Professional Documents
Culture Documents
Prva Poslanica Svetog Apostola Pavla Timoteju
Prva Poslanica Svetog Apostola Pavla Timoteju
123456
(Зач. 278).
1. Павле, апостол Исуса Христа по заповијести Бога, Спаса нашега и
Господа Исуса Христа, наде наше,
2. Тимотеју, правоме сину по вјери, благодат, милост, мир од Бога Оца
нашега и Христа Исуса Господа нашега.
3. Као што те молих идући у Македонију, да останеш у Ефесу и
заповједиш некима да не уче друкчије,
4. Нити да се баве бајкама и родословима бескрајним, који више наводе
на препирке неголи на служење Богу у вјери.
5. А циљ заповијести јесте љубав од чиста срца и савјести добре и вјере
нелицемјерне,
6. Од чега неки одступише и скренуше у празнословље,
7. Желећи да буду учитељи закона а не разумију ни шта говоре ни шта
тврде.
(Зач. 279).
8. А знамо да је закон добар ако га ко правилно употребљава.
9. Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике
и непокорне, безбожнике и грјешнике, непобожне и погане, оцеубице и
матероубице, крвнике,
10. Блуднике, мужеложнике, људокрадице, лажљивце, кривоклетнике,
и ако је што друго противно здравој науци,
11. Према јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено.
(Зач. 280).
12. И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даде моћ, што
ме за вјерна прими, поставивши на служење
13. Мене, који сам раније био хулник и гонитељ и пркосник, али бих
помилован, јер то из незнања учиних, у невјеровању;
14. Али се још више умножи благодат Господа нашега са вјером и
љубављу у Христу Исусу.
15. Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође
у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја.
16. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени
првоме све дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у њега за
живот вјечни.
17. А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме
премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин.
(Зач. 281).
18. Ову ти заповијест предајем, сине Тимотеје, сходно пређашњим
пророчанствима о теби да по њима ратујеш добар рат,
19. Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши претрпјеше
бродолом вјере;
20. Међу којима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се
науче да не хуле.
2. Молитва Богу за све људе. Павле апостол Богочовјека.
Понашање мужева и жена.
(Зач. 282).
1. Молим, дакле, прије свега да се чине мољења, молитве, прозбе,
благодарења за све људе,
2. За цареве и за све који су у власти, да тих и миран живот поживимо у
свакој побожности и честитости.
3. Јер је ово добро и угодно пред Спаситељем нашим Богом,
4. Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.
5. Јер један је Бог, један и посредник између Бога и људи, човјек
Христос Исус,
6. Који себе даде у откуп за све, свједочанство у назначена времена,
7. За које сам ја постављен проповједник и апостол - истину говорим у
Христу, не лажем -, учитељ незнабожаца у вјери и истини.
8. Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете
руке без гњева и двоумљења.
9. Исто тако, и жене у пристојном одијелу, стидом и честитошћу да
украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама
скупоцјеним,
10. Него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољеше
богопоштовању.
11. Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу;
12. Али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него
да буде мирна.
13. Јер је Адам саздан први, затим Ева;
14. И Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница;
15. Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остану у вјери и љубави и у
светињи са честитошћу.
(Зач. 283).
1. Истинита је ријеч: ако ко епископство жели, добро дјело жели.
2. Али епископ треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар,
поштен, гостољубив, кадар да поучава;
3. Не пијаница, не убојица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не
среброљубив;
4. Који својим домом добро управља, има послушну дјецу са сваком
скромношћу;
5. А ако неко не умије својим домом управљати, како ће се моћи
старати за Цркву Божију?
6. Не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу.
7. А треба да има и добро свједочанство од оних који су напољу, да не
би упао у срамоту и замку ђавољу.
8. Тако и ђакони треба да буду честити, не дволични, не који много
вина пију, не лакоми,
9. Који имају тајну вјере у чистој савјести.
10. А и ови да се прво провјере, па онда да служе, пошто су без мане.
11. Тако и жене треба да су скромне, да не клеветају, трезвене, вјерне
у свему.
12. Ђакони да буду мужеви једне жене, који добро управљају дјецом и
својим домовима.
13. Јер који су добро служили, стичу себи добар степен и велику
смјелост у вјери у Христу Исусу.
14. Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби;
(Зач. 284).
15. Ако ли се задржим, да знаш како се треба владати у дому Божијему,
који је Црква Бога живога, стуб и тврђава истине.
16. И заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда
се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у
свијету, вазнесе се у слави.
(Зач. 285).
1. Старца не карај, него га савјетуј као оца; младиће као браћу;
2. Старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти.
3. Удовице поштуј, које су праве удовице.
4. Ако ли која удовица има дјецу или унучад, нека се уче најприје свој
дом поштовати, и дуг враћати родитељима; јер ово је добро и угодно пред
Богом.
5. А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама
и мољењима ноћ и дан.
6. А она која се одала насладама, жива је умрла.
7. И ово заповиједај, да буду без мане.
8. Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се
вјере и гори је од невјерника.
9. Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, која је
била жена једнога мужа,
10. Освједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је
гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала,
ако је ишла за сваким добрим дјелом.
(Зач. 286).
11. А млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа,
хоће да се удају;
12. Оне подлежу осуди што прво обећање одбацише.
13. А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду,
него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба.
14. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, дјецу да рађају, кућу да
куће, и никаква повода не дају противнику за нападање.
15. Јер неке већ скренуше за сатаном.
16. Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара о њима, да
се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама.
17. Презвитери који су добре старјешине достојни су двоструке части,
особито они који се труде у проповиједању и учењу.
18. Јер Писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радник је
достојан своје плате.
19. Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три
свједока.
20. Оне који гријеше покарај пред свима, да и остали имају страх.
21. Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним
анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по
пристрасности.
(Зач. 287).
22. Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима.
Чувај себе чиста.
23. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и
честих болести својих.
24. Гријеси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се
објелодањују касније.
25. Тако су и добра дјела видна; а ако и нису, не могу се сакрити.