrednosti imovine. :za toga dolazi restruktuiranje portfolia3 aloka)ija gu0itaka i rekapitaliza)ija. 7amo tad kad je ovaj pro)es zavr#en mo.e se pojaviti #an%a(s%i sist)* ,asn$.an na t(1i2t". 9rita kapitala se mogu formirati skoro na samom po5etku pro)esa transforma)ije. Ona 1e 0iti samo fasada jer defi)ijen)ije u informa)ijama i pro)enama vrednosti onemogu1uju njihovu korisnu ulogu u aloka)iji resursa. =a 0i se razvila ova njihova uloga 0i1e potre0no vi#e godina i ona ne 0i tre0alo da se stvaraju u nekom zna5ajnom o0imu sve dok 0ankarski sistem ne 0ude restrukturiran. Potre&a za re"ormom "inansijskog sektora koja tre0a da sledi posle transforma)ije preduze1a pokre1e pitanje kako o0ez0editi finasijske usluge3 u meuvremenu3 za privatni sektor koji se pojavljuje. /edna mogu1nost je osnivanje spe)ijalizovanih finansijskih institu)ija za privatni sektor. <olje re#enje je da se primeni dvokolose5na strategija za 0ankarski sistem3 sa odeljenjima koja 0i opslu.ivala privatni sektor u svim ve1im 0ankama3 prvo u malom o0imu3 i sa razdvajanjem3 privatnim i dru#tvenih portfolia. !onverti&ilnost &ilansa tekuih transakcija (podrazumeva neograni5eno pravo na kori#1enje deviza za transak)ije sa teku1eg ra5una po.eljno je o0ez0editi na po5etku reforme. Pose0no je va.no doneti mere za regulisanje odnosa sa stranim investitorima na po5etku pro)esa. K$n.)(ti#i'n$st #i'ansa %apita'ni4 t(ansa%-ija tre0a da doe kasnije.

::. P2": 2->%B484: 4289>:?:/- 98 42K:O9% P2:"2-=%

:1. OEKIVANA I NEOEKIVANA KRETANJA U PROCESU TRANZICIJE PRIVREDA ISTONE I CENTRALNE EVROPE
estauracija kapitalizma u :i?- i 77726u 1+(+ je podrazmevala R 2$% t)(apij"S J li0eraliza)iju )ena3 monetarne i fiskalne restrik)ije3 otvaranje privrede prema slo0odnoj trgovini3 unutra#nju konverti0ilnost valuta. &oetna oekivanja su 0ila* pozitivni efekti sta0iliza)ije3 privatiza)ije i drugih ekonomskih i politi5kih reformi. 4a o5ekivanja su 0ila preuranjena. Prve dve godine primene ove terapije u zemljama :i?- i godinu dana njene primene u zemljama 0iv#eg 77726a rezultirale su u drasti5nom pogor#anju op#te ekonomskog stanja. Ovo je jedino podru5je svetske privrede koje je po5etkom C+06ih godina zapalo u ogromnu depresiju. H("t$ !$*a+i p($i,.$! <HDP= u :i?- je opao za 1'620M u proseku (1+(+61++1 . In!"st(ijs%a p($i,.$!nja je opadala za oko 2$630M u proseku. N),ap$s')n$st je 0ila (613M u proseku. In6'a-ija je smanjena3 ali se zadr.ala na na daleko vi#im nivoima od onih koji su postignuti u poznatim uspe#nim slu5ajevima sta0iliza)ionih politika (Qile3 <olivija3 ,eksiko3 :zrael . -liminisanje dr.avnih su0ven)ija je podstaklo infala)iju u gotovo svim zemljama ovog regiona. Qinjeni)a da prvo0itne nade u 0rzu ekonomsku transforma)iju (pothranjene od strane savetnika i politi5ara sa :stoka i >apada su 0ile nerealne je sada irelevantna. =anas se generalno prihvata da revolu)ije iz 1+(+. se nisu predviale. "eoma je uti)ajno mi#ljenje da je to p($*a2aj " p$'iti/%$j $-)ni i .)'i%i p$!#a/aj !("2t.)n) na"%) u zapadnim i isto5nim zemljama. %prkos ovome3 vrlo 0rzo posle revolu)ija pojavio se izvestan 0roj zapadnih savetnika koji je o0ja#njavao za#to nije 0ilo alternative u odnosu na to #to se desilo3 39

kao i izvestan 0roj politi5ara koji su izjavljivali da 1e tranzi)ija na tr.i#nu privredu 0iti uspe#na ako 0ude 0rza. Ove gre#ke u analizi imaju oz0iljne posledi)e. =rugi pro0lem u formiranju realnih o5ekivanja i odra.avanju javne podr#ke za pro)es privatiza)ije je 0ilo opisivanje trine demokratske privrede u zemljama :i?- i 0iv#eg 77726a kao jedinstvenog zapadnog modela koji ima jako malo veze sa stvrano#1u na >apadu. /edna od najve1ih privla5nosti tr.i#nih privreda i demokratskih sistema je u tome da oni jako pro#iruju prostor za iz0or razli5itih aran.mana za upravljanje ekonomskim i dru#tvenim poslovima. U naj"1)* s%"p" instit"-ija i .()!n$sti postoje 0itne razlike izmeu npr. >apadne -vrope3 78=6a i /apana3 5ak i unutar same >apadne -vrope. 4u se pogre#no misli da na >apadu vladaju samo tr.i#ne snage3 naprotiv3 vodi se ra5una o jednakosti i so)ijalnoj pravi5nosti3 u razli5itim formama dr.avne interven)ije. )ntervencije odreenih o&lika se razlikuju meu dr.avama3 a i zna5ajno su se menjale tokom vremena. Pripisivati relativni uspeh zapadnih tr.i#nih privreda samo nesputanom funk)ionisanju slo0odnih tr.i#nih snaga zna5i pojednostavljivanje i pot)enjivanje njihovog postignu1a* ono je rezultat 5itavog niza demokratskih3 ekonomskih i so)ijalnih institu)ija i ak)ija. Ovako izgledaju osnovni trendovi u o0lasti proizvodnje3 investi)ija3 zaposlenosti i infla)ije u prvim godinama tranzi)ije. &roizvodnja "eliko opadanje proizvodnje u :i?- u periodu 1++0.61++2. godine koje ima razmere depresije iz 306ih. /edan od pro0lema je 0io %.a'it)t p$!ata%a J privatni sektor jo# uvek nije reflektovan u poda)ima. =o#lo je i do promena pristrasnosti izve#tavanja. % novoj atmosferi se javljaju sna.ni podsti)aji da se proizvodnja pod)eni3 kako 0i se iz0eglo pa1anje poreza. Ovi faktori do izvesnog stepena uve1avaju izmereno opadanje proizvodnje3 ali 0rojni dokazni materijali i generalna analiza razli5itih faktora koji uti5u na ekonomsku aktivnost sugeri#u da ovo nije toliko veliko da 0i radikalno izmenilo op#tu sliku sna.nog opadanja proizvodnje. ;ontrak)ija proizvodnje u :sto5noj -vropi je daleko ve1a nego #to se prvo0itno o5ekivalo. Ova razlika izmeu o5ekivanog i stvarnog opadanja je rezultat nerealnih po5etnih o5ekivanja i iznenauju1ih razvojnih momenata. 9eposredni uzro)i opadanja su uvoenje velikih promena u strukturama relativnih )ena J osnovne mere za o0uzdavanje u0rzanja infla)ije i defi)ita dr.avnog 0ud.eta. ;olaps trgovine sa 77726om je imao sna.an uti)aj na :sto5nu -vropu. ecesija proizvodnje se nije mogla iz0e1i. 4ranzi)ija sa sovjetskog tipa na tr.i#nu privredu mora da uklju5i veliki promenu relativnih )ena po#to se napu#ta struktura administrativnih )ena i prelazi na strukturu koja se 0azira na s.)ts%i* t(1ini* -)na*a . Ova promena relativnih )ena koristi1e nekim aktivnostima u tanzi)ionoj privredi3 ali 1e osla0iti konkurentnost drugih3 a neke potpuno uni#titi. 4ako izvestan deo kapitalnog fonda postaje ekonomski neprofitibilan (prakti5no preko no1i . !ada se privreda &rzo otvara te#ko je utvrditi ()a'ni !).i,ni %"(s. Ovaj pro0lem je izuzetno te.ak ako se spoljna razmena u o0a prav)a sastoj od finalnih ili polufinalnih proizvoda (kao i inputa kakav je energija . Preduze1a mogu )eniti da je rizi5no iskori#1avanje postoje1ih komprativnih prednosti pokretanjem ili pro#irenjem izvozne proizvodnje po#to se o5ekuje da 1e se kurs menjati. 9a drugoj strani3 izvozni)i mogu 0rzo reagovati i iskoristiti postoje1i kurs. Pored ovih op#tih mesta asimetrije u prilagoavanju3 u zemljama :i?- se istovremeno odvijaju 6 speci"ine strukturne promene* 1. &rva strukturna promena J kretanje iz )entralno6planske na tr.i#nu privredu (od ograni5enja ponude na ograni5enje tra.nje 2. Druga strukturna promena J izmena ovih privreda koje se karakteri#u zastarelim osnovnim sredstvima3 nedovoljnom infrastrukturom i u velikoj meri zastarelim ljudskim kapitalom. 3. .eophodnost preusmeravanja trgovine na druge delove sveta J po#to glavne privrede O-?=6a nisu uspele da savladaju sopstvenu re)esiju i dozvole ulazak tradi)ionalnih izvoznih proizvoda >u43 paralelno dolazi do gu0itka agregatne tra.nje u zemljama :i?-. /nvesticije Ponovna izgradnja proizvodnih kapa)iteta 0iv#ih )entarlno6planskih privreda zahteva sna.an oporavak privatnog investiranja. H("t$ p(i.()!n) in.)sti-ij) su opale za 2M u 1+(+. godini3 1$M 1++0. i 23M u 40

1++1. godini. =akle3 privredne investicije su opale za vi#e pd 1W3 od 1+(+. Privredno investiranje (doma1e i inostrano je zaustavljeno z0og vi#estruke neizvesnosti koja se ti5e ne samo srednjoro5noih ekonomskih izgleda ve1 i uspostavljanja ukupne mre.e zakona i institu)ija koji su nu.ni preduslovi da 0i tr.i#na privreda funk)ionisala. O0i5no se smatra da po#to efektivne politike sta0iliza)ije isprave interne i eksterne neravnote.e3 zavr#i se reforma )ena i utvrdi realni devizni kurs3 kre1e privatno investiranje da zavr#i pro)es transforma)ije. /nflacija !ontrolisanje in"alcije pokazuje se kao izuzetno te.ak zadatak za >u4. One moraju da sprovode programe liberalizacije cena i izvr#e zna5ajne promene u strukturi relativnih cena dok u isto vreme institu)ije i o0i5aji iz prethodnog re.ima nastavljaju da podrivaju efektivnost tradi)ionalnih instrumenata makroekonomske politike. >adr.avanje visokih stopa infla)ije u tranzi)ionim privredama je na vi#e na5ina posledi)a njihovih Rtranzi)ionihS stanja. ;omandna privreda je napu#tena ali veliki 0roj njenih mikroekonomskih o0ele.ja je ostao #to podriva efektivnost fiskalne i monetarne politike. *aposlenost % 1++0. godini nivo nezaposlenosti je relativno nizak uprkos velikom padu proizvodnje. % 1++1. 0roj nezaposlenih se udvostru5io3 i krajem de)em0ra iznosio & miliona. ;ao i u zapadnim tr.i#nim privredama nezaposlenost vi#e pogaa .ene nego mu#kar)e3 fizi5ke radnike nego one sa vi#im o0razovanjem i naro5ito mlade.

:::. 2-742%;4%2:289/- :9=%742:/- : P2-O2:/-948?:/8 42GO":9- >-,8B/8 ?-9428B9- : :74OQ9- -"2OP:7. RESTRUKTUIRANJE INDUSTRIJE I PREORIJENTACIJA TR;OVINE ZEMALJA CENTRALNE I ISTONE EVROPED 9AKTORI KOJI OTEGAVAJU RESTRUKTUIRANJE
U nesta&ilnom makroekonomskom okruenju je ote.ano pojavljivanje nove aktivnosti3 a destruktivni aspekt restruktuiranja je dominantan. % zemljama i u periodima gde i kada kreatori ekonomske politike nisu mogli da ostvare ekonomsku sta0iliza)iju 0ilo je nemogu1e otpo5eti konstruktivno restrukturiranje. 'no to o&eleava prvu "azu restruktuiranja su* veliki pad investi)ija3 pad doma1e i spoljne tra.nje3 visoke kamatne stope3 nepostojanje dugoro5nih (investi)ionih sredstava. 7 jedne strane3 doma1instva i finansijski investitori spremni su da dr.e samo mali deo svojih portfelja u dugoro5nim finansijskim aktivama usled neizvesnosti koje su inherentne ekonomskom restrukturiranju. 7 druge strane3 dr.ava se masivno oslanja na tr.i#ta doma1eg kapitala kako 0i finansirala rastu1e 0ud.etske defi)ite. % nekim zemljama vana komponenta novih investicija su strane direktne investicije 0ilo u postoje1im ili novo formiranim firmama. % kome stepenu je strani kapital spreman da se useljava zavisi od makroekonomsk situa)ije3 stanja institu)ionalnih i pravnih reformi3 kao i karaktertistika spoljnog i deviznog re.ima3 tj. napretka samog pro)esa ekonomske reforme. 0omaa tednja 0i tre0alo da 0ude klju5ni faktor u finansiranju investi)ija u >u4. >0og pritisaka na strani dohotka kao i na strani dr.avnih prihoda u 0ud.etu te#ko se mo.e o5ekivati da dr.ava 0ude neto #tedi#a. <ilo 0i prili5no 5udno ako 0i se korporativni sektor pokazao kao neto #tedi#a. ,eutim3 opadanje ekonomske aktivnosti dovodi do zna5ajnog opadanja realnog raspolo.ivog dohotka doma1instva. % skoro svim zemljama preduze1a se moraju nametati sa dr.avom3 koja da 0i pokrila rastu1e 0ud.etske defi)ite pozajmljuje ogromne iznose na doma1im kreditnim tr.i#tima. 9a taj na5in 3 rastu1i 0ud.etski defi)it i visoke realne kamatne stope za korporativne pozamljiva5e dovode do istiskivanja zna5ajnog dela privatnih korporativnih investi)ija #to ote.ava ekonomsko restrukturiranje (pose0no u preraiva5koj industriji . Preduze1a male i srednje veli5ine su u jo# nepovoljnijem polo.aju jer te#ko mogu da se oslone na direktne finansije i taj segment 0ankarskog tr.i#ta je izrazito konkurentan. Ona se moraju oslanjati na u#tede svojih vlasnika i sopstvene profite3 #to je prili5no spor pro)es. 41

*edovoljno razvijen "inansijski sistem kao i odlaganje izvrenja nunog "inansijskog restruktuiranja su3 takoe3 va.ni faktori koji ote.avaju ekonomsku transforma)iju. #por tempo privatizacije3 takoe3 mo.e 0iti faktor koji o0ja#njava sporo restruktuiranje. ,ada se u mnogim zemljama registruje ogromno pove1anje 0roja novih privatnih preduze1a njihovo u5e#1e u zaposlenosti3 proizvodnji ili izvozu je jo# uvek malo. 7trani investitori imaju va.nu ulogu u prvoj fazi tranzi)ije. Ponekad %"p$.ina podrazumeva duga i komplikovana pregovaranja sa privatiza)ionim agen)ijama3 dug i 0olan pro)es restrukturiranja kupljene firme3 zamenu upravlja5kog tima3 menjanje korporativne kulture3 otpu#tanje zna5ajnog dela radne snage3 dok osnivanje nove firme mo.e 0iti mnogo 0r.e i manje 0olno. 4vrdi se da je cena odluujui "aktor3 mada u mnogim slu5ajevima vrednost firme (tj. razlika izmeu njene tr.i#ne vrednosti i sume tr.i#nih vrednosti njenih sredstava prodatih odvojeno je tako negativna da 0i prodajna )ena tre0ala3 ustvari3 da 0ude negativna. :skustvo privatiza)ije pokazuje da je sna&a5 p$t)n-ija' '$%a'n$& t(1i2ta najva.nija za investitora. Ovo3 delimi5no3 o0ja#njava neujedna5en tempo privatiza)ije po granama i sektorima. 4vrdi se da 1e veliki deo restruktuiranja da se odvija u formi novonastaju1ih preduze1a 5ija 1e proizvodna tehnologija i proizvodni miks (miI odra.avati dugoro5nu komparativnu prednost. Ovo 1e promeniti gransku i proizvodnu strukturu privrede i strukturu preduzea po veliini 3 koja 1e se kretati prema manjim jedini)ama i proizvodima i proizvodnim tehnologijama koje su manje kapitalno i razvojno6istra.iva5ki intenzivne. Postoje 1 sla&e strane ekonomske strukture isnonoevropskih privreda koje usporavaju reformu i ote.avaju strukturnu promenu (prema 7a)hs i Hoo * 1. skoro svi radni)i su doskora 0ili na poslovima koji su izda#no su0ven)ionisani od strane dr.aveE 2. prakti5no )ela popula)ija 0ila je o0uhva1ena ekstenzivnim sistemom so)ijalnog staranja3 sa ve1inom 0enefi)aja vezanim za radno mesto. Stan$.ni2t.$ j) na.i%n"t$ na )%$n$*s%" si&"(n$st (stalno radno mesto3 garantovan dohodak3 penzije3 zdravstvo i stanovanje . ,ada su ove garan)ije znatno iznad finansijskog kapa)iteta dr.ave one ostaju poten)ijalni Dpokli5D koji okuplja najve1i deo dru#tva. 5kstenzivni sistem socijalne zatite ote.ava restruktuiranje na 3 na5ina* 1. veliki 0roj 0enefi)ija je vezan za mesto zapo#ljavanja i stoga smanjuje mo0ilnost radnikaE 2. #iroka so)ijalna o0uhvatnost doprinosi du.im periodima nezaposlenosti i ve1em otporu prema prihvatanju novog poslaE 3. velika izdavanja za so)ijalno staranje su glavni faktor ogromnih 0ud.etskih defi)ita u ve1ini ovih zemalja3 a oni poja5avaju ukupnu makroekonomsku nesta0ilnost. 4odee re"ormske privrede3 koje su o0novile ekonomski rast3 jo# uvek imaju zastarele i neefikasne sisteme oporezivanja i izdataka javnog sektora. <ez fiskalne reforme ove zemlje 1e se verovatno suo5avati sa hroni5nom fiskalnom krizom i sporim ekonomskim rastom. /edna od posledi)a visokih 0ud.etskih izdataka je .('$ .is%$%a st$pa $p$(),i.anja (o0i5no neka kom0ina)ija visokog poreza po platnom spisku3 poreza na dodatu vrednost i poreza na dohodak . Ovaj izuzetni poreski raspon doprinosi ekstenzivnijoj nelegalnoj ekonomiji3 povla5enjem mladih radnika sa tr.i#ta radne snage3 ranom penzionisanju radnika srednjih godina i du.im periodima nezaposlenosti. =ruga posledi)a visokih so)ijalnih izdataka je $pa!anj) st$pa na-i$na'n) 2t)!nj) J ono je uslovljeno3 delimi5no3 hroni5nim 0ud.etskim defi)itima koji direktno smanjuju #tednju javnog sektora i delimi5no sistemima finansiranja dr.avnih penzija iz redovnih doprinosa i pla1enih poreza redovnih radnika. 7ve ovo ukazuje da je "iskalna re"orma va.an deo ekonomskog restrukturiranja i strategije dugoro5nog rasta.

::. RESTRUKTUIRANJE INDUSTRIJE I PREORIJENTACIJA TR;OVINE ZEMALJA CENTRALNE I ISTONE EVROPED RAST I KONSTRUKTIVNA 9AZA RESTRUKTUIRANJA
42

elativno visoke stpoe ekonomskog rasta u nekim zemljama )i-5 od 1++!. do 1++&. su rezultat ostvarenih pozitivnih kretanja na strani ponude i na strani tranje . V)+a in$st(ana t(a1nja (pogotovo iz >apadne -vrope imala je zna5ajnu ulogu u ekonomskom o.ivljavanju. D$*a+a t(a1nja (investi)iona3 ali i privatna potro#nja zna5ajno je porasla u nizu zemalja (Poljska3 Qe#ka3 7lova5ka3 7lovenija . U ukupnom rastu proizvodnje3 industrija je ta koja DpredvodiD oporavak u ve1ini zemalja. % drugoj polovini +06ih je ipak <=P za 1$M ispod onog iz 1+(+. =akle3 tek se o5ekuje potpuni oporavak. estruktuiranje radne snage ima izvesna spe)ifi5na o0ele.ja. /edno je da se u pro)esu upo#ljavanja kod novih privatnih firmi prednost daje regrutovanju oso0lja koje je ve1 negde zaposleno3 pre nego upo#ljavanju ljudi koji su 0ez posla. Ovo rezultira u promenama s posla na posao i ni.oj od o5ekivane stope kreiranja novih poslova3 sa manjim #ansama novog upo#ljavanja za one koji su nezaposleni. Posledi)a ovoga je nastajanje ogromnih 0asena dugoro5ne nezaposlenosti u nizu zemalja :i?-. 4ranzi)ione privrede su zna5ajno napredovale u sta&ilizaciji cena. Ovome su doprinela 2 glavna fatora* 1. relativno sta0ilni nominalni devizni kursevi (koji su slu.ili kao nominalna sidra E 2. neo5ekivani rezultati u produktivnosti rada. ,eutim3 postoje zna5ajne te#ko1e da se dalje smanji dvo)ifrena3 uporna infla)ija na nisku jedno)ifrenu stopu3 0ez .rtvovanja ekonomskog rasta. Uporna i umerena in"lacija u velikoj meri je uzrokovana faktorima inercije ili jednokratnim promenama ekonomske politike (kao #to su periodi5ni porasti kontrolisanih i administrativnih )ena3 pose0no stanovanja3 energije3 )ena komunalija3 periodi5nim ili ad ho) devalva)ijama3 promenama stopa poreza na dodatu vrednost3 )arinskih tarifa3 raznim formalnim i poluformalnim #emama indeksa)ije plata i penzija i inflatornim o1ekivanjima . #tandardni instrumenti restriktivnih politika nisu efektivni u daljem smanjivanju infla)ije (u odnosu na po5etnu fazu kada elementi tro#kova3 iner)ije i o5ekivanja postaju sve zna5ajnije determinante promena )ena. Qvrsta monetarna politika ne mo.e zameniti strukturnu politiku. % zemljama gde se kurs podr.ava putem interven)ije3 prilivi kratkoro5nog kapitala pove1ali su ponudu doma1eg nov)a. 2e.imi plivaju1reg kursa uti)ali su na infla)iju preko izrazitih depresija)ija i podsti)anjem inflatornih o5ekivanja. =-4-2,:9894- 28748 98 74289: PO9%="e1ina ekonomista )eni da ekonomski oporavak u :i?- ima znake )ikli5nog pro)esa sustizanja i znake fundamentalnijeg ekonomskog restrukturiranja. /edan od atri0uta rasta je !ina*i%a p($!"%ti.n$sti (a!a (opisuje kvantitativna i kvalitativna o0ele.ja ekonomske performanse . 9ajnoviji oporavak u zemljama :i?- je pra1en p$(asti*a " p($!"%ti.n$sti (a!a J nije prouzrokovan zna5ajnim porastima u 0roju zaposlenih3 nego porastom produktivnosti ve1 zaposlenih li)a. =rugo o0ja#njenje porasta produktivnosti rada je da on odra.ava poraste efikasnosti koji proisti5u iz restruktuiranja preduze1a u tranzi)iji. Preduze1a so)ijalisti5ke privrede su funk)ionisale daleko ispod svojih grani)a proizvodnje #to je na mikro nivou zna5ilo nizak u5inak i nisku proizvodnu efikasnost preduze1a. 2a#ireno je gledi#te da je p(i.atni s)%t$( osnovna pokreta5ka snaga rasta u tranzi)ionim privredama. ,eutim3 tre0a praviti razliku izmeu ekspanzije aktivnosti privatnog sektora koji je to ve1 0io na po5etku ovog perioda i doprinosa firmi koje su pre#le iz javnog u privatno vlasni#tvo unutar istog perioda3 kao i novih u5esnika. Postoje 0ar 1 tipa ekonomskih entiteta koja doprinose ekonomskom rastu tranzi)ionih privreda* 1. prethodno postoje1a preduze1a koja sada pove1avaju svoje aktivnosti kao rezultat svog restrukturiranja3 moderniza)ije3 privatiza)ije iWili zahvaljuju1i rastu1oj tra.njiE 2. novoosnovane privatrne firme u periodu tranzi)ije3 koje agresivno prodiru na izvesne tr.i#ne ni#e. 8ko se do0ro investira novi kapital mo.e zna5ajno da doprinese rastu produktivnosti u tranzi)ionim privredama3 z0og relativno visokog kvaliteta postoje1eg ljudskog kapitala i zahvaljuju1i mogu1nostima zahvatanja renti z0og njihove oskudnosti u ini)ijalnoj fazi olporavka. Os%"!n$st !$*a+i4 in.)sti-i$ni4 s()!sta.a delimi5no je nadoknaena prilivom stranog kapitala i pose0no stranih direktnih investi)ija. >emlje i sektori sa visokim stepenom penetra)ije stranih direktnih investi)ija i sektori sa visokom kon)entra)ijom stokova stranih direkntih investi)ija ne samo da su relativno sna0deveni kapitalom3 ve1 43

kapitalom supreriornog kvaliteta. Qak i kad priliv kapitala ne ide ditrektno u firmu3 prisustvo stranog investitora ima pozitivne sporedne efekte koji su jednaki komparativnim prednostima.

=-4-2,:9894- 28748 98 74289: 428K9/9ranja je3 takoe3 imala klju5nu ulogu u usponu pojedina5nih zemalja :i?-. Pose0no je porasla privatna potronja u nekim zemljama regiona. 9esumnjivo je da je pro)es oporavka pove1ao dr.avne prihode i olak#ao u izvesnom stepenu postoje1e fiskalne pritiske. Oporavak privatne potro#nje je povezan sa rastu1im realnim doho)ima i platama. Oporavak li5ne potro#nje je najizrazitiji u 0r.e rastu1im privredama3 gde je porast realnih dohodaka rezultat pove1anja produktivnosti i ve1eg outputa. *ove incvesticije su 0itne za ekonomski oporavak. :nvesti)ije pokazuju3 u poreenju sa potro#njom3 mnogo viu dohodovnu elastinost J otuda su drasti5ni padovi u investi)ionoj aktivnosti za vreme depresije normalna reak)ija ekonomskih u5esnika u datim okolnostima. )nvesticioni oporavak u :i?- se odvija u onim zemljama koje su najvi#e uspele u svojoj makroekonomskoj sta0iliza)iji3 napravile najve1i progres u institu)ionalnim reformama i u.ivaju relativnu politi5ku sta0ilnost. :nvesti)ije su glavna pokreta5ka snaga u p($-)s" )%$n$*s%$& ()st("%t"(i(anja.

:>. RESTRUKTUIRANJE INDUSTRIJE I PREORIJENTACIJA TR;OVINE ZEMALJA CENTRALNE I ISTONE EVROPED RESTRUKTUIRANJE PREDUZEA
%mesto o0ustavljanja neefikasne proizvodnje3 otpu#tanja suvi#nih radnika i reagovanja na tr.i#ne signale na standardan na5in (koji maksimizira profit 3 dr.avna preduze1a su preferirala pove1anje )ena3 za#titu zaposlenih i masovno lo0iranje kod vlade za pomo1 i podr#ku. Politike dohodaka su doprinele da se smanje inflatorna oekivanja3 ali su se pokazale samo delimi5no uspe#ne u nametanju dis)ipline oko plata i odr.avanju niske stope nezaposlenosti. % velikom 0roju slu5ajeva 0ile su s*)tnja ()st("%t"(i(anj" i 5esto su o)enjivane kao so)ijalno nepravi5ne i politi5ki neprihvatljjive. 7 druge strane3 privatizacija se pokazala mnogo te.om i vremenski du.om nego #to je na po5etku predvieno. ;od privatiza)ije velikih dr.avnih preduze1a nastali su ogromni pro0lemi. /ednim delom oni se mogu pripisati nasleu pro#losti. =a 0i se prevladala ste5ena prava i za)ementirani modeli pona#anja pote0no je vreme3 do0ra volja i puno strpljenja na strani vlada3 preduze1a i javnosti. =alji pro0lem jesu zahtevi za kompenza)ijom i restitu)ijom vlasni#tva ranijih preduze1a. 9ajva.niji pro0lem ti5e se $(&ani,a-i$n) i "p(a.'ja/%) st("%t"() i !$n$2)nja $!'"%a. 8ko se velika preduze1a ne mogu privatizovati3 onda vlada ili njen organ (kao vlasnik ima odgovornost da pokrene proces restrukturiranja. 7a vi#e aspekata DvelikaD privatiza)ija (krupnih dr.avnih preduze1a je sr. pro0lema restrukturiranja i jedna od naj0itnijih faza u tranzi)iji na tr.i#nu privredu. Pitanja konkurentske strukture3 efektivnog korporativnog rukovoenja i druga3 tre0a da 0udu re#ena pre privatiza)ije jer privatni vlasni)i 1e3 verovatno3 od0ijati svaki zakasneo poku#aj da se ispravi tr.i#ni nedostatak. estrukturiranje ima ili 0i tre0alo da ima isti )ilj kao i p(i.ati,a-ija J da transformi#e postoje1e neproduktivno i neefikasno preduze1e u odr.ivu i profita0ilnu kompaniju. 8ko se )eni da preduze1e ima #ansu da pre.ivi u tr.i#noj privredi3 onda mora da otpo5ne realan proces restrukturiranja. Program restrukturiranja velikog industrijskog preduzea ili sektora industrije tre0a da o0uhvata spe)ifi5ne planove reorganiza)ije i refinansiranja preduze1a ili sektora3 a gde je potre0no3 programe o0uke i preo0uke3 mre.e so)ijalne za#tite za radnike koji ostaju 0ez poslova i programe dr.avne pomo1i3 uklju5uju1i finansijske garan)ije ili zajmove i sporazume o otpisivanju izvesnih dugova. >a ogromnu ve1inu velikih dr.avnih industrijskih preduze1a u :sto5noj -vropi3 pro)es restrukturiranja predstavlja ogroman posao. Ova preduze1a3 od kojih su mnogi monopoli3 upo#ljavaju veliki 0roj radnika3 mnoge neproduktivno3 imaju zastarelu opremu3 proizvode lo#eg kvalitea3 velike zalihe3 sla0e ili nikakve sisteme marketinga i male ili nikakave sisteme servisiranja posle prodaje. Pored ovoga3 organiza)ione 44

strukture3 upravljanje3 tro#kovi3 ra5unovodstveni sistemi su o0lasti koje zahtevaju potpunu izmenu. <olne odluke se moraju doneti u vezi smanjenja ili raz0ijanja preduze1a na manje kompanije3 a zna5ajna reduk)ija zaposlenih je skoro neiz0e.na u ve1ini preduze1a. % ve1ini slu5ajeva3 restrukturiranje3 takoe3 zahteva zna5ajne inek)ije kapitala3 #to opet3 iziskuje izradu finansijskih paketa komer)ijalnim 0ankama. 2-742%;4%2:289/- : PO=74:?8/: eakcije preduzea na promenjene uslove zavise od finasnijskog stanja preduzea3 podsticaja i menadment sposobnosti. 9agla#ava se va.nost interne organiza)ije preduze1a i kompleksnost podsti)aja u transformisanju preduze1a. =eformisanost podsti)aja menad.eraWdirektora preduze1a u 0iv#im so)ijalisti5kim privredama je do0ro poznata i dokumentovana. 7 jedne stane3 6inansijs%a p)(6$(*ansa p()!",)+a i dalje zavisi od karakteristika ekonomskog okru.enja koje su van kontrole preduze1a i s druge strane3 mogu1nosti da se iskori#1ava monopolska snaga o0ez0euju do0ru finansijsku performansu 0ez po0olj#ane efikasnosti. estruktuiranje u radu se odnosi na ak)ije koje se preduzimaju kako 0i se promenila struktura preduze1a u ! dimenzije* interna organizacija3 zaposlenost3 autput i investicije. T(i $#(as-a p$na2anja p()!",)+a " ,)*'ja*a IiCE* 1. restrukturiranje J preduze1a preduzimaju ak)ije restrukturiranja koje su u skladu sa razvojem konkurentske tr.i#ne privrede. 4u su pose0no interesantna ograni5enja koja uti5u na du0inu i 0rzinu restrukturiranja preduze1a. 2. pasivno ponaanje J preduze1a ostvaruju minimalne organiza)ione i druge promene. 3. nejasno 'dvosmisleno ponaanje( J to su slu5ajevi gde se registruje aktivno pona#anje3 ali je nejasno u kojoj meri je u skladu sa tr.i#nim reformama. P$!sti-aji i $&(ani/)nja sa kojima se suo5avaju menad.eriWdirektori u restrukturiranju preduze1a J menad.erWdirektor ima 2 iz0ora* 1. da restruktuira preduzee #to podrazumeva tro#ak za preduze1e u teku1em periodu i neizvesnost oko toga koliko 1e se to ispatiti u 0udu1nosti ili 2. da zadri status >uo3 #to je trenutno 0ez0olno3 ali podrazumeva tro#ak sa izvesno#1u u 0udu1nosti. Podsticaj za menadera8direktora da restrukturira preduze1e je porastao sa o5vr#1avanjem 0ud.etskih ograni5enja3 kao i 0oljim funk)ionisanjem tr.i#ta rada za menad.ere. @unk)ionisanje ovog tr.i#ta omogu1ava menad.eru da osigura Dprivatnu koristD3 tako #to 1e otkriti svoj DkvalitetD preduzimanjem uspe#nog restrukturiranja. Po#to preduzimanje restrukturiranja o0i5no zna5i smanjenje 0roja radnih mesta i li#avanje sredtsava za so)ijalne usluge3 gu0itni)i z0og restrukturiranja suprostavi1e mu se i poku#a1e da do0iju pomo1 da ugroze polo.aj menad.eraWdirektora. #S+ $!+$ / A."# Gotovo opta reakcija menadera8direktora na zamenu dravnih porudbina tritem proizvoda 0ila je kreiranje odeljenja za marketing u preduze1u i prilagoavanje na profita0ilniji proizvodni profil. ,eutim3 skoro op#ta .al0a menad.eraWdirektora koji su pokazivali znake prilagoavanja po drugim dimenzijama je n)p$st$janj) i'i n)!$.$'jna (a,.ij)n$st *()1) .)')p($!aj) . Preduze1a koja su se prilagoavala morala su da smanje proizvodnju u skladu sa smanjenjem prodaja i ima slu5ajeva gde je zaposlenost opala u skladu sa padom proizvodnje. ,otiv karijere kod menad.eraWdirektora3 u preduzimanju restruktuiranja3 definisan u smislu spoljnog tr.i#ta za menad.ere3 izgleda da je od malog zna5aja u nesta0ilnoj fazi tranzi)ije3 kada kontakti menad.era zadr.avaju visoku vrednost3 5ak i u preduze1ima koja se prilagoavaju na tr.i#no okru.enje. ,otiv karijere je do#ao do izra.aja u preduze1ima koja planiraju ili ve1 o0razuju zajedni5ko preduze1e sa stranim kompanijama. >ajedni5ko ulaganje mo.e da smanji neizvesnost u pogledu 0udu1ih izgleda preduze1a koje se restrukturira i na taj na5in podsti5e menad.era na restrukturiranje. &AS/-.) &).A3A."# <rojni su slu5ajevi u kojima n)*a ni%a%.$& ()a&$.anja od strane menad.eraWdirektora. 45

Pasivne reak)ije* 8. interna organizacija 6 male organiza)ione promene 6 zadr.avanje svih ili skoro svih sredstava so)ijalne usluge 6 nezatvaranje neuspe#nih pogonaWodeljenja 6 sindikatiWsaveti preduze1a promenili upravlja5ku strukturu da 0i zadr.ali status Yuo <. trite proizvoda 6 neformiranje sistema marketingaWveleprodajne mre.e 6 0ez promena u proizvodnim linijama ?. trite radne snage 6 malo smanjenje zaposlenosti u poreenju sa padom proizvodnje 6 nepostojanje sistema diferen)ija)ije plataWstimula)ija za menad.ere 6 nepostojanje sistema diferen)ija)ije plataWstimula)ija za radnike =. investicije 6 nema programa velikog kapitalnog ulaganja -. drugo 6 otpor prema privatiza)iji ,ogu se razlikovati 1 ire kategorije pasivnog ponaanja* prvo3 uprava mo.e 0iti zainteresovana za aktivno restrukturiranje preduze1a3 ali je spre5ena da to o0aviE drugo3 uprava nema podstreka za restrukturiranjem preduze1a. 'snovni "aktor koji onemoguava menadere8direktore u restrukturiranju je snaga radnika. ;ada predlo.eno restrukturiranje podrazumeva otpu#tanje radnika3 Ddo0itni)iD su oni koji zadr.avaju radna mesta3 dok Dgu0itni)iD su oni koji gu0e mesta. 2eak)ija radnika na predlog za restrukturiranje zavisi od 0roja doi0itnika u odnosu na 0roj gu0itnika3 ali i od toga koliko su kon)entrisani gu0itni)i u izvesnim grupama. .#"AS.) 'D-)S4/S2#.)( &).A3A."# 2estrukturianje preduzeto od preduze1a u ovoj kategoriji je nejasno jer se ne razaznaje da li 1e3 na dugi rok3 strukture koje se formiraju pomo1i ili ometati tranzi)iju na tr.i#nu privredu. 9aj5e#1e su 1 tipa dvosmislenog restrukturiranja. ;od prvog tipa menad.eriWdirektri preduze1a aktivno iskori#1avaju monopolsku pozi)iju preduze1a. ;od drugog tipa menad.eriWdirektori iskori#1avaju svoje vertikalne kontakte kako 0i unapredili preduze1e. -@-;4: P2OG28,8 P2:"84:>8?:/- 98 PO98O89/- P2-=%>-Z8 :zdvaja se nekoliko aspekata odnosa izmeu privatiza)ije i restrukturiranja* uti)aj iz0ora programa na menad.ereWdirektore preduze1a J najavljivanje privatiza)ije od strane vlade3 ako joj se veruje3 mo.e da uti5e na podsti)aje menad.era3 da provo)ira prethodno pasivna preduze1a da preduzmu restruktuiranje3 da uti5e na odnos snaga unutar preduze1a i otuda njegovo pona#anje. P($*)na p($&(a*a i pa(ti-ipa-ija p()!",)+a J sadr.aj programa i neizvesnost koja se ti5e vremena i detaljnije implementa)ije uti5e na odluke menad.eraWdirektora kako da se postave. Ono #to se mo.e o5ekivati je da #to je ve1a neizvesnost u pogledu koristi i trajanja privatiza)ije3 manja je sklonost ka ak)ijama koje prouzrokuju trpljenje na kratak rok. %BOG8 74289:G ;O,P89:/8 % 2-742%;4%2:289/% : P2:"84:>8?:/: P2-=%>-Z8 #trane kompanije su zainteresovane za doma1e firme koje imaju monopolsku mo1. ;ako 0i privukle strane kup)e u slu5ajevima gde je monopolska pozi)ija manje sigurna3 vlade su se anga.ovale u restrukturiranju. V)'i%i #($j st(ani4 %"p$.ina se odvijao kroz prethodna zajedni5ka ulaganja dr.avnih preduze1a i strane kompanije. 4ako se odvijalo zna5ajno restruktuiranje dr.avnih preduze1a. 2ealiza)ija zajedni5kih ulaganja je 46

u mnogo slu5ajeva omogu1ila da se izvr#i selek)ija naj0oljih radnika i3 verovatno3 druge imovine iz dr.avnih preduze1a J strani vlasnik je instalirao novu kapitalnu opremu i firma je zadr.ala svoj tr.i#ni udeo.

:@. STRUKTURNE PROMENE PRIVREDA CENTRALNE I ISTONE EVROPE

OPO4- ;828;4-2:74:;;arakteristike pro)esa privrednog i industrijskog restruktuiranja i preorijenta)ije spoljne trgovine su u zna5ajnoj meri odreene polaznim pozi)ijama ovih zemalja na po5etku ekonomske transforma)ije. Privrede koje su imale oskudno iskustvo sa strukturnim promenama i sa industrijksim strukturama i relativnim )enama razli5itih od onih prema kojima te.e3 moraju da idu najdalje po#to se upuste u program restrukturiranja. 7 druge strane3 privrede u kojima su ve1 ostvarene zna5ajne strukturne promene u pro#losti i 5ije industrijske strukture su 0li.e onih iz tr.i#nih privreda3 su u 0oljoj pozi)iji u ovom pogledu. 5konomska trans"ormacija prouzrukuje strukturne promene u industrijskoj proizvodnji na vi#e razli5itih na5ina. >0og kolapsa tr.i#ta 7-"6a3 velikog pada doma1e tra.nje i uvozne li0eraliza)ije3 povezano sa realnom apre)ija)ijom doma1ih valuta3 proizvoa5i iz 0iv#ih privreda 7-"6a su izgu0ili zna5ajan deo svojih tradi)ionalnih tr.i#ta. /edini na5in da pre.ive 0io je da pove1aju izvoz na tr.i#ta razvijenih tr.i#nih privreda. 4o iziskuje prili5no 0rza i du0oka prilagoavanja isto5nih proizvoa5a (u pogledu proizvodnje3 proizvodnih struktura3 tehnologija3 upravljanja i marketinga . 9a drugoj stani3 finansiranje proizvodnje i investi)ija postaje te.e. =r.avne su0ven)ije su ukinute3 jeftina 0ankarska sredstva vi#e nisu na raspolaganju i likvidnost postaje oz0iljna 0riga preduze1a. 9a kratak rok3 zastra#uju1i zadatak sa kojima se suo5avaju isto5ni proizvoa5i jeste pronala.enje novih tr.i#ta za proizvode koji 0i se mogli proizvoditi sa postoje1im proizvodnim kapa)itetima i kod kojih se mogu ostvariti )ene koje3 0ar3 pokrivaju varija0ilne tro#kove. Bi0eraliza)ija uvoza i ve1i stepen oslanjanja na zapadne privrede je3 takoe dovelo do zna5ajne promene relativnih )ena. 9ivo industrijske proizvodnje3 pose0no preraiva5ke industrije3 0rzo je smanjenj na po5etku ekonomske transforma)ije u svim 0iv#im so)ijalisti5kim zemljama. 9ivo investi)ione aktivnosti3 pose0no u preraiva5koj industriji3 drasti5no je opao. =ominirala je destruktivna faza industrijskog restrukturiranja. 7amo mali 0roj preraiva5kih grana je mogao pove1ati nivo proizvodnje i zaposlenosti. P2O,-9- :9=%742:/7;- 742%;4%2- >8 "2-,- -;O9O,7;- 42897@O2,8?:/Po#to je uvoz li0eralizovan i prethodno visoko za#ti1ena doma1a tr.i#ta i tr.i#ta 7-"6a postala konkurentnija i tra.nja na o0a tr.i#ta po5ela da opada3 grane koje su se oslanjale na autarkiju i koje su 0ile visoko za#ti1ene spe)ijaliza)ije unutar 7-"6a morale su da smanje svoju proizvodnju. 7ektori hrane3 pi1a3 drvo3 name#taj3 papir i hemijski proizvodi pove1ali su svoje udele. Glavni gu0i)i su 0ili u okviru *a2in$&(a!nj). >emlja koja je 0ila sa najvi#om spe)ijaliza)ijom u jednoj grani3 unutar 7-"6a3 uvek najvi#e trpi u toj grani. Promene relativnih )ena i otuda relativne pozi)ije dohodaka su znatno ve1e nego promene u realnoj strukturi. Bi0eraliza)ija uvoza3 konveti0ilnost i poja5ana konkuren)ija imale su izrazit uti)aj na relativne )ene i na taj na5in su dominirale nad promenama u nominalnim strukturama. % oporavku vode1u ulogu imala je industrija. 9a po5etku tranzi)ije se puno polagalo na to da 0i "s'"1ni s)%t$( mogao da postane glavni izvor novog rasta. 9astale su radikalne promene u ter)ijarnom sektoru u ve1ini zemalja. &reko ulaska novih kompanija su uvoene ranije nedovoljno razvijene ili nepostoje1e usluge i proizvodi. Han%a(s%i s)%t$( je pretrpeo institu)ionalnu i funk)ionalnu reformu i njegov zna5aj sve vi#e raste. P(i.atni s)%t$( ulazi3 takoe3 u neke aktivnosti kojima je dominirala dr.ava J o0razovanje i zdravstvena za#tita. % stvari3 ove promene su deo dalekose.nog pro)esa restruktuiranja koje se odvija u svim >u4 i koji rezultira u zna5ajnim promenama u strukturi njihove ukupne poizvodnje. Oto se ti5e realne ekonomije3 per"ormansa industrije je ta koja odreuje ukupnu ekonomsku dinamiku u skoro svim >u4. :ndustrija je tradi)ionalno imala va.nu ulogu u 0iv#im )entralno6planskim privredama. >ato je industrija 0ila najvi#e pogoena re)esijom i najvi#e trpela usled dezintegra)ije tradi)ionalnih tr.i#ta. 7 druge strane3 usled postojanja neiskori#1enih kapa)iteta i ljudskog kapitala3 industrijska proizvodnja je mogla da se oporavi 0r.e od drugih sektora. 9a taj na5in3 industrija ima glavnu ulogu u razvoju ukupne ekonomske performanse u >u4 . 7a 47

plitkim i nerazvijenim tr.i#tem kapitala i nastavljanjem domina)ije dr.ave u 0rojnim uslugama3 tercijalni sektor jo# uvek ima podreenu ulogu u ve1ini ovih privreda i uprkos sve ve1em u5e#1u3 nema sposo0nost da 0ude motor rasta. 4isok pozitivan rast je skon)entrisan u izvesnim prera,ivakim granama i to ukazuje na postepenu evolu)iju novih modela industrijske spe)ijaliza)ije. Generalno3 2 sektora J p()(a!a *)ta'a i 4)*ijs%i p($i,.$!i J u.ivaju pozitivne i u nekim slu5ajevima vrlo visoke stope rasta u ve1ini >u4. 2ast ovih sektora je 0io pra1en ekspanzijom izvoza. 'pte o&eleje ove nove industrijske specijalizacije jeste da ona o0uhvata finalne proizvode koji sadr.e relativno puno resursa3 te#ke3 ka0aste proizvode i relativno radno intenzivne3 standardizovane proizvode. ;omparativne prednosti ovih proizvoda su ni.e )ene usled manje strogih propisa o za#titi okoline. =rugo o0le.je koje se pojavljuje je o.ivljavanje ma#inogradnje. #istemska trans"ormacija u poljoprivredi je u toku ve1 nekoliko godina3 mada manje upadljivo nego u industriji. 9ove strukture gazdinstava3 0azirane na privatnom vlasni#tvu3 pove1ale su se 0roj5ano3 kao i po povr#ini3 po#to se dr.ava 0rzo povukla iz ovog sektora. P2-O2:/-948?:/8 7POB/9- 42GO":9& )4#.# $ & A-1/4A + ;)-/.# Pro)es preorijenta)ije trgovine se mo.e podeliti na 3 dela* 1. kontrak)ija trgovinskih veza izmeu zemalja 7-"6aE 2. rast trgovine sa >apadomE 3. o0navljanje uzajamne trgovine isto5noevropskih zemalja. 7ve zemlje 7-"6a su do.ivljavale jak pad izvozne tra.nje iz drugih 0iv#ih zemalja 7-"6a3 pri 5emu je ovaj uti)aj na razli5ite na)ionalne privrede 0io funk)ija njihove prethodne geografske trgovinske zavisnosti (uzrok je prelazak na trgovinu koja se ugovara u konverti0ilnim valutama3 a ne vi#e u Stransferi0ilnom ru0ljomU3 raspadanje veza Splanirane trgovineU3 i op#ta li0eraliza)ija trgovine sa >apadom . )stonoevropski izvoz u 5vropsku Zajednicu .5Z/ je porastao za 1!2M (izra.ano u dolarskoj vrednosti u periodu 1+(+61++$. 4o je dovelo do pove1anja njihovog udela u ukupnom uvozu -> od 23' na !3+M. -kspanzija isto5noevropskog izvoza u -> je pose0no nagla#ena za vreme po5etne faze tranzi)ije. 7li5ne prommene su se desile na strani uvoza iz #*. "a.an aspekt trgovinskih odnosa privreda :i?- u pro#losti je 0ila Ddualna strukturaD njihovih trgovinski odnosa sa drugim zemljama 7-"6a (i pose0no 77726om s jedne strane i sa zapadnim tr.i#nim privredama3 na drugoj strani. "e1ina zemalja :i?- (sa izuzetkom 77726a je imala karakterisitke industrijksi razvijenih privreda u meuso0nim odnosima3 ali ne i u odnosima sa 77726om3 dok su trgovinski odnosi sa >apadom 0ili i jo# uvek su onog tipa koji je karakteristi5an za >u2. & )4#.# $ S+ $!+$ A4A /*-)*A / $-)*A Pre li0eraliza)ije u :i?- uvoz sa Zapada je uglavnom zna5io sna0devanje proizvodnje inputima (ma#ine3 hemikalije 3 dok je uvoz (trajnih potro#nih do0ara 0io zanemaren. U izvozu zemalja )i-5 nedovoljno su zastupljeni proizvodi ma#inogradnje. % najve1oj meri su zastupljeni metali3 mineralni metalni proizvodi3 hrana (kod ,aarske i Poljske pi1e3 Qehoslova5ke o0u1a i ode1a i drvna graa . >emlje :i?- su uglavnom izvozile proizvode intenzivne sirovinama i3 delimi5no3 tradi)ionalno radno intenzivne proizvode. P(i'a&$3a.anj) st("%t"() ".$,a i, Zaj)!ni-)3 posle 1+(+. 0ilo je izrazitije nego prilagoavanje strukture izvoza u >ajedni)u. Prekomerna zastupljenost hemikalija i proizvoda ma#inogradnje u uvozu 0iv#ih so)ijalisti5kih zemalja iz >ajedni)e je zna5ajno smanjena3 nedovoljna zastupljenost uvoza kola i druge transportne opreme je smanjena3 dok se pove1ao uvoz razli5itih proizvoda lake industrije i potro#nih do0ara.

48

"isoke stope rasta uvoza sirovina i repromaterijala i umereniji rast uvoza investi)ionih do0ara 3 ukazuje da se oporavak :i?- odvija3 najve1im delom3 putem postoje1ih proizvodnih kapa)iteta3 dok in!"st(ijs%$ ()st("%t"i(anj) 0azirano na uvezenim kapitalnim do0rima ide skromnim tempom. ;arakteristi5no je da izvoz :i?- u >ajedni)u 0aziran na relativno "s%$* as$(ti*an" "&'a.n$* in!"st(ijs%i4 p($i,.$!a3 #to ukazuje na odreen stepen zavisnosti. )zvozna &aza zemalja )i-5 je jo# uvek relativno ograni5ena na nekoliko poljoprivrednoih i industrijskih proizvoda. @8;4O2: :74OQ9O-"2OP7;- -;7P89>:/- :>"O>8 %aka izvozna ekspanzija prema zapadnim privredama (i pose0no -> u periodu 1+(+61++2.3 mo.e se o0jasniti raspolo.ivo#5u (i pritiskom velikog iznosa vikova kapaciteta i neprodatih zaliha u granama koje su 0ile najvi#e orijentisane prema prodajama na tr.i#tima 7-"6a koje se raspalo.

:". %BOG8 =2K8"- : POB:4:;- 42897@O2,8?:/-* >-,B/- % 4289>:?:/:3 :74OQ98 8>:/8 : ;:98
:A. RAZVIJANJE KONKURENTSKE INDUSTRIJSKE OSNOVED ISTONOAZIJSKI MODEL
*e moe se govoriti o jedinstvenom modelu industrijskog razvoja )stone Azije uprkos 5injeni)e da su ! novoindustrijalizovane zemlje generalno tretirane kao homogena grupa u litreraturi o industrijskoj i trgovinskoj strategiji. St(at)&ij) ovih zemalja su dosta razli5ite. GO9G ;O9G Ovde nije 0ilo interven)ije na tr.i#tu proizvoda3 podr.avanja odreenih grana ili za#tite preraiva5ke delatnosti. 9ije 0ilo usmeravanja investi)ija uplitanjem u aloka)iju doma1eg kredita ili stranih investi)ija. O0ez0een je sta0ilan administrativan i makroekonomski re.im. 2ast je 0io impresivan. Gong ;ong je intervenisao Rfunk)ionalnoS kako 0i se o0ez0edilo o0razovanje i o0u5avanje3 su0ven)ionirana zemlja za proizvoa5e3 informisanje za izvoz i slu.0e podr#ke. C)nta( ,a p($!"%ti.n$st je pru.ao 0rojne usluge iz tehnologije kako 0i pomogao proizvoa5ima da po0olj#aju svoje tehnologije. ?entar je oda0rao sektor odee da ga podr.i tako #to je osnovao veliki )entar za tekstil3 izradu konfek)ije i o0u5avanje. :nterven)ije nisu 0ile selektivne i nije 0ilo poku#aja da se Diza0ere do0itnikD. Ova zemlja je krenula sa nekoliko jedinstvenih prednosti koje druge zemlje nisu imale. 1$0 godina iskustva Gong ;onga kao trgovake morske luke je pru.ilo niz pogodnosti3 kao i postojea in"rastruktura za trgovinu i "inansije. Prisustvo nekoliko britanskih poslovnih i finansijskih kua o0ez0edilo je konstantnu ponudu stranih stru5nih znanja kao i o0uku za lokalne slu.0enike. Posle prevlasti komunista3 do#lo je do priliva iskusnih kineskih preduzetnika3 in.enjera i tehni5ara iz Oangaja. 9ajve1i deo Du5enjaD za ove grane (tekstil3 konfek)ija3 industrija igra5aka je ve1 ranije ostvaren3 a tehnologije su 0ile dovoljno jednostavne da kasnije o0u5avanje radnika sa solidnom osnovnim i srednjim o0razovanjem nije predstavljao pro0lem. 7lo0odno trgovinsko okru.enje3 zajedno sa postoje1im sposo0nostima u trgovini i finansijama i ponuda jeftine radne snage3 omogu1ili su da ove prednosti 0udu u potpunosti iskori#1ene3 uglavnom od kineskih preduzetnika. <ilo je zna5ajnih stranih investi)ija3 ali u preraiva5koj industriji je rukovoenje ostalo u lokalnim rukama. Gong ;ong je otpo5eo sa razvojem lokalne (a!n$ int)n,i.n) p()(a3i.a/%) in!"st(ij). &rofil industrijskog razvoja uslovljen je nepostojanjem selektivnih interveni)ja koje 0i podstakle kompleksnije grane. 9jegov uspeh je 0aziran na impresivnom razvoju marketin#kih i proizvodnih sposo0nosti3 ali je 0ilo malo industrijskog produ0ljivanja i diversifika)ije. ;ako su plate i )ena zemlje rasle3 kolonija je morala da preme#ta svoji proizvodnju u druge zemlje (uglavnom u unutra#njost ;ine #to je uslovilo zna5ajno smanjenje industrijske aktivnosti kod ku1e. 2ast izvoza proizvoda preraiva5ke industrije je usporen i zaostaje za izvozom drugih novoindustrijalizovanih zemalja.

49

,eutim3 Gong ;ong je 0io u mogu1nosti da nastavi sa (ast$* "s'"&a i t(&$.in) z0og jedinstvene loka)ije3 veza i dogaaja na susednom kopnu. azvoj kompararivnih prednosti ;ong !onga se ogleda u osvajanju gornjih delova tr.i#ta u postoje1oj lakoj industriji i diversifika)iji izvan preraiva5ke industrije3 a ne u osvajanju kompleksijih tehnologija koje 0i mo.da omogu1ile da se zadr.i preraiva5ka 0aza sa porastom nadni)a. In!"st(ijs%a 6')%si#i'n$st $n& K$n&a se svodi na deindustrijalizaciju. 2-P%<B:;8 ;O2-/8 %speh ove zemlje u izvozu3 u smislu rasta3 diversifika)ije i produ0ljivanja je mo.da najinpresivniji u savremenoj ekonomskoj istoriji. "lada 2epu0like ;oreje je ekstenzivno intervenisala i funk)ionalno i selektivno na svim tr.i#tima proizvoda i faktora. Ona je omogu1avala razli5ite i duge periode visoke za#tite iza0ranim aktivnostima i prisiljavala one koje su se pri0li.ile konkurentnosti da izvoze zna5ajne delove proizvodnje. %smeravala je doma1e resurse u mlade grane i sra5unato podsti)ala pojavljivanje gigantskih privatnih konglomerata koji mogu da internalizuju razli5ita imperfektna tr.i#ta. =osta je investirala u o0razovanje i podsti)ala firme da lansiraju sisteme o0uke za zaposlene3 investirala je u istra.ivanje i razvoj i institu)ije tehnolo#ke infrastrukture i istovremeno podsti)ala (putem su0ven)ija i dr. lokalne firme da razviju sopstvene nezavisne istra.iva5ke sposo0nosti. #ve ove intervencije na tritima "aktora 0ile su izuzetno selektivne i integrisane u op#ti prava) industrijskog razvoja3 "s*)(a.an t(&$.ins%i* i in!"st(ijs%i* p$'iti%a*a . Privredni uspeh epu&lika !oreje je zasnovana na doma1im preduze1ima koja su uvozila i usvajala veliki 0roj slo.enih tehnologija3 a manje na transferu tehnologije putem direktnih investi)ija. In.)sti-ij) u o0razovanje3 istra.ivanje i razvoj i podsti)anje gigantskih privatnih konglomerata 0ila su glavni deo na)ionalne strategije. Qinjeni)a da ! ima istraivaku i proizvodnu &azu koja je u stanju da kopira3 adaptira i razvija najnovije industrijske tehnologije joj daje fleksibilnost koja je nenadma#na. Ova fleksi0ilnost je potpuno druga5ija od one koju poseduje Gong ;ong. ;orejska je omogu1avala stalnu industrijsku ekspanziju3 a druga deindustrijaliza)iju. ;orejska fleksi0illnost se3 takoe3 razlikuje od fleksi0ilnosti li0eralizovanih privreda koje su visoko zavisne od stranih direktnih investi)ija (7=: u tehnologiji. 4akve privrede nisu u stanju da uu u proizvodnju novih stavki visoke tehnologije svetske klase koje 2; lansira i njihovi najva.niji industrijski izvozni proizvodi su oni koji su potpuno razvijeni dospeli nakon dugih perioda uvozne supstitu)ije i sada 5in deo glo0alnih izvornih strategija multina)ionalnih kompanija. 7:9G8P%2 "lada se pona#ala u prili5noj meri intervencionistiki. Privreda je startovala sa osnovom koju su 5inile trgovina3 servisiranje 0rodova i prerada nafte. Posle kratkog perioda uvozne supstitu)ije3 7ingapur je krenuo " i,.$,n$ $(ij)ntisan" in!"st(ija'i,a-ij" 0aziranu na stranim investi)ijama i transferu tehnologije putem multina)ionalnih kompanija. Pro#la je de)enija i vi#e sa ak)entom na lakoj industriji3 nakon 5ega je vlada odlu5ila da pobolja industrijsku strukturu i komparativnu prednost interveni#u1i kod ulaska stranih investitora3 usmeravanjem prema aktivnostima sa ve1om dodatom vredno#1u i u o0last o0razovanja kako 0i se produkovale odreene visoko stru5ne kvalifika)ije. 7ama vlada je u#la u veliki 0roj aktivnosti kako 0i formirala nova podru5ja komparativnih prednosti. )nstrumenti industrijske politike su se sastojali od niza podsti)aja3 pritisaka3 su0ven)ija i pomo1i3 koji usmeravaju aloka)iju resursa i sni.avaju )enu ulaska u kompleksnije aktivnosti. "isoka spe)ijaliza)ija u preraiva5koj aktivnosti3 uporedo sa jakim oslon)em na 7=: radi transvera tehnologije i znanja je u velikoj meri umanjila potre0u za doma1im investi)ijama u tehnolgiju ( u poreenju sa 2; . =akle3 dok su selektivne interven)ije usmeravale singapursku industriju u sofisti)iranog proizvoa5a i potro#a5a elektronike3 pre)iznih instrumenata3 optike i dr.3 tehnolo#ka du0ina preduze1a ostala je komparativno mala. 48/"89 50

azvojna strategija ove zemlje je imala elemente Rkorejskog stilaS u poku#aju selek)ije i promovisanja lokalnih grana3 putem za#tite3 aloka)ije kredita i selektivnosti u dopu#tanju 7=: u o0lastima 0udu1ih komparativnih prednosti. 5konomska snaga 9ajvana le.i u preduzeima male i srednje veliine koja su iskoristila #iroku 0azu ljudskog kapitala i u vladinom promovisanju mlade industrije kako 0i se razvijale i diversifikovale aktivnosti intenzivne u kvalifika)ijama. P($ist)%'a in!"st(ijs%a st("%t"(a ima naglasak na popunjavanju trinih nia3 sa manjim doma1im istra.ivanjem i razvojem i manjim naglaskom na kreiranje meunarodnih komer)ijalnih imena. "lada je o0ez0eivala podr#ku za tehnologiju3 uklju5uju1i istra.ivanje i razvoj3 a fleksi0ilnost preduze1a u zadovoljavanju promenljivih uslova tra.nje omogu1ili su 4ajvanu da odr.ava visoke stope rasta izvoza. 4eliki &roj malih i srednjihg preduzea se spe)ijalizovao za radno intenzivnu proizvodnju i suo5ava se sa istim pro0lemom kao i hongkong#ka industrija i mo.e pre.iveti samo realo)iraju1i proizvodnju drugde. R2%;O"OP-98 42K:O48S : ,OG%Z9O74 ;OP:289/8 ;lju5no o0ele.je industrijske politike u 2epu0li)i ;oreji i 4ajvanu je R rukovo,eno triteS. 4o je sistem* 1. uglavnom privatnih preduze1a koja konkuri#u i ponekad meuso0no saraujuE 2. pod dr.avnom kontrolom u kontekstuE 3. velikih investi)ija u o0razovanje. 7a rukovoenim tr.i#tima3 2; i 4ajvan su uspeli da postignu* 1. ekonomiju o0ima koja dolazi iz delovanja ogromnog ekonomskog prostora J meunarodnog tr.i#taE 2. inova)ije podstaknute konkuren)ijomE 3. izvesnu za#titu doma1ih proizvoa5a od meunarodne konkuren)ijeE !. izvesno smanjenj rizika ili pove1anje profita u granama koje je vlada smatrala va.nim za 0udu1i rast. % ukupnoj o)eni uspe#nog ekonomskog razvoja 2epu0like ;oreje3 4ajvana i /apana tre0a imati u vidu njihove istorijski jedinstvene okolnosti. 8li3 ako su mogu1nosti za opse.no kopiranje male3 to ne zna5i da druge zemlje ne mogu dosta da nau5e od uspe#nih isto5noazijskih zemalja. >nanje koje se najlak#e mo.e preneti je ono na nivou konstruk)ija3 modeliranja odreenih institu)ija.

:B. EKONOMSKO UDO VERSUS KRIZA U PRIVREDAMA ISTONE AZIJED IZVORI RASTA I E9IKASNOST INVESTICIJA
:>"O2: 28748 Uspene per"ormanse zemalja istone Azije mogu da se o0jasne* 1. makroekonomskom politikom orijentisanom na sta0ilnost3 sa )iljevima odr.avanja relativno niske infla)ije i iz0egavanja pre)enjenog kursaE 2. visokim stopama akumula)ije fizi5kog i ljudskog kapitalaE 3. izvozno orijentisanom proizvodnjom koja je podsti)ala usvajanje najnovije tehnologije. =ok postoji veliko je slaganje da je akumulacija resursa imala dominantnu ulogu u realizovanju visokog rasta zemalja isto5ne 8zije3 relativni zna5aj rasta produktivnosti ostaje sporan. 8li3 postoje razlike u o)eni. Oni koji smatraju da je najve1i deo rasta regiona 0io uslovljen akumula)ijom kapitala3 a da je doprinos rasta produktivnosti mali3 skloni su da o)ene usporavanje rasta kao neiz0e.no3 po#to je otpo5elo smanjenje prinosa na kapital. <udu1i izgledi rasta onda 0i najvi#e zavisili od strukturnih promena koje pospe#uju ulogu tehnolo#kh do0itaka i do0itaka iz efikasnosti. 7 druge strane3 za one koji smatraju da je rast produktivnosti imao relativno ve1i doprinos3 usporavanje ekonomskog rasta mo.e3 takoe3 0iti neiz0e.no kao posledi)a tehnolo#kog sustizanja3 ali 0i 0ilo mogu1e da se zadr.e relativno visoke stope rasta pri ni.im stopama faktorske akumula)ije. -@:;879O74 :9"-74:?:/8

51

7tope investi)ija u ;oreji3 ,aleziji i 4ajlandu 0ile su izuzetno visoke3 oko !0M <=P6a tokom +06ih godina. % zemljama :sto5ne 8zije e"ikasnost investicija je opala3 jednim delom z0og brzih stopa konvergencije prema nivoima per )apita dohotka razvijenih privreda3 a u nekim privredama3 jednim delom z0og prekomernog investiranja. "eoma je te#ko pro)eniti da li jedna zemlja preterano investira. O0i5no se porede ()a'na st$pa p(in$sa $! !$*a+i4 in.)sti-ija i ()a'na st$pa (asta " !at$j ,)*'ji . 8ko je prinos od investiranja ni.i nego #to je stopa rasta privrede3 onda se smanjenjem akumula)ije kapitala mo.e pove1ati 0lagostanje* potro#nja i sada#njih i 0udu1ih genera)ija se mo.e pove1ati. =rugi na5in da se o)eni Rpodo0nostS stope investi)ija u jednoj privredi3 kada je prisutna neizvesnost i rizik3 jeste da se uporede "%"pn) in.)sti-ij) sa "%"pni* %apita'ni* !$4$t%$* (sumom profita3 rentalnog dohotka i dohotka od kamata . 8ko su investi)ije3 tokom ve1eg 0roja godina3 ve1e od dohotka od kapitala3 onda se mo.e re1i da jedna privreda preterano investira. astui inkrementalni odnos kapital 8 proizvodnja .)-' / 3 pokazatelj koji meri odnos investi)ija u jednom periodu prema promeni proizvodnje u istom periodu3 ukazuje na opadajuu efikasnost investicija. :?O2 je porastao u +06im godinama. % ;oreji3 4ajlandu i Gong ;onguovaj koefi)ijent je skoro udvostru5en u periodu izmeu 1++0. i 1++$. godine3 #to sugeri#e da su investi)ije postale manje efikasne u generisanju rasta. % zemljama pogoenim krizom3 in.)sti-ij) su uglavnom finansirane 0ankarskim zajmovima. ;ako su prinosi na investi)ije opale3 opao je i kvaliteet portfelja 0ankarske aktive.

:C. EKONOMSKO UDO VERSUS KRIZA U PRIVREDAMA ISTONE AZIJED ULO;A POLITIKA I INSTITUCIJA U PROMOVISANJU HRZO; RASTA
B/%=7;: ;8P:48B >ahvaljuju1i eksplicitnim politikama investiranja u o&razovanje u skoro svim 0rzo rastu1im privredama isto5ne 8zije3 formiranje ljudskog kapitala se odvijalo izuzetnim tempom3 u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Stopa upisa i kvalitet obrazovanja se pove1ao u protekle 3 de)enije u ve1ini privreda :sto5ne 8zije. Pove1anje nivoa kvalifika)ije radne snage3 o0razovanje i o0u5avanje direktno doprinose )%span,iji p($i,.$!ni4 %apa-it)ta p(i.()!) i p$t)n-ija'" (asta . 0izika kapitalna oprema i nivoi kvalifikacija su 5esto komplementarni3 tako da ve1a raspolo.ivost kvalifikovanom radnom snagom mo.e indukovati ve1e investi)ije. &roduktivnost SD/ ve1a je od produktivnosti doma1ih investi)ija samo u slu5ajevima kad doma1a privreda raspola.e odreenim minimumom ljudskog kapitala. O4-=9/8 (rzom poveanju domae tednje doprinosilo je nekoliko faktora* 1. 0rz tempo ekonomskog rasta je pove1anjem nivoa dohotka iznad onog egzisten)ijalnog omogu1avao vi#e stope agregatne #tednjeE 2. regionalna demografijaE 3. niski koefi)ijenti depeden)ijeE !. sta0ilno ekonomsko okru.enjeE $. niske stope infla)ijeE &. pozitivne realne kamatne stopeE '. 0rz tempo finansijskog produ0ljivanja. Vis$%) st$p) p(i.atn) 2t)!nj) se 5esto pripisuju izuzetno visokoj sklonosti tednji domanistva u isto5noj 8ziji. ,eutim3 sa ekonomskim rastom i #tednja korpora)ija je i#la u korak sa #tednjom doma1instava3 tako da je ona u C+06im godinama iznosila $0M privatne #tednje. %prkos ovome3 zadr.ane zarade su 0ile ispod nivoa sredstava potre0nih za finansiranje privrednih jedini)a. 7a nedovoljno razvijenim privatnim tr.i#tima hartija od vrednosti (o0vezni)e i ak)ije 3 pose0no od po5etka C+06ih3 korpora)ije su se masovno oslanjale na "inansiranje iz &ankarskog sistema. Sp$'jn$ p$,a*'ji.anj) 52

%$(p$(a-ija je i#lo posredstvom 0ankarskog sistema koji je 0io glavno sredstvo mo0iliza)ije inostranih sredstava. @:9897:/7;O PO72-=O"89/- : %BOG8 @:9897:/7;OG 7-;4O28 4lade istono-azijskih privreda su se meale i intervenisale u finansijskom sektoru preko odgovaraju1e regulative3 dr.avnih finansijskih institu)ija i usmeravanjem ili nagraivanjem u5esnika finansijskog tr.i#ta. O0i5no su ove interven)ije favorizovale finansijsko posredovanje3 pose0no kroz 0ankarski sistem. % svim privredama isto5ne 8zije finansijsko posredovanje se 0rzo pove1avalo3 jednim delom z0og nerazvijenosti tr.i#ta hartija od vrednosti. =a 0i se 6inansi(a'a #(,a a%i"*"'a-ija %apita'a 3 kompanije su morale da se oslanjanju na finansiranje pozamljenim kapitalom 3 uglavnom preko 0anaka i drugih finansijskih posrednika. Od sredine (06ih3 vlade isto5no6azijskih zemalja su otpoele li&eralizaciju "inansijskog sektora . Bi0eraliza)ija je o0uhvatala reforme doma1e privrede i li0eraliza)iju razmene i kontrole kapitala. 2eforme nisu 0ile samo ()a%-ija na #an%a(s%) %(i,) C00i43 ve1 su 0ile iznuene i p($*)na*a " p$t()#a*a ,a 6inansi(anj)* kako su ove privrede RsazrevaleS3 proizvodni pro)esi postajali slo.eniji i ve1i 0roj 5esto sofisti)iranijih finasnijskih instrumenata do0ijao na zna5aju. Qesto se de#avalo da vlade li0eralizuju na ad ho) na5in. :>"O>98 O2:/-948?:/8 : O4"O2-9O74 !ljuni element uspene razvojne strategije privreda isto5ne 8zije je njihova i,.$,na $(ij)nta-ija. :ako su ove privrede3 osim Gong ;onga3 prole kroz inicijalnu fazu supstitucije uvoza 3 one su kasnije promovisale izvoz3 dok su3 u 0rojnim slu5ajevima3 nastavile da #tite pojedine doma1e grane od uvozne konkuren)ije. )zvoz i uvoz ovih zemalja je rastao 0r.e nego njihova proizvodnja i u5e#1a ovih privreda u svetskoj trgovini su 0ila daleko ve1a nego udeli u svetskoj proizvodnji. % strategiji rasta ovih privreda i,.$, je imao pose0no mesto iz vi#e razloga* 1. :zvoz je o0ez0eivao tra.nju neophodnu da se odr.i pro)es rasta3 jer je njihovo tr.i#te malo i imaju nizak per )apita dohodak. 2. Proizvodnja za izvozna tr.i#ta podsti5e efikasnost3 jer su doma1e firme primorane da interna)ionalno konkuri#u. 3. ;ao deo strategija stimuliisanja izvoza3 ove vlade su podsti)ale uvoz tehnologije favorizuju1i li)en)iranje proizvoda intenzivnih znanjem i tehnologijom. Podsti)ane su 7=: okrenute prema unutra i orijentisane uglavnom prema izvoznim granama ili podupiran uvoz kapitalnih do0ara preko poreskih stimula)ija i su0ven)ija i )arinskom politikom. !. %napreenje3 stimulisanje izvoza je ja5alo potre0u3 ali i sposo0nost da se odr.i makroekonomska sta0ilnost. 7 jedne strane3 vlade su nastojale da odr.e konkurentske devizne kurseve kako 0i podstakle izvoz. Odr.avanje monetarne i fiskalne stabilnosti je 0ilo nepohodno radi sta0ilnosti deviznog kursa. 7 druge strane3 rast izvoza je pomogao da se re#i poten)ijalni konflikt izmeu 0rzog ekonomskog rasta i ograni5enja eksternog finansiranja iz0egavanjem pojave velikih defi)ita teku1eg ra5una. Pored ovoga3 kako je rastao izvoz i generisao dohodak3 pove1ali su se dr.avni prihodi i sposo0nost vlade da odr.i fiskalnu ravnote.u. ,8;2O-;O9O,7;8 748<:B9O74 <rzo rastu1e isto5no6azijske privrede su3 generalno3 imale relativno visok stepen makroekonomske sta&ilnosti3 sve do 8zijske krize. :nfla)ija je 0ila niska3 a fiskalni defi)iti i defi)iti teku1eg ra5una manji od polovine proseka drugih >u2. Dis-ip'in$.an) *a%($)%$n$*s%) p$'iti%) su o0ez0eivale sta0ilno okru.nje za odlu5ivanje u privatnoim sektoru i doprinosile visokim stopama #tednje3 doma1ih i stranih investi)ija i rastu izvoza3 #to sve 5ini sastavne elemente performanse rasta u regionu. &re Azijske krize u veini zemalja /stone Azije su registrovani izuzetni porasti priliva privatnog kapitala koji su privu5eni visokim stopama rasta3 #to je izazvalo p(itis%) p()&()jan$sti. Porast )ena ro0a ostao je umeren3 ali )ene finansijskih instrumenata (ak)ija i nekretnina rasle su izuzetnim tempom. % nekim zemljama3 realni kursvei su porasli3 #to je potkopalo konkurentnost i pogor#alo neravnote.e u teku1im ra5unima. 53

28>"O/98 74284-G:/8 azvojna strategija ovih privreda je 0ila sasvim do0ro prilagoena promenljivom okru.enju* vlade su podsti)ale makroekonomsku sta0iliza)iju i mo0iliza)iju doma1ih sredstava neophodnih za 0rz rast3 a strategija orijenta)ije na spoljna tr.i#ta donosila im je koristi od #irenja tr.i#ta za njihove proizvode. ,eutim3 strategija nije 0ila isto toliko pogodna za unapreenje doma1ih finansijskih sistema. E%$n$*s%i (ast je 0io tako 0rz da je 0ilo te#ko izvodljivo da institu)ionalni razvoj3 efektivna regula)ija i nadzor izdr.e tempo sa zahtevima. Instit"-i$na'na st("%t"(a je 0ivala u sve ve1em stepenu nepodo0na za efikasno posredovanje velikog i stalno rastu1eg o0ima u#teda3 a pro0lemi moralnog hazarda prisutni u svim finansijskim sistemima su uve1ani. >0og nedovoljnog razvijenog trita kapitala i propisa koji su spre5avali doma1e #tedi#e da investiraju u inostranstvu3 &anke su imale dominantnu pozi)iju u posredovanju sredstava. Is%(i.'j)ni p$!sti-aji %$! s)')%-ij) p($j)%ata kom0inovani sa nedovoljnom ve#tinom u monitoringu i evalua)iji projekata3 lo# nadzor i regula)ija i niski koefi)ijenti dovoljnosti kapitala3 rezultirali su u pove1anju strukturnih sla0osti nedovoljno kapitalizovanih finansijskih sistema. Ove sla0osti su poja5ane deregulaciojom "inansijskih trita i li&eralizacijom kapitalnog rauna tokomC+06 ih godina. Prilivi kapitala doveli su do toga da 0anke i drugi finansijski posredni)i sada posreduju sa ve1om koli5inom sredstava. =elimi5na finansijska li0eraliza)ija sa nepovoljnim redosledom mera3 povezano sa efektivno fiksiranim deviznim kursevima3 doprinosila je lo#oj aloka)iji sredstava za finansiranje. S'a#$sti 6inansijs%i4 sist)*a su uve1ane preteranim investi)ijama u nisko profita0ilne projekte i preteranim zadu.ivanjem. Pozitivna o0ele.ja privreda :sto5ne 8zije* 1. njihova orijenta)ija prema svetskom tr.i#tuE 2. njihova pa.nja posve1ena formiranju ljudskog kapitala i transferu tehnologijeE 3. njihove visoke stope #tednje.

:E. NASTANAK I UZROCI KRIZE PRIVREDA ISTONE AZIJE

P2:B:" ;8P:48B8 : PO"-Z89/- -;74-29- 289/:"O74: % P2:"2-=8,8 :74OQ9- 8>:/% isto5noj 8ziji se registruje izuzetno poveanje priliva kapitala pre iz0ijanja krize. =ugi niz godina azijske privrede su dopunjavale visoku doma1u #tednju inostranim zajmovima. Usp)2n$ "p(a.'janj) in$st(ani* p$,aj*'ji.anj)* proisti5e iz vladinog usmeravanja koje je o0ez0eivalo da se inostrani zajmovi koriste za finansiranje investi)ija koje imaju kapa)itet da generi#u izvozne zarade i delom iz generalizovanih 0ud.etskih vi#kova. %mesto kreiranja izvozne 0aze kako 0i se zaradile devize potre0ne za servisiranje spoljnog duga3 inostranim zajmovima su finansirane investi)ije u imovinu i druge sektore 5iji proizvodi ne idu u razmenu3 #to je dalo prili5no podsti)aja za rast. ,eutim3 kao posledi)a3 odr.ivost rasta je zavisila od kontinuiranih priliva kapitala kako 0i se o0ez0edilo finansiranje po niskoj kamatnoj stopi. :><:/89/- ;2:>- : D>828>8D "e1 u 1++$. i 1++&. godini mogli su se registrovati odreeni za0rinjavaju1i zna)i J odreene azijske zemlje su postale u ve1em stepenu ranjive na krizu. Odnos kratkoro5nog duga prema kratkoro5noj aktivi je 0io visok i nastavljao se njegov porast. K(i,i j) p()t4$!i$ .)'i%i p$(ast ",i*anja ,aj*$.a in$st(ani4 #ana%a. Gotovo sve analize potvruju da je najvaniji faktor koji je izazvao krizu 0ila iznenadna promena dolara u odnosu na jen u maju <==>? godine i oekivanje porasta kamatnih stopa u %apanu . ;ratkoro5na ar0itra.na sredstva napu#taju jugo6isto5nu 8ziju i vra1aju se u /apan proizvode1i jake pritiske na prodaju 0ahta. Odlu5na od0rana valute ostavila je <anku 4ajlanda sa neto deviznim rezervama od 03$ mlrd N u maju. % narednim mese)ima finansijski sektor je 0lizu kolapsa i 0ez rezervi3 a <anka 4ajlanda je podlegla tr.i#nim pritis)ima i formalno napustila kurs. ;ako su glasine o devalva)iji dominirale tr.i#tem3 padale su )ene ak)ija. 54

3Zaraza3 u severo-istonoj Aziji je proistekla iz priznanja da je stepen prilagoavanja deviznih kurseva u jugo6isto5noj 8ziji dostigao ta5ku koja naru#ava relativnu konkurentnost unutar )elog regiona isto5ne 8zije. Prvo su 4ajvan3 Gong ;ong i ;ina trpeli pritisak. :z istog razloga je i valuta 2; izlo.ena #pekulativnom napadu. =o.ivela je ve1i 0roj 0ankrotstava velikih kompanija i u 0ankama su jo# vi#e narasli gu0i)i. ;ako su kursevi u ostalim zemljama 8zije dolazili pod pritisak3 tr.i#ni u5esni)i su uskoro postali svesni da su 6inansijs%) st("%t"() " s.i* $.i* ,)*'ja*a %(4%) i #), a!)%.atn$& ni.$a (),)(.i . #a depresijacijom valuta3 s)enario iz jugo6isto5ne 8zije se ponovio u severo6isto5noj 8ziji jer su doma1i du.ni)i poku#ali da za#tite ili smanje svoju izlo.enost inostranstvu3 #to je vodilo daljem razvijanju silazne spirale vrednosti valuta. >a0ele.en je odliv kapitala u $ 8zijskih zemalja pogoenih krizom u 1++'. od 13 mlrd N i u 1++(. god. od oko 10 mlrd N. % po5etku za ve1inu zemalja je to vi#e 0ila kriza likvidnosti nego solventnosti. 8>:/7;8 ;2:>8* 7:74-,7;8 ;2:>8 Azijska kriza ima odreene ud.0eni5ke karakteristike koje se generalno povezuju sa sistemskom krizom* 1. nastala je na finansijskim tr.i#timaE 2. manifestuje se kao zaraza po#to pro0lemi u jednoj zemlji pokre1u krize u drugim zemljamaE 3. postoji o5igledan dokazni materijal o gu0itku poverenja investitoraE !. registruju se zna5ajni realni tro#kovi ekonomskog autputaE $. kriza tra.i reak)iju (odgovor ekonomske politike. Postoji jo# jedna karakteristika koja je zajedni5ka za azijsku krizu i ve1inu drugih sistemskih kriza J nemogu1nost da se jasno identifikuje dogaaj koji je izazvao3 odnosno aktivirao krizu. % privredama isto5ne 8zije registrovali su se odreeni strukturni pro&lemi* 1. veliko oslanjanje na eksterni kapitalE 2. sla0o razvijen 0ankarski sistem (sa jo# manje razvijenim regulatornim aparatom E 3. kronizam izmeu finansijskog sektora i vladinih slu.0enika na visokim polo.ajimaE !. netransparentnost u poslovanju finansijskih institu)ija. ,eutim3 svi ovi pro0lemi su 0ili do0ro poznati pre krize i strani investitori su 0ili voljni da plasiraju kapital kada su ove privrede do0ro funk)ionisale.

>0. INDUSTRIJSKA POLITIKA ZEMALJA U TRANZICIJI

Pro&lem koji danas pritiska ekonomsku politiku u Zu9 i ve1ini drugih manje razvijenih zemalja manje je sadr.an u tome kako pokrenuti3 osnovati nove grane3 a daleko vi#e u tome kao pove1ati konkurentnost postoje1ih neefiaksnih i tehnolo#ki stangnatnih grana. Politika re"orme industrije tre0a da sadr.i iste osnovne elemente kao i politika razvoja industrije. P$'iti%a ()6$(*) in!"st(ij) i'i ()st("%t"(i(anja in!"st(ij) podrazumeva u su#tini delovanje na razli5ite determinante razvijanja sposo0nosti* 1. strukturu ini)ijativaE 2. o0ez0eenje adekvatnog ljudskog kapitalaE 3. potpomaganje tehnolo#ke infrastruktureE !. finansiranje tehnolo#ke aktivnostiE $. kori#1enje strane tehnologije itd. % izvesnom stepenu p$'iti%a ()6$(*) in!"st(ij) i'i ()st("%t"(i(anja in!"st(ij) 0i tre0alo da se razlikuje od konvencionalnih industrijskih politika po#to ova prva mora da uzme u o0zir tro#kove Dponovnog u5enjaD i vreme koje je potre0no da proe da postoje1e grane postanu efikasne3 od0a)e ostatke nasleenih stavova3 zastarela stru5na znanja i neodgovaraju1e tehnologije. @%9=8,-948B9: D74O?;6@BOHD P2O<B-, :sto5noevropske privrede moraju da pretrpe !(a*ati/an p($-)s st("%t"(a'n$& p(i'a&$3a.anja. &rethodna alokacija resursa je 0ila determinisana kriterijumima alokacije komandne ekonomije3 privrede su 0ile relativno autarki5ne u svojim trgova5kim odnosima sa zapadnim partnerima. 55

3#tock "lo@3 pro&lem u privredama u tranziciji se sastoji iz slede1eg* postoje1i resursi (instalirani kapa)iteti3 kvalifika)ije radnika3 usvojene tehnologije su rezultat pro#lih modela aloka)ije. Po#to kriterijumi za njihovu aloka)iju i kori#1enje nisu 0ili tr.i#ni kriterijumi3 a 5ak i da jesu3 prethodne strukture cena i relativna zatvorenost ovih privreda uslovljava da veliki deo njihovih kapa)iteta nije upotre0ljiv pod novim re.imom u kojem su* a li0eralizovane )ene i trgovina i 0 postoji izvesna rigidnost u stepenu u kom zaposleni prihvataju pad realnih plata. ISt$-%I !)$ p($#')*a 6 ako 0i se primenili strogi tr.i#ni kriterijumi3 moglo 0i se o5ekivati u vrlo kratkom roku dramati5no zatvaranje postrojenja i firmi i masovmo otpu#tanje radnika. I9'$JI J izgradnja novih kapa)iteta i kvalifika)ija3 pa 5ak i realoka)ija postoje1ih kapa)iteta koji 0i se mogli u5initi upotre0ljivim3 zahteva zna5ajne prilive investi)ija. 4akvi prilivi se mogu generistati samo postepeno. 4romost3 inertnost preduze1a i 0anaka u povinovanju striktnim tr.i#nim kriterijumima mo.e se tuma5iti kao Domek#avanjeD uti)aja fundamentalnog Dsto)k6floAD pro0lema. 7a ovim pro0lemom u ve1oj ili manjoj meri se suo5avaju sve >u4 i on zahteva izvestan vremenski period tokom kojeg se mogu odvijati procesi industrijskog restrukturiranja. "a.no je osmisliti *a%($)%$n$*s%" i in!"st(ijs%" p$'iti%" na takav na5in da one olak#avaju realiza)iju )iljeva tog pro)esa. G-9-28B9: O;":2 >8 :9=%742:/7;% POB:4:;% % >-,B/8,8 % 4289>:?:/: )ndustrijska politika o0uhvata sve one komponente ekonomske politike koje imaju uti)aja na industriju date zemlje. Pravi se razlika izmeu onih aspekata ekonomske politike koji uti5u na op#te okru.enje u kome funk)ioni#e industrija 0ez pravljenja razlike izmeu grana3 regiona i firmi i onih aspekata koji aktivno prave razliku po jednoj ili drugoj dimenziji. P$'iti%) %$j) "ti/" na $p2t) $%("1)nj) " %$*) s) $!.ija p$s'$.anj) svrstavaju se u 2 kategorije* 1. makroekonomsku politikuE 2. zakonski3 institu)ionalni i regulatorni okvir. 4akroekonomska politika se menja u svetlu preovladavaju1ih okolnosti3 ograni5enja i mogu1nosti sa kojima se suo5ava privreda u 0ilo kom datom vremenu i ve1ina elemenata makroekonomske politike vr#i jak uti)aj na industriju. *akonski7 institucionalni i regulatorni okvir se3 takoe3 menja tokom vremena3 ne toliko kao odgovor na teku1e ekonomske uslove3 ve1 vi#e kao deo op#teg pro)esa tranzi)ije sa )entralno6plankse na tr.i#nu privredu. % toku tranzi)ije tre0a doneti niz klju5nih odluka o 0udu1oj institu)ionalnoj i zakonskoj strukturi koje 1e usmeravati privredu. Ove odluke imaju veliko dejstvo na industriju na kratak rok3 ali i na dugi rok po#to institu)ionalni okvir uti5e na p($-)s) p(i'a&$3a.anja " in!"st(iji. )ndustrijska politika se odnosi na sve one politike koje prave razliku na neki na5in izmeu firmi3 grana i regiona i ona o0uhvata* 1. politiku investi)ijaE 2. politiku tehnologijeE 3. politiku podr#ke 7=:E !. politiku meunarodne trgovine i meunarodne koopera)ijeE $. politiku podr#ke i pomo1i sektorima i firmama koje su u kriziE &. politiku podr#ke 0rzo rastu1im granamaE '. politiku prema infrastrukturalnim granamaE (. politiku pomo1i malim i srednjim preduze1imEa +. politiku tr.i#ta radne snage3 o0uke i preo0ukeE 10. regionalnu politikuE 11. politiku okru.enja. "eliki 0roj razvijenih zemalja je povremeno koristilo ove politike. ,ada se naj0olja industrijska politika ostvaruje sta0ilnim makroekonomskim okru.enjem uz manji 0roj interven)ija diferen)iranim politikama3 >u4 1e morati da koriste /ita. $ps)& inst("*)nata in!"st(ijs%) p$'iti%) kako 0i olak#ale ostvarivanje vrlo zna5ajne strukturalne promene3 uz 5injeni)u da se ove politike uglavnom odnose na razli5ite vrste tr.i#nih nedostataka. 56

?:B/-": : ,-4O=- :9=%742:/7;- POB:4:;7lavni zadatak kreatora ekonomske politike u Zu9 je kako da se postigne da industrija funk)ioni#e na na5in koji je radikalno druga5iji od onog na koji je funk)ionisala u pro#losti. =o skora je 0ilo vrlo malo ulaska i izlaska firmi u industriji3 vrlo malo restrukturiranja i preorijenta)ija postoje1ih firmi. ;ada je industrija rasla3 sve firme su rasle zajedno kao i sve grane. -eliina strukturalne promene izmeu i unutar grana je 0ila izuzetno mala u poreenju sa ve1inom tr.i#nih privreda. -ilj industrijske politike je da stvori uslove za t(ajan i #(, (ast in!"st(ij) koji 1e doprineti ukupnom ekonomskom rastu i po0olj#anju standarda .ivota. 4o 0i tre0alo posti1i pomo1u razli5itih mera koje pove1avaju produktivnost u svakom sektoru i svakoj firmi gde je to mogu1e. 4re0a formulisati politiku koja 0i imala za )ilj proizvodnju konkurentskih proizvoda za doma1e i inostrano tr.i#te putem pove1anja kvaliteta proizvodnog pro)esa i razvoja novog dizajna i marketin#kih sposo0nosti. 9a srednji i dugi rok3 )ilj mora da 0ude usvajanje strategije koja omogu1ava kretanje na gore u spektru intraindustrijske trgovine koja karakteri#e razmenu izmeu razvijenih zapadnih privreda. -ilj industrijske strategije je da se kreira in!"st(ija koja 1e 0iti u stanju da )6)%ti.n$ %$n%"(i2) na s.)ts%i* t(1i2ti*a onim proizvodima u kojima data zemlja ima ili je u stanju da razvije komparativnu prednost. Postoje 1 alternativne vrste industrijskih politika* 1. /edna je sa pristupom Rizdvajanje dobitnikaS3 kada vlade poku#avaju da anti)ipiraju promene i donose odluke o aloka)iji resursa koji tre0a da se investiraju za 0udu1i rast. 2. 8lternativa je o0ez0editi institu)ionalni okvir koji olak#ava prilago,avanje privatnog sektora. U .)+ini in!"st(ijs%i4 p$'iti%a "s.$j)ni4 " Z"T se ne favorizuje prva mogu1nost3 jer je nemogu1e z0og jo# uvek visoke neizvesnosti u privredi formirati Rna)ionalnog po0ednikaS. Poenta je u po0olj#anju op#teg nivoa performanse i o0ez0editi osnovna (ljudska i materijalna infrastruktura. ,erama industrijske politike* 1. 0i morale da se smanje 0arijere za ulazak radi parti)ipiranja u tr.i#nom pro)esuE 2. industrijska politika mora da odigra glavnu ulogu u restrukturiranju postoje1eg dr.avnog sektora imaju1i u vidu Dsto)k6floAD pro0lem. ,ogu1nosti kojima 0i tre0alo da se smanje 0arijere za ulaz na i izlaz sa tr.i#ta J programi preo0uke3 podr#ka moderniza)iji postoje1ih kapa)iteta kroz investi)ionu podr#ku i pomo1 u preopremanju uvezenom ma#inskom opremom 0olje prilagoenoj svetskoj tr.i#noj proizvodnji3 uvoenje oskudnih menad.erskih3 marketin#kih i reklamnih kapa)iteta. 98/"8K9:/- O<B874: :9=%742:/7;- POB:4:;*ajvanije o&lasti u kojima in!"st(ijs%a p$'iti%a mo.e odigrati znaajnu ulogu u procesu tranzicije su* 1. infrastrukturalne investi)ijeE 2. o0uka i preo0ukaE 3. reorganiza)ija istra.iva5ke i razvojne aktivnosti i nau5nih institu)ijaE osnivanje novih istra.iva5ko6 razvojnih instituta3 politika difuzije tehnologijeE razvojno6istra.iva5ka saradnjaE !. podr#ka u osnivanju organa finansiranja (npr. za preduze1a male i srednje veli5ine3 rizi5ni kapital3 itd. $. uti)aj na razvoj tr.i#nih struktura (preko politika za mala i srednja preduze1a3 preko politika preuzimanja3 integra)ije i kontrole3 preko politike podr#ke zajedni5kom ulaganju3 podsti)aja za 7=: E &. restrukturiranje velikih dr.avnih preduze1aE '. podsti)anje izvoza. )n"rastrukturalne investicije su veoma va.an aspekt podr#ke industriji. Sredstva transporta i telekomunikacije su zna5ajno usko grlo u razvoju industrijske aktivnosti u :sto5nij -vropi. Pose0na pa.nja se mora posvetiti re"ormi o&razovanja i o&uavanja. Struna radna snaga je mogu1a najva.nija komparativna vrednost velikog 0roja >u4. ,eutim3 nepostojanje komplementarnih stru5nih 57

znanja (menad.erskih3 reklamnih3 proizvodni dizajn3 marketin#kih3 itd. oz0iljno ometa kori#1enje ovog konkurentskog poten)ijala. Programi za mala i srednja preduzea podr.ani stranom pomo1i3 usredsreeni su na osnivanje preduze1a3 a manje na kako se stopa opstanka tih istih preduze1a mo.e pove1ati3 podsta1i kreiranje radnih mesta3 smanjiti averzija prema riziku i pove1ati efikasnost i konkurentnost (prisutne karakteristike* motivisanost3 fleksi0ilnost i adapti0ilnostE nedostaje* visok kvalitet i pouzdanost3 orijentisanost na potro#a5a i inventivnost . @irme moraju da razvijaju proizvode koji se mogu izvesti na svetsko tr.i#te i koji su konkurentni zapadnim proizvodima koji dolaze na njihova tr.i#ta. 7 ovim pro0lemom je povezana potre0a izgradnje e"ektivne in"rastrukture za istraivanje i razvoj. :zda)i za istra.ivanje i razvoj usmeravaju se na manji 0roj strate#kih prava)a i uglavnom na tehnologije koje #tede resurse i smanjuju tro#kove. % svim >u4 izda)i na istra.ivanje i razvoj su smanjenji. !)*5#!A 5!'*'2#!A 5$' 2A ;ina je jedna od naj&re rastuih privreda na svetu i o)enjuje se da 1e se ovaj trend nastaviti. H(, (ast p(i,.$!nj) doveo je do znaajnog poboljanja ivotnog standarda kineskog stanovnitva. 4o je 0ilo mogu1e jer je ovaj period 0io period intenzivnog razvoja #to je rezultiralo u porastu ukupne faktorske produktivnosti. % s)ru ovog Dekonomskog 5udaD le.i st(at)&ija in!"st(ija'i,a-ij) koja je povezala uvoenje tr.i#nih snaga3 postepenu reduk)iju o0aveznog planiranja3 de)entraliza)iju3 autonomiju ekonomskog upravljanja i otvaranje privrede prema meunarodnoj trgovini i stranim investi)ijama. 5konomska re"orma lansirana C(06ih godina je dokazana okto0ra 1++2. godine promenom u zvani5noj ekonomskoj filozofiji od Dplanske privrede na 0azi so)ijalisti5kog dr.avnog vlasni#tvaD ka Dso)ijalisti5koj tr.i#noj privrediD. 4r.i#ni sistem je u potpunosti kompati0ilan i sa kapitalisti5kim i so)ijalisti5kim sistemima. Ci'j ()6$(*) je formiranje ekonomske strukture u kojoj 1e tr.i#ne snage3 pod makroekonomskim uti)ajem dr.ave3 odreivati relativne )ene i aloka)iju resursa.

>1. KINESKA EKONOMSKA RE9ORMAD INICIJALNI USLOVI

;ada je ;ina otpo5ela reforme3 imala je "iskalnu i eksternu ravnoteu i visok nivo domae tednje . R)6$(*) su usledile z0og* 1. nezadovoljstva ekstenzivnim modelom rasta koji je generisao ukupni rast3 ali mali ili nikakav porast produktivnosti3 #to je zahtevalo sve ve1e nivoe investi)ija kako 0i se odr.ao3 z0og 5ega nije 0ilo po0olj#anja u li5noj potro#njiE 2. politi5kog od0a)ivanja krajnosti Rlevi5arstvaS povezanih sa periodom Dkulturne revolu)ijeD3 ali nije 0ilo potpunog od0a)ivanja so)ijalisti5kog sistema po se0i. )nicijalni ekonomski uslovi su osnova koja o0ja#njava situa)iju u kojoj su neposredne koristi iza0ranih reformi nadma#ivale neposredne tro#kove. Poljoprivreda je postigla ! od $ postavljenih )iljeva* 1. izgraena je poljoprivredna infrastruktura (iriga)iona postrojenja E 2. razvijen je sistem upravljanja koji nije slu.io samo politi5kim i so)ijalnim potre0ama3 ve1 je unapredio sistem sna0devanja inputima i marketingE 3. unapreeni su so)ijalni uslovi kao #to su preventivna medi)ina i op#te o0razovanje preko lokalnih mo0iliza)ionih fondova. !. selja5ka3 samodovoljna poljoprivreda je postala diversifikovan poljoprivredni sektor. ,eutim3 ovim sistemom nije pove1ana produktivnost u poljoprivredi3 kao ni kvalitet i raznovrsnost proizvodnje. Pre reforme3 poljoprivredni sektor je posedovao solidnu radnu snagu3 solidnu fizi5ku i marketin#ku infrastrukturu i lo# sistem podsti)aja. Poljoprivreda je u 1+'+. godini u ;ini ostvarivala 1W3 <=P6a. % proseku3 ,aarska3 <ugarska3 Qe#ka i 7lova5ka su u5estvovale sa poljoprivredom sa 10M <=P6a. Poljoprivreda je u ;ini va.na3 pored u5e#1a u <=P6u i z0og* 58

1. 5injeni)e da poljoprivredni sektor mo.e da poslu.i kao sektor apsorp)ije otpu#tenih radnika iz industrijeE 2. privatiza)ija se mo.e mnogo 0r.e sprovesti u poljoprivredi nego u industriji i trgovini. Po5etni nivo <=P6a per )apita je u ;ini 0io znatno ni.i nego u zemljama :i?-. O.5ekivalo se da 1e ;ina iskoristi prednosti svoje relativne zaostalosti i ostvariti vi#u stopu rasta za vreme svoje tranzi)ije na tr.i#nu privredu nego zemlje :i?-. % sektoru industrije va.na su 3 faktora kao ini)ijalni uslovi* 1. %deo industrije u na)ionalnom dohotku je porastao sa 20M u 1+$2. na !+M u 1+'(3 #to zna5i da tada industrija preuzima vode1e mesto3 u odnosu na poljoprivredu. 2. % industrijskoj ekspanziji je prednja5ila te#ka industrija3 dok je laka 0ila zanemarena. Postojale su zna5ajne mogu1nosti za investi)ije u laku industriju po#to se izvr#i de)entraliza)ija investi)ionog odlu5ivanja. 3. 7am naglasak na te#koj industriji povla5io je za so0om to da su glavni nosio)i industrijskog razvoja velika i srednja dr.avna preduze1a. Ona su realizovala '(M industrijske proizvodnje 1+'(. Ova velika dr.avna preduze1a su imala previ#e radnika3 ogroman teret so)ijalnih o0aveza i lo# administrativan na5in upravljanja3 #to ih je 5inilo krajnje nefleksi0ilnim. 7lede1i faktor relevantan za ini)ijalne uslove je autonomija pokrajina (i razmena meu njima . ;ao poslednji faktor stoji konstata)ija da ;ina na po5etku svoje tranzi)ije 0ila daleko manje zavisna od eksternog okruenja. e"orme u !ini su pre 0ile reakcije na socijalno ekonomske pritiske nego na du0oku krizu i stoga nije 0ilo potre0e za sta0iliza)ijom i #ok terapijom. ;ina je3 takoe3 imala pose0ne koristi od svojih istorijskih veza sa Gong ;ongom i prekomorskom kineskom zajedni)om. 9aravno3 nisu svi rezultati 0ili pozitivni i nije svako 0io do0itnik u reformi3 na #ta jednostavno ukazuje 3stop-go3 model re"orme u !ini.

>7. ;LAVNA OHELEGJA KINESKO; PRISTUPA RE9ORMI

!arakterristian pristup !ine ekonomskim re"ormama se opisuje kao DgradualistikiD i ovo se odnosi pre na vremenski period nego na du0inu reformi. ;ina nije izradila potpunu definisanu strategiju reforme3 niti je sa5inila detaljan plan reforme. Od unapred najavljenih reformi 5esto se odustajalo3 a u drugim periodima3 iznenadno su se pojavljivale du0oke reforme. ,oglo 0i se trvditi da kineska "ilozo"ija ili strategija re"orme je3 ustvari3 n) p'ani(ati ()6$(*) 3 ve1 ih ostvariti kada to ekonomska 3 politi5ka i dru#tvena klima omogu1i ili zahteva. U !ineskom pristupu re"ormi se isti5u ! o0ele.ja* 1. gradualizamE 2. par)ijalne reformeE 3. de)entraliza)ijaE !. samopoja5avaju1i karakter reformi. G28=%8B:>8, : -;7P-2:,-94:789/% skoro svim o0lastima reforme implementa)ija se odvijala tokom du.eg perioda3 5esto nekoliko godina i o0i5no posle eksperimentisanja. -ksperimenti su se odvijali u odreenim D reformskim oblastimaD i po#to su rezultati pro0e sagledani dolazilo je do primene u rugim delovima zemlje. 7radualizam je 5esto 0io posledi)a prostog oportunizma koji se javljao kao reak)ija na rastu1e fiskalne pritiske. ;(a!"a'isti/%i p(ist"p u ;ini je imao nekoliko prednosti* 1. krupni poreme1aji i prekidi u privredi su iz0egnuti3 a u slu5aju da se politike poka.u manjkave mogu da se modfikuju kako 0i se uskladile sa na)ionalnim i lokalnim uslovimaE 2. primenom prvo onih politika koje su imale ve1e #anse da uspeju rukovodstvo je iskoristilo za plasman na slede1im iz0orimaE 3. tre0alo je izgraditi institu)ije3 postaviti nove zakonske i regulatorne sisteme3 o0u5iti pojedin)e3 a za sve to je potre0no vremeE !. uspostavljanje novog administrativnog aparata. 59

9edosta)i* 1. ekonomski u5esni)i nisu u mogu1nosti da predvide svoje 0udu1e ekonomsko okru.enjeE 2. gradualisti5ke reforme daju vreme onima 5iji su interesi ugro.eni reformom3 da se pregrupi#u i 0lokiraju odvijanje reforme ili neke 5ak preokrenu. P82?:/8B9- 2-@O2,Pri0egavanje parcijalmnim re"ormama unutar pojedinih sektora najizrazitije je 0ilo kod sistema dvorednih )ena pod kojim je dr.avnim preduze1iima 0ilo dozvoljeno da proizvodnju preko plana prodaju po tr.i#nim )enama. Parcijalni pristup ima 2 prednosti* 1. to je 0io sna.an instrument gradualisti5kog pristupa tako #to je o0ez0eivao kontinuitet u sna0devanju i 2. istovremeno kreirao situa)iju u kojoj se mogu sti)ati tr.i#na znanja. 4o je 0io na5in podsti)anja ekonomskih u5esnika da adaptiraju svoja pona#anja pre eventualnog isklju5ivanja sistema planiranja. Ovaj sistem je imao nedostatke. 9ajva.niji od njih se ispoljavao u Doti)anjuD iz planskog sektora na tr.i#ni i time izazvanu korup)iju. =-?-9428B:>8?:/8 /edno od o0ele.ja kineskih ini)ijalnih uslova je 0ilo prisustvo osposo0ljene de)entralizovane administra)ije. Po#to je )entralna vlada popustila sa kontrolom3 pokrajinske3 okru.ne3 pa i seoske uprave su 0ile spremne da reaguju. 4o je 0ila ogromna snaga napretka3 npr. preko kreiranja 0rojnih novih radnih mesta u gradskim i seoskim preduzeima (toAnship and village enterprisres34"-s . *ajvea prednost decentralizacije je u formiranju interesnih grupa koje favorizuju naredne reforme i stvaraju povoljnu klimu za promenu podsti)aja i DspontanuD reformu na lokalnom nivou. =e)entraliza)ija je ostvarena u prav)u lokalnih firmi i prema akterima u svim sferama ekonomske aktivnosti* dr.avna preduze1a su do0ila samostalnost u dono#enju odluka o proizvodnji i marketingu3 spoljnotrgovinske korpora)ije u iz0oru izvoznih proizvoda3 poljoprivredni)i u iz0oru useva. =avanjem samostalnosti ni.im nivoima druge forme ekonomske de)entraliza)ije ostvarene od strane lokalnih vlada u5injene su efektivnijim. 78,OPO/8Q8"8/%Z8 P2:2O=8 2-@O2,: e"orme u jednoj o&lasti privrede dovode do re"orme u drugim i zaista ih iznuuju kreiranjem pritiska za promenom3 a ovo izgleda poni#tava tezu da gradualisti5ki pristup omogu1ava pojavu snaga koje poni#tavaju snage promene. Ini-ija'n) ()6$(*) " p$'j$p(i.()!i stvorile su vi#kove u#teda i radne snage u ruralnim o0lastima izazivaju1i ekspanziju gradskih i seoskih kolektivnih preduze1a (4"-s . 9astajanje nedr.avnih firmi je generisalo pritisak konkuren)ije na dr.avni sektor3 #to je nateralo dr.avu da ola0avi kontrolu nad dr.avnim preduze1ima. Ovo je3 dalje3 prisililo dr.avu da restruktuira sopstvene izvore3 kori#1enje prihoda i reformi#e finansijski sektor. Pose0no o0ele.je kineskih reformi je nastojanje rukovodstva da o5uva socijalistiki karakter privrede. "lasti nisu sledile strategiju masovne privatiza)ije koja je kori#1ena u nekim isto5noevropskim zemljama. ;ineska vlada se zalagala za osmi#ljavanje metoda koji 0i revitalizovali dr.avna preduze1a3 a ne za po0olj#anje njihove performanse kroz privatiza)iju. Od kraja '06ih se odvija postepen pro)es ekspanzije prava kori#1enja dr.avne imovine za ekonomske agente izvan )entralne vlade. U !(1a.n$j in!"st(iji pojavila se grupa institu)ionalnih3 korporativnih preduzetnika koja je po5ela da upo#ljava kapital kako 0i po0olj#ala sopstvenu pozi)iju uz promo)iju ekonomskih interesa institu)ija koje su ih upo#ljavale. Otpo5eo je pro)es investiranja izmeu vi#e preduze1a3 zajedni5kih ulaganja u nove projekte3 preuzimanja i integra)ije. Po5etkom +06ih godina se pojavio veliki 0roj kompanija koje imaju udru.eno vlasni#tvo vi#e dr.avnih preduze1a3 dr.avnih i nedr.avnih preduze5a ili doma1ih i stranih firmi.

>:. KINESKA EKONOMSKA RE9ORMAD RE9ORMA U POLJOPRIVREDI

60

Poljoprivredna re"orma je ostvarila najzna5ajnije od svih reformskih napora. ;ina je po5ela svoje ()6$(*) sa p$!("2t.'j)n$* p$'j$p(i.()!$* koja je poslovala sa relativno zadovoljavaju1om tehni5kom osnovom i u sr)u reforme je to povratak na individualnu3 doma1insku privredu i rasformiranje komuna. 7a vra1anjem zemlje pojedin)ima na osnovu dugoro5nog zakupa (1$ do 2$ godina 3 farmeri su se slo.ili da isporu5uju izvestan pro)enat proizvodnje dr.avi. %z ovo je i#lo realno pove1anje relativnih poljoprivrednih )ena od 2$M u proseku. 7ve ovo zajedno se odrazilo 0rzim porastom proizvodnje i velikim gotovinskim u#tedama. Pritis)i da se one iskoriste za industriju doveli su do odluke lokalnih vlasti da formiraju 4"-s. 9ajve1i deo uspeha u ;ini (06ih donosi rast ruralne industrije3 prozrokovan* 1. raspolo.ivim vi#kovima za investiranje3 prouzrokovane reformama i pokrenule masu radnika da tra.e nove izvore zapo#ljavanjaE 2. po5etnim industrijskim uslovima koji se karakteri#u zapostavljeno#1u sektora lake industrije3 koji su kreirali zna5ajne povoljne mogu1nosti za ulazak malih firmi u ovaj sektor gde su mogli da se 0rzo ostvare veliki profitiE 3. lokalnim upravama koje su se 5vrsto opredelile i anga.ovale na lokalnom ekonomskom razvoju i odigrale klju5nu ulogu olak#avaju1i i ponekad preuzimaju1i uloge preduzetnika kako 0i podstakle odgovaraju1e grane lake industrije.

>>. KINESKA EKONOMSKA RE9ORMAD STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

=ono#enjem zakona o zajednikim ulaganjima u <=>=? i otvaranjem A specijalne ekonomske zone <=BC? otvorena je mogu1nost da razni projekti i programi poku#aju da privuku strani kapital. Od tog vremena 7=: su navalile u ;inu. Ovo je ozna5ilo napu#tanje autarki5nih prin)ipa iz prereformskog do0a3 priznanje da se ;ina ne mo.e oslanjati samo na sopstvene resurse u sustizanju ostalog sveta3 pose0no u o0lasti tehnologije. %voz strane tehnologije3 tehnologija upravljanja i njihovo finansiranje inostranim kapitalom postalo je klju5no mesto =engovog pristupa reformi. % ;ini sada postoji $ spe)ijalnih ekonomskih zona3 1! otvorenih primorskih gradova kojima je priklju5eno $ gradova (u dolini /ang)ea 3 svi glavni gradovi kineskih provin)ija (ukupno 2( 3 i jo# 13 pograni5nih gradova. Od zakona o kinesko-stranim zajednikim ulaganjima donet je veliki 0roj zakona i drugih zna5ajnih propisa koji se ti5u osnivanja3 poslovanja i uzajmnih o0aveza doma1ih i stranih partnera. 9jihova su#tina se svodi na to da osim o0ez0eenog kapitala3 strani partneri preuzimaju o0avezu instaliranja savremene opreme i primene savremene tehnologije3 kao i da 1e glavnina 0udu1e proizvodnje odlaziti u izvoz3 a za uzvrat do0ijaju poreske i )arinske olak#i)e3 smanjenje komunalnih davanja3 odlaganje otplate kredita3 itd. In$st(ana p()!",)+a su povezivana sa #irokom mre.om doma1ih do0avlja5a kojima su nametani novi standardi kvaliteta proizvoda3 metode proizvodnje i poslovni kon)epti. #trane investicije su delovale kao kanal informa)ija o zahtevima svetskog tr.i#ta za proizvodima za koje je postojalo ograni5eno doma1e tr.i#te. One su 0ile sredstvo koje je guralo ka korporatiza)iji velikih dr.avnih preduze1a preko nametanja strogih standarda kontrole i revizije i ukazivale na potre0u jasnog definisanja svojinskih prava. Po5etkom +06ih godina3 u5e#1e ;ine u ukupnoj svetskoj imovini3 prodajama i zaposlenosti3 velikog 0roja multina)ionalnih kompanija 0rzo se pove1avalo. ;ineski kapital investirsan u zajedni5ka ulaganja 0rzo raste. %spe#nost otvaranja kineskog tr.i#ta prema 7=: ima veze sa veli5inom njenog tr.i#ta i kvalitetom radne snage. Poslednjih par godina3 3W! svih 7=: je kanalisan preko honkon#kih rezidenata. Privla5nost ;ine za 7=: po5inje da opada sredinom +06ih.

>@. KINESKA EKONOMSKA RE9ORMAD RE9ORMA SPOLJNE TR;OVINE

U o&lasti spoljne trgovine 0ilo je evolutivnih3 postepenih promena koje su pravi primer za Dkineski modelD. =o 1+'(. godine kineskom spoljnom trgovinom je upravljalo 12 dr.avnih spoljnotrgovinskih korpora)ija organizovanih po proizvodnim linijama. One su na0avljale i trgovale koli5inama koje su odreene )entralnim planom3 a sve profite i gu0itke apsor0ovao je dr.avni 0ud.et. Proizvodnim preduze1ima3 koja nisu imala direktan pristup stranim tr.i#tima3 odreivani su planski zada)i isporuka spoljnotrgovinskim 61

korpora)ijama. Ovim sistemom sektor razmenljivih do0ara je 0io izolovan od ostatka sveta3 a 0ilans pla1anja je kontrolisan kroz plan trgovine. Ni,$* ()6$(*i sp$'jn$t(&$.ins%i* %$(p$(a-ija*a je data ve1a autonomija3 ali i odgovornost za poslovanje3 dok je upravljanje sistemom de)entralizovano na pokrajinske vlasti koje su do0ile pravo da osnivaju sopstvene spoljnotrgovinske korpora)ije i zadr.avaju devizne zarade. Rast"+i i,.$,ni p(i4$!i su odigrali klju5nu ulogu u kineskoj strategiji modernizacije. =evizna sredstva su potre0na da 0i se uvezla tehnologija3 osnovna postrojenja3 sirovine i platila glavni)a i kamata inostranog zajma. ;ako 0i stimulisala izvoz3 vlada je preuzela niz devalva)ija i uvela 0rojne merkantilisti5ke mere. 4elike izvozne "irme su imale pravo prvenstva u kori#1enju uvezene tehnologije3 kori#1enju energije i sirovina po niskoj )eni i do0ijale su jeftine kredite za tehni5ka po0olj#anja. :zuzetna izvozna performansa je tako o0ez0edila sredstva da se tehnolo#ki usavr#i industrija kroz 0rz rast uvoza. %voz ma#ina i opreme je 5inilo oko 1W3 ukupnog uvoza poslednjih 10 godina. U trgovinskoj re"ormi naglasak je uvek 0io na unapreenju izvoza kako 0i se finansirala Dmoderniza)ijaD uvoza i uvozni sektor nikada nije vien kao izvor konkuren)ije. 0omaa industrija je u.ivala visok stepen za#tite3 a uvoz je tretiran primarno kao izvor DotelovljeneD tehnologije. 9ajaktuelnije promene u t(&$.ins%$j p$'iti-i usredsreene su na* 1. reformu uvoznog reima koja tre0a da omogu1i uspostavljanje sistema upravljanja indirektnom kontrolom3 putem transparentnih mehanizama3 sa ni.im nivoom za#tite koja 1e se ostvariti putem )arinaE 2. kontinuirane napore u industrijskoj reformi spoljnotrgovinskih korporacija radi daljeg smanjenja njihove efektivne monopsonije i ve1eg ulaza na izvozna tr.i#ta samih proizvodnih preduze1a.

>A. KINESKA EKONOMSKA RE9ORMAD RE9ORME U SEKTORU INDUSTRIJE

)ndustrija je najvei proizvodni sektor koji u5estvuje sa $0M u <=P6u u 1++$. :ma preko 10 miliona industrijskih preduze1a. Od toga se 10!.000 nalazi u dr.avnom sektoru3 13( miliona u kolektivnom sektoru3 a ( miliona su privatna preduze1a. Ogromna ve1ina u ;ini je relativno malog o0ima. P()!",)+a " !(1a.n$* .'asni2t." i %$')%ti.i s" p()!",)+a Kja.n$& s)%t$(aL . >0og zna5ajnih razlika izmeu njih pogledu loka)ije3 vlasni5ke forme3 re.ima svojinskih prava3 funk)ionalne strukture i uti)aja politi5kih struktura3 koje uti5u na njihovo pona#anje i performansu3 kolektivi posluju na na5in koji je sli5niji konkurentskim preduze1ima nego tradi)ionalnim javnim preduze1ima. =r.avna preduze1a su uglavnom lo)irana u ur0anim o0lastima3 a ve1ina kolektiva su 4"-s i lo)irana su u ruralnim o0lastima. =r.avna preduze1a su u vlasni#tvu dr.ave3 a kolektivna su u vlasni#tvu lokalnih vlada. Ovo ozna5ava zna5ajnu razliku u s.$jins%i* p(a.i*a. @unk)ionalno posmatrano3 dravna preduzea izvr#avaju proizvodne poslove3 ali su isto tako optere1ena potre0om o0ez0eenja so)ijalnih usluga. !olektivna preduzea3 sa druge strane3 generalno3 o0avljaju samo proizvodne funk)ije i tako se mogu usredsrediti na tradi)ionalne korporativne3 finansijske )iljeve. =r.avna preduze1a se masovno oslanjaju na 0ankarske kredite (oko '0M 0ankarskih zajmova ide dr.avnim preduze1ima 3 dok kolektivna preduze1a uglavnom koristre zadr.ane zarade. Oko 13M dr.avnih preduze1a svrstava se u velika i srednja preduze1a3 na osnovu proizvodnih kapa)iteta i vrednosti imovineE ona proizvode 3$M ukupne industrijske proizvodnje u zemlji ili (0M industrijske proizvodnje svih dr.avnih preduze1a. D(1a.na p()!",)+a su3 uglavnom3 kon)entrisana u te#koj industriji i proizvode va.ne sirovine3 kapitalna do0ra i strate#ke proizvode. N)!(1a.na p()!",)+a (gradski kolektivi3 4"-s3 privatne firme3 inostrana preduze1a i zajedni5ka preduze1a su3 uglavnom3 usredsreena na fa0ri5ke i potro#a5ke proizvode lake industrije i usluge koje su 0ile zanemarene u prereforskom periodu. =r.avna preduze1a ostvaruju !2M ukupne vrednosti industrijske proizvodnje u zemljiE kolektivi oko 3'M. =r.avna preduze1a koja 5ine samo 1M ukupnog 0roja predujze1a 5ine ostvaruju oko !0M kineske industrijske proizvodnje. >a razliku od dr.avnih firmi3 nedr.avne su malog o0ima. 8li3 ona su se pokazala kao sna.an generator zapo#ljavanja3 proizvodnje i izvoza i generalno su efikasna i dinami5na. 62

9ajzna5ajnije je to da je pojavljivanje i 0rz rast nedr.avnih firmi u5inio mnogo da se izmeni konkurentsko tr.i#no okru.enje u kome posluju sva preduze1a3 uklju5uju1i i dr.avna. 4akmi5arsko pona#anje nedr.avnih firmi je imalo koristan3 povoljan koristan na poslovanje i performansu dr.avnih firmi. ,ada3 0ez o0zira na povoljno dejstvo gore pomenutih3 dravne firme i dalje imaju ozbiljne probleme 3 delimi5no strukturne prirode (zadr.avanje modela pretarane i rigidne korporatzivne inegrea)ije3 kori#1enje zastarele i neodgovaraju1e tehnologije3 nepostojanje ekonomije o0ima proizvodnje kod firmi sa vi#e postrojenja3 preterane investi)ije u te#ku industriju na #tetu drugih aktivnosti . !ineska ekonomska re"orma je imala pozitivan uti)aj na strukturu proizvodnje i performansu dr.avnih preduze1a. 7totine neprofita0ilnih3 manjih dr.avnih preduze1a je zatvoreno ili transformisano u kolektive ili zajedni5ka preduze1a.

>B. KINESKA EKONOMSKA RE9ORMAD ISTORIJSKI IZVORI PROHLEMA U INDUSTRIJI

7lavni izvori pro&lema u ovoj o0lasti proisti5u iz zaostav#tine* 1. neefikasnog sistema podsti)aja u preduze1u i rukovoenja3 sistema u kome su vlasni#tvo nad privrednim sredstvima3 upravljanje preduze1em i so)ijale isprepletane u zajedni5koj 0irokratijiE 2. distorzija u ekonomskoj politi)i i regulatornom re.imuE 3. nedovoljne razvijenosti tr.i#ta i fakora3 tr.i#ta radne snage3 kapitala i tehnologije. P($#')*i int)(ni4 p$!sti-aja i ("%$.$3)nja proisti5u iz* 1. ranijeg re.ima )entralnog ekonomskog planiranja pod kojim su dr.avna preduze1a osnivana administrativnim dekretom3 0ez uzimanja u o0zir tr.i#nih uslovaE 2. za#tite dr.avnih preduze1a od dis)ipline tvrdog 0ud.etskog ograni5enjaE 3. vezivanja proizvodnih funk)ija sa o0ez0eenjem so)ijalnih uslugaE !. administrativnog uplitanja vlade u privredne odluke dr.avnih preduze1aE $. delimi5ne izola)ije dr.avnih preduze1a od doma1e i meunarodne konkuren)ije. Poku#aj da se kanali#u tr.i#ne snage kako 0i slu.ile 5esto konfliktnim )iljevima politike3 izvoen je re.imom podsti)aja i regula)ije koje 5ine slede1e politike i mere* 1. oporezivanjeE 2. kreditiranjeE 3. regula)ije )enaE !. direktne su0ven)ijeE $. )arinske i ne)arinske 0arijereE &. propisi o 7=:E '. propisi koji se ti5u okru.enja. ,noge od ovih politika su 0ile nekoherentne i neravnomerno primenjene #to je izazvalo poreme1aje u aloka)iji resursa3 po regionima i po granama. 7istem regula)ije zahteva dalja po0olj#anja.

:z formula)ije na)ionalne industrijske politike u 1++!. uo5ava se da se insistira na ()6$(*a*a koje se odnose na* 1. )ene3 kompletno uklanjanje plafona )ena i dalja ra)ionaliza)ija relativnih )enaE 2. politiku investiranja3 elimina)iju sistema direktne aloka)ije kapitala3 ra)ionaliza)iju i ograni5enje finansiranja iz 0ud.eta i van 0ud.eta3 kao i planova odo0ravanja investi)ijaE 3. politiku konkuren)ije i regula)ije izvan postoje1ih zakona o konkuren)iji3 radi eliminisanja monopola i ustanovljavanja pravila i meraE !. politiku spoljne trgovine3 nastavljanje li0eraliza)ije uvoznih )arina i ne)arinskih 0arijeraE $. politiku 7=:3 otvaranja novih sektora zgodnih za ovakve investi)ijeE &. poresku politiku3 uvoenje ve1e neutralnosti po dohodnim grupama i ekonomskim aktivnostima.

63

Pose0na sla0ost u regulatornom re.imu jeste o&last zatite okoline. /ndustrijsko zaga,enje (atmosfere3 vode i drugih prirodnih izvora dostiglo je nivoe koji izazivaju masovnu degrada)iju okru.enja i predstavljaju opasnost po zdravlje3 pose0no u gradskim industrijkskim )entrima. N)p$st$janj) 6')%si#i'n$sti t(1i2ta 6a%t$(a (ogleda se u sla0ostima finansijskog sistema3 restrik)ijama na mo0ilnost radne snage3 neadekvatnom razvoju i difuziji tehnologije 3 takoe3 ote.ava prelaz na tr.i#nu privredu. &ri nedovoljno razvijenom tritu kapitala 3 dinami5ke firme su prisiljene da se oslanjaju na interno generisane u#tede3 dok firme gu0ita#i i dalje primaju su0ven)ije od vladeE firme pred ste5ajem se ve#ta5ki odr.avaju3 a njihova reorganiza)ija radi kasnije integra)ije se 5esto odla.e.

>C. KINESKA EKONOMSKA RE9ORMAD NERE?ENI PROHLEMI I CILJEVI TEKUI

RE9ORMI

N)()2)ni p($#')*i* Prvo3 nije ostvareno primetno smanjenje ekonomski rasipni5kog tro#enja resursa u poslovanju ve1ine dr.avnih preduze1a3 a kamoli pove1anje tehnolo#ki ostvarljivog nivoa produktivnosti resursa uposlenih u ekonomski efikasnim upotre0ama. =rugo3 reforme nisu o0ez0edile dovoljnu tr.i#no zasnovanu autonomiju upravljanja i podsti)aje riziknagrada za veliki deo uprave dr.avnog preduze1a. % nekim aspektima institu)ionalni odnos vladapreduzee je u osnovi ostao nepromenjen. <ez tr.i#no 0aziranog sistema podsti)aja dolazi do ka#njenja u implementa)iji reformi3 plja5kanja imovine3 itd. 9avode se 3 na5ina za ()2a.anj) p($#')*a !(1a.ni4 p()!",)+a* 1. dinami5nije da firme istiskuju iz konkuren)ije neefikasna dr.avna preduze1aE 2. neposredna i radikalna primena dis)ipline 5vrstog 0ud.etskog ograni5enja i zakona o 0ankrotstvu kako 0i se u0rzao izlazak neprofita0ilnih dr.avnih preduze1aE 3. ja5anje postoje1eg tr.i#no 0aziranog re.ima proaktivnih politika3 podr#ka za restruktuiranje poten)ijalno konkurentskih dr.avnih preduze1a i podsti)aje nedr.avnim preduze1im da se razviju i postanu konkurentna dr.anvim. adi aktivnog podsticaja i stalnog razvoja nedravnih preduzea 3 neophodno je jasno definisati svojinska prava za nedr.avna preduze1a3 upravlja5ku autonomiju i o0aveze koje idu sa tim i o0ez0editi jednak pristup tr.i#tima faktora3 pose0no finansijskom sistemu3 za dr.avna i nedr.avna preduze1a. 4re1e3 usluge se tek od skora ne smatraju RneproduktivnimS. 4radi)ionalne (osiguranje3 telekomunika)ije kao i netradi)ionalne (informatika3 ra5unovodstvo3 menad.ment... usluge zakr.ljale su u razvoju3 usled politike regula)ije ili dr.avnih monopola. 7ada je rast uslu.nih grana u0rzan3 ali jo# uvek zaostaje za onim u tr.i#no razvijenim zemljama u razvoju (<razil3 4ajland3 :ndonezija... . 4radi)ionalne i netradi)ionalne uslu.ne delatnosti ostvaruju visoke dodate vrednosti u ;ini3 a postaju zna5ajne i za zapo#ljavanje otpu#tenih iz industrijskih preduze1a koja se restruktuiraju. Qetvrto3 preostale distorzije (iskrivljenja u regulatornom re.imu i ekonomskoj politi)i su vidljive ne samo po sektorima nego i regionima. 2ast industrijske proizvodnje u ju.nim i isto5nim pokrajinama 0io je daleko iznad onog u ostalom delu zemlje. 4o je posledi)a namere )entra da prvo reformi#e ove regione3 kao i 0r.e de)etraliza)ije onih regiona koji su imali ve1u automoniju3 kao i razlika u adekvatnosti inffrastrukture. >ato su pokrajine u unutra#njosti ekonomski u nepovoljnom polo.aju. =akle3 tre0a sada ispraviti regionalne neravnote.e.

IV. USPE?NOST I DALJI RAZVOJ SAVREMENI PRIVREDNI SISTEMA

:. ;O,P8284:"98 898B:>8 %7P-O9O74: 78"2-,-9:G P2:"-=9:G 7:74-,8
64

>E. KOMPARATIVNA ANALIZA USPE?NOSTI SAVREMENI SISTEMAD PRIVREDNI RAST

O79O"9: @8;4O2: P2:"2-=9OG 28748

PRIVREDNI

Prilikom davanja o)ene o uspe#nosti privrednih sistema3 odnosno3 ekonomskih i razvojnih politika3 mnogi 1e po1i pod ostvarene dinamike+ tj? visine stope privrednog rasta . Sposobnost dinamikog rasta proizvodnje pretpostavka je toliko drugih va.nih pro)esa (od promene privredne strukture do porasta .ivotnog standarda da se sta&na-ija5 $!n$sn$5 $pa!anj) p(i.()!n$& (asta smatra jednim od najte.ih stanja u koje privreda jedne zemlje mo.e da zapadne. 9a dinamiku rasta uti5e niz faktora* 1. privredni sistemE 2. ekonomska politikaE 3. prirodna 0ogatstvaE !. raspolo.ivi o0im kapitalaE $. o0im i kvalitet ljudskog faktoraE &. ve1 dostignuti stepen razvijenostiE '. na5in uklju5enosti u svetsku provreduE (. strukturni faktori i dr. Usp)2n$st p(i.()!n$& sist)*a se ispoljava u njegovoj sposo0nosti da podsti5e mobilizaciju ljudskih i materijalnih resursa i da ih #to efikasnije koristi. Privredni rast zna5i pove1anje o0ima proizvodnje i usluga u odreenom vremenskom periodu kao rezultat novih ulaganja u proizvodne kapa)itete i njihovog efikasnijeg kori#1enja3 kao i novog zapo#ljavanja i porasta produktivnosti rada. Osnovni faktori privrednog rasta su* 1. akumulacija 'kapitala( J #to uklju5uje sva investiranja u zemlju3 opremu i ljudski faktorE 2. porast stanovni#tva3 kao porast radne snage 3. tehniki progres (DznanjeD i sposo0nost njegove aktivne primene . =o a%"*"'a-ij) <%apita'a= dolazi kada se jedan deo <=P6a u#tedi i investira u )ilju stvaranja ve1eg <=P6a u 0udu1nosti. :nvestiranje iz <=P6a mo.e da 0ude usmerena na stvaranje novih kapitalnih do0ara ili na po0olj#anje kvaliteta (modernizovanje postoje1ih. 4o va.i i za ulaganja u ljudski faktor. =akle3 akumula)ija pretpostavlja odustajanje od sada#nje potro#nje radi pove1anja dohotka i potro#nje u 0udu1nosti. P$(ast (a!n) sna&) i po0olj#anje njene o0razovane i kvalifika)ione strukture predstavlja 0itni 5inila) privrednog rasta. % savremenim uslovima jedan od klju5nih kriterijuma uspe#nosti svakog privrednog sistema jeste upravo sposo0nost apsor0ovanja i produktivnog zapo#ljavanja visoko stru5nog kadra kao sve va.nijeg proizvodnog faktora. T)4ni/%i p($&()s predstavlja uvoenje novih i po0olj#anih na5ina u pro)es proizvodnje. Postoje 3 osnovna tipa* 1. neutralni J kada se do pove1anja ukupnog proizvoda dolazi na osnovu iste koli5ine i iste kom0ina)ije osnovnih inputa (rada i kapitala E 2. radno-tedni J pove1anje proizvoda na osnovu iste koli5ine radaE 3. kapitalno-tedni J tip koji podrazumeva pove1anje prizvoda na osnovu iste koli5ine kapitala. 0o poveanja proizvoda mo.e se do1i i 0ez ulaganja3 i to zahvaljuju1i delovanju tehnikog progresa3 odnosno3 0oljeg iskori#1enja ve1 raspolo.ivih ljudskih i materijalnih resursa. D ezidualni "aktorD ima rastu1i zna5aj. 9jemu se mo.e pripisati vi#e od polovine uti)aja na stopu privrednog rasta. 2ezidualni faktor o0uhvata* 1. tehni5ki progresE 2. efekte kvalitativnih promena u proizvodnom pro)esuE 1. sva organiza)iona po0olj#anjaE 2. unapreenje metode upravljanja i dono#enja odlukaE 65

3. !. $. &. '.

efikasno funk)ionisanje informa)ionog sistemaE pronala.enje novih na5ina i metoda radaE aktiviranje motiva)ionog faktoraE 0r.u primenu #iroko zasnovanog nau5no6istra.iva5kog radaE sve 0olju o0razovanu i kvalifika)ionu strukturu stanovni#tva.

9-;- 4-9=-9?:/- =%GO2OQ9OG P2:"2-=9OG 28748 Postoje & osnovnih karakteristika koje su meuso0no povezane i uzajamno uti5u u prav)u daljeg )%$n$*s%$& p($&()sa* 1. visoke stope privrednog rasta po stanovniku i porast stanovni#tvaE 2. visoke stope rasta glo0alne produktivnosti3 pose0no3 produktivnosti radaE 3. intenzivne promene u privrednoj strukturiE !. dinami5ne dru#tvene i politi5ke (ideolo#ke promeneE $. orijenta)ija razvijenih zemalja da se u potrazi za sirovinama i novim tr.i#tima #ire po )elom svetuE &. ograni5eno #irenje ovog rasta na samo 1W3 svetskog stanovni#tva. Postoji ogromna razlika izmeu uslova u kojima su dana#nje razvijene zemlje krenule putem u0rzanog rasta i uslova u kojima se danas nalazi ve1ina >u2. >u2 danas pogaa niz nepovoljnih uslova* 1. nedovoljnost u kapitalu i kvalifikovanoj radnoj snaziE 2. nizak dohodak po stanovniku u odnosu na ostale delove svetaE 3. nepovoljni klimatski usloviE !. male koristi od meunarodne trgovineE $. demografska eksplozijaE &. negativne posledi)e istorijskih pro)esa meunarodnih migra)ijaE '. skromne mogu1nosti za razvoj fundamentalnih i primenjenih istra.ivanjaE (. nesta0ilnost i nefleksi0ilnost politi5kih institu)ija privrednog i politi5kog sistema na novonastale situa)ije u svetskoj privredi. 4re0a ista1i slede1e karakteristike sovjetske privrede* 1. veoma 0rz tempo rasta naro5ito od kraja C206ih godina i veoma 0rze strukturne promene u prav)u u0rzane industrijaliza)ije zemljeE 2. tokom vremena dolazi do postepenog opadanja prose5nih godi#njih stopa rastaE 3. sposo0nost 0rze mo0iliza)ije unutra#njih izvora akumula)ije i njihove kon)entrea)ije u )ilju prestrukturiranja privrede i u0rzane industrijaliza)ije. "isoke stope privrednog rasta ne zna5e nu.no i stvarni ekonomski progres.

@0. KOMPARATIVNA ANALIZA USPE?NOSTI SAVREMENI SISTEMAD E9IKASNOST

O<B:?: -@:;879O74:

PRIVREDNI

5"ikasnost podrazumeva #to 0olje iskori#1enje ljudskih i materijalnih resursa u pro)esu proizvodnje. 2azlikujemo stati/n" (u datom trenutku i !ina*i/n" (u odreenom periodu )6i%asn$st. 4akoe tre0a razlikovati *a%($ (na nivou )ele privrede i *i%($ (na nivou preduze1a a'$%ati.n" )6i%asn$st. ;ad posmatramo privredu u datom trenutku ( statina efikasnost 3 tre0a uti)ati na 0r.u realoka)iju resursa (na mikro i makro nivou potre0nu da se stvarni o0im proizvodnje na osnovu raspolo.ivih resursa #to vi#e pri0li.i optimalnim veli5inama. Dinamika efikasnost zna5i da3 pored ostalog3 privredni sistem deluje u prav)u pomeranja krive proizvodnih mogu1nosti na vi#i nivo3 0ez dopunskih ulaganja u osnovne proizvodne 5inio)e (rad i kapital . 4akro alokativna efikasnost podrazumeva takvu aloka)iju proizvodnih 5inila)a i do0ara izmeu proizvoa5a i potro#a5a3 koja svakom u5esniku omogu1ava da maksimizira svoju )iljnu funk)iju.

66

Opti*a'n$ )6i%asan sist)* p(i.()!) omogu1uje (realoka)ijom proizvodnih 5inila)a i do0ara stalna pomeranja i po0olj#anja polo.aja svih u5esnika i ta pomeranja traju do ta5ke u kojoj nije vi#e mogu1e pove1ati efikasnost nikakvim preraspodelama do0ara i usluga niti (re aloka)ijom proizvodnih 5inila)a. 4o je ta5ka optimalne (stati5ne ravnote.e i pune (alokativne efikasnosti. =o neefikasnosti dolazi z0og pogre#ne aloka)ije proizvodnih resursa izmeu preduze1a i sektora. Pitanje unutra#nje mikroefikasnosti preduze1a smatra se kao Rtehni5kiS3 a ne kao ekonomski pro0lem. T)1nja %a *a%si*i,a-iji p($6ita u tr.i#noij privredi primorava sve u5esnike na maksimalnu mikroefiksanost. ,-2-9/- -@:;879O74:* 9-;: %PO2-=9: 2->%B484: 2erenje statine e"ikasnosti se svodi na izra5unavanje produktivnosti rada3 kapitala i glo0alne produktivnosti3 tl. na odmeravanje ekonomskog rezultata u odnosu na koli5inu upotre0ljenih resursa. % tom slu5aju dinamika e"ikasnost se meri promenama ovog koefi)ijenta u vremenu. % o0a slu5aja prilikom kompara)ija3 tre0a imati u vidu metodolo#ki pro0lem )ena (kako faktora i proizvoda kao pondera)ionih veli5ina gde se uvek podrazumeva da one a.urno odra.avaju relativne odnose posmatranih veli5ina. 7tati5nu efikasnost je veoma te#ko izmeriti jer je potre0no poznavanje poten)ijalnog proizvoda koji 0i mogao da se ostvari uz pretpostavku da su svi raspolo.ivi resursi maksimalno anga.ovani i iskori#1eni. Prilikom poreenja 2 zemlje i njihovih privrednih sistema 'statino( efikasnija je ona 5iji je st.a(ni p($i,.$! #'i1i nj)n$* p$t)n-ija'n$* p($i,.$!" . % empirijskom istra.ivanju odgovor je mogu1e dati samo delimi5no i uz mnogo upro#1avanja3 putem poreenja <=P po stanovniku i ostvarene produktivnosti rada. %z gru0u pretpostavku da zemlje sa sli5nim <=P per )apita raspola.u i sa pri0li.no istom koli5inom proizvodnih resursa po stanovniku3 efikasnija je ona zemlja i privredni sistem gde se isti proizvod per )apita ostvaruje sa ve1im proizvodom po zaposlenom3 tj. uz ve1u produktinvost rada. :stra.ivanja pokazuju da )entralno6planske privrede sistemski zaostaju u produktivnsoti za razvijenim kapitalisti5kim zemljama od 2$M63!M. ;rajem '06ih i po5etkom (06ih3 so)ijalisti5ke )entralno6planske privrede su3 u proseku3 ostvarivale samo 3&M ameri5ke produktivnosti3 razvijene kapitalisti5ke zemlje (!M3 a /ugoslavija jedva 30M. % prvoj fazi tranzi)ije sve 0iv#e )entralno6planske privrede 0ele.e pad produktivnosti rada jer je pad proizvodnje 0io 0r.i od pada zaposlenosti. % drugoj polovini +06ih3 grupa najuspenijih zemalja u tranziciji u#la je u fazu 0rzog rasta produktivnosti kao posledi)a proizvodnih inova)ija3 priliva sve.eg kapitala3 novih tehnologija i 0oljeg menad.menta J dakle3 stvarnim prestruktuiranjem. =inami5ka efikasnost se meri stepenom u kome ukupni proizvod raste 0r.e nego #to raste ulaganje u kapital i novo zapo#ljavanje. 2azlika izmeu z0irnog uti)aja stope rasta zapo#ljavanja i stope rasta kapitala i ukupne stope privrednog rasta je efekat ukupne 'globalne( faktorske produktivnosti 'dinamike efikasnosti( na stopu rasta. U%"pna 6a%t$(s%a p($!"%ti.n$st predstavlja razliku izmeu stope rasta <=P6a i z0irnog doprinosa rada i kapitala. %spe#nija je ona zemlja 5ija je glo&alna "aktorska produktivnost ve1a. =akle3 efikasniji je onaj sistem koji je doprineo da u stopi privrednog rasta doprinos intenzivnih faktora (rast kao posledi)a ve1e efikasnosti postoje1ih resursa 0ude ve1i u odnosu na doprinos ekstenzivnih faktora (novo zapo#ljavanje i novo ulaganje kapitala . >a razliku od makroekonomskih kompara)ija efikasnosti3 mnogo je manje empirijskih poreenja vezanih za *i%($)6i%asn$st5 $!n$sn$ M0)6i%asn$st . *naaj =-efikasnosti se u praksi mo.e jasno uo5iti poreenjem renta0ilnosti preduze1a koja se sa stanovi#ta raspolo.ivosti ljudskim i materijalnim faktorima i polo.aja na tr.i#tu3 nalaze pri0li.no u jednakim uslovima. 4ada uzroke manjeg renta0iliteta tre0a tra.iti u samom preduze1u3 u sla0om kori#1enju kapa)iteta i drugim nera)ionalnostima koje dovode do nepotre0no visokih jedini5nih tro#kova proizvodnje. [6efikasnost i makro6alokativna efikasnost su meuso0no povezane i uslovljene. 9pr. preduzetni#tvo i menad.erstvo pripadaju I6efikasnosti3 ali to3 istovremeno3 predstavlja deo makro6alokativne efikasnosti ukoliko dolazi do realoka)ije sredstava u #kolovanje i pripremanje odgovaraju1ih stru5nih kadrova. ;od >u4 sistem o0razovanja mora mnogo vi#e da insistira na li5noj odgovornosti3 intelektualnoj slo0odi i sposo0nosti za re#avanjem konkretnih pro0lema. ;od jednog istra.ivanja iz +06ih se pokazalo* u5eni)i iz 67

0iv#ih so)ijalisti5kih zemalja poseduju daleko ve1a znanja u pogledu 5injeni)a i metoda re#avanja pro0lema u odnosu na u5enike razvijenih zemalja. 8li3 kada je re5 o sposo0nosti primene tih 5injeni)a i metoda3 tu je situa)ija o0rnuta. =akle3 zahtevi moderne privrede i dru#tva zahtevaju nov kon)ept znanja u >u4 ako se .eli trajno pove1anje efikasnosti ljudskog faktora.

@1. KOMPARATIVNA ANALIZA USPE?NOSTI SAVREMENI SISTEMAD STAHILNOST

PO;8>84-B/: -;O9O,7;- 748<:B9O74:

PRIVREDNI

5konomska sta&ilnost podrazumeva* 1. odsustvo zna5ajnih fluktua)ija u pro)esu pro#irene reproduk)ijeE 2. sta0ilan nivo )ena (odsustvo infla)ije E 3. postojanje prihvatljive (niske stope nezaposlenostiE !. sta0ilnu platno60ilansnu pozi)iju zemlje (sta0ilnu situa)iju u ekonomskim odnosima sa inostranstvom Privreda koja z&og "luktuacija u procesu proirene reprodukcije i cikline nesta&ilnosti nije u stanju da ostvari poten)ijalni o0im proizvodnje u pojedinim vremenskim ta5kama ne mo.e da ostvari ni poten)ijalnu (optimalnu stopu privrednog rasta (tj. stopu koja 0i se mogla ostvariti 0ez o0zira na raspolo.ive resurse . >ato faktori )ikli5ne nesta0ilnosti u pro)esu privreivanja i du.ina i o#trina tih )iklusa predstvljaju zna5ajne pokazatelje neuspe#nosti privrednih sistema. ;apitalisti5ka (tr.i#na privreda do.ivljava )ikli5ne promene u o0lasti proizvodnje i zapo#ljavanja usled dejstva tzv. privrednih ciklusa. Dinamika teorija privrednih ciklusa govori o ugraenim faktorima koji dovode privredu u ta'asast$ %()tanj)* posle perioda opadaju1e aktivnosti sledi period rastu1e aktivnosti3 posle prosperiteta nastupa oseka. Os)ila)ije se ponavljaju prili5no regularno i tokom veoma dugih )iklusa ($06&0 god.3 srednjih (610 god.3 tokom kratkih )iklusa 3633$ god . Qinjeni)a je da se u svim privredama i privrednim sistemima javljaju )ikli5na kretanja (sa du.im3 srednjim i kratkim intetrvalima koja prouzrokuju nesta0ilnost i nedovoljno kori#1enje proizvodnih faktora3 a time i sporiji privredni rast. /asno je da 1e uspe#niji 0iti onaj privredni sistem koji svojim mehanizmima amortizuje nesta0ilnost koja nastaje pod uti)ajem )ikli5nih faktora. )n"lacija je najpoznatiji pokazatelj ekonomske nestabilnosti . % t(1i2ni* p(i.()!a*a javlja se sasvim otvoreno kroz porast ukupnog nivoa )ena. % -)nt(a'n$0p'ans%i* p(i.()!a*a infla)ija se javlja u prikrivenoj formi J kroz nesta#i)e i manjkove ro0a i usluga3 a s druge strane i razni granski i teritorijalni ro0ni defi)iti koji ometaju normalan tok reproduk)ije. 4isoka in"lacija je izrazito negativna pojava koja remeti sve ekonomske prora5une3 naro5ito u privredama u kojima su relativne )ene izvor informa)ija pri dono#enju odluka o proizvodnji i potro#nji. 4akoe ona ide na ruku naturaliza)iji proizvodnje. 9ajzad3 dovodi do velikih promena anti)ipiranoj raspodeli dohotka. U t(1i2ni* p(i.()!a*a infla)ija se o0ja#njava na 3 na5ina* 1 kao posledi)a porasta u potro#nji (tra.nji na koju privreda ne mo.e momentalno dopunskom ponudom ro0a po postoje1im )enama (tzv: inflacija tranje E 2 kao posledi)a proizvoljnog pove1anja )ena od strane proizvoa5a ili porasta najamnina3 iz 5ega sledi porast ro0nih )ena (tzv: trokovna inflacija E 3 kao kombinovana trokovna inflacija i inflacija tranje koje se meuso0no prepli1u i jedna drugu pothranjuju. >ajedni5ki momenat koji podsti5e infla)iju jesu o5ekivanja svih ekonomskih u5esnika da 1e se ona nastaviti. 4o prisiljava sve u5esnike da se utrkuju u pove1anju )ena i da na taj na5in 0lagovremeno #tite svoje dohotke3 pri 5emu svaki akt takve za#tite upravo doprinosi onome #to se .eli iz0e1i J daljem porastu infla)ije.. Qist slu5aj tro#kovne infla)ije je3 o5igledno3 usmeren na promene u odnosima raspodele. 9pr. porast najamnina u uslovima nepromenjenih )ena i produktivnosti zna5i smanjivanje profita. 7 druge strane3 porast )ena3 uz ostale nepromenjene uslove3 zna5i pove1anje profita i smanjenje realnih najamnina i njihove kupovne mo1i. % )ilju neutralisanja porasta najamnina3 primao)i profita podi.u )ene ro0a. :stovremeno3 prlimao)i radnih dohodaka tra.e porast najamnina kako 0i za#titili se0e od porasta )ena. 4o je upro#1eno o0ja#njen je pojma trokovno-potrone in"lacione spirale. % tr.i#noj privredi nezavisno od po5etnog uzroka dolazi uapravo do jedinstvenog infla)ionog pro)esa i njenog desta0ilizaju1eg dejstva na ekonomsku aktivn0ost. 68

U -)nt(a'n$0p'ans%i* p(i.()!a*a postojala je tzv: infalciona situacija. :nfla)iona situa)ija postoji kada je ukupna nov5ana tra.nja ve1a od fizi5kog o0ima proizvodnje koji privreda mo.e da ponudi pri postoje1em nivou )ena. Ovo stanje se pretvara u otvorenu infla)iju kada postane neiz0e.no da se putem pove1anja )ena uspostavi nova finansijska ravnote.a izmeu o0ima potro#nje i tr.i#ne vrednosti prodatih ro0a. 8ko )ene nisu slo0odne onda se potro#nja mora prilagoavati (smanjivati 3 a to dovodi do toga da se pove1ava raspolo.ivi nova) koji se ne mo.e potro#iti. 4ada se ravnote.a uspostavlja usporavanjem 0rzine nov5anog opti)aja. Postoji i prikrivena inlfa)ija (u o0liku nesta#i)a3 redova pred prodavni)ama3 uplata i dugog 5ekanja na trajna potro#na do0ra3 na stanove3 itd. . =rugi o0li)i prikrivene infla)ije* proizvodi ni.eg kvaliteta prodaju se kao proizvodi vi#eg kvaliteta (i po vi#im )enama ili se kvalitet proizv)oda smanjuje uz fiksirane )ene ili se uvode sitne promene na proizvodu sa zahtevom da mu se prizna nova vi#a )ena itd. *ezaposlenost izra.ava 2 vrste nesta0ilnosti* 1 negativnih ekonomskih3 so)ijalnih i politi5kih poreme1aja u dru#tvuE 2 neefikasnosti u kori#1enju najdrago)enijeg proizvodnog resursa J ljudskog faktora. U *$!)'" p)(6)%tn) s'$#$!n)0%$n%"()nts%) p(i.()!) nikada ne mo.e3 istovremeno3 da postoji privredna ravnote.a i nezaposlenost. 9ezaposlenost3 kao stanje u kojem se radna snaga koristi u manjem o0imu nego #to se nudi3 postojala 0i ako 0i joj )ena 0ila iznad ravnote.ne3 ili3 ukoliko 0i ponuda 0ila ve1a od tra.nje. 4o 0i3 meutim3 odmah uti)alo na smanjivanje )ene radne snage3 #to 0i stvorilo dopunsku tra.nju za njom i time eliminisala nezaposlenost. @ormirala 0i se nova ravnote.na situa)ija sa stanovi#ta ponude i tra.nje za radnom snagom na nivou ni.em od prethodnog. U -)nta'n$0p'ans%i* p(i.()!a*a puna zaposlenost nije imala mnogo zajednoi5kog sa o0imo zaposlenosti koji 0i sa stanovi#ta efikasne upotre0e rada kao proizvodnog resursa 0io stvarno potre0an. "eliki deo radne snage nedovljno se koristio s tim #to se 5esto zapo#ljava na fiktivnim radnim mestima koja ni5im ne doprinose pove1anju ekonomske aktivnosti. >na5ajan uzrok privredne nesta0ilnosti su i neuravnoteeni ekonomski odnosi sa inostranstvom sa velikim platno60ilansnim defi)itima i velikim inostranim zadu.enjima. Pove1ana ekonomska i finansijska zavisnost od inostranstva usporava efikasne strukturne promene u privredi i njenu tehnolo#ku moderniza)iju #to vodi daljoj desta0iliza)iji. % takvim uslovima veliki deo deviznih prihoda ide na otplatu inostranih dugova3 a smanjuje se mogu1nost dinami5nijeg unutra#njeg privrednog i tehnolo#kog razvoja i pogor#ava se polo.aj zemlje du.nika na meunarodnom tr.i#tiu kapitala. N)sta#i'n$st ne proizilazi toliko iz velikog inostranog duga3 koliko iz neadekvatne upotre0e inostrane akumula)ije koja o0i5no nije usmerena na tehnolo#ku moderniza)iju3 na prestruktuiranje privrede i na pove1anje meunarodne konkurentnosti doma1e privrede. %sled nedovoljnog izvoza3 neophodno je dopunsko zadu.ivanje3 ali sada vi#e ne za razvojne potre0e3 ve1 za regulisanje o0aveza po osnovu ranije uzete3 a pogre#no upotre0ljene inostrane akumula)ije. 7 druge strane3 pritisak da se izvoz pove1a Spo svaku )enuU opet dovodi do toga da se i pri porastu izvezenih koli5ina ne pove1ava ili 5ak smanjuje tr.i#na vrednost izvoza.

@7. KOMPARATIVNA ANALIZA USPE?NOSTI SAVREMENI SISTEMAD OTVORENOST

2874%Z8 -;O9O,7;8 ,-P%>8":79O74

PRIVREDNI

0ananja svetska privreda i logika glo&alizacije i dalje su pod sna.nim uti)ajem kapital-odnosa u savremenoj fazi njenog razvitka. Pojavni o0li)i tog odnosa se svode na* glo0aliza)iju proizvodnih3 finansijskih i tehnolo#kih tokova3 monopolisti5ku strukturu svetskog tr.i#taE domina)iju transna)ionalnog kapitalaE 5vrstu integrisanost dr.ave razvijenih zemalja u na)ionalni i interna)ionalni pro)es (kapitalisti5ke reproduk)ije i rastu1u interna)ionaliza)iju meunarodnih ekonomskih odnosa pod kontrolom najrazvijenijih zemalja na 5elu sa 78=. >ato se uspe#nost privrednog sistema ne mo.e sagledavati samo na osnovu intenziteta ekonomskih odnosa sa drugim zemljama. S$-ija'isti/%) -)nt(a'n$0p'ans%) p(i.()!) su 0ile u pose0nom polo.aju sa stanovi#ta uklju5ivanja u meunarodnu podelu rada i tehnolo#ku revolu)iju. /edan od 0itnih razloga stagna)ije3 neefikasnosti i kraha 69

ovih privreda tre0a povezati sa kon)eptom autarhi5nog razvitka i iz0egavanja o0jektivnih zakonitosti svetskog tr.i#ta. ?entralno6planske privrede su u5estvovale sa oko 1W3 u svetskoj proizvodnji i manje od 10M u svetskoj spoljnotrgovinskoj razmeni. 7 druge strane3 ekonomski odnosi i pro)esi integra)ije unutar 7-"6a odvijali su se veoma sporo i sa mnogo skromnijim ro0nim3 finansijskim i tehnolo#kim vezama nego #to su one koje se stvaraju integra)ionim pro)esima u okviru -%. >ato je sasvim razumljivo da se izmeu zemalja 0iv#eg 7-"6a od 1++1. prelazi na konverti0ilni na5in pla1anja3 kao i druge prin)ipe uo0i5ajene u svetskoj trgovini i meunarodnim ekonomskim odnosima. :stovremeno3 sve >u4 usvojim programima prelaska na tr.i#nu privredu nagla#avaju zna5aj njihovog povezivanja sa svetskom privredom3 pose0no sa -%. 2aspu#tanjem 7-"6a )entralno6planske privrede izgu0ile su svoje glavno tr.i#te3 a zapadno jo# nije osvojeno. !oncept relativnih trokova i razlika u cenama je osnova tradi)ionalne teorije o spoljnoj trgovini. 2e5 je o prin)ipu (stati5nih i kratkoro5nih komparativnih prednosti prema kome svaka zemlja tre0a da se spe)ijalizuje u izvozu onih proizvoda koje mo.e da proizvede sa najni.im relativnim tro#kovima. 4ako se stimuli#e razvoj renta0ilne trgovine 5ak i izmeu nejednakih partnera. Ova teorija isti5e dve na5elne koristi od slo0odne spoljne trgoivine* prvo3 svaka zemlja mo.e da koristi i one proizvode koji su izvan njenih proizvodnih mogu1nostiE drugo3 trgovima 1e maksimizirati ukupni proizvod trgovinskih partnera. N)(a,.ij)n$st se ne mo.e definisati kao zaostalost3 ve1 kao posledi)a kapitalisti5kog razvitka i njegov poznat i deformisan o0lik J zavistan kapitalizam. 4o je stvaranje odreenog tipa dru#tveno6ekonomske strukture3 prouzrokovane meunarodnim odnosima zavisnosti. Zavisnost je uslovljena situa)ija u kojoj su privrede jedne grupe zemalja uslovljene razvitkom i ekspanzijom druge grupe zemalja. Poku#aj da se negativne posledi)e rastu1e ekonomske zavisnosti iz0egnu politikom autarhi5nog razvoja pla1aju se veoma skupo3 pre svega sla0ljenjem efikasnosti u kori#1enju ljudskih i matetrijalnih resursa3 privrednom stagna)ijom3 padom .ivotnog standarda3 neretko 5ak i pove1anim so)ijalnim razlikama. 8utarhija dovodi do jo# te.ih o0lika zavisnosti3 pre svega3 finansijske i tehnolo#ke. % realnim odnosima rastu1a ekonomska meuzavisnost ispoljava za jednu grupu zemalja3 pre svega (a,.ij)ni4 %a$ )%$n$*s%a n),a.isn$st3 a za drugu3 pre svega3 za ve1inu Z"R %a$ ,a.isn$st. Prema tome3 sposo0nost privrednog sistema da doprinosi otvaranju privrede mo.e se o)eniti uspe#nim u onoj meri u kojoj takvo otvaranje vodi ja5anju ekonomske nezavisnosti zemlje #to onda zna5i da je re5 o aktivnom otvaranju. 9asuprot tome3 mo.emo imati otvaranje u smislu pasivnog ukljuivanja u pro)ese glo0aliza)ije. 2e5 je onda o uklju5ivanju sa izrazito nepovoljnim odnosima razmene3 sa proizvodima za kojima postoji mala meunarodna tra.nja i koji su sa sla0im tehnolo#kim intenzitetom3 #to nu.no dovodi do negativnog povratnog efekta na unutra#nje razvojne performanse i u )elini smanjuje uspe#nost privreivanja. ,-2-9/- ,-P%>8":79O74: : 98Q:98 %;B/%Q:"89/8 % ,-P%982O=9% P2:"2-=% Pristup i de"inisanje pokazatelji kriterija 3otvorenosti3 zahteva primenu odgovaraju1ih pokazatelja koji omogu1uju kvantifika)iju ovog kriterijuma uspe#nosti. Pokazatelji* 1. koefi)ijent uklju5ivanja u meunarodnu podelu radaE 2. indeks vertikalnog uklju5ivanja u meunarodnu razmenuE 3. indeks kon)entra)ije spoljnotrgovinskih partneraE !. indeks kon)entra)ije ro0nog izvozaE $. u5e#1e tehnolo#ki intenzivnih sektora u ukupnom izvozuE &. u5e#1e sektora niskog tehnolo#kog intenziteta u ukupnom izvozuE '. odnosi razmeneE (. pokazatelj tehnolo#ke zavisnostiE +. indeks kon)entra)ije inostranih investi)ijaE 10. penetra)ija inostranog kapitalaE 11. odliv kapitala. Pokazalo se da zemlje u kojima dominiraju sektori karakteristi5ni po 0rzim tehnolo#kim promenama i sposo0no#1u da posdsti5u ukupni privredni rast imaju dugoro5ne prednosti u odnosu na zemlje koje svoju #ansu nalaze isklju5ivo u Dprirodnim pogodnostimaD i proizvodnim o0lastima 5iji je rast sporiji i li#en intenzivnijih tehnolo#kih prodora i mogu1nosti prilagoavanja zahtevima svetskog tr.i#ta.

70

'"anzivna razvojna strategija zahteva #to 0r.e prilagoavanje doma1e proizvodnje i proizvodnih 5inila)a promenama u strukturi meunarodne tra.nje i u odnosima razmene3 teritorijalnoj (re aloka)iji proizvodnje i proizvodnih faktora i3 pose0no3 zahtevima novih tehnologija. Ovu orijenta)iju tre0a da podsti5e odgovaraju1a strukturna politika J na nivou preduze1a3 grana3 i 5itave privrede J kojom se svi agensi privreivanja podsti5u da se 0r.e preorijenti#u i ulaze u nova podru5ja proizvodnje3 nove tehnologije i na nova tr.i#ta3 a uvek u )ilju ve1e renta0ilnosti i meunarodne konkurentnosti. 4akva strategija i polititka mo.e da 0ude uspe#na samo ako se oslanja na efikasan privredni sistem koji sa svojim mehanizmima dovodi sve u5esnike u takav polo.aj da se u sopstvenom interesu moraju 0rzo otvarati prema svetu i uklju5ivati u moderne tokove svetskog razvoja.

@:. KOMPARATIVNA ANALIZA USPE?NOSTI SAVREMENI SISTEMAD RASPODELA

4-O2:/- O D8=-;"849O/D 287PO=-B:

PRIVREDNI

% svim savremenim privredama veliki zna5aj se pridaje ravnomernoj raspodeli nacionalnog dohotka. Za socijalistike zemlje ovaj )ilj proizilazi iz prin)ipa raspodele prema radu i rezultatima rada. % takvim uslovima zadatak privrednog sistema je da RneutralizujeS mogu1nosti sti)anja neradnih dohodaka (putem raznih renti3 monopolskih i drugih povla#1enih polo.aja i da stvara za sve jednake #anse u #kolovanju i o0razovanju. 4ada razlike u doho)ima nastaju3 prvenstveno3 z0og razlika u nivoima kvalifikovanosti3 individualnih sposo0nosti i intenzivnosti rada. % modelu so)ijalisti5ke tr.i#ne privrede sa dru#tvenim o0likom svojine3 razlike u doho)ima nastaju jo# i z0og razlika u kolektivnom preduzetni#tvu tj. z0og razli5ite uspe#nosti u kori#1enju dru#tvenog kapitala od strane radnih kolektiva. U razvijenim kapitalistikim zemljama osnovna nejednakost proizilazi iz privatne svojine nad uslovima proizvodnje i usled velikih razlika u prisvajanju neradnih dohodaka. 2azlike i u okviru samih radnih dohodaka (plate nastaju usled nejednakih #ansi u o0razovanju i sti)anju znanja3 #to je direktna posledi)a klasne strukture tih zemalja. V)'i%) ini-ija'n) (a,'i%) " (asp$!)'i se u0la.avaju redistributivnim mehanizmima (fiskalnom politikom3 politikom )ena i dohodaka3 parti)ipa)ijom3 itd. . ) u veini Zu velike razlike u raspodeli posledi)a su veome nejednake raspodele svojine i kon)entra)ije kapitala i zemlje u rukama malo0rojne elite. >ato je meu prioritetnim )iljevima ovih zemalja pravi5nija raspodela ostvarenih (razvojnih rezultata. Ma(%sisti/%a p$'iti/%a )%$n$*ija osnovni kon)ept raspodele izvodi iz privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. >0og nejednakosti u raspodeli te svojine3 dolazi do nejednakosti u raspodeli dohotka. Prema t)$(iji #'a&$stanja3 za datu veli5inu dohotka3 optimalna je ona raspodela koja maksimizira korisnost svih u5esnika u raspodeli. Odatle proizilazi da jednakost u raspodeli maksimizira ukupnu dru#tvenu korisnost (u odnosu na datu veli5inu dohotka . /ednakost u raspodeli impli)ira jednakost marginalne korisnosti dohotka. =akle3 i najmanja nejednakost u doho)ima impli)ira nejednake grani5ne korisnosti3 a time i mogu1nost pove1anja ukupne korisnosti za dati dohodak sve do ta5ke izjedna5enja grani5ne korisnosti. N)$%'asi/na t)$(ija izvodi Dpravi5nuD raspodelu iz Dpravi5nihD )ena proizvodnih 5inila)a. Osnovno pravilo je da je nagraivanje proizvodnih faktora jednako njihovim grani5nim produktivnostima. 7vakom faktoru (rad3 kapital3 zemlja3 preduzetnoi#tvo tj. njihovim vlasni)ima pripada onoliko od ukupnog proizvoda koliko i u5estvuje u njegovom stvaranju. 2e5 je o funk)ionalnom tipu raspodele gde se ne ulazi u pitanje porekla i veli5ine vlasni#tva nad podjednakim faktorima proizvodnje. 9a osnovu navedenih teorijskih kon)epata moglo 0i se o5ekivati* prvo3 da je ve1u jednakost u raspodeli dohotka mnogo te.e posti1i u privrednim sistemima u kojima dominira privatno vlasni#tvo nad sredstvima za proizvodnjuE drugo3 da ve1a jednakost u raspodeli ugro.ava dinamiku privrednog rasta. %PO2-=98 898B:>8 (9- /-=98;O74: % 287PO=-B: 71

Prilikom merenja stepena nejednakosti u raspodeli o0i5no se polazi od tzv? personalne distri&ucije dohotka. 1elokupno stanovnitvo se uklju5uje u dohodovne grupe da 0i se videlo koliki deo na)ionalnog dohotka pripada svakoj dohodovnoj grupi. M)(a <n)=j)!na%$sti se tada mo.e utvrditi na jedan od slede1ih na5ina* 1. %5e#1e DdonjihD (siroma#nijih dohodovanih grupa stanovni#tva utvruje se u odnosu na DgornjeD (0ogatije grupe. O0i5no se uzima odnos u5e#1a !0M najsiroma#nijih u dohotku prema u5e#1u 20M naj0ogatijih. Oto je ovaj koefdi)ijent manji3 nejednakost je ve1a i o0rnuto. 2. 7tepen (ne jednakosti se mo.e iskazati i grafi5ki preko tzv: 2orencove krive koja prikazuje stvarnu raspodelu dohotka u odnosu na hipoteti5ku potpuno jednaku raspodelu. Oto je Boren)ova kriva ispup5ena3 nejednakost u raspodeli je ve1a. 3. +zv: ;ini koeficijent se izra5unava na osnovu Boren)ove krive. "eli5ina Gini koefi)ijenta se kre1e od 0 (potpuna jednakost u raspodeli do 1 (slu5aj potpune nejednakosti . Gini koefi)ijent ve1i od 03$ indi)ira nejednakost u raspodeli. ,ogu se uo5iti slede1e karakteristike i razlike u raspodeli izmeu razli5itih zemalja i privrednih sistema* Prvo3 kod kapitalisti5kih privrednih sistema osnovne nejednakosti u raspodeli nastYaju po osnovu privatne svojine nad faktorima proiztvodnje. 9ejednakosti u raspodeli neradnih dohodaka (dividende3 kamate3 rente i sl. su mnogo ve1e od nejednakosti koje se javljaju u okviru radnih dohodaka. =rugo3 ekonometrijska istra.ivanja razlika u raspodeli radnih dohodaka pokazuju da su so)ijalisti5ke )entralno6planske privrede imale ve1u jednakost u raspodeli u odnosu na kapitalisti5ke privredne sisteme. 4re1e3 meu razvijenim zemljama ve1a jednakost postoji kod zemalja sa o#trijim i progresivnijim redistri0utivnim mehanizmima (poreska politika3 so)ijalni transferi... . Qetvrto3 komparativna analiza pokazuje relativno najve1e nejednakosti u raspodeli kod >u2. Peto3 utvreno je da je osnovni faktor nejednakosti posledi)a stanja u raspodeli uslova privreivanja3 a da kon)entra)ija svojine nad sredstvima za proizvodnju nije direktno u funk)iji ve1e dinamike. Oesto3 najnovija istra.ivanja o strukturi raspodele u zemljama :i?- pokazuju da u prvoj fazi tranzi)ije nije do#lo do zna5ajnog pove1anja nejednakosti. 7edmo3 u 7@2/3 istra.ivanja pokazuju da je nejednakost raspodele 0ila umerena. 9re&a istai da vea jednakost u raspodeli predstavlja vaan kriterijum uspenosti svih privrednih sistema . "e1a jednakost nije u izrazitom konfliktu sa kriterijumima ve1e efikasnosti i 0r.eg privrednog rasta3 kao #to ni velika kon)entra)ija svojine i jednakosti u raspodeli neradnih dohodaka nisu sami po se0i garan)ija uspe#nog privreivanja. :stovremeno3 empirijska istra.ivanja i 0rojna prakti5na iskustva na nivou preduze1a pokazuju da su razlike kod radnih dohodaka putem kojih se stimuli#u vi#e kvalifika)ije3 znanje i sl. izrazito pozitivno korelisane sa ve1om uspe#no#1u u poslovanju3 izra.enom u porastu produktivnosti i renta0ilnosti.

@>. KOMPARATIVNA ANALIZA USPE?NOSTI SAVREMENI SISTEMAD STANDARD I KVALITET GIVOTA

-;O9O,7;: : =2%O4"-9: ?:B/-": 28>"O/8

PRIVREDNI

#tandard i kvalitet ivota J izraz ukupnog stepena razvijenosti jedne zemlje3 a i rezultat delovanja distri0utivnih mehanizama i ostalih instrumenata ekonomske i razvojne politike. %kratko3 ovako izlazi da privredni sistem koji je uspe#niji u ostvarivanju privrednog rasta i razvoja mora 0iti uspe#niji i sa stanovi#ta porasta .ivotnog i dru#tvenog standarda3 odnosno3 kvaliteta .ivota )elokupnog stanovni#tva. ,eutim3 "#(,ani p$(ast *at)(ija'n) p($i,.$!nj) <!("2t.)n$& p($i,.$!a= ne mora automatski i u istoj meri da dovodi do ostvarivanja drugih3 takoe3 va.nih razvojnih i drugih dru#tvenih )iljeva (ve1a jednakost u raspodeli dohotka3 da #to ve1i 0roj stanovni#tva u5estvuje u zadovoljavanju materijalnih3 kulturnih i dr. potre0a3 jednake #anse mladih u #kolovanju i pripremanju za aktivan .ivot itd .

72

0rutveni proizvod po stanovniku ne mo.e da 0ude jedini pokazatelj ukupne razvijenosti3 odnosno3 sinteti5ki indikator Ddru#tvenog 0lagostanjaD ili kvaliteta .ivota. /er3 ako 0ismo se oslonili samo na taj pokazatelj3 onda 0i se porastom 0lagostanja mogao ozna5iti i takav rast dru#tvenog proizvoda po stanovniku koji dovodi do jo# ve1eg u5e#1a 0ogatih slojeva stanovni#tva u pove1anom dru#tvenom proizvodu3 #to je u direktnoj suprotnosti sa kriterijumom o ve1oj jednakosti u raspodeli kao izrazu po0olj#anog kvaliteta .ivota. % analizi razvoja i vrednovanja razvojnih rezultata tre0a razlikovatiu 2 grupe )iljeva J posredne i neposredne. N)p$s()!ni -i'j).i su3 ujedno3 i su#tinski )iljevi jer se odnose na o0last potro#nje3 dakle na zadovoljavanje konkretnih potre0a ljudi. P$s()!ni -i'j).i vezani su za porast materijalne proizvodnje. =akle3 to su 5isto ekonomski )iljevi3 pa otud predstavljaju sredstvo za ostvarivanje neposrednih )iljeva. 9eprestan porast materijalne proizvodnje je nu.an3 ali ne i dovoljan uslov za realiza)iju neposredsnih )iljeva razvoja. ,o.e se re1i da je izmeu 2 privredna sistema uspe#niji onaj koji sa pri0li.no jednakim razvojnim poten)ijalima i ekonomskim rezultatima o0ez0euje vi#i i ravnomernije raspodeljeni nivo zadovoljenja neposrednih materijalnoih i dru#tvenih potre0a stanovni#tva. ,-2-9/- 7489=82=8 : ;"8B:4-48 K:"O48 Po#to dru#tveni proizvod izra.ava3 pre svega3 efekte privdrenog rasta3 on nije u stanju da )elovito reprezentuje stvarni privredni poten)ijal jedne zemlje (ili podru5ja 3 ne odra.ava promenu u privrednoj strukturi niti efekte u raspodeli razvojnih rezultata. =ve zemlje mogu imati jednak proizvod po stanovniku3 a istovremeno zna5ajne razlike u strukturi i raspodeli razvojnih rezultata. ;ao klju5ne komponente za izra5unavanje li5nog i dru#tvnog standarda3 D0lagostanjaD3 Dosnovnih potre0aD3 Dkvaliteta .ivotaD i Dhumanog razvojaD uzimaju se* kvalitet i kvantitet ishrane3 stanovanja3 zdravlja3 o0razovanje3 kulturne potre0e3 slo0odno vreme3 0ez0ednost i sl. D)ndeks kvaliteta ivota .PE,)/F3 iz '06ih godina3 kon)entri#e se uglavnom na merenje osnovnih potre0a i .elja svakog 5oveka koje se svode na #to du.e trajanje .ivota3 #to 0olje zdravlje i #to ve1e #anse za uklju5ivanje u aktivni .ivot. Ove potre0e su izra.ene preko 3 pokazatelja* 1. o5ekivano trajanje .ivotaE 2. stopa de5ijeg mortalitetaE 3. stopa pismenosti. "rednosti svakog od ovih pokazatelja se transformi#u u aritmeti5ku skalu (16100 u okviru koje se pojedine zemlje rangiraju prema ostvarenim performansama. Najni1a .()!n$st N 1 predstavlja najlo#iji razultat koji je iskazala jedna zemlja3 a naj.)+" .()!n$st N 1003 predstavlja naj0olji rezultat koji je ostvarila jedna od iza0ranih zemalja. 9pr. vrednost 100 za o5ekivano trajanje .ivota je '' god. (Ovedska 3 a vrednost 1 za 2( god. .ivota (Gvineja . Prednost ovog indeksa je #to polazi od fizi5kih3 a ne vrednosnih veli5ina i #to zahteva skromne statisti5ke informa)ije. 9ajva.nije je da ovaj indeks odra.ava efekte raspodele unutar posmatranih zemalja3 jer se visoki na)ionalni prose)i pismenosti3 du.ine trajanja .ivota i smanjenog de5ijeg mortaliteta ne mogu posti1i ukoliko slojevi stanovni#tva ne u5estvuju u efektima ostvarenim u ovim o0lastima. Ist(a1i.anj) I$sn$.n$& #'a&$stanjaI pokazuje da #iroki slojevi stanovni#tva u )entralno6planskim privredama .ive du.e3 do0ijaju vi#e o0razovanja i u.ivaju ve1u zdravstvenu za#titu nego #to je to 0io slu5aj sa kapitalisti5kim zemljama na sli5nom nivou razvijenosti. Po5etkom +06ih dolazi do reafirma)ije )elovitog pristupa razvoju kroz koncept Dhumanog razvojaF3 koji nastoji da uskladi kvalitativnu i kvantitativnu stranu razvoja. ?ilj razvoja je pove1anje 0roja op)ija koje se nalaze pred 5ovekom.

"*ani (a,.$j podrazumeva* 1. jednakost (jednake mogu1nosti za sve E 73

2. kontinuitet (odgovornost prema 0udu1im genera)ijama E 3. produktivnost (ulaganje u ljudske resurse E !. osnaenost (da ljudi mogu da izvr#e iz0or po svojoj volji izmeu ve1eg 0roja mogu1nosti koje se nude . Ni.$ 4"*an$& (a,.$ja o0uhvata 3 komponente* 1. dugove5nostE 2. znanjeE 3. visinu dohotka. Ove 3 komponente se mere putem 3 indikatora* 1. o5ekivano tranje .ivotaE 2. stopa pismenosti odraslog stanovni#tva i prose5an 0roj godina #kolovanja 3. veli5ina dru#tvenog ptroizvoda po stanovniku mereno prema kupovnoj snazi na)ionalne valute (PPPN . 7vaki od ovih pojedina5nih pokazatelja se stavlja u odnos sa minimalnom i maksimalnom vredno#1u koja je ostvarena u poslednjih 30 godina ili se pro)enjuje da mo.e 0iti ostvarena u narednih 30 godina.

74