Impresionizam i poentilizam

Izloivi svoje dve slike Doruak na travi 1863. u Salonu odbijenih i Olim iju 186!. u zvaninom Salonu" #duard $ane ostavlja temelje novom rav%u&im resionizmu koji se javlja ezdesetih 'odina (( veka. Iako tada $ane nailiazi na velike kritike jer slika bez %rnih senki bla'om konturom" nje'ovo slikarstvo rihvataju slikari ). $one" O. *enoar" ). +isaro" ,. -azil" #. De'a" +. Sezan koji su se od 1866. 'odine sastajali zajedno sa knjievni%ima .olom i /strikom i dru'im umetniki kritiarima u ka0ani 1erbua" kako bi ras ravljali o umetnosti. Sam okret dobija ime o $oneovoj sli%i Im resija" ra2anje sun%a 1834. 'de se od reju im resija odrazumeva ne osredni utisak o sunevoj svetlosti i redmetima obasjani njome. Iako slika ne nailazi na ozitivne reak%ije jer je vie iz'ledala kao ski%a" bez jasnih linija i obrisa" tj. samo' re oznavanja ono'a ta je na sli%i" to im resioniste ne odvra5a od ideje. 6akon to'a" od 1836&1888 im resionisti izlau zajedno" u uli%i 7. +letije" u aveniji O era" kod Diran&*ijela kada se javljaju romene u slikarstvu to uslovljava oetak novo' slikarastva. .a razliku od realista koji su insistirali na objektivnosti i to verodostojinije rikazivali rirodu ele5i da renesu oruke" da li so%ijalne ili moralne" im resionisti su ravili vezu izme2u ono'a to vide i lino' ose5aja. Oni su koristili svoja ula" umesto nee' to je ra%ionalno ele5i da ojave redstave u jednom trenutku zbo' e'a su se najvie bavili svetlou i okretom. 8 njihovom slikarstvu nema mitolokih i istorijskih motiva" reli'ioznih tema" njih rivlae mora" obale" ristanita" terase" slikaju5i u rirodi" u takozvanom leneru 'de slikar svojim ulima saznaje da riroda nije statina ve5 se menja 9dan&no5" 'odinja doba...:. +rilikom o aanja im resionisti koriste ono to ve5 znaju & nauno saznanje i svoje iskustvo unose5i svaki ut du'aiji iz'led istom rejzau u zavisnosti od svojih ideja. Oni vide i misle o onom to vide. Istrauju5i rirodu i stvaraju5i odnos izme2u oblik " oni uvode osmatraa u njihov svet. 8 tom eriodu velika je bila zainteresovanost za svetlost koju ronalazimo kako u slikarstvu" tako u i knjievnosti 'de *embo u /lhemiji snova ovezuje su'lasnike sa bojama" dok im resionisti rouavaju romene koje se deavaju rilikom romene svetla u toku dana" 'odine. .ato su slikali vetar" ma'lu" vla'u u kratkim otezima meaju5i boje direktno na latnu. $one istie da je svetlost jedina realnost sveta" zbo' e'a im resionisti elele da naslikaju svetlost. Svetlost moe da menja i de0ormie to su im resionisti koristili na svojim slikama rave5i neku" tre eravu i le ravu atmos0eru. Saznanje da u rirodi nema bele boje i %rnih senki romenilo je slikarov doivljaj svetosti. ;ako2e ono to jo do rinosi njihovom znanju jeste knji'a #ena <evrela O zakonu simultano' kontrasta boje 183=. u kojoj se istie da se svetlost sastoji od tri

osnovne boje> lave" %rvene i ute i kom lementarnih> narandaste" ljubiaste i zelene. .a im resioniste senka redmeta je tako2e svetlost zato koriste hladne boje" dok na osnovu simultano' kontrasta i zakona o razla'anju boja" stvaraju svetle i iste boje. ?ele5i da uhvati trenutak" im resionista slika brzo i ustro" ine5i svoj otez is rekidano. ;ako2e javlja se i veliki broj serija" odnosno %iklusa kad slikar slika ejza ili redmet u razliito doba rilikom e'a se menja sama struktura" kao i lokalni ton samo' redmeta 9$one& +lastovi" *uanska katedrala@: Im resioniste zanima svetlost koja redmet obavija i oblik se ovezuje sa atmos0erom i eliminie %rte iz slike i time i otre konture detalja" zbo' e'a slika ostaje a strak%ija" nema 0ormu" ve5 se reliva boja" ine5i kontrast izme2u boja razliito' intenziteta iskljuivo ovrinski. 8mesto slikanja ejzaa" oinju da se slikaju s%ene" sa uli%a" zabave" 'radski ivot" to je dovelo do rouavanja okreta ljudske 0i'ure kojom su se najvie bavili De'a i *enoar. )ao i dru'e im resioniste njih najvie zanima trenutak i svetlost" ali u okretu. +rouavaju5i romenu svetlosti " on eli da osmatra na osnovu okreta u jednom trenutku moe da zakljui koji je okret bio re i koji 5e uslediti" zbo' e'a De'a koristi lave i ljubiaste senke kako bi redstavio tu tre eravost okreta. )ao zaljubljenik u okret" on je naje5e slikao balerine od s%enskim svetlom okazuju5i izuzetno oznavanje ljudsko' tela i rikazivanje nje'ovo' skra5enja. .a nje'a je %ilj bio redstaviti realnost u romeni" u trenutku okreta tela. Poentilizam 6akon oslednje im resionistike izlobe 1886. dolazi do stvaranja novo' rav%a oznatije' kao neoim resionizam ili oentilizam iji je najve5i redstavnik ?or Sera" a kasnije +ol Sinjak i /nri&#dmond )ros. Dok je $one sluajno koristio iste boje" Sera je ve5 bio u oznat sa takvim nainom razla'anja svetlosti na osnovu otkri5a do kojih su doli 0iziari )elmhol% i *ud" kao i na osnovu #anove knji'e koju su koristili i im resionisti. 8 neoim resionizmu dolazi do otkrivanja slikarske teorije i zakona" i da bi sliku razumeli neo hodno je bilo da se svetlost osmatra sa nauno' as ekta" tako da se izme2u nauke i umetnosti onovo stvara veza. Im resionisti nisu imali otrebe da redstavljaju svoje ideje na taj nain& teorijski" za razliku od ?ora Sera koji je svoja razmiljanja izneo u +rin%i ima i Sinjaka u knjizi Od Delakroa do neoim resionizma 188=. Ovakav nain redstavljanja svojih ideja u (( veku se ustalio i oinju da 'a koriste i naredni umetni%i. Odrii5i se s ontanosti i ne osrednosti"oni slikaju ra%ionalno koriste5i teoriju. .a njih je %ilj bio ostizanje harmonije koja se deli na harmoniju mira" vedrine i tu'e. 8s ostavljaju5i ravnoteu izme2u svetlo' i tamno'" to lo' i hladno' se ostie harmonija mira" dok se vedrina ostie kori5enjem svetlih tonova na sli%i. Aarmonija tu'e se" ak" ostie hladnim tonovima koji reovra2uju na sli%i. $e2utim da bi se osti'la %eloku na harmonija mora ostojati kontrast tonova" kao i samo razla'anje boja.

6eoim resionisti su ostavili i svoju teoriju koja ine etiri elementa> 1.o tiko meanje istih i'menata" 'de su se boje nanosile u obliku take" a samo meanje tih boja se odi'ravalo u oku osmatraaB 4. razdvajanje razliitih elememenata> n r. lokalne boje od boje osvetljenjaB 3. ro or%ijom i ravnoteom elemenataB C. i kori5enjem razliito' oteza koje zavisi od same dimenzije slike. Ovakav nain slikarstva" i menjanje same 0orme redmeta u jednostavne 'eometrijske oblike" je kasnije uslovilo stvaranje novo' umetniko' rav%a&kubizma. <to se tie same analize svetlosti neos orno je da su" kako im resionisti tako i oentilisti uneli novine u slikarstvo. Im esionisti su se vie vodili ulima" za razliku od oentilista koji su se oslanjali na teoriju. Oni su romenili statinu sliku rirode i uinili je da se kre5e" omera 'de se na im resionizam 'leda kao na oslednju eta u na utu rema modernoj umetnosti.