Studija Poslanice Rimljanima

PREVOD DELA "ROMANS" Jack Sequeira R I M LJ A N I M A P O S L A N I C A
Prvo poglavlje Naj i!"ije jeva#$elje o% !vi& 'Ri(lja#i(a )*)+),Nijedna knjiga ili odsek u pismu ne pojanjava na tako jasan i tako briljantan nain plan spasenja, doktrinu o pravednosti verom, kao poslanica Rimljanima. Nije udo to je Luter opisao poslanicu Rimljanima kao "najistije jevanelje od svih." Kro ra umevanje teksta u Rimljanima !"!#, Luter se oslobodio robovanja legali mu i postao voa protestantske re$ormacije. %sta doktrina koju je tumaio Luter dovela je do obra&enja 'ohna (un)ana koji se u *ngleskoj smatra "besmrtnim misliocem (ed$orda." +ok je bio u atvoru u (ed$ordu napisao je uvenu knjigu ",ilgrims ,rogress." -ako je i 'ohn .esle), osniva /etodisitike crkve, dok je sluao uvod u Luterov komentar poslanice Rimljanima u veeri 01. maja !#23. godine, osetio "udnu toplinu" oko srca. -o je o nailo raanje velikog probuenja u !3. veku u (ritaniji. ,oslanica Rimljanima ja bila osnova najve&eg broja probuenja u istoriji 4ri&anske crkve. /o5da se pitamo ta to poslanicu Rimljanima ini i u etnom. ,ostoje dva ra loga, jedan ra log je opti, a drugi je speci$ian. !. 6 +elima apostola. 7 glava nala imo i vetaj o ,avlovom obra&enju. ,rve etiti knjige Novog 8aveta predstavljaju istorijski i vetaj o %susu 4ristu. ,eta knjiga, +ela apostola, je istorijski i vetaj o tome kako se (og otkrivao preko svoje crkve. 6 7. poglavlju +ela apostolskih nala imo udesan i vetaj o tome kako je ,avle, na putu a +amask, pronaao %susa 4rista. (og je doao 9naniji i rekao: "%di i doekaj ovog mladi&a, blagoslovi ga, i krsti da mu se oi otvore." 9nanija je mislio kako je (og mo5da pogreio, poto je ,avle bio veliki progonitelj 4ri&anske crkve. 6 +elima 7"!; itamo" "9li <ospod mu =9naniji> ree, idi jer je on moj i abrani sud, da i nese /oje ime =ili moju istinu> pred ne naboce, kraljeve i decu % railjevu." Reeno nam je da nakon to se ,avle povratio od vienja i bio krten, =0?. stih> "odmah je propovedao %susa 4rista." ,avle je bio i abrani sud. Kad je 4ristos doao na ovaj svet, @n je doao da bi se jevanelje moglo propovedati, ali (og je odabrao ,avla da bude orue a tumaenje 'evanelja svetu. ,avle uvodi ovu svoju divnu poslanicu Rimljanima !"! slede&im reima" ",avle, sluga =grka re je rob> %susa 4rista, po van a apostola, = apa i slede&i iska > odvojen a 'evanelje (o5je." ,avle je bio teolog Novog aveta. <otovo polovinu Novog 8aveta ine ,avlovi spisi. Kao 4ri&anska crkva trpeli bi staan gubitak kad ne bi bilo njegovih spisa. ,avle je bio (o5ji i abrani sud, da objasni jevanelje svetu. @no to poslanicu Rimljanima ini naroitom je to to je, a ra liku od bilo koje ,avlove poslanice namenjene bilo crkvi ili pojedincima, jedino pismo koje je on napisao crkvi, telu hri&ana, koju nije osnovao ili koju nije posetio. ,avle je, kad je pisao Korin&anima i *$escima, i pisma pojedincima, pisao ljudima kojima je ve& verbalno tumaio jevanelje. Na nesre&u oni tada nisu imali magneto$one. 9li u Rimljanima, premda je postojalo nekoliko ljudi koje je nao i svog ranijeg isukustva, pisao je ljudima koji nikad pre nije sreo. 8bog toga on im i la5e sve divne istine 'evanelja. Na primer, ,avle nam govori u Rimljanima !"!! da je svrha pisanja ovog pisma, svrha dolaska u Rim "da vam udelim koji duhovni dar da bi se mogli utvrditi." 8atim u !2. stihu ka5e" "Aelim da nate, narode moj, =bra&o moja> da sam vie puta planirao do&i k vama, ali do sada sam bio spreen." 6 Rimljanima !;"00.02, obavetava nas ato je bio spreen. (og mu je rekao" "Ne, ne mo5e i&i u Rim dok ne svri posao na Brednjem %stoku. /ora u&i u sva netaknuta polja."
!
(og je imao i drugi ra log, a to je to je i nas imao na umu. +a ,avle nije napisao tu poruku jasnim, odreenim tonovima, tada je ne bismo imali u pisanoj $ormi. ,oto jo nije bio u Rimu, pisao je ljudima koje nije video. @bjanjavaju&i jevanelje u svoj njegovoj jasno&i koje je tako dolo do nas u Rei (o5joj. Luter je bio u pravu kad je rekao" "@vo je najistije 'evanelje od svih." ,avle napominje u Rimljanima !"!! da je potpuna namera pisanja ovog donekle dugakog pisma utvrivanje hri&ana koji su 5iveli u Rimu u 4rista, ato to su se suoavali sa progonstvom. /i se takoe trebamo utvrditi u %susu 4ristu, a najbolji nain je, naravno, prouavanje divnih istina otkrivenih u poslanici Rimljanima. Cide&emo ta nam ,avle govori o planu spasenja. Celika tema ove knjige je i ra5ena u Rimljanima !"!;D!#. ,avle je ve& ka ao Rimljanima da 5eli do&i u Rim. 6 !1. stuhu on im govori" "+u5nik sam i <rcima i varvarima, mudrima i nera umnima." Bada on 5eli propovedati 'evanelje svima u Rimu. Rim je naravno u to vreme bio pri nat kao prestonica sveta i ,avle ka5e u !;. stihu" "-ako koliko ja do mene =drugim reima sa svom sposobno&u koju imam> spreman sam propovedati jevanelje i vama koji ste u Rimu. =,ropovedao sam na Brednjem %stoku, sada 5elim do&i u Rim>." 8atim u !E. stihu daje ovaj iska ." "'er se ne stidim 'evanelja 4ristova, jer ono je sila (o5ja na spasenje svakome koji veruje, ponajpre 'evrejinu, a takoe i <rku." 6 ,avlovo vreme bilo je posve uobiajeno stavljati stvari u negativan kontekst kad se 5eli naglasiti po itivno. Kad bi ,avle 5iveo danas, on bi to stavio u po itivan kontekst, jer je tako u apadnom svetu. @n bi rekao" "9pslolutno sam, potpuno obu et, i sastim pokrenut jevaneljem %susa 4rista. Ne mogu nita drugo do propovedati ga." ,avle ka5e da se nije stideo 'evanelja. Rimljani su pravili ra liku i meu klasa: sami su bili graani prve klase. 6 stvari, prema optem shvatanju Rimljani nikad nisu ra apinjani na krst, ato to je to uvek donosilo sramotu emlji i naciji. Rimljani su gledali na 'evreje kao na grane drugog reda, ali hri&ani koji su obo5avali raspetog Bpasitelja, smatrani su graanima tre&eg reda. /eutim, ,avle ka5e" "6opte se ne stidim ato to ne mogu do&i k vama s drugom $ili o$ijom." Rim je bio vrlo ponosan grad. 4valisao se vojnom silom, arhitekturnom i ekonomskom mo&i. 6 tom gradu je bilo $ilo o$a svih vrsta a koje se ulo. ,avle je govorio" "Ne dola im sa jo jednim FpatentomF koji je i mislio ovek. Ne stidim se ovog jevanelja, ato to je sila (o5jaG" Rim, sa svim svojim ponosom i svim svojim uspesima, je propustio da uini jednu stvar, propustio je nadvladati greh i ,avle ato ka5e" ",ostoji samo jedna Bila koja mo5e pobediti greh, 'evanelje naeg <ospoda %susa 4rista. 8ato bih se trebao toga stidetiH -o je jedina sila koja mo5e spasiti oveka. Bve dok prihvata to spasenje, sve dok veruje, be ob ira na to da li je 'evrejin i <rk, bio mudar i obra ovan ili neobra ovan, bogat ili siromaan, postoji samo jedna solucija a problem greha kod oveka, a to je %sus 4ristos." 6 Rimljanima !"!# ,avle de$inie ovo jevanelje u jednoj $ra i" " -o je pravda (o5ja." ,od ovim ,avle podra umeva" !. -o je pravda planirana od (oga. 0. -o je pravda pripremljena od (oga be ikakvog ljudskog doprinosa. 2. -o je pravda koju je omogu&io sam (og. @vo se mora pojasniti. 6 Novom avetu itamo da je (og taj koji predu ima inicijativu a nae spasenje. 'evanelje ne uslovljava dobre vesti. (og ne ka5e svetu, ili nama" "Ci prvo morate bili dobri," ili" ",rvo mi se morate staviti na raspolaganje, onda &u vas spasiti." Kad doemo do petog poglavlja, otkri&emo etiri stvari" dok smo bili bespomo&ni, nesposobni da spasemo sami sebe, dok smo bili be bo5ni, dok smo bili neprijatelji, i dok smo bili grenici, (og nas je pomirio sa sobom smr&u svoga Bina. (og preu ima inicijativu. 6 apadnom svetu i u crkvi kao celini, mi smo to iskrivili. /i ula5emo napore i govorimo ljudima" "+oite u nae dvorane i sluajte jevanelje." -o nije Novi avet. Nalog koji nam je 4ristos dao glasi" "%dite po svemu svetu" i propovedajte jevanelje. (a kao to (og preu ima inicijativu i mi moramo preu iti inicijativu. Bvet oajniki eka na jevanelje %susa 4rista. -o je @n planirao, to je
0
@n pripremio u svom Binu %susu 4ristu, i to nam je @n uinio dostupnim. @n preu ima inicijativu. @n ala5e sva punomo&ja i svu slavu. @vo je jevanelje naeg <ospoda %susa 4rista. @no to ,avle pokuava i lo5iti u ovoj knji i je neuslovljena dobra vest o spasenju, koje je @n pripremio a nas u svom Binu %susu 4ristu. -o je naravno velika tema cele (iblije, Btarog i Novog aveta. 9li nigde to nije i lo5eno tako jasno i doka ano na tako briljantan nain kao u ,oslanici Rimljanima. 6 ovoj knji i aposotol ,avle nam otkriva ukupnu nameru (o5ju" !. @n nam predstavlja problem greha: ovekovo greno stanje. 0. @n nam pru5a istinu o 4ristu, Njegovom 5ivotu i Njegovoj smrti kao nae 8amene i nae Bigurnosti. 2. @n opisuje veru u 4rista kao osnovu e$ektivnosti tog spasenja, ili reenje a na problem greha. 1. 8atim prela i na adatak Bvetog +uha u naem posve&enju. ;. @n takoe opisuje mesto (o5jeg naroda na ovom svetu. /i imamo adatak koji treba obaviti u svetuG E. Napokon, on opisuje praktinu primenu 'evanelja u svakodnevnom hri&anskom 5ivljenju. Bve to nam je potrebno o planu spasenja nala i se u ovoj knji i. -o je teka knjiga, ato to je on pisao, ne naunicima, ve& ljudima koji su tako ra liito ra miljali u odnosu na ljude danas u 0?. veku. 6 maloj knji5ici od ;; strana, "Najistije 'evanelje od svih, Rimljaniima", para$ra irano na moderan je ik i savremene i ra e, a koja je sada u tampi, namera mi je da pokuam probiti i premostiti procep, tako da jevanelje otkriveno u Rimljanima postane naajno svima. ,rouava&emo ga duboko ala e&i u detalje, ato to ima najiri pristup celekupnom opsegu ,isma o presudnoj doktrini pravednosti verom. Iavo ne 5eli da se mi upo namo sa svom porukom i imao je ogromnog uspeha dr5e&i nas u mraku. +ok prouavamo poslanicu Rimljanima jasno &emo uvideti ovu divnu poruku. Nae crkve umiru bog potrebe propovedanja pravednosti verom. +u5nost je (o5jeg naroda istra5ivati istinu, ukljanjati pogreke. Kad se to i vri jedna istina &e prevladati, jedan predmet &e natkriliti sve ostale, "4ristos naa ,ravda." Kad sam govorio grupi studenata medicine na 6niver itetu, bio sam auen njihovom glau a tom istinom. Nisam mogao verovati da se to dogaa u 9merici. /islio sam da se to mo5e dogoditi samo u 9$rici. <ovoro sam od !?"2? ujutro do ;"2? navee sa pau om od svega sat vremena. ,ostoji nada kad gledamo amerike studente medicine kako sede, prouavaju&i i otvaraju&i svoje (iblije. %ma mladih ljudi, studenata medicine, koji nisu svetovni, ija 5elja je po naveti (o5ju Re i objaviti je. Kad smo avrili, ovi mladi ljudi i 5ene su se sabrali i rekli" "Jta mo5emo uiniti da to obajvimo ovde na naem univr itetuH" -ako postoji nada ato to je ovo sila 'evanelja. Bledi kratak re ime o tome ta je doktirna o pravednosti verom, objanjena u Rimljanima, uopte. ,ostoje etiri glavna podruja koja ,avle pokriva u ovoj knji i" !. @va doktrina o pravednosti verom je istina koja nam govori ta je (og ve& i vrio. 8apa ite da je to u prolom vremenu. (og je ve& otkupio, ne i abrane, kako to ue kalvinisti, ve& itavo oveanstvo stoji opravdano u 4ristu. -o su neuslovljeno dobre vesti 'evanelja. Na primer, u *$escima !"2 ,avle nam ka5e" "(lagosloveni ste =prolo vreme, aorist u originalu. Neto to se ve& desilo, mi smo ve& blagosloveni> svakim duhovnim blagoslovom to se neba tie u %susu 4ristu." -o je ono to &e ,avle tumaiti u Rimljanima. 0. @n dalje nastavlja da nam govori kako se ovo legalno opravdanje, dok je primenjivo na itavo oveanstvo, mora uiniti e$ektivnim. Kelo oveanstvo ne&e i&i na nebo, ne ato to ih (og nije iskupio, ve& ato to su odbacili ovo spasenje. @vo legalno opravdanje je e$ektivno jedino verom i niim drugim. Ne verom plus davanje desetka ili dr5anje subote. @ni su plodovi opravdanja. <ospod univer uma je onaj koji je umro na krstu da nas spase. Legalno opravdanje je e$ektivno jedino verom. -o nai da se vernik koji prihvata 4rista, oblai savrenom 4ristovom pravedno&u, to je po nato kao data pravednost, tako da smo, ne dok to
2
mislimo o sebi ili dok drugi misle o nama, ve& dok je (og ukljuen, kvali$ikovani a nebo sada i na sudu. @vo je osnova mira. "(udu&i opravdani verom =govori ,avle> imamo mir sa (ogom" =Rimljanima ;"!>. 'ednom sam apa io neto to me je aista usre&ilo jer sam video mo& jevanelja kod jednog od naih lanova. @va vernica je i gubila svog dragog mu5a i to joj je palo jako teko. @ni su 5iveli kao divan par. (ili su divan primer pravog hri&anskog braka. -ako kad je on umro, moja suprauga i ja smo ili da je posetimo, i pitali smo je" "+a li 5elite da neko drugi najavi kapelanaH 8namo da je teko." Rekla je" "(ila bih jadan svedok ako bih plakala kao nevernici." 8ahvalio sam (ogu to je mogla ustati i obaviti svoj deo programa, jer je imala nadu. @na nije rekla auvek bogom svom mu5u: to je samo a jedan period. 9 to je sila 'evanelja, doktrina o opravdanju verom. ,avle ka5e u Bolunjanima" "Ne moramo 5aliti kao nevernici koji nemaju nade." -o nam daje hrabrosti da inimo ono to nekad ne bi bili u stanju raditi. 8ahvaljujem (ogu a takvog svedoka. 2. @pravdanje verom se tu ne austavlja. @no ide i nad toga. @no dalje ui da ato to ste postali dete (o5je, (og alje svog Bvetog +uha da nastava u verniku, tako da vi i ja postajemo sudeonici (o5anske prirode kako bi mogli i be&i pokvarenost koja je na svetu. 9 pod pokvareno&u koja je na svetu ne podra umevam samo po orita i sve te druge stvari. ,okvarenost sveta je u nama ato to je naa priroda pokvarena i osta&emo pokvareni do drugog 4ristovog dolaska kad &e ova pokvarenost biti aodenuta nepokvareno&u. (og alje Bvetog +uha da nastava u nama. % kao to ,avle objanjava u Rimljanima ;, bog toga mi stojimo pod kiobranom milosti. Ne samo to imamo mir sa (ogom, mi smo pomireni sa Njim i imamo na raspolaganju silu (o5ju kro nastavanje +uha to nai da sada mo5emo 5iveti 5ivotom koji je ugodan (ogu. -o je mo& opravdanja verom ili plodovi opravdanja verom. Kao to je %sus rekao u 'ovanu !;" "Nastavajte u /eni, i 'a u vama: be /ene ne mo5ete initi nita. 9li ako nastavate u meni i ja u vama, done&ete mnogi rod, i @tac moj bi&e adovoljan." 6 /ateju ;. glavi %sus govori hri&anskim vernicima, uenicima, i konstatuje" "Ci =uenici> ste svetlost svetu." @vde je re "svetlost" u originalu u jednini, "vi" je u mno5ini. /i smo mnogi, ali smo jedna svetlost, ato to je ta jedna svetlost %sus 4ristos. Kad je %sus doao na ovaj svet, @n je doao kao svetlost u tami. %sus nije vie ovde, @n se vratio na nebo, ali Njegovo telo, crkva, eklesia, po vani narod, je ovde. %sus nam ka5e" "Ci ste svetlost svetu." 6 /ateju ;"!E stoji" "Neka ova svetlost tako sija da ljudi mogu videti vaa dobra dela i slaviti @ca vaega." Na poetku +rugog svetskog rata naa porodica je prela okean. /ajka i otac su nas poveli da posetimo roake u %ndiji i vra&ali smo se a 9$riku !727. (io sam mali i svi svi smo bili u bueni. % nenada jedne no&i, nasred okeana, brodska svetla su se pogasila. (ila je grobna tama. mislili smo da je i goreo generator, i onda je stigla objava preko ra glasnog sistema da je Nemaka objavila rat Celikoj (ritaniji, i oni su pogasili svetla da nas ne bi spa io neki nemaki brod. Be&am se kako je moja draga majka u imala brojanice =bili smo Rimokatolici> i 5ustro se molila da brod ne bude torpediran. +ok smo putavali slede&ih dve sedmice sluali smo predko radija da su drugi brodovi bili torpedirani. (ili su nam sasvim bli u tako da smo se molili. Kad smo stigli u Keniju i dat je akon da svi domovi trebaju imati astore tako da se svetlost ne bi videla napolju. /otorna vo ila su imala male titinike i nad prednjih svetala tako da avioni nisu mogli opa iti svetlost. Bve je bilo u mraku. 9li hri&anin koji prikriva svoju svetlost ispod sve&njaka treba se stideti sebe, jer je 4ristos rekao kakva je korist ako se svetlost sakrije pod sve&njak. 'evanelje je sila (o5ja, ali svet to ne na ato to ne vidi %susa 4rista u crkvi. Celik procenat svetske populacije danas je pod marksi mom. 'edan od glavnih ra loga to hri&anske emlje poput Rusije i istocnoDevropskog bloka naginju marksi mu nije u samoj marksisitikom ideologiji kako to mnogim i gleda, ve& to je crkva propustila da otkrije silu jevanelja. Nie, veliki paganski $ilo o$, ateista, ovako se i ra io o hri&anskoj crkvi, i to trebamo u eti o biljno" "9ko oekujete od mene da
1
verujem u vaeg %skupitelja, vi hri&ani morate mnogo vie i gledati otkupljeni." Bamo kro opravdanje verom mi mo5emo i gledati "otkupljeni." @pravdanje verom mo5e proi vesti ajednicu vernika, po vanog naroda. Nije va5no koliko je njihov broj, ali mo5e proi vesti ajednicu ljud koji su tako meusobno pove ani u ljubavi da se ponaaju kao da su jedna osoba. -o je ogladalo grenom svetu. (og mo5e proi vesti ljude koji su tako usko pove ani da nema ljubomore, nema prepirke, ve& da su jedno srce i jedan um. 4ristovo jevanelje mo5e to uiniti i kad se to dogodi, ova emlja &e biti obasjana Njegovom slavom. 9ko se prepiremo, nikad ne&emo svedoiti o sili 'evanelja. -akva ajednica ljudi meusobno pove anih u ljubavi jednom je postojala. -o je bilo kratkog daha, bog i opaavanja 'evanelja. -o &e se opet dogoditi, i 5elim da budemo deo toga. 6 +elima 1"20 nala i se kljuni iska koji otkriva cilj jevanelja i 5ivota crkve" "9 mnotvo onih koji verovae bee jedno srce" =jedno srce i jedna dua> niti ko govorae a neto to imae da je njegovo, ve& sve imadijahu ajedno." +iskutovao sam o ovome sa jednim ruskim marksisitom u *tiopiji, i rekao sam. "@vo je pravi komuni amG" Ca komuni am je putem prinude i pod pretnjom pitolja, ovaj se radio silom 'evanelja. Ci nikad ovo ne&ete proi vesti pomo&u marksi ma L jedno srce, jedna dua." Btih 22" "% sa velikom silom apostoli svedoahu o vaskrsenju <ospoda %susa 4rista." -o nai da je 4ristovo vaskrsenje najve&i doka da je (og pobedio greh ato to nas greh odvlai u grob. 9ko mo5emo pobediti grob, mi mo5emo savladati greh. 9ko ne mo5emo pobediti grob, mi ne mo5emo nadvladati greh, ato to je konana sila greha grob. %sus je pobedio grob kao najve&i doka a da je nadvladao greh. 9 uenici su sa velikom silom svedoili o ovoj isitni. "9 velika blagodat =ista sila koja se sada mani$estuje> bee nad svima njima." Btihovi 21,2;" "Niti bee ko meu njima u oskudici, jer svi koji imadijahu emlju ili ku&e prodavahu ih, i donesoe dobit, jer od onog to prodadoe i stavljae kraj nogu apostola: i delie svakom kako ko trebae." -o je sila jevanelja. -o se mo5e dogoditi ovde, u 0?. veku, sa svim njegovim materijali mom ato to je %sus 4ristos isti jue, danas, i auvek. 9 @n je ovo rekao" ",o na&ete istinu, i istina &e vas isbaviti." Neka nas (og blagoslovi i pomogne da sa namo istinu, dok prouavamo ovu odlinu knjigu, ,oslanicu Rimljanima. Drugo poglavlje .#jev /o0ji 'Ri(lja#i(a )*)1+236 prvom poglavlju Rimljanima poevi od !3. pa sve do 20. stiha, ,avle se bavi problemom greha. /o5da se udimo ato on otpoinje sa grehom, ali moramo apamtiti da jevanelje predstavlja dobre vesti od (oga ne a dobre ljude, ve& a grenike. ,re svega, ,avle nas mora ubediti da u nama nema nita dobro. @n nas mora osvedoiti da smo, u sebi i od sebe, bespomo&ni. @n mora unititi u nama svako poverenje u telo ato to jevanelje nije a osamdeset posto grenika, ili devedeset posto grenika, ono je a sto posto grenika. +ok uranja u problem greha ,avle odslikava mranu, emernu sliku ljudske rase, kojoj vi i ja pripadamo. -o mo5e biti obeshrabruju&e, ali ,avle ima neke divne dobre vesti poevi sa Rimljanima 2"0!. 6 stvari, on poinje jevanelje sa dve rei" "9li sada." Ne gubite nadu ato to ima loih vesti. 8ve de najjasnije sjaje u no&i, u mrklom mraku. Bamo u svetlosti nae pune grenosti jevanelje mo5e slavno ablistati. Blede&a dva poglavlja, plus ovo, nisu ba ugodna, ali to je neto s ime se trebamo uhvatiti u kotac. Coleo bih, takoe, podeliti malu tajnu koju sam otkrio u svom prouavanju ,avlovih poslanica. ,avle u svom metodu pisanja esto neto konstatuje. ,otrebno je da tragamo a tim iska ima, jer kad jednom neto konstatuje on to pokuava protumaiti, objasniti, ili odbraniti. Konstatacija u naem odlomku je Rimljanima !"!3. @statak ovog poglavlja, stihovi !7D20, prosto tumai ono to je reeno u !3. stihu. ,otrebno je da prvo ra umemo ovaj iska da bi mogli shvatiti ta nam on pokuava objasniti.
;
6 !3. stihu on ka5e" "'er gnjev (o5ji se otkriva sa neba protiv svih be bo5nosti i nepravdi ljudi, koji gue =prikrivaju> istinu u nepravdi." -o je konstatacija. @n poinje sa gnjevom (o5jim. Bada, kad god itamo taj iska , "gnjev (o5ji," od toga nam ponekad adrhte kolena tako da je potrebno da pojasnim tu re. Kad (iblija govori o (o5jem gnjevu mi ga ne smemo ravnati sa ljudskim gnjevom. -o nije neka emocionalna ljutnja ili gubitak samokontrole, gde se @n breca na one koji su protiv Njega. -o nije biblijska de$inicija gnjeva. 6 stvari, ovaj pasus je jedna od naj$inijih de$inicija (o5jeg gnjeva. /nogi ljudi itaju&i Btari 8avet ra miljaju o (ogu kao o (ogu gnjeva, spremnog da spusti oganj na oveanstvo ili one koji gree. 9li voleo bih pojasniti da (o5ji gnjev nije poput ovejeg gnjeva: u stvari 'akov to objanjava. Movekov gnjev i (o5ji gnjev nisu isti. 8ato nikad ne smemo pokuavati da ra umemo gnjev (o5ji svojim shvatanjem ljudskog gnjeva. ,ostoje dve stvari koje de$iniu (o5ji gnjev" !. Njegova mr5nja na greh. (og mr i greh ato to voli nas. (og ne mo5e u isto vreme voleti nas i voleti greh ato to je greh ubicaG ,avle nam govori u !. Korin&anima !;";E" "Aalac smrti je greh." (og je tako avoleo svet da je dao svog jedinorodnog Bina da bi mogli i ma&i smrti koju greh donosi na nas. <njev (o5ji je mr5nja prema grehu ato to nas voli. @vde postoji problem ato to mi ljudska bi&a imamo poteko&a u ra dvajanju greha od grenika. Kad neko ini neto loe mi gledamo na individuu. 9li, (og pravi ra liku i meu greha i grenika. @n voli grenika, ali mr i greh. % @n mr i greh ato to voli grenika. /i ljudska bi&a, kad mr imo greh mi ponekad mr imo i grenika. -o je tragedija, to je na ljudski problem. 0. <njev (o5ji se otkriva sa neba protiv dve stvari. (avili smo se nepravedno&u, to je sinonim a greh. 9li ,avle ka5e da se (o5ji gnjev otkriva sa neba protiv svake be bo5nosti. +akle, ta re, "be bo5nost," mo5e imati dva naenja u Novom 8avetu. Na primer, mo5e naiti ono to je ,avle pomenuo u Rimljanima 1";, u odnosu na 9vrama, da mi nismo kao (og. <renici su be bo5ni u tom smislu to su oni grenici, a (og je pravedan. @n je svet. 9li ,avle ovde ne upotrebljava naenje be bo5nosti u tom smislu. Kontekst nam ka uje da ,avle ovde pod be bo5no&u podra umeva sraunatu, voljnu, konstantu 5elju a 5ivljenjem be (oga. @n to mr i. @n mr i be bo5nost. Cidimo i ato u 'ovanu 2"!E. Bvima nam je bli ak ovaj stih koji ka5e da "'er (ogu tako omilje svet da je i Bina svog jedinorodnog dao da nijedan koji ga veruje ne pogine." (og ne 5eli da iko od nas pogine, pa nam je dao svog Bina. 6 !#. stihu @n ka5e" "(og posla svog Bina ne da osudi svet ve& da se svet kro a nj mo5e spasti." 8atim u !3. stihu nastavlja i ka5e da oni koji veruju u Njegovog Bina ne&e biti osueni, ve& su pod sudom oni koji odbacuju Njegovog Bina. 9li stih koji 5elimo ra motriti je 'ovan 2"2E" "Koji veruje Bina ima veni 5ivot, a koji ne veruje u Bina ne&e videti 5ivota, ve& gnjev (o5ji nastava u njemu." ,ostoji jedan greh koji (og ne mo5e oprostiti, a to je greh neverovanja. 9ko odbacujete dar (o5ji, tada ne postoji nain kojim vas (og mo5e spasti. Btoga, Njegov gnjev je protiv be bo5nosti ato to vas voli. @n ne 5eli da budete i gubljeni. 6via&emo ovo sve vie i vie dok prouavamo. +a sumiramo" !. <njev (o5ji je Njegova mr5nja prema grehu, a @n mr i greh ato nas voli. 0. (o5ja ljubav je mr5nja prema nepravednosti ato to @n na da u trenutku kad odbacite Njega, vi ste odbacili 5ivot. @n to ne 5eli. @n mr i be bo5nost ato to nas ne mo5e spasti pomo&u nae be bo5nosti. Nakon ovoga, pogledajmo slede&u stvar koja je krajnje va5na u !3. stihu. (o5ji gnjev, ka5e ,avle, se otkrio, protih dve stvari" !. Bvake be bo5nosti. 0. Nepravednosti ljudi. Red kojim apostol upravlja svoj prst na ovekov problem je stavljanje "be bo5nosti" na prvo mesto. 8atim u njegovom ra miljanju sledi nepravednost. 8a njega je va5nija be bo5nost. @vo je va5no a nas da shvatimo, posebno danas, ato to moderni pristup ovekovom
E
stvarnom problemu pre$erira nepravednost. (e bo5nost se teko pominje. 9li nepravednost je posledica: nepravednost je plod be bo5nosti. -ako problem nije nepravednost, to je be bo5nost. 6 rok ovekovog problema nije nepravednost, u rok ovekovog problema je be bo5nost. @voga moramo biti svesti, ato to se na5alost, u nekoliko poslednjih dekada, amerika nacija postepeno odkre&e od (oga, a svetovni humani am ula i u drutvo. /i smo apa5ali nepravednost, ali nepravednost je plod toga. 9li moramo shvatiti da nije mogu&e reiti ovekov problem nepravednosti, koji vidimo danas, ljudskim naporima. +anas postoje mnogi koji dr5e da je potrebno vie dijaloga. -o govore moderni teolo i. "Bvet je pocepan," ka5u oni, "podeljen u svim oglastima politike, boja, rasa. -o je svet ra nih vrsta astora, astora od bambusa, gvo denih avesa, i sve to je potrebno je pomiriti oveka sa ovekom." 'edva da se neto pominje u terminima ovekovog odnosa sa (ogom, to je sr5 problema. <reh se danas posmatra kao bolest, bolest koju je potrebno da lee ljudi. Na greh se ponekad gleda kao na ostatke nae 5ivotinjske prirode i da je samo pitanje vremena kad &emo se ra viti i napredovati u 5ivotu toliko da reimo ovaj problem ali uvek u odnosu ovek L ovek. /eutim, problem nije tu: on je u ovekovom odnosu prema (ogu i to moramo shvatiti. ,avle govori da (og mr i, @n gaji odvratnost, Njegov gnjev s neba se otkriva protiv be bo5nosti i njenog ploda, nepravednosti. +alje, apa i&ete ato je dat ovaj iska . -o je stoga to je ovek, sraunato =hotimino> u nepravednosti. Njegovo greno stanje te5i su biti istinu. ,avle ka5e, ovek ne voli da dr5i nanje o (ogu ato to on gaji odvratnost prema Njemu. Cide&emo da je ra log ato ovek ne&e da adr5i nanje o (ogu to to ovek, koji je egocentrian, ne 5eli prihvatiti injenicu da ne mo5e uiniti nita da spase sebe. Movek ne voli da bude prosjak. Ljudi mr e primati poklon kad ga ne mogu u vratiti. /orali biste 5iveti u emljama tre&eg sveta da bi ovo shvatili. @ni &e prihvatiti vau inostranu pomo&, ali vas mr e ato to otkrivate da su nesposobni pomo&i sami sebi, a to je neugodno ljudskom egu. Btoga se mnogi ude ato ih narodi tre&eg sveta ne vole, dok njihova emlja toliko ula5e a njih. -o je bog jednog ra loga, ato to se otkrivaju kao prosjaci. @ni su nesposobni spasti sebe, a ovek ne voli misliti kako ne mo5e sebe spasti. @n 5eli neto uiniti a svoje spasenje. 9 %sus ka5e" "(e mene ne mo5ete initi nitaG" % to je bolno. Ljudska be bo5nost se otkriva sa neba najpre u (ibliji, u istoriji Btarog aveta. 8apa ite da od ovekovog pada, tendencija je uvek bila pobe&i od (oga. *vo nekoliko primera" ,re pada, 9dam i *va su radosno doekivali (oga: oni su s Njime imali svakodnevnu ajednicu. 9li kad je 9dam sagreio i (og doao da ga poseti, oni su pobegli od (oga. @d tada ovek je uvek be5ao od (oga. Rimljanima !"!7,0?" "'er to se mo5e nati a (oga po nato im je, jer (og im je poka ao." +rugim reima, ,avle ka5e, ako ovek nema nanja o (ogu to nije ato to je neupu&en, to je stoga to je on hotimino odbacio (oga i videokruga. Movek je otpoeo sa nanajem o (ogu. 9ko je propustio po navati (oga danas to je ato to ga ne 5eli po navati. ,ogledajmo Rimljanima !"0?" "'er od stvaranja sveta Njegovi nevidljivi artibuti se jasno apa5aju ra umevanjem onoga to je nainjeno, ak i Njegova vena sila i bo5anstvo, tako da su be i govora." +rugim reima, (og je otkrio sebe oveku" !. 6 njima =tj. samim ljudima> 0. 6 prirodi. Kad su 9dam i *va sagreili, (o5je oblije se nije u potpunosti i brisalo. 6 9damu i *vi, i u ljudskoj rasi, ostalo je jo 5elje traganja a (ogom. (og je ka ao prvim roditeljima" "Btavi&u neprijateljstvo i meu Botone i vas." ,ored ovoga, ,avle ka5e" ",riroda, stvaranje mi govori. Kako mo5ete amisliti da je ovako slo5en, pre$injen, isplaniran, veoma organi ovan svet kao na, mogao nastati sluajno, meanjem gasova koji su i nenada proi veli 5ivot, koji se postepeno evolutivno ra vio i napredovao do ovog to smo danasH Kad bismo u eli metalne otpatke, stavili ih u torbu i tresli milion godina, ili ;? miliona godina, ne bismo dobili kadilak. Bve to bismo dobili je gomila be vrednog ispoliranog gvo5a.
#
Btvaranje ovog sveta je veoma organi ovano. /i se hvaliemo svojom tehnologijom, ali siguran sam da nam se aneli gore smeju. @ni misle" "Mekaj da dou na nebo i shvate ta sve moraju nauiti." Bhvati&emo da nita nismo nali na ovoj emlji. 9li uprkos svemu to je (og dao kao doka , ovek ne 5eli da adr5i nanje o Njemu. @no je $undamentalni problem sa grenim ovekom. @n misli da mo5e 5iveti be (oga. Rimljanima !"0! nam ka uje ta on ini kad okrene lee (ogu" "'er premda po nae (oga, ne proslavie ga kao (oga, ve& behu ne ahvalni." +akle, postoje dva problema" prvo, ne samo da ovek odbija pri nati (oga, ve& i drugo, on je ne ahvalan a sve to je (og uinio. 6 trenutku kad je 9dam sagreio on nije imao akonskog prava 5iveti ni sekunde, trebao je umreti. +a je umro, mi bismo umrli u njemu. 9li ato to je (og planirao nain da se to i begne i, od osnivanja sveta predestinirao sve ljude a iskupljenje u svom Binu, @n je odr5ao 9dama i *vu u 5ivotu i dopustio im da imaju decu ne ato to nas mr i, ve& stoga to nas 5eli otkupiti. (og je i vor svakog blagoslova koji dola i na ovaj svet. Movek ne samo to je be bo5an ve& je i ne ahvalan. ,avle nastavlja i ka5e" ",ostavi povrni =pra ni> u mislima, i njihova nepromiljena srca potamnjee" =0!. stih>. Kad ovek okre&e lea (ogu i odbaci ga, sve to mu preostaje je tama. Movek misli da mo5e 5iveti be (oga, ali odgovor je, ne mo5eG Kad smo bili u *tiopiji, godinu dana nakon to smo doli, *tiopija je iskusila ono to se na iva marksistikom revolucijom. 6 drmalo me je to to je mnogo hri&ana u svim crkvama, posebno obra ovanih hri&ana, potpalo pod maksi am. @ni to nisu uinili radi marksistike prakse, pali su bog ideologije. Ka ao sam sebi da tu mora biti neeg privlanog. -ako sam poeo kupovati knjige. Kupio sam /arksove i *ngelsove knjige, /ani$est komuni ma, Kapital, i poeo itati. (ilo je to teko tivo. Bhvatio sam da je srce marksi ma ideja da ovek mo5e spasti sam sebe. Butina marksi ma je "be bo5nost." -o je jedna ateistika $ilo o$ija. Karl /arks je pri nao da je problem ljudska sebinost. @n je to na vao "samo otuenje," njegov termin a sebinost. Rekao je da je ra log a njegovu sebinost u okolini. Naravno, pod okolinom je u velikoj meri porda umevao "kapitali am", u skladu sa situacijom u !7. veku u *vropi. @n je rekao" "Kapitali am je ono to nas ini pohlepnim. Kapitali am je taj koji nas ui da moramo 5iveti a sebe. 8ato ja imam jevanelje, ne jevanelje %susa 4rista, ve& moje, koje mo5e i meniti okolinu i ovek &e biti otkupljen." Naravno mehani ma i mene okoline je" !. Revolucija. Bvrha revolucije je predati imovinu i bogatstvo emlje u ruke naroda. 0. Kad to jednom adobiju u svoje ruke, drugi korak je promena okoline i kapitali ma u socijali am. @ni koji imaju moraju se prisiliti da dele s onima koji nemaju. -ako je adatak socijali ma kon$iskovati privatno vlasnitvo, banke, poslove i to jednako raspodeliti. +alje, Karl /arks konstatuje da je to samo prela ni period: ovo je jevanelje koje &e spasti oveka od ekonomskih i socijalnih nepravdi i atim kad ovek jednom naui kako da deli to &e postati spontano. 8vui divno, ar neH Na koncu, Rusija ja i menila svoju okolinu a proteklih #? godina. ,itam se koliko su Rusi nesebini. Movekov problem nije njegova okolina: to je njegova priroda. Nauka ne mo5e promeniti moju prirodu. (og mo5e ameniti moje greno srce koje je greno i dati mi mesno srce, ali ovek to ne mo5e. Bvaki ljudski pokuaj spasavanja sebe, i humani am je deo tog programa, na kraju avrava neuspehom, ato to je %sus to pojasnio" "(e mene ne mo5ete initi nita." ,avle ovde poka uje da ovek ima u sebi tendenciju okretanja lea (ogu. 6 Rimljanima !"00,02 vidimo ta ovek radi" "<rade&i se mudrim poludee, i amenie slavu neraspadljivog (oga u oblije smrtnog oveka, ptica, etvorono5nih 5ivotinja i gmi avaca." /o5da &emo sada ka ati" "/i ovo danas ne inimo, mi smo so$isticirani, obra ovani. /i ne obo5avamo etvorono5ne 5ivotinje." Ne, ne obo5avamo, ali slu5imo sebi samima. Mak i u crkvi to postaje problem. %ma neto to se uvlai u nau crkvu to unose liberalni teolo i, a to je istorijsko kritiki metod interpretacije Bvetog ,isma. -o je velik termin. -o prosto
3
nai da ljudski um postaje tap a merenje istine. %deja da ovek mora interpretirati ,ismo u skladu sa onim to mu je racionalno, to ima smisla, to je unutar okvira ljudskog iskustva, je vrlo suptilan oblik be bo5nosti. /i ne mo5emo koristiti naune metode a interpretaciju ,ismaG (iblija je nadahnuta knjiga. Bveti +uh je taj koji nas mora prosvetliti. 9li ovek misli da ima reenje a sve svoje probleme. Na takve ljude (og ne i vodi oganj da nas sve ajedno brie. Mitajte Rimljanima !"01,0E i 03. @vo je naj$iniji opis (o5jeg gnjeva. @tkri&ete da je a ra liku od ljudskog gnjeva, (o5ji gnjev pasivan. Kako deluje (o5ji gnjevH Kako se on otkriva sa nebaH Btih 01" "8ato =to ovek insistira da 5ivi be Njega> ih (og ostavi." Btih 0E" "-oga radi = ato to ovek odbija (o5je blagoslove> (og ih predade loj strasti =i neisto&i>." Btih 03" "% kao te ne htedoe sauvati (oga u svom nanju =ovekov problem je to to ne 5eli sauvati (oga u svom nanju> (og ih predade u uni5en um." +rugim reima, (og ka5e oveanstvu" ",okuavao sam i pokuavao da vas ubedim da ne mo5ete 5iveti be /ene, ali vi insistirate da mo5ete. Ne&u vas prisiljavati, =(og je ljubav> ostavi&u vas. 9ko mislite da mo5ete 5iveti be mene, samo napred i vide&ete kakvim &ete uiniti ovaj svet. Kad ovek okre&e lea (ogu i 5ivi ne avisno od Njega, (og povlai svoju obu davaju&u silu: nepravednost buja. ,avle nam ne govori o neemu to se dogaalo u njegovo vreme. @vo nije prosto antika istorija. @vo je biblijski pogled na ljudsku istoriju. -o se deavalo u vreme potopa. -o se dogaalo u istoriji % railja. -o se dogaa u 4ri&anskoj crkvi od %susa 4rista. 9merika je osnovana na naelu koji je utisnut na njenom kovanom novcu" "Cerujemo u (oga" =%n <od Ne trust>. 9li pre nekoliko decenija, emlja ja osetila da joj (og nije potreban. ,rvo to se uinilo, u ime odvajanja crkve od dr5ave, bilo je da u kolama ne sme vie biti molitava. +rugim reima, deci je reeno da u nauku i tehnologiju nema potrebe a (ogom. +anas se ide ka tome da natpis na kovanicama nije potreban. ,ostoje ljudi koji se bore da uklone taj natpis, "%n <od Ne trust," sa kvotera =etvrt dolara L prim. prev.>. @ni ga vie ne 5ele. @ni ka5u" "+a, naim oevima, koji su bili u depresiji, (og je bio potreban, ali mi imamo sodijalnu sigurnost, mi imamo blagostanje, imamo na$tu, imamo tehnologiju, imamo kompjutere." Mudesni i umiG Naravno ljudi aboravljaju da je nauka takoe i mislila monstruma koji nas sve mo5e brisati a nekoliko trenutaka. 9li, nevolja je u tome to tehnologija i nauka nisu poboljale 5ivot u 9merici. 8loin raste velikom br inom. (e ob ira koliko se re$ormskih pokreta rodilo u 9merici ili koliko ima akonskih regulativa, ili koliko je pravnih olakica uvedeno u sistem, sve dok ljudi okre&u lea (ogu nema reenja. (og ka5e" "6 redu, ne 5elite 5iveti sa mnom. %dite." -ako ovek poinje 5iveti be (oga. Btvari postaju sve gore i gore i oni pokuavaju sve pod suncem ne bi li reili svoje probleme. @ni pokuavaju sa obra ovanjem: pokuavaju dijalog. ,okuavaju pove&ati bud5et obustavljenjem robe koja se ne prodaje, ali sve se poka uje kao promaaj. (og eka dok ne dignemo ruke i ka5emo" "(o5e, mi to ne mo5emo." 'ednom, kad mi je sin imao tri godine, bili smo gotovo spremni da idemo u subotnu kolu, 5ena mi je rekla" "4o&e li mu ave ati pertleH ,opeo sam se i rekao mu" "+o voli mi da ti ave5em pertle." % nate, posmatrao me je i rekao" "8nam to i samG" /ogao sam upotrebiti svoj autoritet, jer smo kasnili u subotnu kolu, ali sam rekao" "Ne, pusti&u ga da to uini." Btao sam postrani, a on je pokuavao i pokuavao. % gledalo je tako lako kad je tata ve ao pertle. ,odigao je pogled da vidi da li sam otiao, i mislim da je govorio" "8ato ne odeH" 9li ja sam ekao dok je on pokuavao i pokuavao. Konano, pogledao me je i rekao" "-ata, uini to ti." /i smo (o5ja deca, i (og je krajnje strplji sa nama. @n nam doputa da imamo vlastiti put. @n ka5e" "/islite da mo5ete 5iveti be /eneH Bamo napred." @n doputa da napravimo brku od svog 5ivota. @n doputa da napravimo brku od svoje emlje i ajednice, od svojih brakova i svega drugog, dok ne doemo do kraja svojih mogu&nosti i ka5emo" "(o5e, molim te, preu mi ovo." @n ne ka5e"
7
"'esam li ti rekao. Bada se valjaj u svom sme&u." @n ka5e" ",rimi&u te rairenih ruku." 9merika stremi u tom pravcu. 9merika je bli u iscrpljivanja svojih resursa. Kad naa socijalna sigurnost do5ivi kolaps, kad nai resursi presue, i kad svaki pokuaj da reimo probleme propadne, i kad se vratimo (ogu, @n nas ne&e odbaciti. 9merika &e opet biti spremna da uje jevanelje. 9 vi i ja smo oni koji &e im ga propovedati. 9li pre nego to budemo mogli da uinimo, moramo dospeti u polo5aj u kojem se ,avle naao. ,avle je bio $arisej. @n je postigao odreeni uspeh u 5ivotu. 6 Oilibljanima 2"1DE itamo da je bio istokrvni 'evrejin: bio je obre an osmi dan, revnovao je a (oga. Jto se tie pravde akonske, bio je be mane dok mu (og nije otvorio oi i greh o5iveo, a on shvatio da je aslu5io smrt. -ada je bio spreman dr5ati sve da su trice samo da ne i gubi %susa 4rista. ,itanje je" "+a li ste potpuno i gubili poverenje u sebeH" i "+a li ste shvatili da je vaa jedina nada u %susu 4ristu i Njegovoj ,ravednostiH" -o je svrha i laganja ovog problema pred nas. Ne moramo se uiti tim tekim putem. Re (o5ja ka5e da se gnjev (o5ji otkriva s neba protiv be bo5nosti i nepravednosti. Ne moramo pro&i kro taj proces da bi to nuili. Re (o5ja nam to ka5e. 8ato onda ekamo da to nauimo te5im putemH Bhvatimo sada da vera ne gleda na sebe, ve& na %susa 4rista i Njegovu pravednost. Neka svako od nas shvati da je (o5ji gnjev protiv be bo5nosti i nepravednosti ato to nas @n voli, a ne ato to se ljuti na nas. @n 5eli da mu se vratimo. @n 5eli da ga prihvatimo kao jedini % vor nade i spasenja i ,ravednosti. (ilo u odnosu naeg stajanja pred (ogom ili u odnosu hri&anskog 5ivljenje, $ormula je uvek ista" Ne ja, ve& 4ristos. 4re5e poglavlje .re& !a(oprave%#o!"i 'Ri(lja#i(a 3*)+2*18amislite da sedite u crkvi u Rimu kad se poslanica Rimljanima prvi put itala. Btareina, pisar ili voa itaju Rimljanima !"!3D20. +ok se ita odlomak gde ,avle opisuje gnjev (o5ji koji se otkriva protiv svake be bo5nosti i nepravde ljudi i strane stvari koje oni ine ato to su okrenuli lea (ogu, apa5ate da grupa hri&ana koji sede po strani, jevrejskih hri&ana, klima glavama i apu&u jedan drugom" "@vaj ,avle pogaa pravo u centar. 6vek smo nali da su oni ne naboci pobunjenici i grenici." @nda i nenada italac prela i na Rimljanima 0, a jevrejskih hri&ani na&uljenih uiju sluaju slede&e" =od !. do 1. stiha>" "8ato se ne mo5e i govoriti, o ovee koji god sudiG 'er kojim sudom sudi drugome, sebe osueju: jer to ini sude&i. 9li namo da je sud (o5ji prav na one koji to ine. Nego pomilja li, o ovee koji sudi onima koji to ine, i sam ini to, da &e pobe&i od suda (o5jegaH %li ne mari a bogatstvo njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne naju&i da te dobrota (o5ja na pokanje vodiH" % 'evreji poinju govoriti sebi" "Bvakako, on ne govori nama. /i smo 'evreji. Kako bi o nama mogao tako govoritiH Bigurno misli na nekog drugog." ,isar nastavlja itati i dola i do !#. stiha gde ,avle ka5e" "+a, aista, vama govorim 'evreji. -i se ove 'evrejin, veruje u <ospoda i hvali se (ogom" itd. 6 prvom poglavlju, ,avle je opisao ne nabo5aki svet, daju&i nam stranu sliku o smrti. @ni su be bo5ni, namerno su poga ili istinu o (ogu i nainili vlastite bogove, slu5e&i sebi i vlastitim idejama. @ni 5ive u grehu, i sada su se i nenada promenili od ne nabo5aca na 'evreje. @n pravi ovu ra liku ato to su 'evreji bili u naroitom polo5aju. Ne naboci su imali nanje o (ogu, ali bilo je to implicitno nanje. (ilo je to nanje o (ogu koje im je otkriveno preko prirode i unutranjeg osvedoenja. 'evreji su, povrh toga, imali direktno otkrivenje (oga. Kao to je ,avle napomenuo u Rimljanima 2"0, (og im je dao svoja proroanstva. (og im se bio otkrio kro Njegov akon, preko /ojsija i drugih proroka: otkrivi se na naroit i eksplicitan nain. -ragedija je bila u tome to su se
!?
'evreji oslanjali na to. @se&ali su da ato to im je (og dao naroit polo5aj, u5ivaju status posebnog naroda. /islili su da ato to imaju akon u eksplicitnoj $ormi, to ih ini boljim od ne nabo5aca. /islili su da ih sve to, samo po sebi, ini prihva&enim od (oga. 9li nisu bili svesni injenice da ih to ne ini posebnim pred (ogom. ,re nego nastavimo diskusiju o 'evrejima, voleo bih da ka5em neto to je naajno a nas ato to mo5ete ste&i utisak da ,avle raspravlja o 'evrejima. +ok smo se bavili na nabo5akim svetom, primenili smo to na nau naciju ato to danas 9merika okre&e lea (ogu i svedoci smo stranih stvari koje se dogaaju bog be bo5nosti. 9li sada je potreban jasniji pristup. Cerujem da ono to ,avle govori 'evrejima ima sna5nu primenu na nas kao narod, ato to se nala imo u vrlo slinoj po iciji sa njima. (og nam je dao neke divne istine. @n nam je obnovio akon. %mamo pravu subotu. %mamo jasnije ra umevanje krsta, jasno nam je stanje mrtvih. +at nam +uh prorotva, manje videlo koje nas vodi ve&em videlu i mi smo u istoj opasnosti kao 'evreji, opasnosti oslanjanja na te stvari. ,oinili smo istu greku. <ledali smo na druge kao da su in$eriorni u odnosu na nas. ,osmatramo ih i govorimo da oni nemaju subotu, a mi imamo. /i imamo istinu, oni su Oilisteji, Cavilonci: oni su u brci. 'evreji su imali isti problem i potrebno je da uimo to to ,avle pokuava da ka5e o njima. ,avle je i sam jednom bio $arisej. @n na o emu govori i poteno prila i tom pitanju, pa je potrebno da mu i mi tako priemo. Jta je bio problm 'evreja i gde su pogreiliH /o5emo li se mi emu poduiti i njihovih greakaH Mitam u !. Korin&anima !?"!!" "@vo pak sve dogaae se njima, a napisa se a nauku nama, na koje posledak sveta doe." 4teo bih dota&i podruja ve ana a njihov problem i ono u emu su bili u ne nanju. !. 'evreji su bili u ne nanju u odnosu na injenicu da ih puko posedovanje istine, samo po navanje akona ne ini pravednima i prihva&enima u (o5jim oima. Minjenica da po najete akon ne poboljava vau situaciju. 6 stvari, ako krite dr5avni akon, naete se pred sudijom, i ka5ete mu" ",ogledajte ato me optu5ujeteH 'a po najem akon." Budija &e re&i" "Minjenica da ste po navali akon stavlja vas u te5i polo5aj, ato to ste vie naliG" Minjenica da su 'evreji po navali akon nije ih nainila boljim. 8apa ite gde ,avle dodiruje sr5 tog problema u drugom poglavlju !2. stihu" "'er pred (ogom nisu pravedni oni koji sluaju akon, nego &e se opravdati oni koji ga tvore." 9ko se 5elite spasti pomo&u akona, nije dovoljno re&i" ",o najem akon." Nije dovoljno ka ati" "%mam akon u eksplicitnom obliku." Ci morate i vravati akon u svakom detalju. ,avle to isto ponavlja kad raspravlja o 'evrejima u !?. poglavlju Rimljanima. 6 ;. stihu on ka5e" "'er /ojsije pie a pravdu koja je od akona i oni koji tvore ovaj akon 5ive&e njime." +rugim reima, akon vam dola i i ka5e" "9ko 5eli 5iveti, mora mi se pokoravati." Ba nanje o isitni, sa nanje o akonu nikoga ne spasava. 9li tragedija 'evreja bila je to to su mislili da su, poto imaju ovaj akon, bolji od ne nabo5aca. ,osmatrali bi ne naboce i ka ali" "@vi ne naboci, oni ne naju (o5ji akon. @ni ak i ne po naju pravog (oga. /i imamo istinu. @ni su i van aveta (o5jeg, oni su psi. @ni su be nade5no i gubljeni. /i imamo istinu." -ako se oni hvale. Btih !# i dalje" "<le, ti se ove 'evrejin, a oslanja se na akon, i hvali se (ogom, i po naje Njegovu volju i i bira ta je bolje jer si nauen od akona, i uveren si da si voa slepima, videlo onima koji su u mraku, instruktor be umnima, uitelj deci, imaju&i $ormu nanja i istine u akonu." 9li ,avle u 0!. stihu ka5e" "9li ue&i druge sebe ne uite. ,ropovedaju&i da se ne krade, kradete: propovedate ne ini preljube, a inite preljubu." @n nastavlja dalje i avrava u 01. stihu navode&i citat i 'e ekilja !E" "'er se ime (o5je bog vas huli u ne nabocima." Cidite, nije dovoljno re&i da imamo istinu. ,itanje je, da li nas je istina oslobodilaH (eskorisno je hvalisanje o po navanju istine (o5jeg akona ato to ,avle ka5e da dok se hvalimo, inimo isto to i ne naboci. Legalisti to mo5da ne ine otvoreno: oni to nastoje uraditi ispod ruke. /i ljudska bi&a smo po prirodi legalisti: mi 5elimo sakriti. 'evreji su i gledali vrlo svet narod, jer itamo u /ateju 02";" "9li sva dela svoja ine da ih vide ljudi." Ra log ato su ineli sva ta dela bio je da poka5u drugim ljudima
!!
kako su dobri, ali i nutra su bili puni mrtvakih kostiju. 'ednostavno nije dovoljno po navati istinu. Minjenica da nam je (og dao dodatnu svetlost ne ini nas boljim. 0. 'evreji su mislili da je, dr5anje akona najbolje to mogu ili pridr5avanje glavnice akona, dovoljno. ,ropustili su apa iti ono to stoji u 'akovu 0"!?" "9ko krite jednu od ovih apovesti, prekrili ste ih sve." 8akon je celina i ako padnete na samo jednoj taki, dola ite pod osudu akona. 'edan stareina u 9$rici mi je rekao" "8nate, pastore, nadvlado sam najve&i broj greha i sad 5ivim dobar 5ivot, ali imam jedan ili dva problema s kojima se jo uvek borim, ali siguran da ih (og ne mo5e i neti protiv mene kad ih uporedi sa svim dobrim stvarima koje inim." Rekao sam" "(rate, ako avisi o akonu, ak i da ga kri samo u jednoj maloj taki, gotov si." %lustrovao sam mu /atej !7" /ladi& dola i %susu i ka5e" "Kakvo dobro moram uiniti da bih aradio veni 5ivotH" 9 %sus ree" "9ko 5eli i&i na nebo pomo&u svojih podviga, ima akon koji je de$inicija pravednosti." 9 on ree" "+obro, %suse, 5elim da na da jo od detinjstva dr5im akon." 9 %sus ka5e" "8aistaH +opusti da te okuam." % poto nije polo5io test, otiao je ku&i 5alostan. 9ko krimo akon u jednoj taki, sa nam je gotovo, ako o akonu avisi nae spasenje. 8akon je strog. @n ahveta savrenu poslunost u svakoj taci. <alatima 2"!?" ",roklet je onaj ko ne dr5i akon ispunjavaju&i sve to je u njemu." 'evreji su greili ato to su bili neupu&eni u injenicu da su morali dr5ati akon u svim detaljima da bi se spasli pomo&u akona. 2. -re&a taka je posebno va5na. 'evreji su bili tani: bili su eksperti samo po slovu akona. @ni su propustili uvideti da akon ahteva poslunost u srcu, u duhu. Oarisej bi stao i rekao ljudima" "'a nikad nikoga nisam ubio." %sus, u /ateju ;"0! u ve i sa tim ka5e" "9ko nekoga mr i u srcu be u roka, poinio si ubistvo u oima akona." 8namo da kad je %sus dr5ao propoved na gori, 'evreji su ve& planirali da ubiju Bina (o5jeg. -o nije samo pitanje slova akona. Bam ,avle je bio 5rtva 'udai ma. 9li u Rimljanima #"# on ka5e" "Ne nadoh a greh dok akon ne ka a, ne a5eli." 8apa ite, nita se ne deava jednim inom. /i nastojimo de$inisati greh kao in, ali (og ne gleda samo na in, @n gleda na nae motive i svako ko planira initi dobra dela da bi imao jednu ve du u svojoj kruni, grei ato to je motiv pogrean, iako su dela divna. 6 !E. stihu ,avle ka5e da &e u dan suda, prema jevanelju %susa 4rista, (og suditi tajnama ljudskim. Nije dovoljna samo spoljna poslunost akonu. 8akon koji je bio dat 'evrejima je otrkivenje (o5jeg karaktera. Btoga, jedini nain da se proi vede (o5ji karakter, je biti (og. 8ato je (o5ja namera uvek bila nastavati u ljudima i odra5avati svoj karakter kro njih. 9li u trenutku kad pokuamo dr5ati (o5ji akon u vlastitoj sili, inimo ono to su radili 'evreji. @ni su (o5ji akon dr5ali svetim, kao to je sam (og svet, i oni su ga pomo&u pravila spustili na nivo ljudi, onim ini ili ne ini, i dr5anjem tih pravila mislili su da dr5e akon. /i inimo isto. 'edina ra lika je to to u svakoj emlji lanovi crkve imaju vlastiti skup pravila i kad se sastanu, nastaje problem, jer se pravila ne sla5u. Mak iako $i iki idemo u crkvu subotom, ako tamo ra miljmo koliko &emo sutra prodati auto nekom ko je ainteresovan a kupovinu, tog trenutka mi krimo subotu. % ako se mladi&i u crkvi subotom pitaju ato im devojka nije pisala, oni kre subotu ato to akon ahteva ne samo savrena dela, ve& i savrene motive. @vo je bila najve&e greka 'evreja, i ato samo kao kljuni tekst odabrali Rimljanima 0"03,07" "'er ono nije 'evrejin koji je spolja 'evrejin, niti je ono obre anje koje je spolja po telu. Nego je ono 'evrejin koji je i nutra, i obre anje srca duhom a ne slovima, to je obre anje: kome je hvala ne od ljudi ve& od (oga." 'ednog jutra a vreme doruka prelistavao sam crkvene novine i naao jedno animljivo pismo pod naslovom "@pasnost od aplau a." Ko god da ga je pisao shvatio je naenje onog to (iblija ui. 'evreji su radili svakojake divne, dobre stvari da bi ih hvalili ljudi. 9li, pravi hri&anin ne prima hvalu od ljudi nego od (oga, i dr5i akon, ne po slovu, ve& u duhu. /ora nam biti jasno da je nemogu&e dr5ati akon u duhu, a da prvo ne prihvatimo 'evanalje.
!0
,avle ka5e u Rimljanima #"E" "9li sada smo se =vernici> oslobodili od akona =od legali ma: od jurisdikcije akona> umrevi onom to nas je dr5alo, da bi slu5ili u novini duha, a ne u starini slova." Legali am i samopravednost su spoljna religija i ,avle rui plat$ormu na kojoj su stajali 'evreji koji su avisili o dr5anju akona. %ma jo neto o emu su 'evreji avisili, u Rimljanima 0"0;" "@bre anje poma5e ako akon dr5i." 9ko se okrenete obre anju kao sredstvu spasenja, morate dr5ati sav akon. %majmo na umu da a 'evreje nije postojalo mnogo ra like i meu ceremonijalnog i moralnog akona. /i pravimo tu ra liku: 'evreji nisu pravili. Njima je -ora, svih pet /ojsijevih knjiga i njihovi ahtevi, bila deo akona i oni su verovali da ga moraju dr5ati u svakom detalju. 9li, ka5e ,avle, ako avisite o obre anju da bi bili prihva&eni pred (ogom, upo oravam vas da ste obave ni dr5ati i sve druge akone da bi bili spaseni. ,avle opominje i danas na istu stvar, ako avisimo o nekim stvarima koje smo uinili. 9ko avisite o injenici da ste krteni uronjavanjem, ne gledajte na one hri&ane koji su se krstili kropljenjem sa nipodatavanjem, govore&i u svom srcu" "@ni ne naju nita o krtenju, ja sam krten pravim krtenjem." -o ti ne&e pomo&i. Bve to je dobro ako imate ispravan odnos sa 4ristom, be toga je beskorisno. Nemojte misliti da vas to to su vam imena apisana u crkvenim knjigama ili ato to su vam roditelji ili dedovi i bake stubovi u crkvi, ili ak bili pioniri, kvali$ikuje a nebo. 'ednog dana kad sam bio u NeN <aller) Kentre u Londonu, priao nam je jedan mladi& 5ele&i da ga neko i nae grupe provede okolo. Rekao je" "6sput, 5elim da nate, ja sam i <eneralne Kon$erencije." 9 ja sam mu rekao" "+a li vam to daje neku posebnu privilegijuH" ,ovukao se. 'a nisam radio u <eneralnoj Kon$erenciji, ali jeste moja 5ena. (ila je biblijski uitelj. Kasnije sam otkrio da je pomenuti mladi& bio vratar u <eneralnoj Kon$erenciji. +ao bih mu posebnu privilegiju, ali mislio sam da je ahtevao pa5nju ato to je i <eneralne Kon$erencije. (og ne respektuje linosti i to je ono to ,avle objanjava 'evrejima u ;. stihu i dalje. Btih !1. na primer" "'er kad ne naboci ne imaju&i akona sami od sebe ine to je po akonu, oni akona ne imaju&i sami su sebi akon. @ni doka uju da je ono napisano u srcima njihovim, to se ino po akonu, budu&i da im savest svedoi, i misli meu sobom tu5e se ili pravdaju." (ilo je ne nabo5aca koji su bili bli5i (ogu od 'evreja i to je smetalo 'evrejima. /o5da u vreme kad se itala Rimljanima 0,!1. stih i dalje, da je ,avle bio tu, oni bi uradili isto to su mu inili prema opisu u +elima apostolskim. 6hvatili su ga i rekli" "@vo je ovek koji je protiv naeg narodaG" @no to ,avle ini je ra aranje svakog poverenja koje, ovek, 'evrejin ili ne nabo5ac, ima u sebe ato to ne mo5e pru5iti jevanelje ukoliko nije unitio to poverenje. Be&am se serije propovedi na sastancima u ,entekostalnoj crkvi u 9dis 9bebi =9ddis 9bbaba>, kad mi je pastor jednom rekao" "8ato ne propovedate o subotiH" Rekao sam" "Aelite li da propovedamH" % on je ka ao" "+a." -emeljno sam i lo5io taj predmet, i itava crkva je poela dr5ati subotu. @ni su sebe na ivali ,entekostalcima sedmog dana. 'ednog dana taj isti pastor je doao u nau crkvu u 9dis 9bebi da me uje kako propovedam i sekretar subotne kole u naoj uniji se okrenuo i rekao mu" "Mujem da dr5ite subotu." %mali su 3?? lanova u svojoj crkvi. ,astor je rekao" "+a." % on je pitao" "8ato ste promenili imeH Bve to je trebalo da uradite je da se pridru5ite naoj crkvi. /i dr5imo subotu." ,astor je rekao" "Ne volim to moram da to ka5em, ali bi&u poten. Kad nauite kako se voli i poka uje toplina prema drugim hri&anima, pridru5i&emo vam se." /i se hvalimo da dr5imo <ospodnji akon, ato to volimo %susa. 9ko aista volimo %susa vole&emo svoje bli5nje. Minimo li istu greku kao 'evrejiH Bramotimo li ime (o5jeH Rimljanima 0"0E" "9ko dakle neobre anje pravdu = ahteve> akona dr5i, ato se ne bi njegovo neobre anje raunalo kao obre anjeH" (og gleda na srca ljudi. +a li smo i nutra praviH Bpoljanja doslednost (ogu ne nai nita. /o5ete li amisliti ta su mislili 'evreji kad se italo drugo poglavljeH +a li ,avle misli da nije nikakava prednost biti 'evrejinH @dgovor se nala i u Rimljanima 2"!" "Jta je dakle bolji 'evrejin od drugih ljudiH %li ta poma5e obre anjeH /nogo svakojako: prvo to su im poverene rei (o5je." (og je dao 'evrejima istinu kao to je u 4ristu. +ao im je istinu koja ih vodi 4ristu. 'evreji su primili istinu i
!2
i opaili je. 6mesto da im akon uka5e na njihovu potpunu i opaenost tako da ih odvede 4ristu a spasenje, oni su akon uinili svojim spasenjem. /i imamo istinu, ali da li nas je istina dovela do tenje ajednice sa 4ristomH %majmo na umu da se ,avle s namerom bavi problemom greha, i kod ne nabo5aca i kod 'evreja. Bvrha ovog odeljka, sve do Rimljanima 2"0?, je unititi u svakom ljudskom bi&u poverenje u sebe, u svoju sposobnost, u svoje poreklo, u sve na ta se oslanjamo, da bismo mogli prihvatiti nita drugo do %susa 4rista kao svoju nadu i svoju pravednost. ,avle govori" "Nema ve e da li si 'evrejin ili ne nabo5ac. Mitav svet je pod grehom i robuje grehu. <reh kontrolie itav svet i ato se delima akona nijedno telo ne&e opravdati. Oormula jevanelja je "ne ja, ve& 4ristos." Kao to namo najte5i deo ove $ormule je prvi deo" "Ne ja." ,avle oslikava mrani, tmurni svet, ne samo ne nabo5aki, ve& i jevrejski. (e ob ira da li smo u crkvi ili i van nje, mi smo sto posto grenici i jednom kad to shvatimo presta&emo uperivati prste jedni na druge. 9ko o sebi ra miljam kao o osamdeset odsto greniku, a vi ste stopostotoni grenik, mogu poka ati prstom na vas ato to sam dvadeset procenata bolji. 9li ako smo svi stopostotoni grenici, svi pripadamo istoj grupi i ajedno &emo se okrenuti %susu 4ristu i njegovom jevanelju kao naoj jedinoj nadi. -o je svrha prvog odseka Rimljanima poslanice. ,avle mora unititi nae poverenje u sebe pre nego to mo5e re&i" "9li sada imam dobre vesti." 4ristos nije doao da spase dobre ljude ve& je doao da bi spasao stoprocentne grenike i mi moramo sti&i do te take pre nego to jevanelje mo5e postati sasvim delotvorno u naem 5ivotu. 6 Oilibljanima 2"2 apa5amo ,avlovu istinsku primenu obre anja, to je ono to se ove slu5ba (ogu u duhu" "'er mi smo obre anje koji duhom (ogu slu5imo i hvalimo =radujemo> se u 4ristu %susu." Blu5iti (ogu u duhu nai radovati se u 4ristu %susu. -o nije teko ako smo dosegli drugu polovinu. 9 to je" "a ne u damo se u telo." 8apa ite ono "ne ja, ve& 4ristos." Kad nemamo poverenja u telo, tada smo vi i ja spremni a jevanelje %susa 4rista. Blika mo5e biti mrana i be nade5na, ali oekuju nas dobre vesti i ,avle nas jednostavno priprema a njih. /oja je molitva da se niko ne uvredi bog ovog to je ,avle pisao o ljudskom rodu, o vama i meni, i da &emo se svi slo5iti s ,avlom. ",avle, u pravu si: mi smo grenici. Naa nada je jedino u %susu 4ristu i Njegovoj pravednosti." Neka nam (og pomogne da shvatimo svoju potpunu i opaenost, i da smo i van milosti (o5je nesposobni initi i deo pravednosti u duhu. /i to mo5da inimo po slovu, ali ne u duhu. Neka nam (og pomogne da prihvatimo to to ,avle govori o 'evrejima i primenimo na nas, govore&i" ",avle, hvala ti to nam otvara oi. ,ri najemo da nema nita dobro u nama. 8ahvalni smo to mo5emo prihvatiti dar naeg <ospoda %susa 4rista." Neka nam (og pomogne da po amo ovu istinu i ta istina &e nas i baviti. 6e"vr"o poglavlje 7#iver8al#i gre& i krivica 'Ri(lja#i(a 2*9+3:6 Rimljanima 2"7D0?, ,avle privodi kraju pitanje greha. Ca5no je da ovo shvatimo ato to ono to ,avle opisuje u prvom odseku Rimljanima nije samo antika istorija. -o je istina i u svetu u kojem mi 5ivimo. Neko mi je dao dokumenat, koji je bio i vetaj jedne kompanije. -icao se odnosa prema religiji i verskim stvarima. (io je to pregled pravljen u tri metropole u ovoj emlji. Bamo na jednom podruju je bilo oko tre&ine ispitanika koji su trenutno pripadali nekoj crkvi ili ose&ali potrebu a (ogom. Nasuprot, ve&ina je verovala da ljudi mogu dobro i prosperitetno 5iveti i be $ormalne verske strukture. Njima bi bilo potrebno itati od Rimljanima !"!3 do 2. poglavlja. @vi ispitanici smatraju da kro odgovaraju&e ljudsko sudelovanje i komunikaciju sa prirodom, oveanstvo mo5e 5iveti ispravnim i moralnim 5ivotom. ,ogledajmo da li (iblija to potvruje. ,rvo &emo to ra motriti na opti nain, a onda u detalje, jer onda i samo onda kad se suoimo sa ovim odeljkom,
!1
spremni smo a jevanelje. (eskorisno je da dola imo 4ristu takvi kakvi smo ukoliko ne nauimo to to ,avle ka5e L da od glave do peta nema nieg dobrog u nama: da je spasenje potpuno dar od naeg <ospoda %susa 4rista. Rimljanima 2"7" "Jta dakleH =kakav je akljuak moje argumentacije>. 'esmo li bolji od njihH NipotoG" @ito je ta nae rei "od njih", na koga se odnose. "+a li smo mi 'evreji, =o kojima smo diskutovali u drugom i prvoj polovini tre&eg polavlja>, "bolji od njih =ne nabo5aca o kojima smo raspravljali u Rimljanima !"!3 do kraja ovog poglavlja>"H Njegov odgovor je" "'er ranije doka asmo da su i 'evreji i ne naboci svi pod grehom." Btihovi !?, !! i !0 su navodi i ,salma !1"!D2 i ,ropovednik #"0?. 8atim !2. stih je citat i ,salma ;"7, a druga polovina istog stiha navod i ,salma !?1"2. @nda on citira ,salam !?"# u !1. stihu. Btihovi !;,!E i !# su u eti i dva odlomka u Btarom 8avetu, ,rie !"!E i %saija ;7"#,3. Konano u !3. stihu, ,avle akljuuje sa ,salmom 2E"!. 6 osnovi svi ovi navodi i Btarog aveta govore o istoj stvari. Btih !?. ka5e" "Nema nijednoga pravedna." Btih !0" "Nema ga koji ini dobro, nema nijednog." 8atim, ,avle akljuuje ovim vrlo va5nim reima u !7. i 0?. stihu" "9 namo da ono to akon govori, govori onima koji su u akonu, da se svaka usta atisnu, i sav svet da bude kriv (ogu." B ob irom na to, nijedno telo =nijedno ljudsko ljudsko bi&e> se ne&e opravdati delima akona u Njegovim oima. Nijedno ljudsko bi&e nikad ne&e dospeti na nebo, bio 'evrejin ili ne nabo5ac, pomo&u vlastitih dobrih dela. Bvako ljudsko bi&e koje bude na nebu bi&e tamo bog %susa 4rista. "'er se delima akona nijedno telo ne&e opravdati u Njegovim oima. 'er kro akon dola i po nanje greha." ,avle nam govori u akljuku u 7. stihu" "Jta dakleH +a li smo mi ='evreji> bolji od ne nabo5acaH" 8ato ,avle pravi ra liku i meu 'evreja i ne nabo5acaH Kao to smo videli u prethodna dva poglavlja, ne naboci su imali po nanje akona, ali to nanje nije bilo u eksplicitnom obliku. %mali su ga u svojoj savesti. Rimljanima 0"!1 i !;" "'er kad ne naboci ne imaju&i akona =u pisanom obliku> po prirodi ine to je po akonu, oni akona ne imaju&i sami su sebi akon" oni doka uju da je ono napisano u srcima njihovim to se ini po akonu, budu&i da im savest svedoi, i misli meu sobom tu5e se ili pravdaju." (og je usadio u srcu svakog ljudskog bi&a nanje o akonu, nanje ta je dobro i ta je pogreno. @vde moram napraviti ra liku ato to kad u memo Rimljanima 0"0 i poredimo sa 'evrejima 3"!?, mo5e do&i do kon$u ije. -amo stoji da u novom avetu, "Napisa&u akon u vaim srcima," a to vui kao da je ovo dvoje isto. Btoga je ovo potrebno pojasniti. @no to ,avle govori u Rimljanima 0"!; se vrlo ra likuje od onog to napominje u 'evrejima 3"!?. Kad (iblija ui da (og u novom avetu upisuje akon u naa srca, to se vrlo ra likuje od upisivanja akona u srca nevernika i pagana. Kod pagana on je u savest metnuo nanje ta je pravo, a ta pogreno, tako da i u najprimitivnijim drutvima postoji predstava o tome ta je dobro, a ta loe. -o je upisivanje akona u savest, ali u novom avetu kad @n upisuje akon u srce, (og ne gravira ta pravila u vae srce. @n stavlja (o5ju ljubav u vae srce, to dr5anje akona ini mogu&im. 6 novom avetu, koji se tie jedino vernika, (og stavlja svoju neuslovljenu ljubav u srce i ta ljubav je ispunjenje akona. Nemojte meati novo avetni akon ispisan u srcu koji je ljubav (o5ja i livena u srce vernika, sa onim to ,avle napominje ve ano a ne naboce u Rimljanima 0"!1,!;. ,avle ka5e da ne naboci imaju po nanje akona, pa ipak to nije eksplicitno nanje ve& u njihovoj savesti. @ni naju ta je pravo, a ta pogreno. 9li povrh i i nad ovoga, (og je dao 'evrejima eksplicitno po nanje akona u pisanom obliku i to je trebalo biti prednost a 'evreje. 9li 'evreji se nisu nauili i svog nanja. 6mesto da im akon donese blagoslov spasenja u %susu 4ristu, oni su mislili da naju sve o akonu, dok su bili totalno neupu&eni o akonu. @vo treba da imamo na umu, jer smo u istom polo5aju bog doktine o neobave nosti koja je ula u hri&ansku crkvu u !7. veku. @va doktrina je i bacila akon, ali (og ga je, usvojoj milosti, obnovio. ,itanje je" "+a li je akon obavio svoj adatak u naem narodu, ili jesmo li u istom polo5aju kao 'evrejiH +a li smo postali vrlo ponosan, samopravedan narod i gledamo li na druge hri&ane kao na Oilisteje i Cavilonce, i govorimo da smo jedini koji imaju istinuH" % ovog ra loga moramo obratiti pa5nju na
!;
ono to ,avle ovde ka5e. @n ka5e da postoji ra lika u tome to su 'evreji imali eksplicitno po nanje akona, ali napokon, nema ra like ato to su i 'evreji i ne naboci pod grehom. -o je slede&a stvar na koju bih voleo da vam uka5em, jer ranije smo doka ali da su i 'evreji i ne naboci ili <rci svi pod grehom. +akle ta on podra umeva u i ra u "pod grehomH" -o nije $ra a koja se koristi u modernom engleskom je iku. -a je $ra a bila opte prihva&en u robovlasnikom drutvu. Rob je uvek bio "pod" svojim gospodarem. Re "ispod" nai biti kontrolisan ili upravljan neim. @no to ,avle ovde ka5e je da je doka ao da je oveanstvo, bilo ne naboci ili 'evreji, pod upravom greha. @n dalje istie u Rimljanima #"!1" "8akon je duhovan, ali ja sam telesan, prodan kao rob grehu." /i smo po prirodi robovi grehu i ,avle je to doka ao. Bada to on predstavlja kao injenicu. 8atim, da bi podupro svoj akljuak, on daje dugaak popis iska a i Btarog 8aveta koje smo pomenuli. @vde se ,avle bavi onim to je opte po nato kao metod doka nog teksta. 8ato mo5emo re&i da se ,avle slu5i ovom metodom. % ovog odlomka vidimo da nije pogreno koristiti metod doka nog teksta, ali je pogreno kad loupotrebljavmo tekst. Kad god koristimo metod doka nog teksta, moramo se dr5ati konteksta, u protivnom, mo5emo i vu&i da (iblija ka5e sve to 5elimo. @vde ,avle, koriste&i metod doka nog teksta, doka uje da "nijednog nema pravedna." "Nema nijednog koji shvata istinsku pravednost." "Nema nijednog koji tra5i (oga, " ato to je ovek, po prirodi, protiv (oga. 6 Rimljanima !"0! ,avle ka5e da ne naboci, iako su imali po nanje (oga preko prirode, odbijaju da pri naju (oga. 'evreji imaju nanje o (ogu, ali ine upravo istu stvar. Kad posmatramo jevrejsku istoriju vidimo da se (og otkrio na najdiviniji nain, pa ipak oni su okretali lea (ogu i ili a la5nim bogovima, te5e&i slu5bi idolima. (og je morao da primenjuje svakojake stvari da ih popravi, ukljuuju&i vavilonsko ropstvo. 6 oveku postoji sklonost odlaska od (oga i taj trend apa5amo i danas. Bvugde to vidimo, a ak i u crkvi ima ljudi koji misle kako vie nemamo potrebu a (ogom. ,otrebno je da se suoimo sa sa nanjem da je be %susa 4rista, ovek nesposoban spasti sebe. Rimljanima 2"!0" "Bvi aoe s puta. @ni postae ne avisni. @ni 5ive be /ene. @ni misle da mogu bitisati be /ene. Bvi postae nevaljali. Nema nijednog koji ini dobro, niti jednog." ,avle nastavlja dalje i opisuje ovekovo prirodno stanje. @nda u Rimljanima 2"!7 ka5e" "9li sada namo." /i namo da" "Jto god akon ka5e, on govori onima koji su pod akonom tako da se sva usta apue i sav svet da bude kriv pred (ogom." ,avle govori da je ceo svet pod akonom. -ako postoje dve stvari pod kojima se nala imo. /olim da apa ite da imaju dva mesta u ovom odlomku gde ,avle koristi re "pod." 6 7. stihu, mi smo "pod grehom." 6 !7. stihu, mi smo "pod akonom." Ne nabo5ac je pod akonom i 'evrejin je pod akonom ato to oba imaju po nanje akona. %stina je da jedan ima implicitno po nanje akona kro svoju savest, a drugi direktno, ekplicitno po nanje akona kro (o5je otkrivenje na Binajskoj gori. 9li kad bi terali mak na konac, niti su ne naboci sluali savest u svim detaljima niti 'evreji potovali akon u svakom detalju. Btoga su i 'evreji i ne naboci, koji su pod akonom u implicitnoj ili eksplicitnoj $ormi, krivi pred (ogom i to ukljuuje svakog od nas. +a li su dela akona apuila vaa ustaH Bamopravedan ovek, bilo vernik ili nevernik, ustaje i ka5e" "6 redu, ima neeg dobrog u meni. Bve to mi je potrebno je odgovaraju&a saradnja sa ljudima. ,otrebno je samo uiti ljude." %li kao to ka5u marksistiki $ilo o$i" "Bve to je potrebno je nauiti ljude da dele kro socijali am, putem prinude, i oni &e onda automatski deliti." 9ko vas akon nije u&utkao, ne mo5ete pre&i na 0!. stih gde ,avle uvodi jevanelje. ,avle je vrlo jasan da jevanelje nije a dobre ljude. 'evanelje nije a ljude koji su polovino dobri ili koji ine najbolje to mogu. 'evanelje je a ljude koji shvataju svoju totalnu i opaenost, da ne mogu proi vesti ni jednu jotu istinske pravednosti koja nije motivisana svojim ja. ,avle je vrlo i riit da akon mora austaviti nau priu. 'evrejin koji je ustao da ka5e" "4vala (ogu to nisam kao ovaj carinik" nikad ne&e prihvatiti jevanelje. 'evanelje je a njega kamen spoticanja ato to se moli" "4vala (ogu ja sam dobar ovek. +ajem desetak i dola im u crkvu."
!E
Niko =osim 4rista> nije tako dalekose5no odr5ao akon. 8ato u tom pogledu ,avle ka5e da delima akona niko ne&e na nebo. Niti jedan. 4teo bih ovde astati i postaviti pitanje" 8ato je (og 'evrejima dao akonH 8ato je (og skrenuo % radilj sa putaH Kad posmatrate mapu Brednjeg %stoka, pitate se da li je (og nao geogra$iju ato to je u eo pogrean put. @n nije iao pravo i *gipta a obe&anu emlju, @n ih je poveo jugoistono prema gori Binaju u planine gde im je do akon. (ra&a u *giptu su me povela na Binaj kad sam imao seminar sa njima. Rekao sam da bih voleo kad bi me mogli povesti na Bionsku goru, ali nisu mogli ato to je Bion u % railju, a *gipat pripada arapskom svetu. Bve to sam video bile su stene i oblutci po kojima smo se morali peti. 8ahvalan sam kalueru koji je proveo trideset godina prave&i stepenice u planinu da bi se mogao lake popeti i njemu je bilo lake, mislio je, po&i na nebo, jer je gradio svoj put ka nebu i sve to je napravio bilo je dose anje vrha ove planine. 8akon ne proi vodi pravednost, on vam daje po nanje greha. 8ato je, dakle, (og dao akonH -o je pitanje na koje moramo dogovoriti jer je (og obnovio akon u svojoj crkvi. ,ostoje tri odgovora" !. ,rvi odgovor je u negativanom obliku. Nigde u ,simu ne nala imo da je (og dao akon kao sredstvo spasenja. @n je dao akon da bi mogli imati po nanje greha. Rimljanima 2"0?" "'er kro akon dola i po nanje greha." (og nikad nije dao akon kao sredstvo spasenja. @vo la5no uenje je dispen acionali am. +ispen acionali am ui da je (og pokuavao sa akonom od /ojsija do 4rista, i kad je re ultat i ostao, @n je uveo milost. @vi ljudi (ibliju dele na odseke ili delove. -i ljudi su propustili shvatiti da je (iblija celina i da postoji samo jedan nain da se ovek spase, od 9dama do poslednje osobe" kro milost naeg <ospoda, %susa 4rista. Nema jedan, dva ili tri puta spasenja. %ma samo jedan koji istinski spasava oveka, kro jevanelje naeg <ospoda %susa 4rista. /oramo biti naisto da akon nikad nije bio dat da nas spase. %ma jo jedan tekst u <alatima 0"!E gde ,avle ka5e isto to i u Rimljanima 2"0?" "jer se delima akon niko ne&e opravdati u Njegovim oima." +alje, mnogi su krivi to govore da je akon bio dat hri&anima da odr5e svoje spasenje u 4ristu. (og ne dola i verniku i ka5e" "Bada sam ti oprostio, ali mora dr5ati akon, u protivnom ne&e adobiti nebo." Nigde u (ibliji ne&ete na&i ovo uenje. ,od jedan" (og nikada nije dao akon kao sredstvo spasenja. ,od dva" (og nikada nije dao akon da odr5i nae spasenje u 4ristu. 8ato postavljamo pitanje koje ,avle postavlja u <alatima 2"!#D0;. 8ato je (og dao akon 12? godina nakon to je obe&ao spasenje 9vramu i njegovom semenu, kao dar. 8namo da nije radi spasenja ili da se ono odr5i. Bada prela imo na po itivan oblik odgovora. 0. 8akon je dat da bismo mogli imati po nanje greha. <reh je varalica. 'eremija !#"7 nam ka5e da je srce prevarno, pa nam (og mora i lo5iti greh: otkriti ta je greh. @n mora ka ati samopravednom oveku da, ako 5eli sa nati pravu de$iniciju pravednosti i greha, pogleda Njegov akon. ,avle je ponikao kao 'evrejin sa idejom da mo5ete spasti sebe dr5anjem akona. @n nije mogao u potpunosti ra umeti naenje akona premda je imao po nanje pisanog akona. 6 Rimljanima #"7, ,avle ka5e" Kad mi je akon doao, kad sam aista ra umeo naenje akona, o5iveo je greh a ja sam umro i akon a koji su mi govorili i uili da je sredstvo spasenja postao mi je sredstvo a smrt. Bhvatio sam da kad sam u potpunosti ra umeo akon, on mi uka uje da sam grenik. 9ko biste ra govarali sa ne nbocima, sa ljudima koji nikad nisu po navali (o5ji akon, oni bi de$inisali greh samo u terminima ina i 'evreji su nainili istu greku. Bve dok ne i vri delo, nisi grenik. 'evreji su prihvatili (o5ji akon i redukovali ga na pravila koja ljudska bi&a mogu dr5ati. @ni su se pridr5avali tih pravila misle&i da dr5e (o5ji akon. 9li ,avle ka5e u Rimljanima #"#" "Ne nadoh a greh dok akon ne ka a" ne a5eli." Aelja nema nita sa inom. -o je 5elja koja se gaji. ,avle je shvatio da u trenutku kad gaju grenu 5elju, on je ve& sagreio. -o je ono to %sus jasno ui u /ateju ;. 9li to je ,avlu toliko va5no da on to nekoliko puta ponavlja u poslanici Rimljanima. +opustite da vam dam nekoliko primera. 6 Rimljanima ;, on se na to vra&a u 0?. stihu. 8ato je <ospod uao u to obe&enjeH 8ato je (og dao
!#
akonH @dgovor je" "+a se umno5i greh." (og nikad nije dao akon da rei problem greha, ve& da se greh umno5i. 8atim u Rimljanima #"#D7 ka5e to isto. (og je dao akon da bi mogli imati sa nanje o tome ta je greh u (o5jim oima. -o je vie od ina. 9ko nekog be ra loga mr ite, vi ste ubica. 9ko strastveno pogledate 5enu, ak iako niste poinili akt, ve& ste uinili preljubu u (o5jim oima i u tom sluaju, nema nade. Mitav svet je kriv. +rugim reima, ,avle ka5e u Rimljanima 2"!#, da svako od nas be i u etka, pripada amcu smrti. -u pripadamo po prirodi i jedini nain na koji to mo5emo i be&i je pomo&u %susa 4rista. 2. Bada prela imo na tre&i ra log, koji je vrlo va5an. (og je dao akon da i vue greh i njegovog skrivenog mesta. +uboko u nama je greh. 6 *ngleskoj imamo prijatelje koje smo po navali devet godina. -amo se ljudi ne tuiraju svaki dan jer je voda skupa. -o je veoma naseljeno ostrvo i oni se umivaju polivanjem ili tuiraju jednom sedmino. +oao sam u 9meriku gde je voda dostupna u neogranienim koliinama i ljudi se svakodnevno kupaju, tako da ne moraju koristiti puno par$ema. 6 *vropi se koriste jai par$emi, jer se ljudi moraju kamu$lirati. -ako je i sve to radimo s grehom spoljanja kamu$la5a unutranje pokvarenosti. 8akon nas otvara i nutra i poka uje kakvi smo odista. 'evreji su bili vrlo pedantni u pranju ruku pre jela, ali %sus ka5e da spoljanjost mo5e biti ista, ali nemate pojma da je unutranjost puna mrvakih kostiju, trule5i i svakojakih stvari. Rimljanima #"!2" "+obro li dakle meni bi smrtH +a li je akon odgovoran a moju smrtH Bigurno ne =NK'C>. Nego greh, da se poka5e greh, proi vodio je smrt u meni kro ono to je dobro, tako da bi greh bio odvie grean apove&u." +a li je akon otvorio poklopac vaeg samopotovanja i da li vam je poka ao da ste veoma greniH @nda mo5ete ka ati sa ,avlom u Rimljanima #"!1" "'er namo da je akon duhovan, ali ja sam telesan =ulan>, prodan pod greh." Btih !3" "'er nam da u meni =tj. u mom telu, mojoj ljudskoj prirodi> nema nita dobro." Nieg dobrog nema u meni. +a li je akon i neo vau veliku grenostH 9ko nije jo uvek &ete govoriti" "'a sam lo, ali ne tako lo." Ne, mi smo tako loi. Naa jedina nada je %sus 4ristos. ,rema ovom odeljku u Rimljanima 2, mi smo" !> pod grehom =stih 7> i 0> pod akonom =stih !7>. Kad se ovo dvoje spoji, to je $atalno. Nema nieg loeg da ste pod akonom sve dok imate be grenu prirodu. 9damu nije bio problem to je pod akonom. Nema problema ni a nepale anele to su pod akonom jer je njihova priroda, koja je priroda ljubavi, u skladu sa akonom kojem podle5u. 9li staviti grenog oveka pod akon je $atalno. 6 !. Korin&anima !;";E vidimo i ato" "Aalac smrti je greh. Bila je akon." 8akon daje grehu vlast da ubije. -ako ako ste pod akonom i grenik u isto vreme, tada ste pod prokletstvom i osudom akona i to je problem. 9li postoje neke dobre vesti. 6 Rimljanima E, ,avle nam ka uje kako i ato smo se oslobodili greha. 8atim nam u Rimljanima ka uje kako i ato smo se oslobodili akona. ,otrebno nam je osloboenje od oboje. @sloboeni smo od greha da bi mogli 5iveti svetim 5ivotom. (e tog osloboenja mi ne mo5emo 5iveti svetim 5ivotom. Rimljanima #"E" "@sloboeni smo do akona =od ropstva akonu> da bi mogli slu5iti (ogu u duhu, a ne po slovu." Na jednostavnom je iku to bi bilo" da mo5emo slu5iti (ogu i ljubavi a ne i straha ato to svako ko 5ivi pod akonom 5ivi u strahu a evo i najboljeg doka a. Bvaki put kad vo im gradom i prola im pored policijskih kola, automatski pritiskam konicu ato to 5ivim u strahu od akona i ka ne a prekoraenje br ine. Btoga 5iveti pod akonom nai 5iveti pod strahom. Aiveti pod milo&u nai 5iveti sa rado&u, ljubavlju i vrednovanjem. ,avle, u svojoj poslanici Rimljanima !"!E, ka5e" !> "Ne stidim se jevanelja <ospoda %susa 4rista jer je sila (o5ja na spasenje svima koji veruju, prvo 'evrejinu a onda ne nabocu." 'evanelje je sveobuhvatno, ono ukljuuje itav ljudski rod jer ,avle ka5e" 0> Bvi su pod grehom i svi su krivi pred akonom. Bvakom ljudskom bi&u je potrebno jevanelje i ono je tu, dostupno svakom oveku, 'evrejinu u ne nabocu, be i u etka L svi su pod grehom.
!3
2> 8akon jednostavno doka uje ovo pitanje: on nam prosto i la5e injenicu da smo grenici od glave do pete. 8ato su, drugim reima, Rimljanima 2"!7 i 0? presudni, naa priprema a prihvatanje jevanelja. 1> Movek je rob grehu. Mak iako po naje akon, on sebe ne mo5e spasti. ,itanje je" +a li je akon i vrio svoj adatak u vaem 5ivotuH 8ahvalan sam (ogu a milost naeg <ospoda %susa 4rista. Bamo kad nam akon apui usta mo5emo pre&i na 0!. stih i re&i" "9li sada imamo dobre vesti a vas." 9li sve dok imamo nekakvog poverenja u sebe, nikad se ne&emo radovati u %susu 4ristu i moja je molitva da akon i vri svoj adatk u naem 5ivotu. Ne samo sada ve& itavog 5ivota akon je tu da nas podse&a da smo u sebi i od sebe stoprocentni grenici, spaseni milo&u: i hvala (ogu a akon. @nog trenutka kad napustimo akon, ne treba nam jevanelje. 8akon nam je potreban. @n nam treba samo ato da bi nam poka ao kako u naoj unutranjosti nema nieg dobrog i da nam je svim potreban Bpasitelj, a ne ako sredstvo spasenja. 8ato, propovedajmo akon kako valja, stavimo ga na njegovo pravo mesto. Neka to bude priprema koja nas vodi 4ristu, jer to je ono o emu ,avle govori u <alatima 2. 8akon je na uitelj, on nas atvara be i gleda da umaknemo dok nas ne dovede 4ristu i onda nas oslobaa. Btoga je moja molitva da se svaka usta apue i svi budemo krivi pred (ogom i ka5emo" "Jta sada da radimH" 6 slede&em poglavlju vide&emo da nam je (o5ja pravednost na raspolaganju. Neka vas (og blagoslovi kako biste po nali istinu i istina vas i bavila. Pe"o poglavlje Prave%#o!" vero( 'Ri(lja#i(a 2*3)+326 prethodnim poglavljima prouavali smo ,avlovo objanjenje problema greha oveanstva. @n poinje u Rimljanima !"!3 gde ka5e" "<njev (o5ji se otkriva s neba protiv svake be bo5nosti i nepravde ljudi." 8atim on nastavlja objanjavati u Rimljanima !"!7 sve do kraja prvog poglavlja, da je problem ne nabo5akog sveta to to su be bo5ni. Movek ne 5eli adr5ati (oga u svom umu. @n 5eli 5iveti be (oga. Najve&i broj ljudi misli da mo5e 5iveti dobrim, moralnim, ispravnim 5ivotom be (oga. Movek misli da mo5e 5iveti be (oga, ali, ,avle ka5e, kad ovek okre&e lea (ogu, posledica je nepravednost. Ra log ato je loin u porastu u ovoj emlji je upravo to. Jto vie okre&emo lea (ogu greh &e sve vie rasti. 6 Rimljanima 0 do Rimljanima 2"3, ,avle obra&a pa5nju na 'evreje. @n ka5e" "Ci 'evreji niste boljiG" Ra log a pravljenje ra like i meu ne nabo5aca i 'evreja je to to su ne naboci imali sa nanje o (ogu preko prirode i nanje o Njegovom akonu u svojoj savesti, to je bilo samo implicitno po nanje (oga i Njegovog akona, dok je povrh toga 'evrejima @n dao vrlo jasno, eksplicitno otkrivenje o sebi i svom akonu. "Njima su," ka5e ,avle, "poverene rei (o5je" =Rimljanima 2"0>. 9li to ne ini ra liku, ato to nas po nanje akona ne ini pravednim. Kod 'evreja postoji upravo ta ista tendencija okretanje lea (ogu i pokuaju bogoslu5enja vlastitim bogovima i idolima. ,avle akljuuje u Rimljanima 2"7" "Jta smo, dakle, mi 'evreji bolji od ne nabo5acaH" @dgovor je" "Ne, ne uopteG" @n je to doka ao i preneo i svakog mogu&eg ugla, da su i 'evreji i ne naboci svi pod grehom. -o nai da smo prirodno prodani pod greh. Niko nema, niti od sebe mo5e proi vesti pravednost koja bi ga kvali$ikovala a nebo. Nema nijednog pravednog. Nema nijednog koji ini dobro. ,avle akljuuje ovu mranu, emernu sliku ljudskog roda u Rimljanima 2"!7,0?" "8namo da to god govori akon, govori onima koji su pod akonom, da se svaka usta mogu apuiti." Bvrha akona je da nas u&utka. % ne naboci i 'evreji su pod akonom. Ne naboci imaju akon u svojoj savesti. 'evreji imaju akon u pisanom obliku. 9li na koncu, nema nikog pravednog. Bvi su krivi pred akonom. % jedni i drugi aslu5uju ka nu. "8ato je," ka5e ,avle, "itav svet kriv pred (ogom." ,itanje koje se postavlja je" "+a li je akon to uradio tebiH"
!7
Nema koristi propovedati jevanelje ljudima koji misle da mogu postati hri&ani vlastitim dobrim delima. -o je gubljenje vremena. ,rvi adatak (iblije, prvi adatak jevanelja je atvoriti naa usta. /o5emo ka ati s ,avlom" "6 meni, tj. u mojoj ljudskoj prirodi, nema nita dobro." Btih 0?" Btoga delima akona koliko &e ih biti opravdano u Njegovim oimaH @dgovor je" niti jedanG bilo 'evrejin ili ne nabo5ac. Bve to akon mo5e uiniti je dati nam po nanje greha. 8akon au ima vrlo slavan deo u jevanelju. 8akon nam prvo mora uka ati da smo potpuno bankrotirali kad se radi o pravdi. ,avle se upravo time bavio u Rimljanima !"!3 do Rimljanima 2"0?. Nakon postavljanja ove osnove, nakon to je u&utkao svoje itaoce, i 'evreje i ne naboce, nakon to je naslikao ovu mranu, be nade5nu sliku ljudskog roda, on ka5e" "9li sada se be akona javi pravda (o5ja, posvedoena od akona i od proroka." 'edini nain na koji vi i ja mo5emo dose&i do pravednosti, jedini nain na koji se ti i ja mo5emo kvali$ikovati a nebo, je kro pravednost (o5ju koja nam dola i samo verom, i samo nakon to shvatimo ato nam je dat akon. (og nikad nije dao akon da nas spase. @n nikad nije dat kao sredstvo spasenja i nikad nije dat kao dodatan ahtev a spasenje. 6 <alatima 2"!# i dalje itamo da je (og dao akon 12? godina nakon to je obe&ao spasenje 9vramu i njegovom semenu. (og to nije uinio ato to dodaje jo jedan ahtev, ve& da bi akon mogao biti vaspita koji &e nas voditi %susu 4ristu, da bi se opravdali verom. (og je obnovio akon ba bog tog ra loga. Ci ne mo5ete propovedati jevanelje a da prvo akon ne i vri svoju ada&u. Nadam se da se to dogodilo u vaem i mom 5ivotu i da mo5emo re&i sa ,avlom" "Nemam vie poverenja u ovo telo." @no to je ,avle do sada i lo5io je uvod u jevanelje i njegova de$inicija jevanelja u Rimljanima 2"0!D2!. (e ikakve dileme, ovih jedanaest stihova su vrlo va5ni, jer oni sumiraju u kratkim crtama ta je to uote plan spasenja, kako se spasava ljudski rod, i kako to spasenje postaje e$ektivno. Na ovaj odlomak potroi&emo tri poglavlja, ato to je u njemu va5na svaka re, svaki iska , i potrebno je duboko kopati da bi sa nali ta to ,avle govori. %maju&i to na umu poe&emo nae prouavanje sa Rimljaniima 2"0!D02. ,re svega apa ite da ,avle uvodi jevanelje sa dve vrlo va5ne rei. /i nastojimo letimino pre&i preko njih, ali bolje da to ne inimo. @n uvodi jevanelje sa dve rei" "9li sada." @ve dve rei su naajne i bitne, ato trebamo proniknuti u to ta ,avle pod tim podra umeva. ,ostoje najmanje tri ra loga ato su ove dve rei va5ne. !. @ve dve rei, "9li sada," ,avle koristi kao uvod u jevenelje, u kontrastu sa mranom, be nade5nom slikom koju je doarao o ljudskom rodu, o vama i meni, u prethodnom odeljku, naroito u poslednja dva stiha Rimljanima 2"!7, 0?. 8atim on ka5e" "9li sada pravednost (o5ja" je tu. @n nas ne ostavlja da oajavamo u tom mranom polo5aju. @n ka5e" "%mam dobre vesti a vas L 9li sada." @ve dve rei su va5ne kao uvod u jevanelje. Nakon to je akon obavio svoj adatak, nakon to nas je akon atvorio u grobnicu tako da nema i laska, mo5emo re&i" "9li sada nam pravednost (o5ja" stoji na raspolaganju. 0. @ve dve rei "9li sada", dola e nam kao vremenski $aktor. ,avle je pisao Rimljanima nekoliko godina posle roenja, 5ivota, smrti, vaskrsenja i va nesenja %susa 4rista. ,avle ka5e uvode&i poslanicu Rimljanima !"!" ",avle, sluga %susa 4rista, po vani apostol, odvojen a jevanelje (o5je." 8atim u 0. stihu on ka5e" "Koje =ovo jevanelje> @n napred obe&a preko proroka u Bvetom ,ismu." Bpasenje nije bilo neka akasnela misao. (og je obe&ao spasenje od momenta kad je 9dam sagreio. 9li spasenje je bilo samo obe&anje a 9dama, Noja i 9vrama. ,avle pojanjava da je 9vram spasen obe&enjem. "9li sada" to vie nije obe&anje. "9li sada" se ono poka alo. -a re je u prolom vremenu. "9li sada se be akona javi pravda (o5ja." -o je sada istorijska realnost. Nemci a ovo imaju jednu i vrsnu re, "heiggeschichte" L istorija spasnja. -o nije vie obe&anje, to je istorijska realnost. +akle, mi ne 5ivimo u perodu pre 4rista =(.K.>, mi 5ivimo u periodu 9. +. =te i te godine leta <ospodnjeg L prim. prev.>. @vaj vemenski $aktor se mora primeniti ne samo u
0?
terminima istorijskog 4rista, ve& takoe i u terminima svakog vernika, ato to svaki vernik mo5e podeliti svoj 5ivot u dva perioda, pre 4rista =(. K.> i posle 4rista =9. +.>. ,re 4rista bili ste pod osudom. Nije bilo nade. Nije bilo mira. Nije bilo sigurnosti. 9li sad kad ste prihvatili 4rista, vi vie ne 5ivite u tom periodu. Ci sada 5ivite u periodu 9. +. 4ristos je sada vaa pravda. 2. -e dve rei "9li sada" su nam ekstremno va5ne kao alat koji moramo koristiti kao hri&ani, u terminima nae sigurnosti spasenja. +opustite da vam postavim pitanje. ,retpostavimo da vam doe avo i nakon to vas je oborio svojim iskuenjem ka5e" "Bada ne aslu5uje spasenjeG Nisi dovoljno dobarG" Jta inite kad vas on obaraH Jta inite dok itate (ibliju, posebno knjigu akona i mislite da se sve sruiloH Jta vi mladi inite dok itate ",oruku mladima" i ka5ete" "Nikad to ne&u posti&iG" +a li nastavite le5ati doputaju&i avolu da vas dr5i tako dole pora5eneH %li ka5ete" "+a, ja sam grenik. Nisam dovoljno dobar da bih bio spasen. Ne ose&em se pravedno. +a, u pravu si, sotono. 9li sada pravednost (o5ja." -o je ono to hri&anin mo5e uiniti, jer je nae spasenje asnovano na pravednosti (o5joj. Aeleo bih podeliti s vama ovo divno obe&anje. "/isao da je 4ristova pravednost dodeljena =tj. stavljena na va raun. (og vas tako gleda, ne bog neke asluge s nae strane, ve& kao slobodan dar od (oga> je dragocena misao. Neprijatelj (oga i oveka ne 5eli da se ta istina jasno pre entira" =Gospel Workers, str. !E!). Cerujem u ovaj iska G Krkve umiru a jasnim ra umevanjem ove istine. Na narod umireG Neprijatelj (oga i oveka ne 5eli da se ta istina jasno i lo5i jer na da ako je ljudi u potpunosti prime, ne samo ako je naue ve& prime, njegova mo& bila bi slomaljna jer imamo alat u svojim rukama. /i mu mo5emo re&i" "9li sada pravednost (o5ja." Kad sotona kontrolie umove tako da sumnja, neverstvo i tama sainjavaju iskustvo onih koji pola5u pravo da budu deca (o5ja, on ih mo5e nadvladati iskuenjem. +rugim reima, tajna pobedonosnog 5ivota mora se temeljiti na 4ristovoj pravednosti. (eskorisno je pokuavati dobiti jabuke sa drveta pomorand5e. ,odloga je opravdanje verom, plod je posve&enje i ako nismo shvatili opravdanje verom, mo5emo potrotiti godine, mo5emo u vikivati i promovisati, mo5emo gurati, mo5emo podsticati, prodati mnotvo knjiga, ali nikad na mo5emo doneti rodove sve dok nemamo sigurnost spasenja. ,rvo to nam (og daje je" "9li sada pravednost (o5ja." 6 Rimljanima 2"0! ,avle objanjava ta podra umeva pod "pravednost (o5ja." !. @n misli da je to pravednost planirana od (oga. (og je planirao pre nego smo vi i ja roeni, ak pre nego je 9dam stvoren. *$escima !"1 ka5e da" "@n nas je i abrao u Njemu pre osnivanja sveta." 6 @tkrivenju, %sus je na van 'agnjetom aklanim od osnivanja sveta. (og je nao da bi mogli upasti u strani ponor greha i pre nego je greh uao, @n je ve& bio planirao nae spasenje u %susu 4ristu. ",ravednost (o5ja" nai pravednost planirana od (oga. 0. Nakon to je planirao, (og ju je obe&ao ljudskom rodu odmah posle 9damovog pada. Nakon 9damovog pada, (og je doao da ga poseti. 9dam i *va su mislili da dola i da ih ka ni, da i vri sud nad njima, ali @n je doao da im obe&a spasenje. @n je ovo obe&ao 9damu i *vi, Noju, 9vramu i preko proroka. -o je ono to ,avle misli kad ka5e" "@vo obe&anje je posvedoeno od akona i proroka." 8akon je -ora, /ojsijeve knjiege, a proroci su ostalo. 9li (og nije prosto obe&ao. @n je ispunio to obe&anje u %susu 4ristu. -ako je to pravednost planirano od (oga, to je pravednost koju je pribavio (og. /i nismo mogli dodati ni jednu jotu toj pravednosti. @na je sasvim (o5ja ato to nakon reenice "9li sada pravednost (o5ja," ,avle dodaje i ra , "be akona." -a $ra a je u rokovala mnogo abune u hri&anskoj crkvi. Jta je ,avle mislio kad je rekao da sada imamo pravednost (o5ju be akonaH %li, kao to neki prevodi ka5u, "ne avisno od akona." /nogi hri&ani ue da je %sus ili (og pokuao spasti oveka kro akon kad ga je dao /ojsiju ali ato to to nije uspelo, @n je uklonio akon i uveo milost, pa stoga "be akona" nai da je od 4rista nadalje, on uklonjen a mi se spasavamo samo milo&u. -o je teologija onih koji dele (ibliju u odeljke, na periode, i ue da je (og u ra liitim periodima postupao sa oveanstvom na ra liite
0!
naine. @ni poriu $undamentalnu istinu ,isma a to je, jedinstvo (iblije. (iblija ne ui da (og ima ra liite naine spasenja. ,ostoji samo jedan nain na koji (og spasava ljude, od 9dama do poslednjeg oveka, a to je kro Njegovu pravednost koji nam daruje preko %susa 4rista. Bpasenje milo&u nije naknadna misao nakon to je akon i neverio. Ora a "be akona" ne sme biti u kontradikciji sa Rimljanima 2"2!, jer tamo itamo "ponitavamo li dakle akonH" ,restajemo li sa akonom kro veru ili kro ovu doktrinu o pravednsoti veromH @dgovor je vrlo sna5an "Bigurno ne" u NK'C prevodu. K'C ka5e" "(o5e sauvajG" -o je ne amislivoG NasuprotG "/i koji propovedamo pravednost verom utvrujemo akon." 8nai, ,avle ne misli da "be akona" nai da je (og avrio sa akonom u uveo milost. %mamo dva iska a koji &e nam pomo&i da shvatimo ta ,avle podra umeva pod i ra om "be akona." Ora a "be akona" je pisana u kontekstu Rimljanima 2"0? gde stoji" "'er se delima akona nijedno telo ne&e opravdati." @no to on misli je da pravednost (o5ja dola i u potpunosti od Njega i da mi ne doprinosimo ni jednu jotu ve ano a dr5anje akona. 8akljuak to doka uje. Rimljanima 2"03 je akljuak njegove argumentacije" "Btoga akljuujemo da se ovek opravdava verom ne avisno od dela akona." ,ravednost koju (og nudi oveanstvu je planirana, obe&ana i ispunjena s neba u 4ristu. -o su nebeske haljine po nate kao 4ristova pravednost: to je nebeska ode&a be ijednog konca ljudske amisli. @na je sasvim od (oga. Ci i ja nismo doprineli toj pravednosti ni jednu jotu. +rugim reima, ona je potpuno slobodan darG -o je ono to ka uje stih u Rimljanima 2"01" "@pravdavi se avadava." /i ne mo5emo nita doprineti toj pravdi. 8ato ,avle u Rimljanima 2"0# ka5e" "<de je hvala =hvalisanje>H" Nema hvalisanja u pravednosti verom, jer je ona sasvim od (oga kao dar. 8ato se mo5emo koristiti sa te dve rei, "9li sada pravednost (o5ja." /i ne mo5emo koristiti ove dve rei sve dok gledamo na sebe i ono to inimo, pokuavaju&i se graditi boljim hri&anima ili popravljaju&i svoju po iciju pred (ogom. 6 trenutku kad to radimo, ne mo5emo koristi ovaj i ra , "9li sada pravednost (o5ja be akona" jer nema hvalisanja u pravednosti verom. @na je potpuno od (oga. ,avle govori ovde u Rimljanima 2"0! da je (og sada pribavio a nas pravednost koju je planirao i obe bedio u 4ristu be ikakvog vaeg ili mojeg doprinosa. -o je u potpunosti (o5ji posao. -o je ranije obe&ano, ali sada je istorijska realnost. Bada dola i pitanje. Kako mogu imati ovu pravednostH Jta moram initi da ova pravednost postane mojaH /oram li dati neki novacH 8nai li to i&i negde na hodoa&eH 'a ne stiem pravednost verom rade&i neto. Kako onda ta pravednost postaje mojaH ,avlov odgovor u Rimljanima 2"00 je" "9 pravda (o5ja koja ja kro veru u %susa 4rista svima i na sve koji veruju, jer nema ra like." 8apa ite da su rei "koja je" dodate, jer na grkom stoji" "9 pravda (o5ja kro veru u %susa 4rista svima." 8atim slede&i iska , u naim (iblijama "i na sve" ne nala i se u svim manuskriptima. 8ato je mogu&e da ,avle nije upotrebio te rei. 9li be ob ira da li ih koristite ili ne, to nije bitno, jer se govori o istom. ,avle ovde govori da je pravednost (o5ja naa kro veru u %susa 4rista, i primenjiva na sve. (e ob ira da li ste 'evrejin, ne nabo5ac, ili ste 5iveli u staro avetnom periodu, postoji samo jedan nain na koji vas (og mo5e spasti, a to je kro pravednost (o5ju koja je e$ektivna samo kro veru, i nikako drugaije. @va re vera se ponekad pogreno upotrebljava i krivo shvata pa je potrebno da ra umemo to ona nai. !. ,reduslov a veru je po navanje jevanelja. 6 Rimljanima !?"!# itamo da" "Cera dola i od sluanja a sluanje reju (o5jom =ili propovedanja jevanelja, ili rei %susa 4rista>." /i ne mo5emo do&i do po navanja jevanelja racionalnim putem, ili istra5ivanjem kro nauni metod. @no nam dola i propovedanjem rei, i ato u Rimljanima !?"!; stoji" "Kako su krasne noge onih koji propovedaju jevanelje i koji donose glas a dobro." -o je tajna krasnih nogu u (o5jim oima. ,rvo, mora postojati po navanje jevanelja. 8ato moramo svedoitiG (o5ja pravednost je dostupna svim ljudima, ali na nesre&u svi to ne naju. ,rvi ahtev da bi imali veru je nati istinu. %sus je rekao" "@vo jevanelje o carstvu &e se propovedati svakom narodu, plemenu i je iku, i tada &e do&i
00
kraj." (og ne&e poslati svog Bina drugi put sve dok sve ne budi imao priliku da ka5e" "(o5e, hvala ti na ovom nei recivom daruG" ili ga ne odbaci. 0. 6 Rimljanima 2"00 vera nai verovati u istinu. /i moramo nati istinu, i mi moramo verovati istinu. Re "verovati" prosto nai mentalni pristanak u ono to je pravo. -o nije tako lako ato to je jevanelje kontradiktorno ljudskoj prirodi, kontradiktorno ljudskom re onovanju i kontradiktorno ljudskoj pravednsoti. (og nam nudi neto u jevanelju to je nemogu&e da postignemo. 9ko bi (og doao vama 5enama kod kojih je prolo vreme raanja dece, i rekao" "6sput, idu&e godine ima&e sina", ta biste rekliH %mali biste dve opcije. Nakon to bi posetili optu bolnicu, tamo bi vam rekli" "(ojim se da imam loe vesti a vas. Cama je nemogu&e imati decu. Kod vas je taj period proao." 9li (og ka5e da ho&eteG Cerujete li toH +a li je 9vram verovao da bi Bara mogla dobiti dete poto je bila prela dob raanjaH Cera je verovanje u nemogu&eG <odine !7E!. prodavao sam knjige da bih pla&ao kolarinu na koled5u, u gradu vanom Kiruna, !;? milja severno od 9rktikog Kruga u Jvedskoj. -o je jedino mesto gde sam otkrio vie komaraca nego u 9$rici. Bvugde je bilo komaraca, i onih velikihG Jest sedmica sunce nikad ne ala i i a hori onta. @ni to ovu " emlja pono&nog sunca." -ako smo prvog vikenda moj prijatelj 'ohn, koji je bio stareina, i ja, ekali da vidimo koliko &e se nisko sunce spustiti. 8nali smo i kalendara da bi trebalo biti na najni5oj taki petnaest minuta posle pono&i. Mekali smo i ono se spustilo do najni5e take u pono& prema mom satu. 8atim sam $otogra$isao sunce ajedno sa mojim asovnikom u pono&. Kasnije sam ovaj slajd poka ao a$rikoj bra&i na ekvatoru, gde sunce dokom itave godine ala i u !3"!;. 'edan starac koji nikad nije bio u koli, koji nije nao itati ili pisati, doao je i rekao mi" "Koga pokuava da pravariH 8namo ta si uradioG Namestio si asovnik na !0 sati i onda $otogra$isao sunceG Bklonite tu glupostG" +a sam imao novca, kupio bih mu kartu i poslao ga u Kirunu da to vidi svojim oima i ka ao bih" "+akle, ta misliteH" 9 on bi rekao" "6 pravu steG" (og vam ka5e da u 4ristu nikad niste sagreili ili da iskoristimo misao i knjige ",ut 4ristu" =str. E0> da kad prihvatate 4rista, (og gleda na vas kao da nikad niste sagreili. Cerujete li to ili ka5ete" "Nisam dovoljno dobarG Ne ose&am se pravednoH" (og ka5e" "Nema ve e ta ose&e. Ka5em ti da si pravedan u mom BinuG" 9 vi ka5ete" "+obro." Bara se smejala kad je aneo rekao 9vramu" "Blede&e godine 5ena &e ti imati sina." (og mo5e uiniti nemogu&e i @n je uinio nemogu&e u %susu 4ristu. 2. Nije dovoljno prosto mentalno pristajanje u istinu. ,otrebna je pokornost srca. *va nekoliko tekstova. 6 uvodu Rimljanima, ,avle to i nosi u Rimljanima !";. Nakon pojanjenja o %susu 4ristu, Binu (o5jem i Binu ovejem, on ka5e da se ovoj poruci mora pokoravati, "u pokornosti verom." 8atim u Rimljanima E"!#, govore&i o hri&anima u Rimu, on ka5e" "4vala dakle (ogu to iako ste bili robovi grehu, ipak posluaste i srca tu nauku kojoj se predadoste" =NK'C>. 4ri&ani u Rimu su verovali, pokorili se jevanelju. 8atim u poglavlju !?"!E, obra&aju&i se 'evrejima, jevrejskoj naciji koju je voleo, ali koja je okrenula lea %susu 4ristu, on ka5e" "@ni svi ne posluae jevanelja." -ako Rimljani, spasenje je vae: vi posluaste jevanelje. 'evreji, ne sramotite (oga. 6 4ristu vi imate pravednost, ali vi ne posluaste jevanelje i to ne ato to ga niste uliG Muli ste ga, ali kao to je %saija ka ao" "Ko verova naem propovedanjuH" Bluati jevanelje ne nai initi neto. -o nai pokoriti volju istini kao to je u 4ristu. (og nas stavlja u 4rista i nanovo ispisuje nau istoriju. 8ato to smo grenici, bilo je neto bitno to se moralo dogoditi, a to je da smo vi i ja morali umretiG ",lata a greh je smrt." %sus nije doao da i meni smrtnu ka nu. @n je doao da je ispuni, i u 4ristu, ona je ispunjenaG 'er, u 4ristovoj smrti, nije samo jedan ovek umro umesto svih ljudi. 6 4ristu su svi ljudi umrli u jednom MovekuG -o je istinska nauka o ameni. 0. Korin&anima ;"!1" "Kad 'edan umre, svi umree." ,okoravati se jevanelju je ka ati s ,avlom u <alatima 0"0?" "Ra apeh se sa 4ristom, pa ipak jo 5ivim. Ne, to vie ne 5ivim ja, ve& je 4ristos koji 5ivi u meni: a to sad 5ivim, 5ivim verom u Bina (o5jega, koji me ljubi, i predade sebe a mene."
02
Kad smo shvatili istinsko naenje vere, plod je uvek svetost 5ivota, jer 4ristos je isti jue, danas i auvek. Aivotom koji je 5iveo pre 0??? godina, @n mo5e 5iveti u vama. 9li to @n ne ini da vam pru5i sigurnost ili vas spase, ve& kao doka pravednosti ili opravdanosti verom. ,okornost jevanelju je ka ati" "Ne ja, ve& 4ristos." @va pravednost je e$ektivna samo kro veru, ne kro veru plus dela. +a, kro veru koja radi, ali nikad plus rad. ,avle nastavlja u Rimljanima 2"00, poslednji deo" "'er nema ra like =i meu 'evrejina i ne naboca> jer svi sagreie i i gubili su slavu (o5ju." Re "greh" nai promaiti cilj, stoga ova re "greh" nai ispustiti slavu (o5ju. ,avle daje dve konstantacije u Rimljanima 2"02. ,rva je u prolom istorijskom vremenu. @n koristi ono to se na grkom ove aorist, neto to se jednom i a svagda desilo u prolosti. "Bvi sagreie." @n ovde ne odgovara na pitanje kad su svi sagreili, ali to ini u Rimljanima ;. +etaljno &emo to obraditi u Rimljanima ;, ali odgovor je da su svi sagreili u 9damu. @n koristi istu $ra u u aoristu u Rimljanima ;"!0" "Bmrt doe na sve, jer svi sagreie." /eutim, ,avle ka5e u Rimljanima 2"02" ",ored toga, mi sada neprekidno ostajemo be slave (o5je." +rugi iska je u sadanjem vremenu. -ako ne samo to smo sagreili u 9damu, ve&, pored toga, jo greimo. +akle, be ob ira posmatrali svoje naslee, ili gledali na ono to inimo, nema ra like i meu 'evreja i ne nabo5aca, niko od nas nije kvali$ikovan a nebo. 'edini nain na koji vi i ja mo5emo sti&i u carstvo (o5je je kro pravednost verom, pravednost (o5ju koja nam dola i verom. -o vie nije obe&anje, to je realnost. @no postaje nae samo kro veru. Naa nada je utemeljena ni na em drugom do na %susu 4ristu i Njegovoj pravednosti. 8ato mo5emo imati naduG 8ato ne moram ostati na podu svaki put kad me sotona obori. 6 4ristu, (og nas gleda savreno i potpuno opravdane. % tog polo5aja mi hodimo hri&anskim 5ivotom sa nadom i sigurnosti, a sve dok se brinemo a svoju venu sigurnost, nikad ne mo5emo slu5iti (ogu i istih pobuda, osloboeni svoga ja. (og 5eli da mu slu5imo be sebinih motiva. /i to ne mo5emo initi ukoliko nas @n prvo ne oslobodi straha od vene smrti. @n je to uinio u opravdanju verom. 8ato je krajnje va5no da shvatimo ta ,avle pokuava da nam ka5e. Neka nas (og blagoslovi da, poto nas je akon u&utkao, mo5emo re&i" "9li sada pravednost (o5ja." ;e!"o poglavlje Legal#o oprav%a#je 'Ri(lja#i(a 2*3<+3=6 Rimljanima 2"01D0E otkri&emo da se ,avle bavi jednom krajnje va5nom istinom. 6 01. stihu ,avle nas upu&uje na tri injenice ve ane a pravednost (o5ju koju nam je sada uinio dostupnom kro svog Bina %susa 4rista. !. @tkri&emo da nas pravednost (o5ja opravdava. ,rva istina koju i nosi 01. stih je da nas pravednost (o5ja opravdava. ,otrebno je da namo ta ,avle podra umeva pod reju "opravdati" jer je to jedna od kljunih rei u Novom 8avetu. @va re "opravdati" prvenstveno je imala legalnu = akonsku> konotaciju: to je temin koji se koristio u sudstvu i meu pravnicima. -reba s ovim da budemo naisto, jer postoje neki nai naunici koji 5ele negirati to akonsko naenje. Kako to jedan od njih ka5e, ta re samo nai "postaviti prave," ali ako u mete re "opravdan" u Novom avetu i prevedete je ili amenite a re "postaviti prave" otkri&ete da to na nekim mestima daje dobar smisao, a na nekim ne. Ci ne mo5ete ograniiti re "opravdan" da prosto nai "postaviti prave." Ra log a ovo je to to, kao to &emo videti u 0;. i 0E. stihu, postoje neki, =to se aelo meu liberalnim teolo ima>, koji ne 5ele prihvatiti legalan okvir pomirenja. 9li re "opravdan" prvenstveno ima legalnu de$iniciju. ,rimer kako se ova re upotrebljavala u ,ismu nala imo u ,onovljenom akonu. -o je savet koji je (og dao % railju preko /ojsija dok ih je pripremao da budu teokratski ustrojeni u 4ananskoj emlji. (og daje ovakvo uputstvo ato to je @n u teokratiji ne samo njihov
01
duhovni voa, ve& i politiki. ;. /ojsijeva ;"0! ka5e" "9ko nastane raspra ili sukob meu ljudima i oni dou na sud = apa ite da dola e na sud: to je pitanje akona> neka im sudije sude i opravdaju pravog." ,ravedni su opravdani, a li osueni. @ve dve rei "opravdati" i "osuditi" su akonski termini, to su termini koji se koriste u ve i sa pravom: i kad potujete akon, on vas opravdava ili u protivnom osuuje. 'o jedan primer nala imo u !. Karevima 3"20" "-i uj sa neba, radi i sudi =ovo je molitva (ogu da uje i sudi> svojim slugama, osuuju&i log, i obra&aju&i mu put na njegovu glavu, i opravdaj pravog daju&i mu prema njegovoj pravednosti." 8apa ite akonski okvir ovih rei. 6 Rimljanima 2"01, pravednost nas opravdava. -o nai da one koji veruju u 4rista, =00. stih govori o pravednosti verom> one koji prihvataju 4ristovu pravednost kro veru, (og proglaava ili gleda na njih kao da su pravedni. Neki &e re&i" "Ne ose&am se pravedan. Nisam pravedan" i u pravu su u oba podruja. (og nas ne proglaava pravednim ato to smo pravedni. (og nas proglaava pravednim bog svoje pravednosti. @vde se radi o (o5joj pravednosti u %susu 4ristu. (o5ja pravednost nas opravdava. @vo je neto vrlo naajno jer nam je ,avle u Rimljanima 2"!7 upravo ka ao da je prema akonu itav svet kriv pred (ogom. -o nai da nas (o5ji akon osuuje ali dola i pravednost (o5ja i opravdava nas. Neto to je va5no u Rimljanima 2"01 je da je re "opravdan" u sadanjem vremenu L "budu&i opravdan." ,avle ne ka5e da &e nas (og opravdati jednom u budu&nosti: on ka5e da ste sada, u sadanjem vremenu, opravdani bog iskupljenja koje je u 4ristu. @dgovor ta to nai a nekog stajati opravdan pred (ogom nala i se u reima naeg <ospoda %susa 4rista u 'ovanu ;. 6 'ovanu 2"!#, %sus ka5e Nikodimu da je (og poslao svog Bina ne da nas osudi ve& da bi se mogli spasti kro a nj. 8apa ite kako je to istaknuto u NK'C (ibliji reima "najsigurnije", to je ono " aista, aista," garancija u 'ovanu ;"01" "6veravam vas =ovo su 4ristove rei>, da svaki koji slua /oju re i veruje @nome koji me poslao ima veni 5ivot, =ne ima&e, nego ve& ima veni 5ivot> i ne&e do&i na sud =ili ne&e do&i pod osudu> ve& je preao i smrti u 5ivot." +a, sami po sebi stojimo osueni na smrt, ali u 4ristu smo preli i osude na smrt na opravdanje na 5ivot. !. ,rva stvar u Rimljanima 2"01 je da L u sadanjoj situaciji, momentu kad verujete, pravednost (o5ja u 4ristu postaje a vas e$ektivna i vi ste preli i smrti u 5ivot: vi ste sada opravdani. 0. 6 Rimljanima 2"01, ovo opravdanje nam dola i ne ato to smo dali neki novac ili to smo negde ili na hodoa&e. @no nam dola i slobodno, "budu&i =da smo> opravdani abadava." -a re nai "besplatno, be cene" kao to stoji u %saiji ;;. -o je vie nego slobodan dar. -o je "opravdanje abadava Njegovom milo&u." % ra "Njegovom milo&u" daje vrlo odreeno naenje rei "slobodno = abadava>." Re "milost" poput rei "opravdan" je takoe va5na u Novom avetu. 6obiajeno naenje milosti se objanjava kao ne aslu5ena naklonost. /o5emo je detaljnije objasniti jednim primerom. Recimo da je jedan moj prijatelj na slu5benom putu i ja sam upo nat s tim, pa u njegovom odsustvu doem i istuem mu 5enu ostavivi je u modricama dok dete plae. 8atim u mem sekiru i polomim mu nametaj, polupam televi or, ostavim a sobom pusto i odem. /oj prijatelj se onda vrati s puta i vidi 5enu na podu svu u modricama, pretuenu, da krvari i ka5e" "Jta se dogodiloH +a nije bio emljotresH" 9 ona ka5e" "Ne, to je uradio tvoj prijatelj." % moj prijatelj ula i u auto 5ure&i k meni, prekorauje do voljenu br inu i dola i u ku&u. 'a ga gledam sa pro ora sa rukama i a lea i ka5em sebi" "/o5da ima revolver i dola i da me ubije a ono to sam uinio." % ka5em sebi" "+a li da pobegnem ili ostanem" ili ka5em "Ne, bi&u kukavica ako pobegnem. ,okua&u da ga ra oru5am pre nego me ubije." % tako pola im i otvaram vrata gledaju&i ga, a on ka5e" ",rijatelju, ato si to uinioH 'a sam ti prijatelj." Nemam odgovor, a on vadi ruke i a lea i dok ja oekujem revolver, pru5a mi ek na !.???.??? 6BPG +akle, to je milost. *vo naeg sluaja" mi smo ra apeli Bina (o5jeg, a (og nam oprata. Jta je 4ristos uinio na krstuH @n je ka ao" "@e, oprosti im." +akle, to je milost. /ilost nije samo biti blagonaklon prema nekome: to je biti naklonjen nekome ko te mr i, nekom ko ti je neprijatelj. Rimljanima ;"!?" "+ok
0;
bijasmo neprijatelji pomirismo se sa (ogom smr&u Njegovog Bina." -o je milost. 8bog toga je jevanelje be uslovno dobra vest. (og ne ka5e" ",rvo se popravi i promeni svoje puteve i opravda&u te." @n nas opravdava ne samo slobodno ve& i svojom milo&u. 2. 6 Rimljanima 2"01 itamo da smo ne samo slobodno i milostivo opravdani, ve& i da je to opravdanje "kro otkupljenje koje je u %susu 4ristu." @vde se stvaranje i otkupljenje dru5uju, jer je isti %sus koji nas je stvorio i %sus koji nas je otkupio, ali postoji i ra lika. Bve to je (og morao uiniti da stvori ovaj svet bilo je jednostavno ree, apovedi. Bve to je (og morao uraditi bilo je da ka5e" "Neka bude svetlost" i bi svetlost, ato to je dah (o5ji, re (o5ja mo&, energija. @n mo5e stvoriti neto i nita i sve to je (og morao uiniti bilo je da ka5e re i to se bilo. Naravno da je to mogao uiniti i a nas. (og nije morao da nas oblikuje od praha i udahne nam dah 5ivota, mogao nas je stvoriti jednostavno apove&u. 'edini ra log ato nas je stvorio od praha emaljskoga je ato to je nao, kro svoje nanje, da bi mogli sagreiti i da bi nas greh u oholio pa nas je namerno nainio od blata da bi se nakon pada podsetili ko smo. Kad samo bili u 9$rici, otkrili samo da re a blato ili prainu ima neke neobine sinonime. Na primer, u 6gandi re a prainu ili blato je "$u$u:" to je ono od ega smo vi i ja nainjeni. 6 *tiopiji, re a blato je "cushasha." -o je ono to smo mi i (og je nao da nam je potrebno podse&anje da je naa slava lepa kao praina emaljska. 9li kad je dolo do otkupljenja (og nas nije mogao spasti prosto apove&u. (og nije mogao re&i" "Colim ove drage ljude. 8nam da su pogreili: prekrili su moj akon ali ja sam (og i niko nije i nad mene, mogu uiniti to ho&u. Colim ih i ato objavljujem da im se oprata. @ni su opravdani jednostavno ato to ih volim." (og to nije mogao uiniti ato to @n nije samo ljubav, @n je pravedan (og. @n nas nije mogao iskupiti: nije nas mogao opravdati, premo&uju&i svoj akon, jer Njegov akon ka5e da dua koja grei mora umreti a (og mora biti dosledan svojoj rei, u protivnom sam bi bio nepravedan (og. Kad mi policajac oprosti bog prekoraenja br ine, on ini nepravdu jer nije dobrovoljac da plati ka nu. @n vam mo5e oprostiti ispriavaju&i vas jer je grean ovek, ali (og ne mo5e. @n je svet (og, pravedan (og. @n ne mo5e prosto apovediti i re&i" "Colim vas i ato vam opratam." @pravdanje verom je slobodno vama i meni ali je (ogu veoma skupo. Kad bi (og danas svakom od nas dao po milion dolara, to ga ne bi nita kotalo jer @n mo5e stvoriti lato i stena. @n mo5e jednostavno re&i re i kamenje obratiti u lato, Njemu to nije problem. 9li, kad nam je dao svog jedinorodnog Bina, dao nam je neto to nije mogao ameniti. @n nam je dao svog jedinorodnog Bina i daju&i Njega dao nam je sebe. Ra log a pretresanje ovog pitanja je to danas postoje mnogi ljudi koji misle i ue da (og nije morao poslati svog Bina, i da 4ristos nije morao umreti na krstu da nas opravda. @n je to uinio jer je 5eleo uticati na nas. @vo uenje je po nato kao "-eorija moralnog uticaja." <odinama je postojalo mnogo teorija u 4ri&anskoj crkvi ve ano a otkupljenje. ,ostoji "-eorija satis$aksije," "-eorija o otkupnini," "6pravna teorija" i "-eorija moralnog uticaja." @va "-eorija moralnog uticaja" pojavila se u !1. i !;. veku. Bvaka teorija ka5e da je to ispravno naenje otkupljenja, ali otkupljenje je isuvie velik dogaaj da bi se sveo u samo teoretski okvir. 6 stvari, nikad ne&emo mo&i shvatiti sve tajne iskupljenja sve dok ne odemo na nebo. ,rovodi&emo venost dive&i se i ra matraju&i iskupljenje. Bvaka od ovih teorija sadr5i jedan aspekt istine, ali postaje pogrena kad odrie drugi aspekt. Nema nita pogreno u uenju "-eorije moralnog uticaja." -ano je da je 4ristova smrt na krstu demonstrirala (o5je ljubav koja treba i osnova promeniti moj stav prema (ogu. Nema niig loeg u tome: to je tano ali i pogreno bog onoga to se porie. Najve&i deo jeresi u 4ri&anskoj crkvi nisu pogrena uenja ve& gree u onom to odriu i svako ko odrie akonsku okosnicu otkupljenja ini nepravdu prema (ogu. (og nas nije mogao prosto spasti ato to nas je voleo. (o5ja ljubav i pravednost morale su se sresti i to se dogodilo na krstu. Bamo na
0E
krstu (og je postao legalno pravedan opravdavaju&i nas i to je ono o emu se govori u Rimljanima 2"0; i 0E" "Kojega postavi (og oi&enjem Njegovom krvlju, kro veru, da poka5e Njegovu pravednost, =ili pravdu> jer, u svom podnoenju (og je preao preko greha koji su ranije poinjeni da poka5e u sadanje vreme svoju pravednost, da bi mogao biti pravedan i koji pravda onoga koji ima veru u %susa." 6 Rimljanima 2"01, reeno nam je da smo opravdani abadava, ali kro otkupljenje koje je u 4ristu %susu. Re "otkupljenje" nai biti otkupljen ispod neega to nas dr5i. Na primer, ako itate Novi avet otkri&ete da smo otkupljeni od avola. 'evrejima 0"!1,!; ka5e da smo otkupljeni od smrti, ! Korin&anima !;";E,;# da smo otkupljeni od greha, Rimljanima E"00 u kontekstu ovoga to ,avle govori, da smo otkupljeni od prokletstva akona. ,avle koristi slian argument u <alatima 2"!?. 8apa ite jasan iska Bvetog pisma" "'er svi koji su od dela akona =tj. svi koji pokuavaju adobiti nebo sopstvenom pravedno&u, koja je ono to podra umevaju "dela akona">, su pod prokletstvom." 8akon &e vas prokleti. 9li, ato vas akon proklinje ako pokuavate oti&i na nebo pomo&u svojih delaH "'er je pisano" ,roklet da je svaki koji ne ostane u svemu to je pisano u knji i akona, da i vrava." +akle, pitanje je" "+a li ste se detaljno dr5ali akona, neprekidno otkada ste roeniH" 9ko niste, onda ste pod prokletstvom. 8akon tako ka5e. (og nije mogao aobi&i ovo prokletstvo ato to je pravedan (og: @n je svet (og. 6 <alatima 2"!2 itamo dobre vesti o spasenju" "4ristos nas je = apa ite prolo vreme> iskupio od prokletstva akona, postavi kletva a nas." ,ostoje tri glavne istine koje otkrivaju krst" !. Krst poka uje da je sotona la5ov i ubica i da je ljudsko srce u5asno lo. -reba to da namo. 'ovan 3"11. 0. Krst poka uje (o5ju ljubav. Rimljanima ;"3. 2. Krst poka uje (o5ju pravdu. Kro 4ristov krst (og je pravedan u opravdanju grenika. @n nas je iskupio, otkupio nas i i veo na slobodu. Kad sam bio u 9$rici, imao sam a saradnika jednog amerikog crnca, i ajedno smo radili u @deljenju a propovednike. (io je dobar ovek i dok smo radili esto bi mi priao jednu priu koja mu je neto naila jer je govorila o ropstvu. ,ria je bila o jednom oveku, stasitom, sna5nom robu. (io je prodat u ovoj emlji pre mnogo godina na jednoj aukciji i aukcionar ga je najavio kao "sna5nog, sposobnog mladi&a od kojeg se mo5e mnogo oekivati" i pre nego je iko mogao ponuditi cenu, on je otvorio usta i rekao" "Ne&u da radim." 9ukcionar mu je rekao da &uti. Kena je sve vie rasla, a jedan ovek u po adini je prihvatao, odbijaju&i da se povue. ,odi ao je sve vie dok mu konano vie niko nije mogao konkurisati i na kraju je aukcionar rekao" "@n je sasvim vaG" Movek je istupio sa novcem, predao ga aukcionaru a ovaj njemu kljueve od okova. +ok ga je novi vlasnik povlaio a sobom, rob je poeo gunati" "Ne&u raditi a vas," a vlasnik je samo &utao odvode&i ga i gomile. 6 eo je klju, skinuo okove sa njegovih ruku i nogu i rekao" "+akle, robe, vie nisi rob. -i si slobodan ovek, mo5e i&i gde ho&e. Bvet je tvojG" Rob nije nao kako da reaguje. (io je tako apanjen ovim da je pao na kolena i rekao robovlasniku koji ga je kupio" "Radi&u a vas do kraja svog 5ivotaG" -o je odnos koji mi moramo imati prema 4ristu. 4ristos nas nije kupio da bi nas koristio: @n nas je kupio i iskupio da bi mogli deliti Njegov presto i sudelovati u Njegovom carstvu i svim radostima neba. 8a nas je to slobodno, ali Njega je veoma kotalo. 6 Rimljanima 2"0; imaju dve rei a prouavanje. ,rva je "umirenje." -o je re koja je u rokovala beskrajne probleme u ovom sukobu oko otkupljenja. -a re dola i od grke rei "hilasterion" a slina imenica je upotrebljana u !. 'ovanovoj 0"0 i !. 'ovanovoj 1"!?. "4ilasmos" i ekvivalentan glagol "hilaskomai" nala imo u 'evrejima 0"!#. 6 novo avetnim vremenima, u paganskim obiajima i religiji ova re se koristila ve ano a 5rtve koje bi pagani prinosili da umire svoje gnevne bogove. Re "umiriti" nai primiriti nekoga ko je ljut na vas. -o je proisteklo i ideje
0#
da je bog gnjevan sudija spreman da nas ka ni ukoliko neko ne utia njegov gnjev pa %sus pretpostavimo ka5e" "(o5e, molim te ne ljuti se na ove jadne ljude, ja &u umreti umesto njih" i (og bude adovoljan. -o nikad nije cilj umirenja u Novom avetu. !. 6 paganskoj kulturi, uvek je neka osoba, ljudsko bi&e, bila ta koja je prinosila 5rtvu da umiri ljutitog boga. 6 jevanelju, nije ovek taj koji je prineo 5rtvu, sam (og je ponudio sebe a 5rtvu. ,ostoji ogromna ra lika i meu paganstva i hri&anstva. 0. 6 paganskoj kulturi, svetenik nikad nije prinosio sebe, prinosio je 5ivotinju, plodove ili neki mineral, ponekad i bebe, ali nikad sebe. 9li, u 'evanelju, (og ne samo to prinosi 5rtvu, ve& nudi sebe a nae grehe. @va re se koristila u Btarom avetu a presto milsoti koji je bio nad kovegom aveta i u Levitskoj knji i !E"!;,!E i 'evrejima 7"; gde se koriste ove rei, apa ite da re "umirenje" jednostavno nai da su kro 4ristovu krv nai gresi okajani, poniteni ili u eti. +rugim reima, (og je u eo nae grehe, nau krivicu i ka nu koja je prati, kro 4ristovu krv i to nas dovodi do druge rei. 6 Novom avetu re "krv" ne nai 4ristova krv u terminima doslovne krvi koja je tekla Njegovim venama. Re "krv" je simbol, koristi se kao tip koji uka uje na istinu, a u Btarom avetu, krv simboli uje 5ivot. Levitska !#"!!" "Aivot tela je u krvi i prolio sam ovu krv na oltaru radi pomirenja vaih greha." !. Krv nai 5ivot. ,roliti krv nai 5ivot koji je polo5en na smrt. %sus je umro na krstu, ali @n nije umro prvom smr&u. 'evrejima 0"7 nam ka5e da je milo&u (o5jom, %sus okusio smrt a svakog oveka. @ito je da @n nije mogao okusiti prvu smrt a svakog oveka i prostog ra loga to vernici koji su prihvatili 4rista i stoje opravdani i dalje moraju umirati prvom smr&u, ali nikad ne&e umreti drugom smr&u =@tkrivenje 0?"E>, jer postoji @naj koji je okusio drugu smrt a nas. Na krstu je %sus bio voljan re&i " bogom" 5ivotu, ne a tri dana, u tome ne bi bilo 5rtve, @n je hteo auvek re&i bogom 5ivotu da bi mi mogli 5iveti na Njegovom mestu. -o je bila namera na krstu. -o je (o5ja ljubav i to umirenje, ta krv, koja je prolivena a nas adovoljila je akon jer akon ka5e da dua koja grei prema njemu mora umreti. /i ne smemo odbacivati legalan okvir pomirenja. %sus nas nije mogao spasti i van krsta. ",ravda ahteva ne samo puko opratanje greha, ve& i i vrenje smrtne ka ne. (og je, u daru svog jedinorodnog Bina, ispunio oba ova ahteva. 6mrevi umesto oveka, 4ristos je iscrpio ka nu =to nai da je svaki greh koji ste poinili ili &ete poiniti do smrti ve& pokriven na krstu, pla&en> i obe bedio oprotaj" =The Bible Commentary VI, str. !?77). 'evrejima 7"00 ka5e da, prema akonu, ne mo5e biti oprotenja be prolivanja krvi. "4ristova smrt objavljuje pravdu @evog akona u ka5njavanju prestupnika, u tome to je @n sam pristao da podnese akonsku ka nu da bi spasao pale ljude od njegovog prokletstva" =Testimonies II, str. 0?!). -o je novo avetno naenje umirenja. Nedavno mi je jedan od naih naunika rekao kako nije verovao u legalan okvir pomirenja. ,itao sam "Jta je sa Rimljanima 2"0;,0EH" a on je rekao" "8ato ne itate taj tekst u Novoj *ngleskoj (iblijiH" Na nesre&u nisam imao tu (ibliju kod sebe pa sam ga itao kad sam doao ku&i i nisam nao ta je mislio jer Nova *ngleska (iblija brani legalni okvir vie od K'C (iblijeG @na ka5e da je 4ristova smrt demonstrirala pravdu (o5ju. Re "pravda" se pominje dva puta. Rimljanima 2"0;, drugi deo" "(og je postavio 4rista da bude na presto milosti, nae okajanje kro Njegovu smrt =krv>, sve dok u to verujemo, da bi poka ao svoju pravdu, =u K'C (ibliji stoji pravednost> jer u Njegovom trpljenju (og je preao preko greha koje smo ranije poinili." @vu poslednju $ra u su mnogi pogreno interpretirali. ,avle ovde ne ka5e da kad prihvatate 4rista @n vam oprata prole grehe. 8amisao da je opravdanje samo oprotenje prolih greha je nebiblijska. -o je jeres ato to vas ostavlja u nesigurnosti: jer kad bi bilo tako, svaki put kad pogreite to nai da postajete neopravdani dok se ne pokajete. -ada ste na klackalici, u 4ristu i i van Njega. -akav 5ivot proi vodi jadne hri&ane u (o5jem domuG
03
/i 5ivimo pod kiobranom 4ristovog opravdanja. -o ne nai da mi mo5emo prikrivati greh kao to &emo videti kad doemo do Rimljanima E. /i ne smemo aklanjati greh pod opravdanjem verom. 9li ta ,avle misli kad ka5e da je u prolosti (og prevideo grehe koji su ranije poinjeniH *vo ta ,avle ka5e, a kontekst to podr5ava" Re "proli" se ovde odnosi pre nego je %sus prolio svoju krv, pre samog krsta. (og je oprostio greh, ali @n nije mogao oprostiti greh na pravedan nain. @n ga je oprostio i svoje trpeljivosti, i strpljenja, i dobrote, ali ne i i pravednosti jer Njegov akon ka5e da ne mo5e biti oprotenja be prolivanja krvi a prolivanje june&e, jarije i jagnje&e krvi to nije moglo leglno obaviti. -o je ono to i nosi poslanica 'evrejima, posebno 7. i !?. poglavlje. 9li u Rimljanima 2"0E se ka5e" "da poka5e u sadanje vreme." @d krsta, (og vie nije nepravedan. @n je pravedan u opratanju greniku. -o je legalno opravdanje, u najnanju ruku jedno naenje legalnog opravdanja. +rugim reima, od krsta, (og je apsolutno pravedan pred svojim akonom u opratanju nama i to je ono to ,avle misli u 2!. stihu. +a li mimoila ite akon propovedaju&i opravdanje veromH +a li ova doktrina o opravdanju verom ponitava akonH ,avle ka5e" "NeG" @na u di5e akon jer u 4ristu, u Njegovom 5ivotu i smrti, (og je legalno pravedan u opravdanju vernika. ,red (o5jim akonom vi i ja stojimo savreno opravdani u 4ristu a (og u di5e svoj akon ine&i tako. (og ne ide protiv svog akona: akon i (og su usklaeni u opravdanju vernika i to je ono to ,avle ka5e" "da poka5e u sadanje vreme svoju pravdu da bi sam mogao biti pravedan i koji pravda onog koji ima veru u %susa." Iavo je mogao, pre krsta, uperiti prst u (oga i re&i" "-i nema prava u eti ove ljude na nebo. @ni su greniciG" 9li od krsta, avolu su apuena usta i (og &e mu ka ati" ",rekorevam te. Nije li ovo grana istrgnuta i ognjaH" +a, po prirodi i delima mi pripadamo ognjenom je eru: to je mesto gde sami po sebi pripadamo. 9li, %sus nas je istrgao i ognja i opravdao nas i sada stoji s desne strane @ca, ne da moli pred (ogom, ve& da astupa to opravdanje pred optu5bama Botone i @n je pravedan u tome. Bvrha istra5nog suda nije da otkrije da li aslu5ujete nebo ili ne: niko od nas ne aslu5uje nebo: spaseni smo milo&i. 8bog naeg opravdanja u 4ristu ono se mora odbraniti pre nego poemo na nebo. Na istra5nom sudu, %sus &e braniti nae opravdanje i odbraniti ga. @n &e re&i Botoni" "-i nema prava da ih optu5uje, jer su prihvatili /ene i 'a sam njihovo pomirenje. 8ato te ukoravam." @n &e se okrenuti nama i ka ati" "6ite u carstvo @ca mojega koje je pripremljeno a vas od osnivanja sveta." ,ravednost (o5ja a nas nai slede&e" !. Ci ste sada opravdani. 0. Ci ste slobodno opravdani. 2. (og je pravedan opravdavaju&i vas. ,otrebno je da to shvatimo, jer svetu je oajniki potrebno sa nanje da je (og pravedan u opravdanju grenika i da smo u 4ristu potpuno spaseni. @vo je poruka koju trebamo propovedati svetu koji umire. Neka nam (og pomogne da ra umemo ta je sutina ove poruke i atim da i aemo sa njom u svet i ka5emo ljudima be uslovno dobre vesti. Neka nas (og blagoslovi da po namo istinu i istina nas i bavi. Se%(o poglavlje >ako# i Jeva#$elje 'Ri(lja#i(a 2*3,+2)6 ovom veoma va5nom odlomku Rimljanima 2"0!D2!, ,avle nas uvodi i de$inie be uslovno dobre vesti spasenja u (o5jem Binu, %susu 4ristu. +ok akljuujemo ovaj pasus, postoje nekoliko va5nih injenica koje moramo stalno imati na umu" !. 9postol ,avle de$inie 'evanelje kao pravednost (o5ju. Nikad nemojte aboraviti da je jevanelje pravednost (o5ja. ,od ovim ,avle podra umeva da je pravednost o kojoj je ovde re sasvim od (oga. @n je planirao i @n je ispunio u svom Binu %susu 4ristu. Rimljanima 2"0!.
07
0. @va pravednost postaje e$ektivna u 5ivotu svakog ljudskog bi&a, jedino kro veru. /i je ne mo5emo araditi svojim dobrim delima i ne mo5emo je kupiti novcem. @na je naa samo verom, i stoga se ove opravdanje verom, najve&e Luterovo otkri&e kad se oslobodio robovanja legali mu. Rimljanima 2"00. 2. @va pravednost (o5ja nas opravdava, kvali$ikuje a nebo, a 5ivot sada i na sudu. Legalno, mi stojimo opravdani u 4ristu. Rimljanima 2"01. 6 istom stihu ,avle nam poinje objanjavati da je ova pravednost koja nas opravdava i livena slobodno i milostivo na nas. /i je ne aslu5ujemo. Ne mo5emo je araditi. Nita nas ne kota. 1. 8atim u Rimljanima 2"0; i 0E, ,avle poka uje da je (og pravedan, @n je legalno pravedan opravdavaju&i nas grenike bog iskupljenja koje je u 4ristu %susu. 8bog krsta (og nas mo5e legalno kvali$ikovati a nebo. -o je neto krajnje va5no. 6 'evrejima 7"00 apostol ,avle, piu&i jevrejskim hri&anima, vrlo pojanjava to pitanje" "% prema akonu, skoro sve se isti krvlju, a be prolivanja krvi nema oprotenja." (og nam mo5e legalno oprostiti bog otkupljenja koje je u 4ristu. Rimljanima 2"0#" "<de je dakle hvalaH" 'evanelje ne ostavlja nimalo mesta a hvalisanje. ,avlov odgovor je" "%skljuena je." Ra log a to je" ",oto naa dela ne doprinose ni jednu jotu (o5joj pravednosti koja nas opravdava, i poto nam pravednost (o5ja dola i jedino kro veru, nema mesta a ljudsko hvalisanje." +akle ima mesta a hvalisanje, ali ne a ljudsko hvalisanje. ,avle daje slian iska u !. Korin&anima !"2?,2!, ali tamo on ka5e" ",ostoji potreba a hvalisanjem" i postavlja to na drugi nain. 6 2?. stihu ,avle objanjava da je naa nada u 4ristu, a ta nada nam je dola kro (oga" "9li od Njega =tj. (oga> ste u 4ristu %susu, koji postade a vas mudrost od (oga i pravednost, i posve&enje, i otkupljenje." 8atim, citiraju&i Btari 8avet ka5e" "@naj ko se hvali neka se hvali u <ospodu." +a, ima mesta a hvalisanje, ali nae hvalisanje mora biti u %susu 4ristu. 6 nama nema hvale. ,avle ka5e" "Nema mesta a ljudski ponos, nema mesta a ljudsko ra metanje u jevanelju naeg <ospoda %susa 4rista, jer to je sasvim (o5je delo." 8atim u Rimljanima 2"07,2?, ,avle nastavlja i ka5e da je ova istina o opravdanju verom jednako primenjiva na 'evreje i na ne naboce. 9li pre nego to prouimo pogledajmo 03. stih koji je akljuak celog pasusa. -o je kljuni tekst njegovog doka ivanja koje je poelo u 0!. stihu. "Btoga akljuujemo da se ovek opravdava verom =proglaava se pravedan verom, rauna se pravedan verom> be dela akona." Nae dr5anje akona ne doprinosi ni jednu jotu pravednosti koja nas opravdava. @na je sasvim od (oga. 9 ova istina, ka5e ,avle, primenjiva je na 'evreje kao i na ne naboce. (og nema jedan nain spasenja a 'evreje, a ne naboce spasava na drugi nain. Bvi ljudi, od 9dama do poslednje osobe, spaseni su kro pravednost (o5ju u 4ristu %susu, a ovo postaje e$ektivno jedino verom. @va istina je danas va5na, jer postoje mnogi koji bi hteli podeliti (o5je postupanje sa oveanstvom u odeljke. (og nije na jedan nain spasao 9vrama, na drugi /ojsija, a na slede&i nain novo avetni narod. @d poetka do kraja mi se spasvamo 4ristovom pravedno&u koja je samo kro veru. (og ima samo jedan nain spasavanja 'evreja i ne nabo5aca i (og ima samo jedan nain spasavanja oveka u staro avetnom i novo avetnom periodu. 'edina ra lika je to to se u staro avetnom periodu ovek spasavao verom u obe&anje. 6 novo avetnom periodu mi se spasavamo stvarno&u tog obe&anja koje je u %susu 4ristu. 9li u oba sluaja verom u ono to je (og obe&ao i ono to je (og ispunio. ,avle shvata da je nemogu&e propovedati i uiti da se opravdavamo verom be dela akona ukoliko, uslovno reeno, ne proemo kro oganj. Bvugde na njegovim misionskim putovanjima dosaivali su mu 'udaisti koji su ga optu5ivali a podrivanje akona. @ptu5ivali su ga da je la5ni uitelj. @ptu5ivali su ga da je samo vani apostol. 6pu&ivane su svakovrsne optu5be na njegov raun. ,ostoje dva problema u ovom uenju o opravdanju verom" !. -o se dotie naeg ponosa. 9ko se opravdavamo verom, ako se opravdavamo (o5jom pravedno&u be ikakvog sopstvenog doprinosa, to upu&uje da smo duhovno bankrotirali, da niem ne
2?
doprinosimo. Movek ne voli misliti da ne mo5e uraditi nita dobro. @n pri naje da radi loe stvari, ali pri nati da nema nieg dobrog u njemu bolno vrea njegov ego. 9ko mi ne verujete, slede&i put kad poete u trgovinu, predla5em da nekog austavite u prodavnici. ,rethodno se uverite da je manji i slabiji od vas. @vo je vrlo va5no i ka5ite mu" "%mam novosti a vas." @n ka5e" "Kakve novostiH" "@d glave do pete nema nieg dobrog u vama." +akle rekli ste njemu ili njoj istinu, ali vi ste uvredili tu osobu. ,oto je ta osoba manja i slabija od vas, ne&e vas tu&i. 9li mogao bi vam pribele5iti ime, ili broj tablica i i vesti vas na sud. Ci ste uvredili tu osobu. Movek ne&e da veruje da nema nieg dobrog u njemu. 9li, jevanelje %susa 4rista, doktrina o pravednosti verom, obra&a svu nau dobrotu u prljave haljine. 0. ,ostoji drugi problem kad propovedate opravdanje verom. 6 Rimljanima 2"03, vui kao da ,avle potkopava akon, a to je bila jedna od kljunih optu5bi s kojima se ,avle suoio u svojoj slu5bi. Kad ga je arobila skupina 'evreja u 'erusalimu kako je to apisano u +elima 0!"03, jedna od optu5bi 'evreja u 'erusalimu bila je da je on protiv akona. 9 to je optu5ba koja se upu&uje svima koji propovedaju opravdanje samo verom. Ne mo5ete to i be&i. (iblija je jasna da se opravdavamo verom be dela akona. +a li ovo nai da jevanelje, doktrina o opravdnju verom, podriva akonH -o je pitanje koje ,avle postavlja u Rimljanima 2"2!. "Kvarimo li dakle akonH =+a li je to ono to inim u svom propovedanju doktrine o opravdanosti veromH> Kvarimo li akon kro veruH" Njegov odgovor je" "(o5e sauvajG =Bigurno neG ka5e ,avle>. /i utvrujemo akon." @vo je jedan od onih stihova u (ibliji koji su naje&e pogreno ra umevani. Muo sam puno ra govora i proitao mnogo materijala o ovom stihu, ali plaim se da se ne mogu slo5iti ni sa jednim od njih. +opustite mi da vam i lo5im tipinu interpretaciju 2!. stiha koju esto itate i sluate" "Kvarimo li dakle akon kro veruH NeG Cerom nam (og daje svog +uha. @n nam daje silu. % mi mo5emo dr5ati akon (o5jom silom, a dr5e&i akon, mi ga utvrujemo." -o je tipina interpretacija 2!. stiha. /eutim, to je daleko od onoga o emu ,avle govori. *vo tri ra loga" !. -o se ne sla5e sa kontekstom. 0. -o se ne sla5e istorijski. 2. -o se ne sla5e gramatiki. -rebamo biti poteni sa svakim tekstom koji itamo. ,avle ovde ne ka5e da mi verom dr5imo akon kro (o5ju milost, kro silu (o5ju, i na taj nain utvrujemo akon. +opustite mi da vam to podrobnije objasnim. !. Kontekstualno. ,avle se u ovom odeljku ne bavi onim to mi pokrivamo doktrinom o posve&enju. @n se bavi doktrinom o opravdanju verom. +a, ,avle ima mnogo toga da ka5e u Rimljanima o ovoj doktrini o posve&enju od E. do 3. poglavlja. % ,avle ima mnogo toga da ka5e po pitanju hri&anskog 5ivljenja, koje mora biti u skladu sa akonom, od !0. do !E. poglavlja. 9li ovde u ovom odeljku, on se ne bavi subjektivnom iskustvom jednog hri&anina. @n se bavi istinom o (o5joj pravednosti koja nas opravdava be dela akona. Btoga nam kontekst ne doputa takvu interpretaciju. 0. %storijski. Nemogu&e je da vi i ja utvrujemo akon. Ne mislim da je nemogu&e a vas i mene da, milo&u (o5jom, dr5imo akon. Ne raspravljam o tome, do&i &emo do toga kad doemo do odseka o posve&enju i hri&anskom 5ivljenju. @no o emu ovde govorim, i ono o emu ,avle ovde govori, je da je nemogu&e da vi i ja utvrujemo akon. Nikad se u istoriji oveanstva nije dogodilo, ili u istoriji 4ri&anske crkve, da je neki vernik utvrdio akon. Kad ,avle koristi re utvrditi to nai da je akon u potpunosti adovoljen s nama. Kad je na nama adovoljen svaki ahtev akon tada i samo tada mi utvrujemo akon. -o je nemogu&e, jer akon od vas i od mene tra5i dve stvari. !> 8akon od vas i od mene ahteva savrenu pravednost. 0> 8ato to smo grenici, akon od nas ahteva pravdu. /eutim, istina je da ,avle ka5e u Rimljanima 3"1 da" "9ko hodimo u +uhu pravednost akona mo5e se ispuniti u nama." 9li,
2!
pravednost =righteousness> akona nije pravda =justice> akona. 8akonska pravda je" "+ua koja sagrei mora umreti. Bmrt koju akon ahteva od vas i od mene kao grenika nija prva smrt, to je druga smrt L bogom 5ivotu auvek. Btoga je nemogu&e ispuniti akonsku pravdu i jo uvek 5iveti, jer kad umremo drugom smr&u to je na kraj. % tako postoje dva ahteva koje akon tra5i od svakog od nas. 9ko propustimo da ih ispustimo, mi ne mo5emo utvrivati akon, on &e nas osuditi, jo uvek smo pod prokletstvom. 9li u 4ristu akon je utvren. 4ristos je ispunio ova dva ahteva u korist svih ljudi. Bvojim savrenim 5ivotom @n je ispunio po itivni ahtev akona koji (iblija na iva pravednost akona. Bvojom smr&u @n je ispunio pravdu akona, i tako je 4ristovim 5ivotom i smr&u utvren akon. -o je ono o emu ,avle govori u 2!. stihu. 2. <ramatiki. Re "vera" je kljuna re u Rimljanima 2"2!. "Kvarimo li dakle akon kro veruH" Re vera ima vie od jednog naenja u Novom avetu. ,avle ovde ne ka5e" "Kvarimo li dakle akon kro nau veruH" @n ne raspravlja o vernikovoj veri, to je jedna od kljunih de$inicija vere u Novom avetu. @n o tome ne raspravlja jer u originalu, to nemamo u *ngleskoj (ibliji, rei vera prethodi odreeni lan. @no to ,avle ovde ka5e je" "Kvarimo li dakle akon kro =the> veruH" Kad on upotrebljava re vera sa odreenim lanom ona mo5e imati vie od jednog naenja. 'edan vrlo va5an pasus u <alatima doveo je do velikog sukoba, ne samo u 4ri&anskoj crkvi, ve& i u naoj, pre !?? godina. 6 <alatima 2"02 i 0;, ,avle koristi re vera sa odreenim lanom. Btih 02" "9li pre nego je dola =the> vera, uvani smo pod akonom, uvani a veru koja je imala kasnije da se otkrije." Re "vera" se ovde ne primenjuje na veru vernika, ve& na objekat vere, koji je %sus 4ristos. 8ato ono to ,avle ovde govori, u <alatima 2"02, je da pre nego to je 4ristos, istorijski, doao na ovaj svet, pre nego je 4ristos doao da nas iskupi svojim 5ivotom i smr&u, oveanstvo je bilo arobljeno. Legalno svi smo bili u okovima smrti, pre nego je 4ristos doao. Mak ni *noh, /ojsije i %lija nisu imali prava biti na nebu, ali su bili radi obe&anja. da je 4ristos propustio da odr5i obe&anje oni bi morali si&i dole i umreti. 9li, injenica je da je legalno itav svet bio arobljen, osuen na venu smrt, do dolaska 4ristove vere. 8ato ,avle u 01. stihu ka5e" "8akon nam bi uvar da nas odvede 4ristu." Bada 0;. stih" "9li nakon to doe vera =u 02. stihu vera jo nije bila dola, u 0;. @n je ve& bio doao> ali nakon to je vera mi vie nismo pod uvarem =jer nas je 4ristos oslobodio>." Btoga se re vera u <alatima 2 ne odnosi na vernikovu veru, ve& na objekat vernikove vere, koji je %sus 4ristos. %maju&i ovo na umu, kako dakle ,avle koristi re "vera" u Rimljanima 2"2!H Kontekst nam ka uje da on ra matra doktrinu o opravdanju verom. @n nas je u 03. stihu i vestio da je pravednost (o5ja koja nas opravdava verom be akona. -o nai da nae dr5anje akona ne doprinosi toj pravednosti koja nas opravdava. 9li pitanje u 2!. stihu je" "Jta je sa (o5jom pravedno&uH +a li (o5ja pravednost adovoljava akonH" +rugim reima, da li je (og pravedan kad opravdava nas grenikeH /o5e li Njegova pravednost stajati sa akonom na sudu i odgovor je, "da." 'o jedanput, ,avle ovde brani legalan okvir otkupljenja. 8ato ako unitimo legalan okvir pomirenja, to pokuavaju da uine neki nai teolo i, unitili smo jedan od kljunih pasusa, jedno od kljunih uenja u Novom avetu. 9ko bi danas stali pred prestolom (o5jeg suda, i akon vam ka5e" "+a li si mi bio pokoranH" Jta biste rekliH "6ili su nas da se akon vie ne primenjuje." 9 (og &e re&i" "Ko ti je to rekaoH" "Neki teolog sa vanjem doktora nauka." 9 (og &e re&i" "@tkad je on tvoj BpasiteljH" (iblija je tap a merenje istine, a (iblija ka5e da be prolivanja krvi nema oprotenja =osloboenja od ka ne>. Na krstu %sus je ispunio pravdu akona. Bvojim 5ivotom, @n je ispunio po itivne ahteve akona. Kad stanem pred (o5jim sudom, i akon (o5ji mi ka5e" "+a li si mi bio pokoranH" 'a ne&u re&e akonu" "+ao sam sve od sebe." 8akon ka5e" "Nisam te to pitao." "+obro, uglavnom sam dr5ao akon." 8akon &e re&i" "Nisam te to pitao. +a li si mi bio pokoran u svakom
20
detaljuH" "+obro, imao sam nekoliko propusta." % akon ka5e" "Aao mi je, mora umreti. 'edanput je dovoljno." 9li hvala (ogu to tako ne&u odgovoriti akonu. Re&i &u" "+a, bio sam ti savreno posluan." 9 akon &e re&i" "Kad si mi savreno bio pokoranH" "Kad sam bio u 4ristu. -ada sam imao savrenu poslunost." 9li akon &e re&i" "-i si grenik, mora umreti." 9 ja &u re&i akonu" "%mamo loe vesti a tebe. Ce& sam umro." 9 akon &e re&i" "Kad si umroH" 9 ja &u mu citirati <alatima 0"0?" "Ra apeh se sa 4ristomG" 9 akon &e re&i" "+obro, ako je to tvoja po icija, onda si slobodan na 5ivot." 9 ja &u re&i akonu" "4vala ti." 6 4ristu je akon utvren u vau i moju korist. -o je ono to ka5e 2!. stih. (og ne aobila i svoj akon da bi nas opravdao. (og je dosledan svom akonu kad nas opravdava kro svog Bina %susa 4rista, ato to je u svetoj istoriji svog Bina ispunio svaki ahtev akona a vas i a mene. -o je dobra vest jevanelja. @vo se mora naglasiti, jer je krajnje va5no a jednog hri&anina da to shvati jer nam je nemogu&e iskusiti istinsko posve&enje ako nismo ra umeli opravdanje. -o je kao pokuavati proi vesti narand5e sa jabukovog drveta. ,odloga naeg posve&enja je opravdanje verom. -o je nemogu&e, jer 'evrejima 0"!; mi ka5e da sam rob, tako sam roen, ja sam rob strahu od smrti. Bvako ljudsko bi&e ima strah od umiranja. Mak se i ateisti boje umreti kad doe vreme a to. 8ato se ka5e: "Nema ateiste u lisijoj ja bini," jer se boje umreti. +akle, ukoliko me (og ne osloboti od tog straha, nemogu&e mi je iskusiti (o5ju ljubav. Nemogu&e je a vas i na mene 5iveti hri&anskim 5ivotom, nemogu&e nam je dr5ati akon ako jo uvek robujemo strahu. (og ne gleda na in, @n gleda na srce. 6 trenutku kad inimo ispravno delo i pogrenog ra loga, (og to posmatra kao prljave haljine. (og mo5e proi vesti narod koji &e mu slu5iti, be straha ili be 5elje a nagradom. /eutim, samo onda kad ga utvrdi u opravdanju verom i da mu mir. 9 ako nemate mir danas, ako niste sigurni da u 4ristu stojite savreni pred Njegovim akonom, nema naina da vas (og oslobodi straha od smrti. ,ostoji samo jedan nain L kro smrt naeg <ospoda %susa 4rista. -ako stoji u 'evrejima 0"!1,!;" "(udu&i da smo nainjeni od tela i krvi, tako i @n u e del u tome, da bi nas kro smrt oslobodio straha smrtnoga kojemu u svemu 5ivotu bismo robovi." %ma tu jedno vitalno pitanje. 8a svojih vie od 0; godina u crkvi otkrio sam da je najve&i broj lanova nesiguran a svoje spasenje i ato to smo nesigurni, a ovu denominaciju je vrlo teko slati misionare u emlje gde su im 5ivoti u opasnosti. 8atvorili smo na koled5 na Brednjem %stoku, jer je bio previe vru&e. %mali smo poteko&a u pronala5enju doktora a 6gandu, jer je 5ivot bio na kocki u trenutku kad stupite u tu emlju, pod %di 9minom. ,laili smo se ato to nismo mogli re&i sa ,avlom" "'er je meni 5ivot 4ristos, a smrt dobitak." 9ko to mo5ete re&i i srca onda se ne bojite umreti. Be&am se posete jednom branom paru koji je nao da sam i Kenije. -rebalo ih je prebaciti u Kandu bolnicu =moj sin je tu roen> i 5ena mi je rekla" "%ma li tamo mijaH" %mao sam dve mogu&nosti, da je sla5em, ili da joj ka5em istinu. Rekao sam" "+a. (ojim se da ima puno mija u Kanduu." 9 ona je pitala" "+a li su otrovneH" Jta sam mogao re&iH -amo ima mambasa, i crnih i elenih, kobri i gabun otrovnica. % ka ao sam" "-amo postoje neke vrlo otrovne mije, ali ne nam ni a jednog misionara koji je umro od ujeda mije u Kandu bolnici." @na se okrenula mu5u i rekla" "6vek postoji prvi put. (olje je da ne prihvatimo po iv." 9ko se bojite umreti, ne govorim o $i ikoj smrti, jer ljudska bi&a su ljudska bi&a, ve& i nutra, u duhu, mo5ete li ka ati" "'er meni je smrt dobitak." 6koliko nemamo taj mir, (og nas ne mo5e upotrebiti da rasvetlimo emlju Njegovom slavom. <odine !73?., Baddat je ubijen u *giptu. @dr5avani su neki sastanci i teko je bilo na&i govornika. Movek koji trebao govoriti plaio se a sebe, jer to je bilo samo sadam dana nakon ubistva. Ljudi, naroito 9merikanci, ginuli su u *giptu. /isija nije imala govornika. ,okuavali su i pokuavali, i konano dobio sam po iv i (ejruta. (io sam u Keniji, i oni su rekli" "/olim vas, da li
22
biste iliH" % ja sam ka ao" "Bvakako." Be&am se da su mi drugovi misionari govorili" "-i si budala." ,itao sam" "8atoH" 8ato ri ikuje svoj 5ivotH" 9 ja sam rekao" "Cidi, brate, jedina osoba koja ri ikuje svoj 5ivot je osoba koja nije umrla. 9 ja sam ve& umro." % uputio sam ih na Koloanima 2"2. /i smo mrtvi, a na 5ivot je sakriven u 4ristu i niko ne mo5e ubiti taj 5ivot, jer je vean. Cerujete li da u 4ristu stojite savreni pred (ogomH Cerujete li da ako neko doe i ubije vas sada, nebo je vae ne ato to ste dobri ili ne ato to 5ivite hri&anski 5ivot, ve& ato to je u 4ristu akon utvrenH @pravdanje verom je najve&a poruka koja je potrebna svetu ato to ljudi 5ive u strahu, u nesigurnosti. 9 jedina nada koju im mo5emo pru5iti je da je akon utvren doktrinom o opravdanju verom. 8ato je a mene i a ,avla nemogu&e govoriti o posve&enju, ili o hri&anskom 5ivotu, ukoliko prvo nismo utvreni u istini o opravdanju verom. /oja je molitva da apamtite da imate mir koji vam vaa emlja, va novac i vaa hrana ne mogu dati. @n je samo u %susu 4ristu. Aelim da podelite taj mir, sa onima koji ga nemaju. +ok idem naokolo i posmatram sve te divne domove pitam se" "Koliko ih ima mirH Koliko ih ide u crkvuH" 8naju li ljudi da je %sus 4ristos utvrdio akon a nas i da ga u Njemu ne moramo posmatrati kilje&i shvataju&i da nas akon u 4ristu ne osuuje ve& opravdavaH 8apamtite ove tri injenice. !> (og je na vaoj strani: 0> %sus je na vaoj strani: 2> Njegov akon je na vaoj strani. 'edino ko je protiv vas je avo, i on nema naina da vas obori, ako ste utvreni u opravdanju verom. 8apamtimo da kad vi i ja stanemo pred %stra5nim sudom, (og se ne bavi istragom da bi otkrio da li vi i ja aslu5ujemo da idemo na nebo na osnovu onoga to inimo. Bvrha %stra5nog suda je astupanje naeg opravdanja verom od strane naeg 9dvokata, %susa 4rista. 8nam ta &e 4ristos re&i Botoni na tom sudu" "6koravam te, Botono, jer je ovo grana istrgnuta i ognja." -o je ono to nam ,avle govori" "Btoga akljuujemo da se ovek opravdava verom, be dela akona." @vo opravdanje verom mo5e stati nasuprot akonu (o5jem. 8akon je utvren u svetoj istoriji %susa 4rista. @vo je najve&a novost koju vi i ja ikad mo5emo prihvatiti. Neka nam (og pomogne da se mo5emo radovati, i ima&emo mir, i od sada nadalje ne&emo vie biti abrinuti" "Jta da inim a neboH" -o pitanje je reeno. @d sada pa ubudu&e" "'er meni je 5ivot 4ristos." % ako moram umreti u tom procesu, to je samo san do vaskrsenja kad &u videti svog <ospoda. % re&i &u" "4vala (ogu a ovakvo spasenjeG" O!(o poglavlje 7 o%?ra#i oprav%a#ja vero( 'Ri(lja#i(a <*)+3@!. ,avle de$inie jevanelje kao pravednost (o5ju. @n je to uinio u uvodu Rimljanima !"!E,!#, a sada u svojoj de$iniciji jevanelja u Rimljanima 2"0! ka5e" "'evanelje je pravednost (o5ja." -o nai da je ona u potpunosti (o5ji in. @n je planirao, @n je ispunio, i @n nam je ini dostupnom be ikakvog ljudskog doprinosa. @na je u potpunosti (o5ja. 0. @va pravednost, koju je (og pribavio, ne samo a nas, ve& a sve ljude je e$ektivna odnosno postaje naa, jedino verom. /i je ne mo5emo araditi sopstvenim delima, i ne mo5emo je kupiti novcem. @na postaje e$ektivna jedino verom ne avisno od ieg drugog. Rimljanima 2"00, 03D2?. % ovog ra loga se na iva L te dve rei su sinonimi na grkom L opravdanje ili pravednost verom. 2. ,remda postoje mnoge druge metode koje se danas ue u svetu opravdanje verom je jedini metod, jedini nain na koji se ovek mo5e spasti, bio 'evrejin ili ne nabo5ac, be ob ira da li je 5iveo u staro avetnom ili novo avetnom dobu. (og je 'edan, i @n ima samo jedan nain spasavanja oveka. -o je kro opravdanje verom. 1. @pravdanje verom nas kvali$ikuje a nebo, sada, i na sudu ato to je re opravdanje legalan = akonski> termin. -o je termin koji se primenjuje na one iji sluaj sudija opravdava. @pravdanje
21
verom je jedini smer koji nas kvali$ikuje a nebo sada i na sudu. Rimljanima 2"01, i takoe %saija ;;"!,0. +alje, ono se slobodno i milostivo nudi. ,osve&enje je plod opravdanja verom. ,osve&enje &e se koristiti na sudu, nikad kao sredstvo opravdanja, ve& kao doka opravdanja. ;. 8bog iskupljenja u 4ristu, pravednost (o5ja nije samo obe&anje, to je istorijska realnost. @na je naa bog 4ristovog 5ivota i smrti, ili kao to to ,avle postavlja u Rimljanima 2"01" "kro iskupljenje koje je u 4ristu." (og je legalno pravedan opravdavaju&i nas grenike. (og ne pretpostavlja nau pravednost, @n je legalno pravedan proglaavaju&i grenike pravednim u 4ristu. @vo je krajnje va5no: ,avle to brani i istie u stihovima 01D0E. @vo se takoe i nosi u 'evrejima 7"00D 0E. Aivotom i smr&u 4ristovom (og ima legalno pravo. @n mo5e u di&i svoj akon i istovremeno nas opravdati. E. @pravdanje verom ne ostavlja mesto a hvalisanje, a ljudsko ra metanje, jer ne doprinosimo ni jednu jotu k tome, to je sasvim milostivi (o5ji in. /i to ne aslu5ujemo, nismo ga aradili, ne doprinosimo mu, ak mu ni naa vera ne doprinosi. 6 !. Korin&anima !"2?,2! ima hvale, ali samo (ogu. 9li Rimljanima 2"0# ka5e da nema hvale sve dok je ovek abrinut, jer vera, opravdanje verom nai da sam opravdan onim to je (og uinio, a ne onim to ja inim. Cera nikad ne doprinosi naem opravdanju, ona je prosto prihvatanje. /i se spasavamo verom ili kro veru ali nikad bog vere. #. @pravdanje verom u potpunosti adovoljava ili utvruje akon. ,ravednost (o5ja koja nas opravdava, i koja postaje e$ektivna verom, potpuno utvruje akon. ,osve&enje, nae dr5anje akona koje je plod opravdanja verom, ne utvruje akon. @no to je 4ristos uradio utvruje akon. Njegov 5ivot, Njegova smrt ispunjava sve ahteve akona. Ci i ja nikad ne mo5emo utvrditi akon. +a, mogu&e je, kro nastavanje +uha, dok hodimo po +uhu, da se pravednost akona ispuni u nama, ali nikad da ga utvrujemo. +a bi utvrivali akon mi moramo ispunjavati svaki ahtev akona, ne samo po itivne aheve, ve& i njegovu pravdu. 8akonska pravda ka5e" "koja dua sagrei mora umreti," a niko ne mo5e umreti drugom smr&u i jo uvek 5iveti. Btoga apamtimo, 4ristos je jedini koji je utvrdio akon. Kad propovedamo opravdanje verom mi ne odbacijemo akon ve& ga u di5emo, jer u 4ristu stojimo savreni pred akonom (o5jim, kako u odnosu na njegove po itivne ahteve tako i u terminima akonske pravde. @vo je $undamentalna de$inicija opravdanja verom i ono ima plodove. <de god je ,avle to propovedao tokom svoje slu5be, bio je pod vatrom. 6 1. poglavlju on se jo bavi opravdanjem verom. @n jo uvek nije preao na posve&enje, to &e uiniti u E. poglavlje. 9li u Rimljanima 1 on brani opravdanje verom od trostruke opo icije s kojom se suoio u svojoj slu5bi. @va opo icija je uglavnom dola ila od 'udaista, jevrejskih hri&ana koji su ga svugde pratili. *vo kratkog pregleda te trostruke opo icije, a atim &emo i&i u detalje" !. ,rva opo icija bila su dela. -o nala imo u Rimljanima 1"!D3. 'evrejski hri&ani su ahtevali, insistirali, da su naa dela bitna a opravdanje verom. ,reci nije, ono to su oni mislili je da (og ahteva od nas dobra dela da bi bili spaseni. ,avle doekuje ovu primedbu jer je rekao" "/i se opravdavamo be dela, samo verom." 0. +ruga je bila obre anje, neto vrlo va5no a 'evreje, ali na sebe to mo5emo primeniti u drugaijem obliku. @bre anje je a 'evreje bilo vrlo va5no, to im je nailo sve. 'evrejski hri&ani, judaisti, su insistirali da ne mo5ete biti spaseni ukoliko se ne obre5ete. ,avle se ovim bavi u Rimljanima 1"7D!0. 2. -re&a koju mo5emo primeniti i danas je dr5anje akona. ,avle se time bavi u Rimljanima 1"!2D!#. 'evrejski hri&ani su govorili" "Nije dovoljno jednostavno verovati, mi moramo dr5ati akon da bi se spasli." 'udaisti su govorili da su dela bitna a opravdanje, obre anje je ahtev a spasenje, i dr5anje akona je nu5no da bi bili spaseni. % na sve troje ,avle ka5e" "NeG"
2;
Crlo je va5no ra umeti da ,avle nije protiv dela ili obre anja: on je obre ao -imotija. @n nije protiv dr5anja akona. ,roblem je to se ovo troje nikad ne smeju koristiti kao sredstva spasenja. @n je a to kao nain 5ivota. 9li je protiv njih kao sredstva spasenja. ,avle ne raspravlja o delima ili o obre anju ili o dr5anju akona kao plodovima posve&enja, ve& diskutuje o njima kao sredstvima opravdanja. ,avle je protiv spasenja verom plus dela, ali je a spasenje verom koja deluje, a to su dve ra liite stvari. Btoga imajmo na umu kontekst u kojem pretresamo Rimljanima 1. ,avle ima mnogo da ka5e o delima, on ima mnogo da ka5e o posve&enju, o hri&anskom 5ivljenju, i o dr5anju akona. 9li ovde on govori o tome kako se ovek opravdava pred (ogomH 'edino veromG Naa dela, obre anje =umesto toga koristimo krtenje jer mi danas ne praktikujemo obre anje L u Koloanima 0 ,avle nas upu&uje da su krtenje i obre anje sinonimi u svom naenju> i nae dr5anje akona ne doprinosi naem opravdanju. -o je pitanje. ,avle ne ka5e da mi ne moramo initi nikakva dela ili da ne moramo dr5ati akon. @n brani doktrinu o opravdanju verom, kao na polo5aj pred (ogom. ,oto je to jasno, prela imo na detalje. Kako se ,avle bavi 'evrejima on mora upotrebiti nekog ko im je vrlo poseban, 9vraama. 9vraam je otac jevrejske nacije. 6 apadnom svetu, otac je jednostavno neko ko vas proi vodi. 9li u istonjakom umu, u umu jednog 'evrejina, otac je bio vie od nekog ko vas instrumentalno donosi na ovaj svet. @n je bio va primer, va prorotip. 8apamtite to i stavite se u njihov polo5aj. 8a 'evreje, 9vraam je bio njihov otac: on im je naio sve. 8ato ,avle koristi 9vraama kao model. Rimljanima 1"!" "Jta &emo dakle re&i a 9vraama, oca svojega, da je po telu naaoH" Ra motri&emo ovu $ra u" "u odnosu na ili po telu." Na engleskom re "$lesh" =telo> nai meki deo tela. @no to ,avle ka5e ne odnosi se na 9vraamov meki deo u ovom tekstu. ,avle misli "prirodan ovek." Najbolje objanjenje rei "$lesh" je u Oilibljanima gde ,avle upotrebljava re "$lesh" na isti nain kao u Rimljanima 1"!. 6 Oilibljanima 2"2 ,avle nije protiv obre anja kao istine, jer ka5e" "'er mi =tj. mi vernici> smo obre anje." @n je protiv obre anja kao sredstva spasenja. "'er mi smo obre anje koji slu5imo (ogu u +uhu, i radujemo se u %susu 4ristu, i nemamo poverenja u telo =$lesh>." @bre anje avisi od (oga, a ne od nas samih. 8ato 'eremija 1 i /ojsije u ,onovljenom akonu ka5u obre5ite svoja srca. -o nai ukloniti nevrestvo, ukloniti telo. Radujemo se u 4ristu i nemamo poverenja u telo. 8atim u Oilibljanima 2"1DE on objanjava ta podra umeva pod reju telo" ",remda bi se i ja mogao u dati u telo, ako ko drugi misli da se mo5e u dati u telo, ja jo ve&ma." 9ko ste ovisni o sebi a svoje spasenje, 5elim da nate, Oilibljani, da imam vie poverenja od vas. 6 ;. stihu on govori o svojoj prolosti, i to je ono to on podra umeva pod telom" "@bre an sam osmi dan." "Koliko je vas, ne naboci, "ka5e on, "obre ano osmi danH 'a ne samo da sam obre an prema /ojsijevom akonu, ve& sam obre an osmi danG" 'a sam istokrvni 'evrejin. %mam pedigre. Nema meane krvi u meni. 'a sam od roda % railjeva, od plemena Cenijaminova, 'evrejin od 'evreja. -ako to se 9vraama tie mogu polagati pravo da sam stoprocentno od njegove krvi, njegovih gena. Ce ano a akon bio sam $arisej." +anas re "$arisej" nai neto negativno. -a re o naavala je nekog ko je bio vrlo revan u dr5anju akona u svakom detalju. +a je danas 5iv, takav ovek bi pripadao "klubu svetosti." -o je re $arisej naila ljudima ,avlovog vremena. "-ako ja revnovah a akon." Oilibljanima 2"E" ",o revnosti =tj. revnosti a (oga> progonih crkvu." Mak iako je progonio hri&ansku crkvu, njegov motiv nikad nije bio lo. @n je aista mislio da slu5i (ogu dok je progonio hri&ansku crkvu. Njegovo srce bilo je pravo i (og je to nao, ato ga je sreo na putu a +amask. Njegove akcije bile su pogrene. %majte ovo na umu, jer mnogi hri&ani imaju pravo srce. Njihova dela su mo5da pogrena ali srce im je ispravno, mo5da pravije nego nekom od nas. ,avlova revnost a (oga navela ga je da progoni crkvu. /islio je da je to to ini (ogu ugodno. ",o pravdi akonskoj =to je a njega nailo praviila i uredbe koje mu je propisala crkva> bio sam be mane." ,rela i&i na Oilibljanima 2"# i dalje, on sada naravno ka5e" "Bve ovo to sam stekao u
2E
telu, ostavih 4rista radi." Kad ,avle ka5e" "Jta &emo re&i a 9vraama po teluH" on misli da ta god da je istina o vama u odnosu na roenje, rodoslov, na poreklo, na ono to inite, kakva god da je istina od koje avisite, bilo delimino ili u potpunosti a svoje spasenje, je "telo." ,ogledajmo Rimljanima 1"0" "'er ako se 9vraam delima opravda, ima hvalu =tj. ima neto s im se mo5e hvaliti>, ali ne pred (ogom." Kad je (og rekao 9vramu" "@stavi svoju emlju, ostavi svoj narod, i idi u emlju koju &u ti 'a dati", on je posluao. -o su bila dela. @n je morao peaiti ili jahati na kamili. 9vraam je uinio mnogo dela, mnogo vie nego to ih mi radimo. Kad nas crkva danas alje u misionsko polje, pla&a nam putne trokove i sve druge pogodnosti. 9li, kad je (og poslao 9vraama u % railj, nije mu platio odsustvo, nije mu ponudio nikakve naknade. 6 'evrejima !!"3 itamo" "Cerom 9vraam i ie, ne naju&i kuda ide." 9vram je uinio mnogo dela, ali ona nisu doprinela njegovom opravdanju. +a jesu, mogao bi se hvaliti" "(io sam posluan (ogu, ato imam prava da idem na nebo." 9li ,ismo ka5e, u Rimljanima 1"2" "Cerova 9vraam (ogu, i primi mu se u pravdu." 6 1. stihu" "9 onome koji radi, plata se ne rauna kao milost, ve& kao dug." 9ko biste na kraju meseca poli da podignete platu a koju ste radili, i e$ vam ka5e" "6sput, ovo je poklon od mene," vi &ete re&i" "Radio sam a ovoG 9ko mi to ne date kao platu preda&u vas suduG" @ tome ,avle ovde govori. +a je 9vraam radio a svoje opravdanje, onda ono vie ne bi moglo biti steeno milo&u. (og bi mu ga dugovao. -o je naenje rei "delo" ili rad. Rimljanima 1"; ka5e" "9li onom ko ne radi, ve& veruje @noga koji opravdava be bo5nika =grenika, nepravednika>, veru mu se rauna a pravednost." 9vraam je opravdan verom be dela. 9vraam je radio, ali ne a svoje opravdanje, ve& je njegov rad bio plod opravdanja verom, a nikad sredstvo. Bada ,avle u Rimljanima 1"ED3 dodaje jednu vrlo va5nu osobu pored 9vraama, nekog po njihovom miljenju vrlo velikog, ko je bio (o5ji prijatelj, oveka po (o5jem srcu, a to je car +avid. ,avle ka5e da se +avid opravdao na isti nain na koji je 9vraam bio opravdan. Btih E" "(a kao to i ="i" nai pored 9vraama> +avid govori da je blago oveku kome (og dodeljuje pravednost be dela." @vaj tekst je jasan, ak mu i ne treba objanjenje. 8atim on navodi ,salam 20"!,0" "(lagosloveni =sre&ni> su oni kojima se oprataju dela be akona, i iji gresi se pokrivaju. (lagosloven je ovek kome <ospod ne pripisuje greha = la>" =NK'C>. 9ko ste opravdani verom vi ste blagosloveni, mo5ete biti sre&ni. ,ojasnivi da dela ne doprinose naem spasenju, ,avle se okre&e obre anju. Rimljanima 1"7" "+a li ovo bla5enstvo =blagoslovi opravdanja verom> dola i na obre ane ili i na neobre aneH" +a li se moramo obre ati da bi bili opravdaniH %li da li se trebamo obre ati da bi bili prihva&eni pred (ogom i spaseniH 'udaisti su govorili" "+a." ,avle nije protiv obre anja: on je obre ao -imotija. @n je u Oilibljanima 2 govorio o obre anju na po itivan nain i ini to isto u Koloanima 0. 6 +elima !;"! vidimo u emu je bila stvar" "% dooe neki ljudi i 'udeje =to nai da su bili 'evreji> i uahu bra&u, =vernike u 9ntiohiji> Fukoliko se ne obre5ete prema obiaju ili akonu /ojsijevu, ne mo5ete biti spaseni.F" 8apa ite da pitanje nije "obre anje." ,itaje je "obre anje L bitan ahtev a spasenje." ,osluajte ta ka5e 0. stih" "8ato ,avle i Carnava imadoe ne malu raspravu sa njima." ,avle nije dopustio da ovo proe, niti Carnava. Carnava je, meutim, bio blag ovek. ,avle je bio agresivan. ,avle i Carnava nisu hteli podle&i. (orili su se svim ime su raspolagali. Konano su bra&a rekla" "Ra motrimo ovo pitanje na Baboru." % to su uinili. 6 +elima !;"E pominje se prvi 'erusalimski Babor. Ra log a sa ivanje Babora nala imo u ;. stihu" "9li podigoe se neki od sekte $arisejske koji verovahu." @ni su bili jevrejski hri&ani, ali su jo uvek revnovali a akon. % danas ih imamo u crkvi. Nema nieg loeg u revnovanju a akon, ali moramo biti revni a akon na pravi nain. -o je cilj ,avlovog i laganja. @vi $ariseji su revnovali a akon na pogrean nain. @ni u ;. stihu ka5u" ",otrebno je =to je ahtev> da ih obre5emo, i apovedimo im da dr5e akon." ,ored obre anja oni moraju dr5ati sav akon, i ceremonijalni i moralni da bi bili spaseni. Re "potrebno" nai ahteva se da bi se spasli.
2#
Bporno pitanje na ovom prvom Baboru bilo je da li se to ahteva. Btrana koju su vode&a bra&a au ela apisana je u preostalom delu +ela !; i otkri&emo da su ,etar i 'akov, stubovi crkve, rekli" ",avle je u pravu. /i ne smemo stavljati bremena na ove ne nabo5ake hri&ane koja sami ne mogasmo poneti, niti su mogli nai oci." ,avle ka5e u Rimljanima 1 da obre anje ne doprinosi ni jednu jotu naem spasenju, kao ni krtenje. -o je spoljanje pri nanje nae vere. Rimljanima 1"!" "Jta &emo dakle re&i a 9vraama, oca svojega, da je po telu naaoH" ,ostoji ra log ato je (og bio dao obre anje ak iako ono nema nita sa naim spasenjem: ono je u Rimljanima 1"!!" "% on primi nak obre anja, peat pravednosti vere dok jo bijae neobre an, da bi mogao biti otac svima koji veruju, iako su neobre ani, da se i njima primi u pravdu." (og je dao obre anje kao nak. -o je bio peat. Re "peat" nai neto potvrditi, overiti neto to je ve& tu. +a bi potvrdili dokument, stavljamo peat. +okument koji se ovde potvuje je opravdanje verom. +ola i vreme kad &e (og pustiti etiri vetra ra dora i hri&anska crkva apasti u veliku nevolju i vreme pea&enja (o5jeg naroda. /i kao crkva uimo da je nak tog peata subota i u pravu smo ako ispravno ra umemo subotu. 8ato 5elim upotrebiti obre anje kao model (o5jeg peata, jer to moramo na isti nain primeniti u odnosu na subotu u poslednje vreme. Kako je i ato obre anje bilo peat pravednosti od vereH +a bi ovo ra umeli potrebna nam je istorijska po adina tri oca % railja" 9vraama, %saka i 'akova. ,o ivanje 9vraama nala imo u ,ostanju !0"!D1. (og dola i 9vraamu i ka5e" "Napusti dom svoj, svoju emlju i idi u emlju koju &u ti 'a dati. Naini&u od tebe velik narod, i u tebi &u, 9vraame, blagosloviti ceo svet." -o je bilo obe&anje o spasenju 9vraamu. 6 'ovanu 3";E stoji" "9vraam vide moj dan, i obradova se." 9vraamu je bilo #; godina kad je dato ovo obe&anje. -o je jasno i ,ostanja !0"1. 9li on nije imao dece. Kako je (og mogao blagosloviti svet, kako je mogao od njega i vesti velik narod ako 9vraam nije imao nijedno dete. 8ato mu (og obe&ava sina i u tom obe&anju bio je sin. ,rolo je osam godina. 8a ljudska bi&a treba devet meseci da bi dobili dete, ali proteklo je osam godina a sina nije bilo. -ako u ,ostanju !; 9vraamova vera poinje da stagnira. ,oinje se kolebati. % (og ka5e 9vraamu" "8ato si se napunio strahaH =to na jevrejskom je iku nai" 8ato sumnja u moje obe&anjeH>" 9 9vraam je rekao" "(o5e, to je ato to nisi odr5ao obe&anje. 'edini sin kojeg imam u porodici = a 'evrejina je to bila ira porodica> je ovaj deak *lie er moj rob. +a li je on obe&ani sinH" % (og je rekao" "Ne. Bin kojega sam ti obe&ao i a&i &e i tvojih bedara." 8atim ga je i veo napolje. Kad imate problema s (ogom, i iite s Njim u etnju. (og je rekao" "9vraame, pogledaj ve de." Na Brednjem %stoku nema mnogo kie i nebo je obino vedro i bistro. % @n je ka ao" ",rebroj ve de." 9 9vraam je rekao" "<ospode, ak i da sam doktor prirodnih nauka, to bi bilo nemogu&e." "-oliko &e dece imati, " rekao je (og 9vraamu. % tu nala imo taj uveni iska koji ,avle voli, koji vie puta navodi u Novom 8avetu, ,ostanje !;"E" "Cerova 9vraam (ogu, i urauna mu se to u pravednost." Nije bilo nikakvog doka a. @n nije imao nijednog sina, ali je verovao (ogu da &e imati milione dece jo dok u stvari nije imao nijedno. -o je vera. +ve godine kasnije, u ,ostanju !E, Bara dola i 9vraamu" "+a, ti avisi od (oga, ali mislim da @n oekuje da ti uradi svoj deo. % poto sa mnom ne mo5e imati dete, doputam ti da ide k mojoj robinji i pokua s njom." -o je bilo uobiajeno u ono vreme. Burogativno materinstvo nije neto novo. /etod je nov, ali ne i sistem. % 9vraam je rekao" "+a, na Bara, mislim da si u pravu." ,rolo je deset godina, jer kao to nala imo u ,ostanju !E"2 i !E, 9vraam je imao 3; godina kad mu je dola Bara s tim predlogom, a 3E kad je %smailo roen. +eset godina nakon ovog obe&anja, 9vraam je poinio akt neverstva. @n nije 5eleo biti lo ili grean, on je pokuao pomo&i (ogu da odr5i obe&anje, to je sve to je 9vraam uinio. % tako 9vraam ka5e (ogu" "*vo obe&anog sina." 9 (og ka5e" "Ne, nije on." (og je ekao jo etrnaest godina nakon tog incidenta. -o je strpljenje. 6 ,ostanju !#, 9vraamu je sada 77 godina, i (og mu neto ka5e. Crlo
23
esto sluamo ovu re, ali je koristimo u pogrenom kontekstu, ato treba da je ra motrimo u njenom pravom kontekstu, jer je ona deo udesne istine o opravdanju, ili pravednosti verom. ,ostanje !#"!" "Kad 9vraamu bi 77 godina javi se <ospod 9vramu." 8apa ite da on jo nije 9vraam ve& 9vram. -ek nakon obre anja na van je 9vraam. "% ree mu" F'a sam (og svemogu&i. ,o mojoj volji 5ivi i budi poten =ili besprekoran L to je naenje te jevrejske rei>.F" (esprekoran u delima, ili besprekoran u veri. -o je pitanje. ,ravednost je (o5ji deo, bilo da je data ili uraunata. Na udeo od poetka do kraja je vera. (og ka5e 9vraamu" "-voja vera nije sa rela, jo nije dostigla savrenstvo. Aelim da bude savren u svojoj veri." % 9vraam je pitao" "Jta moram initi da bih bio savrenH" "Aelim da se obre5e. 6kloni svaku sumnju: ukloni neverstvo." -o je naenje obre anja. 6 ,ostanju !#"7D!!, (og mu je dao avet obre anja, kao obele5je. Re "obele5je" se nala i u !?. stihu" "@vo je moj avet koji &e dr5ati, ti i tvoji potomci, svi mukarci i meu vas &e se obre ivati. % ti &e obre ati okrajak svog tela, i to &e biti nak =K'C (iblija koristi re "obele5je" u !!. stihu> aveta i meu mene i tebe." "@d sada pa ubudu&e, 9vraame, mora hoditi samo verom." % 9vraam je rekao" "+a." Bedamnaest godina kasnije, kao to nam je reeno u 'evrejima !!"!#D!7, ta vera koja je bila apea&ena imala se testirati, i 9vraam je proao straan test. "6 mi svog sina, u kojem je obe&ano spasenje, i ubij ga." % 9vraam je verom posluao (oga jer je verovao da "9ko mi je dao sina kad ga biloki nisam mogao imati =gledano sa naunog, medicinskog ili ljudskog stanovita> verujem da ga @n mo5e podi&i i smrti. Artvova&u ga." Kad se naa vera apeati, mi &emo se i testirati. @bre anje nije spaslo 9vraama. (io je to samo nak, peat. Nas ne spasava subota: ona je nak, peat. 6 % lasku 2!"!2, itamo da je (og i subotu dao kao nak. @bre anje nije 9vraama uinilo pravednim. @no je prosto apeatilo, potvrdilo, veri$ikovalo ono to je ve& tu, pravednost verom. @no je potvrdilo sada, i od sada nadalje. 9vraam je i posle toga pravio greke, ali je hodio samo verom. 8ato to je 9vraam opravdan verom, on je postao "otac svih koji veruju" =Rimljanima 1"!!>, ne samo 'evreja ve& i ne nabo5aca: on je "otac obre anja," =Rimljanima 1"!0> i neobre anja, koje su ne naboci. @n je otac sviju koji veruju, koji hode po veri 9vraamovoj. 6 <alatima 2"07 ,avle nam ka5e da oni koji su 4ristovi, koji su u 4ristu, to se posti5e verom, seme su 9vraamovo, i naslednici po obe&anju. Jto se akona tie, doka ivanje je isto. 6 Rimljanima 1"!2,!1 ,avle ka5e" "(a kao to se 9vraamu dade opravdanje verom pre obre anja, tako se on opravda verom pre nego (og dade akon." 6 stvari akon je dat oko 1?? godina nakon to je 9vraam bio opravdan verom. 8akon nije bio dat kao neki dodatni ahtev ve& i ra loga koji se navodi u Rimljanima 1"!2" "'er obe&anje 9vraamu ili semenu njegovu da bude naslednik svetu =ne naslednik 4ananu ve& svetu, tj. novoj emlji> ne bi kro akon, ve& kro pravednost verom. 'er ako su naslednici oni koji su od akona, propade vera i pokvari se obe&anje." @vde ,avle ka5e da su legali am, pravednost delima akona i opravdanje verom dva suprotstavljena sistema: ne mo5ete ih spojiti niti dru5iti. /i se ne spasavamo verom plus dela, ve& iskljuivo verom. -a vera proi vodi dela, ali ne kao doprinos naem opravdanju. @vo dvoje su u opo iciji, jer akon ka5e" "Mini ovo ili ne ini ono ako 5eli 5ivetiG" /ilost ka5e" "@pravdava se verom be dela." /i ih ne mo5emo dru5iti ili napraviti sinte u. Kvarimo jevanelje kad to inimo. 8atim u Rimljanima 1"!; ,avle prela i na slede&u taku akona" "'er akon gradi gnjev." 6 trenutku kad se pokuavamo spasti pomo&u akona, mi dola imo pod gnjev. 6 momentu kad se spasavamo verom, dola imo pod mir. /i dola imo pod gnjev jer akon ka5e" "9ko mi se ne pokorava u svakom detalju, osuen si." ,ogledajte !;. stih" "'er gde nema akona, nema ni prestupa." ,avle je vrlo sistematian teolog. @n je veoma pa5ljiv u odabiranju rei. ,avle ovde ne ra matra greh: on raspravlja o prestupu. /i mo5emo greiti be po nanja akona, ali nikad ne mo5emo prestupiti be po nanja akona jer je greh promaaj cilja, a prestup nai voljno krenje akona.
27
,avle ka5e da je (og, kad je dao akon, obratio greh u prestup. -o nai krivicu a svako lo, jer ranije nismo nali a mnoge stvari da smo krivi. 9rapi u Baudijskoj 9rabiji koji kre subotu ne naju da su krivi to kre etvrtu (o5ju apovest. 9li u trenutku kad im damo subotni akon, postaju krivi jer greh postaje prestup. @vo se i nosi u <alatima 2"!7. (og je dao akon ne da bi reio problem greha, ve& da bi nas napravio gorim, da bi spasenje verom postalo po5eljno. !. 8akon nas ne spasava. 0. 8akon pogorava stvari. 6 Rimljanima 1"!E,!# on to i nosi na po itivan nain" "8ato =poto nas akona ne mo5e spasiti> od vere da bude po milosti, da obe&anje tvrdo ostane svemu semenu." Nae spasenje se garantuje, ak i pored naih nedostataka, ak iako smo grenici, jer ono nije od dela ve& od vere u %susa 4rista. @no se garantuje jer je 9vraam otac svima koji veruju. Crlo je va5no nati kako vera radi. @dbranivi opravdanje verom ,avle se tu ne austavlja. @n avrava Rimljanima 1, od !3. do 0;. stiha, ka uju&i nam kako vera radi. Btih !3" "@n verova na nad kad se nije bilo niemu nadati da &e on biti otac mnogim narodima, kao to mu bee reeno" tako &e ti biti seme tvoje." 9ko ho&emo biti seme 9vraamovo, ako ho&emo biti deca 9vraamova, i prema tome naslednici po obe&anju, mi moramo imati veru koju je 9vram imao. Njegova vera mora se reali ovati u naim 5ivotima. +akle, kako ona delujeH Btih !7" "% ne oslabivi verom, ne pogleda ni na svoje ve& umoreno telo =poto je ve& imao sto godina>, ni na mrtvost Barine materice." 8apamtimo da je ovo bilo posle obre anja. "% a obe&anje (o5je ne posumnja se neverovanjem, nego ojaa u veri i dade slavu (ogu." Bada Rimljanima 1"0!" "(udu&i potpuno ubeen =ubeen u dve stvari> da to @n obe&a kadar je i uiniti." 8apa ite da je (og taj koji vri obe&anje u ovom tekstu. (og je taj koji vri in u ovom tekstu. @boje je uradio (og, obe&ao i ispunio. 9vraam je verovao, i to je sve. Bada u Rimljanima 1"00" "8a to se i primi njemu u pravdu. 9li nije pisano samo a njega jednoga da mu se primi, nego i a nas." -o je nain na koji vi i ja moramo 5iveti. +akle, da sumiramo" Cera dr5i (oga a re. (og mi ka5e" "'a sam stvorio ovaj svet a est dana." 8a ne ka5em (ogu" "/olim daj mi nauni doka ." Ne ka5em (ogu" "+oka5i mi to naunim metodama." Cera to ne do voljava. Cera ka5e" "Cerujem da je (og stvorio ovaj svet be ikakve prapostoje&e tvari." 9ko avisimo o naunim metodama, ne&emo verovati u 4ristova uda. Coda je postala vo&ni sok, @n je ustao i mrtvih. @n je mogao nemogu&e. /i to verujemo i to je vera L dr5anje (oga a re. Deve"o poglavlje Plo%ovi oprav%a#ja vero( 'Ri(lja#i(a @*)+@-reba da imamo na umu celu sliku koju smo do sada prouavali. 6 Rimljanima 2"0!D2! ,avle nam de$inie opravdanje verom: to je pravednost (o5ja, steena u %susu 4ristu, koja postaje e$ektivna u naem 5ivotu jedino verom. @va poruka je donela ,avlu mnotvo problema. (io je pod vatrom gde god je propovedao i na nesre&u oni koji su se protivili ovoj poruci, prekinuli su sve odnose s ,avlom: to se i danas deava. Nemogu&e je propovedati ovu poruku o opravdanju verom be protivljenja. 6 Rimljanima 1, ,avle brani ovu poruku od tri protivargumenta, koji su dola ili uglavnom od jevrejskih hri&ana njegovog vremena, koji su bili po nati kao 'udaisti. @vi 'udaisti su insistirali da su dela, obre anje i dr5anje akona bitni a nae opravdanje. ,avle je potroio itavo poglavlje brane&i injenicu da se opravdavamo jedino verom, be dela, be obre anja i be dr5anja akona. 9li apamtimo da ,avle nije protiv dela, on ak nije ni protiv obre anja, i de$initivno nije protiv dr5anja akona kao naina 5ivota, kao roda opravdanja. 9li u momentu kad su to ahtevi, bilo kao sredstva spasenja ili $aktor koji doprinosi opravdanju, on ih u korenu saseca. %mali smo primer u +elima !;.
1?
,ostoje dva teksta koja su upravo primer kako se ,avle odnosi prema delima u terminima naeg spasenja i hri&anskog 5ivljenja. 6 *$escima 0 ,avle to vrlo pojanjava u tri stiha gde se re "dela" pojavljuje dva puta, jednom u negativnom a drugi put u po itivnom smislu. *$escima 0"3D!?" "'er milo&u =milo&u tj. (o5jim inom> ste spaseni kro veru =vera ini e$ektivnim to spasenje>: i to nije od vas =mi nismo dopirneli ni jednu jotu svom spasenju, to nije od nas, atim dodaje u poslednjem delu ovog stiha> dar je (o5ji." ,ostoji velika abuna oko rei "to." <rka gramatika ukljuuje re "to" u odnosu na milost a ne veru. Bpasenje koje nam dola i milo&u je dar (o5ji. 8atim on dodaje u 7. stihu, kao podrku onom to je rekao" "Ne od dela da se niko ne pohvali." Naa dela ne doprinose tom daru, milost je ta koja nas spasava, "da se neko ne bi hvalio." ,avle je vrlo jasan da naa dela nisu sredstva, niti doprinose naem spasenju. 9li, sada pogledajmo *$escima 0"!?" "'er smo Njegov posao, sa dani u 4ristu %susu a dobra dela." -ako nas je 4ristos ne samo spasao da bi ili na nebo, ve& nas (og nanovo stvara u svom Binu da bi mogli initi dobra dela. "'er smo Njegov posao, sa dani u 4ristu %susu a dobra dela koja (og napred pripravi =@n ih je pripremio u 4ristu> da u njima hodimo." -o je plod opravdanja verom. 6 poslanici -itu 2"!D2, on govori o nama kakvi smo, grenici, neposluni i tako dalje. Bada pogledajmo 1. i ;. stih" "9li kad se dobrota i ljubav (oga naeg Bpasitelja poka ae prema oveku, ne a pravedna dela koja mi uinismo =ne ato to smo uradili neto dobro to aslu5uje spasenje>, ve& prema svojoj milosti spase nas banjom preporoenja i obnovljenjem Bvetim +uhom." @bjavivi nam dobre vesti on nastavlja u 3. stihu" "%stinita je re, i ovome ho&u da utvruje, da se oni koji verovae (ogu trude i staraju a dobro delo." ,avle sada govori vernicima u (oga o potrebi a dobrim delima. B jedne strane, dela nas ne spasavaju ni jednu jotu, ak i ne doprinose spasenju. B druge strane, istinsko opravdanje verom uvek donosi dobra dela. @na su doka opravdanja verom. ,oslednji deo 3. stiha" "@vo je korisno ljudima i dobro." @na mo5da nisu korisna vama, ali su korisna ljudima. +rugim reima, dobra dela hri&anske crkve trebalo bi da uvek budu na blagoslov oveanstvu. Kad pomatramo dananji svet, mi mnoge blagoslove koji su doli na njega u imamo kao gotove injenice. Caspitanje i kolstvo su prvo uvedeni od strane hri&anske crkve. ,ojedinci koji su stajali i a mnogih divnih drutvenih projekata bili su ljudi i 5ene koji su voeni jevaneljem %susa 4rista. ,avle brani opravdanje varom od ove tri primedbe. @n ka5e da dela, obre anje i dr5anje akona ne doprinose ni jednu jotu spasenju. Kao primer koristi 9vraama, jer su 'evreji imali vrlo visoko miljenje o njemu. 9vraam je bio protoDtip. Koriste&i 9vraama, ,avle je uio da je jevanelje jedini nain na koji se ovek mo5e spasti, bilo u staro avetnom ili novo avetnom periodu. Nakon odbrane opravdanja verom, ,avle nastavlja da objanjava kako vera radi u 5ivotu vernika, takoe koriste&i 9vraama kao primer. Nakon poka ivanja kako je vera delovala na 9vraama, ,avle je rekao" "-akvi i vi trebate biti kao deca." +rugim reima, svaki vernik mora dopustiti veri da deluje u njegovom 5ivotu kao to je to bilo kod 9vraama. Kako je ona delovala u 9vraamuH (og je doao 9vraamu kad mu je bilo 77 godina i rekao mu" "Blede&e godine odr5a&u svoje obe&anje i tvoja 5ena &e imati obe&anog sina." % 9vraam se okre&e (ogu i ka5e" "@be&avao si mi sina a proteklih 0; godina. % kad mi ga nisi mogao dati dok mi je 5ena jo mogla atrudenjeti, kako oekuje od mene da verujem da &e mi ga dati sadaH" +a li je on to rekaoH Ne. +a je to rekao bio bi dobar naunik, ali 9vraam nije bio naunik, on je bio vernik. 9vraamova vera se nija asnivala na naunim metodama, i 5eleo bih objasniti ta podra umevam po tim, jer nisam protiv naunih metoda. 8ahvaljuju&i naunim metodama danas imamo divne i ume. Ne ra umem se u kompjuter, ali to je udesna stvar. /edicinska nauka, tehnologija, sve to je re ultat naunih metoda. ,roblem je u tome to nauni metod deluje samo u granicama prirodnog. @n se ne mo5e baviti natprirodnim. Cera se bavi natprirodnim.
1!
(og mi dola i i ka5e" "'a sam stvorio ovaj svet a est dana, samo svojim dahom: nisam imao prapostoje&u tvar." @vo je i neseno u 'evrejima !!. /i to prihvatamo verom. Kad bih koristio nauni metod, rekao bih" "<ovori gluposti." 9ko bih avisio o naunim metodama, ne bih vie verovao u 4ristova uda. 9li @n je stvarno pretvorio vodu u vo&ni sok. @n je stvarno ustao i mrtvih. 6enici nisu i mislili vaskrsenje. @n je stvarno inio uda. Bve ovo je natprirodno, i mi to verujemo. -o je vera: dr5anje (oga a re. 9vraam nikad nije dovodio u pitanje ono to (og ka5e. @n nikad nije rekao" ",oka5i mi kad je u istoriji neka 5ena dobila dete nakon to je prola dob raanjaH" @n nikad nije rekao (ogu" "+oka5i mi nauno da Bara mo5e roditi dete." 6prkos svemu on je verovao. Mak se nije ni kolebao, ka5e ,avle. @n je verovao da (og mo5e uiniti nemogu&e i to je vera. Cera ide i van okvira prirodnog i kad mi (og doe i ka5e" "9ko hodi u +uhu, pravednost akona &e se ispuniti u tebi," ja to ne dovodim u pitanje. Cerujete li to ili ka5ete" ",oka5i mi jednu osobu koja je to uinila." +a, prirodno to je nemogu&e. Bam (og ka5e" "+elima akona se niko ne&e opravdati." @n ka5e" "Nema ni jednog pravednog." 9li mi ne govorimo o prirodnom, mi govorimo o opravdanju verom. (og vam ka5e" "-i si grenik, ali te gledam kao da si savren u mom Binu, kao da nikad nisi sagreio." 9li vi ka5ete" "Ne ose&am se pravednim." -o pitanje nema nita s vaim ose&anjima. Cerujete li ta (og ka5eH Cerujete li da hodanjem u +uhu, ili oslanjanjem na <ospoda %susa 4rista, mi ne pothranjujemo teloH Cerujete li da se ovo greno telo mo5e u svakom trenutku potiniti veromH -akva je bila 9vraamova vera. @n je verovao u nemogu&e. +e$inisavi i odbranivi opravdanje verom, u Rimljanima ; ,avle poinje prvih pet stihova sa plodovima opravdanja verom. @pravdanje verom donosi plodove. Ne jedan ili dva, ve& tri. 9li potrebno je da namo poredak ovih rodova. Ne mo5emo im menjati mesta: oni slede upravo onako kako ih ,avle navodi. ,rvi rod je trenutan, drugi je trajan, a tre&i konaan. -o je red kojim se moramo kretati, u protivnom, ako pokuamo dose&i poslednji rod a da nemamo prvi, gubimo vreme. @va tri roda se nala e u Rimljanima ;"!D0" "@pravdavi se dakle verom, imamo mir sa (ogom kro <ospoda svojega %susa 4rista, kro kojega i pristup naosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i radujemo se u nadi slave (o5je." !. ,rvi rod, trenutni rod, je mir sa (ogom. 0. +rugi rod, trajni rod, je da stojimo pod "milo&u." -o nai da imamo pristup milosti (o5joj. @vo se nala i u prvom delu 0. stiha. 2. -re&i rod, ili konani rod, je pristupanje =dola5enje> k slavi (o5joj. % vor ova tri roda je vera, opravdanje verom. 'evrejima !!"E ka5e" "(e vere je nemogu&e ugoditi (ogu." Nijedan od ovih rodova ne mo5e do&i kro dela ili kro dr5anje akona, samo verom. Ra motrimo prvi rod, trenutni rod" "@pravdavi se dakle verom imamo mir." /i mo5da nemamo mir sa sobom, sa bli5njima ili vladom ali ,avle ne govori o tom miru u tom optem smislu. @n govori o miru sa (ogom: ako imamo mir sa (ogom, sve drugo je sporedno. /i mo5emo podneti sve na svetu, sve dok imamo mir sa (ogom. 9ko imamo mir sa (ogom mi imamo budu&nost koju nam niko ne mo5e odu eti. Naa stradanja na ovom svetu su samo privremena. Jta nai, "%mam mir sa (ogomH" ,re svega, ra motrimo svaku $a u. ,rva $a a je "opravdavi se." <lagol je u aoristu: to je neto to se ve& dogodilo. -ako je opravdanje "posao trenutka." @va $ra a nam je bliska. +ogaa se promena u naem statusu, u odnosu i meu nas i (oga u trenutku kad verujemo. @va promena statusa se ove "opravdanje." %mamo vrlo dobar tekst u 'ovanu ;"01, rei %susa 4rista, gde @n ka5e" "9ko aista verujete u @ca koji me poslao, ako aista verujete u /ene kao svog Bpasitelja, tada vie ne dola ite pod osudu jer ste preli i smrti u 5ivot =ili preli ste sa osude na opravdanje>." -ako je re "opravdavi se" u aoristu, istorijskom ili prolom vremenu. 9li druga $ra a, "%mamo mir sa (ogom," nije u prolom vremenu, nije ak ni u budu&em. @na je u sadanjem trajnom
10
vremenu. 6 trenutku kad stanemo pod kiobran opravdanja verom, mi imamo mir od poetka do kraja. @n je trajan, i to je udesan plod opravdanja verom. @vo je prvi rod, "/ir sa (ogom." ,re nego smo prihvatili jevanelje naa situacija sa (ogom bila je ista kao 9damova i *vina. Kad je (og doao u vrt nakon to su 9dam i *va sagreili, oni su se sakrili od Njega. ,avle nam odgovara ato u Rimljanima !"!3" "'er se gnjev (o5ji otkriva s neba na sve one koji su be bo5ni i nepravedni." Rimljanima 0"3D7" "9 onima koji su sebini =suprotstavljeni veri> i ne pokoravaju se istini, ve& su pokorni nepravdi =poslunost istini je poslunost jevanelju, to je pravednost> nemilost i gnjev, nevolja i tuga." @vaj svet je pun ljudi koji su u muci. Reeno nam je da je devet desetina naih bolesti re ultat krivice i tuge. @vaj svet nema mir. -o je ato to nisu otkrili dobre vesti jevanelja. 9li u trenutku kad poverujete jevanelje i opravdani ste, vi imate mir. Cae iskustvo mo5e varirati, ali odnos sa (ogom je mir. -ragedija je kad sre&emo hri&ane koji su prihvatili jevanelje ali jo uvek nemaju mir. %ma mnogo onih koji pokuavaju dohvatiti konaan plod opravdanja, koji je nad slave, da bi imali prvi plod, koji je mir. -o nije put jevanelja. /i nikad ne mo5emo dose&i konaan cilj opravdanja verom ukoliko prvo nemamo mir jer ako nemamo mir, nikad ne&emo dose&i taj konaan cilj. /oramo slediti pravi redosled. /o5emo dodati jo jednu injenicu ve anu a ovaj prvi rod. 'ednom kad se opravdamo verom, istorijsko ili prolo vreme, imamo traj mir. 9li apa ite ta je i vor tog mira. @n ne dola i kro naa dobra dela ili kro dr5anje akona, ve& kro naeg <ospoda %susa 4rista =Rimljanima ;"!>. "Kro naeg <ospoda %susa 4rista" nai kro otkupljenje koje je u naem <ospodu %susu 4ristu. 4ristov 5ivot i smrt je ono to donosi mir, ne naa dostignu&a. @no to mi inimo varira, ponekad postignemo ogroman uspeh, ponekad do5ivimo pora . Mak i kad nam (og daje potpunu pobedu, mi to ne namo. ,ostoje trenuci kad nam dola i avo i utie na naa ose&anja, govore&i da nismo dovoljno dobri da bi bili spaseni. 9 mi mo5emo re&i" "6 pravu si, bolje je da ne idem u crkvu." % mi mo5emo prestati dola iti u crkvu, jer smo poverovali avolu. %mam dobre vesti a vas. Iavo ima dve osobine" pod jedan, on je ubica i pod dva, on je la5ov ='ovan 3"11>. Rimljanima ;"! je istina" "@pravdavi se dakle verom imamo mir sa (ogom kro <ospoda %susa 4rista" L ne kro ono to @n ini u vama, ve& kro ono to je uradio pre 0??? godina. Niko vas ne mo5e liiti tog mira osim vas samih ako ka5ete 4ristu bogom. -o je vaa privilegija. 9li sve dok hodite verom pod kiobranom opravdanja, vi imate stalan mir sa (ogom. -o je prvi rod. ,avle nastavlja u Rimljanima ;"0" "Kro kojega i." Kro kojega se odnosi na 4rista koji je rekao svojim uenicima" "/ir svoj ostavljam vam, mir koji svet ne mo5e dati, mir koji preva ila i ra umevanje." @vo je isti mir koji nam dola i kro 4rista i postaje e$ektivan verom. Na isti nain kro veru, i kro 4rista, "imamo pristup (o5joj milosti." "Kro kojega i pristup naosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo." ,avle uka uje na neto speci$ino kad koristi i ra "ovu blagodat." 8namo da kad je %sus bio na ovom svetu @n je 5iveo savrenim 5ivotom u svojoj ljudskoj prirodi. 9li kad itamo jevanelje, ako pa5ljivo itamo Novi avet i ,avlove spise, otkri&emo da to 4ristos nije inio u vlastitoj sili, kao ljudsko bi&e, kao ovek. @n je to inio milo&u (o5jom. +opustite mi da vam dam jedan primer. Kuanje smrti, ne prve ve& druge smrti, a sve ljude je najve&a stvar koju je 4ristos ikad uinio. Mak i vernici umiru prvom smr&u, ali oni ne&e umreti drugom smr&u, jer je nju 4ristos iskusio. 8apa ite kako je @n okusio tu smrt i ta mu je dalo silu. 'evrejima 0"7" "9 umaljenoga malijem im od anela vidimo %susa koji je a smrt to podnese venan slavom i asti, da bi po blagodati (o5joj a sve okusio smrt." @va milost koja je omogu&ila 4ristu da ispuni volju (o5ju sada je dostupna verniku koji je opravdan verom i to je ono o emu ,avle govori. Re "milost" ima vie od jednog naenja u Novom avetu, ali njeno primarno naenje je naklonost (o5je ljubavi prema nama, kro koju je poslao
12
svog Bina da bi nas kro Njega mogao spasti. -o nala imo u *$escima !"#" "6 kome imamo iskupljenje krvlju Njegovom, i oprotenje greha, po bogatstvu blagodati Njegove." 9li re "milost" takoe nai silu (o5ju koja je dostupna verniku koji je opravdan verom. 9li ovde ima neeg jako va5nog. /i ovde raspravljamo o plodovima opravdanja verom. 'evanelje, koje je pravednost (o5ja, je dobra vest a svakog oveka. @no se treba preneti svakom ljudskom bi&u, jer je jevanelje dobra vest a sve ljude. 9li plodovi opravdanja verom nisu a sve ljude: oni su samo a one koji veruju. Nema mira sa (ogom ukoliko prvo niste opravdani verom. 8ato bi se trebalo au imati a svakog ko nije prihvatio 4rista" "Ne oklevaj, jer be vere je nemogu&e iskusiti mir." @vi rodovi o kojima ovde diskutujemo su a one koji su stupili u udesnu svetlost (o5je spasonosne milosti. 9ko niste prihvatili 4rista, itajte /arko !E"!;,!E gde je 4ristos rekao" "%dite po svemu svetu i propovedajte jevanelje, i oni koji u veruju i krste se spa&e se." -o su oni koji &e primiti ove rodove. Jto se tie tekstova u odnosu na milost kao (o5ju silu, otpoe&emo sa !. Korin&anima !;. /i sada koristimo re "milost" kao "(o5ju silu" dostupnu verniku. Koristi&emo sve ,avlove spise jer je ,avle jedini koji upotrebljava re "milost" u terminu sile. 6 !. Korin&anima !;"7 ,avle ka5e" "'er sam ja najmanji od apostola, koji nisam vredan na vati se apostolom, jer progonih crkvu (o5ju." +rugim reima, ,avle misli da nema prava biti apostol bog svoje prolosti. /eutim, ima "ali" u !?. stihu" "9li po blagodati (o5joj jesam to jesam." ,avle ka5e, ja sam apostol, ne ato to aslu5ujem, ve& bog milosti (o5je, ali dodaje" "% blagodat Njegova to se i li na meni ne bi u alud: =on nije protra&io tu milost> nego se potrudih vie od sviju njih." +ruga re a potrudih je radih. ,avle nije protiv dela. ",otrudih se vie od sviju njih." Kontekst nam ka uje da se "sviju njih" odnosi na ostale apostole. "Radio sam vie od ma kojeg apostola ili ak vie od svih ajedno." 8vui kao da se hvalie pa se ispravlja da ga ne bi pogreno shvatili" "9li ne ja nego blagodat (o5ja koja je sa mnom." (lagodat (o5ja je proi vela ta dela, jer sam u domenu te milosti: nisam je protra&io: iskoristio sam je. (og 5eli da ti i ja inimo isto. %sus je rekao u /ateju ;"!E" "Neka sija vaa svetlost." Neka ova milost koju ste primili sija u vama i neka ljudi vide vaa dobra dela i slave @ca. Naunici pekuliu ta je bio ,avlov problem: neki ka5u da je to bio njegov slab vid: drugi da je imao govornu manu bog su5enja usana, ali nam ,avle to ne ka5e, ka5e samo da je imao problem i ato ga (og nije uklonio. 0. Korin&anima !0"#" "% da se ne bih poneo." ,avle je bio ljudsko bi&e, i 5rtva ponosa ba kao vi i ja. -ako je (og, da bi ga odr5ao u poni nosti bog mnogih otkrivenja koja su mu data, imao da ga sauva od ponosa. "+ade mi se 5alac u telu, vesnik Botonin da me &ua da se ne ponosim." -o je dolo od Botone a (og je dopustio da bi ga odr5ao u poni nosti. 9li ose&ao je da ga to ometa u njegovoj misiji pa se u 0. Korin&anima !0"3 moli (ogu" "8ato tri puta preklinjah <ospoda da to odstupi od mene." <ospode kad bi -i jednostavno uklonio ovaj problem bio bih ve&i radnik a -ebe. 9 <ospod je rekao" "Ne, vie bi radio a sebe. 8ato &e moj odgovor biti ovakav" +osta ti je moja blagodat" jer se moja sila savrava u slabosti. Ne treba mi tvoja podrka, ,avle. Bve to mi treba si ti, be ob ira kako si slab. /oja milost je dovoljna." 6 0. Korin&anima !0"7 ,avle ka5e" "Btoga &u se najradije hvaliti svojim slabostima =u svojoj nemo&i, nesposobnosti, problemima: proslavi&u se u tom> da poine na meni sila 4ristova." % ovde je re "sila" sinonim sa reju "blagodat." -ako se ovde re milost upotrebljava u terminu mo&. Nemojte ka ati" "Nisam sposoban govoriti ljudima. 'a sam stidljiva osoba." Jest meseci sam se borio s po ivom na slu5bu, jer sam povuen. 9li blagoda&u (o5jom jesam to jesam. 9 ta milost je dostupna svima, jer svako ko je opravdan verom stoji u milosti: on ima pristup ovoj blagodati (o5joj. Nema opravdanja ato neki od nas ne svedoe a 4rista, i u ev ako jo niste opravdani verom. %maju jo dva druga teksta koja ka5u isto. *$escima 2"#" "Kojemu postadoh sluga, po daru blagodati (o5je koji mi je data po injenju sile Njegove." !. -imotimju !"!1" "9li se jo ve&ma
11
umno5i blagodat <ospodnja, sa verom i ljubavlju koje su u 4ristu %susu." +akle, poto stojimo pod milo&u, ka5e ,avle, imamo nadu, mo5emo se radovati da &emo dosti&i slavu (o5ju. /i ra miljamo o (o5joj slavi u terminima glori$ikacije i ,avle to ovde ukljuuje. 9li on ovde ne govori primarno o glori$ikaciji koja &e se dogoditi prilikom drugog 4ristovog dolaska, "kad &e se ova propadljivost obu&i u neraspadljivost." ,avle govori o drugoj slavi, slavi (o5jeg karaktera. Kontekst je jasan u 'ovanu !"!1" "Re postade telo, i videsmo Njegovu slavu, slavu jedinorodnog Bina." ,avle ka5e da je ovo ta slava koju se nadamo dosti&i. Blava koju su uenici videli bila je (o5ja samopo5rtvovana ljubav u Njemu: "agape," be uslovna ljubav koja "ne tra5i svoje." ,avle ovde govori o ovoj slavi, istoj slavi koju pominje u Koloanima !"0#" "4ristos u vama, nad slave." @va slava je ljubav (o5ja i livena u naa srca. (og mo5e proi vesti narod koji mo5e voljeti kao to je 4ristos voleo. %sus je tako rekao, @n je ak apovedio svojim uenicima u 'ovanu !2"21,2;" "Novu vam apovest dajem, da ljubite jedan drugoga kao to ja ljubih vas, da i vi ljubite jedan drugoga. ,o ovom &e svi ljudi po nati da ste moji uenici, ako imate meusobnu ljubav." @vo je ta nada koju moramo imati na umu: ovo je cilj koji (og ima a svakog ko je opravdan verom. @va blagodat nam dola i kro Bvetoga +uha. -ekst koji to pojanjava je u 0. Korin&anima 2"!#,!3" "9 <ospod je +uh" a gde je +uh <ospodnji, onde je sloboda =tj. sloboda od tela, sloboda od ropstva grehu>. /i pak svi koji otkrivenim licem =be prepreke, jer imamo mir sa (ogom> gledamo kao u ogledalu =ima jedan tekst u 'akovu, akon je ogledalo koje nam poka uje kako smo prljavi, ali sada je %sus 4ristos to ogledalo> slavu <ospodnju, =ne nau slavu>, preobra5avamo se =ili menjamo> u to isto oblije i slave u slavu, kao od +uha <ospodnjeg." ,avle, govore&i o 'evrejima i ne nabocima pre opravdanja verom, ka5e dve stvari u Rimljanima 2"02" "Bvi sagreie: =pored toga on upotrebljava sadanje trajno vreme> svi su uskra&eni =neprekidno> slavom <ospodnjom." <reh je strana stvar: on ne samo da nas liava neba, ve& nam odu ima slavu (o5ju. (og je stvorio oveka, da bi mogao biti Njegova svetinja. Konano mi smo hram (o5ji i (og 5eli nastavati u nama: @n 5eli da Njegova slava blista kro nas. -o je bio Njegov plan a 9dama i *vu i a nas, ali pad nas je liio slave (o5je. +ivno je to to nam opravdanje verom ne daje samo pravo na nebo: ono nam ne daje samo mir sa (ogom, ve& obnavlja (o5ju slavu u nama. 6 Rimljanima ;"2 ,avle nam i la5e korake. Kad 4ristos 5ivi u nama, i otkriva svoju slavu, mi telu moramo re&i ne, i na nesre&u to je bolno. "% ne samo to nego se hvalimo nevoljama =patnjama>." %ako (o5ja milost proi vodi pravednost u nama, naa grena priroda &e uvek ostati grena. Btoga uvek postoji ovaj sukob i kad Bveti +uh nadvladava i potinjava telo, mi stradamo u telu. "8naju&i da nevolja trpljenje gradi =ili istrajnost ili postojanost kako to stoji u NK'C (ibliji>." @vo su koraci" nevolje ili patnje, postojanost, a postojanost gradi iskustvo. K'C (iblija ka5e "iskustvo," ali ta grka re nai "karakter" i noviji prevodi se normalno slu5e tom rei. -ako, poto imamo 4rista u nama, nae telo &e stradati, jer se liava njegovih 5elja. /i &emo podneti iskuenja Botone, sumnje, ba kao to je 9vraam podneo. @n nije napustio svoju veru ak i kad je njegovoj 5eni prola dob raanja. 9li konaan rod je karakter i kad se reprodukuje karakter (o5ji, ne&emo biti "ra oarani." -o je grka re u Rimljanima ;";. K'C ka5e "posramljeni." "Nada nas ne&e ra oarati, jer je ljubav (o5ja obilno i livena" =N%C>. -o je divno, apsolutno svojstvo =karakter> opravdanja verom. (o5ji plan je da se Njegovo delo ne obavlja polovino. (o5ja namera u nama i meni kro opravdanje verom je konano spasenje. Kad smo uli pod kiobran opravdanja verom, nae konano spasenje je agarantovano. Kao to ,avle ka5e u Rimljanima 3"2?" "Koje opravda, one &e i proslaviti." Na udeo, od poetka do kraja, je vera. Nikad ne ka5ite bogom veri, jer sve dok hodimo verom, ajamen nam je svaki od ova tri roda" !. /ir sa (ogom: 0. Btajanje u milosti:
1;
2. Nada dolaska u slavu (o5ju. %ma mnogo ljudi koji su abrinuti a konaan rod, otkrivanje slave (o5je, be sticanja mira. /i otpoinjemo sa mirom. 9ko nemamo taj mir, nikad ne&emo mo&i iskusiti slavu (o5ju jer nam je nemogu&e osloboditi se od straha, straha od smrti, straha od suda, ukoliko nismo shvatili opravdanje verom. 9ko nismo osloboeni od straha, mi ne mo5emo voleti. 6 !. 'ovanovoj 1"!#,!3" nam je reeno" "Bavrena ljubav i goni strah." Btrah od suda i muka, ako se nismo oslobodili tog straha od suda, to je loa vest a nas. Nikad ne&emo iskusiti (o5ju ljubav u svojim srcima. 6vek &emo biti 5rtve bola, uvek se pitati" "4o&u li to posti&iH" /oja je molitva da shvatimo ljubav (o5ju. ,re svega jevanelje nas mora osloboditi straha od smrti, straha od suda. /oramo imati mir. % samo tada mo5emo imati drugi i tre&i rod. Neka nas (og blagoslovi da po namo tu istinu i ona nas i bavi. De!e"o poglavlje + /e8u!lov#a lju?av 'Ri(lja#i(a @*=+):@pravdanje verom ima tri aspekta" !. ,re svega ono nam donosi mir sa (ogom. @vo je prvi rod. ,avle ka5e u Rimljanima ;"!" "@pravdavi se dakle verom, imamo mir sa (ogom." @vo je ato to se na status menja kad prihvatamo 4rista kao Bpasitelja. (og ne samo to nam oprata, ne samo da smo pomireni u 4ristu ve& nas (og kro %susa 4rista gleda kao da nikad nismo sagreili. (og gleda na vas i na mene ba kao to gleda na svog Bina, %susa 4rista. Betimo se ta je @n ka ao o svom Binu" "@vo je Bin moj ljuba ni koji je po mojoj volji." % @n upravo to ka5e vama i meni. 6 opravdanju verom, (og ne gleda na ono to inimo: @n nas gleda kao da smo u Njegovom Binu, a u Njegovom Binu imamo mir sa (ogom. /o5emo ga vati "9va," @e. @vo je prvi, trenutni rod opravdanja verom. -o je prvo iskustvo, i ako nemamo taj mir, tada nismo ra umeli ili iskusili opravdanje verom. 9li ono tu ne staje. 0. @pravdanje verom nam takoe donosi iskustvo (o5je milosti, Njegove sile. ,avle nam ka5e u Rimljanima ;"0 da onima koju su opravdani verom, ta ista vera koja im donosi mir, takoe im omogu&ava pristup (o5joj blagodati. Kao to smo videli, ta blagodat je sila (o5ja, sila koja nam omogu&ava da ispunimo (o5ju nameru a svakog od nas, sila da mo5emo podneti iskuenja, sila da se mo5emo ponaati kao deca (o5ja. ,oto stojimo u milosti, poto nam je dostupna ova sila, koju nevernik nema, (og ima tre&e iskustvo a nas. 2. Konaan cilj opravdanja verom je da se ljubav (o5ja rasprostrani u naim srcima, kro naeg <ospoda %susa 4rista. @vaj tre&i konani cilj je tako radikalan, tako revolucionaran, tako ra liit od ma kojeg ljudskog iskustva, da ,avle troi itav pasus Rimljanima ;"ED!? govore&i i objanjavaju&i ovu ljubav (o5ju. (o5ja ljubav koja se i liva u srce vernika Bvetim +uhom nije nalik ljudskoj ljubavi, jer je oveja ljubav egocentrina. ,avle objanjava ovu ljubav, ne poreenjem ve&, u kontrastu sa ljudskom ljubavi. /i ne mo5emo porediti ljudsku i (o5ju ljubav, ali ih mo5emo suprotstaviti, jer su ove dve "ljubavi" u opo iciji. 6 stvari kad novo avetni pisci opisuju (o5ju ljubav, oni koriste vrlo nejasne rei u grkom je iku koje bi se teko mogle upotrebiti u obliku imenice. 'ednoj takvoj je dato naenje koje su i vukli i 4ristovog krsta. -a re je "agape." B ob irom da je to najve&i oblik ljubavi u grkom je iku, prema ,latonu to je bio "nebeski eros," novo avetni pisci su odbili da se poslu5e tom reju. @na se nigde ne mo5e na&i u Novom 8avetu. +a bi shvatili i vrednovali ovaj pasus, pre svega obratimo pa5nju na jo jedan pasus gde se ,avle bavi istom stvari, kako bi ra umeli va5nost poimanja ljubavi (o5je. *$escima 2 je jedno od ,avlovih pisama i atvora. @n je bio u pod emnoj tamnici kad je pisao *$escima. *$eska crkva mu je bila vrlo draga: proveo je skoro tri godine u *$esu. 9li uvukao se jedan problem" ,avlovo atoenitvo
1E
donelo je veliko obeshrabrenje hri&anima u *$esu. @ni su re onovali" "Kad je ,avle, veliki sluga (o5ji, 4ristov apostol dopao atvora, a (og ga nije atitio, emu se mi mo5emo nadatiH" ,avle je uo a ovo. ,iu&i im, u *$escima 2"!1, on ih rastere&uje ove brige" "-oga radi = bog vaeg obeshrabrenja> preklanjam kolena svoje pred @cem <ospoda naega %susa 4rista." -reba da imamo na umu da su se u ,avlovo vreme ljudi obino molili stoje&i, otvorenih oiju, i esto su di ali ruke prema (ogu. 9li kad god bi se neko u to vreme o biljno molio, kleknuo bi. % ,avle jednostavno ka5e *$escima" "Crlo se o biljno molim i brinem a vas." Njegovo veliko breme, njegova velika 5elja apisana je u *$escima 2"!ED!7" "+a vam =(og> da silu po bogatstvu slave svoje, da se utvrdite +uhom Njegovim a unutranjeg oveka, =5elim da budete jaki a 4rista>, da se 4ristos useli verom u srca vaa: da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni." 'edini nain da vaa vera bude jaka i da 4ristos trajno u vama nastava, je da budete ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi (o5joj, ljubavi 4ristovoj. ,avle koristi dve meta$ore, jednu i botanike D duboki koreni, a drugu i arhitekture D vrsti temelji. Nedavno su se desili strani emljotresi u ra liitim podrujima sveta i neke graevine su i dr5ale, a ra log ato su se mnoge poruile bio je taj to je kori&en je$tin materijal i temelji su bili slabi. @ne nisu mogle i dr5ati tresenje. Na isti nain, ako je nae po nanje (o5je ljubavi slabo ili nekompletno ili pogreno, nikad ne&emo mo&i podneti kri e. ,avle ka5e da trebamo biti ukorenjeni i utemeljeni u ovoj ljubavi. 8atim dodaje u *$escima 2"!3" "+a biste mogli ra umeti =ili dokuiti> sa svima svetima =to ukljuuje vas i mene> ta je irina i du5ina i dubina i visina, i po nati prete5niju od ra uma ljubav 4ristovu." /i ne mo5emo do&i do po nanja (o5je ljubavi jednostavno kro ljudsko re onovanje ili racionalnim putem, jer je ona i nad toga. (o5ja ljubav je potpuna kontradikcija ljudskoj ljubavi. % kad shvatimo (o5ju ljubav, kad nam se srca ispune tom ljubavlju, ,avle ka5e" "%spunjeni smo puninom (o5jom." -o je ,avlova briga ovde u Rimljanima ;. @n 5eli da ra umemo ljubav (o5ju i dva ra loga" !. Kad shvatimo (o5ju ljubav, samo tad imamo potpuno ra umevanje opravdanja verom. -ada i iskustva shvatamo mir sa (ogom, jer podloga naeg opravdanja je (o5ja ljubav, a podloga mira sa (ogom je biti ukorenjen i utemeljen u toj ljubavi. 0. ,avle od nas 5eli vie od puke govorancije: on 5eli da se ta ista ljubav hori ontalno ra aspe na nae bli5nje, kako bi i svet mogao videti tu ljubav kro vernike, tj. crkvu. %maju&i ovo u vidu, sada prela imo na Rimljanima ;"E. Btihovi od E. do !?. se bave ljubavlju (o5jom. Bedmi stih se bavi ljudskom ljubavlju, i vidimo da postoji kontradikcija i meu ljudske i (o5je ljubavi. ,ostoji ra lika: one su suprotstavljene. +ok se bavimo (o5jom ljubavlju, potrebno je apa iti etiri rei. +ve se nala e u E. stihu" "'er jo kad bijasmo be snage." "(e snage," ta grka re jednostavno nai "bespomo&ni." @no to ,avle ovde govori je da kad smo jo bili nesposobni spasti sebe, u odgovaraju&e vreme ili u pravo vreme, ili u odreeno vreme 4ristos je umro a be bo5nike. 4ristos je umro a nas" !. +ok smo bili bespomo&ni. 0. +ok smo bili be bo5ni. @vo je tako radikalna, revolicionarna amisao da ,avle ka5e" "Aelim vam poka ati da je ovo u potpunoj kontradikciji sa ljudskom ljubavi. -ako on u sedmom stihu opisije konaan i ra ljudske ljubavi. @n ka5e" "'er jedva ko umre a pravednika: a dobroga mo5e biti da bi se ko usudio umreti." Ljudi ne daju svoj 5ivot a nepravednika. 9li, ka5e on, to je mogu&e i ima ljudi koji bi se usudili umreti a dobroga oveka. %ma jedna pria koja je bila vrlo bliska ljudima ,avlovog vremena. @na je deo grke mitologije, i vrlo je verovatno da ,avle ovu priu ima na umu u sedmom stihu. 9li mi 5ivimo 0??? godina kasnije, i vama ta pria nije bliska ukoliko niste prouavali grku mitologiju. -o je pria o dvoje ljudi, 9lcestiji i 9dmetiju. 9dmetije je bio mladi& koji je bio dobar ovek. La5no je optu5en i osuen na smrt. 9lcestija je bila njegova devojka i nala je da je on dobar ovek. 8nala je da je nevin i
1#
da ne aslu5uje smrt. 9li je takoe nala, prema dr5avnom akonu, da ne mo5e opo vati presudu. % tako pola je sudiji i ka ala" "Ne mogu vas ubediti da je 9dmetije dobar ovek i da ne aslu5uje da umre, jer ste ve& doneli presudu, ali bih htela ponuditi sebe umesto njega." % sudija je prihvatio. 9 <rci su rekli" "@vo je spomen istinskoj ljubavi. *vo 9lcestije koja je voljna umreti a dobrog oveka, 9dmetija." 9 ,avle ka5e" "-o je mogu&e. ,o nato je da su ljudska bi&a davala svoj 5ivot radi dobrog u roka, ili a nekog koga su voleli, ili a dobru osobu. -o nije tako esto, ali se deava." "9li," ka5e on u Rimljanima ;"3 (o5ja ljubav je potpuna kontradikcija ovoj ljubavi. %sus nije umro a nekog dobrog, "ve& (og poka a svoju ljubav prema nama jo dok bijasmo grenici, 4ristos umre a nas." (og ne ka5e" "9ko ste dobri, umre&u a vas." @n to nije uinio. +ok smo bili grenici, dok smo bili bespomo&ni, dok smo bili be bo5ni: ovo troje treba da namo o sebi, @n je umro a nas. ,avle ka5e" "(og nas je be uslovno voleo." 8atim u Rimljanima ;"7 on ka5e" "/nogo &emo dakle ve&ma biti kro a nj spaseni od gnjeva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom." +eveti stih se bavi vernicima, onima od nas koji su prihvatili opravdanje verom. @n ka5e" "9ko nas je (og volio i umro a nas dok smo bili grenici, be bo5ni, bespomo&ni, ato hri&ani uvek sumnjaju u ljubav (o5ju, ato sumnjaju u svoje opravdanjeH" 9ko nas je (og voleo dok smo bili grenici, onda nas @n jo uvek voli kad smo ga prihvatili i vratili mu se. 8amislite (o5ju ljubav koja sumnja. Koliko vie trebamo imati sigurtnosti da &e nas (og spasti sada kad smo prihvatili opravdanje veromH 8ato sumnjamoH -ragedija je kad hri&ani ka5u" "Nisam siguran da &u adobiti nebo." @no to oni ka5u je" "Nisam siguran da me (og voli." -o je stoga to smo projektovali ljudsku ljubav na (oga, i kad tako inimo, mi i opaavamo karakter (o5ji: jer je ljudska ljubav uslovna. @na se mora probuditi, mora se podsta&i. Ljudska ljubav ne voli ljude automatski, oni moraju biti dobri prema nekome da bi au vrat bili voljeni. 8ato na naem svetu mi uvek pokuavamo proi vesti u ajamnu ljubav putem pobude, nagona ine&i dobra dela. -o je ljudski problem, ali hvala (ogu to nas voli uprkos tome to smo. @n nas voli be uslovno. @n nas voli ato to je @n ljubav, ne ato to to aslu5ujemo. ,avle ka5e, sada kad ste prihvatili opravdanje verom kro Njegovu krv, mo5ete biti mnogo vie sigurni da &e @n sve uiniti da vam osigura mesto s Njim na nebu. @n nastavlja u desetom stihu" "'er dok jo bijasmo neprijatelji." -o je etvrta re. (ili smo bespomo&ni, bili smo be bo5ni, bili smo grenici, a sada ak i neprijatelji, jo gore. +ok smo jo bili neprijatelji, to je ono to on misli, dok bijasmo neprijatelji "pomirismo se sa (ogom kro smrt Njegovog Bina, i mnogo &emo se ve&ma spasti 5ivotom Njegovim kad smo se pomirili." %ma jedna @soba na nebu koja je na naoj strani. @n je bio na naoj strani ak i prije nego smo se okrenuli k Njemu. +ok smo bili neprijatelji, (og je rekao svom Binu" "Bine, nam da je ljudski rod u pobuni, okrenuli su se protiv nas, ali 5elim da sie tamo dole ne da ih osudi, ve& spase." 9 Bin je rekao" "-o je najve&a 5elja koju i sam imam, @e. Aelim da ih spasem." Bveti +uh je ka ao isto, i @ni su ajedno sili da nas spasu, ,avle ka5e" "@vakvu ljubav (og ima a nas." 9li sada poto smo objasnili ovaj pasus, ogledajmo kontekst. ,avle tumai (o5ju ljubav jer je ovo rod ljubavi koji Bveti +uh i liva u naa srca. Rimljanima ;";" "9 nada ne&e ra oarati, jer se (o5ja ljubav i li u naa srca Bvetim +uhom koji nam se dade." @vo nas se dotie na dva naina" !. /i imamo (oga koji nas be uslovno voli, (oga ija ljubav je nepromenljiva. Ljudska ljubav se ra likuje od (o5je ljubavi na tri naina. a> Ljudska ljubav je uslovna: (o5ja ljubav je be uslovna. b> Ljudska ljubav je promenljiva. Minjenica da me volite danas nije garancija da &e te me voleti sutra. -o je tragedija ljudske ljubavi. 9li injenica da me (og voli danas, je garancija da &e me @n voleti i sutra. 'eremija nam ka5e da nas (og ljubi venom ljubavlju ='eremija 2!"2>. 6 !.Korin&anima
13
!2"3 gde ,avle de$inie i objanjava ovu agapeDljubav, on ka5e" "9gape nikad ne prestaje." /i imamo (oga ija ljubav je nepromenjiva. c> Ljudska ljubav je sebina. 6 sreditu svake ljudske ljubavi je svoje ja, jer smo takvi bog pada. /i imamo grenu prirodu koja je egocentrina. 9li (o5ja ljubav daje sebe. % bog te svoje osobine, @n ima samo jednu 5elju, da 5ivi a vas. 4ristos je imao dve mogu&nosti na krstu. @n je mogao birati i meu sebe i sveta =palog oveanstva>. Iavo je rekao" "Ne budi lud, sii i spasi sebe." 9 4ristos je ka ao" "NeG Colim svet vee nego sebe." -akvu ljubav @n ima. Bada kad to ra umete, ima&ete mir sa (ogom. 0. @vo je ljubav koju (og 5eli da poka5emo prema bli5njima. Bvetu je potrebno da vidi ljubav (o5ju. @ni su je videli u liku %susa 4rista, ali 4ristos nije vie na ovom svetu, @n je na nebu. 9li Njegovo telo, crkva, je ovde, i to je Njegova 5elja. @no to ,avle ini u Rimljanima ;"ED!? je prosto ka ivanje onoga to je %sus uio u ,ropovedi na gori. 8apa ite da je ono to je %sus uio u ,ropovedi na gori identino sa onim to smo upravo preli. 6 /ateju ;, 4ristos ini isto. @n suprotstavlja ljudsku i (o5ju ljubav i ka5e" "@vakva ljubav, (o5anska ljubav, je ono to hri&ani trebaju odra5avati u svakodnevnom 5ivotu." 6 /ateju ;"12,11 vidimo vrstu ljubavi kojoj su 'udaisti uili narod. -o je ljubav koju ljudska bi&a mogu proi vesti. %sus je rekao" "Muli ste da je ka ano, ljubi bli5njega svoga a mr i na neprijatelja svojega =to je tipino ljudska ljubav>. 9li =ista re koju je ,avle upotrebio u Rimljanima ;"3, nasuprot onom emu ste ueni>, 'a vam ka5em, =ovo je istina, ovo je ono to aista trebate initi>, volite svoje neprijatelje =nemojte mr eti neprijatelje, volite ih>, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji vas mr e, i molite se a one koji vas loupotrebljavaju i progone." @vo nije prirodno i ako pokuate to initi, to je nemogu&e. %sus ne tra5i da pokuate jer ak i da pokuate vi to ne mo5ete. Movek ne mo5e snagom svoje volje ili u napor voleti svoje neprijatelje. -o je u suprotnosti sa njegovom prirodom. @va ljubav dola i samo onima u kojima 5ivi Bveti +uh, i koji doputaju Bvetom +uhu da i lije svoju ljubav u njih. 8atim u /ateju ;"1; %sus objanjava da kad inite tako, vi se ponaate kao deca (o5ja, "da budete sinovi @ca svojega na nebesima." @nda @n opisuje @evu ljubav" "'er @n apoveda svom Buncu te obasjava i le i dobre, i daje da5d pravednima i nepravednima." Blede&i put kad vas (og blagoslovi, nemojte misliti da je blagoslovio vas ili crkvu ato to ste dobri. @n nas je blagoslovio bog svoje ljubavi. *vo jedne ilustracije. 8a vreme % laska (og je blagoslovio 'evreje, titio ih i hranio na udesan nain. <odine !7#;. preao sam istu rutu kao 'evreji, osim to sam iao autom: nisam peaio. -rebalo mi je osam sati da preem taj put. Njima je trebalo 1? godina. +nevne temperature su vrlo visoke, a no&i hladne. Kad sam pola io na put ponio sam samo laganu ode&u. 9li egipatski pastor mi je rekao" "Nemoj to ni sluajno uiniti." %nsistirali su da ponesem toplu ode&u. Rekao sam" "8atoH ,a mi smo u pustinji." 9 oni su rekli" "Baekaj i vede&e." % bili su u pravu. (ilo je strano hladno. 8nate li da im je (og dao oblak, prekriva, rashladu u toku dana: dao im je oganj no&u da ih greje. @n im je davao dnevni obrok. +a li ato to su bili dobriH Jta je (og mislio o 'evrejima a vreme i laskaH Mitajte 'evrejima 2 i 1 . (io je vrlo nesre&an s njima, ali ipak ih je blagoslovio, ato to je (o5ja ljubav be uslovna. -ako kad slede&i put budete imali problem, nemojte re&i da vas (og ka5njava. (og nikad ne ka5njava na nain na koji ka5njava ovek. (og vas voli, @n je tu da vas blagoslovi, i ato %sus ka5e" "@n daje da5d pravednima i nepravednima. Njegovo sunce obasjava i le i dobre." 8atim %sus nastavlja u /ateju ;"1E i 1#" "'er ako volite one koji vas vole, kakvu platu imateH Ne ine li to isto i cariniciH" 8a ljude 4ristovog vremena i a jevrejski um, pore nici su i jednaavani sa grenicima. @no to je 4ristos govorio je da ako volite samo one koji su dobri prema vama, ne ra likujete se od grenika. Ne smem biti hri&anin da bih volio svoje prijatelje jer ak i grenici, ateisti, vole svoje prijatelje. Btih 1#" "% ako po dravljate samo svoju bra&u ta inite vie od drugihH Ne ine li
17
isto ak i pore niciH" Btoga, rekao je %sus, ne ponaajte se na prirodan nain. @d hri&anina se tra5i da voli svoje neprijatelje. @d hri&anina se tra5i da se moli a one koji ga kunu. 6 13. stihu @n ka5e" "(udite dakli savreni, kao to je savren @tac va na nebesima." /i pogreno primenjujemo tu re "savren." %sus ne ka5e" "(udite be greni." @n ovde ka5e" "Kao hri&ani vi morate voleti na isti nain na koji @tac vas voli, be ra like, be uslovno." -o je istinsko hri&anstvo, i to je ta ljubav o kojoj ,avle govori. @vo &e se dogoditi kad se (o5ja ljubav ra lije u naim srcima. 6 'ovanu !2"21, %sus ka5e" "Novu vam apovest dajem." @n govori svojim uenicima. Re "novu" ne nai sasvim novu. <rka re "kainane" nai "obnovljena apovest." -a apovest je ve& data u ,onovljenom akonu, a i u Levitskoj knji i. 9li 'evreji su i opaili (o5ju ljubav u Btarom avetu i ato 4ristos sada ka5e uenicima" 'a obnavljam tu apovest. @na u (ibliji nije nova ali je nova vama, a to je" "/orate voleti jedan drugog na isti nain na koji sam vas 'a volio." 'ovan !2"2;, slede&i stih" ",o ovoj ljubavi =ka5e %sus>, svi ljudi &e po nati da ste moji uenici." Kad je %sus ka ao" "(udite savreni," @n je mislio" "/orate voleti kao (og to voli." %ma jedna jeres po nata kao "per$ekcioni am." Najbolji opis per$ekcioni ma koji sam ikad uo dao je jedan naunik. Rekao je" ",er$ekcionista je osoba koja navlai beskonane patnje da bi sledio slovo, i koja daje beskonane patnje svakom drugom dok pokuava posti&i tu per$ekciju." 9li pravi hri&anin &e voleti ak i ako ta osoba to ne aslu5uje, ak i ako se okrenula protiv njega. Najve&a potreba koju svet ima je da vidi ljubav (o5ju kako se mani$estuje u crkvi. 8ato je %sus rekao" "Bvet &e me po nati kad vidi /oju ljubav otkrivenu u vama." -reba da namo kako se ovo mo5e sprovesti u praksi i koji su koraci u tom sprovoenju. ,otrebno je da uvidimo kako to deluje u stvarnosti. !. ,re svega moramo biti naisto da vi i ja ne mo5emo proi vesti agape. @va ljubav je dar. !0., !2. i !1. poglavlje !. Korin&anima se bavi duhovnim darovima. !2. poglavlje se bavi ovim agape darom. ,avle ka5e da je to "najve&i dar Bvetog +uha." Btoga nam je u <alatima ; reeno da je pre svega "rod +uha ljubav." Ci i ja ne mo5emo proi vesti ovu ljubav. /i ne mo5emo napre&i svoju mo& volje i re&i" "@d sada pa ubudu&e vole&u svoje neprijatelje." /i mo5emo imati 5elju, doneti odluku, dati obe&anje, ali to ne mo5emo ispuniti. Niko od nas to ne mo5e uiniti. Kad prihvatamo dar (o5ji, Bveti +uh dola i da nastava u nama i donosi nam ovu ljubav. -reba da namo da nam ova ljubav prvo daje mir pa tek onda pobedu. 6 !. 'ovanovoj 1"!# i !3 itamo" "@vim se ljubav meu nama savri, da imamo slobodu na dan sudni: jer kao to je @n i mi smo na ovom svetu." @va ljubav nam daje mir, sigurnost, slobodu suoavanja sa sudom ne ato to ste dobri, ne ato to su vam dela i nad proseka, ve& stoga to ste na ovom svetu kao @n, kao 4ristos to je. (og vas posmatra kao da ste u Njegovom Binu, a poto je Bin po (o5joj volji, tako ste mu i vi po volji. Btih !3" "6 ljubavi nema straha, nego savrena ljubav i goni strah napolje: jer strah ima muku." Bve dok se plaite suda, suoavanja sa konanim sukobom, sve dok niste sigurni a svoje spasenje, (o5ja ljubav se nikad ne mo5e savriti u vama. "9 ko se boji nije savren u ljubavi," ka5e 'ovan. -ako sve dok ste nesigurni a svoje spasenje, sve dok se i jedate i govorite" ",itam se da li &u podneti sud," (o5ja ljubav se nikad ne mo5e savriti u vama bog straha koji ne mo5e stajati pod istim krovom sa (o5jom ljubavlju. @ni su suprotstavljeni. Ci i ja smo roeni kao 5rtve straha. -o je reeno u 'evrejima 0"!1 i !;. Konaan strah koji svi imamo je strah od smrti. Bvaki drugi strah je ogranak tog jednog straha. 9li hri&anin se ne boji smrti, jer ima alog 5ivota. 4ri&anin koji je prihvatio 4rista i koji je opravdan verom je "preao i smrti u 5ivot" ='ovan ;"01>. (o5ja ljubav ini jo neto. ,ogledajte !. 'ovanovu 1"#" "Ljuba ni, da ljubimo jedan drugoga: jer je ljubav od (oga =i vor ljubavi je (og>. % svaki koji ljubi =svako ko mani$estuje ovu agape doka uje da je on> roen je od (oga i po naje (oga." 4ri&anska ljubav nije sredstvo opravdanja, ali
;?
je doka opravdanja verom. Btih !0" "(oga niko ne vidje nikad." 4ristos je doao da poka5e da je (og ljubav, ali sada je @n na nebu i a poka ivanje te ljubavi avisi od nas. "9ko imamo ljubav meu sobom, (og u nama stoji, i ljubav se Njegova savri u nama." Ci ste prihvatili %susa 4rista kao svoju pravednost. @n je vaa pravednost, vi ste opravdani verom. (og vam daje Bvetoga +uha, i prvo to Bveti +uh ini je davanje mira. Bvi mi namo da su +eset apovesti standard pravednosti. 9li problem je to da bi vi i ja dr5ali deset apovesti, potrebna nam je primesa. -a primesa je agape. %sus je to pojasnio u /ateju 00"2;D1?. 'edan mladi& je doao %susu i pitao" "Koja je najve&a apovestH" a %sus je tu apovest podelio na dva dela. ,rve etiri apovesti bave se naim odnosom prema (ogu. ,oslednjih est bave se naim meusobnim odnosom, naim bli5njima itd. %sus je rekao ovom mladi&u" "Coli svog (oga svim svojim srcem, i svom svojom duom i svim svojim bi&em, to je prva apovest. +ruga je kao prva, voli bli5njeg svog kao samog sebe." 6pravo onako kao to prirodno, spontano, be uslovno volite sebe, to je nain na koji sada morate voleti svoje bli5nje. "Na ovim dvema apovestima stoji sav 8akon i ,roroci" =Btih 1?>. ,roblem je to ako nemam ovu agape, ako je prirodno ne mogu proi vesti, onda ne mogu voleti svog (oga ili bli5nje na prirodan nain. 9li ako mi (og daje ovu agape kao dar da bih mu au vrat mogao vratiti dr5anjem prve etiri apovesti, predstavljao bih sebinog (oga. Kad bi bilo tako, @n bi vam pru5ao ljubav da bi mu se ona opet vratila. Btoga se gotovo nigde u (ibliji ne mo5e na&i da nam je reeno da dr5imo prve etiri apovesti. -o ne nai da (og ne 5eli da dr5imo prve etiri apovesti. 9li nain na koji dr5imo te apovesti je verom. ,ogledajte !. 'ovanovu 2"02. +ve stvari se ahtevaju od vas" "Cerujte u ime Bina Njegova %susa 4rista." @vako vi i ja mo5emo dr5ati prve etiri apovesti. +rugim reima, osnova dr5anja prve etiri apovesti je vera. 9ko imam veru, ne&u se oslanjati na svoja dela, ili na vladu, ili na socijalnu sigurnost: oslanja&u se na <ospodara subote, %susa 4rista. 9ko dr5ite subotu be verskog motiva =da vera nije pobuda> vi ne dr5ite u skladu sa apovestima. 'edini nain na koji vi i ja mo5emo dr5ati prve etiri apovesti je iskljuivo verom. -o je sve to (og 5eli od vas. 8ato je %sus rekao u /ateju E u ,ropovedi na <ori" "-ra5ite prvo carstva (o5jega i Njegove pravednosti." Btavite svoje poverenje u (ogu, u Njegovo spasenje, i @n &e adovoljiti sve vae potrebe. -ako vam (og daje agape ne da bi mu se ona mogla vratiti. Bve to @n 5eli od vas je vera. (e vere nemogu&e je ugoditi (ogu. @n vam daje ovu agape, ne da bi se ona vra&ala vertikalno, =ona se vertikalno sputa>, ve& da bi se vra&ala hori ontalno prema naim bli5njima. 8ato ,avle mo5e re&i da se sav 8akon ispunja kad se meusobno volimo. (og vam daje ovu agape kako bi se ona mogla hori ontalno i liti na vae bli5nje. Kad to svet vidi, oni &e re&i" "Bada namo da je jevanelje sila (o5ja na spasenje." 8ato je potrebno da svet vidi, ne kako smo dobri, ve& ljubav (o5ju i livenu kro Bvetog +uha. Kad to svet vidi, emlja &e biti obasjana Njegovom slavom. Ljudski rod, ateisti, ak i naunici koji tra5e doka i demonstraciju &e re&i" "%stina je, sada videsmo, ovi ljudi vole kao to nijedno drugo ljudsko bi&e ne mo5e voleti, osim ako je (og sa njim." 6 +elima 1"20 i dalje vidimo kako se ova ljubav jednom poka ala u ranoj crkvi, i neprijatelji hri&anstva, Kicero, Kelsus, istoriari koji su mr eli hri&anstvo, morali su pri nati" "/i smo protiv njih, ali moramo pri nati, ovi ljudi naju kako se u ajamno voli." Kad su govorili o agape svetkovini, oni nisu ra govarali o divno ukraenim stolovima sa sve&ama. @ni su ra govarali kako gospodar i rob sede ajedno dele&i isto jelo i to je bila agape: potpuna kontradikcija njihovoj kulturi. @vo je otkrivenje koje je potrebno da svet vidi danas. % ato najve&i rod opravdanja verom koji svet treba da vidi nije podi anje naih ruku i hvala" "4valite <ospoda, ja sam spasenG" Bvet ne 5eli da na da ste spaseni. -o imamo unutra. @no to svet treba da vidi je" "%mate li ljubav (o5juH" jer je to jedini nain na koji mogu po nati <ospoda, preko Njegovog tela crkve. /oja je molitva da nas jevanelje preobra i.
;!
!. +a imate mir sa (ogom: da se mo5ete suoiti sa bilo im ato to nate da je (og na vaoj strani. 0. +a svet oko vas uvidi ovu ljubav (o5ju, ovu be uslovnu, nepromenljivu ljubav koja daje sebe i koja je otkrivena u %susu 4ristu. Kad se to dogodi delo &e biti avreno, svet &e biti rasvetljen Njegovom slavom i do&i &e kraj. Neka nas (og blagoslovi da po namo tu istinu i ona &e nas i baviti. Je%a#ae!"o poglavlje + A%a(A Bri!"ova prilika ili "ip 'Ri(lja#i(a @*))+)<Bada &emo obratiti pa5nju na najva5niji pasus, ne samo u itavoj poslanici Rimljanima ve& u celoj (ibliji. @vo je pasus koji nam aista otvara oi a jevanelje naeg <ospoda %susa 4rista i pola5e temelj a ra umevanje pravednosti verom. Celiki vedski teolog 9nders N)gren, dobro po nati biblijski naunik napisao je jednu divnu knjigu, 9gape and *ros. @n je napisao odlian komentar poslanice Rimljanima u kojem komentarie Rimljanima ;.!0D0!" "Najbolje mesto da se otpone sa jednim sveobuhvatnim uvidom u naenje poslanice Rimljanima je poreivanje 9dama i 4rista u petom poglavlju. -o je klju a celu poslanicu. /i smo ve& etiketirali ovaj pasus kao najve&e pitanje u Rimljanima.... Kad dose5emo do njenih visina, sve to prethodi i sve to sledi pru5a se pred nama u jednom sveobuhvatnom pogledu i mi vidimo kako se jedan deo direktno uklapa u drugi, kako se ,avlove misli korak po korak kre&u pod njenom prisutnom prinudom. Ba ovim pasusom kao takom a orjentaciju, mo5emo sa sigurnijim ra umevanjem slediti poslanicu od poetka do kraja" =Agape and Eros, str. 0? i 0#>. @vaj ovek daje ispravan iska G 9ko ra umemo ovaj pasus shvatili smo jevanelje i pravednost veromG Bada bih dodao dva iska a. !. @vo je vrlo te5ak pasus prvenstveno ato to su misli koje ,avle ovde pre entira u potpunoj kontradikciji sa apadnjakim umom. 8ato &emo se morati staviti u ko5u jednog 'evrejina dok ra matramo ovaj pasus. -ekst koji &e pomo&i je 0.-imotiju 0"# gde ,avle daje mladom -imotiju neki savet koji i mi takoe mo5emo prihvatiti. ,avle je -imotiju pisao o nekim tekim stvarima i ono to on ka5e je" "Ra misli ta govorim: i neka ti (og da ra umevanje u svemu." +ok ra motramo ta nam ,avle govori u Rimljanima ;"!0D0! neka nam <ospod da ra umevanje. /i to 5elimo pokuati pojednostaviti ali bilo bi dobro a nas da uklonimo svaku predrasudu jer one su najve&a prepreka u prouavanju (iblije. /i 5elimo otkriti ne ono to mi mislimo da ,avle govori, ve& ta ,avle aista ka5e. Nije pitanje ko je u pravu a ko u krivu. ,itanje je ta ,avle govori, jer je ,avle taj koji je bio nadahnut da napie ovaj pasus. /i jednostavno moramo prihvatiti ta (og govori kro ,avla. 0. @vaj pasus ne samo to je te5ak ve& je i vrlo kontraver an ato to je to kljuni pasus koji koriste oni to propovedaju doktrinu o "prvobitnom grehu." +anas postoje mnoge de$inicije "prvobitnog greha" i kad u mem sve te de$inicije i procenim ih na osnovu ,isma, dola im do akljuka da je ova doktrina meavina istine i ablude. 9li naa briga je ta ,avle ka5e u ovom pasusu. ,ostoje tri stvari koje mo5emo uiniti sa komplikovanim pasusom. Rimljanima ; do Rimljanima 3 sadr5e neke teke odlomke i mi &emo koristiti isti metod a svaki od njih. /i mo5emo ignorisati te pasuse kao neki to ine i re&i" "+akle, to je isuvie komplikovano i ne&u govoriti na tu temu." 'edva da sam uo neku propoved asnovanu na Rimljanima ;.!0D0!. Kad je ,avle pisao ovaj pasus, on nije nameravao da bude komplikovan. @n je nameravao preneti jednu poruku koja je krajnje va5na a nas. @na nam ne&e biti na blagoslov ako je jednostavno ignoriemo. +rugi metod je naravno letimino pre&i preko toga tako da ne bude protivrenosti ali ni to nije reenje.
;0
,re$eriram tre&i metod a to je uhvatiti se u kotac sa ovim pasusom i verujem da se trebamo sueliti sa njim kao 'akov to se borio sa anelom i nije odustajao dok ga je (og blagoslovioG Nosio sam se sa ovim pasusom pet godina i volio bih podeliti sa vama ta sam otkrio. (io je to veliki blagoslov a mene i 5elio bih da i vama bude veliki blagoslovG 6 ovom poglavlju prouava&emo Rimljanima ;.!! do !1. koji daju osnovu a slede&a dva poglavlja. @d ova etiti stiha 5elim se usredsrediti na jedan koji je problematian tekst. -o je Rimljanima ;.!0"" 8ato kao to kro jednog oveka ue na svet greh, i smrt kro greh, i tako se smrt proiri na sve ljude, jer svi sagreie." ,avle ka5e tri stvari u ovom jednom stihu" !. @n ka5e da je greh uao na svet kro jednog eveka. Re "svet" =grka re je "kosmos"> ima vie od jednog naenja. %ma najmanje est naenja a ovu jednu re. Kontekst vam ka uje ta je naenje te rei a ovde re "svet" ima isto naenja kao u 'ovanu 2.!E" "(og tako avole svet." @vde re "svet" nai ljudski rod, ili oveanstvo kojemu svako od nas pripada. @no to ,avle ka5e u ovoj prvoj konstataciji je da je greh postao nae nasleeG @n je postao deo nas kro jednog oveka. 0. @n ka5e da je ovaj greh koji je ovaj jedan ovek poinio doneo istom smrt. Ra log a ovo je oit jer je (og ka ao naim praroditeljima da &e u dan kad pojedu abranjeni plod, dan kad sagree asigurno, ili kako to jevrejska re postavlja, "i vesno" umreti. -o nije problem. ,roblem je u tre&em iska u. 2. @va smrt nije samo dola 9damu, ve& se iri na itav ljudski rod, koji smo vi i ja svako od nas. @va smrt je postala univer alna. ,avle je bio bivi $arisej i ekspert a akon. @n je nao ta je ka ano u ,onovljenom akonu 01"!E i 'e ekilju !3. @n je nao da legalno ne mo5ete preneti krivicu i ka nu. Nijedan akon to ne doputa. @vo ato to on na da napravi iska . @n ka5e" "@va smrt se proiri na sve ljude jer svi sagreie." ,oslednja $ra a koja je jedan nepotpun iska je u rok problema. /ogu amisliti na nebu neke od onih velikih naunika koji su se borili sa ovim kro vekove 4ri&anske crkve kako dola e ,avlu, rukuju se sa njim i ka5u"" ,avle, ato nisi avrio reenicuG 8ar ne na kakve si nam glavobolje u rokovaoH" % nam ta &e on re&i" "8ato niste itali kontekstH" ,ostoje samo dva naina na koji vi i ja mo5emo avrtiti tu reenicu. +a li je ,avle mislio da svi umiru ato to su svi sagreili u 9damu ili je mislio da svi umiru ato to su svi sagreili kao 9damH /i ne mo5emo dobiti odgovor na ovaj problem u !0. stihu. /oramo ra motriti kontekst i moramo mu pri&i i svih uglova. % 5elim vam re&i koji sam polo5aj au eo. 6veren sam da nam ,avle ovde ka5e da svi umiremo ato to smo svi sagreili u 9damu a ne kao 9dam. % da&u vam par ra loga. Metiri su biblijska a jedan je istorijski jer mi takoe moramo u eti u ob ir i istoriju. ,re&i &emo ovih pet ra loga kako bi ra umeli ta ,avle govori. Ra log !" %storijski, nije istina da svi umiru ato to su sagreili kao 9dam. Na primer, beba umire od tri meseca, ali ona nema lini greh. @na nije sagreila kao 9dam, pa ipak umire. 8ato je to kontradiktorno onom to ,avle ka5e jer ,avle ka5e da se smrt proirila na sve ljude D be i u etka. Ra log 0" je gramatiki ra log. ,avle koristi aorist to je prolo istorijsko vreme, stoga to podra umeva jedan in a sve koji se desio u prolosti. +a je ,avle imao na umu da su to nai lini gresi koji nam donose smrt, onda bi upotrebio sadanje trajno vreme ali on to ne ini. 6 Rimljanima 2"02 ,avle daje slian iska i u ev to tu dodaje neto drugo. 6 Rimljanima 2"00,02 ,avle ka5e da je jevanelje o pravednosti verom primenjivo na sve ljude, 'evreje i ne naboce. Ra log je to to nema ra like i meu 'evreja i ne nabo5aca jer svi sagreie. @vo je upravo isti iska koji on koristi u Rimljanima ;"!0 takoe u aoristu" "Bvi sagreie." 9li on dodaje" "% pored toga svi sagreie i ostadoe be slave (o5je." -u u drugom iska u on koristi sadanje trajno vreme. @stati uskra&en a slavu (o5ju je drugi nain da se ka5e "greiti" jer "greh" jednostavno nai "promaiti cilj". Kilj je uvek slava (o5ja koja je ljubav (o5ja. Kad promaujemo agape, mi greimo. -ako kad ,avle ka5e u !. Korin&anima !2"" 9ko ra date sve imanje svoje siromasima, i ako predate
;2
telo svoje da se spali, a nemate agape, nita ste" D to nai da greite. -ako je ono to ,avle ka5e u Rimljanima 2"02" "Bvi sagreie u prolosti, plus to svi sada osobno gree." +a se drugi iska odnosi na nae line grehe, prvi iska bi morao biti ta se dogodilo u 9damu. ,avle ka5e da smo sagreili u 9damu, ali i da imamo osobne grehe. /i sada greimo i stoga aorist podra umeva in koji se desio u prolosti. 9rgument 2" 6 Rimljanima ;"!2 i !1, to je objanjenje !0. stiha, ,avle pojanjava da su ljudi koji su 5iveli od 9dama do /ojsija umirali ak iako njihovi gresi nisu bili identini ili poput 9damovog prestupa. @ni su umirali ak iako njihovi gresi nisu bili kao 9damov greh, to je u kontradikciji sa idejom da svi umiremo ato to smo svi sagreili kao 9dam. ,avle ka5e upravo suprotno. @ni su umirali ak iako nisu napravili greh kao to je bio 9damov prestup. 9rgument 1" 6 Rimljanima ;"!;D!3, to je deo konteksta, ,avle vrlo jasno ka5e po etvrti put da smo osueni i moramo umreti bog 9damovog greha, a ne bog naih grehaG -ako nam kontekst ka uje da se 9damova smrt proirila na sve ljude jer su svi sagreili u 9damuG %li da budemo to taniji, bli5i i vornom tekstu, "i utoliko svi sagreie," i avravamo ovu reenicu sa kontekstom "u 9damu". 9rgument ;" ,eti ra log je najva5niji argument. @vaj peti argument je tako krucijalan da je va5no da jasno shvatimo ta ,avle ovde radi. 6 Rimljanima ;"!0D0!, ,avle poreuje 9dama sa 4ristom. Ra log ato raspravlja o 9damu i naoj situaciji u 9damu od !0. do !1. stiha je to to 5eli iskoristiti 9dama kao 4ristov obra ac ili tip. @n ka5e" "@no to nam se dogaa bog 9dama na isti nain nam se dogaa bog 4rista." ,ostoji paralela. Nakon ra matranja nae situacije u 9damu, a ato on i raspravlja o njemu, ,avle ka5e" "9dam je tip @noga koji je imao do&i." @n je obra ac, prilika @noga koji dola i. @no to je istina a nas u 9damu mora biti istina i u 4ristuG -o je obra acG -o je paralela. +a smo ka ali da svi umiremo ato to smo sagreili kao 9dam, da bi bili korektni prema ovom pasusu morali bi uiti da se spasavamo, da se opravdavamo ato to smo posluni kao 4ristos. Niko nije posluan kao 4ristos i stoga se niko od nas ne spasava, i ovaj tekst vie ne bi bio dobra vest, bio bi loa vest. 9ko smo i gubljeni ato to smo sagreili kao 9dam, onda bi morali insistirati, da bi bili $er prema ,avlovim spisima, da se spasavamo ato to posluni kao 4ristos. Ne samo da je ovo u kontradikciji sa ovde prisutnom ,avlovom milju i preostalim delom Rimiljanima, ve& bi bili krivi bog uenja o legali mu, to je daleko od poruke spasenja u 4ristu. %ma jo iska a koji &e nam pomo&i. "Jto se tie prvog 9dama, ljudi dobijaju od njega samo krivicu i smrtnu presudu" =Bible Commentary, vol. , str. !?#1>. "%mamo ra loga a beskrajno ahvaljivanje (ogu to je 4ristos, svojom savrenom posluno&u =ne vaom posluno&u poput Njegove, ve& Njegovom savrenom posluno&u> povratio nebo koje je 9dam i gubio kro neposlunost. 9dam je sagreio i 9damova deca =koja su svi mi> dele njegovu krivicu i njene posledice. 9li %sus je poneo 9damovu krivicu, i sva 9damova deca koja &e pribe&i 4ristu, drugom 9damu, mogu i be&i ka nu prestupa" =!aith and Works, str. 33>. "(lagoslovena je dua koja mo5e ka ati kriv=a> sam pred (ogom, ali %sus je moj astupnik. ,restupio =la> sam Njegov akon, ne mogu spasti sebe, ali dragocena krv koja je prolivena na <olgoti je sva moja nada =sve sa ime mogu i a&i pred (oga>. % gubljen=a> sam u 9damu, ali obnovljen=a> u 4ristu" ="ons and #a$ghters, str. !0?>. Na avrni argument je i ,isma. Bada &e neko re&i" "+a, to je istina. /i svi umiremo bog 9damovog greha ali to je samo prva smrt. +ruga smrt je bog naih linih greha." -o mo5da vui kao dobra teologija, ali ona ne mo5e i dr5ati proveravanje ,isma jer se re "smrt" pojavljuje dva puta u !0. stihu. 9ko anali iramo i napravimo eg ege u ovog teksta D pogledajte gramatiku, glagole i sve drugo u originalu D otkri&emo da se ista smrt koja je dola 9damu proirila na sve ljude. Btoga, ako bi ka ali da je smrt koju smo primili od 9dama samo prva smrt onda bi takoe morali uiti da je sve to je 9dam primio kad je sagreio kad je pojeo abranjeni plod, bila prva smrt. ,itanje je" "Kada je ula druga smrtH" Jta je (og mislio kad je rekao 9damu i *vi" "6 dan kad pojede
;1
ovaj abranjeni plod umre&eG" +a li je mislio na prvu ili na drugu smrtH Bvi namo da je mislio bogom 5ivotu auvek. 6 stvari, ovo je vanian stav crkve i takoe ispravan stav. Rekao bih da je prva smrt bila ahtev, neophodnost bog jevanelja. ,oredim prvu smrt sa bolnikom ekaonicom. %mam aka ano kod doktora gde je termin sastanka vremenski odreen. Ne prigovaram doktoru jer je samo ovek. @n nije u stanju da predvidi, nema pred nanje koje bi mu omogu&ilo da na da &e se prethodni pacijent adr5ati tano dvadeset minuta. -ako ako je a prethodnog pacijenta trebalo 0; minuta, ja sedim u ekaonici ; minuta. Mesto je to natno du5e. 9li ako bi ovaj svet, bog jevanelja, nastavio ovako est hiljada godina, onda bi ljudi koji umiru morali ekati sud. Bud je na kraju vremena pa je prva smrt ekaonica do suda. 9li da nije bilo jevanelja, 9dam je akonski trebao umreti istog dana kad je sagreio jer jevrejski tekst ka5e da u isti dan kad sagreite, i vesno &ete umreti upravo tog istog dana. -ako u trenutku kad je sagreio, 9dam je stvarno pripao oblasti smrti. 9 da je umro tog istog dana, pitam vas, gde bi mi biliH 6 grobuG -ako smrt koja nam dola i kro 9damov greh nije samo prva smrt: to ukljuuje drugu smrt. /i se raamo u i gubljenom rodu bog 9dama. 6kupna namera paralele u Rimljanima ;"!0D0! i meu 9dama i 4rista poiva na amisli o solidarisanju oveanstva u 9damu i 4ristu. Ce&ina od ;!? puta, koliko se re "9dam" koristi u Btarom 8avetu, ona se ne odnosi na jednu osobu. @dnosi se na sve ljude u jednom oveku. Re "9dam" nai oveanstvo, ne samo jedinku. 6 istom smislu, 4ristos se pominje kao poslednji ili drugi 9dam u Novom 8avetu. -ako kad Novi 8avet na iva 4rista drugim ili poslednjim 9damom, to se ne odnosi na jednog oveka meu mnogim ljudima. @dnosi se na opteg oveka, %susa 4rista. Ra log ato nas (og osuuje na smrt bog 9damovog greha nije prenoenje krivice, ve& to sudelujemo u 9damovom grehu. /i smo ukljueni, ili da se poslu5imo je ikom 'evreja, bili smo u 9damovim bedrima kad je sagreio. -aj 5ivot koji je 9dam preneo na svoju decu je 5ivot koji je ve& sagreio: to je 5ivot koji stoji osuen i ato 5ivot koji mora umreti. 'edini nain na koji 4ristova pravednost mo5e biti naa nije putem prenoenja, ve& ato to sudelujemo u 4ristovoj poslunosti, tj. ukljueni smo u nju a jedini nain na koji se to mo5e desiti je tako to je 4ristova ljudska priroda morala postati ajednika priroda palog roda kojemu je bilo potrebno iskupljenje, u protivnom mi propovedamo neetiko jevanelje. -o je ono a ta se danas optu5uje 4ri&anska crkva D legalna $ikcija. ,avle je diskutovao sa nama u Rimljanima ;"ED!? o udesnoj, be uslovnoj (o5joj ljubavi. 6 !!. stihu on ka5e" "% ne samo to =ne samo da smo sre&ni to je (o5ja ljubav be uslovna> ve& se mi =hri&ani> radujemo u (ogu kro <ospoda naega %susa 4rista jer smo ve& =jo jednom aorist, prolo vreme, ve& smo> primili pomirenje." Nema prepreke i meu vas i Bvetog (oga. 6 4ristu (og vas posmatra kao da ste savreni, kao da nikad niste sagreili. Ci mo5ete slobodno dola iti (ogu, kro 4rista, be ikakve sumnje, sa istom save&u ne ato to je ono to inite dobro ve& to u 4ristu stojite savreni. ,avle nam ovo ka5e u svojoj konstataciji u !!. stihu. 9li sada on to 5eli pojasniti i smesta se okre&e 9damu. 9dam nema nita sa naim pomirenjem, ali ga on 5eli upotrebiti kao obra ac, kao model i ato opisuje nau situaciju u 9damu kako bi mogao na kraju !1. stiha re&i" "Na taj nain, 4ristos nas je spasao, ba kao to su svi ljudi ahva&eni 9damovim grehom, isto tako su svi ahva&eni 4ristovom posluno&u." Konstatovavi u !0. stihu da svi ljudi umiru, 9damova smrt se proirila na sve ljude jer su svi sagreili u 9damu, ili utoliko su svi sagreili, =i ja ka5em u 9damu, jer smo to ra matrali u naem akljuku> ,avle nastavlja to doka ivati u Rimljanima ;"!2 i !1. Njegov doka je takoe te5ak pasus, bog naih predubeenja o akonu. /i verujemo da je akon uvek postojao to je tano. ,avle to ne porie ali on ovde ne raspravlja o postojanju akona. 6 Rimljanima ;.!2 on ka5e" "'er do akona greh bi na svetu." @n ovde daje nagovetaj da je postojalo vreme kad nije bilo akona. "+o akona" nai pre nego je (og dao akon. @n koristi re " akon" ve ano a +eset 8apovesti, kao legalni kodeks. 8akon je postojao od ranije ali (og je postavio svojih
;;
+eset 8apovesti crno na belo da ljudi vide na Binajskoj gori. Ljudi su greili pred (ogom pre nego je @n stvarno dao akon u pisanom obliku jer ,avle ka5e u !2. stihu" "'er do akona greh bi na svetu" tj. u ljudskom rodu. Ljudski rod koji je 5iveo od 9dama do /ojsija je greio. "9li se greh ne primae =uraunavae> kad ne bee akona." Legalno (og nije mogao re&i tim ljudima" ",rekrili ste /ojih +eset 8apovesti, ato morate umreti." @n to nije mogao uraditi jer jo nije bio postavio 8apovesti. 9ko bi sutra vlada B9+ odluila da opo ove akon o saobra&aju i ogranii br inu na ;; milja na sat, nijedan policajac me ne bi smeo dirnuti dok ne amene nakove a ogranienje br ine. Bve dok stoji E; milja na sat, ak iako bi $ederalna vlada i dala akon, ne mogu me sankcionisati dok ne promene akon na o nakama. -ako ih (og nije legalno mogao dirati radi njihovih greha poto je (og pravedan (og. @n to nje mogao uiniti pa ipak ,avle ka5e u Rimljanima ;.!1" "Nego carova smrt od 9dama do /ojsija." @vi ljudi su umirali. 9ko nisu umirali bog svojih linih greha, onda je jedini ra log to to su prestupili u 9damu. -o je ,avlov argument. %gra rei je takoe va5na. Btih !1" "Nego carova smrt =to nai da su svi umirali> od 9dama do /ojsija, ak i nad onima koji nisu sagreili prestupivi kao 9dam." @vde imamo negaciju, oni nisu sagreili: oni su greili ali nisu sagreili. +a, oni su greili, ali njihovo greenje se ra likovalo. Nije bilo isto kao 9damov prestup. 8apa ite igru rei. 6 (ibliji postoji dvanaest rei a greh, u Btarom i Novom 8avetu, i svaka ima speci$ino naenje. Re "greh" je promaiti cilj. Re "prestup" nai voljno, hotimino krenje akona. Ci nikad ne mo5ete prestupiti be po nanja akona. ,reduslov a prestup je po navanje akona. Ljudi od 9dama do /ojsija su greili ali nisu prestupali ato to (og nije bio i ra io akon u jasnim odrednicama. @ni su imali odreeno shvatanje u svojoj savesti kao to smo videli u Rimljanima 0 ali nije bilo jasnog (o5jeg iska a" "Ne ubij. Ne kradi." -o je dolo na Binajskoj gori. 9damov greh bio je prestup ato to je on voljno prekrio akon. Kad mu je *va donela taj plod on je nao da je to abranjeni plod. @n je nao da im je (og apovedio da ga ne diraju. -ako kad je 9dam sagreio on je voljno krio akon. @n je prestupio a (og mu je rekao da &e "u dan kad prestupi umreti." @vi ljudi su greili, ali nisu prestupili pa ipak su umirali. (og nije bio ne$er ili nepravedan prema njima. @ni nisu umirali bog svojih linih greha. @ni su umirali jer su sudelovali. bili su uvueni, ili da se poslu5imo je ikom i 'evrejima #, bili su u 9damovim bedrima kad je 9dam prestupio. 8nam da &e neki sada re&i" "Jta je sa potopomH" ,etar nam govori ato su ljudi i ginuli u potopu u !. ,etrovoj 2"!7D0!. @ni su umrli ato to su bili neposluni jevanelju, ne akonu. (og je rekao Noju" "Napravi barku i po ovi ljude u njuG" 9 ulo je samo osam dua. @stali su bili neposluni. Mitajte u Novom 8avetu o kraju vremena. 'asno je da ovek ne&e biti i gubljen ato to je lo ili je krio (o5ji akon. Movek je i gubljen i samo jednog ra loga. @n je hotimino, voljno odbacio dar (o5ji, %susa 4rista. 'ovan !2"!3" "@ni koji veruju ne&e biti osueni, ali koji ne veruju bi&e osueni jer ne verovae =prihvatie> u jedinog Bina (o5jeg, %susa 4rista"" /arko !E"!;" "%dite po svom svetu i propovedajte jevanelje. Ko u veruje i krsti se bi&e spasen: ali ko ne veruje osudi&e se." Movek je i gubljen jer hotimino, voljno odbacuje ovaj dar. +a bi nas spasao (og je u eo vas, u eo je mene, u eo je opteg oveka, ljudski rod i stavio nas u 4rista. !. Korin&anima !"2?" "@n nas postavi u 4rista" a u 4ristu je nanovo ispisao nau istoriju. 6 toj istoriji mi imamo spasenje, potpuno i kompletno: u toj istoriji, ljudski rod stoji legalno opravdan. -o je be uslovna dobra vest jevanelja. 9li sada &e te re&i" "8ato se svi ne spasavajuH" 8apa ite u Rimljanima ;"!;D!3 dve stvari koje ,avle ka5e o nama u 4ristu a koje ne pominje a nas u 9damu. !. @n na polo5aj u 4ristu na iva darom. Bvi namo da se u daru nikad ne mo5e u5ivati dok ga ne primimo. -aj dar je a sve ljude. "(og tako avole svet da je dao svog Bina." @n nije dao svog Bina i abranima. +ao ga je svim ljudima. "Koji god poveruje ne&e poginuti, ve& imati veni 5ivot." Ko god veruje u5iva&e taj blagoslov. Nema ni pomena o daru u terminima o 9damu, jer je na polo5aj
;E
u 9damu prirodan polo5aj. /i u 9damu imamo uroeno pravo. -o je neto to nam pripada po prirodi. Na polo5aj u 4ristu je dar i kao svaki drugi dar moramo ga primiti da bi u5ivali. 0. ,avle koristi jednu $ra u a 4rista koju nikad ne upotrebljava a 9dama. -a $ra a je "mnogo vie." ,od tim on podra umeva da u 4ristu primamo mnogo vie nego to smo i gubili u 9damu. (og prosto ne povlai situaciju ljudskog roda u 9damu. @n nam daje mnogo vie nego smo i gubili u 9damu, najvie to mo5e. Dva#ae!"o polavlje Dva A%a(a 'Ri(lja#i(a @*)@+)1%stina o dva 9dama je jedna od najvie anemarivanih doktrina u Bvetom ,ismu, ipak jedna od najva5nijih ve anih a jevanelje. Kad bi (o5ji narod jasno shvatio ovu doktrinu i primenio je, verujem da bi se desile tri stvari. !. 4ri&anstvo bi se i leilo od legali ma i svih njegovih oblika L vekovnog problema. 0. @va poruka, jasno shva&ena i primenjena, i leila bi nas od svakog antinomiani ma =doktrina koja ui da moralni akon ne obave uje hri&ane L prim. prev.>, libertini ma =doktrina o slobodoumlju L prim. prev.> i je$tine milosti koja se u poslednjoj dekadi in$iltrira u crkvu i slinih stvari. 'e$tina milost i antinomiani am jednostavno nae da poto je 4ristos sve avrio mo5emo 5iveti kako nam se svia. 9ko aista shvatimo jevanelje, otkri&emo da nam ono nikad ne daje tu slobodu. 2. Kad bi ra umeli i primenili ovu doktrinu, dolo bi do probuenja i re$ormacije u crkvi koja bi obasjala emlju (o5jom slavom. 8ato je potrebno toliko naglaavati ovaj pasus. 9ko 5elimo shvatiti ovu doktrinu, moramo pri&i ovom pasusu otvorenog uma. /oramo biti voljni da odbacimo sva predubeenja i predrasude, u protivnom ne&emo biti u stanju da shvatimo ta ,avle pokuava ka ati. @n je nadahnuti pisac, ne mi. Ne smemo umetati u tekst ono to mi mislimo da ,avle ka5e, ve& se moramo apitati" ta ,avle tano ka5eH /i moramo primiti savet i slede&eg iska a. ,odnaslov je "%stra5ivanje doktrine," i to je ono to &emo raditi L istra5ivati doktrinu o dva 9dama. "Nema opravdanja da iko au ima po iciju kako nema vie istine a otkrivanje, i da je nae i laganje Bvetog pisama be greke. Minjenica da su neke doktrine godinama smatrane istinomQ nije doka da su nae amisli nepogreive. <odine ne&e nainiti istinu od ablude, i istina je dosledna sebi. Nijedna prava doktrina nita ne&e i gubiti temeljnim istra5ivanjem" =Co$nsels to Writers and Editors, str. 2;>. -o je ono to &emo primeniti na ovaj pasus L podrobno istra5ivanje. @tkrili smo da Rimljanima ;"!0D!1 postavljaju temelj ovom naajnom prouavanju o dva 9dama. ,ostoje dve take koje &emo pregledati. !. ,avle raspravlja u Rimljanima ;"!0D!1 o situaciji oveanstva u 9damu da bi poka ao da je 9dam tip, prilika, u or 4ristov. @vo otkrivamo u poslednjem delu !1. stiha, gde ,avle ka5e da je 9dam "tip @noga koji je imao do&i =tj. 4rista>." -reba da se apitamo, u kom smislu je 9dam tip ili slian 4ristu. 6 stihovima !;D!3 nala imo da je 9dam 4ristova prilika samo u jednom smislu. @no to je 9dam uinio ahvatilo je itavo oveanstvo, isto tako, ono to je 4ristos uinio ahvatilo je itavo oveanstvo. -o je istina samo a 9dama i 4rista. 8ato je u Novom avetu 4ristos na van "poslednjim 9damom," jer jevrejska re "adam" nai oveanstvo. 6 tom smislu su 9dam i 4ristos paralele, ali otkri&emo da su takoe i suprotnosti u ovom to su uinili, i stoga suprotstavljeni po onome kako su obuhvatili oveanstvo. 9dam je sagreio, 4ristos je bio posluan. 9dam je doneo osudu i smrt, 4ristos je doneo opravdanje i 5ivot. ,ostoji ra lika u onom to su uinili. 0. @vo je takoe krucijalno bog hri&anske crkve, poto je re$ormacija optu5ena od nehri&ana i ak rimokatolikih teologa a legalnu $ikciju to je termin koji oni koriste. -ako je ovo va5no reavanju tog problema. Ra log ato je 9damov greh doneo smrtnu osudu na itavo oveanstvo nije
;#
to to (og prenosi 9damovu ka nu na nas. +a je to uinio, (og bi postao ne akonit ato to je @n sam rekao u ;. /ojsijevoj 01"!E da ne mo5ete prenositi krivicu i ka nu. %mamo mnogo tekstova u (ibliji koji se time bave. 0. Karevima !1"E to i nosi. 'e ekilj !3"!D0?, naroito ;. i 0?. stih, bave se ovim pitanjem. Krivica i ka na se ne mogu legalno prenositi. 9ko bi majka ubice otila sudiji i ka ala" "Colim svog sina. Ne 5elim da ga vidim mrtvog. @n je mlad. Aelela bih da umrem umesto njega. +obrovoljno &u umreti umesto svog sina." Budija ne bi mogao ka ati "da." @n ne bi imao akonsko pravo da tako postupi jer legalno, bilo da je re o dr5avnom ili (o5jem akonu, krivica se ne mo5e prenositi. Bvi umiru jer su svi sagreili u 9damu. /i smo sudelovali u njegovom grehu. (ili smo ukljueni u njegov greh. Bvi verujemo da nas je (og stvorio. -u nema problema. ,itanje je" "Kad vas je (og stvorioH Kad me je (og stvorioH" %ma samo dve mogu&nosti. %li kad me je majka aela ili kad je (og stvorio 9dama. 9ko bih ka ao da me je stvorio (og kad me je majka aela, onda bih morao uperiti prst na (oga to me stvara grenoga, sa i opaenom prirodom, i to bila hula. (iblija to ne ui. Na primer, u ,ostanju 0"# gde je (og udahnuo 9damu dah 5ivota, tu je re "5ivot" u jevrejskom tekstu u obliku mno5ine, ne u jednini. @n je udahnuo u 9dam dah "5ivota" =mn.>. +ela !#"0E ka5u da je i jednog (og stvorio sve ljude da nastavaju na ovoj emlji. +rugim reima, mi smo mno5ina 9damovog 5ivota a 5ivot koji nam je 9dam preneo bio je 5ivot" !> koji je sagreio: 0> koji je osuen: 2> koji legalno nema prava na 5ivot. 6 9damu svi mi pripadamo oblasti smrti ato to smo sudelovali u njegovom grehu, jer smo bili u njemu. %sto tako, sjedinjavanjem 4ristovog bo5anstva sa optom ljudskom prirodom oveanstva kojemu je bilo potrebno iskupljenje, 4ristos se kvali$ikovao da bude drugi, poslednji 9dam. Njegova poslunost nam se mo5e legalno pripisati vama, meni, svakom ljudskom bi&u. -o se mo5e legalno i vriti ato to je itavo oveanstvo bilo posluno u 4ristu. /i smo sudelovali u Njegovoj poslunosti. (ili smo ukljueni u Njegovoj poslunosti akonu i Njegovoj poslunosti na smrt. *vanelistiko jevanelje ui da je na krstu jedan ovek umro umesto svih ljudi. -o je neetiki. 8ato je hri&anska crkva dola pod vatru legalne $ikcije: protivre$ormatori su optu5ili re$ormatore a legalnu $ikciju. +anas muslimani optu5uju hri&anstvo a legalnu $ikciju. 'evanelje nije legalna $ikcija. /i smo stvarno umrli u 4ristu. 0. Korin&anima ;"!1 ne ka5e da je jedan ovek umro a sve. -ekst se nastavlja i ka5e da su bog onoga to je 4ristos uradio, svi ljudi umrli u 4ristu. Na krst nije jedan ovek umro a sve ljude, ve& su svi ljudi umrli u jednom oveku. -o je jevanelje %susa 4rista i to je ra log ato mnogi ljudi ignoriu ovaj pasus, jer ne mogu dokuiti kako su svi ljudi mogli umreti u jednom oveku, sve dok odvajaju 4ristovu ljudsku prirodu od oveanstva kojemu je potrebno otkupljenje. 8ahvaljujem (ogu to moderni naunici otvaraju oi i to /eunarodni kritiki komentar =%nternational Kritical Kommentar)> sada au ima stav da je 4ristova ljudska priroda morala biti opta ljudska priroda oveanstva. 8ahvaljujem (ogu to se N)gren, ak i Karl (arth, Kran$ield, svi ovi ljudi kre&u ka po iciji da 4ristova ljudska priroda mora biti oveanstvo kojem je potrebno iskupljenje, u protivnom mi propovedamo neetiko jevaelje. Kad to stoji u !. Korin&anima !"2?, (og vas stavlja, @n stavlja mene u 4rista i (og je 4rista uini naom mudro&u, naom pravedno&u, naim otkupljenjem, @n je nae sve. % ato ovaj pasus u ovom poglavlju, dva 9dama, temelj 4rista nae ,ravednosti 4rista u osnovi svega, to mnogi naunici danas pri naju da je centralna tema ,avlove teologije. 9 to je srce poruke o opravdanju verom. 6 Rimljanima ;"!;D!3 imaju dve stvari koje ,avle ka5e o 4ristu i o naoj situaciji u 4ristu, koje ne primenjuje na 9dama. @sim injenice da su ova dva oveka uinila ra liite stvari, postoje dve stvari koje ,avle primenjuje na 4rista koje nisu istina o nama u 9damu.
;3
!. Kad pominje 4ristovu poslunost koja nas opravadava, on koristi $ra u "slobodan dar." @vu $ra u "slobodan dar" on primenjuje u odnosu na 4rista ali nikad u odnosu na 9dama. @vo je vrlo va5no jer se slobodan dar nikad ne mo5e u5ivati dok ga ne primimo. @no to je istina o nama u 9damu nije slobodan dar. -o nam pripada prirodnim pravom. /i po stvaranju, po prirodi i uroenom pravu pripadamo 9damu. -o je nae akonsko pravo, dakle, nije dar. /i smo graani emlje gde smo roeni: to je nae pravo. /i nismo prirodno u 4ristu: to je dar. /i mo5emo odbaciti taj dar i vide&emo ta se tada deava. 0. +rugo to treba apa iti u ovom pasusu o 4ristu to nije istina o 9damu, je $ra a "mnogo vie," i ra koji ,avle voli primeniti na nau situaciju u 4ristu. -o nai da je ono to primamo u 4ristu mnogo ve&e od onoga to smo i gubili u 9damu . Kad ponete otkrivati ta primamo u 4ristu, to je divno otkrivenje. Bada pogledajmo Rimljanima ;"!;" "9li slobodan dar nije kao sagreenje." 4ristos nije uradio isto to i 9dam. Re "sagreenje" se odnosi na 9damov greh. 8apa ite da je u jednini. @dnosi se na onaj greh koji je 9dam poinio u *demskom vrtu: greh koji je doneo smrt svim ljudima. 8atim on ka5e" "'er kad kro sagreenje jednoga umree mnogi, =kad je jedan ovek sagreio mnogi su urmli> mnogo se vie =tu imate $ra u, mnogo vie> blagodat (o5ja i dar i li i obilno na mnoge milo&u jednoga Moveka." @no to nam je (og dao nije samo slobodan dar, ve& to @n de$inie i kao milost. 9ko deci neto poklonite a (o5i& ili a roendan, to nije milost. -o je slobodan dar: oni ga nisu aradili, ali nije milost. *vo jedne ilustracije. ,oem ku&i svog prijatelja naju&i da je on odsutan i istuem mu 5enu, polomim nametaj i apalim mu ku&u a on se vrati i vidi ku&u u pepelu, 5enu gde le5i pretuenu i u modricama, sve ispremetano i polomljeno i pita" "Jta se dogodiloH" % ona mu ka5e" "-o je uinio tvoj prijatelj." @n uskae u auto i juri mojoj ku&i. Cidim ga gde dola i i ka5em" ",itam se imali pitolj i a lea." %ma neto i a lea. Ne nam ta je to i drhte&i dr5im nemakog ovara u a sebe u sluaju potrebe: otvaram vrata i on mi pru5a ek na hiljadu dolaraG -o je milostG /ilost ini neto vrlo posebno prema vaem neprijateljstvu i Rimljanima ;"E i !? ka5u" "+ok bijasmo neprijatelji, grenici, be bo5ni, pomirismo se sa (ogom smr&u Njegovog Bina." -o je milost, i ,avle ka5e da je blagodat naega <ospoda, taj milostivi dar koji je od jednog oveka, %susa 4rista, mnogo i obilnija od 9damovog greha. @no to je 9dam uinio donelo je smrt mnogima. @no to je 4ristos uradio, kao dar, i obiluje u mnogima. Btih !E" "% taj dar nije kao onaj to doe kro onoga to sagrei. 'er sud koji doe od jednog greha donese osudu." Kad je 9dam sagreio, smrtna osuda je dola na sve ljude. "9li slobodan dar koji doe od mnogih greha, donese opravdanje." Bada &emo ovde astati i ra motriti rei, "mnogo vie." Ora a "mnogi gresi" u !E. stihu je vrlo va5na. ,avle nam je ve& i lo5io dva problema u Rimljanima 2"02. ,avle je rekao da nema ra like i meu 'evreja i ne nabo5aca u 00. stihu, a ra log je to su svi sagreili L to je u prolom vremenu. Bvako od nas je sudelovao u 9damovom grehu, mi smo sagreili u 9damu: ali pored toga imamo i vlastite line grehe. Nama nedostaje slava (o5ja. Ora a "nedostaje" ili "i gubiti slavu (o5ju" je drugi nain da se ka5e "greiti," jer re greh nai promaiti cilj. @no to ,avle ka5e u Rimljanima 2"02 je" svi sagreie i svi gree. /i smo sagreili u 9damu, plus to imamo vlastite line grehe. +a je 4ristos umro: da je i brisao samo 9damov greh, mi bi jo uvek imali problem. (io bi nam potreban jo jedan Bpasitelj a nae line grehe. 9li 4ristos je uinio mnogo vie od brisanja 9damovog greha. Njegova smrt nije samo smrt koju nam je 9dam doneo, Njegova smrt je i smrt koju smi mi aslu5ili bog vlastitih linih grehova. Krst je i brisao 9damov greh, plus nae grehe, prole, sadanje i budu&e. -o je prei obilje. 9li to nije sve, jer ak i da je (og i brisao moje grehe plus 9damov greh koji me osuuje, to me jo uvek ne bi spaslo jer (iblija ka5e da samo pravednik mo5e i&i na nebo. ,recrtavanje mojih greha i 9damovog koji me osuuje, ne ini me pravednim. 'ednostavno me ini neutralnim.
;7
9li 4ristos je uradio mnogo vie od prostog brisanja greha svojim 5ivotom, svojom posluno&u i svojom smr&u. ,ored toga, @n je doneo opravdanje. Kado to vidimo u !3. stihu, @n je doneo opravdanje na 5ivot. +rugim reima, @n se nije samo pobrinuo a problem greha, ve& nas je nainio, u 4ristu, po itivno pravednim tako da vi i ja u 4ristu stojimo savreni pred (ogom i Njegovim svetim akonom, ili kao to ,avle ka5e u Rimljanima !?"1" "4ristos je svretak akona a pravednost onima koji veruju." -o je mnogo vie od onoga to smo i gubili u 9damu. % tog ra loga je ,avle voleo $ra u "mnogo vie." 9li to nije kraj ovog pitanja. Btih !#" "'er ako a jedan oveji greh carova smrt kro jednoga." ,avle ovde ka5e da 9damov greh nije prosto doneo osudu na smrt. @n je doneo smrt kao osvajaaG Re "carovati" nai vladati nad nekim: car vlada nad narodom. Kad je 9dam sagreio, smrt je dola kao osvaja: to nai da niko od nas ne avisno od jevanelja, ne mo5e i be&i smrt. Be&am se kad sam bio u 6gandi, koja je nekad bila pod protektoratom (ritanske vlade, %di 9min je u eo etvoricu *ngle a i naterao ih da ga nose do jednog od njegovih prestola. @n je seo na vrh dok su ga ova etvorica dr5ali. @n je to na vao breme belog oveka. %mao je majicu koja se pravila a sve ljude tako, a na majici je bila njegova slika sa natpisom" %di 9min, osvaja (ritanske imperije. Nekoliko meseci kasnije, poeo je da slua bombardovanja i neke strane eksplo ije koje su dola ile od tan anijskih vojnika. @ni su doli vrlo bli u njegove palate i premda je bio, po miljenju mnogih, idiot, bio je dovoljno pronicljiv da na da ne mo5e pobediti smrt. ,rvo je pobegao u Libiju, atim u Baudijsku 9rabiju gde je u eg ilu. Niko ne mo5e pobediti smrt. 9li ima jedan ovek koji je pobedio smrtG %sus 4ristos. % on je pobedio kao opti ovek. 8nai smrt je dola kao osvaja kad je 9dam sagreio. Nijedno ljudsko bi&e nije moglo i be&i smrt. +ruga polovina Rimljanima ;"!# ka5e" "/nogo vie &e oni koji primaju i obilje milosti i dara pravednosti carovati u 5ivotu kro jednog, %susa 4rista." ,otrebno je da ra umemo naenje "vlada&e u 5ivotu mnogo vie." 9dam je doneo smrt. 9ko ju je 4ristos samo amenio sa 5ivotom, to bi bio suprotan e$ekat. 9li 4ristos je uradio mnogo vie. @n ka5e da &emo u 4ristu carovati u 5ivotu. ,avle ovde ka5e da smo u 4ristu "mnogo vie" bogatiji nego smo ikad bili u 9damu. Brodan tekst je u Rimljanima 3"!# gde nam je reeno da smo sunaslednici sa 4ristom. /i namo da ajedniki raun nai da obe strane imaju legalno pravo na taj raun. +akle, sunaslednici sa 4ristom nai da 4ristos deli s nama, ne samo svoj 5ivot ve& i Njegov presto to je mnogo vie od onoga to smo i gubili u 9damu. 6 @tkrivenju 0?"E itamo" "(lagosloveni su oni koji imaju dela u prvom vaskrsenju." 8namo i Bolunjanima poslanice i drugih pasusa da hri&ani, vernici, imaju prvo vaskrsenje. "Nad njima druga smrt nema mo&i" i prostog ra loga to su ve& umrli drugom smr&u u 4ristu i to prihvatili. 9li mi ne&emo prosto imati veni 5ivot. "Karova&emo s Njime hiljadu godina." Nakon toga 4ristos &e premestiti svoj presto s neba na ovu emlju a u @tkrivenju 00"; nam je reeno da kad se to dogodi, carova&emo s Njime auvek. % to je preobilje. Najbolje to imamo u 9damu je tre&era redno graanstvo u univer umu. 6 (ibliji nam je reeno da je (og broj jedan, @n je stvorio anele ispod Njega, a mi smo stvoreni malo ni5im od anela. Kad nas 4ristos iskupi, @n nas ne vra&a samo od naeg i gubljenog stanja, to bi bilo divno da je uinio, ve& je uradio mnogo vie od toga. 6 *$escima 0"E nam je reeno da nas je u visio i nad anela, "da nas posadi s Njime na nebeskim mestima u 4ristu %susu." +eli&emo Njegov presto. /i smo mnogo bogatiji u 4ristu nego smo ikad bili u 9damu. +akle, odbaciti 4ristov dar je ludost. Ne trebamo se nikad 5aliti to je (og dopustio da greh doe na ovaj svet. @n je dopustio greh da bi nas mogao u visiti u 4ristu. 4vala (ogu a to. Btih !3" "8ato dakle kao to a greh jednoga doe sud na sve ljude, tako =na isti nain> i pravdom jednoga =njegovim inom poslunosti> doe slobodan dar na sve ljude re ultiraju&i u opravdanje 5ivota." 8nai, ne jednostavno opravdanje, ve& opravdanje 5ivota. -o nai da smo
E?
kvali$ikovani a 5ivot u %susu 4ristu. 'edan ovek je legalno osudio sve ljude. 'edan ovek je legalno iskupio sve ljude. -o je ono to ,avle ovde govori. 6 9damu, itav svet je legalno stajao osuen. 6 9damu, ceo svet je legalno pripadao oblasti smrti ali hvala (ogu a Njegov dar. "(ogu tako omilje svet da je i Bina svog jedinorodnog dao nijedan koji ga veruje ne pogine." 6 4ristu, ceo svet stoji legalno opravdan na 5ivot. Rimljanima ;"!# drugi deo" "oni koji primaju i obilje blagodati." /i to moramo primiti, u protivnom nema e$ekta. 8akljuak ovog prouavanja o dva 9dama je" !. 9damov greh je doveo itavo oveanstvo pod smrtnu osudu. @vde je jasno da je to prva i druga smrt. @be smrti nam dola e kro 9damov greh. ,rva smrt postaje neophodnost bog ostvarivanja jevanelja, druga postaje stvarna plata a greh. +a nije bilo jevanelje, ne bi bilo ni prve smrti. 9ko to posmatramo i jevrejskog teksta, ,ostanje 0"!#, itamo da je (og rekao 9damu" "6 dan kad sagreite, vi ste mrtav ovek i mrtva 5ena." Nai staro avetni naunici ovo potvruju. Ra log to 9dam i *va nisu umrli taj isti dan je taj to je postojalo 'agnje koje je aklano od osnivanja sveta. Legalno, 9dam nije imao prava 5iveti ni minuta vie to nai da je umro, vi i ja bismo umrli u njemu. -o je mesto gde legalno pripadamo u 9damu. Btvarna smrt koj ja dola 9damu bog neposlunosti bila je druga smrt. (og nije raspravljao sa 9damom o dve smrti. 9dam nije nao nita o prvoj smrti ili o drugoj. @n je nao samo a jednu smrt" "8bogom 5ivotu auvek." -o je jedina smrt a koju je nao kad mu je (og apovedio da ne jede abranjeni rod. 8ato se veruje da je 9dam imao uslovnu besmrtnost. 6slov je bio" "9ko slua 5ive&e, ako ne slua umre&e auvek." 0. 4ristova poslunost je uinila dve stvari a itavo oveanstvo. ,rvo, spasla je itavo oveanstvo samo od druge smrti. 4ristov krst nas nije spasao od prve smrti, jer prva smrt nije plata a greh. ,lata a greh je druga smrt. -ako kad ,avle konstatuje" "@n ponese kletvu akonsku a nas," to nai da je @n poneo drugu smrt. Kad se u 'evrejima 0"7 ka5e" "@n je okusio smrt a sve ljude," to se odnosi na drugu smrt jer u 0. -imotiju !"!? stoji" "9 sad se poka a u dolasku Bpasitelja naega %susa 4rista, koji ukide smrt i donese 5ivot i besmrtnost na svetlost kro jevanelje." kad je 4ristos doao, @n je uinio dve stvari" !> @n je ukinuo smrt i 0> @n je obasjao besmrtnost i 5ivot. @n je ukinuo drugu smrt na krstu. Najve&i doka koji mo5emo dati je injenica da ak i kad prihvatimo 4rista, kao hri&ani, mi jo uvek moramo umreti prvom smr&u. 4ri&ani imaju sahrane ali ne moraju 5aliti kao nevernici jer je prva smrt samo san. 9li @tkrivenje 0?"E ka5e da oni koji prihvataju 4rista, koji imaju udeo u prvom vaskrsenju, nad njima druga smrt nema mo&i jer je %sus ukinuo tu smrtG @n je ukinuo da mi ne bi umirali i van 4rista. /i smo umrli u 4ristu i to &emo prouavati u Rimljanima E. 2. %maju dve stvari koje su vrlo va5ne. Bpasenje od druge smrti i objava o opravdanju na 5ivot su najve&i (o5ji dar oveanstvu, u 4ristu. Kad svetu govorimo o (o5jem daru, ove dve stvari su se ispunile u svetoj istoriji naeg <ospoda %susa 4rista. @n nas je oslobodio od druge smrti i dao nam opravdanje na 5ivot. -o sainjava dobru vest jevanelja. @vo je adatak koji je %sus poverio svojim uenicima da idu i ka5u svetu. "Ka5ite svetu da sam nanovo ispisao njihovu istoriju u svom Binu, i u toj istoriji su osloboeni od druge smrti i primili veni 5ivot." 9li, kao svaki dar, on se mora primiti da bi se u5ivao. Kad dobijete dar uvijen u paket, taj dar je be vredan ukoliko ne otvorite paket. +ar (o5ji je a sve ljude, ali ako odbijate taj dar ne mo5ete ga u5ivati. -o nas dovodi do najva5nije take. @ni koji hotimino, voljno i uporno odbacuju (o5ji dar spasenja u 4ristu namerno i abiraju drugu smrt umesto venog 5ivota. 9 poto je (og pravedan (og, @n &e im na sudu dati ono to su odabrali. 9li oni vie ne mogu optu5ivati 9dama jer je 4ristos ukinuo smrt koja je pripisana 9damu ili ak naim linim gresima. 'edina osoba koju mogu optu5ivati su oni sami. @ni ne mogu optu5ivati 9dama: oni ne mogu otu5ivati (oga, jer (og &e re&i" "Bve sam uinio da vas spasem u svom Binu a vi ste odbili." 8nai ako namerno, voljno, hotimino i uporno odbijamo jevanelje, nema nade a nas. 'edini ra log ato je
E!
ovek i gubljen je bog neverstva to je jedini greh koji (og ne mo5e oprostiti jer je neverstvo hotimino, voljno i uporno odbacivanje dara (o5jeg. 'evrejima 0"2" "Kako &emo i be&i =sud> ako anemarujemo toliko spasenje, koje prvo poe <ospod propovedati, i koje nam potvrdie oni koji su ga uli." -ekst koji ovo jasno i la5e je 'evrejima !?. poglavlje. /nogima od nas je teko ra umeti ovaj tekst bog pogrenih koncepcija o "dva 9dama" i o jevanelju. Re "greh" nam obino nai prestup akona ali ovde se rei "greh" mora dati ista de$inicija kao to je 4ristos dao u 'ovanu !E"7 gde @n de$inie greh kao neverstvo. Bveti +uh &e osvedoiti svet o grehu ato to ne veruju u Njega. 'evrejima !?"0E" "9ko hotimino greimo nakon to smo doli u po nanje istine, =ako sada voljno, namerno odbacujemo po nanje istine, a ta istina je u %susu 4ristu D 'a sam ,ut, %stina i Aivot> nema vie 5rtve a grehe." 'evrejima !?"!1" "'er jednom 5rtvom savrio je auvek one koji bivaju posve&eni. @ni koji ula e u (o5je poivanje, kojeg je nak subota su oni koji bivaju posve&eni. ",oivanje" je verovanje, jer to pojanjavaju 'evrejima 1"0,2" "'er mi koji verujemo ula imo u Njegovo poivanje." 9ko namerno odbacujemo tu 5rtvu, nema druge 5rtve koja mo5e u eti nae grehe. 6 'evrejima !?"0# nam je reeno ta preostaje" "Nego strano iekivanje suda, i revnost ognja koji &e da pojede one koji se suprote." @vo je tre&i aneo, koji ka5e" "9ko primate nak veri =koji je neverstvo> tada &ete primiti gnjev (o5ji koji se nepomeano i liva =be milosti> jer ste namerno, voljno, uporno odbacivali jevanelje." @staje samo "strano iekivanje suda." 'evrejima !?"07 to vrlo pojanjava" "Koliko mislite da &e goru ka nu aslu5iti onaj koji Bina (o5jeg poga i, i krv aveta kojom se posveti smatra obinom, i uvredi +uha blagodati." (og nas je spasio u 4ristu po beskonanoj ceni. -o spasenje je savreno, kompletno i potpuno. 9ko ga namerno, voljno odbacujemo, nema nade a nas. 8ato je %sus rekao da &e se ovo jevanelje o carstvu propovedati po svemu svetu a svedoanstvo pre nego doe kraj. Re "svedoanstvo" nai da vie nema opravdanja a i gubljenost jer kad nam jednom doe jevanelje, po nanje istine, i mi ga voljno odbacimo, ne mo5emo se opravdati, jer je to spasenje dar. /nogo je lake biti spasen nego i gubljen jer odbaciti taj dar nai i abrati drugu smrt umesto venog 5ivota i vladanja sa 4ristom. (og nam je poverio da i lo5imo jevanelje svetu i ato treba da ra umemo dva 9dama, jer da li smo spaseni ili i gubljeni avisi od toga kojem oveanstvu pripadamo, oveanstvu u 9damu, ili oveanstvu koje je uvedeno u 4ristu. Kad prihvatimo na polo5aj u 4ristu, moramo 9damu ka ati bogom. Ne mo5emo istovremeno biti u 9damu i u 4ristu: oni pripadaju suprotnim taborima. Kad i abiramo na polo5aj u 4ristu, moramo re&i bogom svom polo5aju u 9damu i kad ka5emo bogom 9damu, mi ne ka5emo samo bogom smrti ve& i bogom grehu. Kad i abiramo 4rista, mi ne samo to prihvatamo 5ivot ve& odabiramo, prihvatamo pravednost. /i moramo ra umeti sutinu, jer je %sus rekao" ",o na&ete istinu i istina &e vas i baviti." 4ri#ae!"o poglavlje Vla%avi#a gre&a i ?lago%a"i 'Ri(lja#i(a @*)9+3)B vremena na vreme primam male paketi&e koji dola e i ,alo 9ltoDa, Kali$ornija. -o su novine koji se ovu "+iscover) ,apers" i to su ustvari prepisi bilijskih propovedi ra nih evanelistikih propovednika koje sabira uveni evagelistiki naunik. @n to ini ato to ima ogroman teret da obnovi propovedanje (iblije Ba govornicama Beverne 9merike. -o je vrlo vredan adatak jer oajnika potreba crkve je biblijsko propovedanje. @tkrio sam u jednom pakovanju propoved na temu Rimljanima ;"!0D0!. (io sam vrlo rado nao jer najve&i broj propovednika obino i begava ovaj pasus ato to je isuvie kontraver an i sadr5i puno poteko&a. /islio sam" "*vo nekog ko to pokuava propovedati, pitam se ta ima da ka5e." ,roitao
E0
sam bilten, ali na nesre&u propovednik je pokuao sa5eti itav pasus u jednoj propovedi. Ne mo5e se takav pasus obraditi u jednoj propovedi ali bio sam impresioniran njegovim uvodom. Rekao je" "@d itave poslanice Rimljanima nala im da je ovaj tekst =Rimljanima ;"!0D0!> najte5i a prouavanje. 6 stvari plaio sam ga se." Aeleo je da ga aobie, ali je ose&ao da mu savest to ne bi dopustila. "<odinama sam i uavao ovaj materijal ne otkrivi jasnu konturu niti shvataju&i ,avlov doka . 9li dok sam ove sedmice ra miljao o ovoj istini shvatio sam da naa poteko&a le5i u injenici da ne prila imo ovom pasusu sa ,avlovim umom. 8ato to ne mislimo kao on to misli mi ne mo5emo potpuno shvatiti misli (o5je. ,romenom svog naina miljenja =ne promenom ,avlovog naina miljenja, to mnogi ine> naaj i slava 4ristovog dela otkrivenog u ovom pasusu postali su ve&i nego ikada ranije." 8atim on avrava" "/olim se da se ovo i vama dogadi." 6been sam da je bitno da shvatimo ovaj pasus kao "4ristos naa ,ravednost" i "4ristos u sutini" to je centralna tema ,avlove teologije. Nephodno je da ra umemo ovaj pasus da bi ra umeli Rimljanima E,# i 3, kljune pasuse u poslanici Rimljanima. /oramo se ostaviti naih predubeenja i pri&i ovom teksu sa otvorenim umom. 6 prethodnom poglavlju u Rimljanima ;"!;D!3 otkrili smo da bog 9damovog greha primamo osudu i presudu na smrt, a bog 4ristove poslunosti alog o opravdanju verom. 4ristos je ponitio ne samo 9damov greh ve& i nae grehe svojim 5ivotom i smr&u. @vaj pasus Rimljanima ;"!0D0! prvenstveno koriste oni to ue doktrinu o "prvobitnom grehu." 9vgustin je bio onaj koji je i mislio termin "prvobitni greh" to je meavina istine i ablude. Na primer, on je uio o "prvobitnoj krivici" to je nebiblijski jer krivica u svom legalnom smislu ukljuuje odgovornost: ona ukljuuje htenje i (og nas ne smatra odgovornim ili krivim a 9damov greh. (iblija to ne ui. /i smo sudelovali u njegovom grehu pa podnosimo posledice, ali nismo krivi. /i smo krivi, prema Novom avetu, samo ako voljno, namerno odbacujemo dar (o5ji %susa 4rista. -ada postajemo odgovorni. 9vgustinovo uenje bilo je meavina istine i ablude. @n je uio da se svaka beba raa sa mrljom greha koja se mora ukloniti krtenjem. -o je nebibiblijski. Krtenje ne uklanja ni jednu mrlju greha, 9damovog ili naeg. Krtenje je javno pri nanje vere. 9li kao to je 9vgustin imao pogreaka tako je i ,elagije, koji je bio 9vgustinova opo icija i uio da se bebe raaju nevine, imao svojih. Njegovo uenje je takoe bilo nebiblijsko. /i se moramo okrenuti Bvetom pismu i upitati (oga" "Jta ti ka5eH" 6 Rimljanima ;"!7 otkrivamo da ,avle dodaje jo jednu dimen iju naem problemu u 9damu i takoe jo jednu dimen iju reenju u 4ristu. Rimljanima ;"!;D!3" "Kao to neposluno&u jednoga oveka mnogi postae grenici." ,avle ka5e da 9damov greh ne samo to donosi osudu na smrt ve& nas je 9damov greh nainio grenicima. 9li mnogi to ne vole. /nogi misle da se bebe raaju nevine i da kad sagree postaju grenici: ato ne vole re "postae." <rka re u stvari nai "postae sastavnim delom," ali kakvo god naenje joj dali moramo joj dati isto naenje kad se koristi u odnosu na 4rista i nas: jer ,avle upotrebljava upravo taj isti glagol. @n ne koristi ra liitu re, vreme je ra liito ali je glagol identian. %sta re se koristi u odnosu na 9dam i nas i u terminima o 4ristu. @vo se mora naglasiti jer ako ga pogreno primenimo u odnosu na 9dama, pogrei&emo i u odnosu na 4rista. Novi i Btari avet vrlo malo govore o spasavanju beba. /eutim, namo jedno i Bvetog ,isma da je svakom ko se rodi na ovom svetu potreban Bpasitelj bio beba ili odrastao ovek, mukarac ili 5ena, 'evrejin ili ne nabo5ac, bilo da je 5iveo u staro avetnom ili novo avetnom periodu, nijedno ljudsko bi&e ne&e dospeti na nebo ne avisno od spasonosne milosti naega <ospoda %susa 4rista. -o je jasno uenje Bvetog ,isma. Bada dola imo do slede&g pitanja koje je nastavak prvog. Jta je istinaH <reimo li ato to smo grenici, ili nas na greh ini grenicimaH %li da para$ra iramo" kad jabuka postaje jabuka, od kada je ametnula, od trenutka kad se seje, ili kad pone donositi rodH 9ko bih poao u u gajalite da kupim jabuku i rekao prodavcu" "-reba mi jedan i danak jabuke." "6 redu," odgovara on, "ovaj i danak lii
E2
na jabaku ali ne mogu vam garantovati da jeste. Meka&ete dok donese rod i onda &ete nati da li je jabuka ili nije." /islite li da bih kupio tu sadnicuH Rekao bih prodavcu" "-reba da nauite svoj posao pa onda prodajte stvari a koje ste sigurni." -o je mogla biti divlja jabuka, a ja ne volim divlje jabuke. ,rema ovom pasusu mi smo postali grenici 9damovim grehom, ato smo roeni grenici a nai gresi su jednostavno plod onoga to ve& jesmo. +akle ako to preokrenem onda moram preokrenuti svoju situaciju u 4ristu. +a li me moja pravednost ini pravednim ili je moja pravednost doka ili rod onoga to ve& jesam u 4ristuH +a li vas (og gradi pravednim pre nego vas proglasi pravednimH ,ogrena je teologija ka ati da vas (og natapa milo&u, gradi pravednim a atim proglaava svetim. 6 !. Korin&anima, u ,avlovom uvodu, on govori svetima u Korintu. @ni su bili sve samo ne sveti po svom ponaanju ali on ih na iva svetima jer smo u 4ristu pravedni. ,ravednost koju (og proi vodi u meni je samo doka , rod onoga to sam ve& u 4ristu. @vo je akljuak kako ja shvatam Rimljanima ;"!7" "'er kao to neposluno&u jednoga oveka mnogi postae grenici tako &e i posluno&u jednoga mnogi postati pravednici." ,ostoji ra lika i meu ova dva iska a, naroito u rei "postae" i u vremenu. ,avle koristi ono to na grkom ovemo aorist kad govori u odnosu na na polo5aj u 9damu. @n upotrebljava budu&e vreme kad govori o naoj situaciji u 4ristu. Bvako od nas se ve& rodio kao grenik jer nas je 9dam nainio grenicima prilikom pada L prolo vreme. 9li jo nismo nainjeni pravednicima. ,osta&emo pravednici prilikom drugog 4ristovog dolaska kad se ova propadljivost obue u neraspadljivost. -ada i samo tada svi mi koji prihvatamo 4rista posta&emo pravedni. +o tada pravda &e 5iveti verom a tako i opravdanje i posve&enje L jedino verom. %mamo tekstove i na drugim mestima koji poka uju da je to ono to ,avle ui. 6 !. Korin&anima !;"17 ,avle ka5e to isto ali i ra liitog ugla. Btihovi 13 i 17 daju nam celu sliku" "Kao to je bio ovek od praha, =9dam> tako su i oni koji su nainjeni od praha. =9dam je bio nainjen od praha i vi i ja se raamo nainjeni od praha.> % kao to je nebeski Movek tako i oni koji su nebeski =oni koji prihvataju 4rista>." Bada u 17. stihu vidimo kad &e se ovo dogoditi" "% kao to nosimo =raamo se sa> oblije emljanoga, =to nije budu&nost, to je neto to je ve& istina o nama> tako &emo nositi =budu&nost> i oblije nebeskoga Moveka." ,avle nastavlja da objanjava da je ono to je posejano u propadljivosti podignuto u nepropadljivosti. ,rilikom vaskrsenja bi&emo podignuti nepropadljivi. Mitajte celo !;. poglavlje !. Korin&anima i apa i&ete da se !. Korin&anima !;"0!D03 bavi ovim istim pitanjem, dva 9dama. Btihovi 0! i 00 sadr5e kljuni iska ovog odlomka u Korin&anima" "'er budu&i da kro oveka =jednina> doe smrt, =ista ideja kao u Rimljanima> kro Moveka =opet jednina> doe i vaskrsenje mrtvih =6 NK'C (ibliji prvi ovek je sa malo "m" =man>, a drugi sa veliko "/" i odnosi se na 4rista>. 'er kao to u 9damu svi umiru, tako &e =budu&e vreme> u 4ristu svi o5iveti." /i &emo o5iveti u 4ristu: mi &emo postati pravedni, =budu&nost> ali sada smo pravedni samo u Njemu verom. Na polo5aj u Njemu je verom ne stvarno&u. @vo ne nai da ne mo5emo 5iveti pravednim 5ivotom ali ak i kad nam (og daje potpunu pobedu nad grehom mi smo jo uvek grenici po prirodi. Naa priroda se ne&e promeniti sve do drugog 4ristovog dolaska, i to je ono to ,avle misli kad ka5e da smo postali ili nainjeni grenicima kro 9damov greh. Kad je 9dam sagreio, njegova priroda je postala nagonska, ljubav je ie la, sebinost je au ela njeno mesto i mi smo roeni, svako od nas, sa sklono&u prema grehu to je od Botone a ne od (oga. Cidi drugo poglavlje knjige ",ut 4ristu" ="teps to Christ, str. !#D00>. 6 Rimljanima ;"0? ,avle doka uje ono to ka5e u !7. stihu" "9 akon doe u to da se umno5i greh." Re "do&i" ili "u&i" se koristi kad ula imo u svoju ku&u ili u crkvu. Jta je ,avle mislio kad je rekao da je akon uaoH (og je doao 9vramu i dao mu obe&anje. -o obe&anje je bilo o /esiji koje je @n ranije dao 9damu i *vi prilikom pada. Metiri stotine godina posle 9vrama, (og nije doao /ojsiju i rekao" "/ojsije, mislio sam dati akon 9vramu ali sam aboravio i ato ga moram dodati." 8akon nije dodatni ili ekstra ahtev a spasenje koji je @n aboravio dati 9vraamu.
E1
@no to ,avle podra umeva po reju "ue" je da je akon uveo obe&anje. (og nije dao akon kao neki ekstra ahtev u veru. 8akon je uao da bi greh mogao i obilovati. 9ko bi posmatrali ovaj iska prema njegovom vuao bi strano. % gleda kao da je (og dao akon da pove&a greh, ali to nije ono to ,avle ka5e. ,ogledajte re "sagreenje." @na je u jednini i stoga se u svetlosti konteksta ovog pasusa od !;. stiha pa nadalje uvek odnosi na 9damov greh. @n nam je ka ao u Rimljanima ;"!7 da nas 9damov greh ini grenicima. "'er kao to neposluno&u jednoga oveka mnogi postae grenici." @va re "mnogi" u rokovala je problem mnogima. @ni ka5u da svi nisu nainjeni grenicima, samo "mnogi." K'C (iblija i ostavlja jednu re koja je u originalu, a to je odreeni lan. @no to ,avle aista ka5e u !7. stihu je" "'er kao to neposluno&u jednoga oveka mnogi" i kad on upotrebljava odreeni lan to nai "ljudski rod, oveanstvo." @vo je istina i u !;. stihu. ,avle ka5e u !7. stihu da je 9damov greh nainio ljudski rod grenicima. 8atim u Rimljanima ;"0? ka5e kako je (og dao akon da doka5e da je 9damov greh nainio ljudski rod grenicima. Bvi smo mi roeni grenici, a svi grenici proi vode greh, ali nam akon ka uje da smo grenici. (og je dao akon da doka5e da su svi pripadnici ljudskog roda nastali od 9dama grenici. 8ato ,avle u Rimljanima #"# ka5e" "Ne nadoh a greh osim kro akon." 9dam nas je nainio grenicima a atim nam je (og dao akon da nam otvori oi i doka5e da smo grenici kako bi mogli prihvatiti Njegovu milost, Njegovog Bina %susa 4rista. ,avle nastavlja u drugoj polovini 0?. stiha" "<de se umno5i greh onde se jo ve&ma umno5i blagodat." /i smo po prirodi grenici, ato sve to vi i ja mo5emo proi vesti je greh. /i ne mo5emo proi vesti pravednost i greha: to je nemogu&e. Kad smo bili u Keniji dva sjajna mladi&a sa @ks$ordskog univer iteta dola su na na koled5. ,oto sam je bio adu5en a verska pitanja pitali su me da li bi mogli prika ati $ilm o moralnoj obnovi. -o je pokret koji danas i umire ali po toj teoriji kad bi se svako ljudsko bi&e naoru5alo sa tri $undamentalna principa" ljubavlju, isto&om i potenjem na ovom svetu bi vladao mir i ne bi bilo potrebe a ratom. %mali su divan $ilm. ,okuavali su doka ati mladima da ako se naoru5aju sa ova tri $undamentalna naela 9$rika bi bila divno mesto a 5ivljenje. (ila im je potrebna moja do vala da bi prika ali $ilm pa sam rekao" "Nemam nita protiv ovog $ilma, cenim vau brigu ali vi pokuavate dobiti banane sa pomorand5e." ,itali su me ta sam time mislio da ka5em pa sam im rekao" "@d grenika mo5ete proi vesti samo greh a vi pokuavate proi vesti pravednost od grenika. Ci to ne mo5ete uiniti, samo (og mo5e. @no to trebate da nauite je da se morate ponovo roditi. -o je %sus uio Nikodima. @n je rekao" F@no to je roeno od tela uvek &e ostati telo.F -elo mo5e proi vesti samo greh. @no mo5e proi vesti samopravednost ali u (o5jim oima i samopravednost je greh. /o5da ona to nije u vaim oima ali u (o5jim jeste." 8akon je jednostavno doka ao da smo mi ljudska bi&a grenici, on nas nije nainio grenim on je prosto skinuo poklopac naeg samo respektovanja i poka ao nam kakvi smo i nutra L truli. Mitamo u Rimljanima ;"0? drugi deo" "'er gde se umno5i greh onde se jo ve&ma umno5i blagodat." @no to je (og uradio u 4ristu je preobilje. @n ne samo to je i brisao 9damov greh ve& je ponitio i nae grehe, prole, sadanje i budu&e =stih !E>. 9li povrh toga, @n ne samo da je i brisao greh, to bi nas uinilo neutralnim, podmirilo na dug, ve& je i doneo punomo&je o opravdanju na 5ivot a sve ljude. % ne samo to: @n je uradio mnogo vie. @sudio je greh u telu. -ako gde greh i obiluje, milost je jo i obilnija. @n je to uradio a nas: a celi ljudski rod. 6 tom pogledu ,avle ka5e u Rimljanima ;"0!" "+a kao to greh carova u smrti =vi ste roeni kao grenik i ako dopustite da greh vlada u vaem 5ivotu to &e se avriti venom smr&u> tako sada ue i blagodat da bi mogla carovati kro pravednost na veni 5ivot kro <ospoda naega %susa 4rista." 9dam je doneo ovom svetu vladavinu greha. Ci i ja smo roeni pod tom vladavinom. Nismo imali i bora ba kao to nismo mogli birati u kojoj emlji &emo se roditi. ,avle ovde ka5e da smo roeni pod vladavinom greha i smrti i ako bi tu ostali to bi se avrilo venom smr&u. 9li on ka5e da nije potrebno da se tu adr5avamo jer je dola nova vladavina koja je
E;
uspostavljena u 4ristu %susu, i ako se premestimo u to carstvo, doputaju&i da vlada nad nama, proi vode&i u nama pravednost, kraj je veni 5ivot. ,ostoji jedno mesto koje nije sasvim jasno u Rimljanima ;"!7D0! ali koje ,avle pojanjava u !. Korin&anima !;. @vo poglavlje je va5no jer nam poma5e da shvatimo vladavinu greha i vladavinu milosti. ,avle upotrebljava dva termina ve ano a 4rista u !. Korin&anima !;"1; i 1#" "-ako je i pisano, prvi ovek 9dam postade 5ivo bi&e. ,oslednji 9dam postade 5ivotodavni +uh Q ,rvi ovek je bio od emlje, nainjen od praha: poslednji Movek je <ospod sa nebesa." 'edan termin primenjen na 4rista je u 1;. stihu. @n je na van "poslednjim 9damom" a u 1#. stihu "drugim Movekom." @va dva termina, "poslednji 9dam" i "drugi ovek" su vrlo naajni, posebno kad proitamo deo pasusa. Kao poslednji 9dam, 4ristos je pribrao a sebe sve to je prvog 9dama i avrio sa 9damovim rodom na krstu jer 5ivot od 9dama mora umreti, tu nema i bora. <ospod se nikad ne menja i 4ristos nije doao da i meni akon ili da ga ukloni: @n je doao da ga ispuni. 8akon ka5e ='e ekilj !3"1>" "Aivot =to je naenje rei "dua"> koja sagrei mora umreti." /i smo sagreili u 9damu plus to imamo svoje line grehe, tako kako god to gledali, mi moramo umreti. Na krstu, ljudski rod je umro u 4ristu kao to ,avle ka5e u !. Korin&anima ;"!#" "Kad 'edan umre, svi umree." 4ristova smrt nije bila umiranje jednog oveka umesto svih ljudi, to je la5no uenje o ameni. Bvi ljudi su umrli u 'ednome, to je biblijska de$inicija amene. /i smo svi umrli, 9damov rod je avrio na krstu ali u vaskrsenju (og je podigao ljudski rod u 4ristu sa novim 5ivotom, 5ivotom svoga Bina, koji je vean i koji je besmrtan. -o itamo u !. 'ovanovoj ;"!!" "@vo je svedoanstvo, da smo primili veni 5ivot, a ovaj 5ivot je u Njegovom Binu." 4ristos je ustao sa novim ljudskim rodom koji je otkupljen od starog. 6 tom smislu ,avle mo5e ka ati u 0. Korin&anim ;"!#" "9ko je neko u 4ristu, novo je stvorenje. Btaro proe." Bada da napravimo kratak re ime. 9damov greh doneo je smrt "mnogima." 6 originalu ispred te rei stoji odreeni lan, i "mnogi" se odnosi na oveanstvo: to je jasno i konteksta. 9damov greh je doneo smrt mnogima, tj. oveanstvu. -ako je i 4ristova poslunost donela dar milosti, tj. 5ivot, mnogima. Re "dar" se ne koristi ve ano a 9dama, ona se upotrebljava u odnosu na 4rista. Rimljanima ;"!E" 9damov greh je doneo osuenje itavom oveanstvu. 4ristova poslunost uinila je mnogo vie. @n nije samo i brisao 9damov greh ve& i nae line grehe, prole, sadanje i budu&e. 6 odnosu na nas sve je to bila budu&nost jer je @n umro pre 0??? godina. 8ato ,avle koristi re "mnogi gresi." @n ne samo to ih je i brisao ve& i doneo dar opravdanja itavom oveanstvu. Rimljanima ;"!#" Bmrt vlada ili caruje nad itavim oveanstvom bog 9damovog greha. "/nogo vie" &e oni koji primaju dar 4ristove i bilne milosti i pravednosti vladati sa 4ristom kro venost. Rimljanima ;"!3" 8bog 9damovog greha itavo oveanstvo se suoava sa venom smrtnom ka nom. Bvi se raamo u oblasti smrti: tu pripadamo po prirodi. %mamo jo jedan tekst u *$escima 0"2. /i smo po prirodi deca gnjeva, to je ista stvar. ,avle ka5e da je na isti nain 4ristova savrena pravednost donela punomo&je o opravdanju na 5ivot itavom oveanstvu. @vo sainjava dobre vesti jevanelja. Rimljanima ;"!7" 9damov greh je re ultirao da se svi ljudi raaju kao grenici, tj. sa grenom prirodom, to ,avle na iva grehom u Rimljanima #. @n govori o grehu koji nastava u njemu: akon greha je u mojim udima. 4ristova poslunost &e re ultirati pravedno&u u svim novoroenim hri&anima, tj. proslavljenom prirodom prilikom dugog 4ristovog dolaska. Rimljanima ;"0?" 8akon jednostavno doka uje da je 9damov greh nainio od ljudskog roda grenike. 8akon nas ne pravi grenicima, on prosto doka uje to smo ve& u 9damu. 9li povrh toga 4ristova spasonosna milost ne samo to je iskupila oveanstvo i greha ve& legalno opravdala sve ljude u 4ristu.
EE
Rimljanima ;"0!" Btoga, ba kao to greh vlada svim ljudima od roenja i vladao bi do smrti, neka sada avlada milost, ka5e ,avle: to je ono to on podra umeva pod reju "mogla," i dominira vaim 5ivotom, donose&i pravednost, dok venost ue sa 4ristovim drugim dolaskom. @vo su injenice, ali prosta eg ege a nekog pasusa nije propovedanje, to se mora i primeniti. %mamo tri vrlo va5ne smernice" !. Bvaka beba se raa pod vla&u greha, osude i smrti, bog pada. ,avle ovde jednostavno doka uje ono to smo ve& preli u Rimljanima 2"7D0?. Bvi su pod grehom, nema ni jednog pravednog, nema nijednog koji ini dobro bog pada. Nastaviti 5iveti pod ovom vladavinom nai okonati venom smr&u. Nema ra loga da ostanemo pod ovom vladavinom jer je 4ristos napravio put a i la ak i namerno ostajanje pod ovom vla&u nai tra5iti venu smrt. -o nai da vie ne mo5emo optu5ivati 9dama ato to vie nismo i gubljeni bog 9damovog greha. 4ristos ga je i brisao, ali mi smo i gubljeni ako namerno, voljno, uporno odbijamo dar (o5ji. 0. Ci se raate u 9damu ali ne mo5ete i abrati da ostanete u 9damu a u isto vreme prihvatiti verom da budete u 4ristu, jer ova dva oveka predstavljaju dva suprotna tabora. 'edan predstavlja greh, +rugi predstavlja pravednost. 'edan predstavlja smrt, a drugi predstavlja 5ivot. /i ne mo5emo na dve strane. Ne mo5emo re&i" ",rihvati&u 4rista jer 5elim i&i na nebo, ali istovremeno 5elim u5ivati u grehu." Rimljanima poslanica vrlo jasno i nosi da prihvatiti 4rista, 8aetnika pravednosti, nai re&i bogom 9damu, aetniku greha. 6 !. Korin&anima !;"1; i 1# itali smo da je @n avrio sa 9damom i podigo nas u novoj prirodi pa ako ho&emo prihvatiti 4rista, moramo napustiti na polo5aj u 9damu. Na ovom svetu poinjemo sa 5ivotom koji smo nasledili od 9dama i avravamo ga smr&u, jer 5ivot koji nam je on preneo je 5ivot koji je osuen na smrt. /i apoinjemo sa 5ivotom na ovom svetu, i avravamo sa smr&u. 6 jevanelju je obrnuto, apoinjemo sa smr&u a avravamo sa 5ivotom. Nema 5ivota ukoliko prvo ne umremo. /i ne mo5emo pripadati 9damu i 4ristu u isto vreme. ,re nekoliko godina bio je jedan ovek koji je emigrirao i Nemake u 9meriku. (io je vrlo pametan, i postao je odlian $otogra$ i milioner. Nekoliko godina kasnije, odluio je da poseti svoju domovinu gde se rodio. 8ato to je bio slavan i bogat, pisao je caru .ilhelmu. 6 pismu on je rekao" "Cerovatno ste uli o meni, ja sam NemacD9merikanac. Aelim posetiti svoje rodno mesto, i 5eleo bih da me slu5beno primite." Kar .ilhelm je u vratio vrlo lepim pismom. Rekao je" "8nam Nemce i nam 9merikance, ali NemceD9merikance ne po najem. 9ko ste bili Nemac i postali 9merikanac, vie nemate prava ahtevati da budete Nemac." Kad postajemo hri&ani, mi vie nismo "9damiti," mi smo hri&ani. Nae graanstvo je na nebesima. /i 5ivimo na svetu, ali vie nismo od njega. Ne mo5emo biti istovremeno u 9damu i u 4ristu, moramo nainiti svoj i bor. -o je jasno uenje Novog aveta. 2. Naa vena sudbina avisi od toga koju smo prirodu odabrali. Kad (iblija koristi re "neverstvo" kao greh koji donosi venu smrt, ili kao neoprostivi greh u Novom avetu, to nai nameran i bor ostajanja u 9damu i vlasti greha. Nakon to nam doe jevanelje, ako namerno i aberemo da ostanemo u 9damu i pod vladavinom greha, onda ne bi trebalo ni i&i u crkvu jer bi to bilo gubljenje vremena. "'edimo, pijmo i veselimo se, jer sutra &emo umreti" bio bi na slogan. 8ato ne oekujte da u5ivate u grehu i idete na nebo u isto vreme. @va borba nije ta o kojoj govorimo, ve& borba i bora. Neverovanje je namerno voljno odabiranje ostanka pod vladavinom greha koji je u 9damu. Cerovanje nai voljno odabiranje nastavanja u 4ristu, i u vladavini pravednosti. /i moramo slu5iti gospodaru kojega smo odabrali: grehu na smrt, ili pravednosti na 5ivot: ne mo5emo imati oboje. 8ato je ovaj pasus presudan da bi ra umeli E., #. i 3. poglavlje. ,avle nam ka uje da postoje dve ljudske prirode, jedna koja je uvedena 9damovim padom, i druga primljena 4ristovom posluno&u, Njegovim 5ivotom i Njegovom smr&u. /i smo po prirodi u 9damu, raamo se u 9damu, stoga smo po prirodi deca gnjeva. 9li, koji god veruje u %susa 4rista ne&e poginuti ve& &e imati veni 5ivot. /ogu&e je a svakog od nas da se premesti sa te po icije u
E#
novu prirodu, jer je u 4ristu (og to ve& ispunio kao dar. @n nas je stavio u 4rista pre 0??? godina, i nanovo ispisao nau istoriju u Njemu, tako da u 4ristu stojimo savreni. (og gleda na nas kao da nikad nismo sagreili. @n nam je dao novi 5ivot, novi polo5aj, i novu sudbinu i @n nas pita" "4o&e li to prihvatitiH" 9ko ka5emo "da," tada &e nam %sus re&i ono to je rekao u 'ovanu ;"01" "Koji veruje u @noga koji me posla ne dola i pod osudu jer je preao i smrti u 5ivot." /oja je molitva da na ovoj plat$ormi gradite svoje hri&anstvo. 4ri&anstvo nije prosto prikljuivanje jednoj denominaciji. -o to ste lan crkve ne&e vas spasti. 4ri&anstvo nije in krtenja jer in ne spasava nikoga: istina o krtenju je ono to spasava. -a istina je L umreti u 4ristu, ka ati bogom 9damu, akopati se u 4rista, i vaskrsnuti u novinu 5ivota u 4ristu. 8ato je va5no da propovedamo istinsko naenje krtenja. 9 to se tie mene i moje porodice mi smo odabrali 4rista, da bude naa ,ravednost, na Bpasitelj i naa Nada. % gubili smo svako poverenje u telo. 8ato gradimo na plat$ormi, "Ne ja, ve& 4ristos." 6e"r#ae!"o poglavlje CrD"e#i u Bri!"a 'Ri(lja#i(a =*2+=6 nekim sluajevima nae prvo krtenje nije bilo pravo. Neki od nas su naterani na to, drugi su bili pod pritiskom prijatelja, tre&i krteni jer su i njihovi drugovi uradili to isto, ali svi mi imamo neto ajedniko, nismo ra umeli naenje krtenja. %ma mnogo hri&ana, u svim denominacijama, koji su krteni, ali koji su "sahranjeni 5ivi." 8loin je sahraniti nekog ko je 5iv. ,astor ima ovlatenja da sahranjuje samo ljude koji su umrli. ,otrebno je da ra umemo naenje krtenja a najjasnije objanjenje njegovog naaja dato je u Rimljanima E"2DE. Mak iako imamo ispravan nain krtenja to ne nai da imamo istinu. Nain je ispravan samo kad uka uje na istinu. /nogi hri&ani nisu shvatili istinsko naenje krtenja. Muli smo da je krtenje memorijalna slu5ba ali nema ni jednog teksta koji ka5e da jeste memorijalna slu5ba. @no je javno pri nanje jednog vrlo posebnog iskustva vernika. 6 ovom poglavlju 5elimo ra motriti, ne nain, ve& istinu krtenja. 'er %sus je rekao u /arku !E"!;D!E gde je dao veliki nalog" "%dite po svemu svetu i propovedajte evanelje. Koji god u veruje i krsti se bi&e spasen." Krtenje kao in obavlja pastor. @n nas krsti u ime @ca, Bina i Bvetog +uha. Krtenje kao istinu ne obavlja pastor, to radi Bveti +uh. 6 !. Korin&anima !0 ,avle de$inie pravo naenje krtenja. Ra bojnik na krstu, kojemu je 4ristos obe&ao nebo, nije mogao pro&i in krtenja, ali je svakako morao pro&i kro ovo iskustvo, jer je %sus mislio da je iskustvo to koje spasava. Min ne spasava nikoga: istina spasava. Min postaje va5an samo kad je udru5en sa istinom. !. Korin&anima !0"!2" "'er jednim +uhom =ne jednim ovekom, re "+uh" ima veliko "+" i odnosi se na Bvetog +uha> svi se krstismo u jedno telo =telo se odnosi na 4rista> L bili 'evreji ili <rci, robovi ili slobodni, i svi se jednim +uhom napojismo." @vo je istina o krtenju, ali osnova se nala i u Rimljanima E"2. -ekst poinje iska om" "Ne nate liH" -ragedija je to mnogi hri&ani ne naju. "Ne nate li da se svi mi krstismo u 4rista %susa." -o je prvo" krtenje je uvek u 4rista %susa. Nije u crkvi ili nekoj denominaciji, jer nas ne mo5e spasti nijedna denominacija. ,astor krsti u ime @ca, Bina i Bvetoga +uha, ali istina o krtenju je uvek u 4ristu %susu. 6 <alatima 2"0# vidimo ta ,avle podra umeva pod krtenjem u 4rista %susa. @vde ,avle objanjava ta nai biti krten u 4rista %susa, jer upotrebljava istu $ra u, ali se i nadove uje na nju" "'er svi koji se krstiste u 4rista, = apa ite istu $ra u>, u 4rista se obukoste =obukoste se sa 4ristom, postaste jedno sa 4ristom>. -o nai biti krten u 4rista. +opustite mi da ovo objasnim. +a bi nas 4ristos spasao, da bi bio na Bpasitelj @n se morao identi$ikovati sa nama. @n nas je morao preu eti na sebe. +a bi to spasenje postalo e$ektivno, u vaem
E3
sluaju, u mom sluaju, mi se moramo identi$ikovati sa 4ristom. -o mora biti reciprono, jer (og je ljubav. Mak iako je @n iskupio sve ljude u 4ristu, to otkupljenje mo5e postati e$ektivno samo kad prihvatamo tu identi$ikaciju sa 4ristovom svetom istorijom jer je (og ljubav: @n nije marksista. /arksi am veruje u deljenje, ali deli pod pretnjom oru5ja. (og vam ne daje svog Bina pod pretnjom oru5ja. @n ka5e" "+ao sam ti svog Bina po beskonanoj ceni a /ene, ali tebi je to dar. %ma dve solucije, mo5e ga prihvatiti ili odbaciti." 8ato %sus ka5e u 'ovanu !; hri&anima" "(udite u /eni i 'a &u u vama." @vo dvoje kompletira sliku. +ok je istina da su svi ljudi opravdani u 4ristu i da su ve& pomireni u %susu 4ristu, to spasenje postaje e$ektivno verom i krtenjem. Krtenje je jednostavno javno pri nanje ajednice u veri sa %susom 4ristom. -o nai biti krten u 4rista. 6 Rimljanima E"2, druga polovina stiha, vidimo da naa ajednica sa 4ristom u krtenju nije u nekom nejasnom postupku. @n je vrlo speci$ina" "Ne nate li da svi koji se krstismo u 4rista, u smrt Njegovu krstismo seH" to nai da prihvatamo Njegovu smrt kao svoju smrt. ,resudno je ovo nati, u protivnom nema e$ektivnog opravdanja. ,avle obajnjava vrstu smrti kojom je 4ristos umro u Rimljanima E"!?" "'er smrt kojom @n umre, umre grehu jedanput a sve." 8nai Njegova smrt je bila a greh i mi 5elimo nati ta to nai. (o5ji akon ka5e" ",lata a greh je smrt" i tragino je da neko pokuava ukloniti legalan okvir pomirenja. 8akon ahteva smrt. 'evrejima 7"00" "(e prolivanja krvi =smrti> nema oprotenje greha." +ua koja grei mora umreti. -o je jasno uenje Bvetog ,isma. 4ristos nije doao da i meni smrtnu osudu jer da je to uinio prekrio bi sopstveni akon. @n je doao da ispuni smrtnu osudu i na krstu @n je umro a greh. @n je ispunio akonsku pravdu i kad je opet ustao ostavio je greh u grobu, ne na tri dana ve& auvek. 8ato ,avle ka5e da je @n umro jedanput. Ne mo5e se dvaput umreti drugom smr&u jer to nai bogom tom grenom 5ivotu auvek. ,avle ka5e u Rimljanima E"!? a 4rista kad je ustao" "9li 5ivot kojim sada 5ivi =5ivot vaskrsenja> 5ivi (ogu." Nai gresi, jer vlastitih nije imao, odvojili su 4rista od (oga. -o je ono to je greh uinio 4ristu. <reh nas odvaja od (oga to nai da nas odvaja od % vora 5ivota, mira, radosti i sre&e. 8ato je 4ristos vikao u agoniji, u krvavom noju" "@e, @e, ato si me ostavioH" @n je iskusio prokletstvo akona. 9li 4ristos se nikad vie ne&e odvojiti od svog @caG -ekst u Rimljanima E"!? se bavi 4ristovom smr&u i podsetimo se, hri&anin se krsti u Njegovu smrt. Btoga, u Rimljanima E"!! ,avle ka5e" "-ako =na isti nain: to nai ta grka re> i vi dr5ite sebe da ste mrtvi grehu." +rugim reima, ba kao to je 4ristos poneo greh do kraja na krstu, sada poto ste krteni u 4rista, ka ali ste u svom srcu bogom grehu. @stavili ste ga na krstu. -o je ono to je prikovano na krstu. -o je bilo protiv nas, to nas je osuivalo, to je prikovano sa 4ristom i vi ste ga, krtenjem, ostavili tamo po sopstvenom i boru. Rekli ste" "@vaj greni 5ivot aslu5uje da bude na krstu i nigde drugo." Bada mo5ete 5iveti (ogu jer u drugoj polovini !!. stiha stoji" "Ne samo to aista umreste grehu, ve& ste 5ivi (ogu u 4ristu %susu <ospodu naemu." (og se nikad ne&e odvojiti od vas koji ste krteni u 4rista. Nikad ne&e biti odvajanja. +a, bi&e odvajanje a one koji konano, trajno odbacuju 4ristov dar na kraju milenijuma. (og &e odstupiti, i kad to uini, nema i vora 5ivota. Rimljanima E"1" "-ako se s Njim pogrebosmo kro krtenje." Neko ko umre mo5e ostati s nama neko vreme, ali na kraju mora se sahraniti. "Novoroenje je retko iskustvo ovog vremena na svetu. -o je ra log ato ima toliko poteko&a u crkvama. /nogi koji u imaju 4ristovo ime su neposve&eni i nesveti. @ni su se krstili ali su sahranjeni 5ivi" =Bible Commentary , str. !?#;>. /i nemamo prava da nekog sahranimo 5ivog. @n se prvo mora suoiti sa 4ristovim krstom. @n mo5e ka ati "da" pitanjima doktrine, ali ako ka5e "ne" 4ristovom krstu nemate prava da ga krstite. 'a nije umrlo i ato on ne ustaje na novinu 5ivota u 4ristu. 8nai, u 1. stihu apa5amo" !. /i smo umrli sa 4ristom. 0. /i smo sahranjeni.
E7
,ostoji jedno vrlo interesantno drutvo u *ngleskoj koje spreava sahranjivanje ljudi koji nisu umrli. @ni govore o nekoliko incidenata. 'edan od njih bio je u Kali$orniji. Bahranili su oveka i atrpali grob, i usred no&i ovek koji je bio adu5en a uvanje groblja etaju&i okolo uo je neke buku. Jumovi su dola ili tano sa mesta gde je ta osoba bila sahranjena. ,o5urio je u policiju i otkopali su ga ali bilo je prekasno. @tvorili su sanduk. (io je isupao kosu jer je bio poludeo. (io je sahranjen pre nego je umro. -o je bila tragedija. 9li jo je ve&a tragedija sahraniti ljude koji nisu duhovno umrli. @ni ne ostaju u tom grobu. @ni i la e ali nevolja je u tome to adaju glavobolje pastoru i drugim lanovima ajednice. % knjige *vangeli am, str. 2!7" ",ove&anje broja lanova ajednice koji nisu obnovljeni u srcu i re$ormisani u 5ivotu je i vor slabosti u crkvi. 8anemaruje se injenica da mnogi pristupaju crkvi a da se prvo nisu sjedinili u 4ristu." /o5emo se upitati da li je nae krtenje bilo ajednica sa raspetim, sahranjenim i ustalim 4ristom. Rimljanima E"1 nastavlja i ka5e da ne samo to umiremo sa 4ristom, ne samo to se akopavamo s Njime, ve&" "kao to usta 4ristos slavom @evom i mrtvih, tako i mi da hodimo u novini 5ivota." Bvaki pravi hri&anin mora ka ati sa apostolom ,avlom ono to on ka5e u <alatima 0"0?" "B 4ristom se ra apeh" ne la5ni koncept amene" "4ristos je umro umesto mene." 4ristova smrt bila je opta smrt. 'edan ovek ne mo5e umreti umesto drugog oveka. 8akon to ne do voljava. 6koliko ne umrete sa Njim, ta vam smrt ne postaje legalna. /i smo umrli s Njim, sada ustajemo u novini 5ivota. % ,avle ka5e" "Ra apeh se sa 4ristom, ali jo uvek 5ivimG No ne 5ivim vie ja, ve& 4ristos 5ivi u meni. 9 5ivot koji sada 5ivim, 5ivim verom u @noga koji me ljubi i predade sebe a mene." Rimljanima E"#" "'er koji umre oprosti se od greha." K'C (iblija ka5e "oslobodi se" i ta re se ponavlja tri puta u Rimljanima E, prvi put u #., drugi u !3. i tre&i put u 00. stuhu. 9li u !3. i 00. stihu koristi se jedna re, a u #. sasvim drugaija. 9ko 5elimo u svojoj (ibliji re koja je identina sa reju koju ,avle upotrebljava u #. stihu, u +elima !2"27 u K'C ta re je "opravdan." "Koji umre opravda se od greha." -ako re "dikaiouno" koju ,avle koristi na grkom, ili "opravdan" ne nai slobodan u nekom drugom smislu. ,revod "slobodan" je ispravan, jer re "opravdan" nai "slobodan" ali slobodan u slede&em smislu" !. Blobodni ste od vladavine greha. 6 Rimljanima 2"7, gde ,avle i vodi akljuak o problemu greha, on ka5e" "Mitav svet je pod grehom, pod upravom greha, svi su robovi grehu." -o se i nosi i u Rimljanima #"!1. 9li sada vi i ja vie nismo pod vla&u greha jer je greh umro. <reh koji vlada nad nama je ra apet sa 4ristom. 0. ,otrebno je da namo jo jedan smiso u kojem ,avle koristi re "opravdan." 8akon ka5e" "+ua koja sagrei mora umreti." 6 trenutku kad se rodimo na ovom svetu, ak iako nai roditelji, roaci i posetioci ka5u" "-i si divna beba," akon je ve& rekao" "-i mora umreti." /i se raamo u oblasti smrti bog pada =Rimljanima ;"!0D0!>. Raamo se pod osudom akona bog greha jednog oveka. 9 akon je nepopustljiv, ne&e odustati dok ne umremo. Kad umremo akon ka5e" "Bada sam adovoljen." 9ko ukradem !?.???P, uhvate me i poalju u K, dom na ; godina, nakon tih ; godina u atvoru kad i aem, nijedan akon me ne sme dirati a taj loin. 9ko bi neki policajac to pokuao, ja mogu re&i" "'a sam sada slobodan ovek." 8nai greh vas vie ne mo5e unititi, ne ato to ste dobri, ve& ato to ste ve& umrli u 4ristu. Rimljanima E";" "'er kad smo jednaki s Njime jednakom smr&u." Re koju ,avle koristi je ona koju mi danas upotrebljavamo a kalemljenje. kalemljenje je spajanje dve grane u jednu i krtenje je to isto. @no je nae kalemljenje u raspetog, sahranjenog i vaskrslog 4rista. "'er ako smo postali jedno s Njim, u prilici Njegove smrti, =to se odnosi na greh> i vesno &emo biti i u prilici Njegovog vaskrsenja." 9ko je vae krtenje istinsko, (og vam ka5e ono to je 4ristos rekao ra bojniku" "+anas, nebo je tvojeG" Cae vaskrsenje je agarantovano.
#?
%mamo neto to se mora vrlo pojasniti u Rimljanima E"3" "9 ako umresmo s 4ristom, verujemo da &emo i 5iveti sa Njim." +obro pa ite ta ovde ,avle ka5e jer to nije u potpunoj kontradikciji sa naom prirodnom situacijom. Na ovom svetu mi otpoinjemo sa 5ivotom a avravamo sa smr&u: to je prirodan poredak stvari. 6 jevanelju je suprotno. /i otpoinjemo sa smr&u a avravamo sa 5ivotom i re "ako" nai da ako ne umremo ne&emo ni 5iveti. Blede&i tekst koji je mnogo jai dat je u -imotiju poslanici. ,avle je uputio -imotiju te rei ato to je -imotije bio mladi& a mladi ljudi misle da nikad ne&e umreti, meutim i deca mogu umreti. Mitajte ,avlov iska u 0. -imotiju 0"!!" "%stinita je re, ako umremo s Njim, to &emo i 5iveti sa Njim." 9ko odbijate umreti sa 4ristom ne&ete 5iveti sa Njim. 9ko ste 5ivi sahranjeni, ne morate opet pro&i kro taj in. @tkrio sam naenje ovog pasusa deset godina nakon svog krtenja. Ce& pet godina sam bio propovednik. Jta bi se dogodilo ako bi propovednik bio ponovo krtenH (ilo bi ogovaranja" ",itam se ta je greioH" Ne, nisam uradio nita loe, upravo sam otkrio istinu. % tako u 6gandi nisam tra5io ponovo krtenje. Btao sam ispod jedne smokve, vrlo simbolino, i rekao" "(o5e, otvorio si mi oi, od sada pa nadalje 5elim se pokoravati istini." Rekao sam" "<ospode, ne vie FjaF ve& 4ristos koji mora 5iveti u meni." -o mora biti cilj. Rimljanima E se bavi stanovitem. ,avle shvata da premda ste u svom srcu umrli grehu, jo uvek se borite, jo uvek padate, ali u svom srcu rekli ste bogom grehu. 9li jedno je jasno, nema vaskrsenja sa 4ristom ukoliko prvo ne umrete sa Njim. -o je tako prosto. ,oslednji stih koji pokrivamo u ovom poglavlje je Rimljanima E"E" "8naju&i ovo, da se na stari ovek ra ape s Njim." ,odsetimo se da "stari ovek" nai va stari 5ivot. 8ato u N%C (ibliji stoji "va 5ivot sebi samome" tj. va stari 5ivot kojim ste roeni, koji je stajao osuen, koji je morao umreti, ra apet je sa 4ristom. @vde ,avle koristi re "stari ovek," "stari 5ivot samome sebi," ali u <alatima upotrebljava re "ja" a stari 5ivot samome sebi. "+a bi se greno telo moglo pokvariti =ili unititi>." 9li to nije ono to ,avle ka5e pa je potrebno da objasnim. @no to ,avle stvarno ka5e u grkom originalu je da bi se greno telo moglo liiti svoje mo&i ili uiniti nemo&nim. <rci su verovali da je telo lo ali (iblija to ne ui. @vo nae telo nije lo. ,roblem nije nae telo, lopov je onaj ko upravlja njime. Na primer, ako bi ili autobusom odavde do udaljenog grada, imali bi dva vo aa. 'edan vo i pola puta a drugi preostalu polovinu do naeg odredita. ,rvi vo a je vrlo nepa5ljiv, hvata krivine na dva toka i svaki put kad to ini srce vam je u ustima. Nemate mira, problem nije autobus, problem je vo a, jer u obli5njem gradi&u on sila i a drugi vo a preu ima autobus. @vaj je vrlo pa5ljiv i vi sediti oputeno govore&i" "@vo je dobar vo a." "-elo" je na stari vo a. @no je umrlo na krstu u 4ristu ali samo verom, a vera nije realnost. Bve dok se brinemo a svoj svakodnevni 5ivot ono je jo 5ivo i ima priliku da pomoli svoju ru5nu glavu. Najjai oblik njegove ru5ne glave je pojava pod maskom religije. @no deluje kao veoma "sveto" ali je telo. ,odsetimo se %susovih rei Nikodimu" "@no to je roeno od tela uvek je telo." @no mo5da mo5e initi mnoge dobre stvari. @no mo5da mo5e raditi mnoge verske stvari ali je uvek motivisano svojim ja. 8nai, naa dela su oskvrnjena: prljave haljine u (o5jim oima. Bamo +uh, novi vo a, je taj koji mo5e proi vesti pravednost u nama. -ako svaki dan morate ponavljati" "Ne ja ve& 4ristos." ,avle ka5e" "ne hodite po telu ve& hodite u +uhu" jer je telo ra apeto. <alatima ;"01" "/i koji pripadamo 4ristu ra apesmo telo sa svim njegovim 5eljama." Btari ovek se ra apinje, stoga je ovo ljudsko telo, koje po sebi nije greno, lieno svoje mo&i greha. Co a je mrtav. "+a ne budemo vie robovi grehu." Niko ne mo5e re&i" "(espomo&an sam. %mam grenu prirodu." ,otrebno nam je krtenje jer nisam vie "ja" ve& 4ristos koji mora hodati u nama. @naj 4ristos od pre 0??? godina se nije promenio. @n je isti danas, sutra i auvek i 5ivot kojim je @n 5iveo, 5ivot ljubavi, 5ivot staranja, 5ivot samopo5rtvovanja, @n mo5e 5iveti danas u vama. Bvetu je potrebno da to vidi. (iblija predstavlja ovu istinu i mnogo ra liitih uglova pa imamo vie primera. ,rvi primer je i 0. /ojsijeve. 6 !. Korin&anima !?, ,avle u ima iskustvo 'evreja i pove uje ga sa
#!
spasenjem. 6 drugom stihu itamo da su 'evreji koji su preli Krveno more bili krteni u /ojsija. /ojsije je 4ristova prilika. Btihovi 2 i 1" "Bvi jedoe istu duhovnu hranu, i svi pie isto duhovno pi&e." -aj se simboli am apa5a i u <ospodnjoj veeri. @ni su jeli i pili duhovnu hranu. 8atim ,avle de$inie ta pod tim podra umeva" "'er oni pie od duhovne stene koja iae a njima, a ta stena bee 4ristos." ,eti stih" "9li ve&ina ih ne ugodi (ogu." % la ak i *gipta bio je simbol spasenja. *gipat predstavlja svet. Oaraon predstavlja sotonu, (o5jeg neprijatelja, a prela ak Krvenog mora krtenje. Bada se kre&u ka 4ananu, obe&anoj emlji i dok putuju tako oni 5ive o duhovnoj hrani, hlebu i krvi %susa 4rista. 9li pojavio se problem jer nisu ka ali bogom egipatskom 5ivotu. -ako dok su $i iki bili i van *gipta, njihova srca bila su u *giptu. <ovorili su" "@h, 5eleo bih da se mogu vratiti. Nedostaju nam krastavci, pra iluk, a posebno piletina." Btoga je njihovo krtenje bilo privid i pomrli su u pustinji. ,ostoje tri vrste ljudi koji &e umreti" oni koji su nevernici, oni koji su vernici i oni koji su u pustinji. @d njih su najgori ljudi pustinje. @ni koji su u svetu napokon i u5ivaju u njemu pre nego umru. @ni koji su hri&ani &e umreti, ali potom sledi vaskrsenje i veni 5ivot. 9li u pustinji, nemamo nijedno od ove dve grupe. @ni ne u5ivaju u svetu u potpunosti, jer svaki put kad to ine, ispunjeni su krivicom. @ni ak ne u5ivaju ni nebo jer su sahranjeni 5ivi. (og ih nije mogao vratiti u 4anan dok se ponovo ne krste. @n ih nije mogao provesti lakim putem, proveo ih je kro ,etru i vi koji ste nekad tuda putovali nate koliko je to uistinu neravna i gruba sta a. ,roli su ,etru i stigli na 'ordan. 6 knji i %susa Navina, (og ka5e %susu" "6radi dve stvari, kad preete 'ordan =to je bilo njihovo ponovno krtenje> u mi dvanaest kamenova i pustinje i stavi ih nasred reke. % u mi dvanaest kamenova i reke, i odnesi ih u obe&anu emlju i naini oltar." -ih dvanaest stena predstavljali su crkvu. (og je u stvari ka ao %susu" "Aivot *gipta, koji su poneli sa sobom, ne mo5e i&i sa njima u 4anan. /oraju ga sahraniti u 'ordanu. /oj 5ivot, koji morate vaskrsnuti, mora se poneti u obe&anu emlju." 'ordan postaje istinsko krtenje. 8ato je %sus krten, ne u Krvenom moru, ve& u 'ordanu. %sus je rekao 'ovanu Krstitelju" "/ora me krstiti da se ispuni svaka pravda." -o je istinsko krtenje. <odine !7#;. prela io sam 'ordan sa svojom porodicom. @ni sada imaju most, pa ne morate ekati da opadne vodostaj. 8austaivo sam se nasred mosta i posmatrao prljavu vodu. @na je vrlo ista na i voru u <olanskim u visinama, ali kad doe do mesta gde su 'evreji preli prilikom i laska sasvim je prljava. ,riao mi je jedan % railjski vojnik s pukom i bajonetom i kucnuo me u slabinu. Bkoio sam i rekao" "Jta je biloH" Rekao je" "Jta tra5iH" /islio je da sam mo5da 9rapin ili neko drugi. Ka ao sam" "Ne, tra5im kamenove." 9 on je rekao" "Kakve kamenoveH" Rekao sam" "(iblija ka5e da su ovde do dananjeg dana. 8ar ne nate svoju istorijuH 9 on je rekao" "@h da, majka mi je verovala u tu besmislicu. 'a ne verujem." % ja sam rekao" "'ako loeG 8ato gubite rat." ,ovikao je" "Bklanjaj seG" 9 ja sam ka ao" "+a, gospodine." 'ako je loe to je ostaivo istinu kao to je u 4ristu. <odine !73!. u eo sam sedmicu molitve na /iddle *ast koled5u i jedan od mladi&a je ahtevao krtenje. (io je /arionit, to je religija Brednjeg %stoka, jedna hri&anska crkva. Njegovi roditelju su bili apsolutno besni. -ako je otac doao do mene i rekao" "8nate li ta raditeH" Rekao sam" "+a, krtavam vaeg sina." @n je rekao" "+o volite da vam ka5em, kad mi je sinu bilo dva meseca, vo io sam u ogromni ri ik po sebe celim putem do 'ordana." @n je bio Libanac, 9rapin, u arapskom logoru ali nikad jednog Libanca ne ovite 9rapinom, jer oni su Oeniani. Rekao je" "Co io sam itavim putem do 'ordana, ahvatio barel jordanske vode i krstio svog sina ba u vodi u kojoj je 4ristos bio krten, a sada ga vi krstite u ovoj prljavoj vodi kod /iddle *ast koled5a. -o je na adak." Rekao sam" "/o5da ste ga krstili u vodi, ali mogu li neto da vas pitamH" @dgovorio je" "+a." +ali je vae dete, ovaj deak plakaoH" "+a, vritao je i tresao glavom." Rekao sam" "Re&i &u vam ato, odbacivao je to krtenje sada ga prihvata. -o je ta ra lika." @bjasnio sam mu tu istinu ali nije prihvatio.
#0
Ca5no je da namo istinu o krtenju. Aeleo bih napraviti akljuak sa jednim iskustvom koje sam imao u *tiopiji. Nadam se da niko ne&e morati da proe kro to iskustvo. 'a posebno govorim mladim ljudima. 6 eo sam sedmicu molitve na koled5u u *tiopiji, i dao mladim ljudima vremena a pitanja. %mali smo jednog 'ananskog *gip&anina koji se vao +ahoud, i bio je stariji student mehani ovane agrikulture. @ito je da je na asu imao raspavu sa uiteljem "trebaju li hri&ani nositi oru5jeH" 6 *giptu morate dve godine slu5iti armiju a oni nemaju medicinski korpus. /oraju nositi pitolje. -ako me je ovaj *gip&anin pitao" "+a li je greh a hri&anina nositi oru5jeH" 8nao je ta mu je uitelj govorio, da to nije u redu ali 5eleo je da mu to doka5em i Bvetog ,isma, to je bilo njegovo pravo da pita. Rekao sam mu" "+ahoude, svaki *gip&anin koji se ne bori a svoju emlju treba se stideti samoga sebe." Bvidelo mu se to ali sam rekao" "4teo bih te neto upitati. +a li si hri&aninH" Rekao je" "+a." @nda sam ka ao" "+ali si ikad video mrtve *gip&ane koji se bore a svoju emljuH" Rekao je" "Ne." % ja sam ka ao" "9ko si hri&anin, ti si mrtav tom starom 5ivotu koji je pripadao *giptu i ustao na novinu 5ivota u 4ristu." @vo vama mo5da ne bi nita nailo, ali njemu je neto nailo. "6sput," rekao sam, "4ristos je bio 'evrejin." 9ko ka5ete 9rapinu da 'evrejin, on to ne voli. Rekao je" "Ne, nisam mrtavG" Ka ao sam" "+obro, ne 5elim da se raspravljamo. /ogu ti dati itavu gomilu tekstova. +o voli mi da ti dam samo jedan. +ao sam mu Koloanima 2"2. Rekao sam" "/olim te itaj ga i tvoje (iblije, arapske (iblije." Mitao je i ,avle tu ka5e" "-i si mrtav, i tvoj 5ivot je sakriven u 4ristu %susu." @dbio je da to prihvati. Rekao sam" "6 redu +ahoude, ne&u se raspravljati." -ako sam otiao i vratio se u 9ddis 9bebu, !;? milja odatle. +ve sedmice kasnije, tano dve semice nakon sedmice molitve, on i jedan njegov instruktor testirali su traktor "'ohn +eere." Najve&i broj naih koled5a u 9$rici je u brdima. Colimo da ih gradimo na brdima. %sprobavali su ovaj traktor, sputaju&i se ni padinu, i otka ale su konice. +ahoud je sedeo na blatobranu, a vo a, njegov instruktor, na seditu. Kad su otka ale konice, traktor je dobio inerciju jer je bila strmina. 6 panici pokuao je usporiti traktor prebacivanjem na manji prenos br ine. (r ine nisu bile sinhroni ovane, pa kad je postavio menja u neutralni polo5aj, nije mogao ualtovati manju br inu. %nercija se pove&ala, i ili su sve br5e i br5e a vo a je bio pobledeo od straha. %skoio je i viknuo" "Bpasavaj se." +ahoud se bio sledio na blatobranu. (io se isuvie uplaio i trebo je skoiti ali nije. -raktor je udario u drvo, prevrnuo se i prikljetio +ahouda ispod. -rebalo im je 0? minuta da podignu taj teki traktor i i vuku ga. -amo smo imali bolniarku i ona je ispitivala kuca li mu srce i rekla je" ",laim se da je mrtav." Mitav grudni ko bio mu je polomljen. (olnica se nala ila tri milje dalje i hitno su ga prebacili tamo. /ladi&i su uli u kapelu i poeli se molitvi. %spitivala su ga dva doktora, jedan Jveanin, a drugi *tiopljanin, obueni u 9merici, i obojica su se slo5ila da je mrtav. ,otom su amolili bolniarku da se pobrine a telo, i ona je donela arav da prekrije njegovo telo. +ok mu je prekrivala glavu njegove oi su trepnule i ona je povikala" "Aiv jeG" Jvedski lekar je reko" ",retpostavljam da vam se privia." +oktor *tiopljanin je ka ao" "+opustite mi da ga opet pregledam." Koristio je stetoskop i opet ga pregledao, i osetio slabane otkucaje srca. Nisu imali adekvatnu opremu pa su radio ve om obavestili na tab gde se nala io avio misije. ,oslali smo na misionarski avion, i prebacili su ga, u nesvesnom stanju u nau bolicu u 9ddis 9bbabaDi. -u je le5ao, nesvesan, oko dve sedmice, sav u avojima. % vrili su hirirki ahvat i sve to je bilo potrebno. Nakon dve sedmice doao je k sebi pa sam poao da ga posetim. Lice mu je bilo potpuno prekriveno avojima. Bamo su mu usta i oi bili otvoreni. ,osmatrao me je, i ja sam njega, atim sam se sagnuo i rekao mu na uvo" "+ahoude, kako siH" ,roaputao je" "+ahoud je mrtav. Ra govara sa jednim hri&aninom." Kasnije mi je priao da ga je (og na te5i nain nauio istini kao to je u 4ristu. Cratio se u *gipat i odbio da nosi oru5je jer je bio hri&anin.
#2
Nadam se da ne morate pro&i kro to iskustvo. (ilo je gorkoG Nosio je o5iljke itavog 5ivota. 9li ako ste sahranjeni 5ivi, vae krtenje je varka. /oja je molitva da se sada pokorite krstu. Pe"#ae!"o poglavlje Opa!#o!" o% Li?er"i8(a 'Ri(lja#i(a =*)+)26 ovoj studiji ,oslanice Rimljanima prouavanje o krstu i njegovom punom naenju u naem hri&anskom iskustvu je neophodno a jasnije ra umevanje ,avlovog i laganja. -ri studije o krstu =dostupne u knji i ili na kasetama, The Cross o% Christ> ine tri stvari a nas" !. +oprinose da aista cenimo %susa 4rista, da je bio voljan umreti, ka ati bogom 5ivotu auvek da bi mi mogli au eti Njegovo mesto. 0. ,roi vode u nama mr5nju prema grehu bog onoga to je uinio naem Bpasitelju. 2. +oprinose boljem ra umevanju pravednosti verom to &e nam pomo&i u naem prouavanju poslanice Rimljanima. ,avle je pisac logistiar i neophodno je da pregledamo ono to nam je ve& ka ao u prvih pet glava Rimljanima. ,avlova tema ove poslanice je "'evanelje (o5je." Nakon predstavljanja, upu&ivanja dobrodolice, on se bavi univer alnim problemom greha oveanstva od poglavlja !"!3 sve do 2"0?. 8atim avrava sa dve injenice" !. ,rva injenica se nala i u Rimljanima 2"7, a to je da smo svi mi, 'evreji i ne navoci, be i u etka, pod grehom. -o nai da smo pod kontrolom greha, mi smo mu robovi, a greh je na gospodar. 0. +ruga injenica, ,avle nam to ka uje u stihu 2"!7, je da smo mi takoe pod akonom, i ato to smo grenici, biti pod akonom nai biti kriv i biti osuen. ,avle slika vrlo mranu sliku ljudskog roda u tom odseku. 8atim u tre&em poglavlju sa one dve divne rei, "ali sada," on uvodi jevanelje, stihovi 0!D2!. ,ostoje dve stvari koje nam on ka uje o jevanelju" !. @n de$inie jevanelje kao "pravednost od (oga." ,od tim podra umeva" a> to je pravednost potekla od (oga, b> planirana od (oga, c> ispunjena od (oga, d> ona je sasvim od (oga. 0. @n nam ka uje da je ova pravednost neto emu nismo doprineli ni jednu jotu. @na je sasvim od (oga, ispunjena u 4ristu, ve ikakavog doprinosa s nae strane. Btoga nam je on dar tako da se spasavamo milo&u. Kad prihvatamo taj dar verom, to se ove pravednost ili opravdanje verom. 8atim u 1. poglavlju ,avle nastavlja da brani ovu divnu istinu od trostruke opo icije koja je uglavnom dola ila od 'udaista" !. Naa dela, 0. @bre anje, to je bilo od ogromnog naaja a 'evreje, 2. +r5anje akona koje ni na koji nain ne doprinosi opravadanju verom. -o je u potpunosti (o5je delo. 6 ;. poglavlju on se okre&e subjektivnom iskustvu, plodovima opravdanja verom koji su takoe trostruki. ,rvi plod je mir sa (ogom. @vo je oajnika potreba mnogih: oni nemaju mir. 8apamtimo, mir dola i kro opravdanje verom, ne onim to (og ini u nama, ve& onim to je ve& ispunio u 4ristu, to ste prihvatili verom. 9li to nije sve. +rugi rod je to to stojimo u milosti, to nai da smo sada u po iciji gde mo5emo ahtevati (o5ju silu kro nastavanje +uha da 5ivimo 5ivotom koji (og 5eli od nas. -re&i rod je da postoji nada koju nam donosi opravadanje verom, a ta nada je dvostruka" a> Bada mo5emo iskusiti 4ristovu ljubav i iriti je oko sebe, ljubav "koja ne tra5i svoje", ljubav koja je sila jevanelja, ljubav koja je ispunjenje akona. b> 9li ta nada je i nad toga: ona je takoe proslavljanje, kad &e se ova raspadljivost obu&i u nepropadljivost prilikom drugog 4ristovog dolaska.
#1
8atim u drugoj polovini Rimljanima ;"!0D0!, to je vrlo te5ak pasus, ,avle pola5e temelj naeg spasenja i nae osude. @n se bavio univer alnim problemom greha: on se bavio pravedno&u (o5jom, i sada ka5e da je i vor toga u 9damu i 4ristu. /i smo i gubljeni u 9damu na isti nain na koji se spasavamo u 4ristu. +rugim reima, naa vena sudbina se asniva na delima ta dva oveka. 6 9damu svi umiremo, u 4ristu svi &e o5iveti. Jesto poglavlje Rimljanima se bavi opasno&u koje dola i od propovedanja venog jevanelja. -a opasnost dola i od ljudi koji iskrivljuju tu poruku. !. 'asno ra umevanje ljubavi (o5je. @n ne 5eli da nate ili shvatite da je (o5ja ljubav be uslovna, da je vena, i da se nikad ne menja. 0. @n ne 5eli da namo jevanelje ili da ga jasno ra umemo pa je pokuao aslepiti misli nevernika. 6 0. Korin&anima 1"2,1 ,avle nam ka uje" "9ko je jevanelje sakriveno onima koji su i gubljeni, skriveno je ato to je bog ovoga sveta =koji je sotona> aslepio njihove oi da ne vide slavnu istinu jevanelja." 9li on tu ne staje. Kad ula i u hri&ansku crkvu, on ima odreen nain postupanja sa hri&anima koji su ve& prihvatili jevanelje. @n je pripremio dva $alsi$ikata L oba povrno lie na jevanelje, ali u osnovi su neprijatelji jevanelja. Bada mi dopustite da vam objasnim ta je $alsi$ikat. Kad sam bio misionar u *tiopiji, pisao mi je moj otac koji je kolekcionar markica i kovanog novca govore&i" "6 *tiopiji ima jedna kovanica koja se ove /aria -eresa. % mislili su je %talijani kad su vladali nad *tiopijom od !72?D!72;. godine. -o su retke kovanice ali 5eleo bih da mi jedno pronae jer su i vrlo vredni novci." %spriao sam to jednom *tiopljaninu i rekao" "8nate, teko je nabaviti te kovanice." @n je rekao" "Ne, mo5ete ih nabaviti svuda, proda&e vam ih deca na ulici." % tako sam austavio jedno dete koje je prodavalo drangulije, i istini a volju imao je tri, ne jednu ve& tri kovanice. -ako sam se s njim pogaao kao tipini 9$rikanac i mislio da sam postigao dobru cenu. -o je ipak bilo prilino novca, ali otac mi je rekao da su vrlo vredne, pa sam mislio da bi mogao dati neto au vrat. ,oslao sam te kovanice ocu a on mi je pisao i rekao" "Bine moj, treba neto da naui. @d ove tri samo jedna je prava. +ruge dve su bile $alsi$ikati." 9li a mene nije bilo ra like. ,osmatrao sam ih i posmatrao ali nisam mogao uoiti nikakvu ra liku i meu la5nih i pravih. 9li oko eksperta na ra liku. @tac je rekao" "-a dva la5njaka ne vrede nita: previe si ih platio." /islio sam da sam napravio posao ali ahvalio mi se na kovanici koja je bila prava. Kad posmatramo ta dva $alsi$ikata be jasnog ra umevanje jevanelja, mi nasedamo jer sotona je vrlo pametan. Bada da ih etiketiramo" !. ,rvim se ,avle ve& bavio u etvrtom poglavlju Rimljanima. /i ga ovemo "legali am." Legali am po mnogo emu lii na jevanelje. 0. 8a drugi ima mnogo imena. 'edno od njih je "libertini am" ali se ponekad na iva aninomiani am. "9nti" nai "protiv", a nomiani am je od grke rei "nomos" koje je akon. "Libertini am", to je re koju bih radije koristio sada, ili "je$tina milost" su takoe termini koji se upotrebljavaju. +o sada smo videli da je jevanelje pravednost (o5ja i da je u 4ristovom svetoj istoriji ve& ispunjeno sve to je neophodno da bismo ili na nebo. @no to libertini am ka5e je" ",oto sam ve& spasen 4ristovom aslugom, poto je @n uradio sve, onda sigurno imam slobodu da radim to mi se svia." +rugim reima, jevanelje i njegov besplatni dar spasenja sada se koristi kao opravdanje a u5ivanje u stvarima ovoga sveta ak i u grehu: ne tekim gresima ve& grenim 5eljama koje se ispunjaju. Coleo bih dok ra matramo Rimljanima E glavu da objasnim da ovo nije istina. Bloboda i doputenje nisu isto. +a, jevanelje me oslobaa, ali me ne oslobaa da radim to mi se prohte. Kad je Kenija dobijala ne avisnost od Celike (ritanije neki 9$ikanci su bili vrlo mudri. ,oigrali su se sa ovim divnim dogaajem. Kupili su neke male $ormulare i otili svojim drugovima
#;
9$rikancima koji nisu bili mnogo obra ovani i rekli im" "8nate li da &e kad dobijemo ne avisnost =oni su to vali "uhuru"> ova evropska auta biti naa. Aelite li jednoH" i oni bi odgovarili" "+a." "Bve to morate platiti su dva ilinga a mi &emo vam dati potvrdu i kad ne avisnost doe auto je va." -ako su oni sakupljali novac i davali im potvrde. Na dan ne avisnosti ovi siromani mali ljudi su sa svojim potvrdama tra5ili brojeve tablica svog auta da vide koji je njihov. (ili su obmanuti to se tie naenja istinske ne avisnosti. Nekoliko godina kasnije radili smo u koli u Kamagambou. /oja 5ena je u5ivala u pose&ivanju a$rikih tr5nica a ja sam morao da vo im to je vrlo teko kad vam ispred auta etaju kokoke i magarci. Kad smo se rastali na tr5nici, ugledao sam grupu 9$rikanaca koji su sedeli sa lisicama na rukama. (ili su stariji ljudi, i rekao sam sebi" "@vi ljudi i gledaju vrlo jadno. ,o&i &u k njima, sesti i ra govarati malo." ,oto sam govorio njihovim je ikom ra govarao bih s njima dok mi se 5ena ne vrati i trgovine. ,itao sam ih" "Jta ste uradili da morate biti u lisicama s policajcem koji vas naoru5an uvaH" % jedan od tih ljudi, najstariji i grupe, mi je rekao" "Kad &e se avriti ova ne avisnostH" 9 ja sam rekao" "Aao mi je, ona je tu da ostane." "@h," rekao je on, "5eleo bih da se avri." Rekao sam" "Jta time mislite da ka5eteH" @dgovorio je" "Kad su nam govorili da dobijamo ne avisnost, mislili smo da ne&emo morati pla&ati pore ." /islili su da sloboda nai oslobaanje od pore a. Btarac je rekao" "Bada pla&amo ve&i pore nego kad su (ritanci bili ovde pa 5elimo da se vrate." Bedeo sam s njima i objasnio da sloboda nai odgovornost. "9ko 5elite slobodu vie ne mo5ete avisiti od (ritanskog bud5eta a ispomo&. Ci morate sami sebe i dr5avati, i vaa vlada &e se i dr5avati ubiranjem pore a od vas." @n je rekao" "9li to nam nisu rekli kad smo se borili a ne avisnost, i dobili su nau podrku." "+obro," rekao sam, " to je tipino a politiare. @ni nikad ne ka5u isitnu, osim onoga to godi naem telu." 9li ,avle nam ne uskra&uje istinu. @n nam ka uje istinu" biti slobodan u 4ristu ne nai imati do volu da radimo to nam se prohte. Ranije sam napomenuo da je jevanelje opasno. +a&u vam neke divne iska e, ali oni su opasni. 8ato to su opasni neki pastori ih ak i ne citiraju. 'edan je Rimljanima ;"0?, odlian iska " "<de se umno5i greh onde se jo ve&ma umno5i blagodat." @no to je ,avle podra umevao pod ovim je" "Nema ve e koliko si grenik, jevanelje te mo5e spasti." 9li ima ovde jedan problem" svi mi imamo prirodu koja ne samo to je grena, ak i posle obra&enja, ve& imamo prirodu koja voli greh. Ne varajte se: va obra&en um mo5e mr eti greh, ali vaa priroda, sve nae prirode, &e voleti greh do sudnjeg dana. Kad itamo ili sluamo ovu divnu konstataciju koju ,avle pravi u Rimljanima ;"0?, mo5emo je i opaiti i tumaiti ovako" "@ ,avle, ti ka5e da je milost tako divna da to vie greim ve&a milost &e ponitavati moj greh. 4valite <ospodaG Nastavimo da greimo da bi milost mogla i obilovati." ,avle to ne misli ali telo vam govori da je to ono to on misli pa iskrivljujemo ,avlove rei arad vlastite koristi. ,avle se bavi tim problemom u Rimljanima E"!D!1. +rugi iska se nala i u Rimljanima E"!1" "'er greh ne&e vama ovladati, jer niste pod akonom ve& pod milo&u." ,avle je ovde mislio na deset apovesti. @n troi sasvim malo vremena na to. ,avle misli da svaki put kad padate, akon vas ne mo5e osuditi jer vie niste pod njim. -o nai da greh vie nema vlasti da vas ka ni. ,ogledajte !. Korin&anima !;";E" "Aalac smrti je greh." <reh dobija vlast da nas ubija od akona. 9li ako vie niste pod akonom, greh vam to vie ne mo5e initi. Ci ste slobodni od osude akona i njegovog prokletstva. (iti pod akonom nai da svaki put kad greite, akon ka5e" "+ua koja sagrei mora umreti," ali hri&aninu akon to ne mo5e re&i, jer on vie nije pod njim, on je pod milo&u. @vo je dobra vest i u isto vreme opasna vest. -a opasnost s kojom se moramo suoiti je" ",oto me akon ne mo5e osuditi, onda sada mogu raditi ta 5elim." +opustite mi da vam dam jedan primer. /oja 5ena i ja smo uglavnom radili u emljama tre&eg sveta, i tamo diplomate, osoblje ambasada, ima ono to oni na ivaju diplomatski imunitet, to nai da ih akon dotine dr5ave ne mo5e sankcionisati. %mali su posebnu ploicu sa natpisom "K+" ="Korps +iplomat"> i to je nailo da ne podle5u akonu. -ako ako bi diplomata
#E
prekoraio do voljenu br inu, policajac koji ga je uhvatio ne bi imao prava da ga ka ni. /ogao je i parkirati auto na nedo voljenom prostoru i nijedan policajac mu ne bi smeo pisati ka nu. Neki od njih su u5ivali u tome i krili dr5avni akon. -elo &e re&i isto" "Nastavi greiti. Napokon vie nisi pod akonom. "-i si pod milo&u." ",od milo&u" vam ne daje tu slobodu. @dgovor je" "(o5e sauvaj, to je ne amislivoG" ,avle se sada bavi tom opasno&u. 8bog istorijske po adine u pokuaju ra raunavanja sa tim jeretikim uenjima, i i drugih ra loga, poeli smo naglaavati akon u naim ranim godinama. Re ultata je bio da smo nesvesno postali legalisti. @nda smo, da bi dobili propovednike koji pri naje 9meriko -eoloko 6dru5enje =9merican 9ssociation o$ -heolog)>, legalni sistem teologije u ovoj emlji, morali slati svoje naunike na univer itete da bi mogli dobiti vanje doktora teologije i $ilo o$ije, da bi oni mogli au vrat dola iti u uiti nas. -i naunici vrlo $ini ljudi, ili su na ove univer itete i otkrili neto to nikad nisu imali u svojoj crkvi, a to je mir u 4ristu. -o im je pru5ilo tako divan ose&aj da su se vratili sa bremenom unoenja mira u svoju crkvu. 8ato je osnovni naglasak u njihovim knjigama i propovedima pokuaj da se ljudima pru5i mir, kro opravdanje verom. 9li avo je vrlo pametan. @n je vrlo sre&an ako mo5e i mestiti ljude ove crkve i legali ma, to je jedan $alsi$ikat, u drugu krajnost, antinomiani am, drugi $alsi$ikat. Njega nije briga kojem taboru pripadate i to je ono to je on uradio. ,rvi tabor, legali am, je gori u i vesnom smislu ato to spolja uvek i gleda dobro. Bpoljanje ponaanje je uvek dobro u legali mu. ,roblem legali ma je i nutra, ne spolja, to se vidi i %susove osude $ariseja kad ih je na vao licemerima. "Ci ste kao okreeni grobovi koji se spolja vide lepi, a i nutra su puni mrtvakih kostiju i svake neistote." -o je 4ristova ocena legali ma. 9ntinomiani am ima jednu prednost. @n je otvoren i mo5ete ga videti, i ato postoji nada da se popravi. Bpolja antinomiani am i gleda gore od legali ma: ali oba pripadaju Botoni. @no to mi 5elimo je istina kao to je u 4ristu a ni legali am niti antinomiani am ne pripadaju istinskom jevanelju. @vde se ,avle bavi sa antinomiani mom. +ok idemo korak po korak to je vrlo jasno. Rimljanima E"!" "Jta &emo dakle re&iH +a li &emo nastaviti = apa ite sadanje trajno vreme> u grehu da bi milost mogla i obilovatiH" @n se osvr&e na Rimljanima ;"0?, "+a li je to ono to ja uim da mo5ete u5ivati u grehu jer to vie greite ve&a milost &e pokrivati va grehH" 8apa ite njegov odgovor" "(o5e sauvajG" L Bvakako neG L -o je ne amislivo. 4ri&anin ne mo5e doneti takav akljuak jer se to ne asniva na naim obe&anjima da &emo biti dobri, ve& na istini kao to je u 4ristu kojoj smo podreeni. "Kako &emo mi koji smo umrli grehu jo 5iveti u njemu." @va $ra a, "umrli grehu," pojavljuje se tri puta u Rimljanima E"!D!2. @vo je prvi put da se pojavljuje i primenjuje se na vernika. 6 !?. stihu pojavljuje se drugi put gde se ne primenjuje na vernika ve& na 4rista: jer je nae subjektivno iskustvo uvek ba irano na objektivnoj istini, istorijskom 4ristu. +eseti stih" "'er smrt kojom @n =4ristos> umre, umre a greh jedanput a sve." +rugim reima, kad je 4ristos umro na krstu, @n je dokrajio greh. @n nije samo umro, ponevi naa grena dela koja nas osuuju, ve& je i dokrajio greh koji nastava u nama kao naelo. @n je poneo greh u grob i tu ga ostavio, ne na tri dana ve& auvek. @n je ostavio greh u grobu, jedanput i a sve" @n je svrio sa grehom. 8ato u poslanici 'evrejima stoji da kad @n drugi put doe vie se ne&e baviti problemom greha: @n se njime bavio na krstu, ostavivii ga u grobu. @n je umro jedanput i a sve: @n ne&e vie umirati. +eveti stih ka5e" "8naju&i da 4ristos,ustavi i mrtvih, vie ne umire. Bmrt vie nema vlasti nad Njim =jer greh nema vie vlasti nad Njim>." @n je preu eo nae grehe, oni su bili ovladali Njime =imali vlast nad Njim>, oni su ga odveli u grob ali kad je ustao i mrtvih @n je auvek ostavio greh u tom grobu.
##
Rimljanima E"!?, druga polovina" "9li 5ivot koji @n 5ivi, (ogu 5ivi." -o nai da vie nikad ne&e morati iskusiti naputanje od (oga do ega su ga doveli nai gresi na krstu. Btih !!" "-ako =na isti nain> i vi dr5ite =smatrajte> sebe da ste mrtvi grehu a 5ivi (ogu u 4ristu %susu <ospodu naemu." 4ri&anin je osoba koja je prihvatila svoju poistove&enost sa 4risotm. ,re dve hiljade godina, (og nam je pripojio svog Bina kako bi nas u 4ristu iskupio. Bada, krtenjem, mi se pripajamo javnim pri nanjem, kro veru, Njemu, i tako je to sada reciprocitet. @n nam se pridru5io i iskupio nas: mi se pridru5ujemo Njemu i prihvatamo Njegovu istoriju kao svoju. 6 odnosu na praktino hri&anstvo itamo u Rimljanima E";" "'er ako smo se ujedinili u obliju Njegove smrti." "6jedinili" je u svrenom vremenu to nai da je to proli akt, neto to se ve& desilo jer kad se krstite to vam je postala istorijska injenica. 9li kad doe do vaskrsenja, i nenada "bi&emo i u obliju Njegovog vaskrsenja." %mamo prolo vreme a smrt i budu&e vreme a vaskrsenje. (og ne ka5e" "'ednog dana umre&e grehu." Ci ste ve& umrli grehu. "'ednog dana usta&e i i&i na nebo," to je budu&nost. ,ogledajte Rimljanima E"3. Radnja je u aoristu to je mnogo jai oblik prolog vremena, neto to se dogodilo jedanput i a sve" "9 ako umresmo s 4ristom =ne budu&nost ve& prolost> verujemo =sada budu&nost> da &emo i 5iveti sa Njim." /ora se pojasniti da je uslov ne akona ve& jevanelja da ako 5elite 5iveti sa 4ristom vi morate umreti sa Njim. 9 ako ste umrli sa 4risotm, to nai da ste ostavili greh u svom grobu koji nije grobnica, ve& voda u kojoj ste krteni. Ci ste ostavili greh u tom grobu. ,avle ka5e" "9ko ste umrli grehu i prekunuli s njime odnos, kako onda mo5ete re&i da je u redu greitiH 8ar ne shvatate svoje krtenjeH Ci protivureite svojoj pravednosti verom." Bada pogledajte Rimljanima E"#" "'er onaj koji umre oslobodi se od greha." Ra motrimo ovo vrlo pa5ljivo da uoimo ta je ,avle mislio. @n ne ka5e" "'er onaj koji umre oslobodi se na greh." @n ka5e" "@slobodiste se od greha" to je suta suprotnost. 9li ta on podra umeva pod reju "osloboen." Re "slobodan" ili "osloboen," prolo vreme, se koristi tri puta u Rimljanima E: prvi put u Rimljanima E"#" "@naj koji umre oslobodi se od greha." +rugi put u !3. stihu" "% oslobodivi se od greha." @pet, ne "na greh" ve& "od greha." % poslednji put u 00. stihu koji ka5e" "9li sada oslobodivi se od greha." 6 originalu, re "slobodan" koja je upotrebljena u !3. i 00. stihu je posve ra liita re od one u #. stihu. ,avle je amenio rei jer u #. stihu ima dva naenja, dok u !3. i 00 .stihu ima samo jedno naenje rei "osloboen." +opustite da objasnim. ,odsetimo se akljuka do kojeg ,avle dola i u Rimljanima 2"7 da smo svi pod grehom. (iti pod grehom nai da smo njime rukovoeni, mi smo robovi grehu, greh je na gospodar sve dok 5ivimo. Kad umremo, greh ne mo5e vie vladati nad nama. -o je naenje !3., 00. a i #. stiha. 9li ,avle ima jo jedno naenje u #. stihu i ato upotrebljava drugu re. @n koristi re "opravdan," istu onu u K'C (ibliji u +elima !2"27. Rimljanima E"#" "@naj koji umre opravda se od greha." +akle "opravdan" bi nailo vie od prosto osloboen od vladavine sili greha. -o takoe nai osloboen od osude greha. @pravdana osoba nikad ne mo5e biti osuena od akona, jer akon samo osuuje grenika, dok u 4ristu vi niste grenik. +akle dopustite mi da objasnim kako to ,avle koristi. Crlo je va5no da to ra umete. Recimo da sam ukrao !?.??? P, i uhva&en sam. % veden sam na sud i oglaen krivim. Budija mi dosuuje pet godina atvora. %dem u K, dom i provodim tamo svojih pet godina. Kad i aem, legalno ne stojim osuen a tu pljaku, ja sam osloboen =platio sam dug> to je druga re a "opravdan." Cie me policija ne mo5e dirati a taj loin: ne ato to nisam ukrao taj novac, ve& to sam platio cenu a taj loin. ,reu eo sam ka nu koju je taj loin ukljuivao. +akle (o5ji akon ka5e" "+ua koja grei mora umreti." Kad ste umrli grehu sa 4ristom, oslobodili ste se od podlo5nosti akonu. Rimljanima #"! ka5e" "8akon ima vlast =autoritet> nad vama sve dok 5ivite." 9li u trenutku kad umrete akon ka5e" "%spunio si pravdu akona, vie te ne&u dirati"" Kad umrete sa 4ristom, vi ste i legalno slobodni. -ako imate dve slobode"
#3
!. @sloboeni ste od vladavine, od sile greha. -o ne nai da sila greha nije u vama, ali legalno kro 4ristov krst, ona vie ne mo5e polagati pravo na vas. 8nai kad vas telo, akon greha kua i ka5e" "8ato ne greiH" Ci mo5ete re&i akonu greha" "-i mi vie nisi gospodarG B tobom sam avrio, auvekG" 0. Ci imate prava to initi, jer, kad ste umrli sa 4ristom vi ste se oslobodili od vlasti greha. 9li to ne nai da ne padate. Bada dola imo do vrlo va5ne take, i moramo biti naisto sa tim. 6 Rimljanima E ,avle se ne bavi delima. %majte na umu da se ,avle ne bavi delima ve& stanovitem prema grehu, jer premda ste mo5da rekli bogom grehu u svom srcu, to ne nai da ne padate. -o ne nai da nemate borbi. Ci vrlo dobro nate da se jo uvek borite i da jo uvek padate. 9li dela jednog hri&anina nikad ne smeju biti kamu$liranje greha. +rugim reima, na stav prema grehu uvek mora biti negativan, ak iako na delima mnogo puta padamo. /i namo da nam (og mo5e dati potpunu pobedu jer verujemo da je (o5ja sila ve&a od sile greha. ,avle se ovde ne bavi delima ve& stanovitem prema grehu. 4ri&anin ne mo5e ka ati u svom srcu da je u redu greiti ba ato to je umro grehu. Rimljanima E"!! ka5e" "4ri&anin se treba smatrati mrtvim grehu." 9ko sebe smatramo mrtvim grehu, ne mo5emo re&i" "6 redu je greiti." -o bi bila kontradikcija. Kako mo5emo re&i" "/rtav sam grehu" s jedne strane a s druge" "6 redu je greiti." Renik ka5e da "biti mrtav" ne&emu nai potpuno prekinuti taj odnos. Kad ovek umire, on ka5e bogom 5ivotu: "mrtvi grehu" nai bogom grehu. 9li sada u Rimljanima E"!0" 8ato to ste umrli grehu, ato to ste prihvatili svoju smrt grehu u 4ristu, i sada ste 5ivi samo (ogu, koji je 8aetnik =9utor> pravednosti a ne greha L ovo je sve "u 4ristu" L "+akle ne doputajte grehu da vlada nad vama." ,re nego ste prihvatili 4rista, greh je vladao nad vama: tu niste imali i bora. Nema nieg takvog kao slobodan ovek, kad govorimo u duhovnim okvirima. Neka emlja mo5e biti ekonomski slobodna, mo5e biti politiki slobodna. /i mo5emo biti slobodni, 5iveti u slobodnoj emlji, govoriti ta 5elimo. 6 nekim delovima sveta to ne smemo initi. 9li duhovno niko od nas nije slobodan od greha roenjem. /i se raamo pod akonom, takoe i pod grehom, ali kad smo prihvatili 4rista i umrli s Njime, oslobodili smo se od vladavine, dominacije greha. +a, on je jo u nama, jer smo umrli verom, ne realno&u. Bamo je 4ristos umro u stvarnosti ali mi sada ne moramo sluati ahteve greha. 'ednog dana ra govarao sam sa osobom iji je bivi mu5 neto ahtevao od nje. % ona me je pitala" "/oram li mu se pokoravatiH" Rekao sam" "+a li ste ra vedeniH" Ka ala je" "+a." "@nda," rekao sam, "ne morate mu se pokoravati. Ci ste slobodni. 'ako je loe to ste se ra veli ali ne morate mu se pokoravati. @n vie nema vlasti nad vama." %sto je sa grehom. 6 4ristu vie nema vlasti nad vama. Ci ste slobodni. ,avle ka5e" "65ivaj i primeni tu slobodu"" 8nai kad vam greh dola i i ka5e" "Aelim da grei" mo5ete re&i akonu greha" "@stavi me, vie nisi moj mu5: vie mi nisi gospodar." -ako ne doputajte grehu da vlada vaim smrtnim telesima da bi mu se pokoravali u njegovim strastima to iniste pre svog obra&enja. 2. (roj tri, opet negacija" "Ne dajte svojih udova kao orua nepravednosti na greh, nego dajte sebe (ogu kao orua pravednosti." Naa tela nisu grena. <rean je onaj ko upravlja. 6 nepa5ljivoj vo5nji problem nije auto, problem je vo a. -aj stari vo a je umro pa kad ,avle ka5e" "8naju&i ovo da se na stari ovek ra ape" to nai da je va stari 5ivot s kojim ste roeni umro na krstu i kad se to dogodilo telo je lieno svoje sile na greh. <reh vie ne treba vladati nad vama. 8amislite ta bi se dogodilo kad bi se crkva pokorila ovoj istini. Ne bismo se morali brinuti o legali mu, i ne bi se morali brinuti o "kompromisima koji se unjaju" jer jevanelje nije ni jedno ni drugo. Niti je legali am, niti antinomiani am. Bvakodnevno se potse&ajte ta ste u 4ristu i da ste mrtvi grehu. @n vie nema autoritet da vlada nad vama. Ci ste ne samo mrtvi grehu, ve& 5ivi (ogu, ato neka vas (o5ji +uh sada kontrolie. % neka
#7
vam (o5ji +uh da silu. ,avle 5eli da namo ko smo kao hri&ani. /i smo mrtvi grehu i 5ivi (ogu, a krtenje je bilo javno pri nanje da smo prihvatili ovu dvojaku istinu u 4ristu L mrtvi grehu i 5ivi (ogu. /oja molitva je da greh vie ne vlada nad vama. Ci vie ne morate biti rob grehu. @sloboeni smo od njegove dominacije. Neka (og bude va gospodar. Nema nita lepeg nego imati (oga a gospodara jer je @n va dobri @tac ija ljubav je vena, i koji &e vam dati sve to na da je najbolje a vas, ne to vi nate, ve& to @n na, a @n na vie od nas. Neka nas (og blagoslovi da po namo ovu istinu i primenimo je, i dogodi&e se re$ormacija i preobra5aj u crkvi jer je 4ristov krst sila (o5ja na spasenje. ;e!#ae!"o poglavlje Ne po% 8ako#o( po% (iloD5u 'Ri(lja#i(a =*)<+)@Neki hri&ani jo uvek ose&aju da su "pod akonom" pa moramo otkriti ta je ,avle mislio kad je rekao da mi hri&ani vie nismo pod akonom, ve& pod milo&u. 8namo da (og nema ra liite metode spasavanja ljudi jer postoji samo jedan nain da (og spase ovek sve od 9damovog pada, a to je jedino milo&u. ,avle je to pojasnio u Rimljanima 1. 9vraam je bio spasen ne delima, ne obre anjem, ne pomo&u akona, ve& verom u spasonosnu milost %susa 4rista. /i se moramo podrobnije abaviti onim ta ,avle misli kad ka5e da nismo pod akonom. ,re svega pogledajmo ta nije mislio" !. @n nije mislio da je akon ukinut kako bi se amenio sa milo&u. @n to nigde ne ui u (ibliji. @n ne misli ni da su milost i akon suprotstavljeni. +ospustite mi da to ovako postavim" (og je 9utor akona. (og je 9utor milosti. 9ko su milost i akon suprotstavljeni onda je (og protiv samoga sebe, i tu imamo problem. 0. +rugo to trebamo nati je da je de$inicija pravednosti akon, bilo da je u imamo u kontekstu Btarog ili Novog aveta. Ne postoje dve de$inicije pravednosti. Jtap a merenje pravednosti je akon. Btoga je akon ve an a oba aveta. Ra lika je to je u Btarom avetu ovek morao ispuniti akon da bi bio spasen. 6 Novom avetu (og ispunja akon da nas spase. Ra lika nije u tome to jedan ima akon a drugi nema akon. 8nai ,avle ne misli da kad nas @n oslobaa ispod akona i stavlja pod milo&u da je (og avrio sa akonom ili da milost nema nita sa akonom. Cide&emo da su akon i milost kompatibilni. ,avle troi itavo poglavlje Rimljanima # na ovo pitanje jer to nije samo problem koji postoji danas, to je problem koji je postojao i u njegovo vreme. @n &e nam re&i kako smo i ato osloboeni ispod akona. ,otrebno je da ra motrimo koje su injenice kad on ka5e" "Cie nismo pod akonom ve& pod milo&u." /ilost i akon nisu antagoni mi. 6 stvari, kad se ,avle obra&a hri&anima ve ano a hri&ansko 5ivljenje, on koristi akon kao tap a merenje pravednosti. +o volite da vam dam dva primera. ,ogledajte <alatima ;"!2D!1. +a bi imali podlogu itajte ta ,avle ka5e u <alatima ;"!" "Btojte dakle u slobodi kojom nas 4ristos oslobodi. % ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti." +akle ,avle nam ka uje da nas %sus oslobaa. @slobaa od egaH Na ta se on po iva kad ka5e da smo slobodniH Jta podra umeva pod ropskim jarmomH @n nam ovo objanjava u <alatima 1"1D; pa je potrebno da se vratimo kako bi mogli ra umeti od ega nas je (og oslobodio" "9 kad se navri vreme, posla (og svog Bina, roenog od 5ene, roenog pod akonom, =(og nas oslobaa ispod akona kro 4rista> kako bi mogli primiti posinatvo." 6 Rimljanima E"!1, on jednostavno konstatuje injenicu da vie nismo pod akonom jer nas je 4ristos oslobodio ispod akona. 6 <alatima ;, on se obra&a <alatima koji su bili ostavili jevanelje o pravednosti verom i vratili se pod akon" "Btojte pod kiobranom milosti. Ne vra&ajte se pod akon, jer je to ropski jaram."
3?
8vui kao da je ,avle protiv akona ali on je u stvari protiv legali ma. -o je ropski jaram. %maju&i ovo na umu pogledajmo !2. i !1. stih" "'er vi ste, bra&o, po vani na slobodu." "Ci, bra&o" se donosi na hri&ane. ,o vani smo na slobodu u tom smislu to vie nismo pod akonom, "samo da ne koristite slobodu kao priliku a telo, ve& kro ljubav slu5ite se meusobno." Ne loupotrebljavajte svoju slobodu ispod akona. 6 stvari, ka5e on, morate voleti jedan drugog. 8atim u !1. stihu ka5e da kad se meusobno volite, vi ispunjate akon. 'er sav akon se ispunja u jednoj rei" "Ljubi bli5njeg svog kao samog sebe." 8nai ,avle nije protiv akona kao standarda hri&anskog 5ivljenja. 9li ta on podra umeva pod "slobodni ste od akona"H Betimo se naeg prouavanja "problema greha" koje je poelo u Rimljanima !"!3 sve do Rimljanima 2"0?. Aelim da apa ite akljuke do kojih je ,avle doao, dva akljuka" !. ,rvi se nala i u Rimljanima 2"7, a to je" "Bvi mi, 'evreji i ne naboci, be i u etka, smo pod grehom." 0. +rugi je u Rimljanima 2"!7" "'evreji i ne naboci su svi i pod akonom." Kad spojite ova dva akljuka dobijate stranu sliku. Mitav svet je kriv. +o volite da objasnim. @krenite !. Korin&anima !;. 8ato je tako strano biti pod grehom i biti pod akonom u isto vremeH *vo odgovora" !. Korin&anima !;";E" "Aalac smrti je greh." <reh ubija ali greh ne mo5e ubiti sam po sebi, potrebno mu je dobiti silu da vas ubije. "9 sila, ili mo& greha je akon." ,roblem je to kad sastavite greh i akon, konaan re ultat je smrt. 8a 9dama nije bio problem, pre pada, biti pod akonom. +anas nije problem nepalim anelima biti pod akonom. 8a mene i vas je problem biti pod akonom, jer smo grenici, a grenik koji je pod akonom je osuena osoba. 4ristos nas nije samo oslobodio ispod greha jer ak iako smo prihvatili 4rista, ak iako smo osloboeno od greha ne inimo li grehe ili smo be greniH 9ko inimo greh, onda, ako smo pod akonom, akon &e nas osuditi, svaki put kad padamo. ,osledica ovoga je da su ljudi puni krivice. @ni nemaju mir, nemaju sigurnost, jer svaki put kad padaju ose&aju se osuenim. 8atim moraju i&i na kolena i re&i" "(o5e, molim -e oprosti mi, nisam mislio to da uradim" dok su itavo vreme mislili ta &e uraditi. (og mo5e itati nae pobude: @n na nae telo voli greh. 8ato ne ble$irajte (oga. Ci mo5ete ble$irati svog pastora, branog druga, svoje prijatelje, ali ne mo5ete (oga. (og to na i ato nas je oslobodio ispod akona da bi mogli imati mir. -o je dobra vest, ali takoe i opasna vest. % to je kontekst Rimljanima E gde ,avle ka5e" "<reh vas ne mo5e dota&i, ne mo5e vas unititi, jer niste pod akonom, vi ste pod milo&u." %spria&u vam jedno iskustvo, bili smo na odsustvu i *tiopije na putu a -oronto u posetu sestri moje 5ene. Najje$tiniji auto koji smo mogli kupiti bio je jedan veliki sa 3 cilindara koji je troio puno goriva, ali tada je gorivo bilo je$tinije. 9li imao sam straan problem. /aina je bila C3, a 9merika vlada je bila i dala akon, ;; m.p.h. L dupli petparac kako su ga vali L a to nije br ina a motor C3. %mao sam i dva pomo&na vo aa po adi, sina i k&erku, naroitu k&erku. Bvaki put kad bi ska aljka prela ;;, opominjala me da sam pod akonom, da &e me uhvatiti policija ako ne usporim. (ili smo i nenaeni to u 9merici ne hvataju prekoraenje br ine susti5u&i vas i vo e&i pored vas. @ni su imali mali aparat, vani radar, koji im je ka ivao vau br inu i skrivali su se u krivinama gde ih ne mo5ete videti. /oja k&erka je to nala pa je rekla" "@vo je 9merika, ovo nije 9$rika gde te jure." Kad imate br5i auto ili br5i motocikl, oni imaju puno poteko&a da vam napiu prijavu. -o je bila sloboda koju smo imali u 9$rici. 9li preli smo granicu i nali se u Kanadi. 6 Kanadi ulice su vrlo sline amerikim. @na nije apa ila da je ogranienje br ine u Kanadi #; m.p.h. dok ja jesam. Bada sam bio slobodan, nije vie bilo duplog petparca. -ako je ska aljka ila na E;,#?. 9 srce moje k&erke je lupalo sve br5e. 8aula je sirenu, pogledala i a i ta mislite da je videlaH ,olicijski auto sa ukljuenim rotacionim svetlom kako nam se pribli5ava. Co io sam #? m.p.h. i mislila je da policija dola i po mene. Ni ja nisam nao ato
3!
nas susti5u. 8a trenutak sam pomislio da sam napravio neki prekraj. 9li dr5ao sam #?, i ona je rekla" ",a i, sti5e teG" 9 ja sam rekao" "Bve to mo5e uraditi je da me strpa u atvor." 9 ona je rekla" "Ko &e vo itiH" 'a sam bio jedini vo a u autu. /eutim, auto je priao i proao nas, a ona je u dahnula sa olakanjem" "-ata, ba si sre&an." Ne, nisam bio sre&an. Cie nisam bio pod duplim petparcem. (io sam slobodan. @n me nije mogao sankcionisati a prekoraenje br ine jer nisam prebr o vo io u Kanadi. +ao bih mu priliku da sam iao preko #;. (io sam slobodan ali ne slobodan da vo im kojom ho&u br inom. ,od milo&u vi ste slobodni, ali niste slobodni da radite ta vam se svia. (iti slobodan od akona je divna vest. No&as mo5ete slobodno spavati ne brinuvi se da li &ete ga tvoriti ili ne. 9li to je opasno. 6 Rimljanima E"!; ,avle ponavlja isto pitanje kao u !. stihu, osim to se u !. stihu bavi drugom opasnom konstatacijom koju smo pokrili u Rimljanima ;"0?" "<de se umno5i greh onde se jo ve&ma umno5i blagodat." 'edini ra log a postavljanje tog pitanja u Rimljanima E"!; je ato to sloboda od akona nosi opasnost a grenog oveka jer je on mo5e loupotrebiti. ,avle ka5e" "Jta &emo dakle re&iH 4o&emo li greiti =koristi sadanje trajno vreme. "65ivajmo u grehu"> ato to nismo pod akonom ve& pod milo&uH" "+a li to nai biti slobodan od akona, da mo5emo greiti, raditi ta ho&emoH" % odgovor je" "(o5e sauvajG" Aelim vam ka ati dobre vesti ali 5elim vas i upo oriti da ne uim da, nakon to ih ujete, mo5ete i&i i re&i svojim prijateljima" "8ar nije divno to vie nismo pod akonom i ato ga ne trebamo dr5atiH" ,avle nam ne daje ovu slobodu: ni va pastor vam ne daje tu slobodu. 9li a nas je va5no da namo da smo slobodni od akona jer (og ne brine a naa dela: @n je abrinut bog naih pobuda, ili ato radimo to to radimo. 9ko radite ono pravo i straha od ka ne ili i 5elje a nagradom, to nije hri&anstvo, to je pagani am. 8ato treba da ra umemo da hri&ani slu5e (ogu i drugaijeg ra loga nego to pagani slu5e svojim bogovima, u protivnom hri&anstvo se ne ra likuje od drugih religija. @ni takoe imaju vrlo visoke moralne standarde, ponekad ve&e od naih ali ra lika je to to hri&anin slu5i (ogu sa uva5avanjem, sa rado&u, mirom, ljubavlju, a ne i straha. +akle kakva je prednost biti pod milo&uH ,re svega, kao to sam ve& napomenuo, milost nije suprotstavljena akonu. % drugo, milost nije uklonila akon. /i nismo pod Btarim avetom, ali to ne nai da je akon uklonjen. +ao sam vam <alatima ;"!2D!1, sada do volite da vam dam 'evrejima 3"!?. 6 Novom avetu (og u ima isti akon od kojeg vas je oslobodio, ali vas ne vra&a pod njim, niti ga ispisuje na kamenim ploama da bi vas aplaio, ve& ga stavlja u naa srca. @n ga ini delom naih 5elja. +akle, ta nai biti pod milo&uH Neke od privilegija i prednosti boravka u milosti su prvo to svaki put kad padate, ne postajete neopravdani. -o je dobra vest. 9li to vam ne daje slobodu da radite ta ho&ete. Kad greite pod akonom, akon vam ne&e re&i" "Colim te, nam da si mi bio neposluan, ali ato to te volim ne&u te ka niti." 8akon nikad ne&e saose&ati sa vama, i akon nikad ne&e povu&i vau ka nu. @n &e samo i vriti ka nu na vama. ,od akonom grenik strada kad grei. /ilost ne ignorie greh ili ga opravdava. /ilost je pravedna, ato ona ne mo5e ignorisati greh. 9li ra lika je u tome to pod milo&u grenik ne strada: 9utor milosti, %sus 4ristos strada. @bjanjenje se asniva na iska u koji smo itali u <alatima 1"1. Kad je (og poslao svog Bina, poslao ga je pod akon. %mam jedan omot koji predstavlja akon i dr5im ga i nad glave: on je i nad mene. /i smo roeni pod akonom jer u 9damu svi ljudi su smeteni pod akon. +akle 4ristos nije ukinuo akon ali (og je poslao svog Bina pod akon. 4ristos je doao pod akonom, i ja vie nisam pod akonom, ja sam pod 4ristom, ili pod milo&u. 8nai 4ristos je au eo moje mesto pod akonom. +akle da sam imao i bora da budem pod akonom ili da 4ristos bude pod akonom umesto mene, ta bih i abraoH 8nam da sam lo ali nam i
30
to da je 4ristos savreno ispunio akon. /oj polo5aj u Njemu me ne osuuje jer nema osuenja a one koji su u 4ristu. -o je ato to 4ristos nije ukinuo akon: @n ga je ispunio. Rimljanima !?"1" "4ristos je svretak akona a pravednost svima koji veruju." 9ko mi akon ka5e" "-i si grenik, mora umretiG" 'a &u re&i akonu" "9li ve& sam te posluao" jer pod milo&u imam pravednost: u %susu 4ristu ve& imam pravednost koju akon ahteva od mene. -o je dobra vest. %mam mir, imam sigurnost. 6 <alatima ;"!2D!1" ",o vani smo na slobodu" ali ne smemo do voliti da nas ova sloboda odvede u raspusan 5ivot. @kre&emo slede&i tekst, ovog puta i ,etrove poslanice. Mitamo u !. ,etorovoj 0"!2D!E" "(udite dakle pokorni svakoj vlasti ovejoj, <ospoda radi" ako caru kao gospodaru, ako li upraviteljimaQ 'er ovo je volja (o5ja, da dobrim delima adr5avate ne nanje be umnih ljudi L kao slobodni." ,avle misli da ne inimo dobro ato to &emo biti ka5njeni, ili to &emo dobiti nagradu. /i smo slobodni od te brige. 4ri&ani ne ine dobro ili pokuavaju dr5ati akon ato to 5ele i be&i ka nu. @ni su slobodni od tog problema. /i inimo dobro "kao slobodni" pa ipak ne koristimo svoju slobodu kao plat a lo, =ili do volu a greenje> ve& kao sluge (o5je. /i smo sluge (o5je, %susa 4rista, a 4ristos je 9utor pravednosti, ne greha. 8apamtite da greh ima posledice. ,od akonom greh ka5njava grenika. ,od milo&u, greh ka5njava 9utora milosti. +rugim reima, greiti pod milo&u ne nai osudu, ali greiti pod milo&u nai ka ati u redu je da se 4ristos ra apne. 6 studiji o krstu a hri&anina greh nije krenje apovesti: greh je abadanje no5a u 4rista. -o je ono to je Btari avet uio o odnosu greha i vernika. Kad bi vernik sagreio on je donosio 'agnje u svetinju i svetenik mu je davao no5. -im no5em on nije ubijao sebe: ubijao je jagnje, pri naju&i" "/oji gresi su te ubili." /i ne mo5emo olako u imati greh pod milo&u. <reiti pod milo&u nai abadati no5 u 4rista i ato moramo mr eti greh bog onoga to on jeste i to ini naem Bpasitelju. -re&a privilegija boravka u milosti je da pod akonom kad smo inili dobro, inilo smo ga i dva ra loga L i straha od ka ne ili i 5elje a nagradom. -o je ono to obino radimo kad smo pod akonom. +opustite da vam dam jedan primer. 'ue sam poslao jedan veliki ek na mesto vano %RB =%nternal Revenue Bervice>. Nisam to uinio i radosti, ili to volim to da radim. 9li kad dajem desetak ne pla&am i istog ra loga i kojeg pla&am pore . +esetak pla&am i jednog ra loga, pore pla&am i drugog ra loga. ,ore pla&am ato to sam pod akonom dok 5ivim u 9merici. @tkrio sam da je 9merikanac koji putuje u inostranstvo podlo5an amerikom akonu sve dok su pore i u opticaju. 9 ja sam to nauio na te5i nain. -okom godina koje sam proveo u misiji, nisam slao nikakav pore natrag. Rekao sam" "+akle, ja 5ivim u *tiopiji." Kad sam se vratio, smejali su mi se i rekli" "8ato nisi platio pore H 8ato nisi poslao taksuH" @dgovorio sam" "Niko mi nije rekao. Aiveo sam u stranoj emlji." "-o nema ve e." % tako su mi saoptili" ",lati&e est posto takse a sve to duguje." 8atim sam doneo svoje papire, oni su i raunali i dugovao sam nulu, jer est posto od nule je nula. 6 misionskom polju nisam dovoljno araivao da platim ni jedan jedini cent. /i nismo shvatili jevanelje ako pokuavamo potovati (o5ji akon i istog ra loga bog kojeg moramo pla&ati pore . Kad posmatramo akon, ne smemo ga gledati kao ini i ne ini. "Bluaj me ili u protivnomQ" @n se vie ne primenjuje na nas, ato to vie nismo pod akonom. 9li kad posmatramo akon, mi gledamo karakter svog Bpasitelja i ka5emo" "@vakav 5elim da budem." ,ostoji jo jedna privilegija pod milo&u. /ilost nas ne oslobaa samo od osude: milost nas ne oslobaa samo od kletve, ve& je milost, kao to smo videli u Rimljanima ;"0 i sila koja nam omogu&ava da dr5imo akon. ,avle je rekao Korin&anima" "'esam to jesam milo&u (o5jom." "9 ta milost koja mi je data ne bi u alud, potrudih se ve&ma od svih vas =apostola>." /ilost je sila koja nam mo5e dati pobedu nad grehom i proi vesti u nama karakter naeg <ospoda %susa 4rista. -o je milost, i to je privilegija koju imamo kao hri&ani. +ivno je biti pod milo&u, nema vie osude, nema nesigurnosti. ,od milo&u postoji mir, sigurnost, ali i sila.
32
,ostoji opasnost ka ivanja bogom milosti. Bve dok 5ivimo pod kiobranom milosti ne mo5e biti osude, greh vie nema i vrnu silu nad nama jer on mo5e vriti eg ekuciju samo kad dobije mo& od akona. 9li mi vie nismo pod akonom, stoga nas greh ne mo5e dota&i u smislu plate a greh. +a, greh nas mo5e povrediti, ali nas ne mo5e doticati. ,od milo&u nije grenik onaj ko strada, ve& 4ristos. % samo kad ovo shvatimo mo5emo ra umeti +avidove rei. +avidova molitva nakon onih stranih stvari koje je uradio sa Citsavejom i njenim mu5em je bila" "(o5e, protiv -ebe i samo -ebi greih." +avid je povredio Citsaveju: povredio je njenog mu5a. Njen mu5 je umro bog onoga to je +avid uradio. @no to im je +avid uradio nije ih liilo neba ali ono to je uinio 4ristu bilo je prikivanje Bpasitelja na krst radi svojih greha. +avid je shvatio da stvarna osoba koju je povredio kad je sagreio nije bila Citsaveja, nije to bio ni njen mu5, ve& je bio Bpasitelj. 8ato je rekao" "6ini mi (o5e isto srce." Kad je 'osi$ bio kuan nije rekao" "Ne mogu ovo uraditi jer &u biti ka5njen." Rekao je" "Kako mogu uiniti ovaj greh i greiti protiv (oga." @vakav treba biti i na odnos prema grehu. Bve dok 5ivite pod milo&u, slobodni ste od osude, slobodni od kletve, jer vas greh ne mo5e doticati, jer niste vie pod akonom. 9li apamtite da u dan kad ka5ete bogom tom kiobranu milosti, to je mogu&e, vi ste avrili, Ci ka5ete bogom milosti, ne padanjem ve& hotiminim, voljnim, istrajnim stavom" "Ne 5elim vie 4rista, @n mi ne treba." 'edno od najve&ih bremena avola je i bacivanje hri&ana i milosti a postoje tri naina da se to postigne. !. ,rvi nain je najgori u tom smislu to je bio najuspeniji u 5ivotu mnogih hri&ana. Radi se o i opaavanju jevanelja. 6 <alatima 2 nala imo da je problem <alata bio to su neki ljudi bili i opaili jevanelje %susa 4rista. ,avle je rekao da su bili savreni u 4ristu, kro Bvetoga +uha ali da sada pokuavaju unaprediti to savrenstvo delima obre anja, dr5anjem akona. +rugim reima, i vrtati jevanelje nai graditi spasenje delom od 4rista i delom od vas. -o se desilo <alatima. +akle milost i akon nisu antagoni mi, oni su u istom taboru. 9li, milost i greh nikad nisu partneri. /ilost i greh su antagoni mi. 8ato ako se pokuavate spasti delima, ne spasavate se milo&u, vi se spasavate pod akonom. Bpasti se dr5anjem akona i spasti se milo&u se ne da pomiriti, nikad ih ne mo5emo spojiti. ,avle ka5e u <alatima ;"1" "Ci koji se pokuavate opravdati akonom odvojiste se od 4rista: otpadoste od milosti." 6 4ristu imamo savrenu pravednost koja je stoprocentna pravednost. /i joj ne mo5emo nita dodati: ne mo5emo je poboljati. 6 trenutku kad to pokuavamo mi ka5emo bogom 4ristu: mi ga se odriemo, odbacujemo ga. -ako je jedan nain na koji avo unitava va polo5aj pod milo&u da vas stavi pod legali am, i u tom smilu ,avle se obra&a <alatima u <alatima ;"!" "/olim vas ne ostavljajte svoju slobodu u 4ristu, ne vra&ajte se ropskom jarmu." 0. +rugi metod koji sotona koristi je mahanje drangulijama ovoga sveta ispred naih oiju tako da stvari ovoga sveta postanu privlanije od nebeskih. (iti hri&anin ukljuuje neke poteko&e jer nebo je jo uvek budu&nost. /i 5ivimo na neprijateljskoj teritoriji. 6 ovu amku uglavnom se hvataju mladi. ",ogledajte, trava ja elena na ovoj emlji." %mamo primer sina rasipnika. @n ka5e" "6moran sam od 5ivota kod svog oca." Kasnije je otkrio da je 5ivot kod oca bio deset puta bolji od 5ivota ovoga sveta. +imas je bio jevanelista s ,avlom, ali ,avle, u atvoru, ka5e -imotiju u 0. -imotiju 1"!?" "+imas me ostavi, omiljevi mu sadanji svet i otide." -o nai da ato to je ,avle bio u atvoru bog jevanelja, +imas je napustio jevanelje. 2. -re&i metod je a ve&inu od nas budu&nost. Botona &e ra oriti na polo5aj pod milo&u progonstvom. @n &e nam tako agorati 5ivot da to vie ne&emo mo&i podnositi i mi &emo re&i" ",redajem se," i vratiti se u svet. %sus je rekao u /ateju !?"00" "Bvet &e mr eti na vas, ali koji i dr5i do kraja bi&e spasen." /ilost pripada (ogu. -aj kiobran je a sve ljude. /i smo doli pod njim verom. Naputamo ga neverovanjem a neverstvo je hotimino odbacivanje 4rista. /oja molitva je da nikad, nikad ne
31
ka5ete bogom svojoj veri. Bve dok ste vernik, vi ste pod kiobranom milosti i greh nema vlast nad vama, jer vie niste pod akonom. 8ato greh vie nema i vrne sile nad vama, jer mu akon ne mo5e dati autoritete i vrne vlasti kad ste pod milo&u. 8akon vas je ve& ka nio u 4ristu. Neka vas (og blagoslovi, da mo5emo shvatiti ovu divnu privilegiju boravka pod milo&u. 9li istovremeno, ne i vr&imo ovu istinu, i ne koristimo je kao opravdanje a greh. Neka vas milost kontrolie. Neka nam milost naeg <ospoda bude i vor mira ali i i vor naeg hri&anskog 5ivljenja. /oja je molitva da nauimo 5iveti u privilegiji boravka pod milo&u, a ne pod akonom i da se ova milost vidi u 5ivotu svakoga od nas. Se%a(#ae!"o poglavlje Ro?ovi /o0ji 'Ri(lja#i(a =*)=+326 misionskoj slu5bi, moj saradnik u odeljenju a propovednike bio je jedan ameriki crnac. Mesto smo radili ajedno sa pastorima. %mao je jednu omiljenu ilustraciju gde je pokuavao prika ati odnos i meu jevanelja i naeg prihvatanja jevanelja. Naravno mogao je vrlo ubedljivo da ispria tu priu jer se bavila jednim robom koji je bio prodat na jugu 9merike pre graanskog rata. -u priu smo ve& ispriali u E. poglavlju ali ponovi&u je i ovde kao ilustraciju primenjivu na ovo o emu &emo govoriti. -aj rob je bio stasit, sna5an mladi&. % veden je na javnu prodaju a aukcionar je pokuavao ubediti gomilu da bi ako ga kupe napravili velik posao, jer je bio jak i mii&av. % dok je dr5ao govor rob je otvorio usta i rekao" "Ne&u ni a koga da radimG" 9ukcionar ga je pogledao i rekao" "-i da &utiG Radi&e svialo ti se to ili neG" Licitacija se nastavila, i napokon je jedan ovek koji je stajao u po adini ponudio najvie, najve&u svotu a ovog roba. %stupio je sa novcem, platio aukcionaru a ovaj mu je dao kljueve kako bi mogao skidati okove sa ruku i nogu ovog mladi&a. +ohvatio je lance kojim je bio ve an i rekao" "4ajdemo." % dok ga je novi vlasnik vukao kro gomilu, rob je mrmljao" "Ne&u raditi a vasG" 9 novi vlasnik je utao, nije rekao ni rei dok se nisu malo udaljili od gomile. 8atim je u eo klju i skinuo mu okove s nogu i ruku. ,rogovorio je i rekao robu" "Nisam te kupio da te iskori&avam. Kupio sam te da te oslobodim." 'adni rob nije nao kako da to primi, nikad nije iskusio neto slino. 8a nekoliko trenutaka bio je potpuno anemeo i onda, shvataju&i ta je ovaj ovek uradio, pao na kolena i rekao" "<opodaru, slu5i&u ti dok sam 5ivG" 6 osnovi, to je ,avlov argument u ovom pasusu koji pokrivamo. %pak moramo biti svesni injenice da je ropstvo bilo neto to se praktikovalo u Rimskom svetu ,avlovog vremena. 6 stvari, i gleda da su i meu 1? i E? procenata stanovnitva Rimske imperije bili robovi. -o je aista velik broj. 8nai ropstvo je bilo neto sasvim obino u ,avlovo vreme i ato on koristi ovu ilustraciju a i laganje istine koju pokuava pre&i ve ano a 5ivot pod milo&u. 9li pre nego ra motrimo pasus, 5eleo bih vas podsetiti na kontekst Rimljanima E. @vo treba da imate na umu jer ono to ,avle radi u E. glavi je jedna od opasnosti jevanelja. -e opasnosti su dvostruke. Iavo ne voli jevanelje, on ga mr i, i imaju dve stvari koje on radi u hri&anskoj crkvi. % van hri&anske crkve on radi neto drugo i pokuava da ljudima aslepi oi da ne bi prihvatili jevanelje. 9li unutar hri&anstva ima dva $alsi$ikata koja smo pokrili proli put" !. ,rvi $alsi$ikat je legali am, koji po nogo emu lii na jevanelje, ali u stvarnosti je krivotvorina jevanelja. 6kratko, legali am predstavlja subjektivno iskustvo, bilo da su to dobra dela, ili ak iskustvo dara je ika. Legali am je neto subjektivno o emu avisite u manjoj ili ve&oj meri a svoje spasenje. 'evanelje je jasno. @no donosi rodove. 9li mi moramo ra likovati rodove jevanelja, koji su svetost 5ivljenja, od legali ma, koji je 5ivljenje svetog 5ivota kako bi poboljali svoj rejting pred
3;
(ogom ili da bi adobili spasenje. ,avle se bavio ovim problemom u 1. poglavlju, gde nam je jasno poka ao da naa dela, obre anje ili dr5anje akona ni na koji nain ne doprinose naem spasenju. 0. Bada u E. poglavlju on se bavi drugim problemom, a to je antinomiani am, ili libertini am, ili je$tina milost. 'evanelje je da se u potpunosti spasavamo kao slobodan dar. -o to nas spasava je u potpunosti (o5ja inicijativa u 4ristu. 9li, poto imamo grenu prirodu, vrlo nam je lako i opaiti tu istinu i re&i" ",oto vie nisam pod akonom ve& pod milo&u, ato ne bih nastavio da greimH Napokon, akon me ne mo5e osuditi. 'a sam pod milo&u, ne vie pod akonom." 'evanelje je i vanredna, be uslovno dobra vest, ali ono je i opasno. % ta dva opasna iska a kojima se ,avle bavi u Rimljanima E nala e se u Rimljanima ;"0? i Rimljanima E"!1. 6 0?. stihu on je konstatovao" "<de se umno5i greh onde se jo ve&ma umno5i blagodat." +rugim reima, vi to mo5ete i opaiti i re&i. ",avle, to vie greim ve&a milost mi oprata, ve&a milost &e me spasti. 8ato hvalite <ospoda, nastavimo greiti da bi milost bila to i obilnijaG" -o je i opaenost. % ato ,avle ka5e" "+a li je to ono to mislimH" u Rimljanima E"!" "Jta &emo dakle re&i, ho&emo li nastaviti u grehu da bi milost i obilovalaH" % njegov odgovor je" "Na amislivoG Bvakako neG" K'C (iblija, "(o5e sauvajG" 4ri&anin je osoba koja je umrla grehu u 4ristu. Kako mo5ete vi koji ste umrli grehu re&i u redu je greiti. Ci protivureite svom prihvatanju jevanelja. 6 !. Korina&nima !;";E stoji" "Aalac smrti je greh, ali sila greha ja akon." ,oput diplomata u emljama tre&eg sveta, oni imaju diplomatski imunitet. 9mbasador mo5e kriti propis o ogranienju br ine u Keniji, a policija ga ne sme dirati, jer vie nije pod akonom Kenije, on ima diplomatski imunitet. +akle, hri&anin ima imunitet od osude akona. 8akon nam vie ne mo5e re&i ako greite" "9ko padne mora umretiG" -o je i dobra i opasna vest. ,avle postavlja to pitanje u Rimljanima E"!;" "Jta dakle, = apa ite isto pitanje kao ranije osim to je ra liit pristup> ho&emo li greiti ato to nismo pod akonom ve& pod milo&uH =+a li nam ova sloboda pod milo&u daje do volu da u5ivamo u grehuH>" Njegov odgovor je isti ako u 0. stihu E. poglavlja" "Bvakako neG -o je ne amislivoG (o5e sauvajG" 8atim ,avle otpoinje u stihovima !ED02 da doka uje, koriste&i se robovlasnikim drutvom kao ilustracijom, da je takav odnos kontradikcija jevanelju. @n na a hri&ansku borbu ali sada se bavi odnosom prema grehu. ,oe&emo sa !E. stihom. 4ri&anin mora nati dve stvari" !. @n mora nati da je kad se krstio u 4rista umro grehu. @ tome govori tre&i stih" "Ne nate li da kad se krstiste u 4rista u smrt Njegovu krstiste seH" "9 Njegova smrt bila je grehu" =!?. stih>. "-ako i vi dakle morate smatrati sebe mrtvim grehu a 5ivima (ogu" =!!. stih>. 0. +ruga stvar koju moramo nati je" "Ne nate li kome dajete sebe a sluge u posluanje, robovi ste onoga koga sluate: ili greha a smrt, ili posluanja a pravdu" =!E. stih>. ,rvo to bih 5eleo i neti ovde dok ra matramo !E. stih je neto to je jednom 9merikancu teko shvatiti, jer je njemu sloboda sve. Nai oci su se borili a sloboduQ. Bloboda je sve. Be&am se kad sam bio u 9jdahou =%dasho> dr5ava je pokuavala proturiti jedan akon. -o je bilo onda kad je ovek po imenu +allas ubio policajca. 6 to vreme oni su pokuavali i dati akon koji bi imao abraniti noenje vatrenog oru5ja u dr5avi 9jdaho. Ljudi su gnjevno ustali govore&i" "Ci nas liavate nae slobodeG" +ivno je imati politiku slobodu. +ivno je imati ekonomsku slobodu. 9li budimo sasvim jasni, kad govorimo u duhovnim relacijama, u odnosu na duhovne stvari, nema neeg takvog kao sloboda. Ci ste ili rob greha i avola, koji je aetnik greha, ili ste rob (o5ji, koji je 8aetnik pravednosti. Nema ne avisnosti na duhovnom podruju. % mi se moramo s tim suoiti. 9li, dok ra matrate ovaj pasus apa i&ete da je ropstvo pod grehom nae prirodno naslee. +rugim reima, da nije bilo jevanelja, ne bismo imali i bora, svi bi se raali kao robovi grehu, kao to smo danas. 9li bog jevanelja mi mo5emo i abrati ko &e nam biti gospodar. ,avle to pojanjava u Rimljanima #"!1" "8akon je duhovan, a ja sam telesan, =to je ek koji on koristi. K'C koristi re "ulan"> prodan pod greh =ili prodat kao rob grehu>." Kad je 9dam pao mi
3E
smo prodati kao robovi grehu. 6 robovlasnikom drutvu, ako je neki ovek prodat kao rob, atim imao decu, njegova deca se nisu raala slobodna: ona su takoe bila roena kao robovi. +rugim reima, gospodar je bio vlasnik ne samo svog roba ve& i njegove 5ene, ode&e, ku&e, porodice, dece, svega. -o je ropstvo u biti: vi ne posedujete nitaG 9 greh je na gospodar, po nasleu. 'evreji su bili i gubili ovu istinu. @ni su propustili da shvate ono to su re$ormatori vali "potpuna i opaenost." -o su primenjivali na ne naboce. +a, ka ali su, ovi ne naboci su pod grehom ali mi ne. Betimo se da Rimljanima 2, gde ,avle sve od Rimljanima !"!3 do Rimljanima 2"0? doka uje da su i 'evreji i ne naboci svi pod grehom =7. stih>. %li da nema ra like i meu 'evrejina i ne naboca, svi su sagreili, svi su pod akonom. 6 'ovanu 3, %sus pokuava doka ati 'evrejima da im je potreban Bpasitelj, da su i oni bili robovi grehu. -a konstatacija se nala i u 'ovanu 3"20, gde %sus govori 'evrejima" "% po na&ete istinu i istina &e vas i baviti." Jta podra umevao pod "istinom" nala imo u 2E. stihu. ,odra umevao je sebe. "8ato ako vas Bin oslobodi, aista &ete biti slobodni." 9li 'evreji su mislili da ih %sus vrea. 6 22. stihu, oni mu odgovaraju" "/i smo 9vraamovi potomci, =mi nismo ne naboci>, mi smo 9vraamova deca, i nikad nikom nismo robovali. =Kako mo5e re&i, oslobodi&ete se>." %susov odgovor je u 21. stihu" "8aista, aista vam ka5em, koji god ini greh, rob je grehu." ,avle &e ovo doka ati u Rimljanima #"!1D0;. @n ka5e da ak iako odaberete, ne avisno od milosti, da dr5ite akon, ako i aberete da inite dobro, vi to ne mo5ete ostvariti. 6m &e vam se arobiti = akonu, grehu i smrti, telu> i nagoniti vas da radite ono to ne 5elite raditi. +akle ne moram vas ubeivati, jer se nadam da ste svi iskusili ovo o emu govorim. Ci ste donosili odluke, davali obe&anja, ali da li ste ih ispuniliH 8nai, mlade dame, kad vam mukarac ka5e" "9ko se uda a mene vole&u te itavog svog 5ivota" Q apamtite, ukoliko nije pod milo&u, ne&e mo&i odr5ati to obe&anje. Neke od vas &e mo5da to morati nauiti na te5i nain. %sto va5i i a vas mukarci. Bamo milo&u se mo5emo i baviti od te sile, od ropstva grehu. 8apamtite da nemamo slobodu na duhovnom podruju. Na ovom svetu postoje dva gospodara, sotona i 4ristos, greh i pravednost, i vi i ja smo robovi jednog ili drugog. +ruga i java %susa 4rista se nala i u /ateju E, propoved na <ori. %sus je propovedao svojim sledbenicima. /atej E"01" "Niko ne mo5e slu5iti dva gospodara." Niko ne mo5e slu5iti oba gospodara istovremeno jer ovi gospodari pripadaju suprotnim taborima, "jer ili &e na jednoga mr iti, a drugoga ljubiti," ili drugaije reeno jednom biti lojalan, a pre irati drugoga. 8atim on objanajva ko su ta dva gospodara" "Ne mo5ete slu5iti (ogu i /amonu." Neki prevodi ka5u "novcu" a kad bi ,avle ili %sus danas bili ovde, verovatno bi ka ali" "Ne mo5ete slu5iti (ogu i materijali mu, " ili "ne mo5ete slu5iti (ogu i sebi =svome ja>," jer sr5 svih materijalistikih problema je svoje ja. Ci ne mo5ete biti pod (ogom, a jo uvek poputati sebi, ili &e vas greh nadvladati. Ci morate odabrati svog gospodara. 9ko ste i abrali 4rista a <ospodara, ne&ete se brinuti ta &ete jesti, ta &ete piti ili u ta &ete se odenuti. @soba koja je abrinuta a te stvari je pod /amonom. -ra5i&ete carstva (o5jeg i Njegove pravednosti i (og &e adovoljiti sve vae potrebe. 6 Rimljanima E ,avle ka5e da postoje dva gospodara. ,re nego je dolo jevanelje bio je samo jedan gospodar, greh. 9li sada imaju dva gospodara. +a, mi se raamo pod grehom, to je na prirodni gospodar. 9li bog jevanelja, vi imate i bor, imate slobodu da i aberete svog gospodara. % ,avle ka5e u !E. stihu, ako ste i abrali greh kao svog gopodara onda &ete greiti dok vas greh ne povede u grob. 9li ako ste i abrali (oga kao svog <ospodara, ako ste odabrali ,avednost kao <ospodara, tada ste rekli bogom grehu. Ne mo5ete imati oboje kao gospodare. ,rouimo jo jedanput vrlo pa5ljivo ova dva gospodara. "%li greha a smrt ili posluanja a pravednost." ,avle ne koristi "veru," jer jedan je poslunost grehu, a drugi pravednost verom. 6potrebom rei "poslunost" ,avle daje ovoj reenici legalistiki pri vuk. 8a ,avla, re "vera" je bila vie od mentalnog pristanka na istinu. 'edan na lan crkve imao je sudar. 9uto mu je bio polupan, i
3#
i meu ostalog pitao sam ga" "+a li je bio osiguranH" Rekao je" "(ila su osigurana oba auta, moj i auto mladi&a koji nas je udario." @n je verovao da &e dobiti novac od osiguravaju&eg drutva. -o je mentalni pristanak na istinu. 9li a ,avla, vera je bila vie od toga. @na je poslunost istini. 6 Rimljanima ! ,avle najpre predstavlja sebe govore&i" "'a ,avle, sluga %susa 4rista." 9li u grkom originalu stoji re "doulos" to nai "rob." "'a ,avle, rob %susa 4rista." 6 samom uvodu on obavetava hri&ane u Rimu koga je odabrao kao svog <ospodara. 6 trenutku kad je postao rob %susa 4rista, morao je raditi ono to mu je 4ristos nalagao. Betimo se da je ,avle nainio svoj i bor na putu a +amask gde je rekao <ospodu" <ospode, sada sam tvoj rob. Jta ho&e da radimH % (og je rekao dve stvari" ",rvo, 5elim da budu /oj apostol. +rugo, tebe sam odabrao da ide ne nabocima i propoveda jevanelje." ,avle je odvojen na jevanelje (o5je. 8atim u 0., 2. i 1. stihu, on ukratko objanjava ta podra umeva pod reju "jevanelje." "-o je obe&anje (o5je" =u 0. stihu>. 8nai u Btarom avetu jevanelje je bilo obe&anje (o5je. 6 2. i 1. stihu" "@vo obe&anje se ispuni u %susu 4ristu, koji postade jedan od nas da bi nam bio Bpasitelj, i posvedoi da je od (oga i Bin (o5ji svojom sveto&u." Rimljanima !"; je ljudski odgovor" "Kro kojeg primismo milost i apostolstvo a poslunost veri =ili posluanje vere>." -u je re "poslunost" ono to bi na grkom na vali genitiv dodatka, to nai re koja opisuje veru. 8a ,avla, vera je poslunost. -o je ,avlova osnovna de$inicija vere. ,osluajte ta on ka5e u Rimljanima E"!#" "4vala dakle (ogu to bivi robovi grehu = apa ite da niste birali, vi ste bili robovi grehu> posluaste od srca =poverovaste od srca> tu nauku kojoj se predadoste." 4ri&ani u Rimu su posluali jevanelje. @n ih podse&a na tu injenicu, stoga ako su posluali jevanelje, rekli su bogom svom robovanju grehu. 6 Rimljanima !?, ,avle upotrebljava re "poslunost" u negativu. @n se bavi 'evrejima i obra&a im se" "+uboko se brinem a vas, ali vi ste i gubljeni. 9 ra log to ste i gubljeni nije to ste loi, nije ato to (og nije odr5ao svoje obe&anje." Nije ato to je (og propustio da ispuni ono to im je obe&ao, ra log je jedan. Rimljanima !?"!E" "@ni svi ne posluae jevanelje." "-o je ra log ato ste i gubljeni, vi ne posluaste jevanelje." 8atim on citira %saiju da se odbrani. -aj navod ne sadr5i re "posluati," tamo stoji "verovati." ,avlu su "verovati" i "posluati" sinonimi. "'er %saija ree" F<ospode, ko verova propovedanju naemuHF" =%saija ;2"!>. ,osluati jevanelje ne nai initi neto. Bluati jevanelje nai pokoravati sebe ili svoju volju istini kao to je u 4ristu. (og vam dola i kro jevanelje i ka5e" "6 mom Binu, ti si umro. -i mora umreti, ti si grenik. 9li umro si u mom Binu." ,osluati jevanelje je re&i" "(o5e, prihvatam smrt 4ristovu kao svoju smrt." -o je pokoravanje jevaneljuG 6 jevanelju vam se ka5e da ste 5ivi (ogu: postali ste rob (o5ji. % posluati jevanelje je re&i" "Bada sam, <ospode, tvoj rob. 6potrebi me, ini sa mnom to 5eli." -o je poslunost jevanelju: potpuno pokoravanje sebe %susu 4ristu. 9li vi ka5ete" "Ne 5elim biti rob." 9ko to odbacujete, vi ste rob sotone i greha. -u nemate i bora. Ci mo5ete ble$irati sebe" "'a sam slobodan." 9ko ste slobodni, do volite da vas neto pitam" "+oka5ite toG" Aivite jedan dan, ne tra5im da 5ivite nedelju dana, 5ivite jedan a da ne greite, u mislima, reima i delima. 9ko to mo5ete, molim da me obavestite. 8aslu5ujete medalju. 9li vi aslu5ujete i vie od toga, aslu5ujete da 5ivite negde drugde, ne na ovoj emlji. ,osla&emo vas na /ars, jer je ovaj svet pun grenika. Bamo milo&u (o5jom mo5emo biti ono to (og 5eli da budemo. %sus je rekao u 'ovanu !;";" "(e mene ne mo5ete initi nita." Nikad to nemojte aboraviti. ,avle opominje hri&ane u Rimu, i nas kro njih, "8apamtite hri&anin je osoba koja je rob ne vie grehu ve& (ogu i Njegovoj pravednosti." % on ka5e u Rimljanima E"!#D!3" "(ogu hvala. (ili ste robovi grehu, onda vam je dolo jevanelje, i ta ste uiniliH Ci ne odbaciste jevanelje, pokoriste mu se, posluaste ga, i sada oslobodivi se od greha, od njegovog jarma, postadoste robovi pravednosti." 9li postoji ra lika i meu ova dva ropstva. ,od grehom mi nemamo i bora. Kad ste rob grehu, vi
33
radite ono to vam greh ka5e. 9li pod 4ristom (og nikad ne vri prinudu: @n ne ka5e" "-vori pravdu ili &u te ka niti" jer Njegovo ropstvo je ropstvo @noga ko je voljeni <ospodar. Aeleo bih vam dati jedan primer. 6 Btarom avetu, a ak i u ,avlovo vreme u Rimu, postojale su dve vrste robova. 9ko biste se u ,avlovo vreme oslobodili od ropstva, to nije reavalo va problem jer u to vreme nije bilo socijalne sigurnosti i blagostanja. /oglo bi vam se desiti da umrete od gladi. ,ostojale su dve vrste ropstva. (ilo je robova koji su bili kupljeni i radili pod diktatorom, kao kad je onaj aukcionar govorio robu" "Radi&e svialo ti se to ili ne." -o je jedna vrsta ropstva. +ruga vrsta ropstva je kad radite a nekog oveka jer ste odabrali da budete njegov rob premda imate slobodu da ga napustite. 6 Btarom avetu ovo je bilo simlobiki i ra5eno jednim vrlo interesantnim akonom koji je (og dao 'evrejima, da ako bi rob bio otkupljen, vlasnik ga ne mo5e adr5ati vie od # godina. Nakon # godina, on se mora osloboditi. 9li sloboda bi tom robu ponekad naila mnogo problema, naroito kad je gospodar bio ljuba an, predusretljiv i bri5ljiv, rob bi mu se obratio i rekao" "8nam da se avrio moj period od # godina, ali hteo bih do kraja 5ivota da vam budem rob." -akvom robu bi probadali ui i to je bio nak da ste postali rob prema vlastitom i boru. +akle, (og 5eli da budemo takvi robovi. 8ato je potrebno da apa imo u Rimljanima E"!#" ",osluaste i srca." Nije bilo prinude: (og nikad ne primorava. *vo jednog primera" 'evreji u % lasku: (og ih je hranio sa manom. (iblija nas i vetava da je imala ukus peciva sa blagom primesom meda. Rastavarala se u ustima, ali amislite da 5ivite o pecivima, da ih jedete a doruak, ruak i veeru, sedam dana sedmino a 1? godina. Ne subotni kola, sve to ste imali bil ja mana. Naroito subotom je bila loijeg kvaliteta, jer su to bile alihe. -ako su imali manu a doruak, ruak i veeru, i 'evreji su poeli gunati" "(o5e, umorni smo od ove mane, mane, mane. Aelimo piletinu." % (og je rekao" "%ma&ete je, sve to 5elite." +ao im je prepelice, mnogo prepelica. +a li ste nekad plivali u moru piletineH 'eli su je dok im nije poela i la iti i uiju. -o je jevrejski i ra . (og im je dao te prepelice premda to nije bila Njegova 5elja: oni su ih tra5ili. -akvog <ospodara mi imamo. 9ko ka5ete (ogu" "Aelim u5ivati u grehu," @n ne&e re&i" "/o5e u5ivati u grehu, ali 'a &u te ka niti." @n ka5e" "+rago moje dete, greh &e te povrediti. 9ko tebe povredi ranjava i /ene jer te volim." Nema prinude: (og ne 5eli nikakavu prisilnu poslunost: @n 5eli poslunost i srca. Blede&i primer je u +elima 3. ,rema biblijskom i vetaju, prvi ne nabo5ac koji je krten u hri&anskoj crkvi bio je evnuh i *tiopije. (io je u 'erusalimu na bogloslu5enju kao obra&eni 'evrejin, bore&i se sa knjigom propoka %saije, i (og mu je posalo Oilipa. % *tiopljanin je rekao Oilipu" "@ kome govori ovaj prorokH" Oilip je otvorio usta i propovedao %susa 4rista i Njegovo raspe&e. *vnuh je rekao" "-amo ima vode, 5elim da se krstim." Oilip nije rekao" "Ne, ne, samo trenutak, moram ti postaviti trinaest pitanja." @n je postaivo samo jedno pitanje. Btih 2#" "9ko veruje svim svojim srcem krsti&u te." 8apamtite, vera je poslunost. "9ko si posluan i srca, krsti&u te." Be&am se kad sam prvi put bio u *tiopiji, dali su mi jednog mladog jevanelistu koji mi je bio podreen. @tkrio sam kro tri sedmice da ovaj ovek nije obra&en. @n je bio jevanelista, re koju u 9$rici koristimo a pripravnike. Rekao sam sebi" "@vaj ovek treba prvo da se obrati." %mao je sve ube latne i kad se smejao oni su svetlucali. (io je dobar glumac, voleo je da vas tape po leima i da se i vlai. Rekao sam sebi, ovaj ovek treba da na poruku krsta." -ako sam odvojio malo vremena i objasnio mu krst, i on je rekao" "Ci ote5avate stvar." 9 ja sam rekao" "Ne, brate, samo nas krst oslobaa." Rekao je" "/o5ete mi li dati par dana da ra mislim o tomeH" @dgovorio sam" "+a, mora&e i raunati cenu." Cratio se dva dana kasnije s osmehom od uva do uva" "(rate, BeRueira, prihvatio sam krstG" 9 ja sam rekao sebi" "% gleda da me la5e, ali ne mogu mu suditi." Rekao sam" "4vala <ospodu," i dodao, "po na&u te po rodovima." -ri sedmice kasnije otkrio sam da je lagao od poetka do kraja. Radio je a dve denominacije istovremeno: primao je platu i od nas i od Norveke misije. Nadle5na osoba bila je jedna dama koja je govorila vedski, i ja govorim vedski pa sam joj rekao jednog dana kad smo se
37
sreli ta sam otkrio. ,roveravala je" "Ci nate ovoga ovekaH" Rekao sam" "+a li je isti kojega ja nam sa latinim ubimaH" "+a," rekla je ona. 'ednog dana, iao sam da ga posetim, a on nije nao da dola im. (io je veoma bunjen. Lagao je. +a li smo posluali jevanelje i srcaH /oja briga je duhovna. 9ko niste posluali, ako jo uvek avisite o sebi a podrku, ako jo uvek avisite o sebi a opstanak, ta &ete raditi kad doe kri a i kad vam vera bude testiranaH % ato se molim da poluate jevanelje i srca, i vie ne brinete ta &ete jesti i ta &ete piti. Neka (og brine o tome. Mak iako bi morali umreti od gladi, to je Njegov problem, ne na. 9li naa vena sigurnost je agarantovana kad smo pod 4ristom, jer ovo poglavlje tako avrava. Rimljanima E"!7" "Kao ovek govorim, kako bi to rekli ljudi." (orio sam se sa privm delom Rimljanima E"!7" "Kao ovek govorim, bog slabosti vaeg tela." +a bismo otkrili o emu ,avle govori vrati&emo se u to vreme i otkriti da su javni govorinici ,avlovog vremena bili strunjaci a ka ivanje pria i kori&enje $ilo o$ije da bi postigle 5eljeni utisak na ljude. ,avle ovde ka5e" ",onaam se kao jedan od njih, daju&i vam jednu ilustraciju, priu o robovima, jer je teko ra umeti ovo to pokuavam da vam prenesem." +rugim reima, ,avle ka5e" "'a ne priam prie." 6 !. Korin&anima !"!#, on je rekao" "Kad vam dooh, ne dooh premudrim reima, da ne bi krst 4ristov silu i gubio." /noge prie su ispriane sa propovedaonica, ali se nije dovoljno propovedalo. ,ropovedaonica je a i laganje (o5je rei. % ,avle ka5e" "Kad koristim ilustraciju, to ne radim da vas abavim." ",remda to nije moj nain dajem vam ovu ilustraciju ato to imate poteko&a da shvatite ovu istinu." 8atim on nastavlja, druga polovina !7. stiha" "'er kao to dadoste ude svoje a robove neistoti i be akonju na ve&e be akonje =NK'C> tako sad dajte ude svoje a robove pravdi na posve&enje." ,avle ovde ka5e da oba ropstva imaju svoj ra voj. % jo jednom mladi, 5elim vas upo oriti, oba ova ropstva imaju ra voj. Beam se jednog mladi&a na koled5u u *tiopiji koji mi je rekao" ",astore, ono to vi uite je istina, ali ja 5elim u5ivati u ovom svetu, pa kad budem vaih godina, prihvati&u 4rista, ali molim vas ne tra5ite od mene da to sada uinim. /oram u5ivati u 5ivotu." 9li on je propustio da shvati slede&e" sve to vie okre&ete lea 4ristu, greh se ra vija. 9lkoholiari su ljudi koji su se uhvatili na sitan mamac, koji su poeli sa "jednom aicom" ili pi&em a drutvo. <reh vas hvata i jednom kad vas dokai, pojavi se mnogo problema, vas i vau porodicu snala e svakojake poteko&e, jer postoji ra voj. Bamo ato to sada odbacujete jevanelje ne nai da &ete opet imati istu priliku. <reh vas arobljava dok ne doete do take odakle nema povratka. Nikad se nemojte igrati sa jevaneljem i odlagati prihvatanje, jer je to ono to avo 5eli. Iavo &e re&i" ",a i, ti si isuvie mlad. -reba da u5iva u 5ivotu dok ne ostari. Kad bude jednom nogom u grobu tada prihvati 4rista." -o je obmana, mladi, jer postoji ra voj i ako dopustite grehu da se nastavi u vama sve jae i jae &e vas prisvajati dok ne doete do take odakle se, kao Baul, ne&ete mo&i vratiti (ogu. -ada je s vama gotovo. Cideo sam mnogo mladih u tom taboru. /olim vas toga, mladi, ne tretirajte jevanelje olako. +a, greh &e vam doneti abavu, divna adovoljstva, ali molim vas pogladajte Rimljanima E"02" "Konaan ishod greha je smrt," ka5e ,avle. +a, danas se abavljate, ali sutra morate umreti. Btih 0?" "'er kad bijaste robovi grehu, slobodni bijaste to se tie pravednosti." -o ne nai da ste bili nesposobni tvoriti pravednost, ve& niste bili sposobni proi vesti istinsku pravednost. ,ostoje neki ljudi koji ne vole nikada sa pravom pobudom. Btoga samo hri&anin mo5e proi vesti pravednost lienu svoga "ja" u njoj ato to je primio dar (o5je be uslovne ljubavi. 8ato (og ka5e u %saiji E1"E" "Bva vaa pravednost je kao prljave haljine." -o nije ato to su dela rava, ve& bog loih pobuda, i to smo robovi grehu. Nemogu&e je a neobra&enog oveka proi vesti pravednost be sebinih pobuda. -o je ono to su re$omatori podra umevali pod "potpunom i opaeno&u." Rimljanima E"0!D00 D da ova dva ropstva imaju ra voj. Kad smo se rodili kao robovi greha on se poeo ra vijati. Kad prihvatamo 4rista, i pravednost postane nain 5ivota, apa ite da i tu postoji ra voj. Ne mo5emo oekivati da novoobra&eni hri&ani 5ive na isti nain kao oni koji su 2? godina
7?
pro5iveli nakon prihvatanje 4rista. -u mora postojati rast. +ok rastemo u pravednosti i svetosti i posve&enju, mi padamo. 9li nema osude jer nismo pod akonom ve& pod milo&u. 9li apamtite da smer ili ra voj mora biti akt pravednosti." 8ato 0!. i 00. stih ka5u da svako ropstvo ima plod" "Kakav plod imadoste dok ste bili robovi grehuH Bada ga se stidite, jer konaan re ultat tog ploda je smrt. 9li sada oslobodivi se od greha." ,avle govori onima koji su i srca posluali jevanelje %susa 4rista. "% postavi robovi (o5ji, takoe imate rod." 6 <alatima ; ,avle objanjava da je rod +uha ljubav, radost, svetost, umerenost, a ovde u Rimljanima E"00 on to uobliava u jednoj rei, svetost ili posve&enje. "9 kraj je veni 5ivot." 8nai oba ropstva imaju ra voj, oba ropstva imaju rod, i 02. stihu, vidimo da oba ropstva imaju konaan re ultat. "'er plata a greh je smrt." ,avle ne koristi re "plata" a veni 5ivot jer je veni 5ivot dar. ,ravednost se reprodukuje u vama ali nikad kao doprinos venom 5ivotu. Rodovi su doka , ali nikad sredstva spasenja. O!a(#ae!"o poglavlje O!lo?o$e#i i!po% 8ako#a 'Ri(lja#i(a ,*)+=-okom itave istorije hri&anske crkve vodio se veliki spor oko sedmog poglavlja Rimljanima. Ljudi poput @rigena, Ceslija =.esle)>, velikih nauika Cajsa =.a)s>, /o$ata =/o$$at>, britanskog naunika, K. 4. +oda =K. 4. +odd>, su au eli stav da ,avle govori o neobra&enoj osobi. B druge strane, imamo 9vgustina =9ugustine>, Lutera =Luther>, Kalvina =Kalvin>, i slavnog vedskog teologa, 9nders Najgrena =9nders N)gren>, britanskog naunika +5ona Btota ='ohn Btott>, koji ka5u" "Ne, on govori o hri&aninu." % tako se polemika nastavila. Ne nam da li ste se borili sa ovim, ali ja jesam. ,ostoji nekoliko ra loga na osnovu kojih bi ustvrdili da ,avle govori o hri&aninu" !. @d !1. stiha nadalje ,avle prela i sa prolog vremena, koje je bilo predominantno u prethodnim stihovima, na sadanje trajno vreme. -eko da bi ovo mogao biti sluaj da je govorio o svom iskustvu pre obra&enja. 0. +rugi ra log bi bio to to je ono o emu ,avle govori u Rimljanima #, ta strana borba sa pora om, potpuno kontradiktorno onom to on ka5e o sebi kao $ariseju, u Oilibljanima 2"E. -amo on ka5e" "Jto se tie akonske pravednosti bio sam be mane." 6 Rimljanima #"01 on u vikuje" "'a nesre&ni ovekG" to je potpuna kontradikcija njegovom iskustvu pre obra&enja. 2. -re&i ra log koji &u dati je 00. stih, gde ,avle ka5e" "65ivam u akonu (o5jemu." Nije normalno a neobra&enog oveka da u5iva u akonu (o5jemu. 6 stvari, Rimljanima 3"# ka5e" "'er telesno mudrovanje =prirodan ovek> neprijateljstvo je (ogu, sa akonom (o5jim, i ne pokorava se (o5jem akonu." 8nai, 00. stih upu&uje da on govori o svom hri&anskom iskustvu. 1. 8atim, pogledajte kontekst celog odseka: Rimljanima ;,E,# i 3, se bave hri&aninom. 8ato bi se on i nenada okretao svom neDhri&anskom iskustvuH ;. Konano, postoje iska i, kao Rimljanima 3"02, gde on govori o u disanju, i <alatima ;"!# gde govori o borbi i meu tela i duha to se sla5e sa Rimljanima #, i ima ve e sa hri&anskim iskustvom. 9li kad posmatram Rimljanima # kao jedinku, ubeen sam da je postavljati pitanje govori li ,avle o verniku ili neverniku, promaaj cilja koji je ,avle imao na umu kad je pisao ovo poglavlje. ,avle ak nije ni mislio o tom pitanju. @no to ,avle ini u Rimljanima # je doka ivanje vrlo va5ne take, pitanja s kojim se vi i ja moramo suoiti. Radi se o slede&em" (o5ji sveti akon, koji je dobar, koji je duhovan, koji je pravedan, i grena ljudska priroda, koja je ista u verniku i u neverniku, = ato je pomenuto pitanje be naajno> su nekompatibilni. % ato to su nekompatibilni, vi i ja nikad ne mo5emo biti spaseni delima akona.
7!
,avle je napravio konstataciju u Rimljanima E"!1 koji bi 'evrejskoj ajednici bila hula a verovatno i nekim hri&anskim ajednicama. 6 Rimljanima E"!1, ,avle ka5e" "4ri&anin nije vie pod akonom, ve& pod milo&u." @n nam je ka ao u Rimljanima 2"!7D0? da smo pod akonom. % ato to smo pod akonom itav svet stoji osuen. 6 Rimljanima E"!1, on ka5e da hri&ani vie nisu pod akonom a ra log a to je to smo osloboeni ispod akona. 9li a ,avla je davanje takve konstatacije bilo vrlo ri ino jer je planirao da poseti Rim, i da nije objasnio ta je mislio, i ato je verovao to to je verovao =ne samo ato to je bio nadahnut ve& to je postojao i stvaran ra log>, bio bi linovan da je poao u Rim be objanjenja. 6 +elima 0! itamo o jednom iskustvu kro koje je ,avle proao. ,avle se bio vratio sa svog tre&eg misionskog putovanja, i poput dobrog evaneliste podneo i vetaj. % vetaj je glasio da je (og obilno blagoslovio njegovu slu5bu, tako da su ne naboci po celom Brednjem %stoku prihvatili jevanelje. 9 bra&a u 'erusalimu, stubovi crkve, reklu su ,avlu" "8na da smo i mi imali slian blagoslov u 'erusalimu. /nogi 'evreji su takoe prihvatili jevanelje." % svi su rekli" "4valite <ospoda." 9li 'akov, predsednik <eneralne Kon$erencije, je rekao ,avlu" "9li imamo jedan problem. @vi jevrejski hri&ani su sluali o tebi i misle da si jeretik, da si protiv akona (o5jeg, i protiv hrama, i protiv naroda. /i namo da nisi protiv akona: ti si protiv legali ma. 9li oni ne ra umeju o emu govori. Krivo su te shvatili. 8ato molimo te, ,avle, ato neto ne uini. @brij glavu =to a ,avla nije bilo teko jer nije imao mnogo kose, tako nam bar ka5u naunici> i podredi se procesu oi&enja kako bi poka ao jevrejskim hri&anima da nisi protiv akona." Na nesre&u, ovaj divan plan proi veo je kontrae$ekat. Cerujem da taj savet nije bio od (oga. (io je to 'akovljev dobar savet koji je postao kontraproduktivan. 9ko neko proe proces oi&enja, on pri naje da je pogreio. 9 oni su ga optu5ivali da je protiv akona. -ako poto je proao taj proces i konano uao u hram L pre toga nije mogao L uhvatila ga je grupa 'evreja. 8apa ite ta su oni rekli u +elima 0!"03. Cikali su" "Ljudi % railjci, pomagajteG =6hvatili smo lopovaG> @vo je ovek =ta je njegov problem> koji svugde ui ljude protiv !> naroda =on je protiv 'evreja>, 0> protiv akona, 2> protiv ovog mesta =hrama>, a svrh toga, on uvede i <rke =ove varvare> u hram, i ukalja (o5ju svetinju." -ako kad ,avle ka5e u Rimljanima E"!1" "Cie nismo pod akonom," to su one konstatacije koje su ga uvalile u nevolju i on mora da objasni. 6 #. poglavlju ,avle nas obavetava kako smo se oslobodili od akona i ato. 6 ovom va5nom poglavlju ,avle uvodi predmet u Rimljanima #"!DE" "%li ne nate bra&o, =jer govorim onima koji nadu akon>." @n ima posebnu grupu unutar Rimske ajednice kojoj naslovljava ovaj problem, onima koji po naju akon. ,rvo emu su se 'evreji uili dok su odrastali kao bebe bio je akon. 8atim on daje ovu osnovnu konstataciju" "8akon ima vlast nad ovekom dok je 5iv." Re "vlast" nai vladavinu, jurisdikciju. @no o emu on govori je istina a svaki akon. Bve dok 5ivite vi ste pod akonom gde 5ivite. 9ko umrete, onda vas akon vie ne dr5i. -o je istina a ma koji akon. Naravno sada se postavlja pitanje" "@ kojem akonu on govoriH" @bjanjavao sam mom pastoru u *tiopiji da je ,avle imao na umu prvenstveno moralni akon, ali je ukljuivao i itavi akon jer 'evreji nisu pravili tu ra liku i meu ceremonijalnog i moralnog akona kao to mi inimo. 8aprepastio se to sam rekao da je to bio moralni akon. ,itao sam" "8atoH" Rekao je" "8ato to sam upravo stigao sa /iddle *ast koled5a, a uili su nas da je to bio ceremonijalni akon." Rekao sam" "Ko vas je uioH" @dgovorio je" "Ne mogu se setiti njegovog imena. (ilo je to vrlo teko ime. 9li nam da je bio doktor $ilo o$ije i teologije." Rekao sam" "+obro, pogledajmo ta ,avle, doktor teologije, ima da ka5e." 8amolio sam" ",roitajte #. stih." % on je proitao. Rekao sam" "Mitajte glasnije." "Jta &emo dakle re&iH 'e li akon grehH % vesno ne, nasuprot. 'er ja ne nadoh a greh osim kro akon: ne nadoh a 5elju dok akon ne ka a" ne a5eli." Rekao sam" "Koji akon ,avle citiraH" @dgovorio je" "Nikad nismo itali #. stih." (udimo poteni sa ovim odeljkom. -reba da namo u kom smislu i ato smo osloboeni ispod akona. -o je ono o emu govori Rimljanima #.
70
8atim ,avle i la5e jednu ilustraciju u Rimljanima #"0D2. -o je teka ilustracija, ali moramo je ra umeti u kontekstu (iblije. "'er je udata 5ena prive ana akonom a mu5a dokle god on 5ivi." +rugim reima, kad se 5ena uda a oveka, ona ostaje s njim do kraja 5ivota, dok on ne umre. -o je ono to ,avle ka5e jer (iblija ui da kad se dvoje ljudi udru5e u branoj ajednici oni su udru5uju dok ih "smrt ne rastavi." 9li re "ve ana" nai vie od prosto, "ona je pove ana s njim." -o takoe nai da je akonski pod njim. +akle, postoje tri akona i 5elimo nati koji da primenimo. ,avle ne govori o sva tri akona. @n govori o drugom akonu. @vo ka5em jer ne 5elim da iko koristi preimu&stvo akona broj dva ako je hri&anin. 6 *$escima ;"0; nala imo da se akon broj tri primenjuje na hri&ane" "/u5evi ljubite svoje 5ene kao to i 4ristos ljubi crkvu, i sebe predade a nju." 8apamtite, 4ristos je voleo crkvu ak i kad "ona" nije bila dobra prema Njemu. 8akon broj jedan je bio kad je (og stvario 9dama i *vu. @ni su bili jednaki. 9li kad je uao greh, @n im je dao drugi akon koji nala imo u ,ostanju 2"!E" "9 5eni ree, =(og je rekao *vi> veoma &u umno5iti tvoje jade, i tvoje ainjanje." (og nikad nije nameravao da ovaj svet bude prenaseljen. <reh je doneo prenaseljenost. "Ceoma &u umno5iti ne samo tvoje jade ve& i tvoje ainjanje," to nai da &e greh doneti vie ljudi na ovaj svet nego je to (og u poetku nameravao. "B mukom &e decu raati, 5elja &e ti biti a svojim mu5em, i on &e nad njom vladati." 6 *tiopiji kad su marksisti adobili vlast, etiopska vlada je rekla 5enama" "Bada ste jednake sa svojim mu5evima, ne do volite im da vladaju nad vama." % jedan *tiopljanin se vratio ku&i, a 5ena mu nije bila spremila veeru. 6pitao je" "<de je veeraH" 9 ona je rekla" "@dluila sam da mo5e kuvati vlastitu veeru." @n nije bio voljan da prihvati marksisitiku $ilo o$iju, otiao je do ormari&a, i vukao revolver i ubio je. /nogi ljudi koriste svoje preimu&stvo ak i u 9merici: loupotreba 5ena je strana prvenstveno bog greha. Movek 5eli gospodariti nad svojom 5enom, ali ,avle ka5e" "Aena je ve ana akonom a svog mu5a sve dok on 5ivi." ,roblem je to je ova 5ena nala drugog oveka, divnog druga. % ona ka5e" "Aelela bih da se udam a njega." +akle, ta je problem sa prvim brakomH ,ostoje tri problema ve ano a prvi brak" !. Njen mu5 nije saose&ajan. Kad pogrei, kad joj agore pageti, on joj prebacuje" "Ka ni&u te bog ovoga. (a me briga da li si pogreila ili ne, ka ni&u te." -o je sve to on mo5e uraditi: nema saose&anja. 'ednog dana on joj ka5e" "Bpremi mi pirina sa mesom." % ona ka5e" "9li nikad to ranije nisam kuvalaG" -ako on po iva njenog pastora" "/o5ete li da doete i pomognete miH" ,astor mo5e, ali ona ka5e mu5u" "-i na kako se to sprema, mo5e li mi pomo&iH" 0. % on ka5e" "/oj posao nije da poma5em, moj posao je da ti nareujem ta da radi." "-ako pod jedan, on ne mo5e saose&ati s njom: pod dva, on ne&e ni prstom mrdnuti da joj pomogneG 2. Bve to mo5e uraditi je apovediti joj da ga slua a kad ne slua on je osuuje i tako je uvek po krivicom, uvek 5ivi u strahu, be mira, daju&i sve od sebe da ugodi mu5u. Bada nala i drugog oveka ali ne mo5e se udati a njega jer je on i dobar drug. % ona ka5e" "Colela bih kad bi mi mu5 umro." 9 to je najgori problem, on ne&e umreti. Mak i kad bi mu stavila arsenik u pi&e on ne&e umreti. Ra log je taj to je prvi mu5 akon. (udimo sasvim jasni: akon je dobar, on je svet, njegovi ahtevi su dobri: ali postoji neto to akon ne mo5e uraditi. !. @n ne mo5e saose&ati s vama ato to akon nije osoba, to su pravila. Kad vas policajac uhvati a prekoraenje br ine, i milostivo vam oprosti, to se vrlo retko deava, apamtite da vam nije oprostio akon o saobra&aju, ve& policajac. @no to je on uradio u stvari je suprotno akonu. @prataju&i vam on kri akon jer nije aposlen da vam oprata, niste platili ka nu da vam oprosti. Ci ste mu platili da vas ka ni jer je to sve to akon mo5e uraditi. @n nije osoba, on nema ose&anja, ne mo5e saose&ati. 0. 8akon vam ne mo5e ni pomagati. 6 Rimljanima 3"2 itam" "'er to akonu bee nemogu&e." 8akon ne mo5e proi vesti pravednost u grenoj osobi. @n mo5e ahtevati pravednost, ali nikad je ne
72
mo5e proi vesti. @n vam ak ne mo5e ni pomo&i. Bve to akon mo5e uraditi je da vam ka5e kao u <alatima 2"!?" ",roklet je onaj koji me ne slua i ne ini sve to mu ka5em da radi"" /o5emo apa iti ato 5iveti pod akonom nai 5iveti pod strahom, 5iveti pod nesigurno&u, 5iveti be mira, be sigurnosti. % vi ka5ete" "Aelela bih da se udam a drugog oveka." -aj drugi ovek je %sus 4ristos. !. ,od jedan, @n mo5e saose&ati s vama. 'evrejima 1"!;" "Nemamo ,oglavara svetenikog koji ne mo5e saose&ati s nama, jer i @n sam u svemu bi iskuan, pa ipak ne sagrei." =8ato ga @n mo5e nadvladati>. 0. @n mo5e uraditi i vie od saose&anja s vama, mo5e vam pomo&i. 'evrejima 1"!;" "'er nemamo ,oglavara svetenikog koji ne mo5e saose&ati s naim slabostima, ve& u svemu bi iskuan kao mi, osim greha." Kakav divan mu5G @n mo5e saose&ati sa mnom. Nevolja je to sam ve& ve ana sa ovim starim ovekom. Jta da radimH 'evrejima 0"!3" "'er u tome i @n sam =tj. 4ristos> postrada bivi kuan pa mo5e pomo&i i onima koji se iskuavaju." 8nai 4ristos mo5e saose&ati, mo5e prite&i u pomo&. 2. 9li najbolje sa 4ristom je to to @n ne osuuje. Rimljanima 3"!" "Nema osude a ona koji su u 4ristu." 9ko pogledate poslednji stih E. poglavlja, pre nego je preao na #. poglavlje, ,avle ka5e dve stvari" ",lata a greh je smrt." 8akon daje platu a greh jer !. Korin&anima !;";E ka5e" "Aaac srmti je greh, ali sila greha je akon." 8akon ka5e grehu" "-i mora umreti." /ilost ne ka5e greniku" "/ora umreti." /ilost ka5e greniku" "%mam poklon a tebe. -o je veni 5ivot." -o je dar od (oga. "(ogu tako omilje svet da nam je dao %susa 4rista, da nijedan koji ga veruje ne pogine, ve& ima veni 5ivot." -ako se veni 5ivot ne arauje, on je dar grenicima. 9li sada, problem je to prvi mu5 ne&e umreti. Btavljam mu otrov u pi&e: on odbija da umre jer u /ateju ;"!3 itam" "+okle nebo i emlja stoji, ne&e nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title i akona dok se sve ne i vri." @na nema reenja. ,rema ovoj ilustraciji, 5ena 5eli da joj mu5 umre, ali problem je to on ne&e umreti. % oni koji ka5u da je sa akonom svreno ne naju da akon ne mo5e umreti. "+obro," ka5e drugi ovek, "ne mogu te u eti ako si jo uvek udata a prvog oveka, ato prvo to moram uraditi je ponitavanje tvog braka." +a bi se to postiglo treba reiti dva problema" !. Ne mo5e pota&i prvog mu5a da poini preljubu jer tada bi imala biblijsku podlogu a ra vod. 9li mu5 je dobar, on je svet. 0. @n odbija da umre. 8nai, s koje god strane to posmatrali nema reenja sa ljudske take gledita. -ako 4ristos ka5e" "'a imam reenje." 9 5ena ka5e" "8aista, kojeH" "8ato ne bi ti umrla." @na ka5e" "'a da umremH 9ko umrem kako se mogu udati a tebeH" "@h nisam mislio da umre sama po sebi. +opusti mi da te u mem i dokrajim. Kad te dokrajim, anulira&u tvoj prvi brak, atim &u te podi&i i bi&e moja 5ena." 6 Rimljanima #"1, nala imo reenje. 6 ovoj ilustraciji 5ena 5eli da joj mu5 umre, ali uistinu mu5 ne umire, umiremo mi, 5ena" "8ato, bra&o moja, i vi postaste mrtvi akonu =prvom braku> kro telo 4ristovo." Bada da se vratimo naem prouavanju krsta, u Rimljanima E. !. 4ristova smrt bila je opta smrt. 0. ,rilikom krtenja, vi ste se krstili u 4ristovu smrt. +ve stvari se dogaaju kad umirete sa 4ristom" !. Rimljanima E, vi se oslobaate od greha. 0. Rimljanima #, vi se oslobaate ispod akona. 8akon je jo uvek tu, ali vi vie niste u braku sa akonom. -ako vam akon dola i i ka5e" "Bluaj me ili &e umreti." Ci mu mo5ete re&i" "Nai drugu 5enu da joj to ka5e jer ja vie nisam pod tvojom jurisdikcijomG" 9li, nai li to da mo5ete raditi to vam se sviaH Ne, jer niste udovica, niste slobodni, ne radi se samo o jednoj osobi. 6 oba sluaja ste u braku, ali sada ste udati a nekog drugog. ,ogledajmo sve
71
ovo u Rimljanima #"1" "Btoga, bra&o moja, i vi postadoste mrtvi akonu kro telo 4ristovo da bi mogli biti udati a drugoga, @noga koji ustade i mrtvih, da plod donesemo (ogu." 6 'ovanu !;"! vidimo ta ovaj drugi mu5 ima da ka5e o ovom plodu. 6 prvom braku, 5iveli ste pod onim to ovemo pravila, ini i ne ini. 9li u novom braku, kurs je ovaj" 'ovan !;"!" "'a sam pravi okot, i @tac je moj vinogradar." Btih 1" "Btojte u meni, i ja u vama. Kao to grana ne mo5e doneti rod sama od sebe, ukoliko nije na okotu, tako ni vi ukoliko ne nastavate u meni." 6 prvom braku, vidimo ta je proi vedeno. "9li ako se uda a mene," ka5e 4ristos, "ja ne tra5im da neto radi, tra5im da nastava u meni." 'ovan !;";" "'a sam okot, vi ste lo e. @naj ko nastava u meni i ja u njemu donosi mnogi rod. 'er be mene ne mo5ete initi nita." @vde apostol ,avle ka5e" "9ko se udate a 4rista done&ete mnogi rod." Rimljanima #";" "'er kad bijasmo u telu." -e rei "u telu" nae "pre nego umresmo," u naem neobra&enom stanju, dok smo jo bili pod akonom, udati a akon, avisni o sebi samima jer nam akon ne&e pomo&i. <rehovne strasti bile su pobuene akonom i delovale u naim udima donose&i rod na srmt." 'edini rod koji donosite pod akonom je greh, koji avrava u srmti. Rimljanima #"E" "9li sada =sada kad ste prihvatili 4rista i postali Njegova nevesta> oslobodismo se od akona = nai ispod akona> umrevi onome to nas dr5ae." ,re nego ste prihvatili 4rista, pre nego ste se krstili u 4rista, akon vas je ste ao u svom agrljaju to nai da je a svaku neposlunost mogao re&i" "-i mora umretiG" -ragedija je kad ka5emo ljudima da svaki put kad hri&anin pada, akon ka5e da on mora umreti. /i ih jo uvek stavljamo pod akon. 8ato je crkva nesigurna, a posledica je nedonoenje rodova. 8a (oga rod nije raditi neto dobro, to je raditi dobro sa pravom pobudom. ,ogledajmo ta nam apostol ,avle ka5e u 'evrejima 0"!1D!;" "(udu&i pak da deca imaju telo i krv, tako i @n u e deo u tome, da smr&u satre onoga koji ima dr5avu smrt, to jest avola: i da i bavi one koji god od straha smrti u svemu 5ivotu bie robovi." ,avle ovde ka5e da se mi ljudska bi&a raamo sa strahom od umiranja i ak iako ste vrsti, kad se suoite sa smr&u obu ima vas taj strah. %mao sam roaka koji je radio a 6jedinjene Nacije. (io je agronom. (ile su tri emlje na svetu koje su pokuavale proi vesti novo 5ivo, hibrid penice i ra5i, vano tritikel. /o5da ste uli o tome D u Kanadi, /eksiku, i *tiopiji. /oj roak je radio a *tiopiju. (io je rimokatolik ali nije upra5njavao veru, i nije uviao potrebu a (ogom. 'ednog dana leteo je i jedne od ba a u avionu etiopske nacionalne kompanije, i desilo se da pilot i kopilot uu u neki spor. ,oto je tamo proveo # godina, ra umeo je je ik. Raspravljali su koji smer treba da au mu. ,ilot je bio obuen a velike "d5et" avione, ali poto ih nisu imali amolili su ga da leti sa letelicom na propeler. Kopilot je bio navikao na te letelice pa je rekao" "Ne vi idete u pogrenom smeru"" ,ilot je rekao" "Ko bolje na, ja ili viH" % tako su se oni raspravljali. 9 tu je bio i moj roak, sedeo je u prednjem separeu sluaju&i kako se ova dva oveka raspravljaju, jer nije bilo pregrade i meu pilota i putnika. Kad je trebalo da u lete avion se poeo tresti i odbio da u leti. ,ogledao je napolje videvi kako se pribli5avaju velikom eukaliptusima koji su bili pravo ispred njih i i nenada se setio (oga. @borio je glavu vrsto se dr5e&i i rekao" "<ospode, spasi meG" % <ospod ga je spasao. Krilo letelice je udarilo u grane a motor i propeler su se odvojili. ,ropeler se jo uvek okretao ogromnom br inom ra bivi prednji deo letelice. @tvorio je oi, i propeler mu je akaio sat ne dotakavi ga. (io je veoma bli u smrti. ,odigao je pogled ugledavi plavo nebo, a ispred je bila letelica potpuno brisana, est ljudi, dva pilota i troje turista koji su bili jednostavno samleveni. Bkoio je sa oko devet stopa visine i onda se setio da je bilo putnika po adi pa je otvorio vrata i i vukao ih napolje. /i imamo (oga koji mo5e spasti i imamo (oga koji ne pola5e krivicu svaki put na vas kad padate. @n ka5e" "Ra log to si pao je to to si a trenutak prestao nastavati u /eni. Neka te ovo podse&a da samo kad stoji u /eni mo5e donositi rod." Rimljanima #"E" "(ijasmo adr5ani akonom i ne moramo vie slu5iti po slovu, ve& u duhu." Mitajte celi pasus da bi uvideli ta ,avle ka5e u E. stihu"
7;
"9li sada se oslobodismo od akona, umrevi onome to nas je dr5alo, da slu5imo = apa ite da novi brak ne nai lenstvovanje, ve& slu5enje> u novini +uha a ne u starini slova." -reba da namo ta ,avle podra umeva pod "novinom duha i starinom slova." ,od akonom, vi ste slu5ili akonu, ali i jednog ra loga L i straha, straha od ka ne, straha da &emo biti brisani, straha od prokletstva. -ako ste svaki put kad ste dr5ali akon to inili i straha jer da ga niste sluali, akon bi vas ka nio. -ragedija je kad hri&ani slu5e (ogu i straha. "Novina +uha" nai da slu5ite (ogu i ljubavi, jer ga cenite. Kad ,avle ka5e u Oilibljanima" "'er meni je 5ivot 4ristos," on ka5e" "'a sam rob %susa 4rista," i on to ne ka5e i prinude. "Bvim svojim srcem 5elim biti rob %susa 4rista. Aelim da mu slu5im, i&i &u gde me @n poalje, radi&u to mi @n ka5e, jer je @n moj ,rijatelj i Bpasitelj, i voljan sam sve uraditi a Njega ato to ga volim". ,avle ka5e u <alatima ;"E" "6 %susu 4ristu niti to nai obre anje niti neobre anje, ve& samo vera koja kro ljubav radi." 9ko niste osloboeni ispod akona, a ovete se hri&anin, krivi ste a preljubu jer ova ilustracija nam ka5e da ako se 5ena ude a drugog oveka dok je jo uvek venana sa prvim ovekom, ona ini preljubu. %mam ose&aj da imamo mnogo duhovnih preljuba i preljuba u crkvi jer neki jo 5ele da budu pod akonom. 8akon i 4ristos nisu neprijatelji. ,roblem je to su akon i grena priroda neprijatelji. ,roblem nije akon, akon je svet, on je dobar, duhovan, pravedan. ,roblem je to se ja kao grenik u prvom braku ne podnosim sa akonom i stoga taj brak nikad ne mo5e $unkcionisati. /ogu samo da 5ivim u strahu i nesigurnosti. 9li kad prihvatam 4rista i osloboen sam ispod akona, i venan sa 4ristom, @n ne samo to mi daje mir, ne smo to mi daje sigurnost, i ne samo to mi daje nadu, ve& @n proi vodi i rodove. 9 rod je u skladu sa akonom. @no to nisam dr5ao u prvom braku sada je u skladu sa onim to nisam dr5ao jer <alatima ;"00 stoji" "Rod +uha je ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, vernost, ljuba nost, samokontrola, blagost. Na to nema akona," to jednostavno nai da akon nije protiv takvih stvari. @no to smo propustili dr5ati u prvom braku, dr5imo u drugom, be straha sa rado&u i mirom. /islim da se sla5emo da je drugi brak divan, ali neka nas (og oslobodi od amisli da se jo uvek upravljamo sa ini i ne ini. /i vie nismo pod starim avetom. /i smo pod novim avetom, a u novom avetu akon se ne ispisuje na kamenim ploama, on se upisuje u srcu. @n postaje delom naeg u5ivanja, naih 5elja. 9li moramo apamtiti, ta 5elja i u5ivanje u akonu nisu dovoljni, mi trebamo nastavati u 4ristu. % uveravam vas da je 5ivot kojim je 4ristos 5iveo pre 0??? godina, 5ivot ljubavi, upravo 5ivot kojim @n 5eli 5iveti danas u nama. /oja je molitva da se ovaj 5ivot poka5e u naima 5ivotima, da svet jo jedanput vidi (oga iska anog u telu, i da mu slavu i hvalu. Deve"#ae!"o poglavlje O%viDe greDa# 'Ri(lja#i(a ,*)26 Rimljanima E ,avle podse&a krtene hri&ane da smo u 4ristu umrli grehu. -o nai da smo u 4ristu, ovom smr&u, osloboeni od dominacije greha. 8atim u #. poglavlju, prvih est stihova, on istie da u 4ristu, u ovoj istoj smrti kojom smo osloboeni od vlasti greha, takoe smo otputeni od jurisdikcije akona. Kad se slo5e ove dve injenice stvara se problem, jer akon nam je dao (og: drugim reima (og je 9utor akona. 8vui kao da ,avle ka5e da su akon i greh sinonimi, ili su u najmanju ruku partneri, pripadaju istom taboru. 9ko to ka5emo, onda tvrdimo da je (og takoe i 9utor greha. 8ato od #. do !2. stiha, ,avle pre svega ra janjava ovaj problem. 8atim on nastavlja sa prika ivanjem svrhe koju akon ima u (o5jem planu spasenja. @vo je vrlo va5an pasus, jer sadr5i neke veoma va5ne pouke a nas kao narod, ato &emo i&i korak po korak i ra motriti ta ,avle pokuava da ka5e. 6 #. stihu on poinje sa pitanjem" "Jta &emo dakle re&i, je li akon grehH" 9 ve& nam je rekao u
7E
Rimljanima E"00" "@prostiste se od greha." 8atim ,avle pita" "+a li ovo nai da je srodan sa grehomH" % njegov odgovor je" "(o5e sauvaj L svakako neG" +a, postoji odnos, a odnos je ovaj" akon nam odreuje ta je greh. "Nasuprot, ja ne nadoh a greh osim kro akon, jer ne nadoh a 5elju da akon ne ka a" ne a5eli." Bada bih 5eleo da ovde astanemo i i vuemo dve vrlo va5ne stavke" !. @vaj iska u #. stihu nam ka uje koji akon je ,avle prvenstveno imao na umu ra matraju&i nae osloboenje ispod akona. "Ne po5eli," pripada +ekalogu. "Ne nadoh a greh osim kro akon." Nema drugog akona koji odreuje greh osim moralnog akona. 6 stvari ako ste greili i van moralnog akona onda +eset apovesti vie nisu savrena de$inicija greha. Btoga, svako doka ivanje da se ,avle ovde bavi ceremonijalnim akonom se ne sla5e sa samim pasusom. Narano a jednog 'evrejina akon su bile pet knjiga /ojsijevih a ponekad se mislilo na ceo Btari avet. 9li mo5ete apa iti da ,avle prvenstveno ima na umu moralni akon od kojeg smo osloboeni. 8nam da to vui kao jeres. 8ato je ovo poglavlje teko. 9li budimo poteni. % ka5em vam, ako i opaite istinu koju ,avle ovde i nosi, i osta&e i jedan blagoslov: a poka a&u vam i koji u nastavku prouavanja. 0. 9li sada 5elim ista&i slede&u vrlo va5nu stavku. @n je imao deset apovesti na biranje i odabrao je" "Ne po5eli." ,o5eleti ne nai "initi" neto. ",o5eleti" nai gajiti 5elju, e nuti li 5udeti a neim to vam ne pripada. /islim da je ,avle imao naroit ra log a odabiranje ove apovesti jer ovde nam on ka uje neto to treba da namo, da je (o5ja de$inicija greha potpuna kontradikcija, ili suprotnost od ljudske de$inicija greha. Ca5no je da ovo shvatimo, jer ako projektujemo ljudsku de$iniciju greha na akon, ili na (oga, propusti&emo sutinu namere davanja akona. +akle ato mislim da je to ra liitoH +o volite da ilustrujem Recimo da idem glavnom gradskom ulicom i tu vidim parkiran najnoviji ,ore sa est prednjih prenosnika i svim dodatnim ureajima a ostavljanje crnih tragova na as$altu. ,osmatram taj auto i moji muki instinkti a br inu preplavljuju mi srce. <ledam u komandnu tablu i br inometar da vidim kojiko je mo&an i poka ivae a prenos L i ka5em sebi" "Aeleo bih da imam ovaj auto." ,olicajac ne mo5e do&i i uhapsiti me a krau tog automobila. /o5e li me (o5ji akon optu5iti a grehH +a, jer ovekova de$inicija greha je akt. 8ato je $arisej mogao ustati i re&i" "'a nikad nikoga nisam ubio," ili "Nikad nisam poinio preljubu," ali %sus je rekao" "Bamo trenutak, samo trenutak." Bluajte ta je u /ateju ; %sus rekao ovim samopravednim $arisejima. ,retpostavljam da je uradio to isto kad je pisao na pesku, kad je /arija bila uhva&ena "na delu." /atej ;"0!" "Muli ste kako je ka ano starima =tome su vas uile voe crkve>" ne ubij." -o je navod i +eset apovesti. 9li kako su $ariseji, knji5evnici i judaistike voe tumaili tu apovestH 8a njih je ubistvo bilo delo i mislili su da ako vas ubiju bi&e u opasnosti od suda, tj. to je osuda i smrt. /atej ;"00" "9li =ka5e %sus>, ja vam ka5em, =ovo je prava de$inicija te apovesti> da &e svaki koji se gnjevi na brata svojega ni a to biti u opasnosti od suda. 9 ako ko ree bratu svojemu" rakaG bi&e kriv skuptini: a ako ko ree" budaloG bi&e u opasnosti od paklenog ognja." +rugim reima, ubijanje ne poinje aktom, ono poinje 5eljom koju ste gajili. Betimo se da dok je %sus govorio, neki 'evreji su ve& planirali ubistvo %susa 4rista. % dok su se bavili 4ristom ve& su poinili taj in u svojim umovima. 8atim @n nastavlja sa istom idejom u 0#. i 03. stihu" "Muli ste kako je ka ano starima" ne ini preljube. 9li je vam ka5em, koji pogleda na 5enu sa 5eljom ve& je poinio preljubu sa njom u svom srcu." <reh moramo posmatrati sa (o5je take gledita. ,osebno se obra&am onima koji misle da mogu i&i na nebo ato to su dobri. +o volite da vas neto upitam. %mate posao a ponedeljak, neko vam dola i i 5elite to obaviti sada. 9li danas je subota i vi sedite u crkvi, ali ra miljate" ",itam se da li bih dobio !;?.???PH" Ci mislite o poslu, $i iki vi ste u crkvi, spolja i gleda kao da sluate pasora: ali i nutra vi premiljate o poslu. +a li ste prekrili subotuH Ba pastorove take gledita, ne. Ba (o5je
7#
take gledita, da. Ba take gledita akona, da. +akle mo5ete li shvatiti ato" "+elima akona nijedno se telo ne&e opravdati"H /i imamo problem. Aelim vam dati jo jedan tekst, jer nam ovaj tekst mo5e pomo&i da se po abavimo sa problemom s kojim smo se suoili. Kad ka5em "mi" mislim hri&anska crkva. % ato to se jo uvek borimo sa tim pitanjem mi ga na neki nain aobila imo. ,re svega, iskuenje. +a li je iskuenje grehH %skuenje je 5elja, ali iskuenje nije greh. Bada se postavlja pitanje" "Kad iskuenje postaje grehH" Ba ljudske take gledita, iskuenje postaje greh kad poinite odgovaraju&i akt. 9li sluajte kako 'akov de$inie prela ak kuanja u greh. 8apa ite analogiju koju on ovde koristi. 'akov !"!1" "9li svako se kua privuen vlastitim 5eljama =tj. telesnom strasti>, 5eljom oiju, ponosom 5ivota L ljudskim 5eljama, 5eljama tela i mami." 8nai kad u naoj ljudskoj prirodi postoji 5udnja, to je iskuenje. (ilo da dola i spolja ili i nutra, iskuenje je neto to je i van volje (o5je. 'akov !"!;" "-ada atrudnevi 5elja raa greh =to je in>: a greh kad naraste donosi smrt." %mamo ainjanje, imamo raanje, i imamo smrt. /i moramo gledati na stvari i (o5je perspektive, a ne ljudske. @vo mo5emo nasloviti i i drugog ugla L dr5anja akona. +a li je dr5anje akona in ili je to ljubavH Kako (iblija de$inie dr5anje akonaH "Ljubav je ispunjenje akona." 9li u Novom avetu, u !. Korin&anima !2, itam da ako ra dam imovinu siromanima, i ak ako predam svoje telo na smrt arad dobrog u roka ili ak pristanem na muenje, a nemam agape: ne dr5im akon: to nita ne vredi. /i kao hri&ani ne smemo biti avedeni mentalitetom, svojom kulturom, svetom ili miljenjem naunika. +anas se vodi spor oko stvaranja. /i to moramo posmatrati sa (o5je take gledita. +a li je svet stvoren a jedan doslovni dan, ili je stvaran hiljadama godinaH ,itanje nije" "+a li je (og stvorio ovaj svetH" Bvi mi to verujemo, napokon nadam se da verujemo. 9li takoe se moramo i apitati" Jta (iblija ui o tome kako je @n stvorio svetH +a li je koristio svoje rukeH Ne. @n je govorio. /orao je biti veoma spor govornik ako mu je trebalo hiljadu godina da ka5e" "Neka bude svetlost." /i se rugamo (ogu kad ka5emo da mu je trebalo toliko vremena. 8ato se vratimo i budimo ,ismoDcentrini hri&ani, bilo da se bavimo akonom ili neim drugim. 8ato trebamo ra motriti ovaj pasus sa biblijske take gledita. 6 Rimljanima # apa5amo dve stvari" !. ,avle ovde ima na umu moralni akon. (udimo poteni sa kontekstom. Ne mo5emo re&i da je #. stih moralni akon, a E. ceremonijalni akon. Bada bi mi umetnuli u tekst ono to 5elimo da stoji, a ne to ,avle ka5e, jer #. stih poinje sa pitanjem a to pitanje je ve ano a E. stih" "% bavismo se od akona." 0. <reh prema akonu, (o5jem akonu, ne otpoinje sa aktom, ve& sa 5eljom kojoj ste ka ali "da" u svojoj savesti. ,retpostavimo da putujem u Beattle i o5ednim, siem sa autoputa i austavim se kod "# eleven" na pi&e, uem i ka5em" "/ogu li dobiti sok od pomorand5eH" 9 prodavac ka5e" "Aao mi je, nemamo sokova. Mekamo na kamion, i sve to imamo je pivo." % ka5em sebi" "@vde me niko ne po naje. Napokon, ne mo5e mi nakoditi jedno pivo, a i ,avle je rekao da je malo vina dobro a 5eludac." /i smo strunjaci u racionali aciji sa (iblijom. % tako ka5em" "6 redu, u e&u jednu limenku." 8atim ujem da dola i neki auto da napuni gorivo i osvr&em se i gle, to je lan lokalne crkve. @kre&em se ka prodavcu koji je upravo poao do $ri5idera da mi donese pi&e, i ka5em" "6sput, ba sam se setio da sam na adatku, nita od pi&a." +a li sam greioH 8a lana crkve, ne. @n nije video da sam uinio neto loe. 9li pred akonom (o5jim, ja sam ve& sagreio. % kad ovo shvatamo, to &e unititi svaku ideju da mo5emo spasti sebe dr5anjem akona, ili to smo dobri. +obrota je od (oga. 8ato je %sus rekao oveku koji ga je pitao" "Kakvo dobro moram initiH" "8ato me ove dobrimH Niko nije dobar sem (oga." Kad smo se time bavali itali smo u Rimljanima 2" "Nijednoga nema dobrog, nijednoga koji dobro ini, nema nijednog pravednog." 9li idemo na Rimljanima #"3" "9 greh u e poetak kro apovest, i naini u meni svaku lu 5elju: jer je greh be akona mrtav."
73
,avle se podigao kao 'evrejin, a 'evreji su posmatrali greh smo u terminima ina, i ato nije shvatio da je greio kao $arisej. Kako namH 'er on tako ka5e u Oilibljanima 2"E" ",o pravdi akonskoj bijah be mane." 9li kad je otkrio da je greh vie nego in, kad je otkrio i (o5jeg akona da je greh 5elja koju gajimo, rekao je sebi" "'a nesre&ni ovekG" Ka ao je sebi" "@no to sam mislio da mi daje 5ivot davalo mi je smrt." Btihovi 7 i !?" "9 ja 5ivljeh nekad be akona, a kad doe apovest onda greh o5ivlje, a ja umreh. % nae se da mi apovest bi a smrt koja bee data a 5ivot." Jta on misli kad ka5e" "Aivljah jednom be akonaH" %ma mnogo tumaenja. Neki naunici ka5u da je ,avle mislio da kad je bio dete sve do dobi uraunljivosti, to je a 'evreje bila dvanaesta, trinaesta godina, a to vreme je nao akon, imao je osnovno nanje, ali ga nije ra umeo. /islio je da je 5iv, ali kad je postao sin apovesti, to je termin koji se koristio a one koji postaju $ariseji, to nai revnovanje a akon, otkrio je da je grenik koji aslu5uje smrt. 9li sugerisao bih da je ovo tumaenje pogreno, jer nigde u Novom avetu, a prisetimo se da gotovo polovinu Novog aveta ine ,avlovi spisi, on nikad i ne pominje ovu ten iju dok je bio $arisej. Kad itate ,avlovo opisivanje sebe pre obra&enja, on uvek govori o sebi kao dobrome oveku. @no to ,avle ka5e ovde u 7. stihu je da je bilo vreme kad je mislio da &e mu akon dati 5ivot ato to ga dr5i. Njegova crkva, njegova religija mu je ka ala" "9ko dr5i akon, 5ive&e." Njegova crkva je u ela akon i pretvorila ga u pravila i on se tih pravila pridr5avao. @n je misio da dr5e&i ta pravila potuje akon: bio je 5iv, i stoga predodreen a 5ivot. @nda mu je jednog dana (og otvorio oi i poka ao mu pravo naenje akona, i to on ob nanjuje u !?. stihu" "9 apovest koja bi da donese 5ivot naoh da donosi smrt." @tkrio je da akon nikad ne daje 5ivot greniku. Bve to akon daje greniku je smrt. ,lata a greh je smrt. 8akon (o5ji tako ka5e. +akle, trebamo biti jasni jer smo i mi upali u istu amku. /i stvaramo pravila, i mislimo da sve dok se dr5imo tih pravila potujemo akon (o5ji i tako postajemo samopravedni, samo adovoljni. 'evreji su imali svakojaka pravila. +opustite mi da vam i lo5im par njih. /noge graevine na Brednjem %stoku su sa ravnim krovom, i oni ga koriste kao terasu, a veernje sedeljke ili posete kad to vreme do voljva. 9li oni nisu imali stepenita kao mi to imamo u svojim domovima. %mali su drvene lestve koje bi postavljali i peli se na krov. 9li kako su no&u naila ili lopovi, morali su ih sklanjti unutra. +akle, ako bi subotom po5eleli da se malo relaksiraju nije im bilo doputeno da i nesu te lestve i ku&e i postave ih u krov, jer ako bi to uinili, prekrili bi subotu i to bi bio rad. 9li ako bi jedan deo lestava doticao emlju, drugim reima, ako bi ih povlaili, to nije bio greh. +ivno, ar neH %mali su i govore. -ako bi oni vukli lestve, osiguravi da jedan deo dotie tlo, i u tom sluaju ne bi greili. Be&am se kao mladi& da mi je svetenik govorio da ako dotaknem pecivo, <ospodnju veeru, ubima i slomim ga, sagreio bih i krv bi se i lila. Be&am se sa velikim strahom kad bi svetenik stavio to pecivo na moj je ik, inio sam sve da ne dotakne moje ube. 'ednom se to dogodilo i ahvatila me panika. 8amiljao sam kako mi se krv i liva i usta i ato mogu amisliti i jednog 'evrejina koji bi grekom podigao lestve od tla kako na kolenima moli" "(o5e, oprosti mi: nisam nameravo da to uinim, bilo je to greka." Blede&i primer je dobar a mladi&e. %mali su akon da ne smete peaiti puno kilimetara, puno milja, oni su imali drugaije mere, u subotu. @ni su to vali subotno putovanje. Recimo da je to bilo pola milje. /omak je po5eleo da poseti svoju devojku, koja je 5ivela dve milje odatle. Kako je to mogao i vesti a da ne prekri subotuH @ni su imali divne i govore. 9ko biste putovali pola milje i austavili se i pili, ili u eli samo gutljaj vode, ili jeli, onda ste mogli produ5iti jo pola milje. 8nai oni bi hodali pola milje i pokucali nekom na vrata i rekli" "@prostite, mogu li dobiti au vodeH" % svako je nao ato se to radi. -ako bi popio gutljaj iako nije 5edan, i ka ao" "4vala." 8atim je mogao peaiti jo pole milje. Nakon toga bi opet u eo gutljaj vode, i preao jo pola milje, dok ne bi stigao do ku&e svoje devojke. /ogao je posetiti devojku a ipak dr5ati subotu.
77
Jta se pak deavalo ako je to bilo i van naseljnog podruja gde nije bilo ku&aH % a to su imali reenje. 9ko bi gutali pljuvaku, i to je bilo prihvatljivo. 8nam da se smejete, ali i mi smo postavili pravila. % name&emo ih u svojim domovima, i u svojim crkvama i ato mi neki dola e i ka5u" "8ato nam ne ka5ete kako dr5ati subotuH" ,itajte <ospodara od subote. Bubota ne pripada meni. @na pripada (ogu. 'ednog dana doao mi je sin i sa njim grupa dece. Aeleli su da prisustvuju nekoj vrsti rodea u susednom gradu. (ilo je to u nedelju, ali naravno morali su putovati u subotu. 6 9merici nije pogreno putovati subotom, ali ako to pokuate u 9$rici, vi greite. Bvako emlja ima svoja pravila. -o je problem. 6 Bkandinaviji mo5ete subotom i&i na plivanje. 6 %taliji subotom igrate $udbal, a mo5ete se baviti i drugim sportovima. % tako su doli kod mene a dopust. Rekao sam" "Kako vam mogu do voliti da uradite neto to mi ne pripada. -o je kao da me pitate" S/o5emo li podi&i novac sa tueg rauna u banciHT Ne mogu vam dati novac koji mi ne pripada." Rekao sam" "8ato ne pitate <ospodara tog danaH" Nisu shvatili ta sam misio, pa sam im predoio tekst u %saiji ;3"!2D!1. -amo stoji" "9ko odvrati nogu svoju od subote, ne ine&i to je tebi drago." /i ne 5elimo pravila. Naa dece su umorna od pravila jer to nije hi&anstvo. ,avlu su bila data pravila i on ih se pridr5avao misle&i da &e tako adobiti nebo. @nda je (og rekao" "Ne, ta pravila nisu moje apovesti. @ne su ljudska tradicija i tim pravilima si i vrtao (o5ji akon." Kad shvatimo apovest kao ,avle, otkri&emo da nam ona donosi samo smrt: jer u !!. i !0. stihu sam itao" "'er greh, u evi poetak kro apovest, prevari me i njome me ubi. 8ato je akon svet, i apovest sveta, i pravedna i dobra." 8atim on stvara slede&i problem u !2. stihu" "+obro li dakle bi to to mi donese smrtH Bvakako neG Nego greh da se poka5e donose&i mi smrt onim to je dobro, da bude greh odvie grean apove&u." 8apa ite da je ovde re "greh" u jednini, ne odnosi se na dela, ve& na ono to jesmo. +akle ta nam ,avle u stvari ovde ka5eH Aeleo bih vam dati etiri ra loga ato je (og dao akon. ,avle je otkrio svrhu akona kao hri&anin i on nam to ovde i la5e. !. 8akon de$inie greh. Ne kao to ga mi de$iniemo ve& kao to ga (og de$inie. ,avle ka5e" "Ne nadoh a greh da akon ne ka a" Ne a5eli." Ljudi ka5u da je greh in. (o5ji akon ka5e da je greh 5elja koja se gaji. Ne bih to nao, ka5e ,avle, osim kro akon. 8nai akon nam je potreban da bi dobili ispravnu de$iniciju greha. 0. 8akon ne samo da de$inie greh, ve& ga i vlai i njegovog skrovita i eksponira. <reh nastava u nama, i treba ga i vesti na otvoreno. 9ko 5elim i vesti 5ivotinju i njenog skrovita postavi&u mamac. 8akon i vodi greh koji je skriven u nama na otvoreno. 9ko 5elite da se poslu5imo modernim i ra ima, on i vodi greh i podsvesti u svest. <reh je skriven duboko u nama, on je deo nas i akon ga i vlai. @vo nas dovodi do tre&eg ra loga. 2. Kako ga akon i vodi napoljeH @vo &ete mo5da teko progutati, ali kad shvatite o emu je re, na&ete da je istina. -o ato jer akon provocira greh. Jta podra umevam pod "provocira greh"H ,omo&i &emo se jednom ilustracijom. Kad sam bio direktor naeg koled5a u 6gandi imali smo dovoljno novca da kupimo traktor a nau $armu. Btari traktor je bio olupina i jedva je iao. 'edan od ra loga ato je bio u tako loem stanju je to su ga mladi koji su radili na $armi koristili kao taksi. -rpali su se na njega umesto da prepeae tu jednu milju do $arme, a vo a ih je vo io sve do same njive tako da su se aglavili i sve je otilo u komade. 8ato sam rekao" "@vaj traktor &e du5e trajati od onog starog" i postavio pravilo. ,ravilo je glasilo da nijedan student ne sme sedeti na blatobranu. 9ko bi to uinili imali su da plate !? ilinga globe to je u to vreme bilo oko #; centi, ili mo5da neto vie od toga. 8a jednog 9$rikanca to je bilo puno novca. % ba slede&eg dana, jedan student je sedeo na blatobranu. @no to je bilo jo gore je to to on ak nije ni bio radnik na $armi. 6hvatili su ga, doveli u moju kancelariju, i ja sam rekao" "8ato
!??
si ti uradioH 8nao si a pravilo." Rekao je" "Nikad to ne bih uradio da niste doneli to pravilo." Ljudska priroda koja je grena ne voli da joj se sugerie ta da radi. Ljudska priroda koja je grena pobunjena je prema akonu, i u trenutku kad im ka5ete" "Ne ini toG" oni &e ba to uraditi. Kad su nam dece bila mala L k&erka mi je imala tri godine L bili smo na odsustvu. ,o prvi put u svom 5ivotu, okusili su trenje. -renje ne rastu u 9$rici i bili su u bueni: bilo je to divno vo&e. +akle, vratili smo se u 9$riku, i godinu dana kansije bili u poseti mojoj majci na obali. %mala je biberovo drvo koje raa bobice i i gledalo je kao trenja. /oja devojica je povikala" "/ama, trenjeG" Njena majka je rekla" "Ne, to nisu trenje." % atim je konstatovala" "Ne jedite ih jer pale." 8a njen mali um, "paliti" je moralo imati ve e sa vatrom. Kako plod mo5e proi vesti vatruH -ako je jedino to je mogla uraditi bilo kad joj je majka rekla" "Ne ini to," "6ini toG" -ako ih je jela. Naravno alarm a po5ar je proradio i morali smo joj davati vode i initi sve to smo mogli da smirimo vatru. @na to nije opisala kao paljevinu. Rekla je" "-renja me ujela." -o je bila njena de$inicija 5arenja. Njen brat, koji je dve godine stariji, je rekao" "Kakve su bileH" @dgovorila je" "6jele su me, one pekuG" pokuavaju&i da se poslu5i majinim reima. @na to nije mogla dokuiti. % morali smo je podsetiti" "9ko ih bude jela, bi&e opet isto." Blede&eg dana, probao je i on. /orali smo mu kupiti sladoled, jer je bio stariji, i trebao nam je jai materijal da smirimo po5ar jer je bio u eo vie od svoje sestre. Cerujem da kad postavljamo pravila u naim kolama, mi ohrabrujemo decu da ka5u" "6radi&u to." /i moramo voleti svoju decu u ponaanju. /oramo na&i pravi pristup tako da amr e greh. -o ato to je ljudska priroda prirodno pobunjena. Kad ka5ete" "Ne ga i travu u kolskom dvoritu," odmah &ete videti kako mladi prela e pravo preko travnjaka. -o nije ato to su oni gori od starijih, ve& ato to smo greni i akon i vodi na otvoreno pobunjenu prirodu. 1. 9li akon ini i neto drugo, on osuuje greh na smrt. @n nam ka uje da &e nas greh odvesti u grob. +akle budimo otvoreni, greh je prijatan. 9ko mi ka5ete da greh nije privlaan, vi la5ete. 'er ako greh nije privlaan onda kuanje postaje be naajno. %skuenje je strana privlana sila jer je ono ime se kuamo po5eljno i greh je prijatan. 9li konaan re ultat greha je smrt. 8akon mi to ka5e. Koji akonH /oralni akon. +akle da sumiramo" !. <reh preva ila i in. +e$inicija greha je dalje od ina, to je 5elja koja se gaji. 0. 8akon otkriva greh i njegovog skrovita. 2. @n provocira greh tako da shvatamo da je ljudska priroda u neprijateljstvu sa (ogom, i Njegovim akonom. Rimljanima 3"#. 1. @n osuuje greh na smrt. 9li dok ,avle prela i na !2. stih, on ra bija svaku nedoumicu" akon nije odgovoran a bilo koju od ove etiri stvari. Bve to akon ini je prosto upu&ivanje u to. 8akon nije odgovoran a provociranje neprijateljstva u meni prema (ogu. 8akon mi jednostavno otvara oi, i poka uje ta sam. <reh je taj koga moramo kriviti a ove etiri stvari. 9li kakav udeo akon ima u planu spasenjaH @n mi poka uje da" <reh je varalica, jer je aetnik greha sotona. (iblija ga na iva "ocem la5i." ,rva la5 koju je i rekao naim praroditeljima bila je" "9ko jedete od ovog roda ne&ete umreti." <reh je obmanuo ,avla, govore&i da se mo5e i&i na nebo ako ste dobri. <reh vara i nas govore&i da nije nikakvo lo ako se mladi upuste u iskustva sa drogom. "Buvie smo mladi, isuvie jaki, greh nam nikad ne mo5e nakoditi," ka5u dok ne bude prekasno. -reba da shvatimo da je greh varalica, a krajnji re ultat te obmane je smrt, on ubija. 9li to nije jedini ra log ato je (og dao moralni akon. @n je takoe dao moralni akon da kad ovo otkrijemo mo5emo pribe&i 4ristu kao reenju. 8ato u trenutku kad kao narod insistiramo da akon koji se pominje u <alatima nije bio moralni akon, mi unitavamo tu svrhu akona.
!?!
Rimljanima # nas i vetava da je svrha akona dvostruka" +a nas atvori u tamnicu greha i da nam uka5e na 4rista kao jedino reenje problema greha. /o5emo akljuiti sa <alatima 2"!7" "Memu dakle akon slu5iH" @vde ,avle nema na umu ceremonijalni akon. +a, tano je da ako itamo celu poslanicu <alatima, ukljueni su i moralni i ceremonijalni akon, ali kad doemo do <alatima 2"!7 i dalje, ,avle naroito ima na umu moralni akon. "+odade se =tj. dodade se obe&anju koje je bilo dato 9vramu> bog prestupa." @n je dodat da poka5e nama ljudskim bi&ima da smo prestupnici. 8akon nam je bio dat pre 4rista da nam poka5e da smo bili grenici kojima je potreban Bpasitelj. "+okle seme ne doe." -o seme je 4ristos. Kad obe&anje doe, akon je avrio svoj posao, jer u <alatima 2"0! i dalje itamo" "'e li akon protiv obe&anja (o5jegH Bvakako ne. 'er da je dat akon koji mo5e dati 5ivot, aista bi pravednost bila od akona." 9li (og nije dao akon da nam da 5ivot. +akle ato je (og dao akonH "9li pismo atvori sve pod greh, =u to me akon uverava> da se obe&anje dade kro veru u %susa 4rista onima koji veruju." "9 pre dolaska vere =pre nego je 4ristos doao> bismo pod akonom uvani." Muvani smo u atvoru be nade da umaknemo =isto kao Rimljanima #> a veru koja bi se nakon toga otkrila. Btoga je akon bio na tutor =nastojnik, policajac L grka re je pedagogi> koji nas dovodi 4ristu, da bi se opravdali verom. 9li sada ne aboravimo 0;. stih" "9li kad doe vera =jednom kad smo pronali 4rista> vie nismo pod uvarom." Muvar je akon. /i vie nismo pod jurisdikcijom akona. 8akon vie ne mo5e re&i" "9ko me ne slua, umre&e, " jer vie nismo pod njim. /i smo pod milo&u. 9li akon je odigrao vrlo va5nu ulogu da me dovede pod milost jer jevanelje je, kao to sam mnogo puta naglasio, "Ne ja, ve& 4ristos," a "ne ja" je najte5i deo u toj $ormuli. +a bi nam uka ao na naaj ovoga, (og je dao akon da bi mogli ka ati "ne ja" ili da se poslu5imo ,avlovim reima u Oilibljanima 2, (og nam je dao akon kako bi "i gubili poverenje u telo i radovali su u %susu 4ristu." -o je namera Rimljanima #. @vo poglavlje poslanice Rimljanima ima da odigra vrlo va5nu ulogu. Neka nam (og da ra umevanje. /olim se u %susovo ime da odbacimo sva svoja predubeenja i budemo poteni sa ovim pasusom, da nas istina i bavi. Dva%e!e"o poglavlje Ja #e!re5#i ovek 'Ri(lja#i(a ,*)<+3@6 ovom poglavlju govori&emo o tome da li ,avle u Rimljanima # raspravlja o neobra&enom ili postDobra&enom hri&aninu, verniku ili neverniku. Ra log ato ima tako mnogo kontraver i o ovom pasusu je to to avo na da su ovo krunski pasusi a ra umevanje jevanelja, a posebno doktrine o pravednosti verom. 9li ne&u ostaviti ove pasuse same jer nam ta su naili a moju slu5bu i moj hri&anski 5ivot i 5elim da se isto dogodi vama. 9li hteo bih neto atra5iti od vas. Aelim da ostavite sva svoja predubeenja jer su ona najve&a prepreka a ra umevanje istine. "Nije nae da usklaujemo re (o5ju sa svojim ose&anjima i amislima ve& moramo prilagoditi svoja ose&anja i ideje Rei (o5joj" =&evie' and (erald, 'une !?,!37?>. 8a ovo imamo posebnu re u teologiji: mi to na ivamo eg ege a. /i ne smemo umetati u tekst ono to 5elimo da on ka5e. /oramo dopustiti Rei (o5joj da kontrolie nae amisli. %saija 3"0?" "8akon i svedoanstvo tra5ite, ako ne propovedaju prema rei, to je ato to nema svetlosti u njima." Na udeo je da tano otkrijemo ta ,avle pokuava da ka5e ovde u Rimljanima #"!1D00. Btih !1 je kljuni iska u ovom pasusu. ,avle ka5e" "8namo da je akon duhovan, ali ja sam telesan, prodan pod greh." Re "ja." lina amenica, se pojavljuje 0; puta u ovom pasusu od !1. do 0;. stiha. Movek stie utisak da ,avle govori o sebi. +o tog ra umevanja dola imo itaju&i na engleskom. 9li podsetimo se da je ,avle ovo pisao na grkom, i imao je srednjoistoni um. @n nije upu&ivio na sebe. ,ogledajte taj iska u !1. stihu. @n ka5e" "'a sam telesan prodan pod greh." @vo nije istina samo a ,avla, to je istina o oveanstvu. @n nam je ve& ka ao u Rimljanima 2"7 i 0! da je itav svet pod
!?0
grehom, ceo svet je pod akonom i stoga je ceo svet kriv pred (ogom pod akonom. -ako se "ja" ne odnosi na ,avle kao pojedinca. @n koristi re "ja" u odnosu na opteg oveka: on "ja" upotrebljava u generikom smislu. @no to ,avle ka5e je" "@vo je istina a svako ljudsko bi&e koje pokuava 5iveti 5ivot akona ne avisno od (oga." 'er akon je duhovan a ja sam telesan i ovo dvoje se ne mogu usaglasiti. -elo se u i od sebe ne mo5e usaglasiti sa akonom. Btoga pitanje nije da li ,avle govori o verniku ili neverniku. +opustite mi da vas podsetim ta smo prouavali. Rimljanima #"!1D0; je podelilo hri&ansku crkvu skoro od vremena apostola. %ma ljudi poput @rigena, koji je umro oko 0;1. g.n.e., 'ohn Cesli, veliki engleski re$ormator !3. veka, Cajs, nemaki naunik, /o$at, i +od, britanski naunik, svi ovi ljudi su au eli stav da ,avle ovde govori o iskustvu pre obra&enja. B druge strane, imamo 9vgustina, Lutera, Kalvina, velikog vedskog teologa Najgrena, i britanskog naunika Btota, koji stoje pri stavu" "Ne, ,avle govori o svom iskustvu u obra&enju." 9li savremeno istra5ivanje dola i do akljuaka sve vie i vie da ,avle ne govori ni o jednom i o drugom stanju. @n ima jedno na umu, osobu koja pokuava 5iveti dobrim 5ivotom ne avisno od (oga. 9 to se mo5e primeniti i na vernika i na nevernika. +a bi ra umeli ovaj pasus, Rimljanima #"!DE, moramo imati na umu kljuni pasus, koncept, glavnu temu koja je u E. stihu" "/i hri&ani se i bavismo od jurisdikcije akona." Rimljanima #"1" "8ato bra&o moja, i vi postaste mrtvi akonu kro telo 4ristovo." 8atim E. stih, poslednji deo" "9li sada se oslobodismo od akona umrevi onom to nas je dr5alo kako bi slu5ili u novini duha." ,avle nam ka5e da kao hri&ani vie nismo pod jurisdikcijom akona. % apamtite, kad smo se bavili ovim pasusom videli smo da je akon koji je ,avle prvenstveno imao na umu bio moralni akon, jer u #. stihu on ka5e da je akon bio taj koji mu je rekao da je grenik, poto nije nao ta je aista greh dok nije uo akon kako ka5e" "Ne po5eli." 9 to je moralni akon. Naravno, ,avle budu&i da je bio 'evrejin, imao je itav akon na umu, ali misli se prvenstveno na moralni akon. (iti osloboen ispod akona nai da hri&anin vie ne avisi o svom ponaanju u odnosu na akon a spasenje. ,avle se ovde ne bavi hri&anskom 5ivljenjem ve& ovde pola5e temelj a to 5ivljenje. @smo poglavlje je 5ivot u +uhu, ali ako ne shvatimo Rimljanima #, hri&ansko 5ivljenje &e postati be naajno, beskorisno ili pra no, posta&e borba be nade i be mira. 6 Rimljanima #"#D!2 ,avle objanjava da problem boravka pod akonom nije bio u akonu. 8akon je svet, dobar, duhovan. 9li problem smo mi. /i smo telesni, prodani pod greh. @d !;. do 0;. stiha on doka uje da sa svetim akonom i grenim telom uvek imamo nekompatibilnost. (ilo pre obra&enja ili posle njega ovo dvoje nikad ne mogu 5iveti u skladu. 8apamtite da nema promene koja se dogaa u naoj prirodi kad iskusimo novoroenje. ,ostoji promena u naim umovima, u naem stanovitu: mi smo iskusili novoroenje ali nema promene u naoj prirodi. ,riroda vernika i priroda nevernika su identine. % ato kad doemo do Rimljanima 3"00 i nadalje ,avle ka5e da" "/i u diemo, ekaju&i na iskupljenje ovoga tela." /i smo kao hri&ani spaseni, ali naa priroda jo nije iskupljena. /i moramo ekati do drugog 4ristovog dolaska kad &e se ova raspadljivost obu&i u neraspadljivost, i tada &emo biti slobodni od ove grene prirode koja hri&anski 5ivot pretvara u borbu. %majmo to na umu. ,ostoje neki kljuni iska i u Rimljanima #"!1D0;. ,avle je u !1. stihu konstatovao da je akon duhovan, a on ili ovek telesan. 8atim on opisuje ta se dogaa kad se ovo dvoje sastave. /i mo5emo i abrati da budemo dobri, da dr5imo akon, ali kako to ostvariti, ne namo, i to je njegov doka . Btih !;" "'er ne nam to inim, jer ne inim ono ta ho&u, nego nata mr im ono inim. 9ko li ono inim ta ne&u, sla5em se sa akonom da je dobar." @vde apa5amo da postoji sukob i meu uma, koji 5eli initi dobro, volje koja je i abrala da radi to je pravo, i prirode koja se ne sla5e sa tim. +akle ako niste imali ovu borbu, trebate se apitati o svom obra&enju jer verujem da je ,avle imao vernika na umu. ,ostoje najmanje etiri ili pet ra loga ato"
!?2
!. Rimljanima ;, E, # i 3 se bave hri&aninom, a ne neobra&enom ovekom. 0. ,oevi od !1. stiha, ,avle prela i sa prolog vrema koje je koristio od #. do !2. stiha, na sadanje trajno vreme, to nai da ne raspravlja o prolom iskustvu ve& je to pitanje sadanjeg trenutka. 2. 6 Rimljanima #"00 on konstatuje slede&e" "'er imam radost u akonu (o5jemu po unutranjem oveku." ,ostoje dve stvari koje bih hteo re&i o ovom stihu. ,rvo, $ra a "unutranji ovek" ili "unutranji um." "8ato ne gubimo prisebnost =tj. mi vernici ne gubimo prisebnost> premda se na spoljanji ovek raspada, =misli na telo> ali se unutranji obnavlja svaki dan." @n govori o obra&enom umu. 9ko okrenete *$escima 2"!E, nala ite istu ideju. ,avle nikad ne primenjuje tu $ra u na neverniku, koristi je samo a vernika. *$escima 2"!E" "+a vam da silu =hri&anima u *$esu> po bogatstvu slave svoje, da se uvrstite Njegovim +uhom a unutranjeg oveka." 9ko posmatrate *$escima 0"2 ,avle nam tu ka5e da su um i telo nevernika usklaeni sa grehom" "ispunjavaju&i 5elje tela i uma." -o je neobra&eni ovek. 9li kad se radi o verniku, njegov um je okrenut ka (ogu. @n ima obnovljen um i to je ono to nai grka re "pokajanje," promena uma. 9li njegovo telo se ne menja i upravo to je %sus pokuao predoiti Nikodimu u 'ovanu 2"E gde @n ka5e" "@no to je roeno od tela uvek ostaje telo." Ci ne mo5ete promeniti telo. -elo &e se jedino promeniti prilikom drugog 4ristovog dolaska. 8nai, oito je da ,avle ovde raspravlja o verniku. 1. ,ostoji jo jedan doka . ,ostoje neke konstatacije koje ,avle daje u svojim poslanicama =on je napisao skoro pola Novog aveta> koje se tiu njegovog iskustva pre obra&enja. ,rimer je <alatima !"!1. Blede&i dobar primer je Oilibljanima 2"E. <de god govori o svom iskustvu pre obra&enja kao $ariseja, on nita ne pominje o borbi. Na primer, u Oi$libljanima 2"E on ka5e" ",o pravdi akonskoj bijah be mane." Ni pomena o borbi, samo kao hri&anin on govori o toj borbi. @n to ini u Rimljanima 3"2 i <alatima ;"!#, borba i meu tela i +uha. 9li 5elim da apa ite da Rimljanima #"!1D0; nije kraj hri&anskog iskustva. Btvarno iskustvo jednog hri&anina opisano je u Rimljanima 3, "5ivot u +uhu." 9li da bi nas pripremio a taj 5ivot u +uhu, on mora uraditi neto to je krajnje va5no, a to je unititi u verniku svako poverenje koje bi mogao imati, ili a koje se ve ivao, u svoju prirodnu sposobnost jer $ormula jevanelja, bilo da govorimo o datoj ili uraunatoj pravednosti, je uvek ista, "Ne ja, ve& 4ristos." 9 najte5i deo je "ne ja." @n to 5eli dobro pojasniti, jer nastavlja sa "mi namo," a to je akljuak do kojeg on 5eli da doemo, u !3. stihu, "jer ja nam." @n nam ka uje ta je to to treba da namo" "+a u meni. tj. u mom telu, =to je grka re a ljudsku prirodu> ne nastava nita dobro." @n ne ka5e" "+elimino sam lo ili osamdeset posto sam lo ili ak devedesetdevet posto sam lo." @n ka5e" "Nieg dobrog nema u meni." Najve&i doka je da ak iako i aberemo da inimo to je pravo, mi to ne mo5emo ostvariti. "'er hteti imam u sebi, ali uiniti dobro ne nala im =nemogu&e mi je>." Bada idemo na slede&u stavku koja je vrlo va5na. Neka ,avle govori. Ra log ato se telo ne mo5e usaglasiti sa akonom je to to ono ima neto u sebi to to onemogu&ava. ,ogledajte kako ,avle naslovljava taj problem. @n to ne na iva sklonost ka grehu. @n ga ove" "<reh nastava u meni." Btih !#" "9 ovo vie ja ne inim nego greh koji 5ivi u meni." ,avle to na iva greh. 9 kad je pisao Rimljanima # on je bio u najboljim godinama a ra miljanje. 6 0?. stihu, on to ponavlja" "9 kad inim ono to ne&u, ve& ja to ne inim nego greh koji 5ivi u meni." Mitajte 00. stih sa 02. stihom radi konteksta" "'er radujem se akonu (o5jemu po unutranjem oveku =moj um, koji je podreen jevanelju, koji je prihvatio 4rista, ljubi akon, 5eli dr5ati akon, i abrao je da dr5i akon> ali vidim drugi akon, =drugu silu, drugo naelo> koji nastava u mojim udima, koji se suproti =ratuje sa> akonom uma mojega, i arobljava me akonom greha koji je u udima mojim." <reh nije samo ono to inimo, greh je ono to imamo u sebi, ono to jesmo. 9li imam neke
!?1
dobre vesti a vas: nema osude a one koji su u 4ristu %susu. ,rouava&emo iska u Rimljanima 3"! koji je dat u kontekstu ne "grehova" u mno5ini, ve& "greha" koji nastava u nama. Ra log ato se ovo naglaava je jer 5elimo jasno uenja Novog aveta dobro pojasniti. Mak i da nam (og da potpunu pobedu nad gresima, a verujem da @n to mo5e uiniti, mi smo jo uvek grenici, jer naa priroda se ne menja u posve&enju. Bve to se menja je na karakter. +akle, mi smo jo uvek grenici i naa jedina nada je kiobran opravdanja verom. Aeleo bih biti jo jasniji" ja veoma verujem u posve&enje. Cerujem u posve&enje, ali sam poput $armera koji pokuava gajiti jabuke. Kad pokuavate gajiti jabuke, na ta se usredsreujete, na plod ili na drvoH +rvo. ,lod prirodno dola i ako je drvo pravo. 9 drvo u hri&anstvu, u jevanelju je opravdanje. ,lod je posve&enje. @pravdanje verom, iji rod je svetost 5ivljenja. 9ko je drvo pogreno, nije va5no koliko vremena troimo propovedaju&i i proklamuju&i posve&enje, rod &e asigurno biti pogrean. 8a pastora postaje beskorisno i pora5avaju&e iskustvo proi voditi dela i ajednice kad je drvo pogreno. 6veren sam da smo pogreili kod drveta. Kad konano doemo do take "Ne ja, ve& 4ristos," rodovi &e do&i, i emlja &e biti obasjana Njegovom slavom. Kad (og posmatra hri&ansko 5ivljenje, @n to ne ini kao ovek. Movek gleda na ponaanje. (og gleda na pobudu, na srce, a mi ne mo5emo imati prave pobude ako smo jo uvek pod krivicom i nesigurno&u, i 5ivimo u strahu da li &emo adobiti nebo ili ne. -o je nemogu&e, to je deo prirodnog akona. 8ato ,avle 5eli unititi svaku ideju da se mo5emo nainiti prihvatljivim pred (ogom, ili poboljati svoj polo5aj pred Njim ponaanjem. Bpasenje je potpuno do (oga: ono je dar. +a, a sve drugo na ovom svetu moramo raditi, ali hvala (ogu, spasenje je dar. -o je biblijsko uenje. ,avle ka5e da u nama nastava greh. -o nije in, to je sila. @n ga na iva akon, naelo, koji vi i ja ak ni u pomo& volje ne mo5emo pobediti. +a, mo5emo ga nadvladati nekoliko trenutaka, nekoliko dana, mo5da i nekoliko meseci avisno od snage volje koju imamo, ali mi ne mo5emo pobediti akon greha. % bog ovoga ,avle u vikuju u 01. stihu" "'a nesre&ni ovek. Ko &e me i baviti =ne od "grehova" ve&> i tela smrti oveH" Bada vam 5elim i lo5iti neto to mo5da niste apa ili. ,ogledajte re "nesre&ni" u 01. stihu. -a re se samo dvaput pojavljuje u Novom avetu, u originalu i oba puta se koristi u suprotnom smislu. 6 Rimljanima #"01, ,avle govori o osobi, to ukljuuje i njega samog, koja je otkrila da u njoj nema nita dobro. % tako on u vikuje" "'a nesre&ni ovek, ko &e me osloboditi od ovog tela u kojem nastava akon greha koji &e me jednog dana povesti u smrt. Ko &e i baviti ovog nesre&nog ovekaH" %sta re se nala i u knji i @tkrivenja 2"!#. -u ne govori ,avle, to je 4ristov govor grupi ljudi vanoj Laodikejci. @vi Laodikejci ka5u sebi i o sebi" "(ogati smo, obogatili smo se, i nita ne potrebujemo." 9li Cerni Bvedok, 4ristos ka5e" "Ca problem je to ne nate. Ca problem je podsvesan. Ci ne nate. Ne nate da ste nesre&ni." (ilo bi nade kad bismo nali, ali nevolja je to ne namo. /oramo li to nauiti na te5i nain, kao ,etarH %sus je rekao uenicima" "Bvi vi &ete me ostaviti"" 9 ,etar je rekao" "+a, mo5da si u pravu a ostale, ali to se mene tie grei. 6mre&u a tebeG" (io je iskren, ali nije nao. ,itanje nije iskrenost, pitanje je to ,etar nije nao da nema nieg dobrog u njemu, da je nesposoban da ostane pri toj 5elji ili je ispuni. @n je aista mislio to to je rekao ali nije nao da u njemu postoji akon greha koji onemogu&ava da sprovede tu odluku. % tako u vreme probe, on se odrekao svog <ospoda, ne jednom ili dvaput, ve& tri puta. -re&i put je to uinio u aklinjanje to je a 'evrejina bio neoprostivi greh. /oramo li pro&i kro to ,etrovo iskustvo da bi rekli sa ,avlom" "'a nesre&ni ovek"H 9ko ne doemo do tog stava u svojim srcima L ne mislim da to ka5emo svojim ustima, jer je lako re&i, "'a sam nesre&an," ali u srcu misliti, "Nisam tako lo" L mi ne mo5emo ka ati s ,avlom u 0;. stihu" "8ahvaljujem (ogu kro %susa 4rista." 6kupna namera Rimljanima # je unititi svako poverenje u sebe o koje bi se kaili, tako da mo5emo ka ati" "Ne ja, ve& 4ristos." "4vala (ogu a %susa." @ni koji
!?;
ue da se opravdavamo samo u 4ristu, ali da se posve&ujemo 4ristovim i sopstvenim aslugama, treba da itaju ,avla i temeljno proue ovaj pasus jer kro itave ,avlove spise, od poetka do kraja, moj deo je vera, (o5ji deo je pravednost. ,avle, u svom akljuku Rimljanima #, ka5e" "+akle, ovo je istina o meni i van 4rista. @vo je moja po icija ako pokuavam 5iveti ne avisno od 4rista. Bam po sebi mogu slu5iti akonu samo svojim umom. Re "ja sam" na grkom je "ego." 9li ,avle nije prosto upotrebio re "ego." @n je dodao i drugu re, "autos ego" to je mnogo naglaenije nego to to prevod istie. -o nai, "preputen sebi, u i od mene samog, i van 4rista, bilo pre ili posle obra&enja, ja sam potpuno nesposoban dr5ati akon u praksi, jer moje telo, moje ljudsko telo jedino slu5i akonu greha. 'a mogu dr5ati akon samo u terminima 5elje da ga dr5im, u5ivaju&i u tome, 5ele&i da ga dr5im, i odabiraju&i da ga dr5im. 9li u stvarnosti, ja sam, preputen sebi, ne mogu ga dr5ati." 9li otkri&emo kad preemo na Rimljanima 3, da se pravednost akona mo5e ispuniti u nama ako ne hodimo vie po telu, u svojoj vlastitoj sna i, ve& u +uhu. % to je slavna slika Rimljanima 3. +a li ste doli do akljuaka do kojeg je doao veliki apostol ,avle, da li ste doli do stava da nema nita dobro u meniH 'este li voljni ka ati sa ,avlom" "Bve ono to sam postigao, ak i kao hri&anin, sve ono a ta sam mislio da popravlja moj polo5aj pred (ogom, sada sam voljan smatrati samo sme&em i odbaciti ga na deponiju, kako bih naao 4rista, nemaju&i svoje pravednosti, koja je od akona, ve& pravednost koja dola i kro veru, pravednost (o5ju, koja je moja, i koja je delotvorna jedino verom." /oja je molitva da se borite sa Rimljanima #, shvatite da ,avle govori o vama, o meni, i ka5e" "9ko 5eli da 4ristos bude tvoja ,ravednost, mora ka ati bogom svakom poverenju u sebe, i dopustiti Njemu da bude tvoja ,ravednost." Nadam se da &e ovo biti istina i dok hodimo u duhu, 5elja da 5ivimo a sebe &e nestati. Ne samo poverenje, ve& 5elja, i 5ive&emo a 4rista. % moja je molitva da nai mladi ka5u da hri&anstvo nije initi ili ne initi, ve& je hri&anstvo %sus 4ristos. @n mi je sve. /i imamo Bpasitelja koji ne samo to nas iskupljuje i naih greha, hvala (ogu a to, ve& nas i bavlja i i greha koji nastava u nama. 6 %susu 4ristu imamo potpunog Bpasitelja. -o je Bpasitelj kojeg vam 5elim predstaviti. Neka vas (og blagoslovi. Dva%e!e" prvo poglavlje I!"i#a kao D"o je u Bri!"u 'Ri(lja#i(a 1*)+24ristova ljudska priroda je jedan od najva5nijih predmeta u prouavanju pravednosti verom. Rimljanima 3"2" "'er to akonu bee nemogu&e, jer bee oslabljen telom, posla (og Bina svojega u obliju tela grehovnoga, i a greh osudi greh u telu." "Kad 5elimo prouavati neki duboki problem, =to je dubok problem, ali kad 5elite prouavati neto duboko> usredsredimo svoje umove na najudesniju stvar koja se ikad dogodila na emlji ili nebu, utelovljenje =inkarnaciju> Bina (o5jeg. Ljudska priroda Bina (o5jeg je sve a nas. -o je latna karika koja pove uje nae due sa 4ristom, i kro 4rista sa (ogom. @vo treba biti predmet naeg prouavanja. 4ristos je bio stvaran ovek, i @n je dao doka svoje poni nosti postavi ovek. % @n je bio (og u telu. Kad pristupamo predmetu 4ristovog bo5anstva aodevenog platom ljudskosti, obratimo pa5nju na rei koje je 4ristos uputio /ojsiju kod 5buna koji je goreo" SBkini obu&u sa svojih nogu jer mesto gde stoji je sveta emlja.T /i moramo pristupiti prouavanju ovog predmeta sa poni no&u uenika, sa pokajnikim srcem. ,rouavanje 4ristovog utelovljenja je plodonosno polje, koje &e au vrat nagraditi istra5ivaa koji duboko kopa a skrivenom istinom" =The Bible Commentary, "-he /ost /arvelous -hing in *arth or 4eaven," *. <. .hite, str.7?1,7?;>. ,ostoje etiri stvari koje trebamo ra motriti dok prouavamo ovaj navod"
!?E
!. 4ristova inkarnacija je duboka studija. -o &e opteretiti va um do krajnosti, ali apa ite da je to najudestnija stvar koja se ikad dogodila na emlji ili na nebu. 0. 4ristova ljudska priroda je sve a nas. ,otrebno je da ovo prouavamo jer je to od 5ivotne va5nosti a nae spasenje, kako u odnosu na opravdanje tako i u terminima posve&enja, to &emo videti kasnije. 2. -re&e to mo5emo i vu&i i ovog navoda je da ovoj studiji moramo pristupiti sa potovanjem i poni no&u, voljni da uimo. @no to vi mislite ili ta je mislim nije bitno. Ca5no je ta ui Re. 1. Konano, ova studija je plodonosna i nagradi&e one koji kopaju duboko. 9li, nigde u ovom iska u ili drugde ne nala imo da je ovo pitanje oko kojeg se moramo sukobljavati, pa bih predlo5io pristup koji obino sam koristim. Bugerisao bih i vama da ga koristite. 6 svakoj crkvi, u svakoj denominaciji, uenja crkve se mogu svrstati u tri kategorije" a> /i imamo $undamente, ovemo ih verovanja. b> 8atim, postoje neD$undamentalna verovanja. c> Naj ad, postoje uenja crkve koja se smatraju neDesencijalnim. *vo te politike. Kod osnovnih verovanja moramo biti jedinstveni. 9ko nismo jedinstveni u osnovnim verovanjima, crkva ima problem. 6 neD$undamentalnim verovanjima moramo biti susretljivi. /oramo se meusobno respektovati. 6 neDesencijalnim uenjima, mora postojati sloboda. +akle be ob ira ta mislili o 4ristovoj ljudskoj prirodi, denominacija to prihvata kao neD $undamentalno verovanje i stoga doputa da se ue oba pogleda. ,otrebno je da nauimo da se meusobno potujemo, jer u neD$undamentalnim verovanjima svako mora biti uveren a sebe, to je stvar i meu njega i (oga. Ne&emo reiti nijedan problem, ne&emo primiti nikakav blagoslov kad se sukobljavamo. Aelim vam dati jednu ilustraciju. 6 jednoj crkvi gde sam kao pastor vodio odbor a naimenovanja, crkva je i glasala jednog vrlo $inog, pobo5nog, posve&enog hri&anina a stareinu, ali se nismo potpuno slagali po ovom predmetu. @n je bio stareina, ja sam bio pastor. Jta mi je bilo initiH Nikad ga nisam osuivao. Respektovao sam ga. (io je $in hri&anin i dobro smo radili. Baraivali smo i postali prijatelji. @nda sam jednog dana rekao" "/o5emo li kad bude malo vremena sesti i porediti apa5anjaH ,otova&u va stav. Ci potujete moj. Ka5ite mi gde greim, ja &u vam re&i gde vidim problem u vaem stavu i pokuajmo ajedno to prouiti." Rekao je" "+obro. Radi&emo ajedno." -ako smo poeli prouavanje. +ao sam mu materijal na itanje, i on je meni i pravili smo poreenja, ra matraju&i slobosti svakog podruja. 4vala (ogu, godinu dana kansije, rekao je da 5eli da se menja. 9li, 5elim ovo naglasiti, da sam poeo sa osuivanjem nigde ne bismo stigli. Kad se meusobno osuujemo a ne$undamentalna verovanja, kad postajemo netolerantni jedan prema drugom, to je nak legali ma. Legalisti ne&e da toleriu ra liite poglede. ,otrebno je da se meusobno respektujemo u pogledima. 8nai, 5elim da budem jasan da ako ima nekog meu vama, a nam da ima, koji pripada suprotnom taboru u odnosu na moj, ja &u vas potovati. 9li molim vas, budimo poteni sa Reju (o5jom. Bavest vam nikad ne sme biti protiv volje (o5je. ,rouavajte, borite se sa ovim pitanjem, to je va5no. 9li, nauimo se meusobno potovati. ,oto smo ovo rasistili, 5eleo bih odgovoriti na dva va5na pitanja na koja moramo odgovoriti kad se bavimo ovim predmetom, koja su 5ivotna u Rimljanima 3"!D2. ,rvo pitanje je" 8ato je 4ristos postao ovekH Jta je bila (o5ja namera kad je poslao svog Bina u ljudskom teluH 8ato je "Re postala telo i nastavala meu namaH" +akle, to je va5no pitanje. 6 stvari, to je sr5 istinske hristologije, bog toga to je 4ristos postao ovek, ne ato to je 5eleo posetiti ovu emlju: @n nije morao postati ovek da bi posetio ovu emlju. ,ostojao je ra log i ima tri odgovora" !. Neki ue da je @n postao ovek da doka5e da ovek mo5e dr5ati akon: neki ka5u ato to ga je (og stvorio: ili kao to neki ka5u u njegovom palom stanju u pomo& Bvetog +uha. 9li, primaran ra log ato je @n postao ovek je da doka5e da se akon mo5e odr5ati. %stina, injenica da je 4ristos stvarno odr5ao akon u svojoj ljudskoj prirodi doka uje da ovek mo5e odr5ati akon: ali u ,ismu
!?#
nigde ne nala im da je ovo ra log ato je @n postao ovek. -o nije primaran ra log. @vo ne&emo na&i u (ibliji. 0. +rugi odgovor je da je @n postao ovek kako bi nam bio primer. +a li (iblija ovo uiH @dgovor je da. +opustite da vam dam par tekstova. @krenite !. ,etrovu 0"0!. ,etar koristi 4rista kao primer kako mi hri&ani trebamo stradati kad smo pogreno predstavljeni i la5no optu5eni, da ne trebamo u vra&ati, ve& podnositi kao 4ristos to je inio. % tu on daje 4rista kao primer. !. ,etrova 0"0!" "'er na ovo ste po vani =obra&a se vernicima>, jer i 4ristos postrada a nas, ostavivii nam primer, da i mi hodimo Njegovim stopama." %stu ideju imate u Oilibljaima 0";D3, gde ,avle moli vernike da imaju 4ristovu poni nost. 6 ;. stihu on ka5e" "Neka se ovo misli meu vama to je u 4ristu %susu"" 8atim on govori o 4ristovom samoodricanju u stihovima ED3. 9li kad god (iblija i Novi avet govore o 4ristu kao primeru, koriste ga samo kao primer vernicima koji su ve& prihvatili 4rista i koji stoje opravdani verom. 9li kad (iblija govori o 4ristu i Njegovoj prirodi u odnosu na svet, nikad ga ne koristi kao primer. 4ristos nije primer svim ljudima. @n je samo primer novoroenim hri&anima. @ni koji naglaavaju po iciju "primera," oni koji tu stavljaju naglasak, esto su optu5eni, i to u velikoj meri s pravom, a legali am ili per$ekcioni am. "-eorija primera pomirenja," to je teoloko uenje meu i vesnim teolo ima, je jeres ato to predstavlja 4rista kao primer u terminima naeg spasenja. +rugim reima, mi moramo slediti Njegov primer da bi se spasli, i to je legali am. 8ato bih 5eleo naglasiti da "4ristos na primer" nije primarna namera 4ristovog aodevanja ljudsko&u. -o je sekundarna namera, ali ne primarna. 2. @vo nas dovodi do tre&eg odgovora. 4ristos je postao ovek prvenstveno da bi mogao spasti palog oveka. Bam %sus je rekao" "Bin Moveji je doao da tra5i i nae i gubljeno." Kad je aneo govorio 'osi$u o ae&u koje je /arija upravo bila iskusila, aneo je uputio 'osi$a, u /ateju !"0!, da kad se ovaj deak rodi" "Na va&ete ga %sus, jer &e on spasti svoj narod i njihovih greha." 6 <alatima 1"1D;, ,avle nam ka5e" "9li kad se navri vreme, posla (og Bina svojega, roenog od 5ene da iskupi one = ato da bi ih iskupio> koji su bili pod akonom." 6 'evrejima 0"!1D!#, reeno nam je da je 4ristos sudelovao =delio> u naoj prirodi da bi se mogil spasti od smrti i straha smrtnoga. 8nai primarni ra log, sama sr5 hristologije, ato je 4ristos postao ovek je da bi bio Bpasitelj sveta. 9 onima koji veruju, @n ka5e" "Aelim da me koristi kao primer." ,oto smo doli do ovoga, prela imo na slede&e pitanje, a to je" Kako nas je Njegovo utelovljenje spasloH 6tvrdili smo injenicu da je postao ovek kako bi bio %skupitelj sveta. ,itanje je" Kako nas je to utelovljenje spasloH @vo je takoe vrlo va5no pitanje, a u crkvi imamo dva ogovora. Ne sla5emo se o tome kako nas je spasao. 'edni ka5u da nas je spasao " astupniki." +rugi ka5u da smo spaseni "istinski." +akle, ta nae ova dva stava jer svaki tabor au ima ra liitu po iciju o 4ristovoj ljudskoj prirodiH @ni koji ue astupnikom stavu tvrde da je 4ristos morao u eti 9damovu be grenu prirodu pre pada. Re astupnik nai "osoba koja deluje umesto drugog." @vo je njihov doka " oni ka5u da je greh dualni problem. <reh je ono to jesam i ono to inim. 'a sam po prirodi grenik." +oticali smo ovo pitanje u Rimljanima #"!#, 0? i 02, gde ,avle ui da ima greh koji nastava u naim udima, u naoj prirodi. 6 01. stihu on to na iva akon greha i smrti. 9li greh je i spoljanje ponaanje i 4ristos me je morao spasti od oboje" od onoga to jesam i od mojih propusta. Kako je to uradioH "-o je vrlo prosto," ka5u oni. "@n je u eo 9damovu be grenu prirodu kao amenu da bude umesto grene ljudske prirode, kako bi nas Njegova be grena priroda spasla od nae grene prirode i Njegovo be greno ponaanje, koje je Njegov 5ivot i smrt, od naeg grenog ponaanja. -ako nam Njegova be grena priroda plus Njegovo be greno ponaanje donose potpuno i kompletno spasenje: i 4ristos je savren @tkupitelj." +obro vuiG 8vui divnoG 8vui ubedljivoG 9li ima jedan glavni problem. 6 stvari postoje dva problema, ali jedan je glavni. @vo ini
!?3
jevanelje neetikim. Bavreno je prihvatljivo imati amene u $udbalu ili koarci i u obra ovanoj pro$esiji imamo uitelje amenike. Mak je prihvatljivo da imamo amenu a ono ime se hranimo, kao amenu a meso. 9li kad primenite ovu de$inicuju o ameni na nekog ko deluje umesto drugog, legalno se suoavate sa jednim etikim problemom. -o je osnovni princip svakog akona, vi ne mo5ete dopustiti nevinoj osobi da strada umesto krive osobe. Nijedan akon to ne&e do voliti. Nijedan sudija ne bi bio legalno prav da do voli majci da podnese smrtnu ka nu a svog sina be ob ira koliko to 5elela, jer je to neetiki. +akle kad je (og uspostavio teokratiju u % railju, @n je jasno ka ao u ;. /ojsijevoj 01"!E da se krivica i ka na ne mo5e prenositi. @n je dao akon, i u stvari, 5eleo je videti da se akon sprovodi. 8apa ite kako se ovaj akon ispunio u 0. Karevima !1"E. Kad je % railj odstupio od ovog naela i poeo prenositi ka nu i krivicu, (og im je poslao breme na ljude koji prenose krivicu i ka nu. Btoga, ako (og ka5e da se krivica i ka na ne mogu prenositi ili da nevin ovek ne mo5e stradati umesto krivog, onda astupniki stav postaje neetiki. % ato to je neetiki oni koji propovedaju ovakav stav, poput re$ormatora, bivaju optu5eni a "legalnu $ikciju" ili " amiljeni prela ak na pravednost." +anas ovaj isti pogled osuuju muslimanski naunici koji ka5u da ovo uenje ini hri&anstvo najneetikijom religijom na svetu. 8astupniki stav ima taj glavni problem. +rugi problem je to to ako 4ristos nije morao postati "ja" da se poistoveti sa mnom, da bude moj Bpasitelj, onda je oito da se ja ne moram identi$ikovati sa Njim da bih bio spasen. Bve to moram uraditi je prosto prihvatiti, jednostavno verovati =a re "verovati" se tumai kao mentalni pristanak na istinu>, ka ati "da" i Nebo je moje. 9li istinska vera, kao to smo ve& videli, ahteva poistove&ivanje sa 4ristom. Njegova smrt je naa smrt. Njegov 5ivot je na 5ivot. Njegova sahrana je naa sahrana. ,avle &e u Rimljanima E"; upotrebiti istu re koju koristi u Rimljanima 3"2" "'er kad smo jednaki s Njim jednakom smr&u, bi&emo i vaskrsenjem." Nae vaskrsenje &e biti stvarno jer je Njegovo vaskrsenje bilo stvarno. %shod je, ako se ne poistovetimo sa 4ristom, avri&emo sa onim to se ove je$tina milost. @n je sve uinioG Bpasen samG 4valite <ospodaG /ogu initi to 5elimG %stinsko spasenje, istinsko jevanelje, istinsko opravdanje verom to ne doputa. Jta je sa onima koji ka5u da nas @n stvarno spasavaH Jta oni pod tim podra umevajuH +akle, oni ka5u da nas 4ristos nije mogao spasti dok se prvi nije kvali$ikovao da postane na Bpasitelj. Kako se to @n kvali$ikovaoH @n je u eo na sebe ljudsku prirodu kojoj je potrebno iskupljenje, ljudsku prirodu koja je stajala osuena. @n je u eo na sebe kako bi nas mogao otkupiti: ne umesto nje, ve& da otkupi nju samu. 8nai, kad je 4ristos preu eo nau optu ljudsku prirodu kojoj je trebalo iskupljenje, @n se kvali$ikovao da bude drugi 9dam, Bpasitelj sveta. 9 atim je svojim 5ivotom i smr&u ne samo obe bedio spasenje, ve& stvarno i menio istoriju u 4ristu, nov identitet, nov polo5aj. /i stojimo savreni u 4ristu, stojimo pomireni, legalno opravdani. -o nije bilo samo priprava, bilo je stvarno spasenje a sve ljude. -o je dobra vest jevanelja. %maju&i ovo a podlogu, prela imo na Rimljanima 3. 8namo da je veliko pitanje oko rei "oblije." <rka re a "oblije" mo5e naiti "slinost," i ,avle je koristi na oba naina, u Rimljanima, i na drugim mestima. /i ne mo5emo otkriti pravo naenje "oblija" u Rimljanima 3 jednostavnim prouavanjem naenja rei. /oramo je posmatrati u kontekstu i rekao bih da smo se toliko aglavili s tom jednom reju u 2. stihu, da aboravljamo ukupno naenje pasusa koje ,avle pokuava da prenese. 6mesto da se amajavamo sa reju "oblije," ita&emo jedan vrlo pou dan i vrlo dobar komentar grupe naunika pod Kran$ieldovim i davatvom koji su $ini biblijski naunici. -o je /eunarodni kritiki komentar. ,od grenim telom =ovo se odnosi na Rimljanima 3"2>, ,avle jasno podra umeva greno telo, tj. palu ljudsku prirodu, ali ato je rekao u "obliju" grenog tela umesto jednostavno u "grenom telu"H
!?7
,ostoji pet alternativnih reenja a ovaj problem, tri su vrlo liberalna stava, ali &emo ra motriti dva od njih, oba se ue unutar crkve. @ni koji ue amenikom stavu i ka5u da je 4ristos preu eo 9damovu prirodu pre pada koriste doka broj dva da ,avle uvodi "oblije" kako bi i begao nagovetaj da je Bin (o5ji poneo palu ljusku prirodu. ",oput naeg palog tela, ali ne stvarnog tela, ve& samo kao a ne identinog sa njim, jer je nepalo." @vakav stav, iako je tradicionalno reenje, =tj. ovo ui evangelistika crkva> je otvoren a optu teoloku primedbu da je paloj, a ne napaloj ljudskoj prirodi trebalo iskupljenje. +rugim reima, ako je 4ristos doao da spase palog ovek, besmisleo je da u ima nepalu ljudsku prirodu. Mita&emo peti doka koji je drugi argument kojim se slu5e oni koji au imaju stav da je 4ristos preu eo nau palu prirodu" "Namera upotrebe rei SoblijeT ovde je bila da se u me u ob ir injenica da Bin (o5ji nije, budu&i poslan od @ca, preobra5en u oveka, ve& pre da je preu eo ljudsku prirodu dok je jo uvek ostao @n sam." %li, bo5anstvo nije postalo ovek, bo5anstvo je preu elo na sebe ljudsku prirodu, ali 4ristos je jo uvek bio (og. ",rema ovom pogledu SoblijeT ima svoj smisao Soblije,T ali namera ni u kom sluaju nije dovesti u pitanje ili potisnuti stvarnost 4ristovog grenog tela, ve& privu&i pa5nju na injenicu da dok je Bin (o5ji istinski preu eo greno telo, @n nikad nije postao greno telo i nita vie, niti ak greno telo u koje se nastavio Bveti +uh =to su vernici> i nita vie. @n je uvek ostao @n sam." +rugim reima, (og, Njegovo bo5anstvo se nikad nije promenilo. @no je ostalo bo5anstvo, "@n je u eo na svoju be grenu bo5ansku prirodu nau greu prirodu" =)edi*al )inistry, str.!3!, *, <. .hite>. 8atim poinje kritika svakog od ovih stavova, a o stavu broj dva stoji" "Ce& smo uka ali na o biljnu teoloku primedbu u odnosu na stav broj dva =ta primedba je bila da je 4ristos doao da spase palog oveka, a ne nepalog oveka>." 8atim to se tie broja pet, koje je "pali" stav" "8akljuujemo da se stav broj pet mora prihvatiti kao najverovatnije objanjenje ,avlove upotrebe rei "oblije," pri emu je ,avle mislio da je Bin (o5ji preu eo na sebe istu palu ljudsku prirodu koja je naa: ali da u Njegovom sluaju, ta pala ljudska priroda nikad nije bila u celosti @n. @n nikad nije prestao biti Ceni Bin (o5ji." "9ko pri najemo da je ,avle ovo imao na umu i verujemo da je Bin (o5ji preu eo palu ljudsku prirodu, verovatno &emo biti skloni da ovde uvidimo i re$erencu na neprikidnu borbu =stalni rat koji je %sus 4ristos vodio a itavog svog emaljskog 5ivota> u kojoj je @n terao nau pobunjenu prirodu =tj. nau grenu prirodu> na savrenu pokornost (ogu." 8atim oni citiracu neoDortodoksnog naunika, Karl (artha" "@ni koji veruju da je pala ljudska priroda ta koja je bila preu eta imaju jo vie povoda od autora 4eidelburgkog katehi ma da posmatraju 4ristov 5ivot na emlji u iskupiteljskom naenju: jer prema ovom pogledu 4ristov 5ivot pre Njegove stvarne slu5be i smrti, nije bio prosto stajanje tamo gde je stajao nepali 9dam, be predavanja iskuenju kojem je 9dam podlegao, ve& otpoinjanje od take odakle mi poinjemo, podreivanje svim pritiscima la koje nasleujemo i kori&enje sveukupnog neobe&avaju&eg i nepodesnog materijala nae pokvarene prirode u i vedbi savrene be grene poslunosti." +anas to naunici propovedaju. 'edan od vrhunskih komentara hri&anske crkve, /eunarodni kritiki komentar, au ima stav da je 4ristos preu eo palu prirodu. 9li sada, ra motrimo kontekst. Rimljanima 3"!" "Nikakva dakle sad." Re "dakle" smesta mi ka uje da je ovaj stih pove an sa predhodnim iska ima koje je ,avle dao. ,odsetimo se da nije bilo podele na poglavlja i stihove kad je ,avle pisao. @n nam je upravo ka ao u Rimljanima #"!1D0;, da postoji problem u njegovom 5ivotu, problem u svakom ljudskom 5ivotu. 9 to je da greh nastava u nama. 8akon greha je u naim udima. 6 01. stihu on u vikuje u oajanju" "'a nesre&ni ovekG Ko &e me i baviti od tela smrti oveH" %mam telo koje stoji osueno na smrt jer u njemu nastava greh. Ko &e me osloboditi ne samo do greha, mojih dela, ve& od onoga to jesamH -o je pitanje. Njegov odgovor je u Rimljanima #"0;" "8ahvaljujem (ogu kro %susa 4rista <ospoda neega."
!!?
-u on dalje ne objanjeva nita, pa idemo na Rimljanima 3"! da vidimo njegovo objanjenje " ahvaljujem (ogu kro %susa 4rista." @n ka5e" "+akle, nikakva sada nema osuenja a one koji su u 4ristu %susu." +a li greh jo uvek nastava u vaim udimaH Ne govorim o ponaanju, govorim o nastavanju greha u vama, u vaim udima. @dgovor je "da," jer hri&ani jo uvek imaju greno telo. Btojite li osueniH Ne u 4ristu: nema osude a one u 4ristu. 8apa ite u N%CDu, <ood NeNs (ible, ili nekoj savremenoj ver iji, druga polovina prvog stiha nije kao u K'C" "Koji hode ne po telu, ve& po +uhu." Najverodostojniji rukopisi nemaju taj drugi deo. 6veren sam da je ovo knji5evni dodatak, ne prevashodno bog te tekstualne injenice ve& ato ako bi ,avle umetnuo taj iska tu u prvom stihu, protivreio bi sopstvenoj teologiji. 8ato to bi govorio da se opravdavamo jer neto inimo, hodimo u +uhu. Nainio bi posve&enje sredstvom opravdanja koje ,avle osuuje. +a, posve&enje je plod opravdanja, nikad sredstvo. -aj deo, "hode po +uhu, a ne po telu," pripada 1., a ne 2. stihu. Bve to ,avle ka5e u !. stihu je da" "Nema osuenja a one koju su u 4ristu." 6 0. stihu nala imo ato nema osuenja a one koji su u 4ristu =ne u vama ve& u 4ristu L uradio je neto a mene> oslobodio me je akona greha smrti." Re "oslobodio me" je u prolom istorijskom vremenu. @na je u aoristu. -o je neto to se ve& dogodilo u prolosti. 'a sam i vi ste ve& osloboeni od akona greha i smrti, ali smo osloboeni u 4ristu. +akle, kako vas je 4ristos mogao osloboditi od akona greha i smrti ako nije preu eo prirodu koja je to imalaH 8atim u 2. stihu on nam ka uje kako se ovo dogodilo, daje nam detalje" "'er to akonu bee nemogu&e." 8akon (o5ji nas nije mogao osloboditi od akona greha i smrti, i on je to ve& pokrio u Rimljanima #. -elo je nesposobno dr5ati (o5ji akon, jer je slabo. @no to nije mogao akon uraditi, uradio je (og. @n je to uinio poslavi svog Bina u ljudskoj prirodi koja je kao vaa i moja. "% a greh, osudi greh u telu." 8apa ite da on nije osudio "grehe," vae ili moje ponaanje: @n je osudio "greh" u jednini. Na ta ,avle upu&uje kad koristi ovu $ra u, "greh u telu"H Ora a "greh u telu" koja se nala i u 2. stihu, $ra a " akon greha i smrti" koja se nala i u 0. stihu, $ra a " akon greha koji se nala i u mojim udima" u Rimljanima #"02, $ra a "greh koji nastava u meni" u Rimljanima #"!# i 0?, sve su sinonimi naih problema, osnovom naeg problema koji je greh to nastava u nama. @ni koji ue posleDpadnom gleditu imaju problem. /i takoe moramo biti poteni sa naim gleditem. 9ko je 4ristos preu eo tu grenu prirodu koja ima greh koji nastava u njoj, i koja me osuuje, ne ini li to i 4rista grenikom kojemu je potreban BpasiteljH -o je argumenst preDpadnog stava. -o je validan argument. Na nese&u reenje koji im se nudi je neprihvatljivo. Ni ja ga ne&u prihvatiti. @ni =posleDpadna grupa> ka5u da grena priroda nije greh. "+a," ka5u oni, "mi imamo sklonost prema grehu, mi imamo naklonost prema greenju, ali to nije greh." %mali bismo poteko&a doka uju&i to i Rimljanima #, i i drugih odeljaka. (iblija to na iva greh, tako da ovo nije reenje. <reh nije pojedinaan problem, to je dualni problem. +akle, ta je reenjeH @tkrio sam neto u Novom avetu. Kad god Novi avet govori o 4ristovoj ljudskoj prirodi, uvek koristi re odrednicu. 6 Rimljanima 3"2 odrednica je "oblije." 6 'ovanu !"!1 i <alatima 1"1 upotrebljena je re "postade," grka re je "ginomai." 6 0. Korin&anima ;"0! takoe imamo re "uini, " "@n uini grehom." 6 'evrejima odrednica je "sudelovati" ili "deliti." @n je sudelovao u naoj ljudskoj prirodi. @no to Novi avet ui je" u utelovljenju %sus 4ristos je postao, bio nainjen, sudelovao, delio, ono to smo mi: ali ono to smo mi nije mu pripadalo uroenim pravom. /i nikad ne smemo uiti da je 4ristos imao grenu prirodu. -o bi bila jeres. -ime bismo ga i jednaili u celosti sa sobom. @n je preu eo na sebe nau grenu prirodu. @n je proi veo na sebe ono to pripada nama, ne Njemu. -ano je da ako bi 4ristos popustio 5eljama te prirode koje su grene, ako bi popustio toj prirodi makar i milju, postao bi grenik kojemu je potreban iskupitelj. 9li sve dok ne bi doputao toj prirodi da ga
!!!
kontrolie ili da nae i ra a u Njemu, @n ne bi bio grenik. @n je bio nainjen grehom, bio je nainjen telom, ali nije bio greh. +rugim reima, mi nikad ne smemo uvlaiti volju 4ristovu, um 4ristov u greh. -o bi ga nainilo grenikom. +a, @n je preu eo nau prirodu, @n se borio sa naom prirodom, ali je pobedio tu prirodu i @n je ka nio tu prirodu na krstu, i to je ono to ka5e 2. stih. Na krstu @n je u eo tu prirodu i ka nio je ili je dopustio eg ekutorima da je ka ne kako bi se mi oslobodili od akona greha i smrti. +akle, kakav je na akljuakH Kakav je blagoslov ove divne istineH +vostruk. !. Ci i ja smo grenici, ne samo bog naih greha, ve& bog onoga to jesmo. 'a sam grenk po prirodi, plus ja sam grenik po ponaanju. %sus me je spasao od oboje, ne astupniki. @n je preu eo moju prirodu i @n je ka nio tu prirodu na krstu kako bih se spasao od svog greha. 9li u toj smrti, svi moji gresi koje je ta priroda produkovala su takoe umrli, jer kad poseete drvo jabuke, jabuke takoe umiru. Kad se bavio sa mnom, sr5i mog problema greha @n se bavio i drugim problemom, grehom. @voga radi =a ovo je prvi blagoslov>" "Nema osude a one koji su u 4ristu." Mak i da vam (og da potpunu pobedu nad grehom, jo uvek stojite kao grenik, jer &e vam vaa priroda osuditi. 9li, u 4ristu imam slobodu kako od svoje prirode tako i od svog ponaanja. %mam savrenog Bpasitelja. 0. 9li to nije jedini blagoslov koji primamo, mi primamo drugi blagoslov i ove istine, koju &emo detaljno prouiti. +rugi blagoslov je da je mogu&e da se pravedni ahtevi akona, koje sami nismo mogli dr5ati, ispune u nama koji ne hodimo po telu ve& po +uhu. 9ko hodimo po telu ima&emo $rustraciju Rimljanima #. @vaj isti +uh koji je nadvladao i ka nio akon greha u 4ristu, ovaj isti Bveti +uh koji je proi veo pravednost u 4ristovoj ljudskoj prirodi koja je identina sa naom, taj isti +uh je sada dostupan vama i meni koji smo novoroeni hri&ani. Kad hodimo u +uhu, ti pravedni ahtevi, ne neki od njih, ve& svi pravedni ahtevi akona mogu se ispuniti u nama: ne da nas opravdaju, ve& kao doka da je jevanelje sila (o5ja na spasenje. 4ristova ljudska priroda nam je sve. @va tri stiha su krajnje va5na, jer mi u ovim stihovima ,avle ka uje da je %sus doao ne samo da me spase i mojih greha, koji su mnogi, ve&, da citiramo 'ovana Krstitelja u 'ovanu !"07" "@n je 'agnje (o5je, koje u ima =ne grehe, re je u jednini> greh sveta." @n je u eo i vor naeg problema i sa tim i nae grehe. -ako u 4ristu, koji je postao jedan od nas, imamo savrenog @tkupitelja. %mamo novu istoriju i imamo novu nadu. Ka5em, "4valite <ospoda" a Bpasitelja koji je doao ne na pola puta i meu (oga i oveka gde je 9dam stajao pre pada, ve& je doao gde jesam, biju&i bitke kro koje sam prola im. /i sada imamo Bvetenika na nebu koji mo5e saose&ati s nama i koji nam mo5e pomo&i i ahvaljujem (ogu a takvog Bpasitelja, @n je moj stariji vrat, nadam se i va a ta se molim u %susovo ime. Dva%e!e" %rugo poglavlje Eivo" u Du&u 'Ri(lja#i(a 1*<+)2+o 3. poglavlja Rimljanima poslanice, ,avle ne uvodi Bvetog +uha. Ne ato to on nema visoko mesto a Bvetog +uha ili to mu je Bveti +uh manje va5an. 9li ,avle je vrlo sistematian teolog, i od svih njegovih spisa Rimljanima poslanica je najsistematinija pre entacija plana iskupljenja. Ca5no je da sledimo njegovu logiku i njegove korake. 4ajde da sa5memo odakle ,avle dola i i gde ide. ,redstavivi se i uputivi na svrhu pisanja Rimljanima, prvo s ime ,avle poinje je univer alni problem greha. @n poinje u Rimljanima !"!3 sve do Rimljanima 2"0?, i u tom odeljku slika vrlo mranu, emernu, be nade5nu sliku ljudskog roda, i 'evreja i ne nabo5aca. 8atim unitivi svako poverenje koje bi njegovi itaoci mogli imati u sebe, i njihovu sposobnost da spasu sami sebe, on uvodi jevanelje. 8a ,avle jevanelje je "pravednost (o5ja ostvarena u svetoj istoriji naeg <ospoda %susa 4rista" i tu u toj pravednosti je jedina nada a oveka u spasenje.
!!0
,otom on ovo tumai i svakog ra boritog ugla. @n ga brani i dola i do jasnog akljuka da, "ne ja, ve& 4ristos," je jedina nada a oveka da ostane pravedan pred (ogom, sada i na sudu. Kad je ovo avrio, on se okre&e radu Bvetog +uha u planu spasenja. -o je vrlo sistematino. 8apa ite da u ,avlovim spisima i u spisima Novog aveta, a posebno uenjima samog %susa, svaki lan (o5anstva ima vrlo va5an, vitalan udeo u naem spasenju. 6 Novom avetu &ete uoiti da je (og @tac "predsednik." Na primer u 'ovanu 2"!ED!# itamo" "(ogu tako omilje svet da je dao svog jedinorodnog Bina." @n je poslao svog Bina, ne da nas osudi ve& da nas spase. 6 <alatima 1"1 itamo da" "Kad se navri vreme, posla (og Bina svojega." % kro itav 4ristov 5ivot @n je to jasno ob nanio, "'a dooh da i vrim volju @noga koji me posla." @tac je +irektor, ,redsednik plana spasenja. 4ristos je Bpasitelj. 6 /ateju !"0!, dato je uputstvo 'osi$u kad je aneo najavio roenje Bpasitelja. 9neo je rekao 'osi$u da &e /arija, koju je o5enio, roditi sina. "% na va&ete ga %sus, jer &e @n spasti svoj narod od njihovih greha." Re "%sus" nai "Bpasitelj." 8adatak Bvetog +uha je prenoenje ljudskom rodu onoga to je (og ve& stekao u svom Binu %susu 4ristu, koje je veno iskupljenje. -ako je Bveti +uh ,renosilac, i to je ono to ,avle obra la5e u Rimljanima 3. 8adatak Bvetog +uha nije da nas spase, ve& da spasenje koje je ve& reali ovano u svetoj 4ristovoj istoriji odelotvori i naini ga realnim u naem iskustvu. 8adatak Bvetog +uha mo5e se podeliti u tri $a e" !. ,rva $a a je opravdanje. 0. +ruga $a a je posve&enje. 2. Konano, tre&a $a a je proslavljanje. Ce& smo neto vremena potroili oko opravdanja, ali 5elim vas podsetiti na neke va5ne injenice ra matranjem jednog pasusa i rei %susa 4rista. ,avle je jasno i lo5io da nam Bveti +uh uka uje na 4rista kao ovekovu jedinu nadu u spasenje. 4ristos je ovo takoe vrlo jasno i neo. 6 'ovanu !E %sus ukratko objanjava kako legalno opravdanje koje je 4ristos ve& adobio na krstu postaje e$ektivno u ljudskom rodu. 6 'ovanu !E"3 %sus je opisao svojim uenicima jednu od misija Bvetog +uha. Kad otpone pravosna5nost Bvetog +uha, @n &e uveriti ili osvedoiti svet u tri svari" !. u greh 0. u pravednost 2. i u sud. "6 greh jer /e ne veruju" =stih 7>. Movek je i gubljen, ne ato to je grenik, ve& ato to je be 4rista. Bveti +uh osvedoava svet da, be 4rista, nema nade. -o je ono to je ,avle pokuavao da objasi u prvom odeljku Rimljanima. Keo svet je pod grehom: ceo svet je kriv pred (ogom: jedina nada a oveka je 4ristos. 8atim u 'ovanu !E"!? %sus nastavlja da objanjava u kom smislu &e Bveti +uh osvedoiti svet u pravednost" "8a pravednost, to idem k @cu svojemu, i vie me ne&ete videti." 4ristos je mislio da ga je (og poslao na ovaj svet da pripremi pravednost a svet, a injenica da se vra&a nai da je Njegov adatak pripremenja te pravednosti, sticanja te pravednosti svren posao. @n se vratio @cu obavivi adatak, u stvari jedna od Njegovih poslednjih molitvi nala i se u 'ovanu !#"1" "@e, posao svrih koji si mi -i dao da radim." Btih !! ka5e da je svet osuen, i da ako odbacujete jevanelje, ako odbacujete dar (o5ji, onda imate sud. 9li ta se deava kad ovek shvati da je njegova jedina nada 4ristos i prihvati %susa kao svog linog BpasiteljaH ,osao Bvetog +uha nije avren. @nda je Njegov adatak da reprodukuje u verniku, koji je sada adobio mir i sigurnost, pravedni karakter 4ristov. -o je ono to @n namerava uraditi sa svakim od nas koji smo prihvatili 4rista kao Bpasitelja. Aelim naglasiti, da ne bi bilo abune, da se posve&enje nikad ne sme uiti kao doprinos spasenju. Nae spasenje je samo u 4ristovoj istoriji ali posve&enje je krajnje va5no jer je ono rod, to je doka o opravdanju verom. +anas svet ne&e verovati dok ne vidi. +ananji svet je postao kao -oma. @n je odbio verovati da je 4ristos ustao i mrtvih dok nije video Bpasitelja vlastitim oima i stavio
!!2
svoje prste u rupe od klinova na Njegovim rukama i nogama i rupu na Njegovoj slabini. Bvet danas 5ivi u naunom dobu, a nauni metod ne&e dopustiti i ne&e prihvatiti nita kao injenicu ukoliko se ne demonstrira. -ako posve&enje ima vrlo posebno naenje a nas koji 5ivimo u poslednjem vremenu. ,otrebno je da namo mesto posve&enja jer nam ono u najboljem sluaju daje samo tre&inu od onoga to je istina o nama u 4ristu kro opravdanje. 6 4ristu imamo tri stvari" !. /i imamo savren karakter. /i stojimo savreni u 4ristu u ponaanju. 0. /i stojimo savreni u pravdi u 4ristu. 8nate li da "nema osude a one koji su u 4ristu" jer nas je @n oslobodio od osudeH Bvaki greh koji smo poinili, i svaki greh koji &emo poiniti do svoje smrti, je ve& prebrinut na 4ristovom krstu. 2. 9li to nije sve, mi imamo tre&i divan blagoslov u 4ristu. /i stojimo savreni po prirodi u 4ristu jer kao to smo videli dok smo prouavali prva tri stiha Rimljanima 3, @n je osudio akon greha i smrti u svom telu. @n ga je osudio: @n ga je ka nio. ,osve&enje je samo proces iskustva karaktera 4ristovog, ne pravde jer se pravda svrava samo umiranjem druge smrti, a samo je 4ristos umro drugom smr&u a nas. 6 posve&enju se nikakva promena ne biva u naoj prirodi. Naa priroda &e ostati grena kao to je bila pre obra&enja, stoprocentno grena do smrtnog asa. Bamo u proslavljanju, prilikom drugog 4ristovog dolaska, ova raspadljivost &e se obu&i u neraspadljivost. 6 stvari, u Rimljanima 3"00D0; ,avle nam ka uje da itavo stvorenje, ukljuuju&i i nas koji smo primili Bvetog duha, u die, ekaju&i na iskupljenje tela. Kad se to dogodi, borba &e biti avrena. 6 Oilibljanima 2"0?D0!, ,avle nam ka uje da on nestrpljivo oekuje 4ristov dola ak. @n je to na vao bla5enom nadom, ne ato to 5eli da hoda latnim ulicama i 5ivi u vilama, to je jedan egocentrini pogled na drugi dola ak. @n 5eli drugi dola ak ato to je umoran od ovog grenog tela. -ako on ka5e" "%ekujem drugi 4ristov dola ak, da bi se ovo lo, pokvareno telo moglo preobra iti da bude kao Njegovo slavno telo, koje je @n pripremio a nas." Rimljanima 3"1D!2 se bave 5ivotom u +uhu, ili 5ivotom koji vodi (o5ji Bveti +uh, to je (o5ja namera a svakog hri&anina. Aivot hri&anina je +uhom voen 5ivot, i to je cilj, a u ovom pasusu ,avle postavlja temelj a to. 8atim od !0.D!;. poglavlja i delom u !E. poglavlju on &e nam dati praktine aplikacije na toj osnovi. 6 stihovima !D2 on nam ka uje kako nas je (og oslobodio. +uh 5ivota koji je bio u 4ristu, i akon greha i smrti koji je @n preu eo aodevanjem u nau ljudsku prirodu, sreli su se u %susu 4ristu. -u je %sus, kro silu Bvetog +uha, bio pobednik. @n je ka nio akon greha i smrti, a to je uradio i dva ra loga" !. Btih !" +a ne bi bilo "vie osude a one koji su u 4ristu." 0. Btih 1" "+a bi se pravedni ahtevi akona mogli ispuniti u nama koji ne hodimo vie po telu ve& po +uhu." Kad je ,avle govorio o jevanelju, rekao je da je 4ristos umro a sve ljude, ali kad u 1. stihu koristi re "nama" on ne govori o svim ljudima, on govori o verniku koji je ka ao u svom srcu" "'a nesre&ni ovek, ko &e me spastiH 8ahvaljujem (ogu kro %susa 4rista." Re "nesre&an" se pojavljuje samo dvaput u itavom Novom avetu. ,rvi put u Rimljanima #"01. +rugi put se pojavljuje u poruci Laodikeji, @tkrivenje 2"!#, gde 4ristos, Cerni Bvedok, govori grupi ljudi i ka5e im" "Ci ne nate da ste nesre&ni." 6 dan kad ka5emo" "'a nesre&ni ovek," mo5emo re&i" "8ahvaljujem (ogu kro %susu 4rista" jer $ormula jevanelja je" "Ne ja, ve& 4ristos." -akvim ljudima on govori. "Nama" se odnosi na one koji nemaju poverenja u telo, ve& se raduju u 4ristu i on ka5e da ako =tu postoji uslov a posve&enje> hodimo u +uhu a ne po telu pravedni ahtevi akona &e se ispuniti u nama, a pod tim ,avle ne podra umeva mehaniku poslunost akonu. Ci ne morate imati +uha da bi se mehaniki pokoravali akonu. Oariseji su bili eksperti u mehanikoj poslunosti akonu.
!!1
Kad ,avle govori o pokornosti akonu, posebno u Rimljanima !2"!?, on &e nam re&i da je ta ljubav, ova be uslovna agape ljubav (o5ja, ispunjenje akona. Kad smo voeni Bvetim +uhom, rod +uha je ljubav, a ljubav je ispunjenje akona. 9li postoji jedan uslov" "Koji ne hode po telu ve& po +uhu." +a bi to pojasnili, re "hoditi" koja je kljuni glagol u 1. stihu je u sadanjem trajnom vremenu. @vo to ,avle ovde ka5e je" ",ravedni ahtevi akona mogu se ispuniti u nama =vernicima> koji stalno ne hodimo po telu ve& stalno hodimo po +uhu." %maju dve rei ovde u 1. stihu koje treba pojasniti. Re "telo" i re "+uh." Radi naenja ove dve rei ,avle je potroio neto vremena u 1. glavi bave&i se telom. ,avle postavlja pitanje" "Jta &emo ka ati a 9vraama da je naao po teluH" ,otom uviamo da re telo ne nai meki deo naeg tela. -o nije ono o emu ,avle govori. ,od reju telo on podra umeva prirodan 5ivot s kojim se ti i ja raamo, koji primamo preko naih roditelja, koji su oni au vrat primili od svojih, dok ne doemo do 9dama. +rugim reima, telo se odnosi na grenu ljudsku prirodu koja je naa roenjem, prirodan 5ivot. ,od +uhom on podra umeva 5ivot 4ristov koji je @n polo5io a nas na krstu, i koji ula i u nas kro nastavanje Bvetog +uha. Bveti +uh je @naj to prenosi 5ivot 4ristov u nas. 8nai, mi imamo dva 5ivota, i to je ono to nas ini ra liitim od nevernika. Nevernik ima samo jedan 5ivot, prirodan 5ivot i sa tim 5ivotom mo5e uraditi dve stvari" mo5e initi greh i mo5e tvoriti samopravednost. 9li, u (o5jim oima oboje je neprihvatljivo jer u %saiji E1"E itamo da" "Caa pravednost je kao neiste haljine." Aivot +uha je neto to samo vernik ima. Btihovi 7 i !? ka5u" "9li vi niste u telu ve& u +uhu, ako odista +uh (o5ji stoji u vama. 9 ko nema +uha 4ristova on nije od Njega." /i ne pripadamo 4ristu ukoliko nismo iskusili novoroenje. %sus je ovo objasnio Nikodimu. Nikodim je pokuavao proi vesti pravednost po telu, a %sus je rekao u 'ovanu 2"E" "@no to je roeno od tela, telo je." /i to ne mo5emo promeniti i to je strana stvar o legali mu. Legali am je pravednost proi vedena po telu. Bpolja on i gleda vrlo privlano, vrlo sveto, ali i nutra je puna trule5i. 'ednog dana jedan od mojih pastora u *tiopiji, tvrdovrati legalist koji je mislio da propovedam jeres, doao je k meni i rekao" "/o5ete li mi, molim vas, pomo&iH" Bve vreme mi je protivreio, a sada dola i i pita me mogu li mu pomo&i. Rekao sam" "Bvakako, ta je va problemH" Rekao je" "K&erka mi je napustila crkvu i dovela me u nemilost. ,okuao sam," govorio je sa su ama u oima, "da je ura umim i ne&e da me slua, ali nam da vas vrlo potuje. /olim vas ubedite je da se vrati, mo5ete liH" Rekao sam" "+obro, pokua&u sve to mogu." @na je bila studentkinja na univer itetu pa sam poao na univer itet i posetio je. @vako mi je rekla" ",astore, 5elite li nati istinuH" Rekao sam" "+a. Jta je problemH" Rekla je" "%spria&u vam. Kad moj otac doe u crkvu, kad stane i a propovedaonice i gleda kao svetac, u stvari ak mo5ete videti oreol oko njegove glave ali u ku&i je avo." Legali am podukuje licemere, ljude koji i gledaju kao sveci ali u ku&i su avoli. /i imamo problem bog legali ma. Krijemo ga ispod povrine ali stradaju 5ena i deca. /i ga ne pri najemo javno, ali oni koji rade kao pa itelji u domovima legalista naju. Legalisti se poka uju sveti kad dola e u crkvu, ali kod ku&e su avoli. 8ato je potrebno da shvatimo da se samo u 4ristu, dok hodimo u +uhu a ne po telu, 5ivot 4ristov reprodukuje u nama. @n &e to uraditi samo a one koji poivaju u opravdanju verom, jer posve&enje nije plod legali ma, ono je plod opravdanja verom i neeg drugog. 8nai potrebno je da se suoimo sa ovim, i ,avle to i nosi, posebno u Rimljanima 3. 6 Rimljanima 3"1 ,avle nam ka uje da ne trebamo hoditi po telu ve& u +uhu, jer hode&i u +uhu, pravednost akona se reprodukuje u nama. 8atim u Rimljanima 3"; on ka5e" "'er oni koji 5ive po telu usredsreeni su umovima svojim na telesne stvari. 9li oni koji 5ive po +uhu duhovno misle." -elo se bavi naom grenom prirodom. +uh se bavi 5ivotom 4ristovim koji je uao u nas kro Bvetog +uha.
!!;
,re nego prouimo ;. stih, pogledajmo 0. ,etrovu !"1. Bluajte kako ovo ,etar postavlja, jer ,avle ovde ini isto a ,etar je u savrenom skladu sa ,avlom. 6 stihovima !D2, on govori o divnim obe&anjima koja su naa kro %susa 4rista. %sus 4ristos je na Bpasitelj, to je bio Njegov deo u planu spasenja. 9li u 1. stihu itamo" "Kro koja =tj. kro obe&anja 4ristova> nam se dadoe prevelika i predragocena obe&anja =u 4ristu imamo divna i velika obe&anja> da bi kro njih mogli biti sudeonici (o5anske prirode, i makavi pokvarenosti koja je na svetu kro strast." -elo, prirodan ovekov 5ivot, dominira kro tri pobude, a te tri pobude su u !. 'ovanovoj 0"!E" "telesna 5elja, 5elja oiju, i ponos 5ivota." 'ednog dana sam bio u supermarketu da kupim $ilter a ulje a svoj auto i tu je takoe bila jedna dama koja je kupovala sa sinom. Bve to je sin ugledao 5eleo je da ima, pa bi to dohvatao, a majka ga je opominjala" "Crati to na adG" @n je nastavio da to radi a ona ga je i dalje opominjala i na kraju je posustala i lagano ga oamarila, to je potrebovao na prvom mestu. @nda je povikao i rekao" "/ajko, ato to ne mogu imatiH" Bkoro sam joj rekao" "@n je jednostavno prirodan" jer telo 5eli ono to vidi. 'edan blagoslov koji smo imali u 9$rici, posebno nekim delovima 9$rike kad bi ili u supermarket bio je, to smo gledali redove i redove toalet papira. /oja deca nikad nisu rekla" "Aelim jedan"" 9li u 9merici to je bio problem jer vidimo stvari o kojima ranije nismo ni mislili. (io sam u Los 9nelesu =Los 9ngeles>, na sastanku pod atorima, i pastor me je poveo na mesto koje oni ovu "price club" gde je bio lan. %mali su mikrotalasnu pe&nicu i dama i a kase mi je rekla" "/o5ete skuvati svoju hranu a minut, to je velika uteda u vremenu, jer imate dve stvari koje sada rade, mikrotalas koji je br , i kuvalo na pritisak u mirkotalasu." Rekao sam" "+ivno, trebao bi ovo kupiti." @nda sam se opomenuo, telo 5eli sve. Jta $ali ekati jo jedan minutH -ako sam rekao" "Ne." 9li to je telo, ono 5eli sve" ve&i vatromet, ve&a kola, ve&e ku&e, i kad oevi osposobe svoju decu, ona to 5ele a sebe. -elo 5eli sve. -elesna 5elja, atim 5elja oiju, i ponos 5ivota, 5elimo biti broj jedan. 9li ,avle ka5e da um ne sme biti "upravljen" jer to nai re u Rimljanima 3";. Ljudi koje kontrolie prirodan 5ivot doputaju da njihovim umovima gospodari telo. 8apamtite, naa priroda, nae telo, se ne&e menjati do drugog 4ristovog dolaska. Ne smemo pothranjivati amisao da &e se naa priroda poboljati dok napredujemo kao hri&ani. Naa priroda &e ostati telo do smrtnog asa. @no to se menja je na karakter jer promena koja se desila u hri&aninu nije u njegovoj prirodi ve& u umu. <rka re, "metanoia," u prevodu "pokajanje," nai promena uma. 9 ,avle ka5e" "Neka sada va um kontrolie +uh, a ne vie telo." ,avle nam poma5e da shvatimo kako to da postignemo i usmerimo svoje umove na duhovne stvari u Oilibljanima 1"3. @vde nas on jednostavno savetuje da hodimo u +uhu, to nai da usredsredimo svoje umove na duhovne stari. 6 Oilibljanima 1"3 vidimo ta to ukljuuje gde on daje isti savet" "Napokon bra&o, to je god istinito, to je god plemenito, to je pravedno, to je isto, to je ljuba no, kakav god dobar glas, i ako ima kakva vrlina ili neto vredno hvale to mislite." ,itanje je" "Jta vam prola i kro um dok vo ite autoputem, ili dok se tuirate, kad ste slobodni i niste koncentrisani na svoj posaoH Jta vam pada na pamet, o emu misliteH" +a li o svetovnim stvarima, aradi, poboljanju 5ivotnog standarda, o modi, ili o (o5jim stvarimaH -o je nain da sa nate hodite li po telu ili hodite po +uhu. ,avle ne ka5e da je hri&anin koji hodi po telu i gubljen. @n ka5e da je osoba koja hodi po telu na opasnom tlu, jer u E. stihu itamo" "'er ulno usmeren um nai smrt." +oslovan tekst glasi na grkom" "Mulno =telesno> nastrojen um vodi u smrt." +akle ta nai re "ulan"H Re "telo" na grkom je "sarkikos," to nai "um kontorlisan telom" ili kako bi mi to rekli "telesan um." +rugim reima, ako doputate da vam se um bavi sa one tri osnovne pobude tela, to nai biti ulno nastrojena uma. 9ko vam je um uvek preokupiran stvarima ovoga sveta, materijalnim ovosvetovnim stvarima, onda hodite po telu, a ako to inite to &e vas odvesti u smrt. %mati telesan um je opasno, jer je telo orue Botone koje on koristi dok vas na kraju ne odvoji od 4rista.
!!E
6 misionarskom polju smo imali uiteljicu koja mi je jednom priala vrlo animljivo iskustvo i svog 5ivota. +ok je bila na koled5u, imala je jednu 5elju, da bude misionar. Btoga se sprijateljila sa jednim studentom teologije, koji je imao istu 5elju. @dluili su da se venaju pre nego su avrili koled5 i onda u poslednjoj godini svog kolovanja on je odluio da promeni po iv sa teologije na in5injering. @na je time bila vrlo ra oarana, ali je mislila da nije bio po van a slu5bu. +iplomirao je, dobio odlian posao, i bio aktivan lan u crkvi, u stvari postao je stareina. Nakon nekog vremena kolega s posla mu je predlo5io" "4ajde da igremo gol$" i ovaj ovek je rekao" "Nikad u 5ivotu nisam igrao gol$." %pak su poli i svidelo mu se. -ako su ili jednom sedmino: nema nieg loeg u tome. Nevolja je to je poeo 5udeti a tim pa su ili dvaput sedmino. -o nije bilo dovoljno i atim su ili tri puta sedmino. -re&i put je bila sreda pa je prestao i&i na molitvene sastanke. @nda je iao etiri puta nedeljno, i dola io ku&i vrlo umoran pa je subota postala vreme a lekarenje: nije imao vremena da ide u crkvu. Bpavao je subotom, i vrlo retko dola io u crkvu. Njegova 5ena je uvidela da postepeno odla i od (oga i shvatila da ako se ovo nastavi on &e biti i gubljen pa ga je molila" "8ar ne vidi ta se s tobom deavaH" 9li on nije sluao ili prihvatio savet. Napokon se obratila <ospodu nakon tri dana posta i molitve i rekla" "<ospode, neme ve e ta &e mu uiniti: molim te, 5elim ga na nebu. Cidim da se odvaja od 4rista, ini to je god neophodno." (ila je na kolenima, bore&i se sa <ospodom, kad je tele$on a vonio. (ila je to kompanija njenog mu5a. 8avarivao je u tanku i kojeg nije bio uklonjen neki gas, aspao i umro u tanku. (og ga je odveo na poinak. @na je verovala, i ja verujem da je u pravu, da ga je (og odveo na poinak kao jedini nain da ga vaskrsne u carstvu. ,riala nam je" "Kad sam otkrila da nema vie nikakve potrebe da ostanem ku&i javila sam se u misionarsku slu5bu" i obrela se u *tiopiji. (og &e uraditi sve da nas spase, ali ako nastavimo hoditi po telu mi sledimo put koji vodi u smrt jer telo nema prava da 5ivi. -o je jasno svedoanstvo (iblije. 'edino mesto a telo je krst. <alatima ;"01" "@ni koji pripadaju 4ristu ra apee telo sa svim njegovim 5eljama." "9li ako hodite u +uhu," ka5e ,avle, "imate mir i imate 5ivot" jer 5ivot +uha je 5ivot koji donosi mir i pobedu: on donosi pravednost akona. Btih #" "'er telesan um je neprijateljstvo (ogu." Naa grena priroda i sveti (og su nekompatibilni. 8akon (o5ji i nae telo su nekompatibilni. <lavni naglasak Rimljanima # je da su na prirodni 5ivot i akon nekompatibilni. ,rirodno, a nas je nemogu&e dr5ati akon. /i mo5emo dr5ati slovo akona, ali nikada +uh i to je ono to ,avle ovde ka5e. Btih 3" "9 koji su u telu =misli se na one koji hode u prirodnoj sna i svoje sile> ne mogu ugoditi (ogu." /i mo5emo ugoditi oveku, mo5emo ugaati sebi, mo5emo ugoditi bra&i, pastoru, ali ne mo5emo ugoditi (ogu: jer (og ne gleda na naa dela. @n gleda na naa srca. Bamo srce koje je preobra5eno, koje se pokajalo, mo5e biti ugodno (ogu. Btih 7" "9li sada vi niste u telu, ve& u +uhu, vi mo5ete biti lan crkve, vaa imena mogu biti u knjigama, ali ako niste iskusili novoroenje, vi niste od Njega." 'ednog dana doli su mi 'ehovini svedoci i raspravljali smo o nekim teolokom pitanjima, jer nam neto o 'ehovinim svedocima. ,itao sam" ",ripadate li grupi od !11.???H" @ni dele svoje lanstvo u dva tabora, !11.??? koji &e i&i na nebo i koji &e mo&i prisustvovati <ospodnjoj veeri i ostatak koji ne&e i&i na nebo ve& &e u5ivati nebo na emlji. Rekla je" "Ne." @nda sam ja rekao" ",rema vaoj teologiji vi nemate +uha." Ka ala je" "-o tano, ja nemam +uha, samo !11.??? imaju +uha." ,roitao sam joj ovaj tekst, i bila je okirana sa nanjem da ako nemate +uha vi ne pripadate 4ristu. Rekao sam" "Recite ovo svojoj bra&i i prouavajte (ibliju." 9ko nemate +uha vi niste Njegovi. Btih !?" "9 ako je 4ristos u vama." 8a ,avla +uh (o5ji koji nastava u vama i 4ristos koji nastava u vama, su sinonimi jer je +uh 4ristov predstavnik. @n je ",arakletos" na grkom to nai 6teitelj ili 9dvokat. @n je @naj to predstavlja 4rista. 9ko @n nastava u vama, "telo je mrtvo greha
!!#
radi." +rugim reima, vi ste potinili svoj prirodan 5ivot krstu. "9li +uh je 5ivot pravednosti radi." 6 !?. stihu $ormula je" "Ne ja, ve& 4ristos." Btih !!" "9li ako +uh @noga koji je podigao 4rista i mrtvih nastava u vama, @naj koji je podigao 4rista i mrtvih da&e 5ivot i vaim smrtnim telesima kro svog duha koji nastava u vama." ,avle ovde ka5e da postoje dve sile u vama, jedna je sila tela, akon greha i smrti: druga je akon +uha i 5ivota. Koja je od njih jaa, koja je ve&aH Jta je sila akona greha i smrtiH Koja je najve&a mo& telaH -o je grob. <reh ubija. 9ko mo5ete nadvladati smrt, vi mo5ete pobediti greh. Nijedno ljudsko bi&e u i od sebe nikad nije pobedilo grob. 9li postoji jedan Movek koji je pobedio grob, i to je %sus 4ristos. @n je to postigao silom +uha koji nastava i ova ista sila koja je poka ala u 4ristu da je sila (o5ja ve&a od sile greha, sada je dostupna i nama. Btih !0" "Btoga bra&o =vernici>, mi smo du5nici." Re "du5nici" nai da imamo obave u, ali ta obave a nije telu jer je hri&anin osoba koja je podredila telo krstu. @n tamo pripada. @no nema prava da nas kontrolie. "+u5ni smo da 5ivimo ne po telu jer, ako to inimo, umre&emo =to &e nas odvesti u smrt>" ali ako +uhom morite dela telesna, 5ive&ete." Neka sada novi 5ivot koji ste primili prilikom obara&enja vlada vama, usmerava vas, kontrolie vas. Kad Bveti +uh 5ivi u nama deavaju se dve stvari" !. /i morimo, avravamo sa delima tela. @n ne misli sa svim delima, ve& grenim delima tela. 0. ,ravednost akona se ispunja u nama. 9li apamtite, sve ove divne privilegije su plodovi opravdanja. Nikad ne smemo gledati na posve&enje kao sigurnost spasenja ali moramo voditi rauna o posve&enju: moramo brinuti o hri&anskom 5ivljenju jer smo na gledanje svetu. Bvet nas posmatra. Ranije sam rekao, i ponavljam, i ponovi&u to mnogo puta, rei uvenog paganskog $ilo o$a Niea =Niet sche> kad je ka ao hri&anskoj crkvi" "9ko vi hri&ani oekujete od mene da verujem u vaeg @tkupitelja, morate i gledati mnogo vie iskupljeni." Cie se ne trebamo brinuti o sebi: nebo je nae, asigurno. "Nema vie osude a one koji su u 4ristu." +akle mora postojati samo jedna briga" "<ospode, molim te, neka svet vidi kakav si ti u meni." Kad se to dogodi okrenu&emo svet naglavake. (og ne avisi o brojevima: @n avisi o ljudima i 5enama, koji ostavljaju svoje ja postrani i volji su da se potpuno potine +uhu koji nastava u njima. Kad se to dogodi vie ne&emo morati gurati ljude, "ini ovo i ono." %maju neki koji me 5ele gurniti i a propovedaonice" "Ka5i naem narodu ta ne treba da ine." /ogu vam govoriti dok ne poplavim u licu, ali ako ne hodite u +uhu i gubi&ete strpljenje sa mnom. /i imamo +uha koji je voljan hoditi u vama. %mamo silu koja nam je dostupna i ta sila &e reprodukovati u nama karakter naeg <ospoda %susa 4rista. Bvetu je oajniki potrebno da ga vidi. /olim se u %susovo ime da ga ne ra oarate. Dva%e!e" "re5e poglavlje /la0e#a #a%a 'Ri(lja#i(a 1*)<+2:'ednog dana morao sam voditi jednu vrlo tu5nu sahranu. /ladi&, star !E godina, kojega sam krstio pre tri godine upravo je bio i gubio svog druga sa akademije. Cra&ao se ku&i, i oko pola milje ni drum i nekog ra loga, niko ne na ato, aokrenuo se i naleteo na stanini traktor pri br ini od oko ;? m.p.h. -raktor je prskao nadvoje i on je naravno smesta bio mrtav. (ila je to vrlo tu5na sahrana: svi njegovi drugovi su bili tu: bilo je mnogo sveta. @pratali su se sa ovim mladi&em i jedno od pitanja koja se obino postavljaju u ovim prilikama bilo je" "8ato je <ospode 5ivot ovog vrlo obe&avaju&eg mladi&a prekra&en tako ranoH" ,avle nam u ,ismu ka5e da itamo" "8namo da sve ide na dobro." ,onekad je to teko verovati, ar neH 6 ovom poglavlju bavi&emo se jednim od (o5jih divnih naina da nam pomogne dok smo ovde na ovoj emlji iekuju&i tu bla5enu nadu, 4ristov povratak.
!!3
/i mo5da ne ra umemo ato se neto dogaa ali namo jedno, da nas (og nije ostavio be ,omo&nika. @vaj pasus je aista nastavak onoga to smo pokrili u prethodnoj glavi. 6 Rimljanima 3, ,avle se po prvi put okre&e radu Bvetog +uha u 5ivotu vernika. Cideli smo da je hri&anski 5ivot, 5ivot voen Bvetim +uhom: to je 5ivot koji kontrolie Bveti +uh: 5ivot kojim vlada Bveti +uh jer je to 5ivot +uha. 6 'ovanu !1"!E kad je %sus predstavljao Bvetog +uha svojim uenicima, @n je dao Bvetom +uhu vrlo posebno ime. -o ime nije na engleskom, ono je na grkom i otkri&ete da je ova re vrlo korisna. @be&anje koje je %sus dao svojim uenicima je a nas do kraja sveta. %sus ka5e" "/oli&u @ca, i @n &e vam dati drugog 6teitelja =K'C>, da bi nastavao s vama auvek." -a re, "6teitelj," dola i od jedne vrlo animljive grke rei, "parakletos" od glagola "parakleo." -a re, sainjena od dve rei, "para" i "kleo" nai "onaj ko je pored vas da vam poma5e." NK'C ima korektan prevod te grke rei" "/oli&u @ca i @n &e vam dati drugog ,omo&nika, da bi nastavao s vama auvek." Re "pomo&nik" je sveukljuuju&a. Kad vam je potrebna uteha, Bveti +uh &e vam dati utehu. Kad vam je potrebno poduavanje, @n &e vas voditi ka svakoj istini. Kad vam treba posrednik, @n &e biti va posrednik. %sus je ovo i neo u 'ovanu !1. @n je na 6teitelj u !E. stihu, na 6itelj u 0E. 8atim u 'ovanu !E"!2, @n je na Codi. 4ristos je doao da nam pomogne u terminima spasenja. Bveti +uh je na ,omo&nik u terminima hri&ankog 5ivljenja do slavne i bla5ene nade. 8nai, ,avle predstavlja u ovom pasusu, +uha koji nam poma5e u tri va5na podruja" !. 6 Rimljanima 3"!1D!# +uh nam poma5e da se ponaamo, delujemo, 5ivimo kao deca (o5ja. 0. 6 stihovima !3D0;, ,avle nam ka5e da nam Bveti +uh poma5e da i dr5imo poteko&e i stradanja dok ekamo na slavnu pojavu naeg <ospoda %susa 4rista, to je proslavljanje. 2. 6 stihovima 0ED2? ,avle nam ka uje da nam Bveti +uh poma5e u hri&anskom rastu i poka uje kako se moliti da bi molitve bile delotvorne. @vde ,avle predstavlja Bvetog +uha kao to ga je 4ristos najavio hri&anskoj crkvi. @n je na ,arakletos. %&i &emo korak po korak i videti kako nam +uh poma5e. 6 !2. i !1. stihu, ,avle podse&a hri&anina da nemamo jednu opciju ve& obave u. -a obave a je i negativna i po itivna. Negativna jer vie ne smemo hoditi po telu, koje je na prirodan 5ivot, a to ine nevernici. Bada kao hri&ani mi jo uvek imamo prirodan 5ivot, i mogu&e je da hodimo po prirodnom 5ivotu. ,avle de$inie takve hri&ane kao ulne hri&ane, hri&ane ije ponaanje nije onakvo kakvo bi trebalo biti. "/i imamo obave u," ka5e ,avle, "i naa obave a je ne hoditi po telu, ve& u +uhu. Neka ovaj novi 5ivot, koji vam je doao kro kontrolu Bvetog +uha, vlada u vama, vodi vas, da bi i svet video 4rista u vama kro Bvetog +uha." Nakon toga, u !1. stihu odakle poinje na pasus, ,avle ka5e" "'er koji su voeni +uhom (o5jim, oni su sinovi (o5ji." % vorni tekst to ka5e malo drugaije. @vako bi glasio doslovan prevod" "'er koji su voeni +uhom (o5jim, oni se ponaaju kao deca (o5ja." (og ne 5eli da se ponaamo kao Njegova deca da bi postali Njegova deca, mi smo to ve& i @n ka5e" "8ato se ponaajte u skladu s onim to ste." 9ko se ponaamo suprotno onom to jesmo, (iblija takve ljude ove licemerima. Licemer je onaj koji radi ono to nije. (og ne 5eli da postupamo kao hri&ani, u terminima delovanja. @n 5eli da se ponaamo u skladu sa onim to ve& jesmo, deca (o5ja. @n shvata da to sami ne mo5emo posti&i pa nam je potreban ,arakletos da to ispuni. @n ka5e" "@ni koji su voeni +uhom, oni &e otkriti to vostvo svojim 5ivotnim stilom, oni &e hoditi kao deca (o5ja." 'asan primer ta nai hoditi kao dete (o5je nala i se u /ateju ; gde %sus u ,ropovedi na <ori suprotstavlja hodanje po telu sa hodanjem u +uhu. @n to ne ka5e doslovce, ali je oito da je to ukljueno. 6 /ateju ;"12 @n konstatuje ono emu su 'udejce uili ljudi koji su bili astranili, i upali u amku legali ma. Legalista je ovek koji se pokuava ponaati kao dete (o5je. *vo kako se to avrava, 12. stih" "Muli ste da je ka ano SLjubi bli5njeg svojeg i mr i na svoje neprijatelje.T"
!!7
4ristos ovo obra la5e i ka5e" "Ne morate biti hri&anin da bi voleli svoje bli5nje i mr eli svog neprijatelja: svako to mo5e uraditi. 9li 'a vam ka5em, 5elim ovako da 5ivite." Btih 11" "9li ja vam ka5em, ljubite svoje neprijatelje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji mr e na vas, i molite se a one koji vas kleve&u i progone." -o je nemogu&e initi be ,arakletosa. 6 /ateju ;"1; %sus ka5e a ovo inimo "da bi bili sinovi @ca vaega koji je na nebesima." "/olim vas ponaajte se kao deca (o5ja. @vako se ponaaju (o5ja deca, oni vole svoje neprijatelje, oni blagosiljaju one koji ih kunu, oni ine dobro onima koji ih mr e, da bi bili deca @ca svojega koji je na nebesima." 4ristos nastavlja da objanjava u /ateju ;"1; @evu ljubav prema ljudskom rodu, i dobrima i lima. ,avle nam ka5e u Rimljanima 3 da ako smo voeni +uhom, ljudi oko nas &e to nati. @ni &e re&i" "@vi ljudi se ponaaju kao (o5ja deca." 6 istoj ,ropovedi na <ori %sus je rekao u /ateju ;"!1" "Ci vernici ste svetlost svetu." 6 !E. stihu @n ka5e" "Neka sija vaa svetlost da svet vidi vaa dobra dela, vau ljubav prema neprijateljima, vae blagosiljanje onih koji vas kunu, molitve a one koji mr e na vas. Neka ovo vide, i slave @ca vaega koji je na nebesima." 8apamtite, samo oni koji su voeni duhom mogu ovo initi. Ci to ne mo5ete posti&i naporom volje ili donoenjem odluka. 'evreji su to pokuali i rekli" "Bve to ka5e ini&emo" ali nisu to ostvarili. Kad smo voeni +uhom to &e se otkriti, jer je mogu&e a Bvetog +uha koji je podigao 4rista i mrtvih da obu da naa smrtna telesa i proi vede pravednost. 6 Rimljanima 3"!; on nastavlja i ka5e" "'er ne primiste duha ropstva." Bvugde kro ,avlove spise, ropstvo se pove uje sa legali mom. 6 <alatima ;"! on ka5e da ste osloboeni: ne vra&ajte se ropskom jarmu. Rimljanima 3"!;" "Ne primiste duha ropstva opet da se bojite, ve& primiste +uha posinakoga, kojim viete" "9va @e." Nema mira, nema sigurnosti, nema nade u legali mu. Bpolja to mo5da i gleda divno, ali mi stalno 5ivimo u strahu: tragedija je da hri&ani 5ive u strahu. -ekst koji je vrlo va5an a nas koji 5ivimo u vreme suda je !. 'ovanova 1"!ED!3, i apa ite ta apostol 'ovan ima da ka5e onima koji veruju u (oga. Btih !E" "% mi po nasmo i verovasmo." @vde postoje dve stvari. ,itanja koja se imaju postaviti su" "8namo li, i verujemo liH" Kao hri&ani moramo nati i verovati be uslovnoj, samopo5rtvovanoj ljubavi koju (og ima a nas. Cideli smo to dok smo se bavili Rimljanima ;"ED!?. /i namo i verujemo ljubav koju (og ima a nas. Ra log ato nas (og voli nije to smo dobri ili to to aslu5ujemo, ve& stoga to je (og ljubav. 8a (oga je prirodno da nas voli, jer je Njegova ljubav be uslovna. "% onaj ko nastava u toj ljubavi, nastava u (ogu i (og u njemu." Re ultat ovoga je u !. 'ovanovoj 1"!#" "Ljubav se savri =tj. nae nanje i nae verovanje ljubavi se savrava meu nama u ovome"> kad imamo slobodu na dan suda." 9ko se jo uvek plaite (o5jeg suda kao hri&anin, vi niste shvatili (o5ju ljubav: vi se niste savrili: jo ste 5rtva straha. 'ovan ovo i nosi u !. 'ovanovoj 1"!3. Ra log ato imamo slobodu na dan suda nije to smo adovoljni svojim ponaanjem, ve& ato to" "Kao to je @n i mi smo na ovome svetu." -o je dobra vest. -akoe !. 'ovanova 1"!3" "Nema straha u ljubavi, jer savrena ljubav i goni strah, jer strah ukljuuje muku. 9li onaj ko se plai ne savri se u ljubavi." Bva dela proi vedena i straha su neprihvatljiva (ogu. -akva religija nita ne vredi. 6 Rimljanima 3 ,avle ka5e da &emo mi koji smo voeni +uhom dati doka svojim ponaanjem i 5iveti kao deca (o5ja. /i nismo primili duha ropstva koji proi vodi strah, ve& smo primili +uha posinatva, kojim viemo, "9va @e." -e dve rei su vrlo animljive, "9va @e." "9va" je aramejska re, to je bio je ik 'evreja 4ristovog i ,avlovog vremena, i ta re jednostavno nai "oe." +ruga re koju je ,avle upotrebio je "pater" to je "otac" na grkom. 8nai, ako bi doslovno preveli ove dve rei, imali bi "@e, @e." (ili 'evreji ili ne naboci nije bitno: ako smo hri&ani obra&a&emo se (ogu kao "@cu." ,avle ka5e da je @n na @tac, ne na Budija, ne na *g ekutor, ve& nas @tac, koji voli svoju decu i 5eli da ih
!0?
obaspe svim blagoslovima. 8atim nastavlja u !E. i !#. stihu" "Bam +uh nosi svedoanstvo s naim duhom da smo deca (o5ja." Ljudska bi&a su nainjena od tri elementa, i ,avle ovo istie u !. Bolunjanima ;"02. Bainjeni smo do duha, due i tela. Nijedan od ovih elemenata ne mo5e ne avisno eg istirati. Njihova ne avisna eg istencija je grka amisao, ne hri&anska ili biblijska. 9li svaki od ova tri elementa vri odreenu $unkciju. Aivotinje imaju samo telo i duu, ali ljudska bi&a imaju telo, duu i duh. 'edan od aspekata duha je naa savest. Naa savest pripada carstvu duha i ,avle ovde ka5e da Bveti +uh, koji sada nastava u nama, osvedoava kro savest da smo deca (o5ja. /i se mo5da ne ose&amo kao (o5je dete, ali apamtite, +uh osvedoava nau savest da smo deca (o5ja jer smo u 4ristu. 8ato to smo deca (o5ja, !#. stih nastavlja" "9 kad smo deca, i naslednici smo sa 4ristom, =mi delimo sa 4ristom ono to Njemu pripada>, ako aista stradamo s Njim da se s Njim i proslavimo." Neophodno je naglasiti da, da bi nas spsao, 4ristos se morao identi$ikovati sa nama. +a bi se to spasenje odelotvorilo, mi se moramo identi$ikovati sa Njim. Kad to inimo, sve to je istina o 4ristu moramo prihvatiti kao istinu o nama, ne samo dobro ve& i loe. Kad je 4ristos doao na ovaj svet @n je doao sa neba: Njegovo graanstvo ne pripada ovome svetu. @n je Bin (o5ji, ali je doao na svet koji je pod lim, sotonom. -ako je sotona, koriste&i svet, ote5ao 5ivot %susa 4rista. %sus je stradao dok je bio ovde, jer nije bio od sveta. @n je jasno rekao" "/oje carstvo nije od ovoga sveta." @n je patio, ali Njegova patnja bila je samo a jedno vreme. @n je stradao i hteo da strada da bi se mi spasli. /i moramo biti voljni da stradamo, da bi se Njegovo ime proslavilo. 9li ono to ,avle ovde ka5e je da ako 5elimo u5ivati proslavljanje koje je 4ristos primio kad se vratio na nebo, i mi se moramo i jednaiti sa patnjama koje je @n iskusio na ovom svetu. 6 +anilu 3"!# nala imo dve stvari o kojima ,avle govori" !. /i smo sunaslednici sa 4ristom u svim blagoslovima koje imamo. ,otrebno je da se stalno podse&amo ko smo u 4ristu. /i smo sunaslednici sa Njim. Jta to naiH 9ko se vratimo na knjigu proroka +anila, 0. glava, tu nala imo velik lik nainjen od ra liitih metala, a svaki metal predstavlja jedno carstvo. -o su bili Cavilon, /edoD,ersija, <rka i Rim, sve velike nacije. -o su bila i podeljena carstva, ali carstvo na koje se $okusira nije bilo predstavljeno kipom ve& stenom. 9ko itate +anilo 0 otkri&ete da su vie puta iskori&eni prostor i rei da se objasni stena nego drugi elementi, ali ra lika i meu kamenog carstva i ostalih je ta to &e svako od njih biti uniteno. 9li kameno carstvo &e biti veno carstvo. % ono &e au eti svu teritoriju drugih carstava. 9 u +anilu # nam je reeno da &e sveci Najviega vladati sa 4ristom auvek u tom carstvu kad se uspostavi. -reba da imamo na umu tu slavnu nadu pa evo jo dva teksta koji &e vam pomo&i. @tkrivenje 0?"E, gde nam 'ovan ka5e" "(la5en =a ta re nai sre&an> je onaj ko ima dela u prvom vaskrsenju." 0. Cernici imaju deo u prvom vaskrsenju. Nad njima druga smrt nema mo&i, jer u 4ristu mi smo ve& umrli drugom smr&u. @n je preu eo patnju, mi u5ivamo dobit. Ci i ja nikad ne&emo morati umreti drugom smr&u, jer smo ve& umrli drugom smr&u u 4ristu. 9li 'ovan tu ne staje. Ne samo to druga smrt nema mo&i, ve& &emo vladati sa 4ristom hiljadu godina. -o i gleda dugo vremena, ali apamtite to je mnogo vremena ato to mi ljudska bi&a danas 5ivimo u kontekstu vremena, mi smo vremenski ve ani ljudi, ali kad odemo na nebo 5ive&emo u kontekstu venosti, a hiljadu godina u venosti je kao treptaj oka, kao deli& sekunde. -o je kao kap u okeanu. 9ko bi u eli au vode i okeana, nivo vode se uote ne bi smanjio. -o je be naajno. %sto tako hiljadu godina bi&e kao nita. Nakon hiljadu godina (og &e premestiti svoj presto sa neba na ovu emlju jer &e ova emlja koja se pobunila protiv Njega biti centar njegovog carstva. 6 @tkrivenju 00 itamo da kad premesti svoj presto ovde, mi &emo do&i sa Njim, i vlada&emo sa Njim. @tkrivenje 00";"
!0!
"Karova&emo s Njim auvek," jer je Njegovo carstvo veno carstvo. Clada&emo s Njim, jer smo sunaslednici sa 4ristom. @n je Kar nad carevima, iji smo mi carevi. ,avle nam ovde ka5e da &e to biti naa privilegija. -o se dogaa prilikom proslavljanja. 6 meuvremenu, moramo stradati jer 5ivimo na neprijateljskoj teritoriji. Aelim vam dati jedan tekst, on je i van konteksta, ali to je tekst koji moja supruga uvek koristi u nevolji, i vrlo je koristan. -aj tekst je" "9 kad to proe." Kad god prola ite kro poteko&e, apamtite, to &e pro&i. Nita s ime se suoavate na ovom svetu nije trajno. -o je privremeno. Aelim vas podsetiti da &ete mo5da patiti a malo vremena, to je samo jedno ra doblje. Naa stvarna nada, naa bla5ena nada je 4ristov dola ak. 9li mi ljudska bi&a ne mo5emo ekati. /i 5elimo sve sada. 6 9merici je naroito loe, jer ova emlja nas je uila da mo5emo u5ivati stvari sada, a platiti a to kasnije, ali (iblija to ne ka5e a nebo. (iblija jasno govori da sada moramo patiti, a u5ivati kasnije. +a li je to vredno patnjeH Bluajte ,avla u Rimljanima 3"!3. ,avle govori o stradanju, i neka nam (og da ovakav odnos. Kro ta god prola ili, to ne&e biti onoliko koliko je ,avle proao. ,avle je imao mnogo problema. +o5iveo je brodolom, bio bievan, klevetan, la5no optu5en od vlastite bra&e pa ipak je rekao" "'er smatram da sadanja stradanja nisu vredna porediti se sa slavom koja &e se otkriti u nama." ,atnje kro koje vi i ja moramo pro&i su kao kap u okeanu, jer ,avle govori u kontekstu venosti i mi trebamo 5iveti u kontekstu venosti, jer smo ve& primili veni 5ivot u %susu 4ristu. 9li dok ekamo na tu slavnu nadu, mi &emo u disati, i ,avle to ka5e u Rimljanima 3"!7" "'er ekanje tvari 5eljno oekuje otkrivanje sinova (o5jih. 'er tvar je bila podreena propadljivosti ne svojevoljno, nego a volju onoga koji je pokori a nad." Kad je greh uao na ovaj svet, (og nije unitio svet. @n je rekao" "+a, svet je proklet bog pada, ali dao sam vam nadu, i dok ta nada ne postane realnost =o kojoj &e govoriti u 01. i 0;. stihu> moramo patiti, moramo u disati, moramo strpljivo ekati." Btihovi 0! i 00" "'er &e se i sama tvar osloboditi od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece (o5je. 'er namo da sva tvar u die i tu5i s nama do sad." /i tano namo ta to nai, ato moramo apraivati nae asade sa neim, pre nego ga insekti osvoje. ,okuali smo i be toga, ali ne vredi dok ne ulo5imo puno novaca i truda oko njih. 'ednog dana u Keniji, bilo je oko !! sati no&u kad mi je doao jedan a$riki uitelj sav oajan. Rekao je" "Aena mi se poraa. /o5ete li je, molim vas, prebaciti u bolnicuH" =koja je bila ; milja dalje>. ,o5urili smo njegovoj ku&i i nakon to smo je smestili u kola, tu se porodila. Nisam doktor, pa sam bio u5asnut. ,rekoraio sam ogranienje br ine i sve to sam uo bilo je vritanje i vikanje. Rekao sam" "-o mora da je vrlo bolno." /i mukarci to ne ra umemo, ali uo sam to. 9li nakon to se beba rodila, bilo je divno i majka je rekla" "Credelo je." Btradanja sadanjeg vremena su vredna toga. 'asno, danas je ceo svet pod lim kao to stoji u !. 'ovanovoj ;"!7 i ato to je pod lim, %sus je pojasnio u 'ovanu !;"!3D!7" "9ko svet u mr i na vas, to je ato to /ene prvo amr e." 8nai, moramo patiti i moramo u disati. Btih 02" "9 ne samo ona =tj. tvar> nego i mi sami koji smo primili prvi rod +uha, i mi sami u sebi u diemo ekaju&i posinjenja i i bavljenja svojim telima." /i smo spaseni, ali naa tela su jo grena. /i se jo uvek borimo sa telom, ali ,avle ka5e" "Ne, to ne&e biti auvek." @n nastavlja u 01. i 0;. stihu i ka5e" "'er smo spaseni u ovom nadu, ali nad koji se vidi nije nad, jer kad ko vidi to, kako &e mu se nadatiH 9li, ako se nadamo u ono to ne vidimo, onda to istrajno oekujemo." Nai umovi se moraju usredsrediti ne na sadanju situaciju, ve& na budu&u. /i imamo budu&nost, i ta budu&nost je slavna i ako gledate na tu budu&nost i imate je na umu, vaa sadanja stradanja &e i gledati kao nita. 9li ako usredsrdite um na sadanje patnje, vi &ete se ose&ati kao 'ona. 'ona je bio tri dana i tri no&i u trbuhu jednog kita, ali kad itate njegov i vetaj o tome, on ka5e" "(ijah tu auvek." -ako se on ose&ao, ato gledajte na budu&nost. Bada 5elim neto da ka5em o rei "nada." Na engleskom, ta re mo5e imati vie od jednog naenja i ponekad je upotrebljavamo u konotaciji sumnje. "+a li si polo5io ispitH" "Nadam se da
!00
jesam." "+a li &e adobiti neboH" "Nadam se da ho&u." -o nije re koju ,avle koristi. ,avle ne sumnja u svoje spasenje. @n je siguran. @n koristi re "nada" u terminima neega to na da &e adobiti. @n je siguran u to, ali ga nema trenutno. ,avle ka5e" "'er sam siguran u ono to &u dobiti." 8ato on koristi re nada. "/i smo spaeni, ali smo spaeni u nadi siguran sam, strpljivo ekam i dok ekam, Bveti +uh mi poma5e. @n mi poma5e da i dr5im patnje. @n mi poma5e, vodi me, tei me, posreduje a mene." ,avle ka5e u Rimljanima 3"0E" "9 tako i +uh =pored toga to nam daje snagu da podnosimo, taj isti +uh, ,arakletos> poma5e nam u naim slabostima." @n ra ume kad u diemo, @n ra ume kad se 5alimo" "8ato <ospode, ovo doputaH" @n ra ume nae u disanje i @n uobliava nae molitve. "'er ne namo a ta se trebamo moliti." 8ato to se muimo sa ovim telom esto su nae molitve egocentrine. "% tako sam +uh posreduje a nas sa u disanjem neiska anim." (ogu nisu potrebne rei. @n na u disaje naeg srca. 8atim u Rimljanima 3"0#" "9 @naj to istra5uje srce na ta je misao +uha, jer @n posreduje a svete po volji (o5joj." %sus nas je iskupio i to iskupljenje je be uslovno. Aelim naglasiti. Ce& 1?? godina hri&anska crkva, bili to Kalvinisti, 9rmeniani, ili Rimokatolici, nije bitno, pre entovala je ideju da su svi ljudi i gubljeni osim onih a koje (iblija ka5e da &e biti spaseni. % a Kalviniste to su i abrani, koji je (og predodredio one &e spasti, a kojih je malo. 9rmeniani ka5u" "+a, 4ristos je umro a sve, ali to je bila samo priprava, a vi morate ispuniti odreene uslove pre nego ta priprava postane vaa." 1?? godina Kalvinisti su govorili" "Kako mogu biti siguran da sam meu i abranimaH" % 1?? godina 9rmeniani su govorili" "Kako mogu biti siguran da sam ispunio sve te uslove, da bih bio siguran u svoje spasenjeH" Ni jedno ni drugo se ne ui u (ibliji. (ilija ui da nas (og spasava be uslovno, da su svi ljudi iskupljeni u 4ristu i samo &e oni, koji voljno, hotimino, istrajno odbacuju 4rista i ka5u" "(o5e, ne 5elimo -e: ne 5elimo -voj dar," biti i gubljeni. (og taj dar ne&e nikome nametati. ,odsetimo se da je Bveti +uh tu jer kad je %sus otiao na nebo, @n je rekao" "@e, iskupih svet, ali ovim ljudima koji su me prihvatili, koji me slede je potrebna pomo&. @ni se sami ne naju upravljati. /ogu li im poslati Bvetog +uhaH" %sus je rekao" "/oli&u @ca i @n &e vam poslati ,arakletosa." -re&e lice bo5anstva &e biti na vaoj strani, ne sedam ili deset sati na dan ve& dvadeset etiri sata. @n je pored vas dok ne umrete ili 4ristos ne doe. -akav je (og kojemu slu5imo, koji nas ne ostavlja bespomo&ne, ve& nam je poslao ,arakletosa da bude pored nas. ,itanje je" "8namo li ovoH" 'er ,avle ka5e u Rimljanima 3"03" "% mi namo." 9ko ovo ne namo, onda nismo ra umeli jevanelje. Nevernik ovo ne na, ak iako je istina i teksta primenjiva na njega. Kljuna re ovde je "i mi namo." Jta mi namoH "+a sve ide na dobro onima koji ljube (oga." Neki najbolji manuskripti ne ka5u to ba ovako pa &emo se po vati na RBC jer su RBC i N%C aista najtaniji tekstovi" "8namo da u svemu (og radi a dobro onih koji (oga ljube." Nije sve to vam se deava od (oga. 9li, (og &e iskoristiti sve to se deava, loe ili dobro, a vae dobro, jer sve to @n ima na umu. ,onekad kad nam je teko, kad smo i gubili posao i kad sve ide kako ne valja, setimo se da je ,arakletos na naoj strani. /i ga ne mo5emo videti: mi ga ne mo5emo osetiti, ali namo, verujemo da je pored nas. @n je tu da nas vodi, da nam poma5e. ,avle ka5e u Rimljanima 3"07" "'er koje napred po na, one i predodredi da budu jednaki obliju Njegovog Bina." @vaj tekst je u rokovao probleme. ,ostoje dve rei, i one nisu sinonimi, pred nanje i predodreenje. 8nati unapred i predodrediti nisu iste rei. @n ovde ne ra matra spasenje: on raspravlja o onima a koje je (og unapred nao da &e prihvatiti dar spasenja. Bpasenje je a sve ljude ali on ne govori o predestinaciji onih koje &e (og spasti, on govori o predestinaciji onih a koje je (og unapred nao da &e prihvatiti dar Njegovog Bina. "Koja napred po na da &e prihvatiti Njegovog Bina, predodredi ih =ne u odnosu na spasenje> da budu jednaki obliju Njegovog Bina da bi @n bio prvoroeni meu mnogom bra&om."
!02
,avle ovde ne propoveda Kalvini am, on ne ka5e da je (og neke predodredio da se spasu. ,avle ka5e da (og unapred na one koji &e prihvatiti Njegov dar. @n nije odgovoran, ali na jer je sve naju& i ima poseban plan a one koje po naje. @n je predodredio da reprodukuje u vama i meni karakter svog Bina. @n je predodredio sve ljude da se spasu, ali @n ne&e nametati to spasenje svim ljudima. @n je predodredio sve koji &e prihvatiti to spasenje "da budu jednaki obliju Bina Njegovog da bi @n =4ristos> bio prvoroeni meu mnogom bra&om." Re "prvoroeni" ovde nai "prototip." 9merika vlada je proi vela novi avion vani (0 borac koji i gleda kao disk. Kongres ne 5eli da ga reprodukuje, jer kota milione dolara. -o je prototip. +a je proao na Kongresu, vlada bi proi vodila mnoge. @vde ,avle koristi 4rista ne kao Bpasetelja L @n je na Bpasitelj, @n je na @tkupitelj L ve& kao prototip. -o nai da sve to je (og postigao u 4ristovoj ljudskoj prirodi je a nae iskustvo. @n 5eli reprodukovati u nama ono to je ve& ispunio u %susu 4ristu. @n 5eli da odra5avamo Njegovog Bina, %susa 4rista. -o je ono to je @n predodredio a svakog vernika. 8a svet, @n je predodredio spasenje: a vernika, @n je predodredio preobra5aj karaktera dok ne budemo odra5avali oblije Njegovog Bina. -o je redosled u Rimljanima 3"2?. 8apamtite, ovo "predodreenje" je ve ano a reprodukciju 4ristovog karaktera. "9 koje odredi one i do va, a koje do va, one i opravda, a koje opravda, te &e i proslaviti." (og ne postupa s nama polovino. %ma jedno obe&anje koje se nala i u !. Bolunjanima ;"01" "Ceran je @naj koji vas po va, @n &e to i dovriti." @n &e to ispunitiG +elo opravdanja, delo posve&enja, delo proslavljanja nije na posao, to je (o5ji adatak. Kro Bvetog duha, (og &e ispuniti ono to je ve& postigao u %susu 4ristu. Na posao je vera. Na posao je hoditi u +uhu. Na posao je re&i" "Ne ja, ve& 4ristos." /olim se da uimo svakodnevno hoditi u +uhu, da svaki dan ka5emo" "Ne ja, ve& 4ristos," da svakodnevno doputamo sebi da nas vodi +uh, kako bi proi veo u nama karakter (o5jeg Bina, kako bi se ponaali i radili kao deca (o5ja. +ok na ovom svetu moramo na mnogo naina stradati L $i iki, drutveno, mentalno, ekonomski L apamtite da je stradanje na ovom svetu, dok iekujemo da posinjenje postane realnost, opipljiva realnost, samo a vreme i da nije vredno pomena kad se poredi sa venom slavom koju &emo imati u 4ristu. /i ne smemo avisiti o crkvi, o pastoru ili o ljudskim bi&ima, jer kad naie vreme nevolje, crkva &e se de integrisati. Na pastor ne&e biti ovde. (i&emo u brdima. 9li apamtite, pored vas je @naj koji vas nikad ne&e napustiti, nikad vas ne&e ostaviti. 9 @n je tu da vam poma5e, da vas vodi, jaa, tei. Dva%e!e" e"vr"o poglavlje Agape #ika% #e pre!"aje 'Ri(lja#i(a 1*2)+29,ostoje mnogi koji pitaju kako se pripremiti da se suoimo sa vremenom nevolje po natom u ,ismu i teologiji kao velika nevolja. /nogo je odgovora koje danas daju mnogi ljudi. ,ostoje neki koji ka5u hri&anskoj crkvi" "Ne brinite, bi&e tajno u nesenje tako da &ete nestati sa ove emlje pre nego se to desi" ali (iblija to ne ui. (iblija ka5e da &e svi hri&ani koji 5ive u poslednje vreme morati pro&i kro vreme nevolje ali &e ih (og osloboditi. 8atim postoji druga grupa koja ka5e" "Ne, potrebno je da napravite alihe hrane a dve godine." -o vui kao divan plan, samo to &e u vreme nevolje jo biti lopova i pljakaa, i oni &e do&i i u eti vam hranu pre nego to i sa nate, jer ne&e moliti ve& pretiti oru5jem: tako da to ne&e pomo&i. %ma i onih koji ka5u" "Ne, morate nauiti kako opstati u pustinji." @ni imaju program pre5ivljavanja u pustinji. Lepo je oekivati da vas avo jednostavno i mesti sa apada na istok, na
!01
neko mesto gde niste upo nati sa vegetacijom pa biste rekli" "Ne nam ta je od ovoga jestivo, a ta nije." 8nai to vam ne&e pomo&i. %ma i drugih koji ka5u" "-reba da nadvladate svaku nasleenu ili steenu sklonost ka grehu, jer &ete morati 5iveti be ,osrednika." Cerujem da je jevanelje mo&no: da je mogu&e nadvladati svaku nasleenu ili steenu sklonost, ali postoje dve stvari koje moramo jasno uvideti" !. /i to ne&emo nati: naa priroda &e ostati grena do drugog 4ristovog dolaska. 8nai uvek &emo ose&ati da smo grenici. 0. /o5da ne&emo imati ,osrednika, ali ne&emo 5iveti be Bpasitelja. -o je nemogu&eG ,osrednik nam ne treba jer je sud avren, svedoanstvo je dato u korist svetih, ali mi &emo morati 5iveti verom u Bpasitelja. Bveti +uh &e se mo5da u eti od sveta ali ne&e od nas. Cerujem da apostol ,avle ima odgovor kako da se pripremimo a ovu kri u. Na primer u *$escima 2, u obra&anju crkvi koja se suoila sa stvarnim brigama o kri i koja je dola ila, njegov odgovor je" "Bamo oni ija vera je ukorenjena i utemeljena u ljubavi (o5joj mo&i &e opstati." Ra log koji vam daje je da ako ste ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi (o5joj, ako imate puninu (o5ju u sebi, ako imate veru koja se ne mo5e u drmati ma ta se dogodilo, mo&i &ete da opstanete. Kao to stoji u @tkrivenju" "Ci imate veru %susa 4rista," veru koja je podnela krst ak iako se ose&ao naputenim od (oga. @ ovoj veri koja se ne mo5e u drmati, ukorenjenoj i utemeljenoj u ljubavi (o5joj, ,avle raspravlja u naem pasusu, Rimljanima 3"2!D27. ,odsetimo se da je Rimljanima 3 poglavlje kako hri&ani treba da 5ive i ,avle nam ka5e da hri&ani trebaju hoditi u +uhu jer hri&anski 5ivot je 5ivot +uhom. 6 prethodnom poglavlju nauili smo ime koje je %sus dao Bvetom +uhu u Njegovom radu a vernike i nevernike na ovom svetu koje je na grkom ",arakletos." -o nai neko ko je pored vas, va Kompanjon, kao ,omo&nik. %sus nije ostavio svoje uenike, svoju crkvu, be ,omo&nika. @n je poslao Bvetog +uha da bude na ,arakletos, da bude pored nas i poma5e nam. 6 prethodnom poglavlju videli smo da nas @n tei, poduava, vodi i posreduje a nas. Bada u Rimljanima 3"2!, imaju&i u vidu ono to nam je ka ao a Bvetog +uha kao naeg ,arakletosa, on ka5e" "Jta &emo na ovo re&iH 9ko je (og s nama, ko mo5e biti protiv nasH" ,avle ne ka5e da ne&e biti nikog protiv vas, jer i ,isma namo da je Iavo, na primer, protiv nas. 6 @tkrivenju !0"!? on je na van "@pada bra&e." Bvet &e se, kad vidi 4rista u nama, okrenuti protiv nas: progoni&e nas. 8namo da &e itav svet koji se predao Botoni biti sredstvo s kojim &emo se morati suoiti a vreme velike nevolje. @ni &e biti ti koji &e nas provu&i kro pe&. (i&emo progonjeni: mora&emo se suoiti s glau: bi&emo terani kao psi po svetu i od sveta. ,avle ne ka5e da nema nikog protiv vas ve& ka5e slede&e" "9ko je (og na naoj strani, kakve ve e ima to je neko protiv nasH" ,rvo, ra motrimo re "(og." ,avle se po iva na @ca, Bina i Bvetog +uha. @n nam je ka ao da je Bveti +uh na ,omo&nik i dok prela imo na 22. i 21. stih, on nam ka uje da su @tac i Bin takoe na naoj strani. 9ko je bo5anstvo, <ospodar univer uma na naoj strani, nema ve e ako je neko protiv nas. Konstatovavi da je (og na naoj strani u Rimljanima 3"2!, ,avle daje najve&i doka koji je ikad dat u Bvetom ,ismu kako je (og na naoj strani. Btih 20" "@naj =@tac> koji ne potede sopstvenog Bina, ve& ga predade a sve nas, kako nam ne&e s Njime =4ristom> sve darovatiH" ,a5ljivo &emo ra motriti ovaj stih. ,re svega okrenite ,ostanje 00"!E jer tu &emo otkriti re, upravo istu re koju nala imo u Rimljanima 3"20, napokon istu u grkom Btarom 8avetu po natom kao Beptuaginta. ,odsetimo se da je u 00. glavi (og testirao 9vraamovu veru, a test je bio vrlo strog. "6 mi svog sina, svog jedinorodnog sina u kojem sam obe&eo spasenje, u mi ga i prinesi na 5rtvu." -o je bio, mislim da &ete se slo5iti vrlo strog test. Ce&e 5rtve u Btarom 8avetu ne mo5e se na&i od 9vraamovog 5rtvovanje %saka. 6 !E. stihu, nakon to je 9vraam proao ispit, evo ta je (og rekao" "Bobom se akleh, govori <ospod, ato to si ovo uinio, i ne adr5a svog sina, svog jedinca."
!0;
-a re, " adr5ati" je ista koju mo5ete na&i u Rimljanima 3"20 "ne potede" ista grka re. ,avle ka5e u Rimljanima 3"20 da (og nije adr5ao od svog Bina puninu plate a greh koja pripada vama i meni. "(og ne potede vlastitog Bina ve& ga predade a sve nas." +a bi otkrili ta (og nije adr5ao od svog Bina i od ega ga nije potedeo, okre&emo Novi avet, Luka 00. Btavite se u polo5aj ova tri uenika koji su bili svedoci ovog stranog incidenta abele5enog u Luki 00"10. %sus u <etsimaniji, nedaleko od tri uenika koja je amolio da stra5e i mole se sa Njim. @vo je Njegova molitva" "@e, ako je mogu&e da me mimoie ova aa. =@e ako je -ebi to ugodno, potedi me od ove ae>, ali ne moja ve& -voja volja nek se ispuni. % budu&i u agoniji =uenici nikad nisu videli 4rista u takvoj agoniji> moljae se bolje, a Njegov noj postade kao velike kapi krvi padaju&i na emlju." 9gonija je bila tako velika da su mu kapilari popucali i krv procurila kao naj istiu&i i Njega. ,roblem je bio to se suoavao sa platom a greh a nae grehe, a grehe sveta. -ri puta je molio @ca" "9ko je mogu&e ukloni ovu au." 9 odgovor je" "Ne, ne&u ukloniti tu au, ne&u -e potedeti. Ne&u ustegnuti od -ebe ono kro ta mora pro&i." (og nije potedeo svog Bina jer je postojalo neprijateljstvo i meu Njega i Njegovog Bina. @tac je vie puta objavio svetu" "@vo je Bin /oj ljuba ni koji je po /ojoj volji" a ipak, odbio je da ga potedi te ae i jednog ra loga L jer je tako voleo svet. @n je toliko voleo svet koji se pobunio protiv Njega da nije potedeo vlastitog Bina. Rimljanima 3"20" "Ce& ga predade =ka5e ,avle> a sve nas." 6 Rimljanima ;"3 reeno nam je da je (og poka ao svoju ljubav prema nama dok smo bili grenici, dok smo bili neprijatelji, dok smo bili bespomo&ni dok smo bili be bo5ni, %sus je imao umreti na krstu. ,avle ka5e ako je (og to uradio, @n nije potedeo vlastitog Bina" "Kako nam ne&e s Njime sve darovati." -u se javlja jedna re koja ima isti koren kao re "milost" to nai" "Kako ne&e nama grenicima koji to ne aslu5ujemo milostivo dati sve u 4ristu." @n atim postavlja pitanje u Rimljanima 3"22" "Ko &e optu5iti i abrane (o5jeH" Re "i abrani" ne o naava one koje je @n predodredio da budu spaseni. @n je predodredio sve ljude a spasenje, ali to spasenje je dar, dar koji se ne mo5e u5ivati ako se hotimino odbije. % abrani su oni koji su od srca ka ali" "4vala -i, <ospode, a -voj nei recivi dar, %susa 4rista." ,itanje u 22. stihu je" "Ko &e optu5ivati vernikeH" 8namo da nas sotona optu5uje, @tkrivenje !0"!? ka5e da je on opada bra&e. ,onekad je naa savest ta koja nas optu5uje, atim ima i drugih koji nas optu5uju ali postoji i jedna osoba koja nas ne&e optu5iti, a to je (og. (og nas ne optu5uje jer je @n @naj koji nas opravdava a opravdava nas ne ato to to aslu5ujemo, ve& to nas voli, i @n je dao svog Bina da umre a nas. /oramo biti naisto sa tim koga (og opravdava, pa vam 5elim predoiti jedan tekst koji ste ve& videli i uili, ali potrebno je da se podsetimo. Rimljanima 1";" "9li onome koji ne radi." "@nome koji ne proi vodi pravednost." -o je kontekst, "ve& veruje u @noga koji opravdava be bo5nika, vera mu se rauna a pravednost." *vo (oga koji opravdava pobunjene grenike bog svoje ljubavi i svog dara u %susu 4ristu, koji smo prihvatili. Nemogu&e je a ovog (oga, koji nas je opravdao u 4ristu okrenuti se i optu5ivati nas jer (og nije licemer. @n ne ini jedno sad, a kasnije drugo. 9ko nas je opravdao @n to misli, @n ne menja svoje poglede. 8nai (og je na vaoj strani jer nas opravdava. Bada Rimljanima 3"21" "Ko je taj to osuujeH 4ristos koji umre, pa jo i vaskrse, koji je s desne strane (ogu, i posreduje a nas." ,avle ka5e da je 4ristos umro kako ne bi bilo osude a vas. Mitajte u 'ovanu 2"!#" "(og posla svog Bina, ne da osude svet, ve& da se svet kro a nj mo5e spasti." 6 Rimljanima 3"! itamo" "Nema osude a one koji su u 4ristu." Kako nas 4ristos mo5e osuditi kad nas je po beskonanoj ceni oslobodio od osudeH +akle postoji akon koji nas osuuje. <alatima 2"!?" ",roklet =to nai osuen> je svaki koji ne slua akon, dr5i ga u svakom detalju" a svi mi smo pogreivi. 9li dobra vest je u <alatima 2"!2" "4ristos nas iskupi od kletve akonske postavi kletva a nas." (og ga je na krstu nainio kletvom. 8ato (og nije potedeo svog Bina pa kako nas onda 4ristos mo5e osuivatiH 9li to nije sve. ,avle
!0E
ka5e, ne samo to nema osuenja od 4rista, ve& ovaj isti 4ristos koji nas je oslobodio od osude svojom smr&u, koji je sada ustao i mrtvih, sedi s desne strane (ogu, posreduju&i a nas. 8ato @n posreduje a nas ako su @tac i Bveti +uh na naoj straniH @n posreduje a nas ato to vi i ja imamo optu5itelja a taj optu5itelj je sotona. Ci i ja se ne mo5emo odbraniti od te optu5be jer su njegove optu5be tane: mi smo grenici. 9li mi imamo @noga koji nas s pravom mo5e odbraniti, jer je @n naa pravednost i na ,osrednik. 8nam da &e re&i ono to je ka ao Botoni kad je ovaj pokuao odu eti 4ristu telo /ojsijevo u 'udi 7" "<ospod da te ukori, nije li ovo glavnja istrgnuta i ognjaH" @ni nemaju naina da pobede jer smi mi na pobednikoj strani. Bve ovo je ato to je (og ljubav. Btih 2;" "Ko &e nas odvojiti od ljubavi 4ristoveH" L ljubavi koja ga je odvela na krst, ljubavi koja je ka ala dok je bio u agoniji" "@e, oprosti im, ne naju ta ine." ,avle atim daje itavu gomilu stvari" "Nevolja, tuga, progonstvo, glad, golotinja, ma." Neki od nas su iskusili po neto od ovoga ali jedno moramo nati, sve ovo, nevolja, tuga, glad, golotinja, i opasnost, &e se sruiti na nas u vreme velike nevolje. +avid, koji je iskusio neto od ovoga, konstatuje u ,salmu 11"00 koji ,avle citira u 2E. stihu" "Kao to je pisano" a tebe nas ubijaju vas dan, dr5e nas kao ovce koje su a klanje." -ako &e svet tretirati vernike u velikoj nevolji. @ni &e biti tretirani kao ovce koje aslu5uju da se akolju jer &e se itav svet uditi veri, koja &e primiti silu od a5daje. 95daja je sotona, a sotona i 4ristos su u ratu. /i pripadamo 4ristu i tako postajemo neprijatelji Botone, neprijatelji sveta. 4ri&ani su graani neba koji 5ive na neprijateljskoj teritoriji, a u velikoj nevolji ti neprijatelji &e uiniti konani napor da unite (o5ji narod. 9li ato to je (og na naoj strani, mo5emo itati 2#. stih sa sigurno&u" "%pak u svemu ovome =ne nekima od ovih stvari, ve& svima kro koje &emo pro&i> mi smo vie nego pobednici kro @noga koji nas je ljubio." Ne kro nae ponaanje, ne kro nau dobrotu, ne kro nau mo&, ne kro nau snagu volje, ve& kro @noga koji nas je ljubio. 9ko vi i ja ho&emo da podnesemo veliku nevolju, da budemo vie nego pobednici kro Njega, potrebno je da se ukorenimo i utemeljimo u ljubavi 4ristovoj. ,osluajte ljubljenog apostola 'ovana u !. 'ovanovoj 1"!E. @vaj !E. stih mo5e biti istina a svakog od nas" "% mi po nasmo i verovasmo." +ve stvari" po nati i verovati ljubav koju (og ima a nas. 8apamtite da je ljubav (o5ja be uslovna, ona nikad ne prestaje. (og nas voli be uslovno. Njegova ljubav prema nama nikad ne prestaje: naa ljubav prema Njemu mo5e, ali Njegova ne. (og je ljubav. 'ovan ne ka5e da je ljubav jedna od (o5jih karakteristika, ve& "(og je ljubav." Bve u ve i sa Njim se mo5e de$inisati tom jednom reju, "agape" (og je ljubav. "% koji nastava u toj ljubavi nastava u (ogu, i (og u njemu." Nae sidro nismo mi: nae sidro ak nije ni ono to (og ini u nama. Nae sidro je u Njemu koji je ljubav. Konstatovavi to, 'ovan, u !. 'ovanovoj 1"!#D!3 primenjuje ovo na one koji naju i veruju. "Ljubav se savri meu nama u ovom" da =kako nate da se (o5ja ljubav potpuno savrila u namaH> mo5emo imati slobodu na dan suda." /i trebamo imati slobodu na dan suda, jer je i ljubavi (og nainio nas pravednim u svom 4ristu, jer @n ka5e" "Kao to je @n, i mi smo na ovom svetu." @n je ljubav, pa smo i mi ljubav. /i smo ispunjeni puninom (o5jom jer smo ispunjeni Njegovom ljubavlju. /i nastavamo u Njegovoj ljubavi i stoga !. 'ovanova 1"!3 nastavlja i ka5e" "Nema straha u ljubavi, ve& savrena ljubav i goni strah." 'asno je, sa ljudske take gledita, da &emo se plaiti u vreme nevolje. 9li duboko u unutranjem oveku, u naem obra&enom umu, namo kome verujemo. 8namo da je ljubav (o5ja ve&a od straha koji je u telu jer" "Btrah ukljuuje muku: ali onaj ko se boji ne savri se u ljubavi." 6 kontekstu on ne ka5e "ko se plai progonstva." /i &emo se plaiti progonstva, ali se ne&emo plaiti suda i muke koja dola i od suda, jer nam je ljubav (o5je rekla da pripadamo (ogu. @n je na naoj strani. @n nas je opravdao i @n nas ne osuuje. /i imamo 8astupnika koji &e nas braniti i koji nas je odbranio na sudu.
!0#
,avle je dao taj divan iska u Rimljanima 3"2#, to je moja molitva a svakog od vas" "%pak u svemu ovome mi smo vie nego pobednici kro @noga koji nas je ljubio." Mitam ta dva divna iska a koja &ete nadam se nauiti napamet, ne samo u svojim umovima i na reima, ve& u srcu" "'er uveren sam =to nai ubeen sam be ikakve sumnje, potpuno osvedoen> da ni smrt ni 5ivot, ni aneli ni poglavarstva ni sile, ni sadanje ni budu&e, ni visina ni dubina, niti kakva druga stvorena stvar mo5e nas ra dvojiti od ljubavi (o5je koja je =koja se poka ala> u 4ristu %susu <ospodu naemu." ,re nego sam doao u 9meriku, jedan od mojih poslova bio je posao svetenika na Nairobi univer itetu. %mali smo 0;? divnih mladi&a na tom univer itetu. 6 istonoj 9$rici imamo britanski sistem. Nemaju svi privilegiju da pohaaju koled5 kao u naoj emlji =9merici L prim. prev.>. Bamo najbolji idu na univer itet. Clada, ne kola, je ta koja daje !0. stepen, dr5avni ispit, i samo oni i u etni, mo5da pet do est posto od itavog studentskog tela imaju prednost odlaska na univer itet. %mali smo 0;? mladi&a na Nairobi univer itetu i poto su se nacionalni pastori plaili kontakta s njima, =ne nam da li ato to su bili dobri mladi ljudi premda su bili intelektualci> poverili su mi ovu odgovornost. %mao sam trojicu koji su bili odlini mladi&i, jedan je bio predsednik grupe, a drugi blagajnik. -e sedmice po vao me je blagajnik koji je primao kolarinu od Bvetske banke na Kali$ornia univer itetu da preu me svoj ,h. +. =doktor $ilo o$ije L prim. prev.>. Baoptio mi je neke tu5ne vesti. Rekao mi je da je drugi student koji je bio predsednik, napustio crkvu. ,itao sam" "8atoH (io je tako pobo5an mladi&." % ispriao mi je tu5nu priu. (ilo ih je trojica nera dvojnih, svi su bili u eli medicinu i jedan od njih, njegov najbli5i prijatelj koji je upravo bio avrio kolovanje nakon svih tih godina, ba nakon to je diplomirao vo io se taksijem, taksi je imao nesre&an sluaj i on je umro. /ladi& koji je bio predsednik grupe je rekao" "8ato je (og to dopustioH" i okrenuo je lea (ogu. ,isao sam mu i rekao" "(og nikad nita ne doputa ukoliko nije na dobro." -reba da se esto podse&amo na Rimljanima 3"03" "8namo da sve ide na dobro." /i to mo5da ne ra umemo, ali nam jedno, taj mladi& koji je stradao prilikom sudara je umro u 4ristu: nebo je njegovo. 9li tragino je kad ljudi ne shvataju da je (og ljubav. +eava&e vam se stvari, i avo &e vam dola iti, i govorim i iskustva, kad se suoite sa progonstvom, kad se suoite sa nevoljom i tugom i glau i golotinjom i maem, sve ujedanput, nam ta &e avo initi: on &e vam do&i i pokuati da vas ubedi da je ra log to prola ite kro ovo strano vreme to to vas (og vie ne voli. 6veravam vas, to &ete i ose&ati. @se&a&ete da vas je (og napustio. @se&a&ete da ga nije briga kro ta prola ite i ukoliko niste ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi (o5joj, ne&ete to prebroditi. ,otrebno je da shvatimo, (og je ljubav, i Njegova ljubav je be uslovna. %sti deak koji je umro, onaj student medicine, doao mi je jednog dana i rekao" ",astore, imam jedno breme." ,itao sam" "Kakvo bremeH" %mam ujaka u bolnici koji umire od leukemije, lekari su mu dali tri meseca. 4o&ete li molim vas po&i i moliti se a njega, u agoniji je." Rekao sam da ho&u. @tkrio sam da je bio stareina svoje crkve udaljene 0;? milja, i im sam mu se pribli5io, molio me je" "/olite (oga da mi oprosti." ,itao sam" "Jta je tu problemH /islim, vi ste hri&anin, stareina vae crkve." Rekao je" "+a, ali ima jedan greh a koji mislim da mi ne&e oprostiti. /o5da &e mi oprostiti ako se vi molite." Rekao sam" "Jta je problemH" @tpoeo je sa ispove&u. (ilo je strano to to je uradio. Njegova k&erka, tinejd5erka, srednjokolka je atrudnela. @n je bio stareina crkve: to je nailo sramotu a njegovu porodicu. 8ato je poveo kod jednog vraa da abortira kako bi spasao svoje ime. Cra je uradio neto to ju je ubilo, i on je sada ose&ao, dve godine kasnije, da ga (og ka5njava a taj greh leukemijom. Kakva pogrena slika koju je imao o (oguG Mitao sam mu ovaj tekst, Rimljanima 3"20. ",a i brate, (og nije potedeo vlastitog Bina, kako mo5e optu5ivati (oga da je takavH" % tako smo prouavali, proveo sam dva sata ue&i ga i poka ao mu ljubav (o5ju, i tu divnu be uslovnu dobru vest spasenja. ,oeo je da se smeje i rekao" "/islite da ima nade a meneH" @dgovorio sam" "+a, brate, asigurno a tebe ima nade." +ao sam mu itav popis
!03
tekstova i rekao" "Aelim da sedne i sam ita ove tekstove, tako da ti ova istina doe i Rei (o5je, ne od mene." -ako sam ga napustio, i oko dva meseca kasnije rekao sebi" "-rebalo bi da ga posetim da se po dravimo." Ce& ga je bio poma ao njegov pastor, a doktori su mu dali tri meseca, a ovo je bilo dva meseca kasnije. -ako sam poao da ga vidim: i naravno imali su velike sobe u bolnici, u svakoj oko ;? kreveta, a svaki krevet je imao svoj broj. -ako sam doao do njegovog kreveta i bio je pra an. ,rvo to sam pomislio bilo je" "6mro je, akasnio sam." 9li tu je bila bolniarka i pitao sam je" "<de je brat @kelloH" ,re nego je uspela odgovoriti, na kraju sobe, on je rekao" ",astore, ovde sam." ,itao sam" "Jta radi tuH" Bedeo je do jednog /asaija. /o5da vama to nita ne nai, ali on je bio i plemena koji su bili ogoreni neprijatelji /asaija. /asai imaju verovanje, ne nam odakle im dola i, da sva stoka na svetu, ukljuuju&i 9meriku, pripada njima. Naravno to se avrava meuplemenskim sukobima. @va dva plemena su bili lovci na glave i svaki put kad bi se sreli meusobno su se ubijali. Clada ih je morala dr5ati odvojeno a ovde je pripadnik neprijateljskog plemena propovedao jevanelje ovom /asaiju. Rekao sam mu" "@ emu mu priaH" Rekao je" ",astore, pokuavam da mu utuvim u ovu glupu glavu da nije govea krv, koju je pio itavog 5ivota, ta koja ga spasava, ve& krv %susa 4rista, ali ne mogu ga ura umiti u dobru vest. /o5ete li mi pomo&iH" "9li," rekao sam, "treba da si u krevetu." "8atoH" rekao je, "ve& imam mir, hvala vam a to, sada ga moram dati njemu." Bada je imao nadu, sidro i vie se nije plaio umreti. Njegova jedina briga bila je da predoi jevanelje ovom jadnom /asaiju koji je takoe umirao od nei leive bolesti. Kad smo vi i ja ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi (o5joj, mo5emo ka ati s ,avlom" "'er nam jamano da me nita na nebu i emlji, u ovom univer umu, ne mo5e ra dvojiti od ljubavi (o5je." -o je vera koju vi i ja moramo ra viti, ako ho&emo da proemo kro vreme nevolje. -akvu veru je %sus imao na krstu. @se&ao se ostavljenim od (oga, ali jedno je nao, (o5ja ljubav nikad ne ostavlja. @n je to nao, i mi to moramo nati. 9gape nikad ne prestaje ka5e ,avle u !. Korin&anima !2"3. 6 'ovanu !2"! itamo" "Kako je ljubio svoje, do kraja ih ljubi." Nikad ne&e do&i vreme kad &e (og prestati da nas voli. Mak i ako ga odbacujemo, @n nas jo uvek voli. 8apamtite, ta ljubav nisu prosto rei. @n je tako voleo svet da je dao svog Bina da koji ga god veruje ne pogine. Cerujete li da &e vam ljubav (o5ja koja ga je navela da da svog sina, dati veni 5ivotH Cerujete li da kad se suoite sa nevoljom progonstvom, glau, tugom, golotinjom, i opasno&u, da vas (og ne&e ostavitiH -o je uslov koji vi i ja moramo dose&i i ,avlovo veliko breme bilo je da to shvate itaoci Rimljanima 3. /i imamo Bvetog +uha na naoj strani. @n je tu da nam poma5e, posreduje i osvedoava nas da smo deca (o5ja, i sunaslednici sa %susom 4ristom. /olim se da primite i ra vijete veru, takvu veru koja se ne da u drmati jer je ukorenjena i utemeljena u ljubavi (o5joj, be uslovnoj (o5joj agape koja se otkrila u Njegovom Binu, %susu 4ristu. Dva%e!e" pe"o poglavlje Plavi I8railjci I 'Ri(lja#i(a 9*=+)26 7., !?. i !!. glavi Rimljanima, veliki apostol ,avle se prebacio na drugi kolosek, ne sa svoje velike teme Rimljanima poslanice, koja je opravdanje verom, ve& sa svoje brige a hri&ansku crkvu u Rimu. @n sada usmerava svoju brigu na vlastiti narod, jevrejsku naciju. ,remda je ,avle bio po van od (oga i odvojen da propoveda neistra5iva bogatstva 4ristova ne nabo5akom svetu, imao je strano breme a sopstveni narod, 'evreje. 9 ova briga je jo vie auuju&a kad shvatimo da ga ja njegov narod, 'evreji, mr eo. /islili su da je i dajica, pa ipak ,avle ih je voleo, kao to &emo videti.
!07
Minjenica da se sada bavimo sa tri poglavlja koja su ve ana a 'evreje ne nai da mi ne nabo5aki hri&ani trebamo pre&i preko ovoga jer isti apostol nam ka5e u !. Korin&anima !?"!!, da je istorija 'evreja apisana u (ibliji a nau korist, na koje i posledak sveta doe. Muveni istoriar Bantana je jednom konstatovao da ako aboravljamo istoriju, osueni smo da je ponovimo. 6pravo ato je (og apisao istoriju % railja jer nije 5eleo da ponavljamo ono kro ta su oni proli. @n 5eli da nauimo i njihovih pogreaka. 'evreji su bili vrlo privilegovan narod. Mitajte ta ,avle ka5e o svom narodu u Rimljanima 7"1. @n ka5e da je tim 'evrejima (og bio dao" !. posinjenje 0. slavu 2. avete 1. po nanje akona ;. slu5bu (o5ju E. i napokon, (og im je dao obe&anja. %li kako to ,avle postavlja u Rimljanima 2"0" "(ie im date rei (o5je." @ni su bili blagosloven narod, ali ta su uradili sa ovom divnom istinom koju im je (og daoH % opaili su rei (o5je, i odbacili obe&anje (o5je u %susu 4ristu. ,rouava&emo ova poglavlja u poslanici Rimljanima. @na se bave 'evrejima, ali su apisana a nau korist. ,rema 7., !?., i !!. glavi Rimljanima, 'evreji su napravili propust kod dva glavna pitanja, i taj propust ima veliki naaj a nas. Ne smemo ponoviti istu greku. !. @ni su propustili da shvate ta sainjava pravi % railj. /islili su da sve dok su $i iki naslednici tri oca % railja, 9vraama, %saka i 'akova, da su kvali$ikovani a (o5je i abranike, ili (o5ji avetni narod. ,ostoje i mnogi koji misle da samo ato to su njihova imena u crkvenim knjigama, oni su kvali$ikovani da budu deca (o5ja. %mam loe vesti a takve, to ih ne preporuuje kao decu (o5ju. %ma nekih otpadnika koji su molili" "Ne uklanjajte naa imena." /ogli smo to uraditi jer ne dola e u crkvu ali misle da im njihova imena u knjigama daju neku kartu a nebo. Minjenica da neko pripada (o5joj crkvi i da mu se ime nala i u knjigama ne kvali$ikuje ga a nebo. Minjenica da su 'evreji imali 9vraama, %saka i 'akova kao svoje oeve, nije ih kvali$ikovala a nebo. @ni su pogreili, nisu shvatili ta je (og podra umevao pod % railjom, propustili su da uvide ato im je (og dao tri oca. 0. +ruga greka, koja je naravno proistekla i prve, je to nisu prepo nali (o5ji nain spasavanja grenika. (og je dao obe&anje da &e 'edan od semena ta tri oveka biti poslan kao %skupitelj sveta: a to spasenje je samo verom u Njegovu pravednost, a ne njihovim dr5anjem akona. 9li tu su napravili propust i posledica je bila to to im je (og morao u eti kljueve carstva i predati ih hri&anskoj crkvi. Rimljanima 7"E je kljuni iska gde ,avle ka5e, nakon i ra5avanja brige a 'evreje koji su bili blagosloveni" "9li nije mogu&e da re (o5ja ostane be e$ekta." (og je dao % railju mnoge stvari, dao im je avete, slu5bu u Bvetinji, i dao im je obe&anja. +akle sve to je bilo sumirano u jednom obe&anju koje @n nije dao jednom ili dvaput ve& ga napokon ponovio vie puta. @n je ovo obe&anje dao 9vraamu, %saku i 'akovu. -o obe&anje je bilo da &e njihova deca, njihovo seme, biti naslednici Novog 4anana, obe&anog spasenja. 6 /ateju 02"03, %sus, na kraju svoje slu5be, se okre&e ovom istom narodu, 'evrejima, i ka5e im" "Koliko puta htedoh da vas sakupim pod svoja krila i ne hteste." 8atim konstatuje" "Caa ku&a se ostavi pusta." +rugim reima, nema nade a njih i ovo je stvorilo problem. Cerujem da je ,avle, kad je dao tu konstataciju u Rimljanima 7"E, imao na umu iska koji je (og dao u 2. /ojsijevoj 02, posebno u !7. stihu, da to god (og obe&a @n &e i odr5ati. (og nije kao ovek da kri obe&anja. @n je bio obe&ao oevima, 9vraamu, %saku i 'akovu, da &e sva njihova deca pripadati % railju, biti i abrani, i biti (o5ji i abrani avetni narod. 9li sada 4ristos ka5e" "@stavljam vam ku&u pustu" i ,avle ka5e" "+a li to nai da je (og propustio odr5ati obe&anjeH" -o je pitanje koje on obra la5e u Rimljanima 7, !? i !!. Nakon diskusije, on dola i do ovog akljuka u Rimljanima !!"0E" "% tako &e se spasti sav % railj."
!2?
(og &e odr5ati svoje obe&anje. -aj odgovor na pitanje u Rimljanima 7"E u rokovao je mnogo abune u hri&anskoj crkvi. %maju neki koji veruju da nakon to se (og po abavio sa ne nabocima, @n &e dati 'evrejima drugu priliku, i onda 'evreji kao nacija vie ne&e odbacivati /esiju, prihvati&e ga, i svi 'evreji &e biti spaseni. 9li da bi ra umeli Rimljanima !!"0E treba da shvatimo logiku ,avlovog doka ivanja poevi sa 7. glavom. ,otrebno je da se apitamo" ta ,avle podra umeva pod terminom "% railj" i kako &e se % railj spastiH @vo su dva podruja gde su 'evreji pogreili i ovo su dva podruja koja ,avle ispravlja, i istie problem. %maju&i ovo a podlogu, sada &emo otkriti ta sainjava pravi % railj jer mi kao hri&ani L ne naboci trebamo nati odgovor na to pitanje. (og nema dva naroda, 'evreje i ne naboce, (og ima samo jedan narod, % railj. ,ripadate li % railju ili neH 9li pitanje je" Jta sainjava % railjH" 6 prvih pet stihova 7. glave ,avle i ra5ava tu brigu a svoju bra&u 'evreje. Ce& sam rekao, i 5elim ponoviti, auuju&e je to je ,avle brinuo a 'evreje kad shvatite kako su ga tretirali. 6 +elima 0! imamo istorijski dogaaj koji poka uje ta su 'evreji mislili o ,avlu. (io se vratio sa svog poslednjeg misionarskog putavanja: morao je do&i u 'erusalim da podnese i vetaj bra&i o tome ta je (og uradio kro njegovu slu5bu, i 'akov ga je po vao u stranu i rekao" "4vala <ospodu a ono to je (og uradio kro tvoju slu5bu a ne naboce, ali 5elim da na, ,avle, da su mnogi 'evreji u % railju prihvatili /esiju." % ,avle je rekao" "4valite <ospodaG" "9li ima jedan problem, ,avle," ka5e 'akov, "ovi 'evreji misle da si i dajnik % railja, misle da si protiv njih, protiv njihovog sistema, protiv njihovog hrama. 8namo da to nije istina pa ato im ne da neki doka ." 'akov mu je dao jedan "dobar savet." "6 mi ue&a u obredu oi&enja, obrij glavu." ,avle je bio dobar, posluan brat. Ne nam da li je to prihvatio kao dobar ili lo savet. 9li poto je 'akov bio stub crkve, rekao je" "'akove, uradi&u to ka5e, jer ne mr im ovaj narod, ne mr im sopstveni narod." ,avle je sledio savet, ali bio je kontraproduktivan. @nda, nakon to je proao obred oi&enja, uao u hram a 'evreji su ga odmah grabili. 6 +elima 0!"03 su vikali" "Ljudi % railjci, pomagajteG @vo je ovek koji svugde ui ljude protiv naroda, protiv akona, i protiv ovog mesta =hrama> i povrh toga dovede i ove prljave pse vane <rci, ne naboce u hram, i ukalja ovo sveto mesto." /o5ete li amisliti, to su ljudi o kojima ,avle govori u Rimljanima 7"!" "%stinu govorim u 4ristu, ne la5em =mo5da mislite da sam protiv vas, mo5da mislite da sam i dajnik> ve& mi i savest svedoi u Bvetom +uhu =(og mo5e itati moje srce> da mi je vrlo 5ao, i srce me moje boli be prestanka a bra&om 'evrejima." 8atim on pravi konstataciju, iska koji me je naterao da se dobro amislim. +a li ste se ikad bavili 2. stihomH *vo doka a da je jevanelje sila (o5ja na spasenje. 'er ovde imamo doka , ,avle ne la5e, on govori istinu, njegova savest takoe svedoi u Bvetom +uhu, a Bveti +uh mu ne bi dopustio da ovo apie da je lagao. @n ka5e da je "voljan biti i gubljen auvek ako bi to spaslo moju bra&u 'evreje koji me mr e." -o je sila jevanelja. "'er 5eleo bih da sam sam odluen od 4rista." -a $ra a, "odluen od 4rista" nai biti veno i gubljen, nema vie neba. -o nai biti spaljen u ognjenom je eru. ,avle ka5e" "Coljan sam to uraditi, toliko volim svoju bra&u 'evreje, ako bi ih to spaslo." @n na da ne&e, ali hteo bi to uiniti. ,ostoji samo jo jedan ovek koji je i ra io istu ideje a 'evreje. (io je to /ojsije u % lasku 20"20, gde je rekao" "<ospode, molim -e nemoj unititi ovaj pobunjeni narod." (og mu je bio rekao" "6niti&u ih i i vesti od tebe novu naciju." 9 /ojsije je ka ao" "/olim -e ne ini to. 9 ako im ne mo5e oprostiti, i brii me i knjige 5ivota. Lii me spasenja da bi oni 5iveli." -o je otkrivenje agape mani$estovane u telu: takvi su ljudi koje &e (og podi&i u poslednje vreme. Ne jednog ili dvojicu, ve& celu crkvu ljudi. /i to ne mo5emo posti&i delima, samo verom mo5emo iskusiti ovu silu, jer vi i je ne mo5emo proi vesti ovu vrstu ljubavi. 'edina ljubav koji vi i ja mo5emo proi vesti je egocentrina ljubav, ljubav koja tra5i svoje, ljubav koju su uinici otkrivali pre krsta. @ni nisu prihvatili 4rista ato to su ga voleli, oni su prihvatili 4rista ato to su verovali da je
!2!
/esija i 5eleli biti broj jedan u carstvu. Bamo nakon krsta oni su bili voljni da umru a 4rista. @vde ,avle, preobra5en ovek, otkriva u svom 5ivotu mo& jevanelja. 6 Rimljanima 7"2DE on ka5e" 4teo bih da sam proklet radi ove bra&e 'evreja, radi % railja, kome (og dade sve ove divne privilegije. "Kojijeh su i oci, i od kojih je 4ristos po telu koji je nad svime =@n je i vor svih ovih blagoslova> veni blagosloveni (og. 9min." -o je njegov uvod a brigu prema 'evrejima. 8atim prvo to ka5e svojoj jevrejskoj bra&i" "'evreji, 5elim da nate da (og nije propustio da odr5i svoje obe&anje. ,roblem nije (og, problem ste vi. Ci niste shvatili ta (og podra umeva pod % railjom." % tako dola imo do drugog dela E. stiha" "'er nisu svi % railjci koji su od % railja." +rugim reima, injenica da imate krv 9vraamovu, %sakovu i 'akovljevu, ne kvali$ikuje vas da budete % railjac u mojim oima, ka5e (og. Rimljanima 7"#" "Niti su svi deca jer su seme 9vraamovo. Ce& u %saku na va&e ti se seme." ,avle se igra sa reima, sa konceptima. 9vraam nije imao samo jednog sina. @n je imao dva sina, napokon dva koja je aeo. %mao je %smaila, i imao je %saka, i %smailo je imao akonsko pravo da ove 9vraama ocem. 9li %smailo nije pripadao % railju. 8nai ,avle ka5e" "Minjenica da ste potomci 9vraamovi ne kvali$ikuje vas da budete % railjci jer 9vraam je imao i %smaila i on je mogao vati 9vraama ocem, ali nije se vao % railj. S6 %sakuT morate imati i %saka kao svog oca." +akle, %smailo nije imao %saka kao svog oca. ,ogledajte 3. stih" "-o jest, nisu ono deca (o5ja to su po telu deca =potomci ovih ljudi>" %sav je mogao s pravom vati i 9vraama i %saka oevima, ali %sav ne pripada % railju. Kad itate !2. stih" "'akov mi omilje, a na %sava omr oh" nemojte bukvalno shvatati tu re. (og nije mr eo %sava: (og je odbacio %sava a ra log je bio taj to je %sav odbacio (oga. Kad itate celu %savovu istoriju apa i&ete da je prodao prvenatvo, to nai da je prodao ono to mu je (og bio obe&ao, a iniju orbe. Re mr eo je pogrena re u prevodu koju nije trebalo koristiti. 8apamtite, ono to ,avle govori ovde kad ka5e" "-o jest, nisu ono deca (o5ja to su po telu deca, nego deca obe&anja primaju se a seme." +ok itam (ibliju, i Btari i Novi avet, naila im na jednu $ra u koja se s vremena na vreme ponavlja. Na primer, jednog dana 'evreji su doli %susu, i postavili mu jedno pitanje ve ano a spasenje i odla ak na nebo. %sus je dao vrlo udan odgovor i dugo sam se borio s tim. @n je rekao" "Ne nate li, 'evreji, da (og nije (og mrtvih, @n je (og 5ivih. @n je (og 9vraamov, %sakov i 'akovljev." Rekao sam" "Jta 9vraam, %sak i 'akov imaju sa 5ivimaH" i kad sam se poeo baviti time, doao sam do divnog otkri&a, i to 5elim podeliti s vama u svoja slede&a tri poglavlja. @tkrio sam da je (og dao % railju tri oca, i vrlo posebnog ra loga a koji je da ova tri oveka budu prototip, u or primer kakva deca (o5ja trebaju biti. +rugim reima, da biste bili % railjac, morate imati kvalitete ova tri oveka. 9vraam predstavlja verne. @n je otac svih koji veruju. 9li ako pogledate (ibliju otkri&ete da %sak nije uradio nita posebno, ali nije bitno ta je uradio, ve& kako je doao na svet. @n je bio roen odo go. %sus je rekao Nikodimu" "6koliko se ne rodi odo go, ukoliko se nanovo ne rodi, ne mo5e u&i u carstvo nebesko." % Rimljanima i <alatima poslanica se bave istim predmetom, samo i ra liitog ugla. <alatima E"!E" "% koliko ih god po ovom pravilu 5ive, mir i milost &e biti na njima i na % railju (o5jem." ",rema ovom pravilu." Kojem praviluH Btih !;" 'er u 4ristu %susu, niti obre anje, ni neobre anje nita ne koristi, ve& novo stvorenje." -o je ono to predstavlja %sak. Kao to vidimo u <alatima 1 ,avle govori o hri&anima, 'evrejima i ne nabocima, vernicima" "/i smo, kao %sak, deca obe&anja." 8nai %sak predstavlja novoroene. +akle, ta je s 'akovomH 8nate li ato je (og promenio ime 'akov u % railjH -o ime, 'akov, nai "smutljivac" =varalica>. Ljudska bi&a uvek pokuavaju da i vrdaju odla ak na nebo na ovaj ili onaj nain. (og je Reveki dao obe&anje ak i pre nego je 'akov bio roen, da &e on imati prvenatvo, ali 'akov je rekao" "Nevolja je u tome to mi je brat prvi roen. ,okuao sam da ga povuem natrag a petu ali nije ilo, pa legalno on ima prvenatvo."
!20
@n je pokuao da i vrda to prvenatvo premda nije morao, ali morao je na te5i nain nauiti da kad (og neto obe&a, on nam to daje ako verujemo u obe&anje. Napokon, kad je nauio na te5i nain, da je jedini put da se primi obe&anje uhvatiti se a (oga, onda je (og rekao" "8ato to si nadvladao, promeni&u tvoje ime u % railj." 8nai 'akov predstavlja one ija vera istrajava do kraja kao to je %sus rekao u /ateju !?"00. @vi ljudi predstavljaju tri osobine, tri kvaliteta. Ne spasavaju se njihovi doslovni potomci. -o ,avle doka uje u stihovima ED!2. Ne spasavaju se oni koji se trude, koji tre, koji su (o5ji i abrani narod, ve& oni koji veruju, koji su nanovo roeni, oni koji kro veru ne odustaju, ve& istrajavaju do kraja. 6 Rimljanima 3"!1D07, ,avle objanjava da se (o5je spasenje i (o5ja milost asnivaju na Njegovom suverenitetu a ne na ljudskim bi&ima. Niko od nas ne mo5e polagati pravo na spasenje bio 'evrejin ili ne nabo5ac, kao to je ,avle ve& doka ao u <alatima 2"03" "Nema ra like i meu 'evrejina i ne naboca." 6 Rimljanima 2"7, "jer svi su pod grehom." "Nema ni jednog pravednog," nema nijednog koji je uroenim pravom kvali$ikovan a spasenje. "(ilo da ste potomak ova tri oveka ili niste, neme ve e," ka5e ,avle, "Bpasenje se asniva na (o5jem suverenitetu to nai da @n i samo @n ima pravo da ka5e ko je spasen, a ko ne. Ci i ja nemamo prava da to dovodimo u pitanje." 8atim on daje dva primera. 'edan primer je u Rimljanima 7"!#" "'er pismo govori $araonu" a to te isto podigoh da na tebi poka5em silu svoju, i da se ra glasi ime moje po svoj emlji." ,avle ovde ka5e da, ato to je (og suveren u svemu to se deava, to se dogaa jer @n to doputa. @n je do volio $araonu da postane najmo&nija osoba, glava najmo&nije nacije na svetu koja je bila tada po nata. *gipat je bio najmo&nija nacija na svetu u vreme % laska. (og je dopustio $araonu da postane najmo&niji. @nda je u eo jedan mali, be naajni narod koji je slu5io kao rob ovoj velikoj, mo&noj naciji i rekao" "@slobodi&u ovaj narod mo&nom rukom kako bih doka ao da se ak ni $araon ne mo5e meriti sa mnom." +a li ste se borili sa grehom, i on vas nadjaaoH Aelim da nate da ima jedna sila, ima 'edan koji je ve&i od mo&i greha, %sus 4ristos. Kao to smo videli u Rimljanima 3, "@n osudi greh u telu." 9li mi ne&emo iskusiti tu silu naporima, davanjem novca ili odlaskom na hodoa&e u % railj. %skusi&emo je samo verom. Aelim da smo naisto da opravdanje, posve&enje, proslavljanje, sve troje, dola i od (oga. /i se brinemo a (o5ji deo, kao da je Njemu potrebna pomo&. @vo troje se mo5e iskusiti verom. Na deo je vera, (o5ji deo je opravdanje: (o5ji deo je posve&enje: (o5ji deo je proslavljanje. /i ne mo5emo proi vesti nijednu od ove tri stvari, (og je taj koji &e to uiniti. Na udeo od poetka do kraja je" pravednik &e verom biti 5iv. Kao to ,avle ka5e u Rimljanima 2, od poetka do kraja nita osim vere. /i se opravdavamo verom, mi se posve&ujemo verom, i mi se proslavljamo verom. Na udeo je verovati i pokoriti se istini koju nam je (og dao u 4ristu. +rugi primer se nala i u Rimljanima 7"0!" "%li ar lonar nema vlasti nad kalom da od jedne guke naini jedan sud a ast, a drugi a sramotuH" Re "sramotu" nai " a sluku upotrebu." +rugim reima, kad lonar pravi lonac, mo5e ga napraviti da ga koristi car, ili da ga upotrebljavaju sluge koji su potinjeni. Lonar odluuje kakav &e lonac oblikovati. Kao se o tome nita ne pita. Kao ne mo5e re&i" "8ato si me nainio na sramotuH" /i nemamo prava da pitamo (oga. 9li evo istine u Rimljanima 7"00" "9 kad &ae (og da poka5e gnjev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gnjeva koji su pripravljani a pogibao." @tkrivamo ko su sudovi gnjeva u *$escima 0"2. Bvi mi, 'evreji i ne naboci, smo po prirodi deca gnjeva. -o je ono to aslu5ujemo, ako ho&emo govoriti ta aslu5ujemo ali (og &e se smilovati onima kojima se smiluje. @n je poka ao milost ne samo prema 'evrejima nego i prema ne nabocima. Rimljanima 7"02D01" "% da ob nani bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje napred pripravi a slavu, koja nas i do va ne samo od 'evreja nego i od ne nabo5aca."
!22
Na osnovu svog suvereniteta (og je odabrao da spase sve ljude u 4ristu. Kalvinisti ka5u" "Ne, samo i abrani koji su predodreeni a spasnje." (iblija to ne ui. 9rmeniani =jermenska crkva L prim. prev.> ka5u" "Ne, ono to je (og uinio samo je priprava, ali mi moramo neto uraditi pre nego &e nas @n spasti." (iblija ni to ne ui. 9ko je neko i gubljen to nije bog 9damovog greha, nije bog naih greha, ve& ato to hotimice, voljno, namerno, uporno, i konano ka5emo (ogu" "Ne 5elim -voj dar i ne 5elim -ebe." (og ne prisiljava, jer postoji i bor koji je @n dao. +rugim reima, u svom suverenitetu (og spasava sve ljude, ali u svom suverenitetu @n je stvorio sve ljude sa slobodom i bora. @n ne&e nikoga u eti na nebo ko tamo ne 5eli i&i, ali osoba koja odbacuje nebo mora se preispitati da li je to sve to ima ka ati. 8atim on daje doka 'evrejima, u Rimljanima 7"0;D07. @n daje doka u @siji da poka5e da je (og planirao spasenje ne nabo5aca od poetka" "Na va&u narod svojim koji nije moj narod." 6 0#. stihu, ,avle im i nosi injenicu da &e, premda je (og spasao sav % railj, samo ostatak, tj. verni, biti spasen. (og ne kri svoje obe&anje. Rimljanima 7"2?D22 se bavi drugim problemom, drugom grekom 'evreja. ,rva je bila to su propustili da shvate naenje tri oca. @va greka ih je navela na drugu veliku abludu" propustili su da uvide kako &e (og odr5ati svoje obe&anje, kako &e (og spasti celo oveanstvo, kako &e (og spasti % railj. "Jta &emo dakle re&i, da ne naboci koji ne tra5ie pravednosti, =koji nisu pokuavali da se spasu vlastitim dobrim delima> dokuie pravdu, ali pravdu od vere =jer je to (o5ji nain spasavanja svih ljudi>. 9 % railj, tra5e&i akon pravde ne dokui akona pravde." ,ostoje dva naina na koja se pokuavamo spasti, jedan je (o5ji nain, drugi je ovekov nain. 9 (o5ji nain je u %susu 4ristu koji postaje na samo verom. -o je (o5ji nain. Moveji nain je nain koji su probali 'evreji. Cidimo ato su 'evreji pogreili u Rimljanima 7"20" "8atoH 'er ne tra5ie verom, nego i dela akona." Aalosno je ka ati, ima ljudi u crkvi koji pokuavaju isti metod, pokuavaju delima akona. 8ato se ne mo5emo nauiti i abluda 'evrejaH -a $ra a, "dela akona," koju sam ranije objasnio, je novo avetna de$inicija engleske rei, "legali am." ,avle nije protiv dela akona. @n je protiv legali ma: on nije protiv akona kao standarda hri&anskog 5ivljenja. @n nije protiv akona kao roda spasenja. 6 Rimljanima !2 on ka5e" "Ljubav je ispunjenje akona." @n je protiv svakog ko pokuava i&i na nebo i van 4rista. 8apamtite da ne mo5emo imati nikakvu meavinu. Ne mo5emo re&i, "4ristos plus ja," ili "4ristos plus dela akona." 4ristos i niko drugi. ,avle atim ka5e" "'er se ='evreji> spotakoe na kamen spoticanja." ,avle je na vao %susa 4rista kamenom spoticanja. @n je kamen spoticanja a one koji 5ele pokuati i&i na nebo vlastitom pravedno&u. 'er kad pokuavamo i&i na nebo po svojoj pravdi, mi ka5emo" "+ovoljno sam dobar da se spasem." /i poriemo ta (og ka5e, da smo "stoprocentni grenici, da nam je potreban Bpasitelj." 8namo da &e poruka Laodikeji biti sna5no svedoanstvo, pre entacija poruke o 4ristovoj ,ravednosti koja &e dovesti do potresa u crkvi i verujem da je to ve& poelo. ,oruka Laodikeji glasi" "Kupi u /ene bele haljine." Re "kupiti" nai " ameniti" L to nai ostavljanja nae samopravednosti u amenu a 4ristovu pravednost. 6 Oilibljanima 2"7, vidimo gde je ,avle ostavio svoju pravednost u amenu a pravednost 4ristovu koja dola i verom. Blede&i iska je upu&en propovednicima a takoe je primenjiv na sve nas. "@ni =ovi propovednici koji su samopravedni, koji avise o sopstvenoj pravednosti, ili ak o onome to (og ini u njima> se ne 5eli odre&i haljina vlastite samopravednosti, oni ne&e da amene svoju pravednost, koja je nepravednost, a pravednost 4ristovu, koja je ista nepomeana istina" =*. <. .hite, Testimonies to )inisters, str. E1DE;>. 8apamtite, 'evreji su poinili dve greke. Nije potrebno da ih mi ponavljamo. /i mo5emo pogledati istoriju % railja i re&i" <ospode, molimo te oslobodi nas od iste ablude." Nemojmo nikad
!21
dola iti na ideju da ato to je (og dao crkvi divne istine da smo bolji od drugih. /i nemamo taj monopol. Ne nam ato je to (og dao nama osim to je @n suveren. Nije ato to to aslu5ujemo. 8apamtite, postoji samo jedan nain na koji je (og obe&ao spasititi itavo oveanstvo, a to je u svom Binu %susu 4ristu. /i ga ne mo5emo kupiti, mi ga ne mo5emo araditi, jedini nain da ta pravednost bude naa je verom, da ka5emo kao to je rekao onaj carinik kad se molio" "(o5e, oprosti meni grenome. ,otpuno avisim od -voje milosti, od -voje pravednosti, od -vog dara, %susa 4rista." Neka nam (og pomogne da nauimo i abluda 'evreja, i ne ponavljamo ih, moja je molitva u %susovo ime. Dva%e!e" De!"o poglavlje Pravi I8railjci II '.ala"i(a 2*3=+39@tkrili smo da su 7., !?. i !!. poglavlje Rimljanima celina. 6 ova tri poglavlja ,avle deli svoje veliko breme a sopstveni narod, koje su 'evreji. @n istie traginu situaciju svog naroda u kontekstu velike teme Rimljanima koja je pravednost verom. ,rema argumentima i ova tri poglavlja, 'evreji su poinili dve glavne greke. ,rvo, propustili su da shvate ta nai biti pravi % railjac. % drugo, nisu prihvatili nain spasenja koji je (og obe&ao, verom u Njegovog Bina %susa 4rista, a ne svojim delima ili neim drugim. 6 7. glavi Rimljanima ,avle se bavi prvim problemom ili ta stvarno sainjava pravi % railj, ali danas su va5na oba ova problema a nas. 6 stvari, itamo u !. Korin&anima !?"!!, ,avle nam ka5e da je ono to se dogodilo u istoriji jevrejske nacije apisano nama a korist, posebno a one koji 5ive na kraju vremena, "na koje i posledak sveta doe." @dgovori&emo na jedno pitanje koje ,avle pokre&e i sam odgovara u Rimljanima 7, ta sainjava pravi % railj. ,rvo &emo pregledati ta smo ve& pokrili. ,rvo, otkrili smo da je (og dao % railju tri oca, 9vraama, %saka i 'akova. +rugo, otkrili smo da je svakom od ova tri oca (og dao jedno sveano obe&anje, a to obe&anje je bilo da &e njihova deca, njihovo seme, naslediti carstvo (o5je. 9li, kad je 4ristos bio na ovoj emlji, na kraju svoje emaljske misije, ustao je, i obra&aju&i se jevrejskoj naciji, objavio u /ateju 02"03" "@stavi vam se vaa ku&a pusta." +akle ako je ovo istina to pokre&e pitanje i problem, a problem je ve an a (o5ju pravinost. +a li ova %susova konstatacija nai da je (og propustio odr5ati svoje obe&anje koje je dao oevima % railjaH @d 7. do !!. glave ,avle odgovara na ovo primarno pitanje. 6 Rimljanima 7"E, ,avle ka5e" "Ne, nije mogu&e da re (o5ja ostane be e$ekta =ne postigne cilj>." 8atim nakon ra laganja cele te situacije, u Rimljanima !!"0E on akljuuje" "Bav % railj &e biti spasen." (og &e odr5ati svoje obe&anje. ,itanje koje treba da shvatimo je" "Jta je ,avle mislio pod i ra om Ssav % railjTH +a li je mislio svi 'evreji ili je neto drugo imao na umuH" ,oe&emo u Rimljanima 0, neto to smo ve& pokrili. -u je ,avle ve& istakao u poslednja dva stiha da postoje dve vrste 'evreja. Btihovi 03,07" "'er nije ono 'evrejin koji je spolja 'evrejin, niti je ono obre anje koje je spolja po telu. Nego je ono 'evrejin koji je i nutra, i obre anje srca duhom, a ne slovima, to je obre anje: kome hvala ne od ljudi ve& od (oga." ,avle ka5e da osoba koja je prirodni potomak 9vraama, %saka i 'akova, nije u (o5jim oima pravi 'evrejin. -o ne kvali$ikuje tu osobu a pripadnost % railju. (og je % railju dao tri oca i vrlo posebnog ra loga: oni su bili prototip onoga kakva (o5ja deca trebaju biti. @sobine ova tri oveka su te koje nekog kvali$ikuju da bude pravi % railjac. 6 ovom poglavlju koncentrisa&emo se na prvog, 9vraama. %sus i ,avle su naravno usaglaeni, %sus je bio Bin (o5ji, ,avle Njegov glasnik, i obojica ue da ova tri oveka ne predstavljaju doslovnu naciju, $i iku naciju. (o5ji i abrani narod nije % railj po telu, ve& po +uhu, i nutra a ne spolja, ne po slovu ve& u +uhu. /i uvek moramo itati tekstove u njihovom kontekstu ili podlo i a kontekst /ateja 3 je jedan rimski centurion, ne nabo5ac, ne 'evrejin. @n dola i %susu sa ahtevom da %sus isceli njegovog slugu a
!2;
argument centuriona je ovaj" "'a sam centurion, imam vojnike pod sobom. Kad im ka5em oni se pokoravaju. 9li moja vlast je samo nad vojnicima. -i, %suse 4riste, ima vlast nad svime. %ma vlast nad bole&u, ima vlast nad elementima. 6 stvari, ak i ne mora i&i kod mene ku&i da isceli slugu. %ma tako veliku vlast da mo5e samo re&i re i moj &e sluga biti i leen." Kad je %sus uo te rei od jednog ne naboca, posluajte Njegov odgovor u !?. stihu" "9 kad u %sus, udivi se i ree onima to idu a njim: aista vam ka5em" ni u % railju tolike vere ne naoh." ,itam se da li bi 4ristos ovo rekao da se obra&a namaH "Ne naoh toliku veru kao kod ovog oveka, ne naboca." Btih !!" "% ka5em vam, da &e mnogi od istoka i apada do&i =drugim reima, koji nisu doslovni 'evreji, i svakog kraja sveta> i se&e a trpe u sa 9vraamom, %sakom i 'akovom u carstvu nebeskome." @va tri oveka su prototip (o5jeg naroda. Btih !0" "9 sinovi carstva ='evreji koji su se hvalili da su (o5ja deca> i gna&e se u tamu najkrajnju: onde &e biti pla i krgut uba." @ni su bili doslovni potomci 9vraama, %saka i 'akova, ali nisu imali tri osobine koje su ova tri oveka predstavljala. Blede&i primer se nala i u /ateju 00. @va tri oca se pojavljuju kro itavu (ibliju. /i to pokuavamo ignorisati, ali oni imaju pouku a nas, ne mo5emo jednostavno ostati neupu&eni u to. Kontekst /ateja 00 su sadukeji. Badukeji su bili grupa unutar 'evrejske nacije koja nije verovala u vaskrsenje mrtvih. /ogli bi ih na vali liberalnim teolo ima 4ristovog vremena. 6 02. stihu imamo podlogu""-aj dan pristupie k njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitae ga." @nda su dali jednu neobinu ilustraciju o sedam mukaraca koji su se o5enili istom 5enom, ne istovremeno ve& postupno. ,itanje je bilo" "Mija supruga &e ta 5ena biti na nebu, ako ima vaskrsenjaH" ,okuavali su da pobiju vaskrsenje ovim $ilo o$skim argumentom, ali pa ite kako je %sus odgovorio, posebno u stihovima 2! i 20" "9 a vaskrsenje mrtvih, niste li itali ta vam je rekao (og, govore&i" = atim citira % ra ak 2"E> S'a sam (og 9vraamov, (og %sakov, i (og 'akovljev.T" @bjanjenje koje %sus daje na ovaj navod je" "(og nije (og mrtvih, nego (og 5ivih." @va trojica predstavljaju 5iveG ,oto smo ovo obavili, preimo na 9vraama. +a se podsetimo, kontekst naeg prouavanja je Rimljanima 7, gde je ,avle rekao u Rimljanima 7"E" "Ne pripada (o5jem % railju svako ko pripada doslovnom % railju" i dopuni&emo ovaj iska u naoj studiji Rimljanima 7 poevi sa <alatima 2"0ED07. ,odsetimo se da je crkva u <alatiji bila meavina ne nabo5aca i 'evreja, uglavnom ne nabo5aca. Btih 0E ka5e" "Bvi vi ste sinovi (o5ji =ne ato to imate krv 9vraamovu, %sakovu i 'akovljevu, ve& ato to imate veru u 4rista %susa> kro veru u 4rista %susa." @n atim objanjava kako je ovo istina" "Bvaki koji se krstio u 4rista %susa obue se =posta jedno sa> u 4rista." Kao ilustracija, kad obuete svoju ode&u, ta ode&a postaje deo vas. 9ko putujete odavde do 9ljaske sa tom ode&om, ona ide s vama jer ste je obukli. -o je ilustracija koju ,avle ovde koristi. Krstiti se u 4rista nai obu&i se u naeg <ospoda %susa 4rista, a kad se obuete u Njega, vi vie niste 9merikanac, %ndijac, 9$rikanac, ili Kine . Nema 'evrejina, nema ne naboca, i nema mukog i 5enskog roda. 6 <alatima 2"07" "9li ako ste 4ristovi, onda ste 9vraamovo seme =ili dete: re "seme" nije moderan termin> i naslednici po obe&anju." ,ostali ste dete 9vraamovo jer pripadate 4ristu. Ci pripadate 4ristu verom i krtenjem. Rimljanima 1"!2" "'er obe&anje 9vraamu ili semenu njegovu da bude naslednik svetu ne bi akonom." Novo avetni pisci nisu imali ekvivalentnu grku re a na pojam "legali am." -ako &e vrlo esto ,avle koristiti re akon, ili $ra u "dela akona," a nau re "legali am." @vde je jedan primer. @n nije protiv akona kao standarda hri&anskog 5ivljenja. 6 stvari, on je a njega, i to &emo videti kad doemo do Rimljanima !2, ali je protiv akona kao sredstva da se postane (o5je dete. @n je protiv legali ma kao sredstva spasenja i ka5e da obe&anje koje je dato 9vraamu i njegovoj deci nije bilo kro akon ve& kro pravednost verom.
!2E
6 !E. stihu ,avle nastavlja i ka5e" 8ato od vere da bude po milosti da obe&anje tvrdo ostane." +a li je ono tvrdo ili sigurno samo pastorima i onima koji su veoma dobriH -vrdo komeH "Bvemu semenu =svima koji veruju>, ne samo koji su do akona ='evreji>, nego i koji su od vere 9vraamove koji je otac svima nama." "Bvi mi" su svi koji, kao 9vraam, veruju u (o5je obe&anje. -o je konstatacija. ,otrebno je da ra umemo detalje kako je 9vraam postao (o5ji prototip a sve vernike jer 9vraam je na otac. 8a 'evreje "otac" nije neko ko ih proi vodi. 6 ovom kontekstu re "otac" nai, "onaj koji je moj primer, moj prototip." ,o ivanje 9vraama je u ,ostanju !0:!D1. (og dola i 9vraamu, i (og mu upu&uje po iv. Ca5no je da ra umemo po ivanje 9vraama. (og govori 9vraamu u !. stihu, i ka5e" "% ai i svoje emlje, i svoga roda, i i doma oca svojega." 8atoH +a li (og voli da rastura domoveH +obro, imamo tekst, ne&u vam dati tu re$erencu, jer 5elim da malo kopate. Aelim da nauite kako da prouavate svoju (ibliju. ,ostoji tekst koji ka5e da su 9vraam i njegova porodica, njegovi roditelji i bli5nji "slu5ili drugim bogovima." Bada mo5ete u eti re "slu5iti" ili "drugi bogovi" i potra5iti je u vaem konkordansu, atim na&i tekst. 9vraam nije bio podignut kao vernik: on se podi ao u idolopoklonstvu i (og je rekao" "% ai i takvog okru5enja." (a kao danas, (og ka5e" "% aite i sveta, i aite i svoje kulture, i uite u /oju kulturu, koja je u potpunoj kontradikciji sa ljudskim nainom 5ivota." 8nai to je isti po iv koji mi upu&ujemo" "% aite i Cavlona." Kad je %sus rekao u /ateju 03"!7" "%dite i nauite sve narode," @n je mislio, ",o ovite ih i sveta u /oj tabor." 6 stvari, %sus je rekao uenicima u 'ovanu !;"!3 i dalje" "(ijaste od sveta, ali 'a vas i abrah i sveta." %sto kao sa 9vraamom. 6 ,ostanju !0"!0 (og ka5e" "6ini&u od tebe velik narod. (lagoslovi&u te i tvoje ime nainiti velikim, i bi&e blagoslov i blavoslovi&u one koji te blagosiljaju, a prokle&u one koji te kunu. % u tebi, 9vraame, blagoslovi&e se sva plemena na emlji." 8ato 'evreji nisu uvideli da je (og dao 9vraama da bude otac blagoslova itavom svetu, a ne samo njimaH @d samog poetka nisu uviali ovaj po iv. ,ostanje !0"1 nam ka5e da je 9vraam posluao po iv. (ilo mu je #; godina kad je napustio svoju emlju, 4aran. 9li u to vreme, 9vraam je sa svojih #; godina bio u punoj 5ivotnoj sna i. Ljudi su tada du5e 5iveli nego danas. 9li ovo je bilo po ivanje 9vraama. 'evrejima !!"3D!? ka5e da je 9vraam posluao verom. @n nije posluao (oga ato to je 5eleo da bude spasen, nego je posluao jer je verovao (o5jem obe&anju. 9vraam je odgovorio verom i njegova poslunost bila je poslunost verom. 9vraam nije imao dece kad je upu&en po iv i dato obe&anje. %mao je #; godina, ve& o5enjen ali be dece, ali (og mu je obe&ao da &e biti otac velike nacije. -o je nailo da &e mu (og podariti sina i mogu amisliti 9vraama kako se obra&a komijama i prijateljima" "8nate, (og &e mi podariti sina." ,rola je jedna godina, druga, tre&a, i ljudi su poeli da ga pitaju" "6sput, gde ti je sin kojega ti je (og obe&aoH 8na da je nama potrebno devet meseci da dobijemo sina, sigurno (ogu treba manje." ,role su etiri godine i stvar je postala abrinjavaju&a. ,roteklo je skoro jo osam godina, a deteta nije bilo. Bada je 9vraam postao star. 6 !;. glavi ,ostanja (og ka5e 9vraamu u vi iji" "Ne boj se 9vrame." 9vram je bilo ime koje su mu dali roditelji. 'evrejska imena su imala odreeno naenje, koje je bilo va5no a ime "avram" nai "u vieni otac." "/nogo je oeva, ali ti si onaj kojeg sam u visio." 9vraam je ime koje mu je dao (og. % tako je (og rekao" "8ato se plaiH 8ato sumnjaH 'a sam tvoj tit, tvoja i obilna plata. @sloni se na /ene." % 9vraam je rekao" "+a, ali ima jedan problem, <ospode. Nisi mi dao sina. (e dece sam. Jta se dogodilo sa tvojim obe&anjemH 'edini sin u mom doma&instvu =koje je proirena porodica u jevrejskom sistemu> je *lea ar od +amaska. +a li je on obe&ani sinH" 9 (og je rekao" "Ne. @n nije obe&ani sin. Bin kojega sam ti obe&ao i a&i &e od tvojih bedara. @n &e biti ba tvoj sin." 6 !;. glavi ;. i E. stih, itamo da, kad mu je (og to rekao, i veo ga je u etnju. @n je rekao" ",ogledaj, vidi li koliko ve da ima na nebuH" Na Brednjem %stoku vrlo retko &ete videti oblake. -o
!2#
je najvedrije nebo. % @n je rekao" "-o je broj dece koju &e imati." 9 9vraam je rekao" "4valite <ospodaG" @n je poverovao, i to mu se primilo u pravdu =E. stih>. +akle, prole su jo dve godine, i Bara, njegova 5ena, je dola 9vraamu i rekla" "8na, mislim da je (ogu potrebna pomo&. Buoimo se s tim, sada je !? godina. @n je napomenuo pre dve godine da &e dete do&i od tebe, ali nita nije rekao a mene. Minjenica je da si ti jo kako valja, a ja nisam. @starila sam. +oktori mi poinju govoriti" aboravi na san. (ogu je potrebna pomo&, jer ljudi se smiju naem (ogu. 8ato neto ne uinimoH" 6 to vreme se praktikovalo surogativno materinstvo. @ni su koristili ra liite metode i tako je Bara rekla" "9vraame, imam jedan predlog. %di od moje pomo&nice *gip&anke, napravi dete, i pomo i (ogu. Ce& smo siti ljudi koji govore o (o5joj nesposobnosti." 9 9vraam je rekao" "-o je odlina ideja." /islio je dobra a nam da mu je bilo najmanje 3; godina jer je poslednji deo ,ostanja !E"2 ka5e da se ovo desilo !? godina nakon to je on uao u 4anaan. Bara je imala #; godina. +akle, dobio je %smaila i i veo ga pred (oga i rekao" "(o5e, evo tvog obe&anog sina." (og je rekao" "Ne. Nisam tra5io da mi pomogne. -ra5io sam da veruje mom obe&anjuG" 8atim je (og ekao, ne 3 godina, ne !? godina, ve& jo !1 godina, da je nauno, medicinski, ljudski, postalo a Baru nemogu&e da ima dete. 6 ,ostanju !# kad je 9vraamu bilo 77 godina, <ospod se javio 9vraamu i rekao" "'a sam (og svemogu&i." Re "svemogu&i" nai, "mogu sve uiniti." (og je rekao" "'a sam (og svemogu&i. ,o mojoj volji 5ivi i budi poten =savren ili besprekoran kako to stoji u originalu>." Bada itajmo taj iska , re besprekoran ili savren u njenom kontekstu. @n ne govori o savrenosti u ponaanju, @n govori o savrenosti u veri. 9vraam je imao manjkavu veru. ,ostojale su neke prepreke u njegovoj veri i (og je5eleo da ih ukloni. @n je tra5io od 9vraama" "Aelim veru koja se ne da u drmati. Aelim da mi veruje be ob ira ta ka5u naunici, bli5nji ili doktori." 6 1. i ;. stihu itamo" "Jto se /ene tie, =to su rei (o5je> gle, /oj avet je sa tobom, i bi&e otac mnogim narodima. Ne&e se vie vati 9vram Su vieni otacT nego &e ti ime biti 9vraam, Sotac mnogih.T 'er uinih te ocem mnogih naroda." -ada je (og uao u avetni odnos. Btih 7" "Jto se tebe tie, dr5i /oj avet, ti i tvoji potomci nakon tebe kro pokoljenja." +akle ovde imamo jedan problem. Jta je (og mislio kad je rekao 9vraamu" +r5i ovaj avet, ali ne samo ti nego i tvoji potomci." +a li je mislio na njegove doslovne potomke ili duhovne potomkeH Ra motrimo, dakle, avet. Btih !?" "@vo je /oj avet koji &e dr5ati i meu /ene i tebe i tvojih potomaka nakon tebe. Bvako muko dete i mau vas neka se obre uje." 9ko niste obre ani nai li to da niste 9vraamovo deteH ,ogledajte !! stih" "% obre iva&ete okrajak tela i to &e biti nak." @bre anje je imalo biti nak aveta i meu (oga i nas. -o nije stvarni avet, ve& nak aveta. -u su 'evreji napravili greku. @ni su u eli taj nak i uinili ga stvarno&u. 6 stvari jedan od prvih teolokih sukoba u hri&anskoj crkvi bio je oko obre anja. Mitajte +ela !;, gde su judaisti rekli hri&anima u 9ntiohiji" "6koliko se ne obre5ete kao to stoji u ,ostanju !#, ne mo5ete se spasti." 9li ,avle i Carnava su se borili protiv toga: oni su rekli" "NeG Ne&emo dopustiti da se takva teologija uvue u hri&ansku crkvu." @ni taj problem nisu mogli reiti, pa su imali prvu <eneralnu kon$erenciju i hvala (ogu to su ,etar, 'akov i 'ovan, stubovi te crkve, odbranili ,avlovu teologiju. Jta je avet o naavao, ta je simboli ovaoH ,roita&emo dva teksta. 'edan je /ojsijeva konstatacija gde on ispravlja abludu u ,onovljenom akonu !?"!E. -u stoji ta avet nai. +rugi tekst je 'eremija 1"1.. @ba ova teksta ka5u isto. @no to (og aista tra5i je obre anje naih srca. +rugim reima, uklonite neverstvo. "9vraame, sumnjao si u /ene i /oje obe&anje. Aelim da ukloni sve sumnje. Aelim da /e dr5i a re i u&i &u u avet s tobom." Novo avetna primena obre anja, sa ,avlom kao velikim interpretatorom, nala i se u Oilibljanima 2"2. <ovore&i hri&anskoj crkvi u Oilibi, koja je bila sainjena prvenstveno od ne nabo5aca, ,avle ka5e" "'er mi smo obre anje koje slu5imo (ogu u +uhu, i radujemo se u 4ristu %susu, i nemamo poverenja u telo =u nau ljudsku sposobnost>." 8nai stvarno obre anje, in,
!23
jednostavno je simboli ovalo istinu. Nije in taj koji vas spasava nego istina a istina je, Ne ja, ve& 4ristos. Koloanima 0, je pasus koji moramo anali irati jer je te5ak pasus, napokon u rokovao je probleme u tumaenju. 9li 5elim vam ista&i podlogu. Btih !!" "6 kome =odnosi se na 4rista> i obre ani biste =prolo vreme, obra&a se vernicima> obre anjem nerukotvorenijem =to je primenjivo i na mukarce i na 5ene> odbacivi telo greha mesnih obre anjem 4ristovim." 8atim u !0. stihu, on pove uje ovu istinu sa krtenjem. Krtenje, danas, ima isto naenje koje je imalo obre anje u Btarom avetu: ono nai ka ati" "Ne ja, ve& 4ristos." "8akopavi se s Njime krtenjem =jer kad je 4ristos umro na krstu @n je umro grehu, pokrili smo ovo u Rimljanima E> u kojem s Njim i ustaste verom sile (oga koji ga vaskrsnu i mrtvih." +akle, to je ono to predstavlja 9vraamova vera. -o je vera be ikakve sumnje. Bada &u vam dati dva iska a. @va dva iska a se ne sla5u sa racionalnim, ne sla5u se sa naunim metodom, ali apamtite, 9vraam nije tra5io nauni doka . @n je uprkos svemu verovao. @va dva iska a se nala e jedan u Rimljanima, a drugi u <alatima. Rimljanima !2"!1 i <alatima ;"!E" "@bucite se u <ospoda naega %susa 4rista, i ne ugaajte telu." "4odite u +uhu i ne ispunjavajte 5elje tela." Na osnovu ova dva iska a, verujete li da vam (og mo5e dati potpunu pobedu nad grehomH ,itanje nije" ",oka5i mi nekogG" ili ",okuao sam i nisam uspeo." 9vraam je pokuavao 0; goidna i nije dobio dete, ali kad mu je (og doao kad je bilo nemogu&e pokuavati, on je verovao. Cerujete li onome ta (og ka5e u svojoj ReiH -o je pitanje, to je ono to vas i mene kvali$ikuje da budemo deca 9vraamova. 9vraam predstavlja veru koja se ne da u drmati. 8nam ovo jer nakon to je uao u ovaj avet (og mu je dao dete slede&e godine. Bedamnaest godina kasnije, kad je %sak bio mladi stasiti tinejd5er, (og je rekao neto 9vraamu. Nala imo to u 'evrejima !!"!#" "Cerom 9vraam, kad bi kuan prinese %saka, i onaj koji primi obe&anja prinese svog jedinorodnog =to nai posebnog> sina." (og mu je rekao" "6 mi tog sina u kojem &u blagosloviti celi svet, i ubij gaG" +a li je 9vraam rekao" "9ko ga ubijem, kako &e odr5ati obe&anjeH" Ne, 9vraam nije pitao (oga. 6 !7. stihu, nala imo ta je imao na umu" "Raunaju&i da ga (og mo5e podi&i i i mrtvih, ato ga i u e a priliku." +rugim reima, "9ko mi je (og dao %saka kad je to bilo nemogu&e, (og ga mo5e podi&i. Nema problema (o5e, -% 5eli da ga ubijem, i ubi&u ga. 'edno nam, tvoja obe&anja nikad ne i ostaju. Cerujem ti (o5e, da &e odr5ati svoje obe&anje." /o5e li (og danas proi vesti takav narodH /% imamo vie doka a nego je 9vraam imao. 8ato ne mo5emo verovati (ogu kad ka5e" "-% si moje deteH" 8ato ne mo5emo verovati (ogu kad ka5e" "<ledam te kao da nikad nisi sagreio." "9li ose&am se grenim." Nema ve e ta ose&a. Jta (og ka5eH "Koji veruje u %susa 4rista ve& je preao i smrti u 5ivot." 9vram je bio otac doslovnih 'evreja. 9vraam je otac svih vernika. Kao akljuak itamo <alatima 2"ED7" "Kao tao 9vraam verova (ogu, i primi mu se u pravdu. =9vraam je bio pravedan, ne bog ponaanja ve& to je verovao (o5jem obe&anju. ,o najte dakle da su oni sinovi 9vraamovi koji su od vere. 9 pismo videvi unapred da (og verom pravda narode =ne "narod" u jednini, ve& narode, to ukljuuje svaku naciju na svetu> unapred objavi 9vraamu jevanelje =9vraam je nao jevanelje, ne kao doslovnu injenicu, ve& kao obe&anje> govore&i" u tebi &e se blagosloviti svi narodi. -ako koji su od vere, blagoslovi&e se s vernim 9vraamom." 9ko verujete da vas je (og iskupio, ako verujete da vam je (og dao novu istoriju, novi identitet u kojem ste ve& opravdani na 5ivot, vi ste 9vraamovo dete. 9ko verujete da vas (og mo5e voditi kro Bvetog +uha, i dati vam potpunu pobedu nad grehom, vi ste dete (o5je. (og vas ne pita a ponaanje, @n tra5i od vas veru. @n ini dela, prvo u 4ristu, a atim u vama. Bve to @n ka5e je" "Aelim narod koji &e mi verovati be senke sumnje." (ilo da to dola i u terminima opravdanja, posve&enja ili proslavljanja, moj deo, va deo je samo veraG (og ini sve drugo. @n opravdava be bo5nog, hvala mu a to. @n posve&uje vernika, i @n nas proslavlja na kraju vremena.
!27
/oja je molitva da uradite ono to je ,avle uinio, ovek kojega je (og upotrebio da objasni ovu istinu. ,avlovo ime bilo je Baul. Kao Baul, bio je 9vraamov sin, i progonitelj hri&anske crkve. 9li kad je otkrio jevanelje, rekao je" "Bvu svoju pravedost, dostignu&a, ak i naslae, kao 9vramovog deteta, dr5im a sme&e, trice, samo kro veru." % kad je to uradio primenio je ime sa Baul =Bavle> na ,avle. /oja je molitva da promenite svoje ime, ne doslovno, jer postoje legalni ogranci u ovoj emlji, ve& svoj stav sa sumnje i neverstva na verovanje. % neka svako od vas bude pravo (o5je dete, kro veru. Dva%e!e" !e%(o poglavlje Pravi I8railjci III '.ala"i(a <*31+2)Nauili smo da je (o5je obe&anje bilo da &e sav duhovni % railj biti spaen. ,rirodni potomci 9vraama, %saka i 'akova ne sainjavaju % railj u (o5jim oima, ve& duhovni potomci ta tri oveka. Cideli smo u naem prolom poglavlju da 9vraam predstavlja veru. Bada &emo se okrenuti %saku. @n predstavlja novo roenje, drugi preduslov da se postane % railjac. 8atim u slede&em poglavlju ra matra&emo 'akova koji predstavlja istrajnost svetih ija vera &e i dr5ati do kraja. 'edino to je posebno abele5eno o %saku u Bvetom ,ismu nije bilo neto to je uradio ili ispunio. (ilo je to njegovo roenje. (og u ovome ima naroitu pouku a nas. 6 Rimljanima 7"E" "9li nije mogu&e da re (o5ja i ostane. 'er nisu svi % railjci koji su od % railja." +rugim reima, prirodno ili % railj po telu, ne ini (o5je i abrane. 8atim u #. stihu on ka5e" "Niti su sva deca =tj. deca (o5ja> koja su seme 9vraamovo." "Bamo to to imate 9vraamovu krv u sebi ne ini vas detetom (o5jim." %smailo je bio 9vraamovo dete, ali "u %saku na va&e ti se seme," navodi ,avle Btari 8avet. 8atim to obranjava u Rimljanima 7"3" "-o jest, nisu ono deca (o5ja to su po telu deca, =ili prirodni potomci 9vraama i %saka> nego deca obe&anje primaju se a seme." ,avle troi itav jedan odsek u <alatima 1 objanjavaju&i ta to nai. ,re nego uemo u to, potrebno je da se dobro upo namo sa podlogom. ,avle u ima kao gotov $akat da njegovi itaoci ra umeju Btari avet. 6 ,avlovo vreme nije bilo Novog aveta pa su nam potrebni neki tekstovi da budemo naisto oko %saka. ,rvo je ,ostanje !0"1. -u nam je reeno da je 9vraamu bilo #; godina kad mu je (og doao i po vao ga i njegove emlje i paganskog okru5enja i obe&ao mu da &e biti otac posebnog naroda. (og mu je obe&ao da &e se u njemu sva plemena na emlji blagosloviti. 9vraam nije imao dece kad je dolo to obe&anje tako da je obe&anje bilo kro njegovog sina %saka, koji je tek imao do&i. 6 ,ostanju 0!, reeno nam je da je 9vraamu bilo #; godina kad mu je obe&anje bilo dato, a sto godina kada je ono ispunjeno. Mitamo to u ,ostanju 0!";" "9 9vraamu bi sto godina kad mu se rodi sin %sak." (og je ekao dugih 0; godina da odr5i obe&anje. 8a 9vraama je to bio vrlo bunjuju&i i te5ak period. (og je ekao 0; dugih godina ne ato to mu nije mogao ranije dati sina, ve& da bi mu dao sina kad je prirodno bilo nemogu&e dobiti ga. ,ostoji samo jedan ra log to je (og ekao tako dugo. 8a 9vraama je bilo bitno da se iscrpi to se tie dobijanja sina prirodnim putem. Kad je prestala prirodna sposobnost da se kro Baru dobije sin, tada i samo tada je (og rekao" "+a&u ti sina." -o je ato to %sak predstavlja neto vrlo posebno. @n repre entuje one koji su se, poput njega, rodili ne prirodnim putem ve& odo go. @vo je pouka koju je %sus pokuao preneti Nikodimu. 6 'ovanu 2 itamo o dijalogu koji se vodio. Nikodim je bio jedan od judaistikih teologa, lan Binedriona. +a je danas 5iv verovatno bi bio pro$esor na koled5u ili univer itetu. (io je jedan od lanova Binedriona. @n je, sa svojom crkvom, bio astranio od istine kao to je u 4ristu. 9li u %susu je prepo nao vrlo posebnu osobu. -ako je doao k %susu no&u. Rekao je" "%suse, niko ne mo5e initi uda kakva ti ini ukoliko nije od (oga."
!1?
%sus je ignorisao njegovo pitanje i u 'ovanu 2"2 @n odgovara i ka5e" "8aista, aista ti ka5em, ako se ko nanovo ne rodi ne mo5e videti carstva (o5jega." +rugim reima, vi ne mo5ete pripadati (ogu prirodnim roenjem: morate se opet roditi. @no se Nikodimu uinilo besmislenim. Njegova teoloka kola nije prouavala pitanje novoroenja pa je Nikodim pitao u 1. stihu" "Kako se mo5e ovek roditi kad je starH /o5e li po drugi put u&i u utrobu matere svoje i roditi seH" Nikodim je bio promaio cilj. %sus nije govorio o drugom prirodnom roenju i @n odgovara u ;. stihu" "8aista, aista ti ka5em" ako se ko ne rodi vodom i +uhom, ne mo5e u&i u carstvo (o5je." Coda predstavlja krtenje, a krtenje predstavlja sahranjivanje. 4ristos ka5e" ",rirodni 5ivot mora oti&i da bi doao novi 5ivot. -o nije ponavljanje starog 5ivota. -o je novi 5ivot u amenu a stari." 8atim u 'ovanu 2"E %sus to bolje pojanjava" "Jto je roeno od tela telo je." -elesan 5ivot se ne mo5e promeniti. @no &e uvek biti telo. Roeno je kao telo, bi&e telo i takvo &e umreti. Ne mo5ete ih meati. % to je ono to predstavlja %sak. +opustite da to postavimo na ovaj nain" (og je rekao 9damu i *vi u ,ostanju 0"!# da &e u dan u koji sagree umreti. +akle mi namo da 9dam i *va nisu umrli u dan kad su sagreili, tj. nisu umrli $i iki. Njihov $i iki 5ivot nije umro tog dana. @tpoeo je proces smrti, ali telo je 5ivelo. 9li 9dam i *va su umrli istog dana. @ni su umrli duhovno. Bveti +uh koji je nastavo u njima ih je napustio i 5ivot im je aronio u tamu. 9 poto je (og bio uspostavio akon ra mno5avanja vrsta, 9damova deca koja su dola na svet raanja su duhovno mrtva. Mitam ovo na primer u *$escima, druga glava. K'C to ne i la5e toliko jasno ali taj tekst stvarno ka5e da smo jedanput u vremenu postali duhovno mrtvi. *vo tog teksta i NK'C u *$escima 0"!" "% vas" i slede&a $ra a "o5ive" ne postoji u originalu, ona je dodata. 8nai ,avle stvarno ka5e slede&e" "% vas koji bijaste mrtvi u prestupima i gresima." @n je mislio da "bijasmo duhovno mrtvi." 8atim u ;. stihu dodaje" "'o dok bijasmo duhovno mrtvi, o5ive nas ajedno sa 4ristom." @vde se on ne po iva na nae iskustvo, ve& na objektivnu istinu koja se dogodila u 4ristu kad se bo5anstvo ujedinilo sa ljudskim. Cidite, ljudska priroda koju je 4ristos preu eo dola je od /arije. @na je bila duhovno mrtva =misli se na tu prirodu L prim. prev.> ali u trenutku kad se ujedinila sa 4ristovim bo5anstvom postala je duhovno 5iva. -o je osnova iskustva novoroenja. +rugim reima, nikakvo iskustvo nam se ne dogaa u hri&anskom 5ivotu ne avisno od svrenog 4ristovog dela. Novoroenje nije neto to je dodato emaljskoj misiji. ,oetak Njegove emaljske misije bio je kad su se bo5ansko i ljudsko spojili u /arijinoj utrobi. 9li poto se prirodno raamo duhovno mrtvi, mi imamo problem, a taj problem se nala i u Rimljanima #"!1. @vde nam ,avle i la5e problem" "8akon je duhovan ali ja =opte "ja" koje se odnosi na svako ljudsko bi&e koje se raa na ovom svetu> sam telesan prodan pod greh." +rugim reima, moj prirodni 5ivot je rob grehu. 6 stvari, Rimljanima #"; istie slede&e" "'er dok bijasmo u telu =ili dok smo bili pod kontrolom svog prirodnog 5ivota>, grehovne strasti podstaknute akonom bijahu na delu u naim udima nose&i rod na smrt." +rugim reima, na prirodan 5ivot nema kapaciteta, nema mo&i da dr5i (o5ji akon jer akon je duhovan a moj telesan 5ivot ulan. @n ovo jasno i nosi u Rimljanima 3"#" "'er ulan um =re koju je on upotrebio je "telesan." Re "telo" na grkom je "sarks" a ,avle koristi re "sarkikos" to nai "telesan um"> je u neprijateljstvu sa (ogom, jer se ne pokorava akonu (o5jemu niti to ikad mo5e." 8nai roen sam sa telom, 5ivotom koji je u neprijateljstvu sa (ogom, 5ivotom koji je prodan pod greh, 5ivotom koji nikad ne mo5e ugoditi (ogu. 9 Nikodim je pokuavao da ugodi (ogu kro svoj prirodan 5ivot. ,ogreio je i doao (ogu no&u po savet. +ok smo bili u *tiopiji upo nali smo se sa jednim mladi&em. (io je komunistiki pro$esor koji je predavao marksi am a vreme posebnih perioda koje su imali. (io je instruktor marksistike $ilo o$ije ali postojala su neka pitanja koja je imao na umu pa je k nama doao no&u. /oja 5ena mu je dala nadimak Nikodim. Nije bila sigurna da li je iskren ili je bio pijun koji me je trebao dr5ati na oku. (io sam voljan da preu mem taj ri ik jer sam nao da ako bi aista istra5ivao onda mu je potrebno po nanje jevanelja. ,rouavao sam s njim nekoliko no&i. +ola io bi samo no&u jer se nije usuivao do&i pastoru danju. (io je marksista, ateista spolja.
!1!
Kad smo nekoliko godina kasnije naputali *tiopiju pitao sam se da li se neto i rodilo i ovoga. <odinama kasnije pirmili smo pismo u B9+ i on je rekao" "6sput, 5elim da nate da sam prihvatio 4rista i krstio se." %sto se dogodilo Nikodimu. ,ostao je 4ristov sledbenik nakon vaskrsenja. %ma ljudi i 5ena koji tragaju, koji su pokuali biti dobri na prirodan nain. +avali su obe&anja. +onosili su odluke i otkrili da je akon duhovan, a oni telesni. +akle, imam dobre vesti. ,rirodan 5ivot nikad ne mo5e ugoditi (ogu. 8ato je %sus rekao" "Nikodime, pogrena ti je osnova. -reba da se opet rodi." -reba da bude %sakovo dete. -o je sva $ilo o$ija. 4ristos nam je dao novu nadu bog onoga to je uradio. ,avle nam ka5e u !. Korin&anima !;";? da ovo telo i krv, ovaj prirodan 5ivot s kojim se raamo kro 9dama, koji primamo preko naih roditelja, ne mogu naslediti carstva (o5jega jer propadljivost ne mo5e naslediti nepropadljivost. 8ato &e se desiti promena. 6telovljenjem (og je omogu&io novoroenje a ljudski rod, ali novoroenje postaje stvarnost u vama i meni kad iskusimo obra&enje. ,rva i druga ,etrova nam govore kad postajemo %sakovo dete. 6 !. ,etrovoj !"2" "(lagosloven (og i @tac naega <ospoda %susa 4rista, koji nas po velikoj milosti svojoj prerodi a 5ivu nadu vaskrsenjem %susa 4rista i mrtvih." 4ristos je preu eo na osueni 5ivot i podredio ga krstu gde je umro, a au vrat dao nam vlastiti 5ivot kako bi mogli opet ustati u novini 5ivota. -o je ono to je 4ristos ispunio. ,etar ka5e" "4vala (ogu, blagosiljajte Njegovo ime, hvalite Njegovo ime, to nam daje novu nadu a novi 5ivot koji postade na, koji je ponuen ljudskom rodu kro vaskrsenje 4ristovo." 6 1. i ;. stihu on ka5e" "Kro ovaj 5ivot imamo nasledstvo nepropadljivo, koje ne&e istrunuti ni uvenuti, sauvano na nebesima a vas. Koje =one koji su prihvatili ova obe&anja> je sila (o5ja sauvala = apa ite da je (og taj koji nas uva, ne mi: na deo je vera> kro veru a spasenje spremno da se otkrije u poslednje vreme." +rugim reima, spasenje je nae koji smo %sakova deca kro obe&anje. /i smo deca obe&anja. -a stvarnost &e se dogoditi prilikom drugog 4ristovog dolaska. Mitamo u 0. ,etrovoj !"0D1" "(lagodat i mir da vam se umno5i u po nanju (oga i %susa <ospoda naega." Na ovaj tekst mo5e se nadove ati itava propoved jer postoje mnogi koji misle da je nain a i gradnju hri&ana davanje instrukcija ta initi ili ne initi, ali ,etar ovde ka5e da se milost i mir mno5e kro po nanje (oga i %susa 4rista. 8ato propovedamo da bi uve&ali nanje jer to nam daje vie nade i mira i ve&u silu. %sus ka5e" ",o na&ete istinu i istina &e vas i baviti." /i sada uimo istinu o novoroenju. 0. ,etrova !"2" "(udu&i da su nam sve bo5anstvene sile Njegove, koje trebaju k 5ivotu i pobo5nosti, darovane." @vaj novi 5ivot nam daje dve divne stvari" !. +aje nam veni 5ivot i 0. +a je nam pobo5nost. Kro ovaj novi 5ivot mi mo5emo odra5avati (o5ji karakter. Ne samo nebo ve& i pobo5nost je naa kro ovaj novi 5ivot. "Kro po nanje @noga koji nas do va slavom i dobrodetelju =vrlinom>. Kro koje =kro ovo po nanje> nam se darovae prevelika i dragocena obe&anja =po nanje 4rista je ono to nam daje prevelika i dragocena obe&anja>, da njih radi imate deo u (o5joj prirodi, =mo5ete biti deo tog novog 5ivota koji vam je 4ristos dao na krstu> umakavi pokvarenosti koja je na svetu kro strast." 8nai obra&enje je novo iskustvo. Kad putujete u *nglesku potrebni su vam neki putniki ekovi, ali kad tamo stignete morate ih pretvoriti u britanske $unte. +rugim reima, obra&enje je ostavljanje neega to imamo u amenu a neto to 5elimo. /i smo roeni sa prirodnim 5ivotom: 5ivotom koji je prodan pod greh: 5ivotom koji ne mo5e dr5ati (o5ji akon: 5ivotom koji stoji osuen: 5ivotom koji mora umreti. -o je nae prirodno naslee. Bada (og ka5e" "%mam nain da se ovo i begne. Ci to mo5ete ostaviti u amenu a 5ivot moga Bina, koji je pravedan, koji je besmrtan, koji vam daje pravo da stojite pravedni pred (o5jim akonom." % ako to odbijamo sve to mogu re&i je da nam je potreban doktor. Bamo budala ili neko ko je pomraenog uma &e odbaciti takvu ra menu. 9li neki od nas nisu ra umeli te dobre vesti.
!10
Kad prihvatate 4rista vi postajete sudionikom (o5anske prirode. Ci ste nova osoba, novoroena osoba u 4ristu. ,itanje nije imate li svoje ime u crkvenim knjigama. -o vas ne&e spasti. ,itanje je imate li novi 5ivot u 4ristu koji vas kvali$ikuje da budete %sakovo dete. %maju&i ovo a osnovu, okrenimo se <alatima 1. <alati su bili u provinciji <aliciji. ,avle je evangeli irao crkve koje su tu postojale kro propovedanje jevanelja. 9li nakon to je on otiao, doli su im neki la5ni uitelji vani 'udaisti i rekli" "8nate ,avle vam je dao nepotpuno jevanelje. Rekao vam je da morate pirhvatiti 4rista kao svoju ,ravednost. -o nije dovoljno. -o je samo deo istine. +rugi deo je da se morate obre ati i dr5ati akon. Nije dovoljno jednostavno prihvatiti taj dar. +ar je nepotpun. /orate i vi neto uiniti." % jadni <alati su upali u amku. 6 <alatima 1"0! ,avle postavlja <alatima pitanje" "Ka5ete mi, vi koji 5elite da budete pod akonom." +akle postoje dva sistema pod kojima mo5emo biti. 6 Rimljanima E"!1 ,avle nam ka5e da novoroeni hri&anin nije vie pod akonom ve& pod milo&u jer u Rimljanima # on ka5e da smo umrli u telu 4ristovom pod akonom =tj. akonu>. @n nije mislio da je svreno sa akonom. @n je jednostavno mislio da vie ne 5ivimo pod jurisdikcijom akona. (iti pod akonom nai 5iveti pod njegovom upravom. Re "pod" nai "biti pod upravom." 8akon upravlja nekom osobom jednostavno govore&i" "9ko mi se savreno pokorava, 5ive&e. 9li ako si mi neposluan makar u jednoj stavci, samo jednoj, pod kletvom si." 6 <alatima 2"!? ,avle navodi akon" ",roklet je svaki koji me stalno ne slua." 8nai ,avle ka5e ovim <alatima" "Ci koji 5elite biti pod akonom, ne nate li ta se nala i u knji i akonaH Niste li uli akonH" ,odsetimo se da ljudi ,avlovog vremena nisu pravili tu veliku ra liku kao mi danas. /oralni akon, ceremonijalni akon, dravstveni i graanski akoni, svi su bili pod jednim kiobranom na vani "Knjiga 8akona." 6 ,ostanju, prvoj knji i akona, postoji pria o 9vraamu. ,avle se na ovo po iva u <alatima 1"00" "'er pisano je u knji i akona da 9vraam imade dva sina, jednog od robinje i drugog od slobodne." ,avle de$inie Baru, 9vraamovu 5enu, kao slobodnu. (og gleda na stvarnu 5enu kao prirodnu 5enu. @n gleda na surogativnu 5enu, koje je 9gara, kao na robinju. @na je bila rob, u stvari bila je Barina robinja. ,avle istie 9vraamova dva sina u 02. stihu" "9li koji bee od robinje, po telu se rodi =na prirodan nain, kro ljudski napor>: a koji od slobodne, po obe&anju." 9vraam nije proi veo %saka. Nije mogao. /edicinski i nauno, to je bilo nemogu&e. Bara je bila prola dob a raanje. -o je bilo apsolutno jasno. %sak se rodio prema (o5jem obe&anju. +akle, podsetivi ih na ovu injenicu, ,avle nastavlja u 01. stihu" "Koje je simbolika =to je alegorija: oni su imali duhovni naaj>" jer su ovo dva aveta: jedan od Binajske gore, koji raa a robovanje, i to je 9gara." %smailo predstavlja one koji su pod akonom jer stari avet nainjen na Binajskoj gori bio je u ovome" (og je dao akon na gori Binaju a narod je rekao" "Mini&emo sve to si ka ao." 6 Btarom avetu (og daje akon, a ovek obe&ava da &e ga dr5ati i ispunjavati: a ako to ne uini, to nai njegov kraj. Btih 0;" "'er 9gar je gora Binaj u 9rabiji, i poredi se sa sadanjim 'erusalimom, a koji je u ropstvu sa svojom decom." 9gar predstavlja legali am pod kojim su jo uvek 'evreji u 'erusalimu. <odine !73?. imao sam radni sastanak sa egipatskim pastorima. ,okuavao sam im preneti jevanelje jer ako 5elite najbolji legali am idite na Brednji %stok. /esto gde je jevanelje nalo uporite bilo je tamo gde je bilo najvie otpadanja. Kao nagradu a moje studije ponudili su mi putavanje sa Binajsku goru, i nisam video nita osim golog stenja. +a bi aista videli pustinju treba da poete na Binajsko poluostrvo. Bve to sam video bile su stene. 'edan dragi, dragi kaluer pre mnogo godina koji je bio pravi <ala&anin uklesao je stepenice u tim stenama od /ont Katarine sve do vrha Binaja. -rebalo mu je trideset godina. 8ahvalan sam mu a stepenice jer su mi olakale penjanje ali on je to uradio kao nain spasenja. /islio je da &e mu (og dati posebnu kartu a nebo jer je proveo trideset godina ure uju&i te skale u stenama. ,ostoje mnogi koji su takvi, koji su pokuavali i pokuavali oti&i na nebo pod akonom. 9ko to inite, vi pripadate %smailu, ne %saku. 'er itam u <alatima 1"0E" "9li gornji 'erusalim =(o5ja deca>
!12
slobodna je, koja je majka svima nama." Re "svima" nai i 'evrejima i ne nabocima koji su prihvatili %susa 4rista kao svog Bpasitelja. 8atim imamo ovaj uveni navod i %saije ;1"!" "Ra veseli se nerotkinjo." +a li ste nerotkinjaH +a li ste pokuali biti dobri i do5iveli neuspehH -o je ato to se prirodan 5ivot "ne potinjava (o5jemu akonu, niti mo5e." 9ko 5elite biti pobo5ni, ako 5elite ugoditi (ogu, onda je jedini 5ivot koji to mo5e i vriti 5ivot 4ristov koji vam dola i kro iskustvo novoroenja. 6 ovom kontekstu ,avle ka5e u <alatima 1"03" "9 mi smo, bra&o, kao %sak to je bio, deca obe&anja." Kad prihvatate 4rista verom, koji je 9vraamovo dete, tada Bveti +uh dola i i nastava u vama i vi postajete novo %sakovo dete: vi do5ivljavate iskustvo novoroenja. 9li stari 5ivot sa kojim ste roeni, prirodni 5ivot koji je pod grehom ne nastava. Ci ste mu rekli bogom verom a vera nije realnost. 8nai novoroeni hri&anin $aktiki 5ivi dva 5ivota, telesni i duhovni. % ova dva 5ivota su meusobno suprotstavljena. 6 stvari, ,avle ovo istie u <alatima ;"!#" "'er telo 5eli protiv duha, a +uh protiv tela: i ovo se protivi jedno drugome." Ne mo5e biti partnerstva i meu tela i +uha. @boje pokuavaju da vladaju nad nama i to je borba kro koju &emo prola iti celog 5ivota, ak i nakon avretka vremena probe. Ne ka5em da &emo pasti nego da &e se telo i +uh stalno boriti u nama. -a borba &e se nastaviti sve do drugog 4ristovog dolaska ili dok $i iki budemo sahranjeni u grobu. -reba da namo kakav odnos prema telu moramo au eti. ,ogledajte <alatima 1"07" "No kako onda onaj to se rodi po telu progonjae duhovnoga, tako i sad." +rugim reima, on u ima stvaran dogaaj u 9vraamovom 5ivotu i primenjuje ga na hri&anski 5ivot i ka5e da &ete i vi iskusiti borbu te dvojice. Cratimo se ,ostanju 0!"; da bi imali itavu sliku. Mitamo da je 9vraamu bilo sto godina kad je dobio %saka. %mao je negde oko osamdeset pet ili osamdeset est godina kad je dobio %smaila. 8nai %smailo je bio mladi& kad se %sak rodio. +akle 5elim da slo5ite sliku. Bve dok se %sak nije rodio %smailo je bio broj jedan i kada su doktori objavili da Bara ne mo5e vie imati dece, mogu amisliti 9garin u dah olakanja" "Bada je moj sin neopo ivo broj jedan," ali godinu dana kasnije rodio se %sak. 8amislite kako se ose&ala. %sak je bio roen i atim odgojen i sada prela imo na dogaaj koji je va5an jer takoe ima duhovno naenje. ,avle prihvata kao gotovu injenicu da nam je po nata po adina. ,oto nije, jer 5ivimo dve hiljade godina kasnije, potrebno je pregledati. ,ostanje 0!"3D7" "-ako dete rastijae i odgoji se i 9vraam naini veliko slavlje istog dana kad se %sak odgoji. 9 Bara vide sina 9gare *gip&anke, kojega ova rodi 9vraamu, kako se podsmeva." Neke (iblije ka5u ruga, podsmeva, smeje ili se ali, ali jevrejski tekst ka5e" "8lobno ga je adirikivao." -i lopove, ato si se rodio. 8ar ne shvata da si mi unutio divnu naduH" 6 ,ostanju 0!"!? reeno nam je ta je Bara uinila kad je videla kako se %smailo odnosi prema njenom sinu %saku" "8ato ona ree 9vraamu, isteraj ovu robinju =taj navod ,avle koristi u <alatima> i sina nje ina, jer sin robinjin ne&e biti naslednik sa mojim sinom." @va dvojica nisu mogla nastavati u istom taboru, ali 9vraam nije rekao" "Baro, to je odlina ideja." 8apa ite kako je 9vraam reagovao. Kad je Bara rekla 9vraamu" "%di 9gari i napravi dete," 9vraam je rekao" "-o je sjajna ideja." @n ak nije ni tra5io savet od (oga, ali kad Bara ka5e" "@slobodi se ove 5ene i njenog sina," vidimo 9vraamovu reakciju u !!. stihu" "9 ta stvar bi vrlo neugodna u 9vraamovim oima bog njegovog sina." "@vo je moje telo i krv, ja sam ga nainio. Ne mogu ga isterati: on je moj." %mamo isti problem sa svojom samopravedno&u. -o je neto to smo mi proi veli, ali nema naina na koji se samopravednost mo5e pomeati sa 4ristovom pravedno&u. @na je sasvim od Njega ili nije Njegova. -ako je 9vraam predao stvar (ogu, nadaju&i se da &e se slo5iti sa njim. ,osluajte ta je (og rekao 9vraamu u ,ostanju 0!"!0" "9li (og ree 9vraamu" neka ne bude neugodno u tvojim oima bog deaka ili bog tvoje robinje. Jta ti god Bara ka5e, ovaj put, posluaj njeg glas jer u %saku na va&e ti se seme." "@na je ovoga puta u pravu. ,ogreila je prvi put, ali ovaj put je u pravu." ,avle ovo u ima u <alatima 1"07D2?" "No kako onda onaj to se rodi po telu gonjae =tako ,avle tumai re
!11
" adirkivati," "podrugivati" ili "smejati se"> duhovnoga, tako i sad. =-elo vam ne&e dati mir, 5ele&e da vlada vama celog 5ivota>. 9li ta govori ,ismoH %steraj robinju i sina nje ina: jer sin robinjin ne&e naslediti sa sinom slobodne." ,rimena je u <alatima ;"01" "9 koji su 4ristovi raspee telo sa strastima i 5eljama." Bvakodnevno govorite telu da pripada krstu. Ne ja, ve& 4ristos. -ako ,avle akljuuje u <alatima 1"2!" "-ako, bra&o, nismo deca robinjina nego slobodne." /oje pitanje nije" "+a li ste lan crkveH" ili "+a li je vae ime u crkvenim knjigamaH" niti "+a li ste $i iki krteniH" ,itanje je" "+a li ste novoroeni hri&aninH" 9ko niste, sve drugo nema vrednosti jer samo deca %sakova, oni koji su roeni odo go, imaju prava na (o5je carstvo. ,rvo, morate verovati jevanelje. +rugo, morate se pokoriti jevanelju verom. 9 to pokoravanje nai" ne ja, ve& 4ristos. +rugim reima" "Ra apeh se sa 4ristom, ali jo 5ivim. 9li ne vie ja. Aivot koji sada 5ivim 5ivim kro ono to primam od %saka koje je novi 5ivot u 4ristu." Neka vas (og blagoslovi. Dva%e!e" o!(o poglavlje Pravi I8railjci IV 'Po!"a#je 23*3<+31/i prouavamo tri oca % railja u kontekstu Rimljanima devete glave. Kljuni tekst u ovom poglavlju je esti stih gde nam ,avle ka5e dve stvari" !. (og nije propustio da odr5i obe&anje. 0. Nije svako ko pripada % railju deo % railja, tj. nisu svi koji pripadaju prirodnom % railju, prirodni potomci 9vraamovi, %sakovi i 'akovljevi, stvarni pripadnici pravog % railja. Kao to je ,avle napomenuo u Rimljanima 0"03D07" "Nije 'evrejin koji je spolja 'evrejin, tj. po telu, nego je 'evrejin koji je i nutra." +a bi bili deo % railja moramo imati duhovne osobine ova tri oca. Ce& smo prouili 9vraama koji predstavlja veru. Aelim vas podsetiti %susovih rei 'evrejskoj naciji. 6 'ovanu 3";E %sus je rekao 'evrejima" "9vraam, otac va, bi rad da vidi dan moj: i vide i obradova se." 9vraam predstavlja veru i biti hri&anin poinje sa verom i avrava sa verom takoe. Cera je sluanje (o5jeg po iva kao to je u 4ristu. 9vraam je posluao (oga i postao otac svih koji, kao on, veruju. @va istinska vera re ultira u ono to ovemo novoroenje, obnova, roenje odo go kao kod %saka. %sak je bio re ultat odnosa vere sa %susom 4ristom. 6 iskustvu novoroenja Bveti +uh koji predstavlja 4rista dola i i nastava u vama. 6 stvari, u Rimljanima 3"7 ,avle nam ka5e da onaj koji nema +uha 4ristova ne pripada 4ristu. 6 <alatima 1"03 ve ano a %saka ,avle nam ka5e" "+akle, bra&o, mi vernici, koji smo nanovo roeni kao %sak to je bio, smo deca obe&anja." 9ko ste iskusili novoroenje vi ste deo pravog % railja. 9li % railj tu ne staje. (og je dao tre&eg oca. 9li pre nego preemo na tre&eg oca koji je 'akov, ima jedna stvar koju trebamo rasistiti, neto to se dogaa u naim 5ivotima kao re ultat iskustva novoroenja. Novoroenje donosi radikalnu promenu u svakom od nas najmanje u etiri podruja" !. 6 domenu graanstva: 0. u domenu statusa: 2. u domenu vlasti: 1. u domenu prirode. .ra$a#!"vo* 8apa ite ta u 'ovanu !;"!7 %sus ka5e svojim uenicima i ono to im @n ka5e je istina a svakoga od nas" "Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio" a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta i abrah, ato mr i na vas svet." ,o iv koji nam (og upu&uje u 4ristu je da se odvojimo od sveta i postanemo deo Njegovog carstva. +rugim reima, kad smo roeni, rodili smo se kao graani ovoga sveta koji je, duhovno govore&i, pod Botonom. Kad smo prihvatili 4rista, graanstvo se promenilo. /i smo promenili svoje graanstvo kro iskustvo novoroenja sa svetovnog na graanstvo (o5jeg Karstva koje je sada pod 4ristom.
!1;
Na primer, u Oilibljanima 2"0?D0!, ako pogledamo moderni prevod, stoji" "/i smo graani neba i isekujemo 4ristov dola ak koji &e promeniti ovo lo telo u telo koje je kao Njegovo." 6 !. 'ovanovoj ;"!7 vidimo da &e se na kraju itav ljudski rod podeliti u dva tabora i svako od nas &e pripadati jednom ili drugom. @bra&aju&i se vernicima, apostol 'ovan ka5e" "/i namo da smo od (oga =mi hri&ani koji smo iskusili novoroenje, koji smo verom postali jedno sa 4ristom pripadamo (ogu> i sav svet =ostatak sveta> le5i pod upravom loga." K'C ka5e "le5i u lu" ali originalni tekst ne koristi re " lo" nego $ra u " li." +rugim reima, mi hri&ani smo pod 4ristom, Njegovim carstvom, mi smo deca (o5ja a ostatak sveta je jo uvek pod vla&u loga. -ako stoji u NK'C. 8nai radikalna promena je u graanstvu. S"a"u!* postoji radikalna promena u statusu. 6 Rimljanima 2"!7 ,avle nam ka5e da je itav svet kriv. Keo svet =u Rimljanima ;> stoji osuen. /i smo roenjem i ponaanjem pod smrtnom osudom: ali kad prihvatimo 4rista mi do5ivljavamo subjektivno iskustvo koje je ve& istina o nama u 4ristu, a to je prela naeg statusa sa osude na smrt na opravdanje na 5ivot. -o jest, legalno opravdanje koje je 4ristos i dejstvovao na krstu postaje delotvorno. @krenimo 'ovan 2"2E" "Koji veruje u Bina ima = apa ite glagol, ne ima&e, nego ima> veni 5ivot" a koji ne veruje Bina ne&e videti 5ivota, nego gnjev (o5ji ostaje na njemu." <njev (o5ji je naravno bogom 5ivotu auvek. Blede&i tekst koji ovo jasno istie je u 'ovanu ;"01" "8aista, aista vam ka5em, koji slua /oju re =koji slua po iv jevanelja>, i veruje @nome koji me posla,ima =isti glagolski oblik> veni 5ivot, i ne dola i na sud =ne&e do&i pod osudu>, nego je preao = apa ite radikalnu promenu> i smrti u 5ivot." Kad iskusite novoroenje vi ste preli sa osude na opravdanje, i smrti u 5ivot. 8nai ovo je druga divna promena koja se deava u iskustvu novoroenja. Vla!"* -re&a promena je u vlasti i ona je neto te5a. -e5a je a nas koji u di5emo akon ato to nismo ra umeli ra liku i meu akona kao standarda hri&anskog 5ivljenja i akona kao vladaoca. 6 Rimljanima 2"!7 ,avle nam ka5e da "ceo svet pod akonom stoji osuen, kriv pred (ogom." 9li postoji dobra vest a one koji su vernici, koji su deca 9vraamova i %sakova. Mitamo u Rimljanima E"!1" "'er greh ne&e vama ovladati jer niste pod akonom nego pod milo&u." 6kratko, to nai da akon vie ne vlada nad hri&aninom. (iti pod upravom akona nai nekoliko stvari" !. -o nai da morate savreno sluati akon u svakom detalju. 9ko jedanput pogreite akon &e vas osuditi. 0. -o nai da niko ne mo5e uiniti nita a vas. 8akon ahteva od onoga ko je pod njim da slua. 2. -o nai da akon ne na kako saose&ati s vama ili vam pomo&i. 8akon mo5e apovedati ali ne mo5e saose&ati, ne mo5e pomo&i. -o nai biti pod akonom, ali hri&ani vie nisu pod akonom. +a, akon je jo uvek tu kao standard hri&anskog 5ivljenja, ali mi vie nismo pod njim. /i smo pod milo&u. Bedma glava Rimljanima, koju smo ve& pokrili, bavi se ovim. -u se govori u 1. i E. stihu o ovoj promeni statusa. ,ogledajte 1. stih Rimljanima #" "Btoga, bra&o, i vi umreste akonu." 8apa ite kako nas je (og oslobodio ispod akona. @n nas nije oslobodio ispod akona uklanjaju&i isti. -o je jeres. @no to je @n uklonio smo mi. /i smo umrli akonu. Nije akon umro, mi smo umrli. KakoH "Kro telo 4ristovo, da budete drugoga, @noga koji usta i mrtvih, da plod donesemo (ogu =samo pod milo&u mo5emo doneti rod>." Btih E" "9li sada i bavismo se od akona umrevi onome to nas je dr5alo, da slu5imo u novini +uha, a ne starini slova." ,od "starinom slova" ,avle podra umeva slu5enje i straha: slu5enje kao ahtev: slu5enje kao ini i ne ini. 9li pod milo&u mi slu5imo (ogu, ne ato to moramo ve& ato to volimo %susa 4rista. /i mu ne slu5imo i straha nego i ljubavi. -o je promena statusa pod koji smo doli.
!1E
<alatima 1. glava se takoe bavi ovim pitanjem. Mitajte prvo <alatima 2"01D0; gde ,avle govori o akonu kao nastojniku ili uvaru. Bada pogledajte <alatima 1"1DE" "9li kad se navri vreme, posla (og svog Bina roenog od 5ene, roenog pod akonom." 4ristos je doao gde smo mi. @n nam se pridru5io pod akonom. Ra log ato je to uradio je u ;. stihu" "da iskupi one koji su pod akonom." /i smo iskupljeni ispod akona da bi primili posinjenje. 8atim esti stih" "% budu&i da ste sinovi, posla (og +uha." -o je iskustvo novoroenja L %sak. Ci ste roeni odo go i sada ste dete (o5je. /o5ete se obra&ati (ogu ne u strahu nego ga vati "dragi @e" jer vas je 4ristos primio u tu porodicu. Priro%a* Blede&u radikalnu promenu imamo u domenu prirode. Kro 4rista (og nam je dao neka divna obe&anja. Mitajte ta ,etar ka5e ovde u 0. ,etrovoj !"1" "Kro koje =kro obe&anje jevanelja, kro milost naega <ospoda %susa 4rista> nam se darovae prevelika i dragocena obe&anja, da njih radi imate deo u (o5joj prirodi, umakavi pokvarenosti koja je na svetu kro strast." 8nai postoje etiri radikalne promene. 9li podsetimo se ta je %sus rekao Nikodimu u 'ovanu 2"E" "@no to je roeno od tela uvek je telo." -rebate se roditi odo go, trebate biti %sakovo dete, trebate se roditi od +uha. -o stoji u 'ovanu 2"2D3. 9li ove radikalne promene donose neke stvarne probleme, i vi morate biti svesni ovih problema jer 'akov predstavlja tu borbu koja je posledica problema. <lavni problem s kojim se suoavate kao novoroeni hri&anin je to to ste postali aktivni sudionik, postali ste deo borbene linije, postali ste aktivno ukljueni u veliku borbu i meu 4rista i Botone. -o je sutina 'akovljevog iskustva. Kad postanete hri&anin vi ste promenili svoje graanstvo i sveta pod Botonom u Karstvo (o5je pod 4ristom, ali jo uvek 5ivite na Botoninoj teritoriji. Ci jo 5ivite na svetu. 6 'ovanu !#, %sus se molio svome @cu govore&i" "@e ne tra5im da ukloni vernike sa sveta ve& ih sauvaj od la sveta." 9ko sotona neto mr i, on mr i gubljenje graana. @n poludi kad promenite svoje graanstvo. ,re nekog vremena gledao sam vesti. (io je jedan mladi& koji je prodao neke tajne vlade Bjedinjenih dr5ava Ruskoj vladi. 6hvatili su ga i na vestima su prika ivali njegov i la ak sa lisicama na rukama u pratnji policije. @no to je na mene ostavilo utisak bili su 9merikanci koji su stajali oko auta koji ga je vo io. (ili su besni ato to je i dajica. -o je upravo nain na koji vas sotona posmatra kad postanete hri&anin. "-i si i dajica i napravi&u pakao od tvog 5ivota." +akle iskustvo u ovoj borbi je stvarni kon$likt i meu tela i +uha. Kad se nanovo rodite vae graanstvo se menja, va status se menja, ali vi jo uvek imate telo. +a, u svom umu vi ste rekli bogom telu, ali u stvarnosti ono je jo tu i bi&e tu do drugog 4ristovog dolaska. 8nai nei menjeno telo i +uh koji sada nastava u vama u stalnom su sukobu. ,avle ovo istie u <alatima ;"!#. @n govori o telu i +uhu koji se suprote jedno drugome. @va borba i meu tela i +uha je ono to je u sutini 'akov. Nijedna druga biblijska linost ne predstavlja potpunije tu duhovnu borbu, taj kon$likt, u 5ivotima svetih i meu tela i +uha od 'akovljevog 5ivota. Mitajte njegovu istoriju. ,ovremeno vidimo kako pada u dubine potitenosti i oajanja. Nekada se u di5e do slavnih visina (o5jeg Karstva. 6spon i pad. Nemojte se obeshrabrivati ako je vae hri&ansko iskustvo bilo sastavljeno od uspona i padova. Ci prola ite kro 'akovljevo iskustvo. +ivno je to to je 'akov nadvladao. @n se napokon uspeo na prostranstva trijum$alne vere. -ada, i samo tada (og je promenio njegovo ime sa 'akov, koje nai smutljivac, na % railj, onaj koji je prevladao. Aelim da ra motrimo 'akova okrenuvi se prvo Rimljanima devetoj glavi jer je to kontekst nae studije. 8atim &emo br o pre&i kro njegov 5ivot i do&i do akljuka. Konstatovavi u Rimljanima 7"E da "nisu svi % railjci koji su od % railja," ,avle ide korak po korak. @n prola i 9vraama. 8atim %saka. @nda se konano bavi 'akovom. 'akov je obraen u Rimljanima 7"!?D!0" "% ne samo ovo =ne samo da morate biti 9vraamovo i %sakovo dete> nego i Reveka, kad atrudnje od samoga %saka oca naega: jer dok se deca ne bijahu rodila, ni uinila dobra ni la, da ostane (o5ja namera po i boru, ne od dela nego
!1#
@noga radi koji po iva, ree joj se" stariji &e slu5iti mlaemu, kao to stoji napisano" 'akov mi omilje a na %sava omr oh." +a bi vrednovali ta ,avle ovde govori moramo se upo nati sa po adinom. !. +anas mi ne praktikujemo sistem prvenatva kao 'evreji to su inili. ,rvoroeni je imao prvenatvo u jevrejskoj kulturi. -o je nailo posebne privilegije. 'edna od privilegija je, naravno, bila da dobije dvostruki deo naslea. 9ko je bilo tri sina otac bi podelio svoje naslee na etiri dela. ,rvi sin bi dobio dva dela, a ostali po jedan. 9li u 'akovljevom i %savovom sluaju nije toliko bilo pitanje naslea. Btvar je bila u (o5jem obe&anju. @no to je (og obe&ao 9vraamu a onda preneo na %saka bilo je" "6 tvom semenu &e se blagosloviti sva plemena na emlji." +rugim reima, ono to je (og obe&ao 9vraamu bilo je da &e jedno od njegove dece, jedan od njegovih potomaka biti /esija. @vo je naravno bila najve&a privilegija koju bi iko mogao imati. @va privilegija je prenesena, ne na %smaila ve& na %saka, onoga koji se rodio odo go. +akle, prema jevrejskoj kulturi, prema emaljskom akonu, ova privilegija je trebalo da se prenese na %sava jer je on prvi roen. 9li (og je pokuavao pru5iti pouku da se obe&anje (o5je ne asniva na prirodnom nasleu ili kro dela, neto to inite, nego po obe&anju, i boru (o5jem. ,avle ovde ne ra matra spasenje svih ljudi, ali nam Novi avet ka5e da je (og po vao sve ljude na spasenje. Kad itate taj tekst koji je mnoge bunjivao, "mnogi su po vani ali je malo i abranih" apamtite da je on u pasivu. Nije (og koji bira, @n upu&uje po iv. Movek je taj koji bira. /nogi su po vani, ali malo ih odabira taj po iv. -o je %sus mislio. (og je ponudio %savu obe&anje. (og je ponudio %savu spasenje. 9li %sav je pre reo svoje prvenatvo. Kad itate trinaesti sih, "'akov mi omilje, a na %sava omr oh" morate imati na umu da je to citat. -o je navod i /alahije !"!D2 i u tom kontekstu (og ka5e /alahiji" "8avoljeg te % railju. Ne aslu5uje da bude voljen, ali 'a te avoljeh." 8atim se 'akov i %sav koriste kao primer. @no to @n ka5e je" "<le, %sav je aslu5io, ali dadoh ga 'akovu." @n ovo koristi kao primer: ali molim vas apamtite da ra log to je %sav bio odbaen, jer re "mr io" nai "odbaen," nije to je (og rekao %savu" "Ne&u te spasti." Ra log je bio to %sav nije 5eleo prvenatvo. @vo &emo apa iti i u 'evrejima poslanici. 9li ovde imamo problem. @be&anje da &e 'akov imati prvenatvo dato je Reveki pre nego je 'akov roen. ,roblem je to je 'akov itavog 5ivota pokuavao ispuniti (o5je obe&anje a to je ta borba: telo &e biti naa najve&a prepreka jer kad (og proi vodi pravednost u nama, ko daje alogH Ne mi, nego (og, a telo ne 5eli nikakav alog. 6 9$rici, tre&em svetu, ve&ina ljudi koji dola e u crkvu su doli ahvaljuju&i ne pastorima i evanelistima ve& laicima. Laici su ti koji adobijaju due u 9$rici. 9li problem je to nisu laici ti koji krste. ,astor krtava. % kad $otogra$iu krtenike sa pastorom, laici ne dobijaju pohvalu. Mitajte RevieN and 4erald i gledajte sve te ljude koji se krtavaju u 9$rici i gledajte pastora. @n im nije davao pouke ve& laici. -ako su se laici okupili i pogledali svoje (iblije i rekli" "6 (ibliji ne stoji da samo pastori trebaju krtavatiH ,ogledajte Oilipa. @n je bio akon. Krtavao je. 8ato mi ne mo5emo krtavatiH" Na tom velikom sastanku pitao sam laike" "+a li se borite a svoja prava ili a istinuH (orite li se a telo koje 5eli poasti ili pokuavate u di&i (o5ju reH" Nisu 5eleli odgovoriti na pitanje. +a li je telo ili +uhH Nije stvar u jednom ili drugom. ,itanje je ta nas pokre&e da inimo (o5ju voljuH Mitavog svog 5ivota, od samog roenja, 'akov je pokuavao upotrebiti telo a ispunjenje (o5jeg obe&anja. Be&ate li sa ta je 'akov radio kad se raao %savH +r5ao se a njegovu petu. 8nate li ta je 'akov govorio %savuH "Nema prava da se prvi rodi. 'a imam. Crati seG" +a li je uspeoH Ne. ,retrpeo je neuspeh, jer %sav je bio taj koji je imao dlake na grudima. 'akov je bio mamin sin. ,otom nekoliko godina kasnije %sav je poao u lov. 6 to vreme nisu imali durbine pa se vratio pra nih ruku. 6mirao je od gladi i namirisao orbu od soiva. Ne nam koja
!13
orba ovde mirie poput onih na Brednjem %stoku. -amo ljudi koriste mnogo aina i jela nisu tako ukusna. Btomak mu se prevrtao od gladi. % rekao je" "'akove, ho&e li podeliti ruak sa mnomH" 'akovu je na umu bila samo jedna misao. Bada je bila prilika da dobije prvenatvo. 8ato nije mogao poivati u (o5jem obe&anjuH 8ato je kovao takve planoveH 8ato to je telo uvek tu, u vaem i mom 5ivotu, da "okua" i ini (o5ju volju. -ako je rekao" "%save, da&u ti orbe pod jednim uslovom, da mi da prvenatvo." %sav je rekao" "Kakva mi korist od prvenatva ako umremH" -ako su se spora umeli i 'akov je mislio da je uspeo. 9li nakon to se najeo, %sav je promenio miljenje. 8atim dola imo do tre&eg iskustva. Be&ate se da bi %sak, kad bi se on pitao, dao %savu to prvenatvo. %sak se borio sa telom kao i 'akov. %sak samo predstavlja novoroene. Cidite, (og u ima svakog oveka i daje mu odreeno iskustvo, ali sva tri oveka su se suoila sa istom dilemom. %sak je 5eleo da blagoslovi svog sina %sava. Be&ete li se ta je uradila 'akovljeva majkaH Bmislili su plan i konano, %sakovom grekom, jer je bio poluslep, 'akov je dobio blagoslov i prvenatvo. Bada je bila uklonjena i poslednja prepreka poto je poslednja $a a ispunjenja prvenatva kad otac blagoslovi sina. /i bismo se po vali na pismeno i ra5enu volju. 9li mislite li da je telo ostalo skrtenih rukuH Ne. %sav je rekao" "Ne&e 5iv oti&i sa ovim." Jta je 'akov uinioH ,obegao je da spasi goli 5ivot. % evo 'akova koji pokuava, pokuava, pokuava. % konano on odluuje da se vrati ku&i. /islio je samo o %savu. +a je 'akov samo poivao u 4ristu. "Ceran je @naj koji vas do va. @n &e i uiniti" =!. Bolunjanima ;"01>. (og ne 5eli da vi pokuavate ispuniti Njegove namere u sebi, ali telo uvek 5eli pokuati. ,ogledajte <alatima E"!0" "Koji ho&e da se hvale po telu oni vas nagone da ovo inite." 9li ta borba je tu. /i tu ne mo5emo pomo&i. -elo se ne&e povu&i u stranu i mirovati. ,reimo na konanu borbu. 'akov se vratio ku&i, usput se o biljno moli (ogu i ka5e" "/olim te pomo i mi da proem kro ovo iskustvo." % opet poinje da planira. -elo preu ima komandu. "Kako &u umiriti %savaH %mam ideju. ,osla&u mu darove." /ito i korupcija. -ako on alje bratu neke darove, nadaju&i se da &e ga umiriti. +a li ste ikad pokuali umiriti (oga svojim dobrim delima nadaju&i se da se ne&e ljutiti na vasH (og sve vreme govori" "Ne ljutim se na tebe. Colim te. 8ato me se plaiH" @nda je 'akov rekao" "Jta &e se desiti ako %sav ne prihvati darH" -ako je poveo svoju porodicu i ostavio ih s jedne strane 'avoka, a on se vratio na drugu stranu. +akle, siguran sam da %sav nije imao 5elju da ka ni njegove 5ene i decu, ali mislim da je 'akov imao neto na umu. /o5da greim, ali imam ose&aj, naju&i istonjaki um, da je govorio sebi" "9ko %sav ne prihvati dar, prvo se mora sresti sa mojom porodicim, a nam ta &e oni uraditi. Crita&e i to je moje alarmno vono da umaknem. /oraju pre&i reku pre nego stignu do mene." @n se ispovedao. /olio se. (io je iskren, ali je jo uvek pokuavao koristiti telo, povlauju&i mu i splektare&i itavo vreme. % nakon to je i govorio molitvu poao je da spava. %mali smo jednog misionara u 9$rici, mog vrlo dobrog prijatelja. -okom /au /au deobe u Keniji, ubijali su sve vrste ljudi, a on je bio u poseti jednoj koli. @va kola nije imala idova, samo stubove. @svrnuo se i spa io po5ar, vie ku&a je gorelo, a ovde nije imao atitu: bio je u eo samo svoju malu vre&u a spavanje. -ako je u eo gomulu lonaca i erpi i stavio ih na ula . Rekao je" "9ko /au /au dou po mene udari&e u te lonce i oni &e a veati, a ja &u skoiti i uma&i." -ako je otiao na spavanje kao 'akov. /islio je da /au /au dola e po njega i nije imao hrabrosti ak ni da ustane, toliko je bio u5asnut. -u je ekao da ga ubiju. % onda je lagano i vukao ruku ispod kreveta, upalio lampu i ekao i napokon osvetlio ula . Jerpe i lonci su jo uvek bili tu. (ila je to no&na mora. +akle 'akov je, nakon molitve, uradio sve to treba i poao na spavanje. Neko ga je dotakao i pogodite ta je mislio da je biloH ,omislio je da je bio tako vrsto aspao da je %sav proao pored druge skupine, a on nije uo nita i sada ga dotie. Bmesta je regovao u samoodbrani bore&i se a 5ivot. Ne pitajte me kako je to uradio. (orio se itavu no&. /orao je biti oajan to je uobiajeno a telo. Konano u osvit dana otkrio je da je onaj a koga je mislio da je neprijatelj bio (og koji je doao
!17
da ga blagoslovi, da mu pru5i sigurnost i nadu. /o&ni aneo mu je neto uinio. Ne nam koliko vas je iskusilo isaenje dela tela. -o je vrlo bolno, okrutno bolno. 'edno nam, kad bih se borio sa nekim i on mi isaio lanak, odustao bih. 9li da li je 'akov odustao kad je otkrio ko je to bioH "Ne&u te pustiti dok me ne blagoslovi." % (og je rekao kro anela" "Kako ti je imeH" (og je nao njegovo ime. 8nate li ta je 'akov odgovorioH "%me mi je smutljivac." %me "'akov" vam ne nai nita, ali a 'evrejina je nailo smutljivac. 'a sam lukavi smutljivac. % (og je rekao" "8nam to. 9li sada ato to si me se dr5ao i nisi odustao premda si mnogo puta pogreio, telo je greilo ali ti ne bi odstupio od mene, blagoslovi&u te i promeni&u ti ime." (og u ima ovo iskustvo i primenjuje ga na poslednju generaciju hri&ana. 6 'eremiji 2?"# gde govori o velikoj nevolji, @n ka5e" "@va poslednja generacija hri&ana &e pro&i kro vreme nevolje kakvo nije iskusila nijedna prethodna generacija. -o je kao vreme muke 'akovljeve." 9 'akov je nadvladao. %sus ovo primenjuje u /ateju 01. @n daje proroanstva o poslednjem vremenu u /ateju 01"7 i dalje" "-ada &e vas predati na muke, i pobi&e vas, i svi &e narodi omr nuti na vas imena moga radi. % tada &e se mnogi sabla niti, i drug druga i da&e =unutar crkve> i omr nu&e drug na druga. % i i&i &e mnogi la5ni proroci i prevari&e mnoge." @vo je slika onoga to se dogaa danas. Narastaju novi pokreti i govore nam da i aemo i crkve ine&i ovo i ono. Bvakojaki problemi. Btih !0" "% to &e se be akonje umno5iti, ohladnje&e ljubav mnogih. 9li koji pretrpi do kraja blago njemu =koji proe kro vreme nevolje i istraje bi&e spasen>." % dr5i taH 9ko pa5ljivo ra motrite ovaj pasus, mo5ete ga podeliti u tri dela" !. @ni koji podnose progonstvo. 0. @ni koji podnose proi&enje od <ospoda. 2. @ni koji podnose la5ne doktrine. Nadove a&emo se na ove tri take i ,isma" ,rvo L i dr5avanje progonstva" 6 /ateju !?"!#D00 %sus je rekao da &e otac i dati sina, majka k&er itd. % vodi&e vas pred upravitelje i kraljeve ali koji i dr5i do kraja bi&e spasen. ,avle ka5e isto u 0. Bolunjanima !"1. /orate podneti progonstvo koje &e jednom do&i. +rugo L podnoenje proi&avanje od <ospoda. /i prola imo kro proces oi&enja. (og je pro$injavao 'akova. (iblija tako ka5e i taj proces proi&anja je vrlo bolan. @krenite 'evrejima !0"#" "9ko podnosite karanje (og postupa sa vama kao sa sinovima." 9ko odbijate karanje <ospodnje ne&ete i dr5ati. 9li ako ste 'akovljevo dete onda morate istrajati iako to nije ugodno. "'er koji je sin kojega otac ne karaH" Karanje nikad nije prijatno. Btih !!" "'er svako karanje kada biva ne ine se da je radost, nego 5alost, ali posle da&e miran rod pravde onima koji su naueni njime." ,ostoje mnogi koji ne&e podneti <ospodnje karanje. Kad &emo nauiti da podnosimo kao 'akovH -re&e L podnoenje la5ne nauke" Naravno da postoji la5na protiv drave nauke. /olim vas apamtite ova dva teksta" 0. -imotiju 1"2D; jer danas ima mnogo novih pokreta koji tvrde da su pravi po ivaju "i aite i Cavilona" dok su oni sami u Cavilonu. Cavilon nije neka denominacija. -o je sistem gde ja, telo, jo uvek vlada. *$escima 1"!1 ka5u isto. "Kro poni nost, pokajanje i podreivanje svoga ja ovaj greni, abludeli smrtnik nadvladao je Celianstvo Neba" =The Great Contraversy, str. ;02>. 'akov se opisuje kao "greni, abludeli smrtnik." @n je bio abludeli smrtnik koji je prevladao u borbi sa Celianstvom Neba. +a, bio je nesavren i slab u sopstvenim oima, ali nikad nije napustio veru u obe&anje (o5je. +r5ao se (oga i ato je pomenut u poslanici 'evrejima. 6 !!. glavi 'evrejima ,avle nam daje ni ljudi i 5ena koji su proli kro svakojake kri e. Kad akljuuje 'evrejima !!"2ED1? on ka5e" "%mao bih jo imena da se dodaju ovima. Ljudi i 5ena koji pobiveni bie, pretrti, ba&eno lavovima, ali svi oni su imali neto ajedniko. %strajali su do kraja. Njihova vera se odr5ala."
!;?
'evrejima !!"27" "% ovi svi dobie svedoanstvo verom." @ni nisu odustali. +r5ali su se (oga. 8aitm u 'evrejima !0"!D0 ,avle konstatuje" "8ato dakle i mi imaju&i oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je a nas prionuo, i s trpljenjem da trimo u bitku koja nam je odreena. <ledaju&i na %susa, aetnika i svritelja nae vere, koji mesto odreene sebi radosti pretrplje krst, ne mare&i a sramotu, i sede s desne strane prestola (o5jega." Dva%e!e" %eve"o poglavlje Jevrej!ka "rage%ija 'Ri(lja#i(a ):*)+3)9ko postoji neka crkva koja se suoava sa velikom opasno&u ponavljanja 5alosne istorije % railja, to je naa. 8ato to imamo puno toga ajednikog sa njima, skloni smo da sledimo iste ablude koje su oni imali. Btoga mislim da je va5no dok ra matramo tu 5alosnu istoriju % railja u prouavanju desete glave Rimljanima da obratimo pa5nju na rei velikog oveka Bantane kad je rekao "ako ne namo istoriju osueni smo da je ponovimo." 4teo bih otpoeti isticanjem tri glavna podruja gde su 'evreji pogreili. 8atim bih anali irao kako ,avle i nosi ovaj problem u Rimljanima !?. @nda &emo to primeniti na sebe. 'evreji su pogreili u tri glavna podruja" !. <lavni propust je bio to nisu shvatili (o5ju nameru u davanju tri oca. (og je % railju dao tri oca, 9vraama, %saka i 'akova. ,od tim su 'evreji podra umevali da svako ko je prirodno dete ili prirodni potomak ova tri oveka sainjava (o5je i abrane ili (o5ji % railj. 9li u naa poslednja tri prouavanja videli smo da to nije ono to je (og nameravao. (og je dao % railju tri oca da bi predstavljali duhovnu decu Njegovog naroda. Bamo oni koji imaju 9vraamovu veru, i koji su roeni odo go kao %sak, i ija vera &e istrajati do kraja poput 'akovljeve, ine pravi % railj, ali 'evreji to nisu uvideli. 0. @va pogreka ih je odvela u jo ve&u tragediju, a to je samo jevanelje. /islili su da kad je (og rekao 9vraamu "u tvom semenu &e se blagosloviti svi narodi" da je mislio na njih, prirodne potomke 9vraama, %saka i 'akova, ali (og to nije imao na umu. 6 <alatima tre&a glava apostol ,avle nam ka uje ta je (og stvarno mislio kad je dao 9vraamu obe&anje u ,ostanju !0"2. 6 <alatima 2"!E itamo" "9 9vramu i semenu njegovu reena bie obe&anja." 8atim on tumai taj iska . @n ne ka5e "i semenima" kao a mnoga nego jedno. "% semenu tvojemu" koje je 4ristos. 'evreji su mislili da spasenje dola i nasleem i delima akona koji im je (og dao preko /ojsija i ato su propustili da uvide da je 4ristos bio ispunjenje obe&anja. Btoga su odbacili jevanelje i i opaili obe&anje o spasenju delima i nasleem. 2. -re&i problem, koji je takoe vrlo o biljna stvar koju su 'evreji poinili, bio je to su oni, premda je (og nekoliko puta pokuavao da ispravi problem, da popravi njihove ablude, to tvrdoglavo odbacivali tako da je na kraju svoje slu5be %sus morao re&i rei koje su apisane u /ateju 02. %sus je bio doao po poslednji put u 'erusalim. (io je na samom vrhu /aslinske gore. ,osmatrao je veliki grad i sa su ama u oima konstatovao u /ateju 02"2#D23" "'erusalime, 'erusalime, koji ubija proroke i asipa kamenjem poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim eda tvoja, kao to koko skuplja pili&e svoje pod krila, i ne hteste. *to &e vam se ostaviti vaa ku&a pusta." @vo je tragedija doslovnog % railja i njihova istorija je abele5ena u Bvetom pismu da bi mi i begli ovu tragediju. +etaljno &emo ra motriti Rimljanima !? jer tu se nala e neke vrlo va5no pouke a nas. 8apa ite kako ,avle poinje desetu glavu Rimljanima" "(ra&o, 5elja je mojega srca i molitva k (ogu a spasenje % railja." Re "5elja" u stvari nai "dobra volja" pa "moja uistinu dobra volja a moj narod, moja molitva (ogu je da se moj narod, doslovni % railj, spase." +akle on jednostavno ponavlja svoju brigu koju je i ra io u Rimljanima 7"2 gde je rekao" "'er bih 5eleo da sam budem odluen od 4rista a bra&u svoju koja su mi rod po telu."
!;!
/o5da &emo na ovo re&i" "+obro, napokon ,avle je bio 'evrejin i bilo je prirodno a njega da ose&a teret a sunarodnike." 9li kad pogledate injenice, ovo je posve auuju&e jer ga je njegov narod, 'evreji, mr eo. @ni su bili ti koji su ga uhvatili, grabili i predali da se pogubi. ,re irali su ga, jer je tretiran kao i dajnik. ,otrebno je samo da itate +ela apostola i otkri&ete da je ovo istina. 9li uprkos tome ,avle je nosio strano breme a svoju bra&u 'evreje. /oja je molitva da imamo slino breme a nau bra&u hri&ane. 6koliko nemamo breme koje je ,avle imao, na kraju &e ih sotona odvojiti od 4rista. /oja je molitva da imamo istu 5elju, istu dobru volju, isto preklinjanje i istu brigu da se narod spase. 6 Rimljanima !?"0D2 on otkriva problem" "'er im svedoim =ovo su injenice o njima> da imaju revnost a (oga, ali ne po ra umu = nanju>." Revnosti im ne manjka ali im nedostaje nanje i 5elim se neko vreme po abaviti time jer danas ima mnogih koji imaju veliku revnost a (oga ali be nanja. @vo je jedan od ra loga ato ima tako puno novih pokreta koji i niu svuda oko nas. -i ljudi nisu loi. @ni su iskreni. @ni aista 5ele tvoriti volju (o5ju. @ni vide manjkavosti crkve, oni vide svakojake slabosti. @ni uviaju opadanje standarda u crkvi i i revnosti a (oga pokuavaju dati sve od sebe ali pitanje je" "+a li je to prema nanjuH" ,avle je nao o emu govori jer je sam bio 5rtva tog problema. 6 Oilibljanima poslanici ,avle opisuje svoju situaciju kao $ariseja pre obra&enja. ,rvo &emo ra motriti tre&i stih jer je to iska kojeg se trebamo stalno podse&ati ve ano a to ta nai biti hri&anin. Oilibljanima 2"2" "/i smo obre anje =obra&a se hri&anima> koji slu5imo (ogu u +uhu, raduju&i se u 4ristu %susu i nemamo poverenja u telo =svoju vlastitu prirodu>." 8atim u Oilibljanima 2"1DE on im ka5e" ",remda bi se i ja mogao u dati u telo. 9ko ko drugi misli da se mo5e u dati u telo, ja jo ve&ma." 8atim nabraja ta je bio i ta je postigao kao $arisej pre obra&enja. ,rvi deo E. stiha" ",o revnosti, =tj. revnosti a (oga> progonih crkvu." Kad je ,avle podsticao kamenovanje Bte$ana i dok je bio na putu a +amask da hapsi hri&ane, u svom srcu je mislio da slu5i (ogu. %mao je revnost a (oga ali ne po ra umu =nauku>. Kad ga je (og presreo na damatanskom putu i rekao ",avle, ti ne progoni moje neprijatelje. -i goni /ene kad dira ovaj narod" to je dolo kao ok ,avlu, ali ,avle je bio 'evrejin koji se hteo pokajati. 4vala (ogu a to, u protivnom imali bi Novi avet upola manji. 'evreji su imali revnost a (oga, ali revnost be nanja mo5e biti opasna. /o5e biti povrna. 6pravo je to ono to se dogodilo. Revnost a (oga ih ne&e spasti, u protivnom prvi stih nema naaja" "Aelim da se moja bra&a 'evreji spasu. @ni imaju revnost a (oga ali na nesre&u ne prema nauci =ra umu>." 8atim u tre&em stihu on uka uje gde su pogreili u svom nanju" "'er ne po naju&i pravednosti (o5je i gledaju&i da svoju pravdu utvrde, njihova vlastita pravednost se ne podredi pravednosti (o5joj." Re "pravednost" javlja se dvaput u tre&em stihu. @vde ,avle uka uje na dva sistema spasenja. /o5emo rei "pravi i pogrean nain" ali radije bih ka ao "(o5ji metod spasenja i ovekov metod spasenja." Neka nam bude apsolutno jasno da se ova dva metoda ne mogu meati. @ni se ne mogu spojiti. /oramo se opredeliti ili a jedan ili a drugi. Na primer, u mite ,avlov sluaj. Mitali smo Oilibljanima 2"2, ali ako itate stihove #D7 ,avle nam ka5e da kad je otkrio 4rista shvatio je da njegova pravednost ne samo to ga ne mo5e spasti ve& je kao prljave haljine. -o je bilo sme&e. (ili su to otpaci i on je bio voljan sve to ostaviti samo da 4rista dobije i nae se u Njemu, imaju&i Njegovu pravednost koja je kro veru a ne kro dela akona. @n ovde ka5e da 'evreji nisu prihvatili (o5ji nain spasenja, i to stoga to su propustili da uvide svrhu tri oca. ,osledica je bila to nisu ra umeli ta ova tri oca nae. Blede&e to nisu ra umeli bilo je ato im je (og dao akon. /i mo5emo poiniti istu greku jer je (og obnovio akon u naoj crkvi. 9li da li smo shvatili naenje i svrhu akona ili inimo istu greku kao 'evrejiH
!;0
@ni nisu prihvatili (o5ju pravednost jer su bili utvrdili vlastiti pravednost i ato su odbili da je ostave u amenu a 4ristovu pravednost. +akle naglaavam ovo jer (og nam ka5e isto kro poruku Laodikejskoj crkvi. /ora kupiti bele haljine od /ene. 8nate li ta nai re "kupiti" na Brednjem %stokuH +o ovog dana u mnogim udaljenim podrujima ne kupujete novcem ve& menjate. Kupovanje nai ostavljanje onoga to imate radi onoga to 5elite. 9ko 5elite kupiti par cipela i gledate u i log i cena je ;?P a vi imate toliko, ne mo5ete adr5ati tih ;?P u amenu a cipele, vi morate ostaviti svoju pravednost u amenu a 4ristovu. 6 <alatima ;"1 ovo je apsolutno pojanjeno. Aelim naglasiti da ,avle ovde raspravlja o metodu spasenja. @n ovde ne ra matra akon kao standard hri&anskog 5ivljenja. 6 Rimljanima !2 ,avle ka5e da pravi hri&anin ispunjava akon ato to u njemu postoji ljubav, a ljubav je ispunjenje akona. 9li on ovde raspravlja o akonu kao metodu ili sistemu spasenja. 9 u <alatima ;"1 on ka5e da kad prihvatite 4rista metod akona otpada. 9ko prihvatate metod akona, ako se pokuavate spasti kro akon, onda ste otpali od milosti i 4ristos je postao nedelotvoran. 6 Rimljanima !?"2 treba da ra motrimo re "ne po naju&i." Na engleskom ta re nai "ne biti svestan neega," ali to nije ono to je ,avle mislio. Kad doemo do kraja Rimljanima !? otkri&emo da su 'evreji nali jevanelje. Njihovo ne nanje je bilo hotimono i istrajno. Nije bila stvar u ne nanju. @ni su nali, ali su hotimice odbijali da pri naju, da se pokore pravednosti (o5joj koja nas spasava. 6 Rimljanima !?"1 ,avle daje vrlo te5ak iska . "'er je 4ristos svretak akona a pravednost svakom ko veruje." @vaj stih je te5ak bog rei "svretak." <rka re "tellos" ima dva naenja. /o5e naiti ispunjenje ili svretak. +a li je ,avle mislio da je 4ristos ispunio akon a pravednost onima koji veruju ili je mislio da je okonao sa akonom a pravednostH (iblijski naunici su se borili sa ovim i jedni su u jednom a drugi u drugom taboru. %ma nekih vrlo relevantnih naunika koji dr5e do obe mogu&nosti. Cerujem da je ,avle imao na umu "svretak" jer imam utisak dok itam ,avlove spise, da je on esto koristio rei koje imaju vie od jednog naenja jer je pokuao da sa5me strano mnogo misli u kratke konstatacije. Ra motrimo oba naenja. ,rvo re "ispunjenje." 4ristos nije kao ljudska bi&a. @n je pravedan. @n je savren i ato nas (og ne mo5e spasti aobila5enjem akona. Kad me policajac austavi a prekoraenje br ine, uhvati me i oprosti mi, on ini neto divno ali ne radi pravo jer nije pla&en da bi mi oprostio. @n je pla&en da odr5i akon, a akon ka5e da ako krite ogranienje br ine vi podle5ete ka ni. (og ne mo5e re&i" "Ljudi ja vas volim i poto sam suveren, opratam vam." @n nije samo (og ljubavi ve& i (og pravde, Bveti (og i pravedni (og. 8nai da bi nas spasao, 4ristos se pre svega morao kvali$ikovati da nam bude Bpasitelj. @n se kvali$ikovao pridru5uju&i nam se. @n je postao jedno sa nama, a to se desilo utelovljenjem. 8atim uradivi to, kvali$ikuju&i se da postane drugi 9dam, morao je uraditi dve stvari da nas spase kako bi adovoljio akon. ,okrili smo ovo kad smo prouavali Rimljanima 2"2!. @n je savreno bio pokoran akonu jer (o5ji akon ka5e" "9ko me savreno slua, 5ive&e. 6 protivnom ne mo5e 5iveti. 9 u 4ristu imamo savrenu poslunost akonu, ali ta poslunost ne mo5e anulirati nau neposlunost. 4ristos nije doao da spase pravednike. @n je doao da spasi grenike. @n se nije pove ao sa be grenim ljudima. @n se pove ao sa palim ovekom da bi ga iskupio. % atim je u eo tu prirodu na krst i podredio je po beskonanoj ceni po Njega, jer nam se pridru5io. ,odredio se krstu i platio punu cenu a greh L naputanje od (oga. Bvojim 5ivotom i smr&u ispunio je akon do savrenstva i postao naa pravednost. @n je ispunio akon a sve koji veruju. 4ristos je svretak akona, ispunjenje akona a pravednost svima koji veruju. -o je dobra vest. 9li ta ,avle misli kad ka5e "4ristos je svretak akona." ,ored svega moram ista&i problem. @n je u vaoj (ibliji ali ne i u originalu. 8apa i&ete da u 1. i ;. stihu ispred rei " akon" stoji odreeni lan =naravno ovo va5i a englesku (ibliju L prim. prev.>. @n ne postoji u originalu. Jta dakle ,avle
!;2
podra umeva pod akonomH Re legali am na engleskom nema slinu re na grkom je iku. 6 ,avlovo vreme na grkom nisu imali re "legali am" pa ato on koristi re " akon" a naenje "legali am." Legalista je ovek koji se pokuava spasti svojim delima. 9 4ristos je to savrio jer kao to smo itali u Rimljanima ;"!3" ",osluno&u jednoga opravdanje na 5ivot doe na sve ljude." 9ko su svi ljudi iskupljeni, pomireni u 4ristu sa (ogom, opravdani Njegovim 5ivotom i smr&u, onda je s legali mom svreno. 8nai 4ristos je s jedne strane ispunio akon radi pravednosti a nas i ukinuo dela akona, to je legali am, kao sredstvo spasenja. 8nam da je ovo ,avle imao na umu jer se kontekst bavi, ne akonom kao standardom hri&anskog 5ivljenja, ve& kao metodom spasenja to na engleskom ovemo legali am. 6 Rimljanima !?"; takoe imamo problem" "'er /ojsije pie a pravednost koja je od akona." @pet re " akon" u originalu nema odreeni lan. "Koji ovek to ini 5ive&e u tom." ,roblem sa ovim tekstom je problem samo ako ga loupotrebljavate. Ne smemo itati tekst i van konteksta. ,uno ljudi mi je dola ilo sa Rimljanima !?"; i italo poslednji deo stiha govore&i" ",ogledajte, ak i ,avle ui da moramo dr5ati akon da bi 5iveli." ,avle nije tako neto i javio. @no to ,avle ovde ini je suprotstavljanje pravednosti verom sa pravedno&u dr5anja akona. @n ka5e" "@vo je ra lika" ako se 5elite spasti akonom ne mo5ete se spasti akonom kro veru ve& delima." +rugim reima, ne mo5ete do&i akonu i re&i" "8akone, uo sam te. Cerujem u svih deset apovesti." 8akon vam ne&e u vratiti" ",oto veruje u svih deset apovesti mo5e i&i na nebo." 8akon to ne&e uraditi jer to nije plat$orma na kojoj on deluje. 8akon ka5e" "9ko mi veruje to mi nita ne nai. /oje pravilo je, ako me slua, ako radi to ti ka5em tada mo5e 5iveti." Ci ne mo5ete imati pravednost verom kro akon jer akon ahteva dela. @n ovde naravno citira 2. /ojsijevu !3";. "9ko se vi 'evreji 5elite spasti kro akon potrebne su dve stvari"" !. Ci morate sluati akon. 0. /orate ga savreno sluati dvadeset etiri sata na dan, sedam dana sedmino itavog svog 5ivota. 9ko padnete na jednoj taki on &e vas osuditi. -ekst a ovo je <alatima 2"!?" ",roklet je svaki koji ne ini sve to akon ahteva." -ako se spasavate kro akon. @n ovde raspravlja o dva metoda. @n ne propoveda spasenje delima akona. @n jednostavno ka5e u ;. stihu" "9ko se 5elite spasti pomo&u akona morate initi ta akon ahteva." 9li ako se 5elite spasti verom ovo je nain" "+a ne ree u srcu svojemu" ko &e i i&i na neboH =tj. Bvesti 4rista> ili" ko &e si&i u be danH =tj. da i vede 4rista i mrtvih>. 9li ta govori ,ismoH (li u ti je re u ustima tvojima i u srcu tvojemu, to jest re vere koju propovedamo." ,avle koristi tipinu logiku Brednjeg %stoka. @vo nije apadnjaka logika, ato mi dopustite da vam pojednostavim ta ,avle ovde ka5e. ,ostoje dva naina da se spasete. @vo je ovekov nain" prema ovekovom nainu (og je tamo gore ili tamo dole, @n je tamo negde i ako se 5elite spasti morate se popeti na Njegov nivo. +rugim reima, (og ne ka5e" "Ba5aljvam te. ,okua&u da ti pomognem." Ne. @vo je osnov svake paganske religije. Movek mora raditi ono to (og 5eli. @nda &e @n re&i" "Nebo je tvoje." Na primer, kakva je ra lika i meu 4ristovog krsta i paganskih 5rtavaH Neke od njih su bile ljudske 5rtve. Kakva je ra likaH Kad su pagani prinosili 5rtve oni su to inili da umilostive gnjevnog (oga. Kad je 4ristos umro na krstu @n nije umirao da umilostivi ljutitog (oga. (og je ve& bio u Njemu pomirivi svet sa sobom. ,ogrena religija je ovekov pokuaj da dosegne do (oga. Movek pokuava tra5iti (oga da bi se spasao. Rimokatolici idu u Rim da bi pronali (oga: muslimani idu u /eku da bi nali (oga, a neki idu na skupove ne bi li pronali (oga. 9li ,avle ka5e" "Ci ne morate i&i da tra5ite (oga, @n dola i k vama kro poruku jevanelja." "@vo je nain," ka5e ,avle u 3. stihu, "re vam je bli u." +rugim reima, (og vas najpre nije vao da se popnete. Aelim vas podsetiti na Rimljanima ;"ED!?" "'er dok bijasmo bespomo&ni, dok bijasmo
!;1
be bo5ni, dok bijasmo grenici, dok bijasmo neprijatelji, (og iskupi, pomiri. 4ristos umre a nas dok smo bili grenici." (og ne ka5e" "+aj sve od sebe, a ja &u nadomestiti ra liku." Ne. (og je rekao svom Binu" "Bii dok su jo bespomo&ni, dok se ne mogu sami spasti i iskupi ih." 'ovan 2"!#" "(og posla Bina svojega ne da osudi svet nego da se kro a nj spasemo." %sus je rekao na krstu" "Bvri se," a kad se molio u 'ovanu !#"1" "@e savrih posao koji si mi dao da uradim." 9li 4ristos nas nije samo spasao. -o je bilo divno, ali sada otiavi na nebo @n tamo radi, posreduje a nas. 9li @n je uinio i jo neto. ,oslao je Bvetog +uha ovamo. "/olim te, Bveti +ue, osvedoi ove ljude o /ojim dobrim vestima. 6veri ih da se be /ene ne mogu spasti." 8nai sve je od (oga i sve to mogu re&i je" "4vala -i (o5e a -voje spasenje." -o je pravednost verom. 8ahvalnim srcem ka a&u da mi je sada 5ivot 4ristos. @vo je ra lika. 8atim se ,avle nadove uje na ovo u Rimljanima !?"7D!?" "'er ako pri naje ustima svojima da je %sus <ospod, i veruje u srcu svojemu da ga (og podi5e i mrtvih =to je najve&i doka koji je (og dao da je greh pobeen: da nije 4ristos bi ostao u grobu>, bi&e spasen." Ne "mo5da" &e biti ve& "bi&e" spasen. "'er se srcem veruje a pravdu, a ustima se pri naje a spasenje." @vo pri nanje nije ono to neki rade, podi&i ruke i re&i" "4valite <ospoda, spasen sam." @n ide i govori drugima o onome to je primio kro %susa 4rista. -o pri nanje svedoi a 4rista. 9li podsetimo se da nije dovoljno verovati u %susa. -o mora i la iti i srca. Nije dovoljno re&i" "Cerujem u %susa. ,ri najem ga." /ora postojati odgovor srca: jer u !!. stihu itam" "Koji ga god veruje ne&e se postideti." 'edanput ili dvaput sam uo neto to me je aprepastilo. Bhvatio sam da neki veruju da kad odemo na nebo prika a&e se svi nai gresi tokom milenijuma da bi se meusobno kritikovali. Aelim vam dati dva teksta i molim vas neka (iblija govori. ,rvi teksta je 'akov ;"!7D0?. 9ko ima neko ko je napustio 4rista, ko je aao s puta, a vi ga kao vernik nala ite i vra&ate u crkvu, uinili ste dve divne stvari" !. Bpasli ste jednu duu kro svoje svedoenje. 0. ,okrili ste mnotvo greha. +rugi tekst je iska koji je upu&en nama, @tkrivenje 2"!3. %ma tri stvari koje 4ristos nudi Laodikejskoj crkvi. Mitamo drugu. "Kupi u /ene bele haljine" koje su 4ristova pravednost a Njegovu pravednostH ,ogledajte tekst" "Kupi u /ene bele haljine da se obue =sa Njegovom pravedno&u, ne naom> da se ne otkrije sramota golotinje tvoje." +a, nai gresi &e do&i na istra5ni sud koji se sada dogaa, ali mi ne&emo biti tamo. 'edini koji &e to videti bi&e aneli, i usput, oni ve& naju sve nae grehe tako da im nita nije novo. 9li hvala (ogu to nikad ne&e poka ati nae grehe pred univer umom ili pred vernicima jer u 4ristu oni &e biti potpuno i brisani. *vo jo jednog teksta, u Rimljanima 7"2?D20 se objanjava da su 'evreji odbacili pravednost verom, ali su je ne naboci prihvatili. 8nai oni su se spasli dok su 'evreji bili i gubljeni. 6 Rimljanima 7"22, poslednji deo stiha, govori se o 'evrejima koji su dopustili da im 4ristos bude kamen spoticanja" "% koji ga god veruje ne&e se postideti." 4vala (ogu to se nai gresi ne&e prika ati jer sve to namo je spoljanje, a ne namo ono i nutra. /i smo svi i nutra truli: svi smo u istom loncu. ,ogledajte Rimljanima !?"!0" "'er u (ogu nema ra like meu 'evrejinom i <rkom." 9 u <alatima dodaje jo da nema ra like i meu mukog i 5enskog, i meu roba i slogodnog. "'er isti <ospod nad svima je i obilan svima koji se po ivaju na Njega." (e ob ira ko ste, (og ima najve&u 5elju da se svi spasu ali @n vam to spasenje ne&e nametati jer vam je dao slobodnu volju. 9li @n 5eli da vas spase. "Koji god pri iva ime <ospodnje bi&e spasen." 8atim on postavlja pitanja. @dgovori su oiti" "Kako &e dakle pri ivati koga ne verovaeH =Ne mo5ete se po ivati na neije ime a ne verovati u njega>. 9 kako &e verovati koga ne ueH % kako &e uti be propovednika i kako &e propovedati ako ne budu poslaniH"
!;;
,odsetio bih vas da se danas na apadu gaji ideja da je propovednik neko koga apoljava denominacija da propoveda jevanelje. -o nije novo avetno uenje. ,ropovedniki rad je adatak svakog lana. Mitajte +ela 3 i vidite ta su radili prvi hri&ani. Mlanstvo se rasulo i prohodilo propovedaju&i 4rista. @ajniki nam je to potrebno. /i ra miljamo o misionskom polju. ,roveo sam osamnaest godina u 9$rici. -amo nai mladi prola e kro oganj a 4rista. +ok sam bio svetanik na Nairobi univer itetu, koji je bio atvoren bog rata, ovi mladi ljudi su i la ili sami be podsticaja, be bud5eta, be promotivnih programa od bra&e. % ali su i krstili stotinu dua a tri meseca, jer su bili revni a 4rista. -o je istina. *konomski nisu imali budu&nost, ali njihov ekonomski gubitak je maskirani blagoslov. -ragedija je da se moramo suoiti sa kri om da bi uneli 5ivot u crkvu. <de su 'evreji pogreiliH ,ogledajte Rimljanima !?"!ED!#" "9li svi ne posluae jevanelja. 'er %saija govori" <ospode, ko verova naemu propovedanjuH -ako dakle vera biva od propovedanja, a propovedanje reju (o5jom." Re "od" pojavljuje se dvaput u !#. stihu, ali original ima dve ra liite rei. *vo tanog prevoda" "-ako vera dola i od sluanja, a sluanje kro re (o5ju." -o je upravo ono to je ,avle rekao. Bada jo jedna ispravka. Btari manuskripti nemaju re "(og." %maju je samo savremeni novi rukopisi. Btari manuskripti imaju re "4ristos." -ako verujem da je ,avle rekao ovo" "-ako dakle vera dola i kro sluanje, a sluanje kro re 4ristovu." 9li pitanje je" "+a li su 'evreji i gubljeni ato to nisu sluali jevaneljeH +a li su 'evreji stvarno neupu&eni u dobru vest o spasenjuH % odgovor je "Ne." Rimljanima !?"!3D!7" "Nego ka5em" ar ne ueH +a aista" njihov glas otide po svoj emlji i njihove rei do kraja sveta." Naravno a ,avla to je nailo Rimska imperija gde su se 'evreji rasuli. "9li ka5em" ar ne nade % railjH ,rvo /ojsije govori" ja &u vas ra dra5iti onima koji nisu narod." +a, jevanelje je prolo itavim svetom, ali ta se dogodiloH Ne naboci su rekli "hvala (o5e," ali 'evreji su ka ali "ne 5elimo ga." Rimljanima !?"0?D0!" "9 %saija govori slobodno" naoe me koji me ne tra5e =ne naboci>: i javih se onima koji a me ne pitaju =ne nabocima>. 9li % railju govori" vas dan pru5ah ruke svoje k narodu nepokornu, koji ne da da mu se ka5e i odgovara nasuprot." Nemojte re&i da nismo kao 'evreji. "/o5e li do&i ve&a obmana na one koji misle da su u pravu dok su sasvim u krivu." 8akljuni tekst je !. Korin&anima !?"!!D!0. /oja je molitva da obratimo pa5nju na ovaj savet" "@vo se pak sve dogaae ugledi njima, a napisa se a nauku nama, na koje posledak sveta doe. 8ato koji misli da stoji neka se uva da ne padne." Neka vas (og blagoslovi. 4ri%e!e"o poglavlje /og %r0i !voje o?e5a#je 'Ri(lja#i(a ))*)+2=+oli smo do avrne studije u odseku Rimljanima poslanice koji se bavi polo5ajem 'evreja. +eveta glava otpoela je ,avlovom saose&ajnim brigom a sopstveni narod, 'evreje. @vde nam apostol ka5e da (og nije propustio da odr5i svoje obe&anje o spasenju % railja, ali problem je bio to 'evreji nisu shvatili ta (og podra umeva pod % railjom. (og ka5e da prirodni potomci 9vraamovi, %sakovi i 'akovljevi ne ine % raialj. Mine ga duhovni potomci. -reba nam 9vraaamova vera, moramo imati iskustvo novoroenja, moramo se roditi odo go kao %sak, i moramo imati istrajnost vere poput 'akova pre nego se kvali$ikujemo a prave % railjce. 6 desetoj glavi ,avle atim nastavlja da objanjava da ako su 'evreji i gubljeni to je u potpunosti njihova krivica jer je (og odr5ao svoje obe&anje. @n je obe&ao spasenje i ispunio ga u 4ristu. @ni su i gubljeni jer su hotimino, uporno i konano rekli kro neverstvo" "Ne, ne 5elimo -voj dar. Ne 5elimo -voje spasenje." Btoga moraju biti krivi. !. @dbacivanje doslovnog % railja nije potpuno kao to vidimo u Rimljanima !!"!D!?.
!;E
0. ,avle istie da odbacivanje % railja nije konano. @no nije potpuno i nije konano. %maju&i ovo na umu, ra motrimo !!. glavu. Kad je 4ristos objavio 'evrejima neposredno pre svog raspe&a u /ateju 02"23" "*to &e vam se ostaviti vaa ku&a pusta," @n nije mislio da, kad se vreme probe avrilo a 'evreje kao naciju, nijedan 'evrejin nakon toga ne mo5e biti spasen. @n je mislio da od sada pa nadalje 'evreji ne&e vie biti oni koji ga predstavljaju. Napokon ne&e samo oni. @n im je odu eo baklju i mnogo 'evreja, kao to ih je bilo u prolosti, do kraja vremena &e prihvatiti %susa 4rista kao svog Bpasitelja. Najbolji primer koji mo5e dati je on sam. ,avle se obratio nakon kamenisanja Bte$ana, nakon odbacivanja 'evrejske nacije. 6 Rimljanima !!"! on ka5e" "<ovorim dakle" eda li (og odbaci svoj narodH =8ar danas nema nade a 'evrejeH % odgovor je"> Bvakako ne, (o5e sauvaj, jer sam i ja % railjac, od semena 9vraamova, plemena Cenijaminova." ,avle ka5e da jo ima nade a 'evreje. 8atim u Rimljanima !!"0" "Ne odbaci (og naroda svojega kojeg unapred po na." +anas postoji mnogo abune oko pred nanja i predodreenja. Re koju je ,avle upotrebio dola i od dve grke rei, "pro" i "ginosko." ",ro" nai "pre," a "ginosko" nai " nati." Btoga ,avle ka5e da (og nije odbacio one a koje je unapred nao da &e prihvatiti Njegovog Bina %susa 4rista kao svog Bpasitelja. @n nikad nije odbacio nijednog 'evrejina koji je rekao" "4vala ti (o5e a tvoj dar, %susa 4rista." 8atim on daje jednu ilustraciju" "%li ne nate ta govori ,ismo a %liju, kako se tu5i (ogu na % railja govore&iH" @vde %lija govori (ogu o % railju. 8namo ta je %lija rekao (ogu i tre&eg stiha gde ,avle citira !. Karevima !7"!?, !1. @n ka5e" <ospode, proroke tvoje pobie i oltare tvoje raskopae, i ja ostah jedan i tra5e duu moju da u mu =tj. 5ivot>." Ljudi o kojima %lija govori su 'evrejski narod. @n govori o % railju, (o5jem avetnom narodu. @n ka5e (ogu" "(o5e, na li da te sav tvoj narod napustioH @ni su postali Cavilon i ja sam jedini veran." (io je prorok, ali nije bio u pravu jer je sudio prema spoljanjim poka ateljima. Neka nam ovo bude pouka. Nikad ne sudimo ljudima po onome to se vidi spolja. Nauio sam ovo u 9$rici, kad su komunisti pobedili, kad smo imali marksistiku revoluciju u *tiopiji. @ni a koje smo mislili da bi odstupili ostali su lojalni. @ni a koje se mislilo da dr5e istinu su popustili. +akle, nikad ne sudite ljudima. %lija je napravio tu greku. @n je sudio svom narodu. 9li ta vam etvrti stih, (o5anski odgovor, ka5eH (og ka5e" "%lija, ne shvata, ostavih sebi ne dvojicu ili trojicu ili aku ljudi ve& njih sedam hiljada." %majte na umu da se "ljudi" u to vreme nije odnosilo na pojedince ve& na njihove porodice. Bedam hiljada ljudi koji ne preklonie kolena pred Caalom. Ko je CaalH Ci danas mo5ete re&i" "Nikad nisam kleao pred CaalomH" Re "Caal" jednostavno nai "gospod." @vde se misli da je "Caal" kad pravite sebe gospodom i amenjujete (o5je spasenje u %susu 4ristu sa sobom, svojim umom ili svojim delima, bilo ime to je istina od vas. -ada "preklanjate kolena pred Caalom." Na primer, danas je marksi am slu5enje Caalu. 4umani am je slu5enje Caalu. Liberalna teologija je slu5enje Caalu, jer u liberalnoj teologiji vi inite svoj um merakim tapom istine. <de god ima "ja," tu imate slu5enje Caalu. ,avle odreuje sedam hiljada vernih o kojima govori (og u Rimljanima !!";" "-ako dakle =upravo kao verni u %lijino vreme> i u sadanje vreme ostatak bi po i boru blagodati." %mamo dve va5ne stvari ovde u Rimljanima !!";. ,otrebna nam je jasna novo avetna de$inicija rei "ostatak." Re "ostatak" upotrebljena u ovom kontekstu i takoe u knji i @tkrivenje odnosi se na one koji su verni (ogu i Njegovoj istini usred otpadnitva. % railj je kao nacija bio otpao u %lijino vreme, ali bilo je sedam hiljada 'evreja koji se nisu upustili u slu5bu Caalu. (ili su jo uvek verni u smislu to su verovali da njihovo spasenje nije u njima samima nego u obe&anju (o5jem u %susu 4ristu. @ni su na vani "ostatkom" a takoe se ovu i "i bor blagodati." Re "i abran" nai biti odabran. (og je i abrao sve ljude da se spasu u 4ristu, ne samo sve 'evreje nego sve ljude. 9li (og nama ne&e nametati taj i bor: (og nije marksista. Kad sam bio u *tiopiji jedan od ruskih marksista mi je rekao" "Ci ste oajniki pokuavali pomo&i ovim ljudima da
!;#
ostave puenje kro svoj petodnevni program." (io je upo nat sa naim programom jer je bio u medicinskoj slu5bi. "9li," rekao je, "mi imamo bolji nain da reimo taj problem." Rekao je" "-o je prosto. % date naredbu, akon, i ne&e vie biti puenja i taka, inae ode glava." (og to ne ini. @n ne ka5e" "% abrao sam vas da prestanete greiti i poto sam 'a suveren, i 'a sam vas i abrao, bi&ete spaseni." -o je kalvini am: to nije biblijski. @n je odabrao sve ljude da se spasu, ali ako oni odbijaju taj i bor, Njegov i bor a njih, koji je jedini nain, ne mogu se spasti. @n &e im dati ono to su odabrali, koje je smrt. 9ko odbacujemo 4rista, odabrali smo smrt. 8namo ovo jer Rimljanima !!"ED3 ka5u" "9ko li je po blagodati =(og je i abrao sve ljude da se spasu po milosti> onda nije vie od dela ='evreji su odbacili milost u amenu a dela> jer blagodat ve& ne bi bila blagodat: ako li je od dela nije vie blagodat, jer delo ve& ne bi bilo delo." ,avle ovde ne raspravlja o rodovima spasenja to ukljuuje mnoga dela. @n ne govori o delima vere. @n govori o delima kao sredstvu, metodu spasenja. @d !0. do !;. glave Rimljanima ,avle &e ra matrati rodove spasenja koji daju puno dela, ali ona su doka , nikad sredstvo. @vde 'evreji nisu bili i abrali dela jednostavno kao doka da su deca (o5ja, ve& kao sredstvo spasenja to je slu5enje Caalu. Bve paganske religije su asnovane na spasenju delima. Rimljanima !!"#" "Jta dakleH % rialj ne dobi to tra5ae." Jta je % railj tra5ioH -ra5io je spasenje. 8ato ga nisu dobiliH Rimljanima 7"2?D22 nam ka uje da su tra5ili pogrenim metodom, delima akona, i pogreili. Ne naboci su tra5ili verom i uspeli. 8nai ,avle ovde ka5e" "Jta dakleH % railj ne nae to je tra5io, a i bor =oni koji su prihvatili spasenje milo&u> dobi." @stali 'evreji su bili otvrdnuli. 8atim on navodi ra liite pasuse i Btarog aveta poka uju&i da (og nije bio ateen. 9li apa ite prvi deo osmog stiha" "Kao to je pisano dade im (og duha neosetljivoga." +akle ovo je jedan od iska a koji su teki. 6 (ibliji ima nekoliko iska a koji su komplikovani. 9ko u mete taj iska dravo a gotovo dobi&ete utisak da je (og taj koji im daje duha omamljenosti. @n je taj koji im je atvorio oi i ui. 8vui tako. %ma jo jedan tekst, "(og otvrdnu srce $araonu," a ima ak i jedan u Btarom avetu gde je (og rekao, "'a stvorih lo." Naravno mi itamo taj tekst i ka5emo" ",ogledajte, (og aslu5uje osudu." ,otrebno je da ovo ra umemo u srednjeistonom konceptu. /oramo imati na umu da je (og suveren. -o nai da se nita ne dogaa be (o5jeg doputenja. 8amislimo da stojim na litici, na kenijskoj klisuri gde ima veliki pad od hiljadu stopa. -a klisura poinje u % railju i ide pravo kro 9$riku. 'edna porodica je takoe u poseti tom podruju, i imaju malo dvogodinje dete. +ok posmatraju 5ivotinje sa svojim durbinima dete poinje da pu i ka rubu provalije. Roditelji ne vide ta se deava, ali ja vidim. Crlo dobro nam da ako dopuste detetu da dopu5e do same ivice, ono &e pasti u smrt. 'ednostavno posmatram, naju&i ta &e se dogoditi, mogu neto predu eti, ali ne inim nita. 9ko beba padne sa litice i umre, a ja nisam upo orio roditelje, nisam nita predu eo, samo sam ekao i posmatrao ta se deava, moram snositi deo odgovornosti. /noge strane stvari su se dogodile na ovoj emlji. 4olokaust na primer. 8ar (og to nije mogao austavitiH Botona je kuao 9dama. Nije li (og mogao austaviti Botonin dola ak na ovaj svet i kuanje naih praroditeljaH +a. @n je sve to mogao austaviti. Nije to uradio i tako preu ima odgovornost jer je suveren. @n samo preu ima odgovornost, ali na sudu svako koleno &e se saviti, ukljuuju&i i Botonu, i pri nati da je (og pravedan jer samo tada (og &e otkriti pred univer umom ato se dr5ao po strani. 8nai (og nije taj koji je dao duha neosetljivoga u oi, umove i srca 'evreja. @n to ka5e jer je dopustio. (og nikad nikoga ne primorava da prihvati spasenje. 8atim ,avle citira +avida koji ka5e isto. +rugim reima, svi 'evreji su, be i u etka, bili i abrani a spasenje, ali mnogi su i gubljeni ato to su otvrdnuli svoja srca. % tako im je (og morao re&i" "*to vam se ostavi vaa ku&a pusta." 9li ovo odbacivanje nije konano.
!;3
Rimljanima !!"!!" "<ovorim dakle, eda li se spotakoe da padnu. (o5e sauvajG Nego je njihova pogreka spasenje ne nabocima, da bi se i oni ra dra5ili." 8nate, i nenaen sam mojim (ogom. 8nate li ta ,avle ovde govori od !!. do !1. stihaH (og je odabrao sve 'evreje a spasenje, ali mnogi su ga odbacili. Jta @n iniH @n se koristi ovom grekom i obra&a je na dobro na dva naina" !. ,oto su 'evreji odbacili jevanelje, to je divna prilika da se ono odnese ne nabocima. (og je ovo iskorisito kao sredstvo usmeravanja slu5be uenika koja je bila ograniena samo na 'evreje. @n ka5e" "+akle, odnesite ga ne nabocima." 0. Rade&i tako @n se nadao da &e se 'evreji ra dra5iti, uvideti abludu i re&i" "/oramo i&i i prihvatiti ga." % nenauje me kako (og koristi sve metode ne bi li nas spasao. @n nas spasava samo u 4ristu, ali &e pokuati da nas na sve naine privoli da prihvatimo Njegovo spasenje. /nogi se prikljuuju crkvi i straha od suda ali otkrivaju, ponekad i posle nekoliko godina, da smo grenici spaseni iskljuivo milo&u, a da su dela rodovi. @nda oni ne mogu &utati. Aele da i svet na da ima nade a svakog od nas. Cidimo da je (og iskoristio ovu priliku i dao ansu ne nabocima. 6 Rimljanima !!"!1 (og ka5e" "Aelim upotrebiti ak i ljubomoru da bih spasio kojeg 'evrejina." Na sudu (og &e re&i kao %sus to je rekao 'evrejima" "Bve sam uinio. Mak sam i ljubomoru koristio ne bi li ko prihvatio /oj dar. % niste hteli. ,rinudili ste me da vas napustim." 8atim u Rimljanima !!"!;D01 ,avle i nosi ilustraciju o maslinovom drvetu. @bjasni&u njeno naenje. @n koristi maslinu kao simbol da objasni istinu. !. Koren i mast, koju &emo vati 5ivotni sok je 4ristos jer je 4ristos i vor 5ivota. @n je i vor moje nade, mog mira, moje pravednosti, moja karta a nebo. 0. ,rirodne grane su 'evreji jer spasenje dola i preko 'evreja. Bam %sus je u eo ljudski rod kao 'evreje. 9li one grane koje predstavljaju 'evreje su u dva tabora, verne koji su ostatak i neverne. Jta @n ini sa nevernimaH Ba vernima nije imao problema. @ni su deo % railja koji je drvo. @n u ima grane koje predstavljaju neverne i lomi ih i kalemi grane divlje masline koje predstavljaju nas ne naboce. -ako smo se pripojili % railju i 5ivimo na korenu i masti koje je 4ristos. ,ogledajte 0?. stih. 8ato je (og to uradioH 6 !3. stihu @n ka5e ne nabocima" "Ne hvali se granama =tj. granama koje su otkinute>: ako li se pak hvali, ne nosi ti korena nego koren tebe. =4ristos je va Bpasitelj, ne spasavate se sami>. 9 re&i &e" odlomie se grane da se ja pricepim." (og nije rekao" "+akle, nema mesta a sve, i ako u mem sve 'evreje na nebo, ne&e biti mesta a ne naboce pa &u morati da se oslobodim nekih 'evreja kako bi uli ne naboci." -o nije ra log, ka5e ,avle, jer na nebu ima mesta a sve, 'evreje i ne naboce. +akle ato je @n onda odlomio graneH ,ogledajte Rimljanima !!"0?" "+obroG Neverstvom odlomie se." 9 neverstvo je voljno, hotimino odbacivanje jevanelja. Neverstvo je jedini greh koji (og ne&e oprostiti. Bvaki greh protiv akona mo5e oprostiti, ali greh protiv milosti (o5je ne mo5e se oprostiti, jer Njegova ljubav ne koristi prinudu. @n ne&e terati na nebo ljude koji su rekli" "Ne, ne 5elim to." "Neverstvom odlomie se, a ti verom stoji. Ne ponosi se, nego se boj =seti se da se ono to se desilo nevernim 'evrejima mo5e i tebi dogoditi>." -o je pouka a nas. Nemojte re&i da ste preva ili ablude 'evreja. /i mo5emo ponoviti iste greke i neka nas (og sauva od ponosa i samopravednosti i gledanja na sebe kao na jedine prave hri&ane dok drugi to nisu. ,a imo da se ne naemo u istoj po iciji kao 'evreji. Rimljanima !!"0!" "'er kad (og roenih grana ne potede, da i tebe kako ne nepotedi. <ledaj dakle dobrotu i nepoteenje (o5je." (og je milostiv, ali je i pravedan. %majte to na umu. "9ko ostane u dobroti" nema problema. 9ko ste do kraja verni istini u 4ristu, nema problema jer kao dete 'akovljevo vi pripadate % railju. Btih 02" "9 i oni koji ne ostanu u neverstvu, pricepi&e se." Kad bi se 'evreji danas okrenuli i rekli" "(o5e, pogreili smo. Raspeli smo /esiju," ta bi (og uinioH +a li bi rekao, "prekasno jeG"H Ne, u eo bi 'evreje i opet ih nakalemio na maslinu.
!;7
,avle akljuuje u 01. stihu" "'er kad si ti odseena od roene divlje masline, i pricepio se na neroenu pitomu maslinu, a kamo li ovi koji &e se pricepiti na roenu svoju maslinuG" (og je i danas ainteresovan a 'evreje. Bada dola imo do Rimljanima !!"0;, akljuak" "'er vam, bra&o, ne 5elim atajiti tajne ove =koja je sada ob nanjena> da se ne bi ponosili =ili bili sami sebi mudri>, da otvrdnu&e % railju pade u deo dokle ne ue ne nabo5aca koliko treba." ,avle ovde ka5e da su 'evreji kao narod odbacili /esiju. -o nas vra&a u 2!. i 21. g.n.e. kad je Bte$an kamenovan to je bio avrni pote . 8atim je (og u eo jevanelje i dao ga ne nabocima. @n &e ga davati ne nabocima dok svaki ne dobije ansu da prihvati ili odbaci jevanelje. 6 Luki 0!, kao i /ateju 01, otkrivamo koliko &e to biti, gde 4ristos upu&uje proroanstva a poslednje vreme. 4ristos pravi vrlo animljivu konstataciju a koju se nadam da &e biti predmet vaeg ra miljanja. Nala i se u Luki 0!"0?D01. @vo je u kontekstu 4ristovog obra&anja 'evrejima, "ostavi vam se vaa ku&a pusta." @vde %sus objanjava svojim uenicima realnost toga" "9 kad vidite da 'erusalim opkoli vojska onda najte da se pribli5ilo vreme da opusti." +rugim reima, kad vidite 'erusalim opkoljen vojskom, nate da &e realnost opustoenja postati istorija. "-ada koji budu u 'udeji neka be5e u gore, i koji budu u gradu neka i la e napolje: i koji su napolju neka ne ula e u njega." Ne vra&ajte se u 'erusalim je ovo je on. Btih 00" "'er su ovo dani osvete, =to nai da je (og uklonio svoju atitu. Rimljanima !, (og se povlai jer su ga odbacili> da se i vri sve to je napisano." Bada pogledajte 02. stih" "9li teko trudnima i dojilicama u te daneG 'er &e biti velika nevolja na emlji, i gnjev na ovom narodu." Aeleo bih da sam imao vremena objasniti ta sve ovo nai u istoriji, ali bilo je to strano. 'evreji su uistinu bili kao gladni pacovi. @ni su stvarno jeli sopstvenu decu koja su bila umrla da bi pre5iveli u 'erusalimu. (ilo je to strano. Btih 01 se nadove uje na to" "% pa&e od otrica maa, =rimskog maa> i odve&e se u ropstvo po svim narodima =to je cela istorija>, a 'erusalim &e ga iti =okupirati> ne naboci dok se ne i vre vremena ne nabo5aca." Rimljani su au eli 'erusalim #?. g.n.e. %sterali su 'evreje. 8atim su naili Barakeni, @tomani, onda (ritanci, ,alestinci, svi ne naboci, do !7E3. kad su se 'evreji vratili u 'erusalim. @ni nisu u eli itav 'erusalim. Metrdeset pet posto 5itelja 'ereusalima jo uvek ine ,alestinci. Ne govori li nam to da se pribli5ava ispunjenje vremena ne nabo5acaH 9li ve ano a ,avlove spise, moramo biti poteni sa ,avlom. ,ovratak 'evreja u 'erusalim nije glavno pitanje. Naglasak je da (og ne&e okonati vreme probe a ne nabo5aki svet dok se jevanelje ne propovedi svakom narodu, plemenu i je iku. @no to vidimo u % railju je samo upo orenje da je kraj bli u. Ra log ato ,alestinci nisu isterani i 'erusalima je to mi kao narod nismo avrili posao. 'o nismo propovedili jevanelje celom svetu. 6 stvari ak nismo u potpunosti propovedali jevanelje ni sopstvenom narodu. /nogi su i dalje u legali mu ili nekoj njegovoj suptilnoj $ormi, kao <alati. @ni su nesigurni u spasenje. Kad je (og dao ne nabo5akom svetu svaku priliku da uju jevanelje, @n se vra&a korak una ad i ka5e 'evrejima" "Aelim vam dati jo jednu ansu." +akle, @n &e dati 'evrejima jo jednu priliku, ne onima koji su mrtvi ve& onima koji 5ive na kraju vremena. @n &e re&i 'evrejima" "+ugo ste mi okretali lea, ar /e ne&ete prihvatitiH" Rimljanima !!"0;" "@tvrdnu&e % railju pade u deo =ne i konano> dok ne ue ne nabo5aca koliko treba =u % railj verom>. % tako &e se spasti sav % railj." +rugim reima, kad to i vrim "sav % railj =to nai svi verni 'evreji od 9vraama do kraja vremema> bi&e spasen. =8atim citira Btari 8avet>. +o&i &e od Biona % bavitelj da odvrati be bo5nost =koja se bila u poslednjih dve hiljade godina> od 'akova: jer ovo im je moj avet, kad u mem njihove grehe." 6 Rimljanima !!"03D2! ,avle ka5e" ",o jevanelju dakle neprijatelji su =oni su odbacili jevanelje: oni su postali neprijatelji jevanelja, ali ato ga vi primiste, vama se dade> vas radi, a po i boru ljuba ni su otaca radi." (og je obe&ao ocima, 9vraamu, %saku i 'akovu da &e svi koji se kvali$ikuju da postanu % railj biti spaseni jer su dar i po iv (o5ji neopo ivi.
!E?
(og nikad ne menja miljenje oko vaeg spasenja. Ci ste strana koja mo5e promeniti miljenje. @n ne&e nikada. @n nikad ne&e re&i" "Ne 5elim da te spasem." @n &e re&i na kraju vremena" "Koliko puta htedoh da vam poka5em. Koliko vas molih da prihvatite /og Bina, ali ne hteste, ato morate dobiti to ste i abrali, ne to sam 'a i abrao a vas." Btih 2?" "'er kao i vi to nekad bijaste neposluni (ogu, ipak sada adobiste milost kro njihovu neposlunost. -ako i oni sada ne htee da veruju, =tj. od 2!. i 21. g.n.e.> da kro milost koja je poka ana prema vama i oni mogu ste&i milost. 'er (og aveta sve u neposlunost, da sve pomiluje." % 'evreji i ne naboci su grenici. Niko od nas ne aslu5uje spasenje. Bvi smo u istom taboru. Nema ra like, ka5e ,avle u Rimljanima 2"02" "Bvi sagreie i i gubili su slavu (o5ju." Rimljanima 2"7" "Bvi, 'evreji i ne naboci, su pod grehom." /i nemamo prava na spasenje. Bvi smo neposluni. Rimljanima !!"20" "+a sve pomiluje." 'evreji i ne naboci se spasavaju samo milo&u. 8atim sledi pesma hvale od 22. do 2E. stiha" "@ dubino bogatstva i premudrosti i ra uma (o5jegaG Kako su neispitljivi Njegovi sudovi i neistra5ljivi Njegovi putreviG 'er ko po na misao <ospodnjuH %li ko mu bi savetnikH %li ko mu napred dade to, da mu se vratiH 'er je od Njega i kro Njega i u Njemu sve. Njemu slava auvek. 9min." 4ri%e!e" prvo poglavlje Ro$e#i ra!pe"i 'Ri(lja#i(a )3*)+2Rimljanima !0"!D2 je uvod ,avlove avrne diskusije o jevanelju u ovoj poslanici. 6 stvari to je poslednja celina. @na poinje od !0. i traje sve do !E. poglavlja. @vaj odsek bavi se hri&anskom etikom ili hri&anskim 5ivljenjem. +a bi ga aista ra umeli, cenili ili ak iskusili, va5no je da ovaj odsek prouavamo u kontekstu sveukupne teme Rimljanima inae &emo pogreiti. 4ri&anska etika a ,avla je praktina primena, neto to proi ila i i pravednosti verom. @na je rod jevanelja. 8ato dok poinjemo ovaj odeljak 5elim napraviti re ime itave teme Rimljanima tako da aista shvatimo odakle dola imo i gde idemo. Kentralna tema poslanice je i ra5ena u Rimljanima !"!# u uvodu gde ,avle ka5e, "Koji je pravedan verom 5ive&e." @va tema je u eta i staro avetnog iska a u 9vakumu 0"1. +a bi ra umeli ta je tema Rimljanima, bilo bi mudro da ra motrimo 9vakum 0"1 poto ,avle ne navodi itav tekst jer pretpostavlja da su ljudi kojima pie upo nati sa tim. 6 ,avlovo vreme nije bilo Novog aveta. %mali su samo Btari avet. "<le ko se ponosi, njegova dua nije prava u njemu: ali pravednik &e 5iveti verom." 'edan od ra loga, jer ih mo5e biti vie, ato ,avle ovo koristi a temu svoje poslanice je to su 'evreji pogreno interpretirali ovaj tekst. Re "vera" u 9vakumu 0"1 se mogla prevesti sa jevrejskog teksta kao "veran" i ato su 'evreji tumaili 9vakuma 0"1 ovako" "Koji je pravedan svojom verno&u =drugim reima, ljudskom verno&u> 5ive&e." (ili su i opaili taj tekst. @bratili su ga sa pravednosti verom na pravednost delima i naravno ,avle je toga bio svestan. Na nesre&u mnogi su pali u istu amku. 8nai, ,avle daje korektno naenje ovog teksta u celoj poslanici. Ne spasava nas naa vernost: (o5ja vernost je ta koja spasava. +rago mi je to je tako jer niko od nas nije bio aista veran, ali (og je uvek veran. @n dr5i svoje obe&anje. 'edini ra log to je neko i gubljen je to voljno, hotimino odbacuje to obe&anje. 9li (og je veran i to je sutina poslanice Rimljanima. +akle kako ,avle objanjava ovu temuH 6 prve etiri glave, prvi odeljak poslanice, !"03 do 2"0?, ,avle doka uje i svakog mogu&eg ugla da je ovek u duhovnom bankrotstvu pa se stoga ne mo5e spasti svojom verno&u jer svi su pod grehom. Nema nijednog dobrog. Nema nijednog da tvori pravdu. Movek stoji kriv pred (ogom pa svaki ije srce se u visuje i misli da je veran i da se mo5e spasti svojom verno&u ima krivo shvatanje teksta u 9vakum 0"1.
!E!
Nakon toga, poto je potroio natno vremena na ovom, ,avle se okre&e samom jevanelju, pravednost ili opravdanje je kro (o5ji dar, %susa 4rista. ,avle uvodi jevanelje u Rimljanima 2"0! kao "pravednost (o5ju" koja je steena a nas u svetoj istoriji naega <ospoda %susa 4rista, Njegovom 5ivotu i smrti. @vo je u Rimljanima 2"0! sve do kraja Rimljanima #"0;. 9li itav ovaj odeljak koji je srce poslanice, a koji objanjava i svakog ugla, mo5e se sumirati tekstom u Rimljanima 2"03" "+akle akljuujemo da se ovek opravdava verom ne avisno od dela akona." Movek se opravdava verom u (o5ju pripravu ne avisno od svoje vernosti ili svojih dela. 8atim u Rimljanima 3 ,avle se bavi nainom na koji ova pravednost postaje naa kro veru i do5ivljavanjem iste u 5ivotu vernika. @n ka5e da je ova pravednost naa verom i odra5ava se i mani$estuje u nama kro silu Bvetog +uha koji nastava u svakom verniku. @vo je osnova Rimljanima !0 do Rimljanima !E. 6 stvari, mogli smo pro&i od Rimljanima 3 sve do !0. glave, a ne shvatiti logiku ,avlovog i laganja. 9li u Rimljanima 7D!! on obra&a pa5nju na 'evreje jer su oni bili ti koji su pogreno interpretirali 9vakum 0"1. @ni su pokuavali adobiti pravednost delima akona dok je (og sve vreme pokuavao uka ati da pravednost dola i verom u %susa 4rista. 6 Rimljanima !0D!E ,avle akljuuje sa va5nom istinom o tome kako je ova slavna poruka o pravednosti verom primenjiva na na svakodnevni hri&anski 5ivot. +rugim reima, 9vakum 0"1 mo5emo podeliti u tri odseka i poslanicu Rimljanima takoe u tri odseka. ,rvi odsek je" "<le ko se ponosi, ko je samopravedan, dua mu nije prava, nije poten prema sebi." ,avle ovo uopteno i la5e u Rimljanima !"!3 do 2"0? i na poseban nain u Rimljanima 7D!! gde ga primenjuje na 'evreje. +rugi odsek ka5e" "9li koji je pravedan verom." 'edini nain na koji vi i ja mo5emo biti pravedni je verom. Nema drugog naina. @vo je centralna tema ,avlove poruke u Rimljanima 2"0! do #"0;. -re&i odsek akljuuje sa "5ive&e" sa uvodom u Rimljanima 3 i glavama !0D!E. +rugim reima, ko je pravedan verom 5ive&e. 6 ovom odseku koji &emo prouavati sada moramo odgovoriti na dva vrlo va5na pitanja" !. -ema je" ",ravedni &e 5iveti verom." ,rvo pitanje je, kada hri&anin koji odgovara verom, koji je prihvatio 4rista i krstio se u 4rista, poinje 5ivetiH" 0. +rugo pitanje" "Kako treba da 5ivi hri&anin koji je opravdan veromH Kako &e 5ivetiH" 8nai pitanje broj jedan je" "Kada poinje 5ivetiH" i pitanje broj dva je "Kako poinje 5ivetiH" @statak nae studije potroi&emo na to" "Kako hri&anin poinje 5iveti," ali hteo bih otpoeti ovaj odsek sa "kada hri&anin poinje 5iveti," jer postoji abuna po ovom pitanju. /nogi hri&ani veruju da poto je "&e" budu&e vreme oni interpretiraju 9vakum 0"1 i Rimljanima !"!# da stoji da kad 4ristos doe po drugi put i ova smrtnost se obue u besmrtnost, tada i samo tada &emo 5iveti. 9li ,avle nam ne daje taj odgovor. ,avle ka5e da u trenutku kad ste prihvatili 4rista, u trenutku kad ste se obratili, u trenutku kad ste krteni u 4rista, od tada pa ubudu&e pravednik &e 5iveti verom. 6 Rimljanima E ,avle podse&a vernike da opravdanje verom poinje obra&enjem ili krtenjem. Legalno, (og je opravdao sve ljude u 4ristu. 9li svi ljudi ne&e i&i na nebo ato to se to legalno opravdanje mora uiniti e$ektivnim. Ra log a to je to je (og ljubav. @n ne&e nikoga prisiljavati da pri na ta je @n uinio a nas u 4ristu. Legalno opravdanje postaje e$ektivno u trenutku kad verujemo, a krtenje je javno pri nanje te vere. ,osluajte ta ,avle ka5e u Rimljania E"2D1 o iskustvu krtenja, ne tom inu jer in ponekad nije usklaen sa iskustvom. %skustvo je ono to nas spasava. Min je samo spoljanje pri nanje. ,ogledajte Rimljanima E"2D1" "%li ne nate da svi koji se krstismo u %susa 4rista, u smrt Njegovu krstismo seH =Krtenje je uvek u 4rista>. -ako se s Njim pogrebosmo kro krtenje =pravo krtenje je sahrana bog identi$ikacije sa 4ristom i njegovim raspe&em. /i se akopavamo s Njim u krtenju> u smrt, da kao to usta 4ristos i mrtvih slavom @inom, tako i mi u novom 5ivotu da hodimo." 6 trenutku kad
!E0
ustanemo i vode L mi hodimo u novini 5ivota. 8nai oni koji su pravedni verom poinju 5iveti novim 5ivotom ne ekaju&i da 4ristos doe. (og 5eli da preemo na taj novi 5ivot sada. 8atim u Rimljanima E"!?D!2 on u ima ovu istinu koju smo detaljno pokrili i ka uje nam kakvo je njeno naenje u hri&anskom 5ivljenju. "'er smrt kojom @n umre, umre grehu jedanput a sve: =4ristos je dokrajio greh na krstu, jedanput i a sve ga okonao>, ali 5ivot koji 5ivi, 5ivi (ogu." 8nai li to da @n nije 5iveo (ogu pre nego je umroH Ne. @n je 5iveo (ogu od momenta kad je bio na ovoj emlji. 9li tokom Njegovog emaljskog 5ivota bilo je neto u 4ristu to je bilo u kontradikciji (ogu, a to je ljudska priroda koju je preu eo, naa priroda a koju ,avle ka5e u Rimljanima 3"# da je u neprijateljstvu sa (ogom. @n je imao prirodu koju je preu eo. @na nije bila Njegova. (ila je naa. @n je preu eo na sebe ali ova priroda ga je neprekidno odvlaila od (oga. @na ga je odvra&ala od krsta. 9li 4ristos nikad nije popustio toj prirodi. 6vek je postojala ta prepreka sa kojom se borio. Kelog svog 5ivota %sus je vodio borbu sa svojim ja, bitku koju vi i ja moramo voditi. @n nikad nije popustio svome ja, ali se borio protiv njega. Mitavog svog 5ivota morao je govoriti" "Ne moja volja ve& (o5ja." Kako ovo namoH Bam %sus je rekao u Luki 7"02" "Ko ho&e da ide a mnom =drugim reima, ko ho&e da me sledi, neka ini ta sam je radio> neka se odree sebe, u me krst svoj i ide a mnom." "Krst" je napravljen od dva komada drveta i kad ih spojimo imamo krst. 'edan komad, onaj vertikalni, predstavlja (o5ju volju. 4ori ontalni predstavlja nau volju i oni su uvek suprotstavljeni. -o je ono to predstavlja krst. ,ravi hri&anin koji nosi krst ka5e" "Ne ja" a to je ono to je 4ristos govorio itavog 5ivota. 9li ovo telo sa svojim akonom greha i smrti bilo je osueno na krstu =Rimljanima 3"2>. 4ristos ga je osudio auvek tako da u vaskrsenju 4ristos nije ustao sa istom ljudskom prirodom. @n je ustao sa proslavljenom prirodom koja je u savrenom skladu sa (ogom. -u prirodu &emo vi i ja imati prilikom drugog dolaska ali sada moramo nositi krst da bi (og 5iveo u nama. "9ko me ko ho&e slediti neka se odree sebe." +o&i &emo na to kad preemo na Rimljanima !0"!D2. ,avle ka5e u Rimljanima E"!? da je 4ristova smrt okonala odvojenost i meu oveka i (oga i sada nema niega to ih vie ikad mo5e ra dvojiti. 6 Rimljanima E"!! on ka5e" "-ako i vi dakle =vi koji ste krteni u 4rista> dr5ite sebe da ste mrtvi grehu, a 5ivi (ogu u 4ristu %susu <ospodu naemu." Re "dr5ati" nai da se morate tako smatrati jer niste mrtvi doslovno ve& u 4ristu. ,rvo se morate smatrati mrtvi grehu i drugo 5ivi (ogu u 4ristu %susu, jer u 4ristu %susu ste krteni. 8atim imamo primenu te istine u Rimljanima E"!0D!2" "+a ne caruje dakle greh u vaemu smrtnom telu, =greh jo uvek nastava u vaem smrtnom telu, ali ne do volite mu da vlada vama> da ga sluate u njegovim slastima. Niti dajite udova svojih grehu kao orua nepravde =on i jednaava ovo ljudsko telo sa oruem i ka5e" "Ne koristite ga. Ne do volite da ga greh kontrolie">, nego dajte sebe (ogu, kao koji ste 5ivi i mrtvih, i ude svoje =tj. vae ruke, noge, je ik, usta, sve> (ogu a orua pravde." ,avle obra la5e ovu istinu u Rimljanima !0"!E. +akle, kad hri&anin poinje 5iveti, kad hri&anin stoji opravdan verom, on se vie ne brine oko odlaska na nebo. @n je opravdan i to je postalo e$ektivno verom. 6 trenutku kad je krten, ili kad se obratio, on poinje 5iveti hri&anskim 5ivotom. ,avle ovo ka5e na mnogo naina i na mnogim mestima. Rimljanima 3"7D!1 postavljaju osnov a ovo i takoe pre entuju istu misao. 8atim, Rimljanima !2"!1 to aokru5uju" "Nego se obucite u <ospoda naega %susa 4rista, =to ste uradili prilikom krtenja> i telu ne ugaajte po 5eljama." <alatima ;"!E" "4odite u +uhu i ne ispunjavajte 5elje tela." *$escima 1"!" "/olim vas dakle da se vladate kao to prilii vaem vanju u koje ste po vani." Koloanima 0"E" "Kako dakle primiste 4rista sada, =ne sutra, ne u budu&nosti> onako 5ivite u Njemu." 'o jedan dobar tekst imamo u !. 'ovanovoj 0"E" "Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba da hodi kao @n to je hodio." +akle sve ovo je usaglaeno sa onim to je 4ristos rekao u 'ovanu ;"01" "8aista, aista vam ka5em" ko moju re slua i
!E2
veruje onome koji je mene poslao, ima 5ivot veni, i ne dola i pod osudu, nego je preao i smrti u 5ivot." 9ko opravdanje nai da ste ve& preli i smrti u 5ivot, dakle, kada poinjete 5ivot opravdanja veromH BadaG -o je ,avlovo i laganje. %ma nekih koji ka5u" "Ne, mi moramo ekati do drugog 4ristovog dolaska kad &e se ova propadljivost obu&i u neraspadljivost i onda &emo mo&i 5iveti." Ne, (og 5eli da 5ivite sada, jer najve&i doka koji mo5emo dati svetu da smo opravdani verom je na 5ivot, kao to ,avle ka5e u !. Korin&anima 1"0?" "Karstvo (o5je nije u rei nego u sili." Bvet 5eli videti opravdanje verom. +a ponovim neto vrlo va5no. 8ato je ,avle sauvao ovu divnu istinu a krajH % ato je ovo njegov u orH 6 svim svojim poslanicama on se bavi hri&anskom etikom na kraju. Ra log ato je oponiranje legali mu u svim njegovim spisima. Legali am ka5e" ",rvo morate 5iveti dobrim 5ivotom, onda &u vas opravdati." 'evanelje ka5e" ",rvo vas opravdavam, potom 5elim da 5ivite hri&anskim 5ivotom." -o je suprotnost. Kao to ka5e jedan teolog" "(og nam je dao akon da bi se usmerili na 4rista, a kad doemo 4ristu, @n nas preusmerava i vra&a akonu kao standardu hri&anskog 5ivljenja." @vo je napisao jedan evanelistiki naunik i njegove oi su se sigurno otvorile a istinu. Blede&i tekst je u !. 'ovanova ;"!!D!2" "% ovo je svedoanstvo, da nam je (og dao 5ivot veni = apa ite da to nije budu&e vreme, nego nam je (og sada dao veni 5ivot> i ovaj 5ivot je u Njegovom Binu. Ko ima Bina (o5jega ima 5ivot =ne budu&e vreme ve& sadanje vreme. @n ve& ima 5ivot ako je u Binu>, ko nema Bina (o5jega nema 5ivota. @vo pisah vama koji verujete u ime Bina (o5jega =vernik ima 5ivot sadaG>, da nate da imate =ne ima&ete ve& imate> veni 5ivot, i da verujete u ime Bina (o5jega." Bve dok verujemo, imamo 5ivot. Nevolja je to svet mora videti taj 5ivot. Bvetu ne treba da vidi kako smo dobri. Bvet treba da vidi 4rista u nama. %li kao to to ,avle postavlja u Koloanima !"0#" "4ristos u vama nad slave." Bada idemo na Rimljanima !0"!" "/olim vas =po ivam, preklinjem, opominjem, ima ra nih prevoda ove rei> dakle, bra&o, milosti (o5je radi, =u pogledu pravednosti verom, apamtite nismo spaseni bog svoje pravednosti nego se spasavamo Njegovom milo&u, -itu 2";> da date telesa svoja u 5rtvu 5ivu, svetu, ugodnu (ogu: to da bude vae ra umsko bogoslu5enje." %mamo ovde tri rei koje &emo detaljnije ra motriti. ,rva re je "dati." "/olim vas dakle, bra&o, da milosti (o5je radi date." Reenica je u aoristu. Radi ispravne interpretacije te rei trebamo rei "doneti odlunu odluku." (ra&o, donesite odlunu odluku volje. @dluka koju morate doneti je da prinesete svoje telo ne da se 5rtvuje na krstu ili pogubi muenikom smr&u, to se mo5e desiti u budu&nosti, ve& da ga date kao 5ivu 5rtvu. 8ato on to na iva 5ivom 5rtvomH Kad ste prihvatili 4rista jedina promena koja se dogodila u vama bila je promena u vaem umu, volji. Re "pokajanje" dola i od dve grka rei "meta noieo." "Noieo" dola i od rei "noseo." Re " nanje" =nauk> dola i od toga. "/etanoieo" nai promena uma, ali naa priroda nije se promenila ni jednu jotu. +rugim reima, imate um koji 5eli slediti (oga i prirodu koja je protiv (oga, i ne pokorava se Njegovom akonu. Kad dajete ovo telo, kojim vlada akon greha L greh ga ne mora kontrolisati ali njime vlada L vi ga prinoste kao 5ivu 5rtvu. 6 'evrejima 0"!3 ,avle ka5e" "'er u emu postrada i iskuan bi u onome mo5e pomo&i i onima koji se iskuavaju." "@n postrada budu&i iskuan." Koliko esto je 4ristos bio kuanH 'evrejima 1"!; nam ka5u da je iskuan u svetu kao i mi. Koliko esto ste kuaniH Ne nam a vas, ali ja se kuam i danju i no&u. ,onekad i dok spavam. Iavo ne misli da nam treba priutiti odmor. 'evrejima 0"!3 ka5u da je @n postradao. 8ato je postradao budu&i iskuan i ta stradanje naiH ,etar odgovara na to pitanje u !. ,etrovoj 1"!" "Kad dakle 4ristos postrada a nas telom, =u svojoj ljudskoj prirodi> i vi se tom misli naoru5ajte, jer @n koji postrada u telu, prestade od greha." ,etar nam govori da je um koji je 4ristos imao bio potpuno podreen volji (o5joj. Betite se da je u <etsimaniji Njegovo telo reklo" "8ato bi iao na krstH" -o je u rokovalo krvav noj, ali %sus je odgovorio" "@e, ne moja volja nego -voja neka bude."
!E1
@n je davao svoje telo. Mitavog svog 5ivota davao je svoje telo kao 5ivu 5rtvu. 8atim je na krstu predao svoje telo kao konanu 5rtvu. 6inio je to da nas spase. ,redavanjem tela u 5ivu 5rtvu (og je proi veo pravednost u Njemu a konanim 5rtvovanjem (og je udovoljio akonskoj pravdi a nas. Na taj nain Njegovim 5ivotom i smr&u imamo savrenog Bpasitelja. 9li (og ne tra5i da date svoja tela kao 5ivu 5rtvu da bi se spasli. +akle, ato bi to radiliH ,o blagodati (o5joj. Kad je (og predao sebe a nas onda i mi au vrat trebamo biti voljni da damo sebe a Njegovo delo. @krenite 0. Korin&anima ;"!1D!;" "'er ljubav (o5ja nagoni nas." @na nas prisiljava. 'ednom kad shvatimo da kad je 'edan umro, svi umree, na ta nas nagoni, prisiljava, vue (o5ja ljubav otkrivena na krstuH Mitajmo i same (iblije, !;. sith" "% @n umre a sve da oni koji 5ive." @n je umro a sve, ne prvom ve& drugom smr&u. 8ato @tkrivenje 0?"E ka5e da vernici nikad ne moraju iskusiti drugu smrt. @n je umro a sve ne samo da nas spase ve&" "+a oni koji 5ive =mi poinjemo 5iveti sada> ne 5ive vie sebi, nego @nome koji a njih umre i vaskrse." +a li smo voljni dati svoja tela u 5ivu 5rtvu, svetu, ugodnu (ogu to je naa ra umska slu5ba =Rimljanima !0"!>H Re "ra umska" nije ba najprikladnija, ali teko je na&i bolju. @va re se mnogo koristi u grkom Btarom avetu vanom Beptuaginta, i tu se uvek prevodi kao "bogoslu5enje." 8nai ima duhovnu konotaciju. @no to ,avle ka5e ovde je "dajte telesa svoja u 5rtvu 5ivu, svetu, ugodnu (ogu, koje je vaa duhovna slu5ba." @d sada pa ubudu&e ne 5ivim a sebe ve& a 4rista. -oga radi ,avle ka5e u Rimljanima !0"0" "Ne vladajte se prema ovom svetu." %li "ne stavljajte se u svetovne kalupe." 9 ovo je jedan od najve&ih problema s kojim se suoavamo. Kad se jevanelje propoveda paganima u 9$rici, animistima i oni postanu hri&ani, svesni su da ka5u bogom ne nabotvu u amenu a hri&anstvo. @pta je praksa meu 9$rikancima da kad se krste stvarno promene svoje ime. @ni stvarno menjaju imena ba kao to je ,avle uradio kad se obratio i judai ma. @n je promenio ime se Bavle na ,avle. Jta je to nailoH 8nailo je da vie ne pripada svetu. 9li problem je to godinama u kolama, javnim i privatnim, moramo govoriti, "@vo je jedan narod pod (ogom." -o je stvorilo problem jer ne pravimo ra liku i meu nae kulture i hri&anstva jer pod (ogom je jedan narod. /eutim, da li je u praksi aista jedan narod pod (ogomH 8ato to nismo napravili ra liku i meu kulturnih obra aca svoje emlje i hri&anskog stila 5ivota, kakav god da je kulturni trend, crkva ga prati. ,ogledajte kulturu u emlji i pogledajte upute crkve. Ne treba dugo da se crkva promeni. (ilo da se radi o ra vodu, 5ivotnom stilu ili neem drugom, crkva ide tim pravcem, i to je u rokovalo glavni problem. Aelim ponoviti dve stvari kojih morate biti svesni kao hri&ani" !. Ci ste umrli svetu. 0. Ci vie ne pripadate svetovnom sistemu. Aivite u svetu ali niste od sveta. Kad se %sus molio u 'ovanu !#, @n je rekao" "@e, ne molim te da ih ukloni i sveta ve& da ih sauva od la na svetu." Ra lika nije samo u spoljanjem inu. 6 !. 'ovanovoj vidimo ra liku i meu sveta i crkve. @snov ovoga je da svaki pravi hri&anin mora shvatiti da kad se raa u carstvu (o5jem, raa se raspet. -o je naslov ovog poglavlja preu et od jednog $rancuskog teologa koji je rekao" "Bvaki hri&anin se raa raspet." !. 'ovanova 0"!;D!E" "Ne ljubite svet." 'ovan nije mislio da ne volite svetske ljude. /i moramo voleti ljude ovoga sveta jer su deca (o5ja, napokon krsta radi, iako ga ne pri naju. "Ne ljubite svet ni to je na svetu. 9ko neko ljubi svet, ljubavi @ine nema u njemu." Ci ne mo5ete istovremeno pripadati svetovnom i nebeskom carstvu. -o su suprotstavljena carstva. Jta on podra umeva pod "svet"H Btih !E ka5e" "'er sve to je na svetu, telesna 5elja, i 5elja oiju, i ponos 5ivota." @vo su tri upravljake sile koje kontroliu svetovnu osobu" !. Aelja tela nai ta ose&a ono 5eli. @no 5eli sve. 0. Jta vidi, ono 5eli. 2. 6vek se 5eli uspinjati sve vie. Ne 5eli se sputati. 9ko mi ne verujete pitajte nekog karijeristu" "Kakvi su vai planovi a narednu godinuH" 'o nisam video mladog pastora velike crkve koji bi dobrovoljno 5eleo i&i u malu crkvu. Mak i u crkvi mi 5elimo da napredujemo. Radio sam
!E;
osamnaest godina u 9$rici i apa io tri vrste misionara. 'edna je "turistiko misionarstvo." @ni uvek nose svoje $otoaparate. 9$rika im nudi puno abave. +ruge ovem politiki misionari, jer se ne mo5ete uspeti do <eneralne kon$erencije, ukoliko nemate misionarsko iskustvo. Neki idu tamo radi promocije. 9li postoji i tre&e grupa, iskreni misionari koji tamo dola e da svedoe a 4rista i aboravljaju svoje ja. ,roblem ovoga sveta je to nastoji a sebe. Nasuprot tome okrenimo <alatima ;"01" "9 oni koji su u 4ristu raspee telo sa njegovim strastima i 5eljama." -o je mentalitet hri&anina. 6 <alatima E"!0 ,avle ka5e" "Koji ho&e da se hvale po telu =legalisti>, oni vas nagone da se obre ujete, samo da ne budu gonjeni a krst 4ristov." ,avle ovde ka5e da legalisti slede pravila jer se 5ele proslaviti. 'evanelje, krst, daje slavu (ogu i ato to nai gutanje naeg ponosa. +vanaesti stih se bavi legalistom, ali etrnaesti raspravlja o pravom hri&aninu" "9 ja, (o5e sauvaj, da se im drugim hvalim osim krstom <ospoda naega %susa 4rista, kojega radi ra ape se meni svet, i ja svetu." 4ri&anin se raa raspet. 6 Rimljanima !0"0 =poslednji deo> i 2 ,avle ka5e" "Ne prilagoavajte se svetu nego se promenite obnovljenjem uma." Oilibljanima 0";" "'er ovo da se misli meu vama to je u 4ristu %susu"" 9li, takoe itamo u Oilibljanima 0"!D1 da kad imate 4ristov um, (og &e vam otkriti koje je dobra i prihvatljiva slu5ba koju @n oekuje od vas. @n ne oekuje od svakoga isto. Ra ni ljudi imaju ra liitu meru vere. Btoga on akljuuje u Rimljanima !0"2" "'er se kro blagodat, koja je meni data ka5em svakome koji je meu vama da ne mislite a sebe vie nego to valja misliti: nego da mislite u smernosti kao to je kome (og udelio meru vere." @snov hri&anskog 5ivljenja je vra&anje na $ormulu "ne ja, ve& 4ristos." -o je ono ega se svakodnevno moramo podse&ati. 4ri&anin je opravdan. @n stoji savren pred (ogom ali poinje 5iveti kao opravdan hri&anin sadaG Bvaki danG @bnovite svoje umove i molite se (ogu" "@e, dao si mi svog Bina. Raspeh se s Njim i sada 5elim da @n 5ivi u meni, a 5ivot koji sada 5ivim 5ivim verom u Bina (o5jega koji me ljubi i dade sebe a mene." /olim se u %susovo ime da ovo bude vaa molitva. 4ri%e!e" %rugo poglavlje 4elo Bri!"ovo 'Ri(lja#i(a )3*<+1"Kada hri&anin koji je opravdan verom poinje 5ivetiH" ,ostoje mnogi hri&ani koji ka5u da poinjemo 5iveti prilikom drugog 4ristovog dolaska, ali to nije ,avlovo uenje. /i poinjemo 5iveti 5ivot opravdanja verom u trenutku kad se obratimo: od momenta kad smo krteni verom u %susa 4rista. 6 trenutku kad prihvatimo 4rista kao svoju pravednost, kad podredimo ovaj "adamski," greni 5ivot krstu gde i pripada i au vrat prihvatimo 4ristov 5ivot, tada poinjemo hoditi u novini 5ivota. @d Rimljanima !0"2D1 nadalje sve do kraja Rimljanima !E, ,avle nam daje seriju propovedi. Kako treba 5iveti neko ko je ve& opravdan veromH +rugim reima, hri&ansko 5ivljenje je plod opravdanja verom. 9 u Rimljanima !0"1D3, ,avle otpoinje sa crkvom jer hri&ansko 5ivljenje poinje prvo u crkvi. 8atim prela i na na odnos prema svetu, prema vlastima, prema ra nim ljudima i ra nim situacijama. Rimljanima !0"2 je prela ni tekst. 6 prvom i drugom stihu ,avle nas podse&a da ako hri&ani ne au imamo kurs ovoga sveta. /oramo se trans$ormisati podse&aju&i se da nismo vie od sveta. /i hodimo u novini 5ivota. 8atim u tre&em stihu on nastavlja i ka5e" "'er kro blagodat koja je meni data ka5em svakome koji je meu vama da ne mislite a sebe vie nego to valja misliti: nego da mislite u smernosti kao to je kome (og udelio meru vere." ,otrebno je objasniti re "vera," jer ona ima vie od jednog naenja u Novom avetu. @vde nam je potrebna ispravna de$inicija vere jer u ovom stihu ,avle ne govori o vernikovoj veri u 4rista. -o je primarno naenje vere, ali ta re se koristi na mnogo naina u Novom avetu. Na primer, u Rimljanima 2"2! re "vera" se odnosi na doktrinu o opravdanju verom.
!EE
9ko bi ili u <alatima 2"01D0;, tu se re "vera" odnosi na samog 4rista. Kad je rekao "pre nego doe vera" mislio je "pre nego je 4ristos doao." ,rema kontekstu re "vera" u Rimljanima !0"2 se odnosi na duhovni dar koji svaki vernik prima prilikom obra&enja, a koji nas osposobljava da $unkcioniemo unutar crkve koja je telo 4ristovo. Na primer pogledajte Rimljanima !0"E" ",oto imamo ra liite darove prema blagodati koja nam je data, koristimo ih" ako prorotvo neka bude sra merno naoj veri." @vde je vera dar, dar Bvetog +uha. Bada dola imo na vrlo va5an odsek, jer jevanelje nije teorija. @no nije ideja. -o je istina koju treba iskusiti. ,rovodimo vreme raspravljaju&i i doka uju&i opravdanje verom ali u Novom avetu doktrina o opravdanju verom nije neto o emu se treba sporiti ili doka ivati ve& se mora iskusiti. ,avle nam daje neke vrlo dobre savete kako ovo mo5emo iskusiti. ,rvo &emo ra motriti ta ka5e u Rimljanima !0"1D;, jer to je kljuni iska u naem pasusu" "'er kao u jednom telu to imamo mnoge ude, a udi svi nemaju jedan posao, tako smo mnogi jedno telo u 4ristu, a ponaosob smo udi jedan drugome." ,roui&emo ovo korak po korak, pre svega krtenje u Novom avetu kao subjektivno iskustvo. Ne govorim o iskustvu u kojem vas pastor potapa u vodu, nego o duhovnom iskustvu koje je uvek u 4ristu. Cideli smo ovo kad smo prouavali Rimljanima E. Krtenje je uvek u 4rista. 'o jedan pasus koji se bavi istim podrujem nala i se u !. Korin&anima !0"!2. ,avle konstatuje" "'er jednim +uhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili 'evreji ili <rci, ili robovi ili sami svoji: i svi se jednim +uhom napojismo." +rugim reima, hri&anstvo je ula5enje u 4rista. Kad se krstimo u 4rista mi se identi$ikujemo sa %susom 4ristom i Njegovim raspe&em, to nai da je Njegova smrt naa smrt, Njegovo ukopanje nae ukopanje i Njegovo vaskrsenje nae vaskrsenje. 8nai kad se hri&anin subjektisno krsti u 4rista, dogaaju se dve stvari u njegovom umu. 8ato ,avle ka5e da nam je potrebna obnova uma, da se podse&emo ko smo. Bvojom verom i krtenjem mi smo rekli bogom svom adamskom 5ivotu s kojim smo roeni, koji stoji osuen i koji je umro na krstu. 8au vrat smo prihvatili 4ristov 5ivot koji postaje na kro iskustvo novoroenja. Bada smo prihvatili ovaj 4ristov 5ivot kao svoj 5ivot. @va ra mena donosi veliku i dinaminu promenu u nama, menja na status, na polo5aj, i nain na koji posmatramo stvari i inimo ih. Kad smo bili neobra&eni, dok smo jo 5iveli starim 5ivotom, pripadali smo svetu. Ne govorim o $i ikom ili politikom ve& duhovnom svetu. ,ripadali smo svetu koji je pod Botonom, pod lim. Kad smo postali hri&ani ka ali smo bogom tom graanstvu i postali lanovi tela 4ristovog koje Novi avet de$inie kao crkvu. 6 stvari re "crkva" potie od dve grke rei "ek klesia" to nai po vani narod. /i smo poseban narod (o5ji. -o nai da sada moramo imati drugaije stanovite. +ok sam bio od sveta pripadao sam naciji, drutvu, plemenu ili grupi. (ogati imaju kliku, obra ovani imaju neku svoju kliku. 6 svetu imamo svakojake ra like, ra ne $rakcije, ali kad postanete hri&anin sve ra like moraju nestati. +a bi otkrili ato, pogledajmo !. Korin&anima !0"!2" "'er jednim +uhom svi se krstismo u jedno telo, bili 'evreji ili <rci, ili robovi ili sami svoji, i svi se jednim +uhom napojismo. 'er telo nije jedan ud nego mnogi." ,avle atim objanjava da kao to ljudsko telo ima mnoge ude, crkva ima mnoge lanove ali smo jedno telo. Ne sme biti ra lika u crkvi. ,avle ka5e u <alatima 2"0#D03 da se oblaite u 4rista kad se u Njega krstite. Nema mukog roda ni 5enskog. Nema roba i nema gospodara. Bvi smo jedno u 4ristu. @vo je radikalno, ali je jedna od glavnih ra lika. Kad se krstimo u 4rista ne pripadamo svi istom delu 4ristovog tela. Neko je mo5da ruka, neko uvo, neko oko. +a bi nas osposobio da $unkcioniemo u telu 4ristovom, (og je svakom lanu dao dar. Ra log ato je (og svakome od nas dao taj dar nala imo u !. Korin&anima !0"#" "9 u svakome se pojavljuje +uh na korist." +rugim reima, (og je svakom verniku dao dar tako da mo5e delovati unutar crkve kako bi cela crkva imala koristi. Ruka nije samo bitna a samu ruku ve& a celo telo, i oi su bitne a itavo telo. @vo ,avle obra la5e u !. Korin&anima !0"!; nadalje" "9ko ree noga" ja nisam ruka, nisam od tela, eda li ato nije od telaH"
!E#
8atim prela i na uvo i sluanje. 8amislite da negde u daljini vidim neto vrlo va5no. Ne mogu dobro uoiti i prila im bli5e. @ko ne mo5e i&i samo, potrebno su mu noge. %ma neto to morate nati to je vrlo va5no. (io je jednom jedan politiki naunik koji je da bi doka ao evoluciju koristio argument kako su to oni vali nepotrebni organi, "organi ljudskog tela koji vie nisu bitni." Cerujem da je u !7. veku bilo oko stotinu nepotrebnih organa. -o su bili organi koji su prema njihovim reima privremeno slu5ili dok smo bili 5ivotinje, ali sada su nepotrebni i predstavljaju balast. ,ostojao je itav spisak tih organa. /eutim, problem nije bio u tome, oni nisu beskorisni samo ato to naunici tog vremena nisu bili otkrili njihovu svrhu. +anas je taj broj sveden gotovo na nulu. @no to ka5em je da nema lana crkve koji je nepotreban organ. Bvako be ob ira na godine, kvali$ikacije, ili obra ovanje, ima svoju ulogu i moramo to obnoviti. Ne smemo gajiti ideju da je $unkcionisanje crkve adatak pastora, a mi smo samo posmatrai. 6 crkvi svaki deo ima svoju ulogu, i mora $unkcionisati. Jta bi se desilo kad jedan od vaih ljudskih organa ne bi $unkcionisaoH Recimo da vae noge ne mogu vie hodati. Nisu samo noge to stradaju nego celo telo. ,avle ka5e da svaki lan ima svoj udeo. 6 savetu koji daje u Rimljanima !0"ED3 reeno nam je" "9 imamo ra liite darove." Bvi mi imamo ra liite darove, prema milosti, ne prema naoj prirodnoj sposobnosti, ve& "po blagodati koja nam je data da ih koristimo." 8atim on daje spisak darova. 9ko imate dar prorotva, upotrebite ga. 9ko imate dar slu5be, iskoristite ga. 9ko dar uenja koristite ga. 9ko imate dar savetovanja, koristite ga. (og je ak dao i neke darove davanja. @n je pojedinim lanovima dao veliko bogatstvo kako bi se koristilo a slavu (o5ju. 8atim (og ima dar milosti. -o je poseban dar. ,otreban nam je u crkvi. Betimo se ,avlove i Carnavine rasprave oko /arka. ,avle je bio osoba sna5ne volje, jakog uma. Nije verovao u neuspeh. Kad je /arko prvi put pogreio, on mu nije dao drugu priliku, ali Carnava je imao dar milosti. @n je rekao" "@vo je samo mladi&, pru5i mu jo jednu priliku." ,avle je ka ao" "Ne," i tako su se ra dvojili, a Carnava je u eo /arka i dao mu drugu priliku. /arko se poka ao kao veran sluga i iskorisito datu mogu&nost. <odinama kasije ,avle je rekao" "/arko, molim te, doi do mene. ,otreban si mi." Jta bi ,avle rekao da Carnava nije bio tuH 4vala (ogu a one koji sklanjaju ljude pod svoja krila i imaju strpljenja s njima. ,avle nam u ovom pasusu ka5e da je crkva telo 4ristovo. @n takoe ka5e" "@vo telo ima mnoge ude i da bi $unkcionisalo kao celina mora imati sve svoje lanove, svaki svoj deo u radnom stanju." +anas je ovo oajnika potreba crkve, ne samo lokalne ve& cele hri&anske crkve. 6 (o5joj rei imamo praktian savet kako da primenimo ovu istinu na sebe. ,rvo da budemo sasvim naisto da kad prihvatimo 4rista mi prihvatamo spasenje. Bpasenje nije samo od smrti na 5ivot. Nije samo od osude na opravdanje. ,rvo subjektivno iskustvo spasenja je i sveta u crkvu, a crkva je telo 4ristovo. 6 'ovanu !;"!7 %sus se obra&a svojim uenicima govore&i" "'a vas i abrah i sveta. Cie ne pripadate svetu. Ci pripadate /eni." 6 !. 'ovanovoj ;"!7 'ovan nam ka5e" "/i hri&ani pripadamo (ogu dok je svet pod lim." 6 <alatima E"!1 ,avle ka5e" "Ne pripadam svetu jer bog krsta 4ristovog ra apeh se svetu i svet se ra ape meni." ,rvo, mi smo poseban narod, osobit narod. +rugo, mi pripadamo telu 4ristovom. +akle, svakom telu je potrebna glava. 9ko okrenete na *$escima ;"02 i Koloanima !"!3, ,avle nam ka5e da je glava ovog tela %sus 4ristos. Ca5no je da smo odani %susu 4ristu. Bvaka druga lojalnost &e se ispravno odvijati ako smo korektni prema 4ristu jer &e nas @n usmeravati. /i moramo biti lojalni 4ristu, jer crkva kao organi acija &e se de integrisati u vreme nevolje, ali 4ristos je na <ospod. /oramo biti odani Njemu i ako je ta lojalnost ispravna, sigurno &e i naa lojalnost prema bra&i, organi aciji, biti korektna, jer &e nas @n voditi. ,re svog obra&enja mogli smo initi ta ho&emo jer pod svetom, naelo svoga ja je naelo Botoninog carstva. Bvako 5ivi a sebe. 6 crkvi naelo je "ne ja, ve& 4ristos." @n je glava. 'a sam
!E3
sluga. @n je moj <ospodar i ato nemam slobodu da radim to ho&u. @n me mora voditi. 9ko mi ka5e" "Aelim da ide u 6gandu," ja ne odgovaram, "ali tamo ima mija." @n brine o mijama. @n se pobrinuo a to kad je jedna ujela ,avla. 9ko @n 5eli da umrem od ujeda mije to je Njegov problem, ne moj, ali jedno nam, @n je pobedio smrt pa ato bih brinuoH Bve to moram initi je sluati ga. 9li da bi ga sluali moramo do&i na slede&u taku. Nije dovoljno imati 4rista kao glavu: mi moramo imati 5ivu ve u sa 4ristom. (a kako to moji udi imaju 5ivu ve u sa glavom. Jta bi se desilo ako bi nerv koji pove uje moju ruku sa glavom oboleoH %mao bih jo uvek ruku, ali ona bi bila mrtva i beskorisna. (ila bi samo viak, smetnja telu. (ila bi parali ovana. %ma mnogo parali ovanih udova i ato crkva ne $unkcionie kako bi trebalo. %sus je rekao u 'ovanu !;" "(udite u /eni i 'a &u u vama." @n je okot, a mi smo lo e i ovo dvoje se mora spojiti L 5ivotno ve ati kro molitvu, kro komunikaciju. Ci ne morate sve vreme provesti na kolenima. +ivno je to nam (og mo5e itati misli. @n je 'edini koji vam mo5e itati misli. 4vala (ogu a to. Ne mo5ete nita sakriti. Ci mo5ete ra govarati sa (ogom svojim mislima. /o5ete odr5avati ve u s Njim mislima. /o5ete 5iveti a 4rista i umreti a Njega i pove ati se sa Njime. -o ne radi svet, to je obiaj crkve. Kad smo ili u *tiopiju tamo je vladala strana glad. Jvedska vlada je bila poslala neke mlade pilote, jer se nije mogla dopremiti hrana na podruja gde su ljudi umirali od gladi. ,utevi su bili u5asni. Mak ni najbolji kamioni nisu mogli saobra&ati u te krajeve. -ako su poslali ove male letelice sa smelim pilotima: te letilice su imale male kuke ispod krila gde bi kaili vre&e sa penicom i leteli bi ba kao poljoprivredni avioni ovde, vrlo nisko i isputali vre&e i u letali. 'edina nevolja bila je to je *tiopija veoma brdovita. Ca duna strujanja su strana. 8ato je to vrlo opasan posao, ba kao to je opasno apraivanje useva. -i mladi vedski piloti su ovo radili. Ra govarao sam s jednim od njih i rekao" "@vo je vrlo ri ian posao, ato to raditeH /ora da postoji ra log. Minite li to da pomognete ovim ljudimaH" "+a," rekao je, "ali to nije glavni ra log." ,itao sam" "Jta je va osnovni ra logH" +akle, vedska vlada je ponudila svakom od ovih pilota putovanje oko sveta, naravno besplatno, s tim to su mogli birati koju ho&e kompaniju. -akoe, su im dali punu kolarinu a bilo koji univer itet u Jvedskoj. Rekao sam ovom mladi&u" "9ko bi vam vlada napisala pismo i rekla" na bud5et se mora smanjiti i ne mo5emo vam priutiti sve ove privilegije, da li biste i dalje slu5ili ovom narodu koji umire od gladiH" @dgovorio je" "Nisam lud." 9li hri&ani su budale, oni slu5e ni ata. -o je divna privilegija u hri&anstvu. % konano, neto vrlo va5no. (a kao to oveje telo mora rasti tako i crkva. Kad ka5em "rast" ne mislim brojano. /i se mo5emo uve&ati sa jednog miliona ili manje, to je bilo lanstvo crkve godinama ranije, na est miliona a da duhovno ne u rastemo. -u mora postojati duhovni rast. -o je pove ano. 9ko svi radimo svoje deo, ako smo 5ivotno pove ani sa 4ristom, duhovno &emo rasti i to je jedan od glavnih ra loga ato nam je (og dao darove. Cratimo se *$escima 1"!!D!2 ve ano a darove koje prouavamo. (og mi je dao dar a blagoslov crkve, ne a moj lini blagoslov. 8nai kad vam (og daje dar je ika, to nije ato da bi se osvedoili da ste spaseni. -o je loupotreba dara. (og vam je dao dar da bi crkva imala koristi. *vo te misli u *$escima 1"!!" "% @n je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne jevaneliste, a jedne pastire i uitelje, da se sveti priprave a delo slu5be, na sa idanje tela 4ristova: dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i po nanje Bina (o5jega, u oveka savrena, u meru rasta visine 4ristove." -o je (o5ji cilj a ovu crkvu, duhovno rasti da u meusobnoj slo i odr5avamo 4ristov karakter. -o je (o5ji cilj a ovu crkvu. *vo jednog suprotnog primera. Kad ne koristimo svoje darove, mi ostajemo inertni. /ajke, mogu li vas neto upitatiH +ivno je imati decu i a neke je velika privilegija ak i pelene menjati, ali ka5ite mi kako biste se ose&ale da to radite deset, petnaest godina ili dvadesetH Naravno ne mislim $i iki, nego duhovno i ka5em <ospodu" "Kad &e moja crkva u rasti. 8ato se jo uvek ponaaju poput deceH" /i nismo jedini. Korintska crkva se suoila sa istim problemom. ,avle je bio taj ko je
!E7
evangeli irao crkvu u Korintu, ali deset godina kasnije pisao im je ovo tvrdo pismo. 6 !. Korin&anima 2"! on ka5e" "% ja, bra&o, ne mogah =prolo vreme> s vama govoriti kao sa duhovnima nego kao s telesnima, kao s malom decom u 4ristu." Kad ste ispoetka prihvatili 4rista, bili ste mala deca u Njemu. ,rihvatio sam to, hranio vas mlekom, drugi stih, nisam vam mogao dati vrstu hranu, i to je bilo u redu. "9li ni do sada je ne mo5ete primiti." 9li tragino je to on ka5e da "ak i sada posle deset godina jo ne mo5ete u imati tvrdu hranu. /oram vas hraniti mlekom." 6 to vreme nisu imali smese ni samousluge gde bi kupovali meku hranu a bebe. /orali su je praviti. 'edno je to initi a jednogodinje dete, ali kad to isto radite a desetogodinjaka neto je sasvim drugo. 6 !. Korin&anima 2"2 ,avle ka5e" "'er ste jo telesni =mislio je da se jo uvek ponaaju kao mala deca u 4ristu>. 'er gde su meu vama avisti i svae i nesloge, niste li telesniH" 8a oekivati je od male dece da se svaaju poput maki i pasa, guraju i povlae a kosu, ali kad vidim odrasle da to ine, verbalno, to me u nemirava. Kad &emo odrastiH 9ko ne rastemo onda smo jo telesni, a ako smo telesni ponaamo se kao obini ljudi =!. Korin&anima 2"2>. ,od "obini ljudi" on je mislio da se nae ponaanje, nae navike ne ra likuju od manira svetovnih ljudi. Bvet ne mo5e videti ra liku i meu crkve i sebe. @vo je najve&i kamen spoticanja evangeli mu. Ljudi se ne obra&aju prvenstveno porukom. @ni se obra&aju onim to vide danas. /i 5ivimo u naunom dobu, a nauka ahteva demonstraciju. ,avle nam ka5e u !. Korin&anima 1"0?" "Karstvo (o5je nije u rei nego u sili." 6 prolom veku bila su dva velika Nemca. 'edan je bio +etriech (onhau$er. (io je odgajan kao luteran, ali je uoio gde je crkva pogreila i nije gledao na crkvu. <ledao je na re (o5ju i preobra io se. (io je divan hri&anin i dok je u ovoj emlji =9merici L prim. prev.> predavo na ,rinstonu i 4arvardu, buknuo je +rugi svetski rat. Kolege su mu rekle" "/olimo vas, ne vra&ajte se u Nemaku." Rekao je" "9ko se ne vratim u Nemaku, kako da ka5em svom narodu da istraje a 4rista ak iako nas to mo5e stajati 5ivota. Kako to mogu uiniti ako sam ostanem u ovoj divnoj slobodnoj emlji." -ako je napustio privilegije ove emlje i vratio se u Nemaku. 6hapsili su ga 4itlerovi ljudi i dva meseca pre kraja rata bio je pogubljen kao muenik u tridesetetvrtoj godini starosti. (io je jo jedan Nemac po imenu Orederick Niet sche koji je takoe bio odgajan kao luteran, u stvari otac i deda su mu bili pastori u Luteranskoj crkvi. ,osmatrao je crkvu i sve to je video bilo je licemerstvo. 6video je pokvarenost, napustio hri&ansku crkvu i napisao knjigu 9ntihrist. 6 toj knji i osudio je hri&ansku crkvu i (oga kao mit. 8atim je uputio ove rei 4ri&anskoj crkvi" "9ko vi hri&ani oekujete da verujem u vaeg %skupitelja, morate i gledati mnogo vie iskupljeniG" -o je tragedija. Bve dok smo povrni hri&ani, svet ne&e videti (oga u telu. @ni ne&e videte 4rista. Cide&e samo ljudska bi&a koja se spolja pokuavaju ponaati kao dobri ljudi, ali i nutra se ne ra likuju od njih. /oja je molitva da se podse&amo ove dve stvari" !. 'a sam mrtav i moj 5ivot je sakriven u 4ristu. 0. @d sada pa ubudu&e nisam ja taj koga svet mora videti, ve& 4rista u meni. Kad 4ristos 5ivi u nama, Njegova ljubav &e nas pro5imati i vole&emo se meusobno, jer je %sus rekao u 'ovanu !2"2;" ",o tom &e svi po nati da ste /oji uenici, ako imate ljubav =agape> meu sobom." /o5da se ne&emo usaglasiti u mnogim stvarima u potpunosti, ali ljubav ne gleda na ra like. @na voli uprkos onome to smo. Na univer itetu su imali naviku da se okupljaju o alasku sunca na nekoj vrsti veernje sedeljke. /ladi bi se okupili, svirali gitaru i pevali. /oja supruga i ja smo im se prikljuili i dok smo posmatrali gomilu uoili smo jednog mladi&a. %mao je dugu kosu, koja verovatno mesecima nije videla elja. % gledao je kao, kako mi to ka5emo, hipik. Liio je na skitnicu, ali lice mu je bilo vrlo prijateljsko. Rekao sam 5eni" "8na, taj momak lii na jednog mog biveg cimera." (io mi je cimer na koled5u, a njegov otac je bio predsednik jedne od misionarskih stanica.
!#?
Rekla je" "8na i lii na njega." ,osmatrao nas je, pa smo se uputili pravo do njega i predstavili se. ,oveli smo ga ku&i i ajedno veerali, a onda nam je ispriao vrlo tu5nu priu. Rekao je" "+oao sam u ovu emlju i video mnogo licemerstva. @ekivao sam neto bolje, ali video sam licemerje. -ako sam sve ostavio." (io je na univer itetu, napustio studije i pomeao se sa gomilom mladih koji su se drogirali, prikljuio im se i postao jedan od njih. Nakon est meseci, postao je vrlo usamljen. @tkrio je da u tome nema mira i radosti i 5eleo se vratiti u crkvu. 'edne subote doao je i seo pored jednog mladog para. +ama je otvorila svoju tanu, i vadila ealj i rekla mu" "/o5da bi ti ovo trebalo pre nego ue." % aao je rekao" "Ne 5elim i&i u ovu crkvu. <de da idemH" -ri meseca kasnije vratio se i rekao "da pokuam" i tada smo ga sreli. Ne gledajte na ljude po onome to se vidi spolja. @ni su deca (o5ja i apamtimo da (og radi i nutra, a spoljanjost &e oistiti kad odrastemo. /oja je molitva da svako od nas $unkcionie u delu koje nam je (og dao da obavimo. Ne nam koji ste dar dobili. (og &e vam re&i. ,repo nati dar nije problem. ,roblem je koristiti ga. -aj dar nema nita s vaom prirodnom sposobno&u. 'a sam prirodno povuen. 65asavao sam se od pomisli da stanem a propovedaonicom, ali milo&u (o5jom jesam to jesam. % molim se da i vi budete isto. -o je moja molitva a crkvu koja &e rasti, ne brojano samo, jer to nije najva5niji deo, ve& duhovno. Kad duhovni rastemo brojke &e sti&i. @ne su prirodna posledica toga. Neka (og blagoslovi ovu crkvu, da se setimo ko smo. /i smo udi tela 4ristovog i stoga udi jedan drugome. ,otrebni smo jedni drugima. ,avle ka5e u !. Korin&anima !0"0;D0#" "+a ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan a drugoga. % ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udi: a ako li se jedan ud slavi, s njim se raduju svi udi. 9 vi ste telo 4ristovo i udi meu sobom." /i moramo imati istu brigu jedan a drugoga. Ne sme biti rascepa u crkvi. 9ko jedan pati, svi patimo, ako se jedan raduje, niko da ne avidi. Bvi se s njime radujemo. Neka vas (og blagoslovi. 4ri%e!e" "re5e poglavlje 7 Njegovo o?li je 'Ri(lja#i(a )3*9+3)+a li ste ikad dovoljno o biljno ra matrali Rimljanima !0"7D0!H +ok posmatrate ovaj pasus pita&ete se kako je nekome mogu&e da uradi ono to ,avle sugerie da hri&anin ini. +a bi ra umeli odakle ,avle pola i trebamo se podsetiti da je Rimljanima !0 u stvari nastavak Rimljanima 3. Rimljanima 7D!! su neki dodatak usred poslanice. /ogli bi direktno pre&i sa osme na dvanaestu glavu. @no to ,avle ini ovde u Rimljanima !0"7D0! je obra laganje dva stiha koja je napisao u osmoj glavi. Radi osnove s koje pola imo, ta dva odnosna teksta su Rimljanima 3.07D2?" "'er koje napred po na, one i odredi da budu jednaki obliju Bina Njegova, da bi @n bio prvoreeni meu mnogom bra&om. 9 koje odredi one i do va: a koje do va one i opravda: a koje opravda one i proslavi." Ce& smo se bavili sa dve rei koje se nala e u 07. stihu, rei koje su donele mnoge sukobe, puno problema, puno pitanja u hri&anskoj crkvi. @vo je jedan od kljunih tekstova koji koriste kalvinisti. Kalvinisti veruju da je (og i abrao samo neke segmente, odreeni deo ljudskog roda a spasenje, a ovo je jedan od stihova kojim to doka uju. 4teo bih vas podsetiti ta smo ra matrali ve ano a ove dve rei. Re "unapred po nati" ne nai odabrati. Neki od naih modernih prevoda koriste re "odabrati" ali to nije ono to o naava ta grka re. @na nai nati unapred. Re "predodredi" ne nai i abra. 8nai ono to ,avle ka5e u 07. stihu je" "Koje nade unapred ve ano a %susov dola ak na ovaj svet, @n doe da spase sve ljude." Novi avet je apsolutno jasan. (o5ja namera je da se svi ljudi spasu, i na krstu %sus je umro a sve ljude. @vo smo jasno ustanovili, ali svi ljudi ne&e i&i na nebo jer ovo spasenje koje se ispunilo u 4ristu a sve ljude je (o5ji dar grenom oveanstvu i poput svakog drugog dara ne mo5e se u5ivati ako ga ne primite. ,oto je (og stvorio oveka sa slobodnom voljom i poto je (og ljubav, @n ne vri prinudu, @n nam ne&e nametati prihvatanje tog dara. -o ne nai da nije spasao druge. -o ne nai da
!#!
se ne pre sa drugima. 8ato to je (og, @n unapred na ko &e prihvatiti taj dar. 9 07. stih se bavi tim ljudima, tj. vernicima. 8nai ,avle ka5e u 07. sithu" "(og unapred na ko &e prihvatiti dar, @n ima neto na umu a njih. @n je predodredio, @n ih je odabrao, da se poistovete sa oblijem Njegovog Bina." (og je odabrao sve ljude da se spasu stoga onde nije pitanje (o5jeg i bora u odnosu na spasenje ve& se on ovde bavi (o5jim i borom a one koji &e prihvatiti jevanelje koje napred po na. +rugim reima, (o5ji plan a svet je spasenje. (o5ji plan a vernike nije samo u imanje na nebo, @n ima vie od toga na umu. (o5ji plan a one koji prihvataju Njegovo spasenje u 4ristu je preobra5enje njihovih karaktera dok ne budu odra5avali oblije Njegovog Bina %susa 4rista. @n 4rista na iva ,rvoroeni meu bra&om. Na naem je iku re "prvoroeni" jednostavno nai prvo dete meu mnogom decom. 9li u (ibliji re "prvoroeni" ima dublje naenje od prosto prvi. 6 ovom kontekstu nai prototip. Kad vojska B9+ proi vodi novi avion, oni prvo prave prototip i testiraju ga. 9ko dobro $unkcionie i ako je $inansijski isplativo onda prave mnoge. %sus se ovde ne predstavlja kao Bpasitelj. @n je Bpasitelj svih ljudi, ali a vernika @n nije samo Bpasitelj nego i prototip. @n je na primer. /eutim, podsetimo se da nikad, nikad ne smemo koristiti 4rista kao primer u odnosu na spasenje. @n nije na primer ve ano a spasenje. Bpasenje je dar a grenike, ali @n je primer a hri&ansko 5ivljenje. -o je ono ime se bavi Rimljanima !0 do !E. 4ri&ansko 5ivljenje ima obra ac, a obra ac je 4ristos, i stoga ,avle ka5e u Rimljanima !0"2?" "Bvrh toga koje odredi, =odabra da se poistovete sa oblijem Njegovog Bina > one i do va: koje do va, one i opravda: a koje opravda one i proslavi." Kad prihvatate Njegov dar prvo to (og 5eli da nate je da stojite savreni u Njegovim oima u %susu 4ristu. @n je legalno opravdao sve ljude, ali to opravdanje postaje e$ektivno u trenutku kad prihvatate 4rista. 9li @n tu ne staje" "Koje opravda one i proslavi." ,itanje je kad @n proslavlja vernikaH Najve&i broj hri&ana ka5e da @n to ini prilikom drugog dolaska. 9 ,avle ka5e" "Ne, ono to @n ini kad doe drugi put je samo proslavljanje naih tela, kad se ova propadljivost obu&e u neraspadljivost." @n poinje da nas proslavlja u odnosu na na karakter, ve ano a naa dela u momentu kad verujemo. Jto se ovoga tie, utvrdili smo injenicu da &e pravednik verom 5iveti, a to 5ivljenje poinje obra&enjem. Bada preavi na Rimljanima !0"7D0!, ,avle objanjava kako se hri&anin treba ponaati. @vaj tekst je otkrivenje onoga to treba karakterisati pravog hri&anina. 8a nas je nemogu&e oponaati 4rista. -elo ne mo5e imitirati 4rista. @no se mo5e kamu$lirati da i gleda kao 4ristos. 'edini nain na koji mo5emo ispuniti u svojim 5ivotima ono to nam ,avle sugerie ovde je kad hodimo u +uhu, kad doputamo 4ristu koji sada nastava u nama, da hodi u nama. ,rvo, itaju&i i NK'C, gde stoji kao u grkom originalu, ,avle ka5e" "Neka ljubav bude be licemerstva." ,ostoje dve vrste ljubavi. Ljudska ljubav je licemerna, ak i kad daje sve od sebe jer je uvek ukaljana svojim ja, premda je ponekad svoje ja skriveno u naoj podsvesti i mo5da ni sami toga nismo svesni. ,avle ne tra5i da volimo kao ljudska bi&a. @n ka5e "neka se agape, (o5ja ljubav mani$estuje kro vas." Kad se (o5ja ljubav mani$estuje kro nas ona je istinska. Neka se ljubav (o5ja poka5e kro nas. Neka se istinska ljubav vidi meu vama. ,odsetimo se ta je %sus rekao u 'ovanu !2"2;" ",o tome &e svi ljudi po nati da ste /oji uenici kad imate agape jedan a drugoga." +rugo je to &e osoba koju kontrolie ova ljubav mr eti lo. (og mr i greh. @n ljubi grenika, ali mr i greh ato to voli grenika. <reh unitava grenika. @n ga povreuje. (og ne mo5e voleti grenike, a ne mr eti greh. /i ne trebamo mr eti greh ato to nas ka5njava ve& to volimo 4rista. Nai gresi raspeli su 4rista. 9ko Njega ljubimo moramo mr eti greh. Legalista ne mr i greh. @no to on mr i je ka na greha. ,ravi hri&anin treba mr eti lo i "hvatati se a ono to je dobro." Re hvatati je ista re kao a lepiti. 8alepite se a dobro ili a pravdu. 'ednog dana na radnom sastanku polomio sam okvir naoara. 'edan od prisutnih je imao malu tubicu lepila, dao mi je i rekeo" "@vo &e delovati." 9li ono to mi nije
!#0
rekao je da je to bio super lepak. -ako sam stavio malo na mali prsti, a onda grekom pritisnuo palcem i trebalo mi je puno dok ih nisam ra dvojio. +akle, siguran sam da ,avle nije nao ta je super lepilo. @n nije 5iveo u tehnolokom dobu. 9li je rekao" ",rilepimo se a ono to je dobro." 8atim u Rimljanima !0"!? on koristi vrlo animljivu re kad ka5e" "(ratskom ljubavi budite jedan k drugome ljuba ni. Ma&u jedan drugoga ve&eg inite." @n u ima dve grke rei i spaja ih. ,ostoje etiri rei u grkom a "ljubav." @n u ima dve od njih, "$ileo" to je odana ljubav i meu dvoje ljudi, i druga je "storga)" i spaja ih. -ako dobijamo re koju je dosta teko prevesti na na je ik. @n ka5e da ljubav meu hri&anima bude meavina, spoj ovo dvoje. Re "storga)" je ljubav i meu lanova porodice, bra&e, sestara, roaka. /i ka5emo "krv nije voda." @no to on ovde ka5e je da Korin&ani nisu jednostavno lanovi crkve L oni pripadaju istoj porodici. 6 ovoj emlji ljudi se mogu meusobno svaati i govoriti ravo o svojoj vladi. /ogu spaliti astavu i tota drugo, ali u inostranstvu gde 5ivite u drugaijim okolnostima, oni su savreno jedinstveni. @ni se bore a svoju emlji: oni su jedno. ,otrebno je da budemo jedno. /i smo jedna porodica jer delimo isti 5ivot L 5ivot 4ristov. Kad ogovaramo drugog lana mi ogovaramo vlastitu porodicu. 6 Rimljanima !0"!! ,avle ka5e" "Ne budite u poslu lenji." -o nije ba najbolji prevod. @n je rekao" "Ne budite lenji =prestanite s tim>. 8araujte a 5ivot." Naravno mi u naoj emlji imamo neke divne programe. %mamo blagostanje i socijalnu sigurnost. Ne shvatamo probleme s kojim se suoavamo na drugim mestima. 9li u ,avlovo vreme, kao to je to u emljama tre&eg sveta, ljudi ue od hri&ana. Kad doete u neki deo tre&eg sveta, ljudi prepo naju da ste novi. ,rvo to rade je otkrivanje kakvog ste kova. Normalno, misionari su meka srca. @ni su naueni i uvereni da hri&ani trebaju biti ljuba ni i saose&ajni. -a draga stada to naju, pa dola e da vide kakvog ste kova. Kad vide da imate saose&ajno srce, poinju da ste5u. ,oinju da ra govaraju o svemu. @de&i koju imate, hrani koju jedete. %graju se vaom ljuba no&u. %mali smo jednu damu koja je po prirodi bila vrlo ljuba na i nakon est meseci bila je iscrpljena. <otovo je imala nervni slom. /orali smo je otpremiti na ad. 4ri&ani u ,avlovo vreme su imali isti problem. Neki od njih nisu radili pa bi ili kod drugih hri&ana i govorili" "/olim te, nisam jeo dva dana, daj mi neto hrane, nemam posla." Ljudska priroda se nije i menila a ovih dve hiljade godina. @ni rade isto u tre&em svetu. -ako sam imao odgovor poto nam (og daje upute. @ni bi doli k meni i rekli" "Ci ste pastor, ar neH" "+a." "+akle, treba da ste dobri i poma5ete." @dmah sam nao da neto 5ele. "Jta vam je potrebnoH" pitao bih. "Nismo jeli dva dana. +a li biste nam dali hraneH" Rekao sam" "Bvakako, ali kao pastor moram se dr5ati (iblije." @ni ka5u" "+a, i (iblija ka5e ako su ljudi gladni, nahranite ih." "+o volite da vidim ta moja (ilija ka5e," i i vadio bih "5ivu (ibliju" =moderan prevod> koja je dramatinija i malo ubedljivija od K'C, i itao 0. Bolunjanima 2"ED!0" "8apovedamo vam pak, bra&o, u ime <ospoda naega %susa 4rista, da se odvojite od svakog brata koji 5ivi neuredno, =svakog koji 5ivi na tui raun>, a ne po uredbi koju primie od nas. 'er nate kako treba da se ugledate na nas, jer ne 5ivesmo neuredno meu vama, niti abadava hleb jedosmo u koga, nego u trudu i u poslu, dan i no& rade&i, da ne budemo na dosadu nikome od vas = apa ite hri&ansko srce" vi ne 5elite biti breme>. Ne kao da nemamo vlasti, nego da sebe damo vama a ugled, da budete kao i mi. 'er kad bismo u vas, ovo vam apovedamo da ako ko ne&e da radi da i ne jede." @vi ljudi bi posmatrali taj tekst. Nikad ga ranije nisu itali i niko ih tome nije uio. Mitamo dalje" "'er ujemo da neki neuredno 5ive meu vama =koji idu od ku&e do ku&e i 5ive na raun vernika>, nita ne rade&i, nego okraje i meaju se u tue poslove =idu&i od ku&e do ku&e>. -akvima apovedamo i molimo ih u <ospodu naemu %susu 4ristu da mirno rade&i svoj hleb jedu =prestanu 5iveti na tui raun>." Rekao sam" "+akle u svetlosti ovog pasusa, moram vam prvo dati posao pa onda hranu. ,o adi imam batu punu korova." "@h," rekli su, "bole me lea." "6 redu, imam jo jedan posao gde se ne
!#2
treba savijati"" Aito se u -re&em svetu uglavnom ne sui mainski. Ra astire se na tlo i i la5e suncu i kad ga kupite, pokupe se i kameni&i s njima. 8ato ne smete kuvati svoju le&u ili prina, a da ga prvo ne otrebite inae bi&e krckanja. 9li to ahteva vremena. -ako ka5em" "/o5ete li povaditi kameni&eH" "Betio sam se jedne obave e." "+obro, sve najbolje, brate." -o je nain na koji sam odvajao iskrene od pretvoraca. ,avle ka5e ovde u Rimljanima !0" "Ne budite u poslu lenji, nemojte da 5ivite na tui raun." -o nije nalik 4ristu. +rugim reima" "-rudite se. (udite ognjeni u duhu, ne spolja nego i srca, u slu5bi <ospodu." 8atim u Rimljanima !0"!0" "Nadanjem veselite se, u nevolji trpite." 4ri&ani ponekad dola e pod nevolje. Re nevolja nai da su pogreno tretirani, a to je ponekad jer su hri&ani. /i 5ivimo u grenom svetu. %ma eksploatacije, loupotreba i mnogo ega drugog. Nema naina da to i begnemo. /i 5ivimo u grenom svetu i to je ono to je Karl /arU pokuao reiti. Njegovo veliko pitanje je bilo" "8ato ima tako malo onih koji 5ive na raun drugih kojih je mnogoH" -o je eksploatacija, kad se koristite tuim radom. Kako reavate taj problemH Karl /arU je rekao" "6 vratite udarac." ,avle ka5e" "Ne, budi strpljiv." 6 molitvi budi jednako. -ra5i snagu od (oga. 6 meuvremenu, Rimljanima !0"!2" "+elite potrebe sa svetima: primajte rado putnike." +ve stvari" deliti potrebe sa svetima nai da ima lanova crkve kojima je aista potrebna pomo&. -rebamo im pomo&i. +ajmo u crkveni $ond koji je predvien a tu svrhu. 8adatak hri&ana nije samo davanje u $ondove namenjene a druge ve& povremeno moramo pomo&i i vlastitom narodu. Rimljanima !0"!1, !#, !7. @vo je te5i deo. -o sve ide ajedno. "(lagosiljajte one koji vas gone." +a li ste ikad pokuali blagosiljati one koji vas progoneH "(lagosiljajte, a ne kunite." %ma hri&ana koji blagosiljaju, jer tako (iblija ka5e, ali u sebi kunu. (lagosiljajte i spolja i i nutra. "9 nikome ne vra&ajte la a lo. ,romiljajte o tom ta je dobro pred svim ljudima." +a li ste ikad to pokualiH "Ne osve&ujte se a sebe, nego podajte mesto gnjevu, jer stoji napisano" moja je osveta, ja &u vratiti, govori <ospod." Re&i &emo" "9li kadH" (og je strpljiv i 5eli da i mi budemo strpljivi. ,rie 0;"0!D00" "9ko je dakle tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga =nahrani ga najboljim to ima>, ako je 5edan, daj mu da pije" jer ine&i tako sipa mu 5ivo ugljevlje na glavu." ,rie Bolomunove su pune dobrih saveta. 8apamtite da su dobri saveti a vernike. +a li ste ikad pokuali da sve ovo sprovedete u praksiH +a li ste nekad pokuali blagosiljati one koji vas progoneH +obro, re&i &u vam, doeka&e vas samo neuspeh. Kako &emo onda slediti ovaj savetH ,odsetimo se kome se ,avle obra&a. @n se ne obra&a ljudima uopte. @n govori vernicima koji su ve& opravdani verom. Kako je onda ovo mogu&e a hri&aninaH Ka avi "ne ja, ve& 4ristos." @tkri&ete u 'evrejima !?"3 da je (o5ja 5elja ne samo da nastava u nama kro Bvetog +uha, nego i da hodi u nama. @no to svet treba da vidi nije kako smo mi dobri, ve& kako je dobar 4ristos. Aeleo bih pove ati ovaj savet sa ,ropovedi na gori. @krenite /atej ;"!1 koje je osnov saveta koji &e @n kasnije dati u ovom poglavlju. %sus govori uenicima, vernicima, onima koji su opravdani verom, koji ve& imaju mir, koji se vie ne brinu o odlasku na nebo" "Ci ste svetlost svetu. =9 atim u !E. stihu ka5e"> -ako da se svetli vae videlo pred ljudima, da vide vaa dobra dela, i slave @ca vaega koji je na nebesima." +a bi ovo ra umeli treba da ra motrite iska koji je %sus dao u /ateju ;"!1. *ngleski tekst nije jasan, jer nije jasna gramatika. Re "vi" u !1. stihu je u mno5ini. @na je u mno5ini, ali "svetlost" je u jednini. 8nai mi smo mnogi, ali nismo mnoga videla. /i smo jedno videlo. Ko je to videloH 6 'ovanu ! na&i&ete odgovor. @tkri&ete da videlo nije 'ovan Krstitelj, ve& %sus 4ristos. @krenite 'ovan !"1" "6 njoj =4ristu> bee 5ivot, i 5ivot bee videlo ljudima. % videlo se svetli u tami i tama ga ne obu e." @vo se naravno odnosi na 4rista. 'ovan !"7" "(ee videlo istinito koje obasjava svakoga oveka koji dola i na svet. Na svetu bee, i svet kro a nj posta, i svet ga ne po na." 9li pogledajte 'ovan !"1" "6 njemu bee 5ivot, i 5ivot bee videlo ljudima." Kad prihvatite 4rista, @n vam daje 5ivot. Cernik koji je opravdan prima novi 5ivot, a taj 5ivot dola i od 4rista. @vaj 5ivot mora se otkriti svetu.
!#1
Kao to to ,avle postavlja u 0. Korin&anima 1"#" "9li ovo blago =ovu svetlost> imamo u emljanima sudovima." Kako ova svetlost svetliH %sus daje mnogo primera ali glavni primer se nala i u /ateju ;. @n ka5e" "@na ne sme svetliti kao to svetli od $ariseja." Oariseji su bili legalisti. @ni su odbacili 4rista. Kakvu ljubav su oni imaliH /atej ;"12 opisuje knji5evnike i $ariseje. "Muli ste da je ka ano" ljubi bli5njega svojega i mr i na neprijatelja svojega." -o je ljudska ljubav: ne moramo biti hri&ani da bi ovo i vravali. 9li %sus ka5e u /ateju ;"11" "9 'a vam ka5em" =vi hri&ani> ljubite neprijatelje svoje," upravo ono to ,avle govori, "blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji mr e na vas, i molite se a one koji vas iskoritavaju i progone." 9li ne ato da bi ili na nebo. Nebo je dar, ve& inite to "da biste bili sinovi @ca svojega koji je na nebesima." Kad je 4ristos bio na ovoj emlji @n je otkrio @ca. @n je rekao Oilipu i uenicima" "Koji vide /ene, vide @ca." +akle, @n govori vernicima" "Bvet treba da vidi /ene u vama." 4ristos je otkrio @ca i 4ristos 5eli da mi otkrijemo Njega, a time i @ca, da bi bili sinovi @ca naega na nebesima. 8atim 4ristos opisuje @evu ljubav. "@n apoveda svom suncu, te obasjava i le i dobre." 8apa ite, (og nikad ne pravi ra liku u svojoj ljubavi. @n ne ka5e" "(lagoslovi&u hri&ane ato to su /oja deca, a ne&u blagosloviti svet." (o5ja ljubav je agape. @na je ba uslovna. "@n daje da5d pravednima i nepravednima." 8atim u /ateju ;"1E %sus ka5e" "'er ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imateH Ne ini li tako i cariniciH" +rugim reima, ne morate biti hri&anin da bi voleli svoje prijatelje. 9li pogledajte /atej ;"13, stih koji mnogi krivo shvataju, jer ga i vlae i konteksta" "(udite dakle vi savreni, kao to je savren @tac va nebeski." Jta je 4ristos podra umevao pod reju "savren"H 6 kojem kontekstu je %sus upotrebio tu reH @n je upotrebio tu re u odnosu na ljubav. %sus je voleo be ra like, stoga i mi trebamo voleti be diskriminisanja, ba kao @tac. /i to ne mo5emo initi od sebe, ali kad hodimo u +uhu, kad svakodnevno obnavljamo svoj um, koje nam uputstvo ,avle daje na poetku !0. glave, kad doputamo da hodi 4ristos u nama nad slave, tada &emo 5iveti kao to ,avle sugerie ovde u Rimljanima !0"7D0!. Ne&emo biti nemarni. 8araiva&emo a 5ivot. ,omaga&emo drugima. (i&emo strpljivi u svom podnoenju. ,omaga&emo siromanima u crkvi. ,omaga&emo siromanima u svetu. (lagosilja&emo one koji nas progone. (lagosilja&amo one koji nas kunu. -o je jednostavno otkrivanje 4rista. +rugim reima, (o5ja 5elja je da se hri&ani poistovete sa oblijem Njegovog Bina, %susa 4rista. 6 Rimljanima 2"02 ,avle nam ka5e da greh ne samo to nas je liio neba i 5ivota, nego i (o5je slave. <reh je vas i mene uskratio a slavu (o5ju. Bvi su sagreili i ostali be slave (o5je. Jta je slava (o5jaH 'ovan nam ka5e u 'ovanu !"1 da "Re postade telo i useli se meu nas i videsmo Njegovu slavu, slavu jedinorodnog Bina." Blava (o5ja je Njegova ljubav osloboena svoga ja. 8adatak jevanelja nije samo da nas spase, da nas odvede na nebo, ili da nas oslobodi od smrtne osude, ve& jevanelje takoe obnavlja u verniku slavu (o5ju. Bino& sam morao vati jednog studenta. Njegov broj tele$ona sam naao u studentskom imeniku. -i deaci imaju male natpise. Neki su besmisleni, neki luckasti, ima ih svakojakih. @vaj je imao "4ristos u vama, nad slave." -o je navod i Koloanima !"0#. /oja je molitva da svako od vas ima to kao moto" "4ristos u meni, nad slave." Kad smo pokrili ;. glavu Rimljanima, data su nam tri blagoslova opravdanja verom" !. /ir sa (ogom. 0. /i stojimo u milosti. 2. 8ato to stojimo u milosti sada imamo nadu, a ta nada je dosti anje slave (o5je. +rugim reima, proslavljanje ne poinje prilikom drugog 4ristovog dolaska. @no poinje obra&enjem. Jta (og pokuava uraditi u 5ivotu vernikaH @n proslavlja va karakter da bi se poistovetio sa oblijem Njegovog Bina, %susa 4rista. /oja je molitva da se ovo iskustvo dogodi sada. ,rilikom drugog 4ristovog dolaska @n &e proslaviti vaa tela koja su grena i ameniti ih svojim proslavljenim telom. % knjige "Najistije jevanelje od svih, Rimljanima," str. 11, u odseku "Karakteristike pravog hri&anina," apa ite kako se para$ra ira ono to ,avle ka5e. "ka5em da se ta be uslovna, osloboena
!#;
od sebe agape ljubav (o5ja, koja se poka ala u 4ristovoj svetoj istoriji, sada i liva u nas kro Bvetog +uha, a to se mora posvedoiti kro vae hri&ansko ponaanje." @vo je (o5ja namera a svakog od nas. Bvetu je oajniki potrebno da vidi 4rista. @ni ga ne mogu videti lino ato to je na nebu, ali Njegovo telo nije na nebu. Njegovo telo, crkva, je na emlji, i 4ristos ka5e crkvi" "Ci ste svetlost svetu"" Ci niste mnoga videla. ,esma "@va moja mala svetiljka" je suprotnost jevanelju. 4ristos nije mali niti smo mi svi mala videla. Bvi mi imamo samo jedno videlo u sebi, a to je 4ristos. Kad to videlo svetli, proroanstvo &e se ispuniti. @tkrivenje !3"!" "8emlja se asvetli od Njegove slave." % kad svet vidi slavu jevanelja u vama, kad vide 4rista u vama, onda &e re&i" "@vo je sada doka da je jevanelje sila (o5ja na spasenje." Karl /arU je bio iskren kad je pokuao iskupiti svet od sebinosti. @n se pojavio sa $ilo o$ijom marksi ma. Napisao je knjigu vanu "komunistiki mani$est." Ne nam koliko vas je italo tu knjigu, ali ja sam je vrlo pa5ljivo prouio u *tiopiji. Bhvatio sam jedno. Njegova apa5anja su bila dobra. *vo jednog od njegovih iska a" "Bvako prema svojoj sposobnosti: svakome prema njegovoj potrebi." %li da pojednostavimo, "oni koji imaju, moraju deliti sa onima koji nemaju." Jta u tome ne valjaH @n je pogreio u svome metodu. /islio je da ima nauni metod i da stoga to mora $unkcionisati. +anas Rusija, ,oljska i %stona Nemaka pri naju da to ne deluje. Nekada su sve te emlje bile hri&anske. @ne su se okrenule marksi mu jer je crkva bila i gubila slano&u. Krkva je propustila da otkrije slavu (o5ju, koje je Njegova ljubav. 6 !7. veku u *vropi je bila eksploatacija. Krkva nije ispunila svoj adatak pa su rekli" "4ajde da isprobamo ovaj nauni metod." /oje pitanje danas je" "<de &e se okrenuti sadaH" @ni sada pokuavaju napraviti kompromis i meu marksi ma, socijali ma i kapitali ma. Biguran sam da &e i to propasti. 'edini nain da to uspe je ako prihvate 4rista. 9li oni ne&e prihvatiti 4rista ukoliko crkva ne doka5e da je jevanelje sila (o5ja. +a li ste voljni biti orue u 4ristovim rukamaH Ne brinite a spasenje. @no je vae kao dar. +a li ste voljni da vas 4ristos sada iskoristi da obasja ovu emlju svojom slavomH 4o&ete li dopustiti 4ristu da 5ivi u vama i poka ati svetu da kad @n 5ivi u vama, samo tada imamo otkup od sebinosti. % to je moja molitva a vas, i a crkvu jer svetu oajniki treba da vidi silu jevanelja. 9ko se to ne desi, nemaju se gde okrenuti. @ni pipaju u tami. ,otrebna im je svelost. 4o&ete li biti emljani sud kro koji &e ovo videlo sjatiH Nadam se da ho&ete. 4ri%e!e" e"vr"o poglavlje Lojal#i gra$a#i 'Ri(lja#i(a )2*)+,6 *tiopiji, pod komuni mom brinuli smo se oko toga kako da obnovimo nae mlade nakon progonstva, torture i indoktrinacije od strane komunistike uprave. @se&ao sam da je jedini nain a to itati ta je agovarao Karl /arU, jer sve to sam uo o komuni mu bilo je od ljudi koji su ga pobijali, pa sam seo i proitao "Komunistiki mani$est," koji su ajedno i dali Karl /arU i Orederick *ngels i vrlo se i nenadio time to su rekli neke jako dobre stvari. !. -ra5ili su da svi ljudi budu jednaki. /islio sam da je to vrlo dobro i mogao sam apa iti ta nai pastori misle o tome, jer u to vreme smo imali ra liite smernice, a nacionalne radnike i a misionare, i bilo je oprenosti meu njima. 9 tu je bio komuni am koji je govorio" "Bvi smo mi jednaki." 0. +rugo to je impresioniralo mnoge nae mlade bilo je to se marksi am i davao a nauno reenje u naunom dobu i to je ostavilo utisak na mnoge. 2. -re&e a ta se govorilo da je vrlo privlano je to da bogatstvo treba jednako raspodeljivati, da oni koji imaju moraju deliti sa onima koji nemaju. % rekao sam da je i to u skladu sa onim to (iblija ui.
!#E
/eutim, kad sam poeo da ispitujem njihovo uenje shvatio sam da postoje neke slabosti. ,rvo sam shvatio da ovo nije bila nauna solucija a nauni svet. Bhvatio sam da ima mnogo ideja koje su teorije, ali nisu bile doka ane. Na primer, Karl /arU je verovao da je ovek jednostavno pokretna materija i da je u osnovi dobar. /islio sam da je to bila jedna od njegovih primarnih abluda. @n je rekao" "Movek je dobar. Ra log to je sebian je u njegovom okru5enju, tj. kapitali mu." Njegovo jevanelje je bilo, promenite politiko i ekonomsko okru5enje i iskupi&ete oveka. Nakon to sam ra motrio ove slabosti, otpoeo sam seriju prouavanja sa ovim mladima i postepeno su to ule druge crkve, pa sam po ivan u mnoga mesta. 'ednog dana po vala me je jedna od misija da doem i govorim u njihovom podruju. % najmili su veliku salu, spremili je, i kad sam uao, obratio mi se misionar. ,oka ao mi je jednog oveka usred sale i pitao" "8nate li ko je onH" Rekao sam" "Ne." Rekao je" "@n je okoreli marksista, ato dobro pa ite ta &ete govoriti." 6 marksistikoj emlji nemate slobodu da ka5ete ta 5elite. Rekao sam mu" "+a&u sve do sebe." +r5ao sam im govor i kad sam avrio dao sam im vremena a pitanja. 8apa io sam da je onaj ovek apisao neto na komadi&u papira i pru5io jednom mladi&u ispred sebe koji je mogao imati trinaest ili etrnaest godina. +eak je proitao, stavio ceduljicu, a atim ustao i rekao" "%mam jedno pitanje." "Koje pitanjeH" @dgovorio je" "/olim objasnite Rimljanima !2"!." Nije mi bilo drago videti kako ovaj marksista koristi deaka da obavi svoj prljavi posao. 8ato sam mislio, da&u ovom mladi&u lekciju. ,remda sam imao (ibliju sa sobom rekao sam mu" "Jta ka5e Rimljanima !2"!H" @n to nije nao, jer sve to je na ceduljici upravo proitao bilo je" ",itaj ovog pastora da objasni Rimljanima !2"!." 8astao je bunjeno i konano rekao" "Ne mogu se setiti." Rekao sam" "9ko se ne mo5e setiti ta ka5e kako me mo5e pitati da objasnimH -o nema smisla." Na to su se svi nasmejali i jo se vie bunio. -ako sam rekao" "+o voli da ti pomognem. +a li neko ima (ibliju da mu po ajmiH" -ako je jedan mladi& u eo svoju englesku (ibliju i dao mu je. Rekao sam" "4o&e li mi molim te proitati Rimljanima !2"!." @ito sam dobro pretpostavio, ovaj deak nikad ranije nije video (ibliju. 8ato je otvorio na poetak knjige i gledao u sadr5aj gde se nala i Rimljanima poslanica. /noge (iblije imaju na poetku sadr5aj Btaror aveta, a sadr5aj Novog aveta na poetku Novog aveta. @n je Rimljanima tra5io u sadr5aju Btarog aveta i nije je mogao na&i. <ledao je i gledao. Rekao sam mu" "%ma li poteko&a u nala5enju RimljanimaH" Rekao je" "+a, nije ovde." Ka ao sam" "Bvakako je tu, ali ti ne na gde da je tra5i, ar neH" @dgovorio je" "Ne." Rekao sam" "Aao mi je to sam te bunio, mladi&u, ali slede&i put ako neko 5eli da te iskoristi da obavi prljav posao a njega, reci mu da to uradi sam. 8ato ne doda taj papir onome to ti ga je daoH" Naravno dao ga je oveku i a sebe, a ovaj je bio besan to su se otkrili njegovi tajni putevi. 8atim sam itao Rimljanima" !2"!" "Bvako da se pokorava vlastima koje vladaju." Rekao sam" "@ito verujete u ovaj iska ." @dgovorio je" "+a, u svakom sluaju." Ka ao sam" "@nda, u tom sluaju takoe verujete i u drugu polovinu stiha." "'er nema vlasti da nije od (oga, a to su vlasti, od (oga su postavljene." +akle, nate, a komunistu koji je ateista, to je neprihvatiljivo. Rekao je" "Ni u kom sluaju ne mogu prihvatiti drugu polovinu stiha." Ka ao sam" "-o ne mo5e tako. 9ko prihvatate prvi deo stiha onda morate i drugi." @n je u imao deo ,isma i koristio ga da pridobije hri&ane da se pokoravaju jednoj ateistikoj vlasti i ine to su sami rekli da treba raditi. 6 to vreme su nam govorili da ne treba i&i u crkvu i da ne treba imati (ibliju i da treba odbaciti 4rista. @vo nije neto novo. Kro itavu istoriju hri&anske crkve suoavali smo se sa ovim problemom. 6 re$ormaciji je bilo mnogih koji su mislili da su sada osloboeni od autoriteta vlasti i da mogu raditi ta ho&e. Luter je imao velike poteko&e da ih vrati na put. 6 poslednjem svetskom ratu postojao je pokret u Nemakoj u vreme 4itlera koji je sebe na ivao "Nemaki hri&ani." @ni su uili i insistirali da svaki hri&anin mora biti apsolutno posluan vlastima. Naravno bilo je drugih hri&ana koji su se borili protiv te ideje. 9li ovi "Nemaki hri&ani"
!##
su ak citirali /artina Lutera. *vo ta je Luter i javio kad se pokuavao suprotstaviti drugom taboru" "4ri&ani ne trebaju odbijati pod verskim i govorom pokornost ljudima, posebno lima." ,itanje je" "6i li ,avle u Rimljanima !2 da hri&anin mora biti apsolutno pokoran vlastimaH" @vo je va5no pitanje jer &e jednog dana ova emlja doneti nedeljni akon i nametnuti ga i imam ose&aj da &e se poslu5iti Rimljanima !2"! da vas lupe u glavu. 8ato je va5no da ra umemo ta ,avle govori. ,re svega ra motrimo kontekst ovog pasusa. ,odsetimo se da kad je ,avle napisao taj iska rimskim hri&anima, on je pisao hri&anima ija je vlast bila antihri&anska. 6 stvari, progonstvo jo stvarno nije bilo poelo, ali kasnije ta ista vlast je muila hri&ane. 9li ato je onda ,avle dao takvu konstatacijuH 8ato je rekao" "Ci hri&ani morate se pokoravati aktuelnoj vlastiH" +akle, ,avle je dao jedan iska u Rimljanima !0"0 a koji je nao da mo5e biti krivo shva&en. Konstatacija je slede&a" "Ne smemo se poistove&ivati sa svetom." 8nao je da hri&ani u Rimu mogu re&i" ",oto ne pripadamo svetu i ne smemo se poistove&ivati sa svetom, ne moramo se pokoravati vlastimo ovoga sveta i ne moramo pla&ati pore ." Ne bi li to bilo divnoH -ako ,avle pokuava da to ra jasni. 9li 5elim da nate u kojem kontekstu on daje taj iska , jer treba itati taj savet u kontekstu u kojem se govori. ,avle ne ra matra odnos hri&anina prema upraviteljima i vlastima u svakom aspektu, u ovom pasusu, ve& u posebnom podruju, podruju akona i poretka. @no to ,avle ovde govori je bog grenog sveta u kojem 5ivimo to i iskuje postavljanje ogranienja i su bijanje la, jer da (og nije postavljao restrikcije bili bismo davno brisani. +o volite da vam dam jedan primer. 6 skorijoj prolosti smo se suoili sa velikim nesre&ama, uraganima i emljotresima. 8apa i&ete da je u oba sluaja vlada poslala vojnike i pove&ala policijske snage bog onoga to ljudi mogu uraditi. @ni bi koristili nastalu situaciju i pljakali. -o je grena priroda u oveku. @no to ,avle ovde govori je da je (og postavio civilne vlasti da uvaju ovaj svet u akonu i redu, drugim reima da obu daju kriminal. /o5ete li amisliti ta bi se dogodilo u emlji be graanske vlastiH Buoili smo se s tim u 6gandi a i vesno vreme i bila je to anarhija. Mak i najgora vlada je bolja od nikakve vlade. ,avle govori u Rimljanima !2"0 nadalje" "-ako koji se suproti vlasti suproti se (o5jem odreenju: a koji se suproti primi&e sud na sebe. =8atim objanjava ta je mislio>. 'er vladari nisu strah dobrim delima nego lim. 4o&e li pak da se boji vlasti, ini dobro, i ima&e hvalu od nje. 'er je sluga (o5ji tebi a dobro. 9ko li lo ini, boj se: jer u alud ne nosi maa, jer je (o5ji sluga osvetnik na gnjev onome koji lo ini." Mim je ovaj svet postao grean (og je postavio vlasti. @n je postavio graanske vlasti da ogranie le navike grenog oveka. 8namo da je komuni am ateistiki sistem, ali nate li da danas u Kini nema krae, nema prostitucije jer je vlada stala tome na put. /etod koji su koristili bio je brutalan ali su postigli cilj. @no to (og ka5e ovde kro ,avla je da @n ne samo to je postavio graanske vlasti ve& im je i dao pravo da vre sud kad se ljudi ne pokoravaju emaljskim akonima. 'edanput meseno pose&ujem atvore na podruju gde su ve&ina atvorenika okoreli kriminalci. Najvie ih je tu radi ubistva. -rojica od njih su mi rekli da ih ak ni uslovno ne putaju. -ragedija je to su svi oni mladi ljudi. @ni &e provesti ostatak svog 5ivota u K,+Du. +oao mi je jedan od njih i pitao" "Cerujete li u smrtnu ka nuH" Naravno nisam nao kakav je loin poinio i da li je osuen na elektrinu stolicu ili slino, ali postavio mi je to pitanje. (io je vrlo iskren. ,itao sam ga" "Jta ka5e (iblijaH" Rekao je" "(iblija ka5e, ne ubij." Rekao sam" "6 pravu ste, ali apamtite da je (og dao vlast, graansku vlast, silu da i vrava smrtnu ka nu." 9 on je rekao" ",oka5ite mi to." "Bvakako." @tvorio sam mu 2. /ojsijevu 01, kad je % railj bio teokratska dr5ava i itao poevi od !#. stiha" "Ko god bi ubio oveka da se preda na smrt." Rekao sam" "'a to nisam napisao. /ojsije je to uradio a dato mu je od (oga." "Koji ubije 5ivotinju da to nadoknadi. Aivotinja a 5ivotinju. 9ko neko naka i svojeg bili5njeg, kako je uinio tako njemu da se uradi. ,relom a prelom, oko a oko, ub a ub, kao to je
!#3
on nekom uinio tako i njemu da se uradi." -o je bio (o5ji uput graanskim vlastima. -o i ,avle ka5e" "'er je (o5ji sluga osvetnik na gnjev onome koji lo ini." 8nai kad vlast upra5njava smrtnu ka nu, (og im je dao taj autoritet. @vom atvoreniku se to nije svidelo. Rekao je" "Ne." 'a sam ka ao" "@nda, vi idete protiv rei (o5je." % rekao sam mu" "+a ova emlja upra5njava vie ka ni kao to (iblija ka5e, mo5da bi bilo manje loina." Rekao sam" "Ne mogu ra umeti ovo mesto. /o5ete gledati -C. %mate knjige a itanje. ,la&aju vas a posao koji obavljate i daju vam odlinu hranu. @vo, a mene, nije ka na. @vo je u5ivanje u 5ivotu na raun mog pore a." Ka ao sam" "Aeleo bih biti u 9$rici, oni bi vas nauili pameti. Ne bi vam trebale sve ove godine." ,avle ovde ka5e da hri&ani trebaju biti dobri, lojalni graani i objanjava ato u Rimljanima !2";" "8ato se morate pokoravati, ne gnjeva radi, kako to ine svetovni ljudi, nego i po savesti." 4ri&anin mora raditi to je pravo jer 5eli initi to je pravo, ne ato to se plai policije. @n mora pla&ati pore ato to veruje da su ovi ljudi, ak iako neki od njih rade loe stvari, (o5ji agenti. 9li sada dola i stvarno pitanje. "-rebamo li se pokoravati vlasti u svakom pogleduH" ,avle ne raspravlja o tome. ,avle ni sam nije sluao vlasti u svakom pogledu. ,rvi hri&ani takoe to nisu radili. +opiite dva teksta pored Rimljanima !2"!, jer treba da shvatite da postoji $undamentalno naelo koje ui Novi avet. ,rvo posluajte rei %susa 4rista u /arku. %mamo grupu $ariseja koji dola e %susu. @ni nisu iskreni, ali apa ite kako je %sus odgovorio. /arko !0"!2D!#" "% poslae k Njemu neke od $ariseja i %rodovaca da bi ga uhvatili u rei. =,okuavali su ga uhvatiti u amku>. 6itelju, namo da si istinit, i da ne mari ni a koga, =stoji a istinu be ob ira ko je protiv tebe>, jer ne gleda ko je ko, nego aista putu (o5jem ui. -reba li ce aru pla&ati pore ili neH" =,itanje je bilo, trebamo li pla&ati pore >. Naravno %sus je to pro reo i shvatio da ga pokuavaju navu&i u klopku. Btih !;" "4o&emo li dati ili da ne damoH 9 @n naju&i njihovo licemerje ree im" to me kuateH +onesite mi novac da vidim =bila je to obina kovanica koja se koristila u to vreme>. Miji je lik ovaj i natpisH 9 oni rekoe" ce arov. % odgovaraju&i %sus rei im" podajte ce arevo ce aru, i (o5je (ogu." ,ostoje dva carstva na ovom svetu, carstvo (o5je i carstvo ovoga sveta i mi se moramo pokoravati oboma. 9li problem je koje je superiornije, (o5je ili ovejeH -o je pitanje broj jedan koje moramo imati na umu. @ito Novi avet je jasan. +rugo pitanje je ta se deava kad su carstvo (o5je i carstvo ovoga sveta opreni u svojim ahtevimaH +ela ;"03 i dalje. Binedrion je bio vladaju&e telo jevrejske nacije. @ni su rekli uenicima" "Ne apovedismo li vam otro da ne govorite u ovo imeH <le, napuniste 'erusalim svojom naukom i nameravate da navuete na nas krv ovoga oveka." 8apovedili smo vam da ne propovedate 4rista. -o je apovest koja je dola od najve&eg autoriteta. +a li su ih uenici poslualiH +ela ;"07" "9 ,etar i apostoli odgovaraju&i rekoe" ve&ma se treba (ogu pokoravati nego li ljudima"" Kad postoji ja i meu (o5jih i ljudskih puteva, onda moramo staviti (oga na prvo mesto. @ni su imali sednicu odbora, a atim im je govorio <amaliilo u +elima ;"1?" "@nda se =odbor> slo5ie s njim, i do vavi apostole i bie ih, i apretie im da ne govore u ime %susovo, i otpustie ih." 6enici nisu rekli" "+a, poslua&emo odbor i nikad vie ne&emo propovedati %susa." Btih 1!" "9 oni otidoe od sabora, raduju&i se to se udostojie primiti sramotu a <ospoda %susa." Ne samo da trebamo staviti (oga na prvo mesto ve& ako to ukljuuje ka nu i atoenitvo trebamo biti sre&ni to stradamo Njega radi. Bam ,avle je bio bievan. (io je u atvoru ato to je propovedao 4rista i to nije sluao vlasti na tom podruju. @ni se nisu samo radovali, stih 10" "9 svaki dan u crkvi i po ku&ama =nisu se skrivali> ne prestajahu uiti i propovedati jevanelje %susa 4rista." ,avle ovde ka5e da je (og odredio graanske vlasti da uvaju akon i poredak u svakoj emlji. 4ri&ani se trebaju pokoravati tim pravilima i regulativama koje uvaju akon i red, ne samo i straha ve& to veruju u dobro, a ne u lo.
!#7
9li kad doe vreme kad &e se vlast u di&i i nad tog autoriteta i doneti akone koji se suprote (ogu nebeskome, onda moramo raditi ono to je +anilo, apostoli i sam ,avle radio. /oramo se pokoravati ve&ma (ogu nego ljudima, be ob ira koliko nas to stajalo. B jedne strane hri&ani trebaju biti lojalni graani, ali trebaju biti lojalni sve dok njihova lojalnost ne naruava odanost (ogu. -o je ono to ,avle govori u Rimljanima !2. B jedne strane, neka nas gledaju kao lojalne graane svoje emlje, a s druge, kad dou opreni akoni i vlada nam ka5e da moramo raditi subotom, onda trebamo ka ati" "Ce&ma se moramo pokoravati (ogu nego ljudima"" ,avle onde ne ka5e da smo obave ni na implicitnu, bespogovornu poslunost, ve& samo pokornost u odnosu na ispravno i pogreno. 8ato neka nas (og blagoslovi da se prepo namo u svojoj emlji ne samo kao lojalni graani nego i istinski hri&ani. -o je moja molitva u %susovo ime. 4ri%e!e" pe"o poglavlje Lju?av je i!pu#je#je 8ako#a 'Ri(lja#i(a )2*1+)<+ok itate Rimljanima !2"3D!1 vui li kao da je ,avle protiv akonaH 'edna od glavnih optu5bi upu&enih na ,avlov raun bila je da podriva akon, da je rasistio sa akonom. 9li on ovde u drugoj polovini Rimljanima !2 daje pravu primenu akona a hri&anski 5ivot. Cerujem da ovaj pasus koji sada pokrivamo ima osobit naaj a nas jer smo propovedali akon, ali treba da ra umemo mesto akona u hri&anskom 5ivotu. Cidimo da je ,avle bio optu5en a potkopavanje akona u +elima 0!"03. ,avla je uhvatila gomila ljutitih 'evreja. Kad su ga se doepali, vikali su" "Ljudi % railjci, pomagajteG @vo je ovek koji je protiv naroda i akona i protiv ovoga mesta ui sve svuda," to nai, naravno, protiv hrama (o5jeg. -ako je jedna od optu5bi upu&enih ,avlu bila da je protiv akona. %sta optu5ba je upu&ena 4ristu. 6 /ateju ;"!# %sus je rekao" "Ne mislite da sam ja doao da pokvarim akon i proroke." @n je rekao" "Ne mislite da sam doao da pokvarim," jer knji5evnici i $ariseji su uili da je ovaj ovek doao da ukloni akon. Bvako ko propoveda jevanelje biva ovako optu5en. -o se ne mo5e i be&i. +a li je ,avle protiv akonaH +a li je 4ristos bio protiv akonaH @dgovor je" "Ne." @vo su bile la5ne optu5be. +a, i 4ristos i ,avle su bili protiv svakog ko je koristio akon kao metod odlaska na nebo. 6 stvari treba da proitate ta je 4ristos imao da ka5e o knji5evnicima i $arisejima. @ni su bili ti koji su koristili akon kao metod spasenja. ,odsetimo se ta je %sus u /ateju !7"!7 rekao mladi&u koji mu je doao. -aj mladi& je pitao" "Kakvo dobro moram uiniti da odem na neboH" %sus ga je morao ispraviti rekavi da niko nije dobar osim (oga. 9li %sus je nastavio i rekao" "9ko 5eli i&i na nebo pomo&u dobrote onda je de$inicija dobrote akon. 9ko ga mo5e dr5ati, nebo je tvoje." 9 mladi& je rekao" "<ospode, dr5ao sam akon od svog detinjstva. Jta mi nedostajeH" %sus je rekao" "8aista, mogu li te okuatiH" 6radio je to i nate ta se dogodilo. /ladi& nije polo5io ispit. 9li u 0E. stihu %sus je rekao uenicima" "Ljudima je ovo nemogu&e, ali (ogu je sve mogu&e." ,avle ini isto u Rimljanima 2"0?. @n nam ka5e da se delima akona ni jedno telo ne&e opravdati. @n ini isto u <alatima 0"!E. %stina je da i ,avle i 4ristos propovedaju protiv svakog koji koristi akon kao metod spasenja, ali i jedan i drugi su bili u savrenom skladu, oni su u di ali akon kao standard hri&anskog 5ivljenja. %sus je rekao u 'ovanu !1"!;" "9ko me ljubite apovesti moje dr5ite." @n nije rekao" "9ko 5elite i&i na nebo dr5ite moje apovesti," nego "ako me volite dr5ite moje apovesti." 6 0. 'ovanovoj E itamo" "@va se ljubav poka uje kad dr5imo apovesti," ,avle ka5e isto u <alatima ;"!2D!1. @n je rekao" "Ci hri&ani ste slobodni od legali ma, slobodni od kletve akonske, slobodni od osude, ali ne koristite svoju slobodu da ugaate telu. % ljubavi slu5ite jedan drugome. 'er
!3?
se sav akon i vruje u jednoj rei, to jest" ljubi bli5njega svoga kao samoga sebe." Rimljanima !2"3D !1 ka5u isto. ,avle predstavlja akon kao standard hri&anskog 5ivljenja. Kao to to postavlja jedan teolog" "(og je dao akon da bi nas privukao 4ristu, da bi se opravdali verom." 'ednom kad se opravdamo verom, 4ristos nas vra&a akonu i ka5e" "@vako 5elim da 5ivi." ,ostoji ogromna ra lika i meu kori&enja akona kao metoda spasenja i kori&enja akona kao standarda hri&anskog 5ivljenja. ,re nego ra motrimo ovaj pasus potrebno je da namo tu ra liku. Cerujem da ima mnogih koji su se uhvatili u ovaj problem kori&enja akona kao metoda spasenja i hteo bih vam dati najmanje etiri ra like i meu ta dva sistema. ,rvo, osoba koja dr5i akon kao metod spasenja, dr5i samo slovo akona. Re "slovo" je biblijski termin. -a osoba koristi akon kao pravila, ini i ne ini. @vo smem ovo ne smem, ako ho&u i&i na nebo. 'evreji su imali 013 pravila i 2E; abrana da bi adobili nebo, i naravno knji5evnici i $ariseji su bili eksperti. 6 itavom 02. poglavlju 'evanelja po /ateju %sus osuuje knji5evnike i $ariseje. @n ima dva imena a njih. 'edno je slepe voe, a drugo licemeri. /atej 02"02" "-eko vama knji5evnici i $ariseji, licemeri, to dajete desetak od metvice i od kopra i od kima." Crlo ste temeljni kod pravila, ali anemarili ste "to je najprete5nije u akonu" pravdu i milost i veru: ovo je trebalo initi." 4ristos ne ka5e da ne trebamo davati desetak. Minite ovo, ali ne ostavljajte drugo neuraeno. +rugim reima, a 'evreje, a legaliste, a ljude koji koriste akon kao metod, on predstavlja samo pravila initi ili ne initi. +anas su nai mladi umorni od pravila. Jta ne valja s pravilima kao metodomH Jta je pogreno u dr5anju akona po slovuH -akva poslunost samo proi vodi spoljanju pravednost dok (o5ji akon stvarno ahteva unutranju pravednost plus spoljanju. -ako je sve to mo5emo uraditi kad dr5imo akon po slovu, kao sredstvo, metod spasenja, dr5anje pravila, varanje samoga sebe da ispunjavamo akon. Oariseji i knji5evnici su dr5ali tih 013 pravila. ,onosili su se to ne sudeluju u 2E; abrana i mislili da asigurno idu na nebo. %sus je imao neto drugo da im ka5e koje je apisano u /ateju !;"3D7. ,osluajte svog Bpasitelja i ta @n ima da ka5e. +a je danas ovde rekao bi isto. ,oevi od #. stiha @n ka5e" "LicemeriG" -ako 4ristos opisuje osobu koja ima spoljanju pravednost, ali i nutra je daleko od akona. "+obro je a vas prorokovao %saija govore&i" ovi ljudi pribli5avaju se k meni ustima svojim, i usnama potuju me, a srce njihovo daleko stoji od mene. No aludu me potuju ue&i naukama i apovestima ljudskim." 'evreji su bili u eli sveti akon (o5ji, koji je svet kao sam (og, i prekrojili ga na pravila i uredbe, uini ili ne ini. +r5ali su ta pravila misle&i da dr5e akon. +a, inili su to, ali samo spolja. -re&i problem sa akonom kao metodom spasenja je to to mo5e i gledati dobro, ali samo pred ljudima. Bve to ovek mo5e videti su spoljanja dela. Neka nam 4ristos da odgovor kako spoljanja pravednost i gleda u (o5jim oima. 6 Luki !E"!; nala imo 4ristovu ocenu spoljanje pravednosti. +a, ona mo5e biti veoma hvaljena od ljudi, ali naa briga nije njihova procena. %nteresuje nas (o5ja ocena. ,ogledajte !1. stih i vide&ete da se @n obra&a $arisejima koji su ga ismejavali, rugali se, ne sla5u&i se sa Njim. Luka !E"!;" "% ree im" vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima: ali (og na srca vaa: jer to je u ljudi visoko ono je mr ost pred (ogom." -o je bolno, ali eto kako to 4ristos ceni, a u %saiji E1"1 stoji" "Bva vaa samopravednost je kao neiste haljine." % 8aharija ka5e da su prljave haljine jednake be akonju. ,ostoji i etvrti ra log ato je akonska pravednost, tj. kori&enje akona kao metoda spasenja, neprihvatljiva (ogu. @na proslavlja oveka, a ne (oga. @krenite Luka !3"!!D!0" "Oarisej =ekspert u spoljanjoj pravednosti> stade i moljae se u sebi ovako." 8apa ite koga on proslavlja. @n nije proslavljao (oga. @n se molio sebi i govorio sebi. Aeleo je da (og na. "(o5e, u sluaju da ne na, moram neto da ti ka5em." % (og ka5e" "Jta ima da mi saoptiH" "(o5e, hvalim te to nisam grenik kao onaj lopov po adi." Naravno on je bio kao taj pore nik koji je bio i a. "9li hvala ti, ja nisam kao
!3!
on. Nisam ucenjiva. Nisam nepravedan. Nisam preljuboinac ili ak kao ovaj carinik. Nisam kao oni ljudi koji ka5u" jednom spasen auvek spasen, koji agovaraju je$tinu milost. Nisam kao oni. 'a sam dobar ovek. ,ogledaj me. ,ostim dva puta sedmino." (og je tra5io od svog naroda da posti jedanput godinje. @n je postio dvaput sedmino. ,omno5ite to sa ;0 sedmice u godini dobi&ete preko sto postova godinje. /o5ete li to amislitiH Nije udo to je bio ponosan. "(o5e, ti si tra5io od nas da postimo jednom godinje, ali ja postim !?1 puta u godini. Nisam li dobarH +ajem desetak od svega to imam. (og ka5e daj desetak od svog prihoda, ali ja ka5em" ne (o5e, ja &u dati vie od toga. +ajem ga od svega to posedujem." 'adni pore nik je rekao" "<ospode, ja sam grenik. /olim te, oprosti mi. Nemam prava da budem u ovoj crkvi. Ne mogu te ak ni pogledati." 9li posluajte kako je %sus odgovorio. "@vaj ovek, ovaj carinik otide ku&i opravdan jer nije avisio od svoje pravednosti, ve& o milosti (o5joj. 'er svaki koji se sam podi5e poni i&e se: a koji se sam poni uje, podignu&e se." Nije udo to je ,avle osudio akonsku pravednost u Rimljanima, 1. i 7. glavi, tj. samopravednost koja koristi akon kao metod spasenja. Koliko se ovo ra likuje od akona kao standarda hri&anskog 5ivljenja, o emu ,avle raspravlja u Rimljanima !2H Kad koristite akon kao standard hri&anskog 5ivljenja, vi ste motivisani verom koja radi kro ljubav =<alatima ;"E>. ,avle ka5e da nema ve e da li ste obre ani ili neobre ani. 9li ta nai vera koja radi kro ljubavH ,odsetimo se ta je %sus rekao" "9ko me ljubite, apovesti moje dr5ite." -akvoj osobi akon nisu pravila. Nisu abrane. -o je u5ivanje. ,salam 1?"3 ka5e" "4o&u =u5ivam u tome> initi volju tvoju <ospode, i akon je tvoj meni u srcu." % to je istina. 'evrejima !? u ima taj navod i ,salma 1?"3 i primenjuje ga na 4rista. 8apamtite da moramo imati um 4ristov. %sus je u5ivao u dr5anju akona ato to je u5ivao u spasavanju ljudskog roda. /i moramo u5ivati u dr5anju akona jer ljubimo (oga. ,re otprilike tri godine u eo sam sedmicu molitve na jednom vrlo posebnom koled5u. Kad sam se vratio svojoj slu5bi, primio sam pismo od voe odeljenja a 8dravstveni program koji je pisao" "65ivali smo u vaim studijama o pravednosti verom, ali mo5ete li odgovoriti na jedno pitanjeH Kako da upra5njavamo ovu pravednost verom u institiciji poput naeH Aelimo ovo sprovesti u praksi." @dgovorio sam mu pismom i rekao" !. Ne mo5ete o akoniti pravednost. 6 trenutku kad to uinite vi ste u legali mu. 0. +ok sam tamo boravio, apa io sam dva tabora unutar koled5a. @samdeset do devedeset posto studenata su bili tu jer su to 5eleli. @ni su visoko cenili tamonja naela i uenja. -im mladima nisu bila potrebna nikakva pravila, jer su u5ivali u sleenju standarda tog koled5a. 9li bila je grupa studenata koji nisu bili tu ato to su to 5eleli. (ili su tu ato to su ih roditelji poslali da se re$ormiu. 'edna od devojaka je nala da po najem njenu majku. Rekla mi je" "/olim vas, nemojte nikad re&i mojoj majci da je ovo odlino mesto." ,itao sam" "8atoH" % ovo je bio njen odgovor" "Ne 5elim jo tri godine pakla." (ila je greka poslati je tamo. @vaj koled5 nije kola re$orme. @n je astudente koji u5ivaju da tvore volju (o5ju i koji 5ele da mu slu5e. ,ogreno je bilo koristiti ga a tu svrhu. Bvaka ustanova mora imati pravila. %dem u K,+ da govorim gde su pravila kruta. 'edno od pravila je da ne smem imati nita metalno, ak moram skidati i cipele kad prola im kro detektor. Ne mogu u eti nita to bi atvorenik mogao iskoristiti. Nije mi do voljeno da i nosim pisma koja alju svojim voljenima. Robija mi mo5e re&i" "Nemam novaca a potarinu. /o5ete li mi poneti ovo pismoH" Nije nam to doputeno. Bvaka ustanova ima pravila, u protivnom ima&ete anarhiju. 9li mi ne smemo ravnati ta pravila sa hri&anstvom jer hri&anstvo nema pravila, ono ima smernice. @no ima upute. 'er hri&anin ne ini neto ato to to mora, ve& to 5eli da tako radi. @vo nas dovodi do moje slede&e take. Kad hri&anin dr5i akon i u5ivanja, ono to on stvarno ini u poslunosti je jednostavno ispunjenje novog aveta. "6 e&u svoje akone i ispisati ih u
!30
vaim srcima." @krenite 'evrejima 3 i itajte kako pisac opisuje novi avet. Novi avet ne odbacuje akon. 6 'evrejima 3"# on ka5e" ",rvi avet =tj. akon koji se koristio kao metod spasenja> je bio manjkav bog vas." 9li u 'evrejima 3"3D7 on ka5e" "'er kude&i ih =ne novi avet ve& njih> govori" evo dani idu, govori <ospod, kad &u nainiti s domom % railjevim i domom 'udinim novi avet L ne po avetu koji nainih sa ocevima njihovim." Jta je ovaj novi avetH 'evrejima 3"!?" "'er je ovo avet koji &u nainiti sa domom % railjevim, posle onih dana, govori <ospod." -o jest nakon to vas akon privue 4ristu i u Njemu naete opravdanje. "Btavi&u akone svoje u misli njihove, i na srcima njihovima napisa&u ih, i bi&u im (og, i oni &e biti meni narod. % ni jedan ne&e uiti svojega bli5njega, i ni jedan brata svojega, govore&i" po naj <ospoda: jer &e me svi po nati od maloga do velikoga meu njima. 'er &u biti milostiv nepravdama njihovima, i greha njihovih i be akonja njihovih ne&u vie spominjati." Nije li to divan avetH "9 kad veli: novi avet, prvi naini vethijem." 'evanelje je taj novi avet. Bada okrenite Rimljanima !2. Kakvo je ,avlovo uenje ovdeH Jta on savetuje hri&anima koji su ve& opravdani verom, ija sigurnost neba je agarantovana, ne ato to su dobri ve& to su u 4ristu. Jta im on govoriH @n ka5e" "Ne budite nikome nita du5ni." +a li on misli da hri&ani ne trabaju po ajmljivatiH Ne, on to ne ka5e. @n ka5e da hri&ani ne trebaju biti krivi a nevra&anje dugova ili stvari koje su po ajmili. 9li ima jedan dug koji &e uvek dugovati, a to je da vole svoju bra&u. Nikad ne&e do&i vreme kad mo5ete re&i" "6radio sam dovoljno." %ma nekih koji su bili vrlo aktivni u drugim crkvama i sagoreli, i mestili svoje lanstvo i rekli" ",otrebna mi je promena." ,a iteG Nikad ne&e do&i vreme kad se mo5ete opustiti i prestati da volite jer "koji ljubi bli5njeg ispuni akon." 8atim ,avle objanjava taj akon i apa i&ete da citira estu apovest koja se bavi naim meusobnim odnosima. @n sumira estu apovest u jednu reenicu u poslednjem delu 7. stiha" "Ljubi bli5njega svojega kao samoga sebe." +a li ste ikad pokuali anali irati taj iska H ,rvo ga je i rekao 4ristos kad je citirao Btari avet i to nije bilo nita novo. +opustite mi da ukratko objasnim ta %sus ka5e. ,ostoji samo jedna vrsta istinske ljubavi koju vi i ja po prirodi posedujemo, a to je sebina ljubav. Kad je (og stvorio 9dama i *vu, @n ih je stvorio po svom obliju to nai da su 9dam i *va imali kakvo&u ljubavi (o5je koju @n poseduje jer je (og ljubav. 9li kad je 9dam sagreio ta ljubav osloboena svoga ja s kojom je stvoren je napravila aokret ka sebi i vi i ja se raamo tako. /i se raamo sa sebinom ljubavlju. Ci mo5ete u eti sve osobine (o5je ljubavi i usmeriti ih ka sebi i dobili ste ljudsku ljubav. (og nas voli spontano i mi sebe volimo spontano. (og nas voli be uslovno, bilo da smo dobri ili loi, mi volimo sebe. Mak i ovek koji vri samoubistvo voli sebe, jer se suoava sa problemima s kojima se ne 5eli i ne mo5e suoiti, pa nala i kra&i put a reenje svojih poteko&a. @n ne&e da na da to povreuje njegove roditelje, voljene osobe, prijatelje. @n ne brine o tome. @n samo brine o sebi pa je ak i samoubistvo oblik sebine ljubavi. 6 !. Korin&anima !2"; ,avle nam ka5e da (o5ja ljubav ne tra5i svoje. 6 njoj nema sebinosti. @vo se jasno poka alo na krstu. -ri puta je avo rekao %susu" "Bii i spasi se." %sus nije mogao to uiniti i spasiti svet u isto vreme. /orao je nainiti i bor. % abrao je da umre, ne na tri dana ve& auvek, da bismo mi 5iveli umesto Njega jer nas je voleo vie od sebe. -o je bila demonstracija (o5je ljubavi. +akle %sus ka5e" "/orate voleti svoga bli5njeg upravo na isti nain na koji volite sebe." Nije nam neophodno pokuavati da volimo sami sebe. -o dala i spontano. Nije nam potrebno da se molimo" "+ragi %suse, pomo i mi da danas volim sebe." Niti mo5emo preokrenuti tu sebinu ljubav. /ladi& kojega je %sus testirao nije uspeo, tako i mi. Kako dakle mogu sprovesti u praksi ono to ,avle ovde govoriH Btih !1 je odgovor, ali !2. stih ka5e" "Ljubav ne ini la bli5njemu, dakle je ljubav i vrenje akona." 8apa ite kad ,avle ka5e "ljubav
!32
je i vrenje akon," on ne govori o slovu, ve& duhu. Ljubav dola i i nutra. Btih !!" "% ine&i ovo, naju&i vreme, da je sada krajnje vreme da ustanemo od sna: jer nam je sad bli5e spasenje nego kad prvo verovasmo." ,avle nam je prethodno rekao u tre&oj glavi da smo ve& spaseni. Bada ka5e da je nae spasenje bli5e. ,avle nije u oprenosti sa samim sobom. Re upotrebljena na grkom, soteria, ve ana je a konano, krajnje spasenje. Novi avet govori o spasenju u tri vremena. 4ri&anin ka5e "spasen sam," prolo vreme, ali spasen je samo od krivice i ka ne a greh. Nema osude a one koji su u 4ristu. 'ovan ;"01, %susove rei" "Koji veruje u /ene ve& je preao i smrti u 5ivot." 8nai on je spasen u i vesnom smislu od krivice i ka ne a greh. 9li on se takoe "spasava," sadanje trajno vreme, od sile i ropstva greha. 'ednog dana kad 4ristos doe, on &e biti spasen od prirode i prisutnosti greha. Bpasen od greha je prola, sadanja i budu&a realnost, ili mo5emo re&i" "@pravdanje je prolo spasenje, posve&enje je sadanje trajno spasenje, a proslavljanje je konano." 6 Rimljanima !2"!! ,avle govori o proslavljanju. "@d vremena kad verovaste do sada konano spasenje je mnogo bli5e, da odbacimo dakle sva dela tamna, i da se obuemo u videlo." Bvetlost u 'ovanu ! je 5ivot 4ristov. @vo nas dovodi do Rimljanima !2"!1. potrebno je da namo kako tretirati akon kao standard. Novi avet ispisuje akon u naim srcima to nai da (og stavlja u naa srca 5elju, radost u injenju tih stvari. 9li 5eleti neto i uraditi to su dve ra liite stvari. Btih !1 nam ka5e kako to radimo" "Nego se obucite u <ospoda naega %susa 4rista, i telu ne ugaajte po 5eljama." Kad prihvatimo 4rista dogaa se promena, ali se nikakva promena ne dogaa u naoj prirodi. Naa priroda je sto posto grena do smrtnog asa. 8apamtimo ovo. ,rogram "9nonimnih alkoholiara" posti5e dobre re ultate, a postoji i ra log. 9lkoholiar ne voli da ka5e nealkoholiaru da ima problem. @n se stidi svog problema, ali kad je meu svojima ne plai se da ka5e" "%mam problem. ,otrebna mi je pomo&." Legalista ne voli otkriti drugima da je grenik i sve dok gajimo ideju "ja nisam grenik" ili "nisam lo kao neki" nikad ne&emo proi vesti crkvu koja brine. -akvu crkvu mo5emo proi vesti samo kad prepo namo da smo u i od sebe stoprocentni grenici. Bvi mi smo u istom amcu kao alkoholiar. Bvi smo u istom taboru. Nema problema u deljenju naih teko&a i borbi. Bamo kad imamo visoko miljenje o sebi to pokuavamo sakriti. 4ri&anin koji dr5i akon kao standard ne gleda druge sa visine, jer prepo naje da "ne ja, ve& 4ristos" 5ivi u njemu. @n se obukao u 4rista i samo pomo&u 4rista ne ugaa telu. %li kako ka5u Oilibljanima 0"2, misli o drugima vie nego o sebi. 6 mite ,avle, najve&eg novo avetnog teologa koji je napisao pola Novog aveta. @n ka5e u !. -imotiju !"!;" "%stinita je re i svakoga primanja dostojna, da 4ristos %sus doe na svet da spase grenike, od kojih sam prvi ja =ne "bio sam" ve& "jesam" L sadanje trajno vreme>." @h, kad bi svako od nas ovo rekao. Ne bi imali poteko&a u deljenju svojih problema. ,avle u ovom pasusu ne spominje nita o prve etiri apovesti. 6 stvari ako itate itavi Novi avet gotovo nita se ne pominje o prve etiri apovesti. @n ne mari, ali prvo &emo videti kako sve ovo praktino radi. +a bi dr5ali akon kao naviku potreban nam je dodatak, ba kao to je a pravljenje hleba potrebno brano. +a bi dr5ali apovesti i nutra, i srca, potrebna nam je primesa. -a primesa je ljubav, ne ljudska ve& (o5ja ljubav. (iblija je na iva agape. Ci i ja ne mo5emo proi vesti tu agape. ,okuavamo ali ne mo5emo, to je nemogu&e. ,odsetimo se da agape ne tra5i svoje, pa kako onda sve to delujeH ,rvo, (og dola i nama, mi ne idemo Njemu. @n nam dola i i @n nam ka5e" "+ok bijaste bespomo&ni, dok bijaste grenici, moji neprijatelji, be bo5ni, ja vas iskupih." @n nam prvo dola i sa jevaneljem i ka5e" "'a sam vas spasio, volim vas be uslovno i nudim vam ovo kao dar. Bvako ko odbija taj dar neka se preispita, posebno kad shvati da je grenik, stopostotni grenik. /o5ete uraditi dve stvari sa tim darom. /o5ete re&i "da" ili "ne." Kad ka5ete "da" (iblija to ove verom. Cera ka5e "da" (ogu. 9vraam je rekao "da" (ogu. (og je rekao" "+a&u ti sina i
!31
blagoslovi&u te." "4vala ti, (o5e. ,rihvatam taj dar." 8nai (og vam dola i sa dobrim vestima. Ci odgovarate u veri, a vera je cenjenje dara (o5jega u srcu. +alje, Bveti +uh je poslat da nastava u vama. @n vas osvedoava, Rimljanima 3"!#, da ste dete (o5je. @n vas ubeuje da stojite savreni pred (ogom i Njegovim svetim akonom. @n vas osvedoava da nema osude a one koji su u 4ristu. @n vam daje mir. 9li s Njime dola i i najve&i dar (o5ji. ,avle ga ove najdivniji dar a to je agape, (o5ja be uslovna ljubav. @vde nastaje problem. 9gape nema ja u sebi. Ci je ne mo5ete reprodukovati. 9ko vam je (og dao agape da bi mu je opet vratili, vi gradite (oga sebinim. 8nai, @n vam daje agape da bi je hori ontalno usmerili prema bli5njima. +akle, kako dr5imo prve etiri apovesti i ako je (o5ja ljubav samo a bli5nje, kako dr5im +eset apovestiH 'edna re, "vera." Cera je dr5anje prve etiri apovesti. 9ko imate veru u (oga, ne&ete imati drugih bogova pred sobom: tra5i&ete prvo Njegovog carstva naju&i da &e vam se sve drugo dodati. 9ko imate veru u (oga poiva&ete u Njegov subotni dan, a ne va. 'evrejima 1"0D2 ka5e da koji veruje u jevanelje, uao je u (o5ji poinak. % @n se obra&a 'evrejima koji su dr5ali pravi dan, ali nisu bili uli u (o5ji odmor, "dakle je jo ostavljeno poivanje =abat> a 'evreje, a narod (o5ji" ='evrejima 1"7>. ,rve etiri apovesti se dr5e verom. -o je poivanje u (ogu, Njegovoj ljubavi, Njegovoj pripravi, Njegovom spasenju. +rugim reima, prve etiri apovesti se dr5e kad verom ka5em" "Ne ja, ve& 4ristos." @n mi daje ljubav kao ishod i ta ljubav tee prema mojim bli5njima. Kad svet vidi ovu agape iska anu u 5ivotu hri&ana, tada &e nati da smo uenici 4ristovi. ,avle ka5e u Rimljanima !2" "Neka ta ljubav koju ste primili ablista spolja prema vaim bli5njima da vas svako nade po vaem 5ivotu, po vaim dobrim delima." -u nema samohvalisanja. ,roslavlja&e se @tac na koji je na nebesima. 4ri%e!e" De!"o poglavlje Po!"upa#je !a !la?i(a 'Ri(lja#i(a )<*)+32Na krstu %sus je ukinuo sva neprijateljstva, sve idove podele, sve ra like, svako odvajanje i meu svetog (oga i grenog oveka i i meu oveka i oveka. % gde god imamo podvajanja u crkvi, mi proputamo otkriti svetu silu jevanelja. Na nesre&u problem odnosa je uvek bio glavni problem u istoriji hri&anske crkve. -rebate samo proitati !. Korin&anima 2"1 i otkri&ete da je crkva bila podeljena oko vostva. 'edni su bili a 9pola, drugi a ,avla, i ,avle ih ukorava a ovo. ,ostoji samo jedan <ospod u crkvi, %sus 4ristos. 6 <alatima ;"!; ,avle ka5e" "Ci se koljete i jedete meu sobom." 6 *$escima i Koloanima, ,avle podse&a hri&ane da mora postojati jedinstvo u hri&anskoj crkvi. 6 Oilibljanima 1"!D2 na&i &ete da su bile dve 5ene koje su se meusobno svaale, *vodija i Bintihija, i ,avle ka5e" "Ne. @vako ne treba da bude." %sto tako otkrivamo u Rimljanima !1 da smo imali podele u rimskoj crkvi. Neki u crkvi su mislili da je greh jesti meso i ato su jeli samo biljnu hranu. +rugi su mislili da je greh ne pratiti staro avetne svetkovine i insistirali su da ih svako sledi. +akle, da se svaki vernik dr5ao vlastitih ubeenja a sebe ne bi bilo problema, ali nevolja je to su insistirali da nametnu sopstvene ideje drugima. -ada dobijate podele. /oramo biti apsolutno naisto da su i vesne aktivnosti pogrene. (iblija tako ka5e. % namo da moramo vriti odreene aktivnosti ato to su ispravne i ato to (iblija ka5e da ih moramo initi. 9li ono o emu ,avle raspravlja u Rimljanima !1"!, poslednji deo, su pitanja, kako to stoji u NK'C, "dvojbene prirode." +a on danas pie, upotrebio bi $ra u koju mi obino koristimo, "siva podruja." 6 osnovnim istinama moramo biti jedinstveni, ali u sporednim stvarima, sivim podrujima, moramo imati $leksibilnost. Nemogu&e je a nas grena ljudska bi&a da potpuno usaglasimo miljenja
!3;
u svemu. Mak i u najboljim domovima, ak i u najboljim brakovima, uvek postoji neko neslaganje. 9ko ga nema, onda jedan partner postupa kao rob. 6 trenutku kad neko postupa kao ljudsko bi&e uvek &e biti stvari a neslaganje. ,avle diskutuje o tome kako postaviti relacije o ovim problemima ve anim a siva podruja. Na nesre&u danas imamo sline probleme u crkvi, probleme oko teologije, oko re$ormi, oko ishrane ili ode&e. 8ato nam je ova glava krajnje va5na. Rimljanima !1 se mo5e podeliti u dva odseka. 6 prvih dvanaest stihova ,avle savetuje vernike u Rimu. Bavet koji dola i preko njega je" ",rimajte jedan drugog." +etaljno &emo to ra motriti. +rugi savet koji ,avle daje nala i se od !2D!;. stiha, a to je da se trebamo meusobno pouavati, primati jedan drugoga i pouavati se. ,rvi odsek je o meusobnom primanju i on tu koristi jedan primer. 4teo bih odmah na poetku ista&i da ,avle ovde ne raspravlja o dravstvenoj poruci. 8dravstvena vest nikad nije bila pitanje u novo avetnim vremenima. @n deli lanove crkve u dva tabora, one koji su slabi u veri i one koji su jaki u veri, i veoma je animljivo videti kako on brani slabe u veri, jer mi bi nastojali da mu oponiramo. @n ka5e da su oni koji su vrlo temeljni u detaljima hri&anskog 5ivljenja slabi u veri. @ni koji su nali svoju slobodu u 4ristu nisu ti koji uvek tra5e krivicu i osuuju sebe i druge. Rimljanima !1"0" "'er jedan veruje da sme svata jesti, a koji je slab jede samo elje =povr&e, biljnu hranu>." <rka re koju je ,avle upotrebio odnosi se na ono to raste i emlje koje bi bilo biljna hrana a ra liku od onih koji su ubijali da bi jeli, koje su 5ivotinje i meso. Jta je bilo stvarno pitanjeH 6 Rimskoj crkvi postojale su dve grupe hri&ana. 'edna, oni koji su bili 5rtve judai ma, tj. koji su bili obra&eni i judai ma i doli i jedne vrlo sna5ne legalistike sredine. +rugu grupu su sainjavali uglavnom ne naboci koji su doli sa pravim grkim mentalitetom. 9 <rci, helenisti, su verovali da je telo, itava tvar, la. Kad su ovi ljudi postali hri&ani, rekli su" "Ne smemo nikad ugaati telu. /oramo ga liiti dobre hrane. /oramo 5iveti o biljnoj hrani." -a hrana je, posebno u ono vreme, naila hranu koja je be ukusa. +anas ima mnogo ljudi koji ra miljaju na taj nain. @ni misle da je vegetarijanska hrana be ukusa i ato im moramo doka ati da ona mo5e biti vrlo ukusna. 9li pitanje nije bilo dravstvena re$orma, stvar je bila u tome to su oni koji su bili vrlo preci ni oko toga ta &e jesti, bili slabi u veri, a oni koji su u5ivali u hrani ne pitaju&i se da li je ponuena idolima ili da li je dobra ili loa, smatrani su jakima. @vde je stvar u tome da se ne smemo meusobno osuivati u ovim sivim podrujima. Rimljanima !1"2" "Koji jede neka ne ukorava onoga koji ne jede, i koji ne jede neka ne osuuje onoga koji jede." /i kao hri&ani nemamo prava da sudimo "jer ga (og primi ili prihvati." Cra&aju&i se na spor vidimo da su postojale dve grupe hri&ana u crkvi, slabi u veri i jaki u veri. Bve dok (og brine, obe su prihva&ene. 9 poto je (og <lava i prihvatio je obe tako trebamo i mi. ,ogledajte ,avlov doka u Rimljanima !1"1" "Ko si ti koji sudi tuemu slu iH" Kad smo ili u misionarsko polje bili smo okirani otkri&em da smo u 9$rici imali dva kriterijuma" jedan a domoroce, a drugi a misionare. ,ostojali su ra liiti osnovi a platu, naknade a premetaj, itd. -o je uvek bio predmet sporova. Ne kudim domoroce, jer u poetku smo dali argument da smo mi misionari obra ovani. Ci ste uroenici pa vam ne treba tako puno novca. 9li kad su ovi 9$rikanci primili obra ovanje i vratili se sa najve&im vanjima, morali smo tra5iti drugi i govor. (orba se nastavila i na kraju smo bili prinueni da uklonimo ra like. -ragedija je to smo to morali uraditi pod prinudom. 'ednog dana je u tom vru&em sporu ustao predsednik nae unije koji je bio domorodac i 6gande, i rekao" "Ne nam oko ega se sporite." Bporili su se oko platnih osnova. ,redsednik koji je bio jedan $ini, pobo5ni hri&anin je neto konstatovao i hvala mu a taj iska . Rekao je" "9ko bi neko ko nije odavde poslao svog "amba" momka, to nai batovan, da doe, kopa mi batu i sadi povr&e a mene, ne&u pitati tog oveka" FKoliko pla&a svog sluguHF Ne bi me bilo briga koliko ga pla&a ak iako mo5da arauje vie od mene. 9li injenica da je poslao svog slugu da radi u mojoj bati nagoni me samo da ahvalim na tom ljuba nom inu. -o je ono to inim a misionare. 'a ih ne pla&am.
!3E
,la&a ih <eneralna kon$erencija. @ni donose sa sobom svoje osnove, ali jedno nam, rade u mojoj emlji i sve to im mogu re&i je" F4vala to ste doli ovde.F" +akle, ovaj ovek je ra umeo jevanelje. -o ne nai da je to bilo u redu, ali se nije borio a svoja prava. Bhvatio je da (og mora reiti ovaj problem. /i se nikad ne&emo slagati u svemu. Neki veruju da ak ne bi trebali ni okusiti jaja. +rugi da ne trebamo jesti sir. +obro, ali molim vas nemojte nametati svoje poglede drugima i re&i" "9ko to ne radi, nisi dobar hri&anin." (og je koji sudi. ,ogledajte Rimljanima !1";" "-ako jedan ceni neki dan i vie drugih." 9ko ra motrite istorijski kontekst vide&ete da se ovo prvenstveno odnosi na pra nike. Neki hri&ani bi voleli da ka5u kako to ukljuuje subotu, ali injenica je da ak i novo avetni naunici veruju kro re (o5ju da su ne naboci u ranoj hri&anskoj crvki dr5ali subotu. @ni daju i ra log, jer da ne naboci nisu dr5ali subotu, judaisti bi napravili u bunu oko toga. 9li nema ni najmanjeg nagovetaja bilo kakve opo icije protiv ne nabo5aca a nedr5anje subote. ,ostojalo je pitanje oko pra nika a celo vreme rane crkve. 8nai ono to ,avle ka5e je" "Neki hri&ani veruju da se moramo dr5ati svetkovina." /i imamo i vesne ljude koji ka5u da moramo napraviti svetkovinu i kad im se ne ispune oekivanje ise nu u daljini be ijedne rei i vinjenja a svoju greku. "'edan ra likuje dan od dana, a drugi dr5i sve dane da su jednaki. Neka svaki bude potpuno uveren a svoju misao." Betite se konteksta. @n se bavi sivim podrujima kao to ,avle istie na poetku poglavlja. "Koji ra likuje dane, <ospodu ra likuje: i koji ne ra likuje dana, <ospodu ne ra likuje." +akle ovde je osnovna istina. Bvaki hri&anin je kupljen ili otkupljen od <ospoda. Krkva je de$inisana u Novom avetu kao telo 4ristovo. Bvako ljudsko telo ima glavu. <lava crkve nije va pastor ili predsednik oblasti, to je %sus 4ristos. ,avle ka5e da svako od nas mora 5iveti prema nainu na koji nas <ospod usmerava. @n ne usmerava svakog od nas na isti nain: @n na nau prolost: @n na odakle dola imo. @n svakog od nas ra liito vodi ali mi, kao ljudska bi&a, nemamo prava suditi jedan drugome. Rimljanima !1"#" "'er nijedan od vas ne 5ivi sebi, i nijedan ne umire sebi." +rugim reima, ono to ,avle ka5e je" !. % jaki i slabi u veri su primljeni i prihva&eni od (oga, stoga ih i mi trebamo prihvatiti. -o je reeno u prva tri stiha. 0. @d 1D7. stiha ,avle ka5e" %sus je jedini <ospod u crkvi nad svim vernicima i mi moramo 5iveti pod Njegovim vostvom, pod Njegovom upravom. Btih 3" "'er ako 5ivimo, <ospodu 5ivimo, a ako umiremo <ospodu umiremo. 9ko dakle 5ivimo, ako umiremo, <ospodnji smo." (og vas je kupio, ne srebrom i latom ve& svojom dragocenom krvlju. Aelim vas podsetiti na ono to smo pokrili u drugoj polovini este glave Rimljanima, da kome se pokoravate kao robovi, onome i pripadate, ili grehu =to nam je prirodno> ili (ogu koji je aetnik pravednosti. Rimljanima !1"7" "'er a to 4ristos i umre i ustade i o5ivlje, =da bi nas iskupio, re "iskupiti" je kupiti natrag> da bi bio <ospod i mrtvih i 5ivih." -j. @n je <ospod svakome ko ga prihvata, bilo da je mrtav ili 5iv, jer &e ga podignuti. Btih !?" "9 ti ato osuuje brata svojegaH %li ti ato pre ire brata svojegaH 'er &emo svi stati pred 4ristovu sudsku stolicu." 9ko je ikad bilo vreme da je crkvi potreban ovaj savet to je sada. 8ato kad se vi i ja ne sla5emo oko ne$undamentalnih stvari potova&u va stav. /olim i vas da potujete moj. 9ko me pitate a ra log ato au imam svoj stav, bi&u vie nego sre&an da vam ga dam. 9li osuditi me ato to ne verujem da postoje dve prostorije u nebeskoj svetinji je ne$undamentalno podruje. Cerujem da postoji svetinja na nebu. Cerujem da postoji svetinja na nebu. Cerujem da se 4ristova slu5ba na nebu sastoji do dve $a e. -o je $unadamentalno uenje ove crkve. @va denominacija ne ui kao $undamentalnu isitnu da tamo imaju dve prostorije jer postoje stvarni problemi oko tog stava. (i&u sre&an da vam to obra lo5im ovih dana. 9li verujem da dve prostorije u emaljskoj svetinji imaju duhovno naenje koje se ispunjava u 4ristovoj nebeskoj slu5bi. /o5da se ne sla5ete, ali potova&u va stav i vi moj. Ne&emo se sporiti oko toga. Ne&emo se osuivati jer to donosi podele u crkvi. Neka svako a sebe bude uveren ta je istina.
!3#
/oram odogovor dati (ogu. Cerujem da ima sud. Btaja&u tamo. ,ogledajte Rimljanima !1"!?D!0. 9li svako od nas &e morati stati pred 4ristovu sudsku stolicu. ,ogledajte !!. stih gde ,avle citira Btari avet" "-ako mi 5ivota, govori <ospod, pokloni&e mi se svako koleno, i svaki je ik slavi&e (oga." Ne&u morati dati odgovor vama ve& (ogu. Cama moram odgovoriti u smislu davanja biblijskog ra loga ato verujem to to verujem. -ako &e dakle svako od nas polo5iti raun (ogu o sebi. Bavreno sam svestan toga i ato se ne usuujem re&i da u neto ne verujem i srca jer nam da &u jednog dana morati stati pred (ogom. 9 @n &e mi re&i" "Jta si uinio sa ovim tekstom koji sam ti dao. Jta si uradio sa tim tekstomH" 'a &u re&i" "(o5e, kad sam prouavao taj tekst iao sam na kolena i tra5io tvoje vostvo, upotrebio sam sva pravila interpretacije, u eo sam svoju grku (ibliju i prouavao ga, ra matrao kontekst i uinio sve to 5eli da inim i doao do ovog akljuka. 9ko sam pogreio ato me nisi ispravio kad na moje srce." Ci ne nate moje srce i je ne nam vae, ali moramo biti poteni s onim to verujemo. Nikad ne smemo au imati stav ato to 5elimo da dobijemo debatu. -o nije svrha biblijskog prouavanja. /i moramo verovati i rei (o5je, poteno slede&i pravila tumaenja, to to verujemo i moramo biti sposobni dati odgovor. -ako &e dakle svako od nas polo5iti raun o sebi (ogu. Rimljanima !1"!2" "8ato da ne osuujemo vie jedan drugoga, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sabla ni." @vo vas dovodi do drugog podruja ove glave, a to je meusobno poduavanje. Rimljanima !1"!1" "8nam i uveren sam od <ospoda %susa =ne od ljudskih bi&a, ve& od <ospoda> da nita nije neisto po sebi." +akle ovo je jedan tvrd iska jer kad ra matram re "neisto" otkrivam da je to ista grka re koja se nala i u +elima !?"!1 gde se ,etar morao suoiti sa neistim 5ivotinjama: "osim kad ko smatra da je to neisto, onome je neisto." +akle ako u memo ovaj iska kao pokrivalo oti&i &emo na pogrean put. -rebamo imati na umu ta je kontekst u kojem itamo ovaj tekst. (ilo je puno hri&ana u ,avlovo vreme koji su govorili da je hrana koja se nudila idolima neista, tako da ovde nije pitanje isto i neisto meso. Btvar je u tome to su neki ljudi govorili da je odreena hrana ista, a drugi da je neista. ,ojavila su se neslaganja. Rimljanima !1"!;" "9ko je pak brat tvoj jela radi 5alostan = bog tvog jela>, ne hodi vie u ljubavi. Ne unitavaj sa svojom hranom onoga a kojega 4ristos umre." Jta god mi kao hri&ani ponaosob inili to se uvek tie nae bra&e. Jta god jeli ili pili, inite to u odnosu na (oga. Jta god inili, ta god rekli, kakvo god da je vae ponaanje, to se tie vae bra&e vernika. ,avle nas ovde savetuje da ne inimo nita to bi bilo na spoticanje naem bratu, nita to &e o5alostiti naeg brata, i nita to &e u rokovati da on ostavi svoju veru. 'ednog dana imao sam seminar na etiopskim u visinama. (ilo je hladno. -o je bio grad na devet hiljada stopa nadmorske visine. Mak i u vatru neophodna je toplija ode&a na tim visinima ekvatora. Btigao sam u petak upravo pred ala ak sunca i a to vreme postavio svoj ator meu grmljem. Bastanak se trebao odr5ati sat kasnije. +uvao je hladan vetar, a crkva je bila napravila krov od kolja i trave i u njoj nije bilo grejanja. Cetar je ibao i svi prisutni su drhtali. 8bijali su se u grupe pokuavaju&i da se utople. +akle, pre nego je poela slu5ba rekao sam pastoru" "8ato ne bi napravili neki topli napitak i dali ljudima neto pre slu5be. -o bi pomoglo da se agrejemo." (io je aprepa&en. ",astore, shvatate li ta ste rekliH" Ka ao sam" "+a, shvatam. 6 emu je problemH" Rekao je" "9ko podlo5im vatru i spremim topli napitak to je greh." Bmesta sam shvaito da ovi ljudi nisu verovali u paljenje vatre u subotni dan, ak ni a topli napitak. 6 stvari pastor mi je ispriao da sve to rade obave petkom i jedu hladnu hranu. 9ko nate a$riku hranu, nema ni govora da se mo5e jesti hladna. /ora se pojesti dok je topla, inae je tvrda. 9li oni su je jeli hladnu subotom i nisu to inili sa rado&u. Bilom su je trpali samo da bi se odr5ali u 5ivotu. %mao sam u torbi malu plinaricu. Bve to sam imao uiniti bilo je da okrenem ruicu i apalim vatru i imao bih topli napitak L ne a celu crkvu ve& a sebe. 9li odmah sam shvatio da bi s time bilo problema.
!33
Kad postavite ator vi nemate privatnost. -o nije 9merika. @ni vam dola e na pro or da gledaju kako se svlaite. Kakav je ovaj stranacH 6 emu spavaH @ni nikad nisu videli vre&u a spavanje. Nikad nisu videli va duni duek. @ni posmatraju i komentariu" "Kakve divne stvari ovi ljudi imaju." 8nao sam da ako napravim neki topli napitak a sebe ne bih imao problema i meu mene i (oga. 9li nam sam da bi bilo problema i meu mene i njih. % njih radi sam rekao" "Ne." +rhta&u sa njima. ,roveli smo itavu sedmicu na jevanelju i nali su slobodu u 4ristu i tako smo slede&eg petka imali topli napitak pre slu5be. Bubota vie nije bila breme. %mamo problema jer se meusobno osuujemo. Bvaka emlja ima svoja pravila o tome kako treba dr5ati subotu. 6 %taliji subotom igraju $udbal. 6 Bkandinaviji idu na plivanje. Naravno ako poete u *nglesku, oni piju aj subotom, pored ostalih dana. 6 9merici organi uju duga putovanja, jahanje ili slino, adovoljstva radi, subotom. Bvaka emlja ima svoja pravila i dr5i do njih. ,roblem nastaje kad se poalju misionari i tih emalja u 9$riku. Kao to mi je jedan *tiopljanin rekao" "Nikad nisam nauio kako plivati dok me to nije nauio jedan misionar." @dmah sam nao da je taj misionar doao i Bkandinavije. @no to ,avle ovde ka5e je" "Ne smemo initi nita to bi spotaklo, o5alostilo, uvredilo ili avelo nekoga." Betimo se kad je jednog dana ,avle poveo -imotija u sinagogu i ljudi rekli" "Ne&emo vas sluati." @n je rekao" "8atoH" +ovodi -iomotija koji je polujevrejin i nije obre an." Rekao je" "Nema problema. +onesite mi no5." @bre ao ga je i atim rekao" "+a li me sada 5elite sluatiH" Rekli su" "+a." ,avle je bio protiv obre anja kao sredstva spasenja, ali kad se to postavilo kao prepreka rekao je" "@bre a&u te." -imotije je ka ao" "6 redu. 9ko moram pro&i kro ovu agoniju njih radi, uini&u to." -o je ono to ,avle govori. Blede&e to on ka5e u Rimljanima !1"!ED!3 je" hri&ani moraju imati prioritet. "Btoga ne dopustite da se o vaem dobru govori kao lu: jer carstvo (o5je nije jelo i pi&e, ve& pravednost i mir i radost u Bvetome +uhu." /i smo strunjaci u uveliavanju sitnica. Na radnom sastanku, crna bra&a su imali vru&u diskusiju. -eko mi je bilo da propovedam tamo. Bamo dvojica smo govorili. 'edan je bio crni propovednik i <eneralne kon$erencije, a drugi ja. +a li ste ikad propovedali u crnakoj crkviH -o vas aista otvara ili ote5eva stvar. @ni ne &ute. "Nastavi propovedati brate. +aj nam to." -i sastanci su bili dugi. ,onekad sam propovedao dva sata i oni su me ohrabrivali, ali to mi nije bilo potrebno. 8atim su imali jutrenje. %mali su alternative, beli pastor jedno jutro, crni slede&e, i tu se apa5ala velika ra lika. Krni pastor bi govorio tako glasno da je to bilo poput gromova u mojim uima, a beli je rekao" "(ole me ui od buke." Ka ao sam" "+a, svi dola imo i ra liitih kultura." Krnci vole ove dimanine propovedi. @ni odgovaraju u crkvi. (elci su vrlo kon ervativni. %mao sam poteko&a u nala5anju ljudi koji &e se moliti na molitvenom sastanku. -oga nije bilo u crnakim crkvama. @ni bi se svi molili, ponekad svi istovremeno. @ni su vrlo otvoreni. /i imamo ra like, ali nikom nije doputeno da osuuje druge. (elci nemaju prava da ka5u" "Ci crnci ne govorite pravilno, jer ste suvie buni." Krnci nemaju prava da ka5u belcima" "Ci uspavljujete crkvu." Neka svako bude savren. -rebamo se podse&ati ta je prioritetno, ta dola i na prvom mestu. /oramo se u dr5avati od uveliavanja sitnica. Neki crnci su meusobno raspravljali, i konano su me po vali da reim njihov problem. ,itali su" "4o&eli se na Novoj 8emlji raati decaH" /o5ete li ih amisliti kako diskutuju o tom minornom pitanjuH Rekao sam im" "/islite li da mi ka5ete da ste proveli itav sat oko ovog pitanja, dok ima tako divnih istina o 4ristu u Bvetom ,ismu koje prvo treba natiH 8ato ne saekate dok odete na Novu 8emlju i tamo postavite taj problemH Bada nije va5no da li &e se deca raati na Novoj 8emlji ili ne." 9li neki se raspravljaju i spore oko be naajnih stvari kad trebamo u di&i 4rista. 6 !. Korin&anima 3"3" imamo isto pitanje. Minjenica da revno sledimo dravstvenu re$ormu ne ina nas boljim hri&anima. Bledimo je jer 5elimo 5iveti a 4rista, a ne radi nekoliko ve dica u svojoj kruni. "9li jelo nas ne preporuuje (ogu" jer niti &emo biti bolji ako jedemo niti gori ako ne jedemo." Na polo5aj pred (ogom je uslovljen naom po icijom u 4ristu, ne naim ponaanjem. Nae
!37
ponaanje se tie 5ivljenja a Njega i ako mi @n ka5e" "Aelim da ti ovo bude hrana," ja &u re&i" "+a <ospode. 6ini&u to jer -e volim. @tkupio si me i -ebi pripadam." 'edno leto radio sam u Jvedskoj. (io sam student na koled5u i prodavao knjige sto pedest milja severno od 9rktikog kruga. Btanovnici tog podruja se ovu Lapi. 6been sam da su i vesno pove ani sa *skimima na 9ljasci jer imaju iste crte sa isturenim jagodicama, istu kulturu i 5ivotne obrasce, ali ima tu jedan problem. Buvie je hladno a gajenje useva ak i leti. %mali smo sne5nu oluju kad sam bio tamo 02. juna. -lo je donekle stalno smr nuto. Mak ne mo5ete gajiti ni vo&ke. 4rana je riba, meso i mleko severnog jelena. 9ko biste poli kao misionar i rekli im" "Nipoto ne&u jesti vau hranu," to ne bi doprinelo dravstvenoj re$ormi. Kilj dravstvene re$orme nije da umrete. Be&em se jednog misionara koji je rekao" "Ne&u je okusiti pa i da me ubije." Rekao sam" "6bi&e te jer ti je potrebna hrana." Ne biste ili na nebo ako vas ubije jer se ne spasavamo onim to inimo. -o ,avle govori. +akle vratimo se Rimljanima !1"!7D0? i dalje" "+akle starajmo se a ono to gradi mir i a ono im poduavamo jedan drugoga. =Ne smemo unositi podvajanja u crkvi jer imamo neslaganja na ovom sivom podruju>. Ne raskopajte dela (o5jega jela radi. Bve je odista isto, ali je lo a oveka koji jede sa spoticanjem. +obro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne initi na to se va brat spotie, ili oda ta gori postaje ili slabi =to je savet>. -i ima veruH %maj je sam u sebi pred (ogom. (lago onome koji ne osuuje sebe a ono to nae a dobro. 9 koji se sumnja osuen je ako jede, jer ne ini po veri =pitanje nije da li je to ispravno ili pogreno. ,itanje je sledite li savet (o5ji i meu vas i Njega>: jer to god nije po veri greh je." (rine me i optere&uje reavanje ovog problema. 'ednog dana imali smo radni sastanak u *tiopiji. (ilo je oko pedeset pastora i tri govornika. (io je jedan ovek i <eneralne kon$erencije, ovek i divi ije, i ja, tri govornika. *tiopljani nemaju mnogo novca. ,rosena porodica u 9$rici ima meso oko pet put godinje. Kokoka se sprema a desetolanu ili petnaestolanu porodicu. Bvakome dopadne po mali komadi&. @vaj sastanak smo imali u jednom malom gradu gde smo imali jednog vrlo bogatog poslovnog oveka. % ljubavi prema nama priredio je go bu usred radnog sastanka. 8aklao je najdeblje tele. -o je bio utiv nain da se ka5e" "+obro doli u *tiopiju." Bkoro da je neetiki imati go bu, a da se ne akolje debelo tele. ,astori su aista u5ivali. /oj e$, ovek i divi ije, bio je ljutit. 6 stvari bio je tako besan da je teko mogao u5ivati u svom pasulju i krompiru. Rekao sam" "Jta vas muiH" Ka ao je" "8ar ne vidite ta jeduH" Rekao sam" "(rate, kad ste doli ovde <eneralna kon$erencija vam je dala naknadu. Kupili ste vegetarijansku hranu tako da se mo5ete ra novrsno hraniti. Koliko ste od toga podelili s njimaH Crlo dobro nate ta oni jedu i dana u dan. 6 stvari jedan od najve&ih problema u 9$rici je nedostatak proteina. 8ato im amerati bog malo mesaH 8ato od toga pravite veliko pitanjeH" +akle, on nije sluao ovog ne natnog propovednika pa je na popodnevnom sastanku ustao i rekao" "Nijedan od vas ne&e adobiti nebo." Mak je i ovek i <eneralne kon$erencije bio u5asnut tim iska om. +akle, *tiopljani su vrlo utiv narod, ali bio je jedan a$riki pastor koji to nije mogao o&utati. 6stao je i rekao" "(rate, kako je %sus otiao na neboH @n je jeo meso, nate." % to je jo pogoralo situaciju, ostali pastori su aplaudirali. 9 ja sam rekao" "Bnali su vas. Bla5em se da je to bio pogrean stav, ali snali su vas." @vaj ovek meutim, nije siao. (ilo je to poput dodavanja ulja na vatru. -ako se bio ajapurio da sam morao ustati i re&i" "Bluajte, ne marim ta vas dvojica govorite, ali jedno je i vesno, ja sam adu5en a ovaj deo vinograda." -ako sam rekao svom e$u" "Ci &utite i pustite me da govorim." Ka ao sam pastoru koji je govoiro" "(udimo sasvim poteni. Ci niste jeli to meso ato to ga je 4ristos jeo. 'eli ste ga jer je bilo vrlo ukusno." % on je rekao" "+a." @bratio sam se svom e$u i rekao" "Ci niste ostavili meso ato to ste 5eleli slu5iti (ogu. @stavili ste meso da bi mogli oti&i na nebo. -ako se ponaate. 6 emu je ra likaH Ci slu5ite sebi i on slu5i sebi. @bojica ste u istom taboru. Bamo to radite ra liite stvari."
!7?
@vaj ovek nije imao prava osuivati a$rikog pastora. Koliko misionara i ove emlje je voljno i&i u 9$riku, 5iveti u njihovim domovima kao oni to 5ive i jesti njihovu hranuH +akle, imamo li prava da ih osuujemoH ,okuajte se hraniti kao oni. @ni se bore a opstanak. 8ato bi im ameraliH Jta ,avle ovde govoriH ,ostoje dva naela koja 5elim pomenuti" !. Kakav god da vam je 5ivotni stil i ta god radili, morate to initi bog odnosa vere sa svojim (ogom. 9ko upra5njavam dravstvenu poruku to nije ato to 5elim 5iveti sedam godina du5e. /o5da &u sutra morati umreti kao muenik. 9ko upra5njavam poruku o dravlju to je ato to je ovo telo maina i 5elim da ga (og iskoristi sebi na slavu. -o &e mi umanjiti i datke a dravstvo u ovoj emlji ali to nije ra log to to inim. Jta god radimo to mora biti asnovano na odnosu vere sa (ogom a naa vera je utemeljena na nanju, ne na onome to mi ka5ete ili to inite ili ne inite. 0. Ne smemo initi nita, ak iako je to a nas u redu, to bi bilo na spoticanje drugom bratu, o5alostilo ga ili pogreno usmerilo i unitilo. @vo su ta dva naela. -ekstovi koji ih spajaju su !. Korin&anim !?"2!D22 i poetak !!. glave" "9ko dakle jedete, ako li pijete, ako li ta drugo inite, sve na slavu (o5ju inite. =/i pripadamo (ogu: moramo 5iveti a Njega>. Ne budite na sabla an ni 'evrejima, ni <rcima, ni crkvi (o5joj." Ne inite nita bog svojih prava. 8apamtite da su vaa bra&a vernici, crkva (o5ja, va5ni. /i moramo 5iveti u ljubavi. "Kao to i ja u svaemu svima ugaam, ne tra5e&i svoje koristi nego mnogih, da se spasu." Ne smemo initi nita to bi na bilo koji nain spreilo duhovni rast nae bra&e vernika. 8atim on avrava ovim reima" "6gledajte se na mene, kao i ja na 4rista." Kad bi se svi mi ugledali na 4rista koji je prohodio ine&i dobro i nikad nije osuivao carinike i grenike ve& ih prihvatio i rekao""+oite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja &u vas odmoriti." ,ostepeno poeo je da ih menja spolja. Neka (og pomogne ovoj crkvi da se ujedinimo u ljubavi. /o5da se ne&emo potpuno slagati u ovim sivim podrujima ali &emo se sjediniti u ljubavi jer svi pripadamo 4ristu i u Njemu smo prihva&eni i ato smo svi u istom amcu. /i smo stoprocentni grenici spaseni milou. Neka vas (og blagoslovi. 4ri%e!e" !e%(o poglavlje + Me$u!o?#o i!po(aga#je 'Ri(lja#i(a )@,rivodimo kraju poslanicu Rimljanima koju je Luter na vao "najistije jevanelje od svih." +ok otpoinjemo sa naim prouavanjem !;. glave apa5amo da prvih sedam stihova pripadaju !1. glavi jer se bave odnosima obraenim u tom poglavlju. 6 prvih trinaest stihova !1. glave ,avle savetuje vernike da primaju jedan drugoga be pitanja jer je i nas 4ristos primio be pitanja. 6 drugoj polovini !1. glave ,avle se bavi naom potrebom a meusobnim poduavanjem. 6 Rimljanima !;"! ,avle ka5e" "+u5ni smo dakle mi jaki slabosti slabih nositi i ne sebi ugaati." 6 Rimljanima !1"! on je govorio o dve grupe ljudi, slabima u veri nasuprot jakima u veri. @vde u !;Doj glavi se ne radi o tim istim grupama ve& se on bavi relim hri&anima nasuprot maloj deci u 4ristu. Kad neko prihvata 4rista nije va5no koliko je star, ali u trenutku kad prihvatimo 4rista mi smo, duhovno, mala deca u 4ristu. ,oput doslovnih beba moramo uiti da hodamo. Nevolja je to neki reli hri&ani i gledaju kao mala deca u 4ristu. "Ne vidim ato imaju toliko poteko&a. 'a to mogu." Betite se da dok smo bili mala deca nismo uili da hodamo pravo. /nogo smo puta padali. 9li malo dete u 4ristu &e mnogo padati. Kakav treba biti odnos relog hri&anina prema malom detetu u 4ristu nala imo u Rimljanima !;"0" "% svaki od vas da ugaa bli5njemu na dobro i na poduavanje." Kad beba pada roditelji je ne &uaju ili viu" ustani. @ni je podi5u i poma5u joj. -o je upravo ono to ,avle govori. +a bi to inili potrebna nam je jedna primesa koju prirodno nemamo. (iblija je na iva agape. Kad imamo ovaj dar koji dola i od (oga mo&i &emo sprovesti u praksi ,avlovo uenje. ,re nego je %sus napustio ovaj svet
!7!
obratio se svojim uenicima. Na&i &ete to u 'ovanu !2"21D2;. Rekao je" "Aelim da se i vi meusobno volite kao to ja vas voleh." @d vremena kad je %sus i govorio ove rei nije bilo meusobne ljubavi: borili su se jedni protiv drugih koji bi bio najve&i. %sus je rekao" "-o nije carstvo (o5je. Ci se morate meusobno voleti ba kao ja to vas ljubih." 9li ta vrsta ljubavi ne dola i automatski. 6 !. Korin&anima !2, ,avle opisuje tu ljubav kao najve&i dar. /oramo se dr5ati konteksta jer on govori u odnosu na duhovne darove. Bvi namo da je najve&i dar %sus 4ristos, ali u kontekstu duhovnih darova najve&i dar je agape. !. Korin&anima !2"1DE nam ka uje ta se deava kad se taj dar poka5e u crkvi" "Ljubav dugo trpi, milokrvna je: ljubav ne avidi: ljubav se ne velia, ne nadima se, ne ini to ne valja, ne tra5i svoje, ne srdi se, ne misli o lu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini." 9ko imamo ljubav ne&emo se radovati u be akonju, koje je greh, ne ato to nas greh osuuje ve& to se neto dogodilo na krstu. Aelim vas podsetiti ta se desilo na krstu. Mitajte %saija ;2 koje je poglavlje o krstu. -amo stoji u E. stihu" "Bvi mi kao ovce aosmo, svako od nas se okrenu svojim putem: i <ospod polo5i na Njega be akonja sviju nas." /i moramo mr eti be akonje bog onoga to je ono uradilo naem <ospodu %susu 4ristu. Bvaki put kad greimo to je kao da abadamo no5 u Njega. -ako je Btari 8avet uio ta je greh u hri&anskom iskustvu. Ne radujemo se nepravdi a radujemo se istini. ,ilat je postavio pitanje""Jta je istinaH" a %sus je rekao" "'a sam istina." -ako &e hri&anin koji se raduje u 4ristu mr eti greh. 4ri&anin koji ima ljubav u srcu &e "dugo podnositi i biti milokrvan, ne&e avideti, nadimati se, initi to ne valja, tra5iti svoje." -o je upravo ono to ,avle savetuje. Ceoma je va5no to ,avle ovde koristi 4rista ne kao Bpasitelja ve& kao primer. Novi 8avet predstavlja 4rista na dva naina, kao Bpasitelja i kao primer. Jta dola i prvoH +a li je 4ristos prvenstveno doao na ovaj svet da bi nam bio primer ili je primarni cilj Njegovog dolaska bio da nam bude BpasiteljH @vo je porebno naglasiti jer ima mnogih koji nastoje da naglase 4rista kao primer. +a, @n je na primer ali prvo je na Bpasitelj . @n nas prvo iskupljuje, daje nam mir, prvo nas opravdava. -ime se ,avle bavio u prvom delu Rimljanima. Bada on ka5e" ",oto ste prihvatili 4rista kao svog Bpasitelja, poto ste ga prihvatili kao svoj 5ivot, 5elim vam ga predstaviti kao primer." Rimljanima !;"2" "'er i 4ristos ne ugodi sebi, nego kao to je pisano" =,avle citira ,salam E7"7 koji prorie o /esiji> ru5enja onih koji tebe ru5e padoe name." @vaj tekst ka5e da je %sus preu eo, ne samo grehe, ve& sva ru5enja koja su se svalila na (oga i sva ru5enja koja su pala na ljudski rod. @vde ,avle koristi 4rista kao primer. Kako je mogu&e da je 4ristos preu eo nae sramote i hule na (ogaH +anas se suoavamo sa istim problemom. +anas ima mnogo ljudi koji proklinju (oga, optu5ujui ga a sve strahote koje se deavaju na ovom svetu. Naravno i mi smo grenici, i neki od nas hule na (oga. "(espomo&an sam, (og me je dao takvog." 9li to na ta vam 5elim skrenuti pa5nju je da je %sus bio voljan preu eti krivicu a neto to nije uradio. 'edno je preu eti krivicu a neto to ste uinili, a drugo prihvatiti krivicu a neto to niste uradili. ,avle ka5e" "Aelim da preu mete krivicu a pogreke koje su poinila mala deca u 4ristu. Aelim da preu mete krivicu a one koji su uradili neto ravo." /i smo eksperti u isticanju stvari koje drugi pogreno rade. 9li mi ne mo5emo prirodno preu eti krivicu a nekog drugog. ,otrebna je (o5ja blagodat. 4teo bih postaviti neka vrlo va5na pravila. ,re svega moramo apamtiti da ako ho&emo preu imati krivicu jedan a drugoga moramo prestati da gledamo na sebe kao na pojedince. -o je humanistiki pristup. /i moramo gledati na sebe u kontekstu opteg identiteta. +a&u vam jednu ilustraciju da poka5em ta pod tim podra umevam. +oli smo u *tiopiju !7#2. godine. Kad smo stigli, iskrsao je stvaran problem. Nije to bilo meu lanstvom nego neto mnogo gore. ,roblem je bio i meu radnika. Nacionalni radnici u *tiopiji i misionari su se glo5ili. ,oto je to bila stvarna kri a, morala se umeati divi ija i predsednik unije me je po vao u svoj ured. Rekao je""Ci imate prednost. ",itao sam""ta je moja prednostH" Rekao je""Roeni ste u 9$rici. /o5ete se smatrati
!70
u i vesnoj meri kao domorodac, ali ste i misionar a ovde imamo dve grupe koje se svaaju kao psi i make. Ci ste takoe novi u *tiopiji, ato pokuajte reiti ovaj problem. @ajniki smo pokuavali." Rekao sam" "+obro, da&u sve od sebe ali 5elim da nate da sve tri prednosti koje ste mi istakli ne vrede nita be (o5je milosti u reavanju ovog problema." Ka ao je" ",okuajte s kojim ho&ete metodom samo da reimo ovaj problem, jer ra ara nae delo u *tiopiji." Komunisti tamo jo nisu bili stigli a marksistika revolucija se dogodila godinu dana kasnije i uticala na na rad. ,rvo to sam uradio bilo je da okupim te dve grupe. +akle, postojao je problem. +ve kulture su ra liito mislile. 9$rikanci imaju solidarni koncept drutva. %stupili su sa trideset pritu5bi. Neke od njih su bile vrlo be naajne s nae take gledita. 'edan misionar je na vao jednog 9$rikanca magarcem. -o je bila uvreda. %mali smo jednu misionarku koja bi svaki put kad je dola ila da nas poseti govorila naem sinu dok je bio beba" "Jta radi magare mali." 9$rikanci su mislili da je to bila uvreda, ali 9merikanci to tako ne posmatraju. -o je bio samo termin koji koristimo a malu decu jer su ponekad nestana. Neke od tih trideset pritu5bi su bile teke, neke iskrene, a neke plod nera umevanja. Ra matrao sam pritu5be i apa io deo problema. Bve su bile potaknute od prethodnih misionara koji su uglavnom dola ili i *vrope, a ameriki misionari su govorili" "8ato nas optu5ujete a neto to nikad nismo uradiliH" 9$rikanci su rekli" "+a, uradili ste to:" na ta bi 9merikanci u vratili" "Nismo bili ovde kada se to dogaalo." "9li ar niste misionariH" @ni su sve misionare trpali u isti ko jer su ra miljali u terminima solidarnosti. 9meriki misionari su rekli" "Ne, ato bi se kajali a neto to nikad nismo uradiliH" i naravno poeli su meusobni prigovori i upiranja prstom. Rekao sam" "+akle, stvar nije u tome ko je u pravu a ko u krivu." ,itao sam obe grupe" "Ka5ite mi, koliko vas je videlo ljudsko bi&e ije noge su amerike a ruke etiopskeH" @dgovorili su" "Nemogu&e." ,itao sam" "8ato nemogu&eH" Rekli su" "'er je nemogu&e imati noge koje su amerike i ruke koje su etiopske. %li ste sasvim 9merikanac ili sasvim *tiopljanin." Rekao sam" ",ogleda&emo (ibliju." ,redoio sam im !. Korin&anima !0, *$escima, <alatima i atim rekao" "(iblija je jasna da kad postanete hri&anin krstite se u telo 4ristovo. Nema *iopljanina, nema 9merikanca, nema 'evrejina, nema <rka, ni mukog roda, ni 5enskog. Bvi smo jedno u 4ristu, ato je vae ponaanje suprotno jevanelju, a smatrate se radnicima. ta propovedate svojim crkvamaH" +ao sam im drugu ilustraciju. *tiopija sledi biblijske metode. 4ri&anstvo je dolo u *tiopiju u tre&em veku tako da oni prate mnoge staro avetne akone. 'edan od akona koje praktikuju u *tiopiji je ka na od etrdeset udaraca ako vas uhvate u krai. -u ima jedan problem. Kraa se vri rukom. -ih etrdeset udaraca adaje se po vaem stra5njem delu. Rekao sam im" "8ato bi stradala stra5njica a greku rukeH" @dgovorili su" "'er je jedno telo." Rekao sam" "Crlo dobro. +akle, misionari, greke vaih prethodnika su vae greke. <reke domorodaca su vae greke jer ste jedno telo." @bratio sam se domorocima" "9ko ste apa ili greke kod misionara, trebate se identi$ikovati sa tim abludama." 6 +anilovoj molitvi =+anilo 7> prorok (o5ji ne ka5e" "Krkva je astranila"" @n je rekao" "/i smo astranili. /i smo sagreili." @n se identi$ikuje sa crkvom. 4o&ete li se i vi identi$ikovati sa pogrekama vae bra&e vernikaH 9ko u imate 4rista kao primer odgovor je da. 9ko se ponaate kao ljudska bi&a odgovor je ne. 9li pitanje koje sebi moramo postaviti je" ta ste, prvo hri&anin ili prvo 9merikanacH" 'edno nam, a to je da ako je 4ristos preu eo nae ukore, onda @n 5eli da i mi inimo isto. @n 5eli da se identi$ikujemo sa pogrekama nae bra&e vernika. -o ,avle ka5e. 8atim u 1. stihu, citiravi ,salam E7"7 on ka5e" "'er to se naprijed napisa a nau se nauku napisa." @n nas ne ui niemu novom. Rei "napisa napred" nae Btari 8avet. Bve to se napisalo u (ibliji napisano je a nau nauku "da trpljenjem i utehom ,isma nad imamo." (iblija i samo (iblija mora biti naa smernica, standard, upustvo a nas. @krenimo 0.-imotiju 2"!ED!#. 8a nas re "pismo" nae Btrari i Novi 8avet. Novi 8avet tada jo nije bio kanoni ovan.
!72
"Bve je dato (o5jim nadahnu&em, i korisno je u poduavanju, karanju, popravljanje u pravednosti, da ovek (o5ji bude kompletan, pripravan a svako dobro delo." @vo nas dovodi do drugog problema. 6 biblijsko vreme ve&ina vernika nije nala itati i pisati i ato je jedini nain objanjavanja i tumaenja ,isma a ljude bio kro propovedanje Rei. Krkva se umno5avala kro propovedanje apostola. @na se pove&avala i onda su doli problemi. 9postoli su se poinjali ukljuivati u probleme jer su imali breme a te ljude. 6valili su se u crkvenu administraciju a slu5ba Rei je podnosila. 9postoli su to shvatili i odmah odluili da neto urade po tom pitanju. -ako nam je u +elima E reeno da su sabrali crkvu i rekli" "Nije pravo da slu5imo oko trpe a i ostavimo slu5bu Rei." +akle evo reenja. Aelim da i aberete sedam potenih i asnih ljudi i neka se oni bave tim potrebama, a mi &emo se starati o slu5bi Rei i molitvi." % crkva se sna5no au ela a taj pravac. 'ednog jutra doao mi je nad ornik subotne kole i rekao" ",otrebno je da neto uinimo a decu. @vde imamo punu crkvu. %ma li nekog ko &e da ka5e" "Aelim se 5rtvovati radi naih mladih." @ajniki su nam potrebni takvi ljudi. +ananji problem je isti problem s kojim su se apostoli suoili. ,o vao me je ovek i <eneralne Kon$erencije i predao mi predmet koji su odabrali. Rekli su" "Aelimo da nae pastore nauite biblijskom propovednju jer nam lanstvo umire." Naravno dananja situacija se ra likuje od one u vreme rane crkve. +anas ve&ina, velika ve&ina ljudi na itati i pisati. Nevolja je to ne odvajaju vremena a prouavanje (iblije a i kad to ine ine povrno. ,ropovedanje je jo uvek najva5niji deo hranjenja stada. Nisu nam potrebne liste "ini ovo" i "ne ini ovo." @bjanjavanje ,isma je naa najve&a potreba. Re (o5ja je ta koja je sila u 5ivotu hri&anina. /oramo je u imati i primati. /oramo je primenjivati, ne na nekog drugog ve& na sebe. ,otrebno je da provodimo vreme sa Reju (o5jom. ,avle ovde ka5e da u njoj dobijamo utehu. -u dobijamo silu. +obijamo smernice. 6 Rimljanima !;";DE on nastavlja" "9 (og trpljenja i utehe da vam da da slo5no mislite meu sobom, po 4ristu %susu, =jednom kad nas je re (o5ja ahvatila, potrebno je da nauimo prihvatati jedan drugoga ba kao to je 4ristos nas prihvatio>, da jednoduno jednim ustima slavite (oga i @ca <ospoda naega %susa 4rista." @vaj odsek se avrava u Rimljanima!;"#" "8ato primajte jedan drugoga kao to i 4ristos primi vas na slavu (o5ju =4ristos kao primer>. "6 Luki !;"! vidimo kako je 4ristos primio nas" "% pribli5avahu se k Njemu svi carinici =ljudi koje niko nije voleo> i grenici =koje je svako pre irao> da ga uju." *vo pore nika i grenika D odbaenih, koji dola e da ga sluaju. Bada posluajte verske voe 4ristovog vremena. "9 $ariseji i knji5evnici gunahu, govore&i" ovaj ovek prima grenike i jede sa njima." "Btrano," ka5u oni, ali ,avle nam ka5e da moramo biti "jednoduni po 4ristu %susu." 'ednog dana primio sam pismo od oveka u K,+Du koji je bio poinio ubistvo. ,rouavao sam s njime Rimljanima i on je rekao" ",astore, hvala vam to ste mi otvorili oi. %ma nade a mene. 65iva&u ovog (o5i&a i nadam se da &e (og nadvladati i da &u i a&i i do&i u vau crkvu." /oje pitanje je" "4o&e li on biti prihva&en, bivi krivac, osuenik a neije ubistvoH" Blede&i sluaj se bio kad sam bio amoljen da poduavam ra red na temu ",ropoved na gori" na koled5u. Kad sam prvi put bio tamo, imali su jednog mladi&a koji bi kad bih mu ja sudio po spoljanjem i gledu pripadao ne istilitu ve& paklu. Nosio je minue u "pank" stilu, ali na kraju ispita napisao mi je ovo" "4vala vam pastore to ste me vratili 4ristu." Jta bi se dogodilo da sam mu rekao" "8na li da pravila ovog koled5a nala5u da se minue ne smeju nositiH" <de bi ga to odveloH ,rimio sam ga jer smo obojica grenici, spaeni milo&u. 8ahvaljujem (ogu to je pronaao 4rista. "8ato primajte jedan drugoga kao to i 4ristos primi vas." Kad imamo taj odnos mnogi &e se vratiti u crkvu. 'ednog dana doao mi je deak u kancelariju kad sam bio sekretar u *tiopskoj 6niji i rekao mi" "Napolju je jedan mladi& koji bi vas hteo videti." "+a. 6vedi ga." Rekao je" "Ne&e da ue." "8ato neH" "Nije mi rekao." Ka ao sam" "/olim te ubedi ga." -ako je otiao i vratio se sa ceduljicom, "Ne mogu u&i. @bjasni&u ato. /olim vas i aite napolje."
!71
-ako sam i aao i otkrio da je to bio raunovoa u naoj bolnici. (io je oajan. 6krao je neki novac, bio uhva&en i pastor te crkve mu je rekao" "Ne 5elim da te vie vidim ovde." Aeleo se vratiti 4ristu. Napustio je crkvu i otiao u svet i shvatio poput sina rasipnika da ga svet odbija i da tamo nema pomo&i. Aeleo se vratiti ali nije mogao u&i jer mu je pastor tako ka ao. -ako sam ga agrlio i rekao" "4ajde sa mnom, ako te pastor bude dirao mora&e i mene a ja sam mu e$." -aj ovek je 5elio u&i, ali nije bilo nikoga da mu po5eli dobrodolicu, ba kao knji5evnici i $ariseji. ,avle ka5e" ",rimajmo jedan drugoga kao to i 4ristos primi nas." 9li podsetimo se da %sus nije aboravio greh. @n je rekao /ariji" "Ne osuujem te. %di i vie ne grei." Ne namo da li ga je od tada sledila. Aeljela je to, ali reeno mi je da je morao i goniti avola est puta. 9li potrebno je da nae ljude doekujemo natrag sa dobrodolicom. 6 Rimljanima !;"3 nastupa novi odsek" "9li ka5em da je %sus 4ristos bio sluga obre anja istine radi (o5je, da potvrdi obe&anje dato ocevima, a da ne naboci po milosti proslave (oga, kao to stoji napisano." /o5da ne shvatate ta ,avle ovde ka5e jer se bavi rascepom koji je postojao u njegovo vreme a ne u nae. -o je bio ra dor i meu 'evreja i ne nabo5aca. (og je bio dao obe&anje oevima, 9vraamu, %saku i 'akovu. @ni su oevi ne samo 'evreja, kako su 'evreji uili, ve& svih koji veruju, svih koji su nanovo roeni i koji &e i dr5ati do kraja. (og im je dao obe&anja, a jedno obe&anje je bilo o /esiji. 'evreji su mislili da spasenje pripada samo njima jer je /esija morao biti 'evrejin. -o se podra umevalo pod obre anjem. 4ristos je doao da bude ljudsko bi&e kao 'evrejin, ne samo da spase 'evreje, ve& itav ljudski rod. 8ato su ga ne naboci imali proslaviti a Njegovu milost. 8atim nam on daje neke navode i Btarog 8aveta u kojima apa5amo progresiju obe&anja koju trebamo primeniti. !. Rimljanima !;"7, drugi deo koje je navod" "8ato &u te =(o5e> pri nati meu ne nabocima, i peva&u ime tvoje." 'evanelje je imalo do&i ljudskom rodu preko 'evreja. Bpasenje je od 'evreja jer je 4ristos bio 'evrejin. 'evreji su trebali odneti jevanelje ne nabocima. @ni su trebali objaviti 'ahvino ime ne nabocima u %susu 4ristu. ,avle je to uradio ali mnogi 'evreji nisu. ,etar to u poetku nije 5eleo initi ali je shvatio da mora, jer ga je (og osvedoio da su i ne naboci spaeni. 0. Rimljanima!;"!?" "Ne naboci se trebaju radovati sa 'evrejima u ovom obe&anju koje su primili od njih." "Ceselite se ne naboci sa narodom Njegovim." 9 "Njegov narod" se odnosi na 'evreje. Ne naboci trebaju odgovoriti na ove dobre vesti raduju&i se sa 'evrejima. Nisu se trebali sukobljavati s njima ve& se radovati. 2. Rimljanima !;"!!" "% opet" hvalite <ospoda svi ne naboci, i slavite ga svi narodiG" 'evreji i ne naboci trebaju ajedno uputiti hvalu svom Bpasitelju. Nema vie ujedanja, ni ajedljivih primedbi, nema meusobnih optu5bi, nema u ajamnog pre ira. 8ajedno hvalimo (oga. 1. Rimljanima !;"!0" "% opet, %saija govori" bi&e koren 'esejev, =to jest i a&i &e od 'evreja poto je 'esej bio +avidov otac> i koji ustane da vlada ne nabocima u onoga &e se u dati ne naboci." (og koristi 'evreje da iskupi ne naboce, a ne naboci au vrat raduju se sa 'evrejima i svi moraju prihvatiti 4rista kao svog <ospoda i Bpasitelja. Rimljanima !;"!2" "9 (og nada da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate i obilje u nadu silom Bvetog +uha." @n je doao da donese nadu, @n je doao da donese radost. @n je doao da donese mir. %mate li toH Radujete li se u 4ristu ili se jo borite meu sobomH 6 Rimljanima !;"!1 do kraja ,avle govori o svom planu i svojoj slu5bi. %maju neke vrlo va5ne pouke u ovom odseku. Btihovi !1 i !; ka5u da ,avle slu5i ne nabocima. Njegova slu5ba nije bila neto to je sam sebi odredio ve& je blagoda&u bio po van da bude apostol ne nabo5aca. ,oslednji deo !;Dog stiha ka5e" "Radi blagodati koja mi je dana od (oga." +oao sam vam jer me je (og poslao k vama. Rimljanima !;"!ED!#, ,avle ka5e da ga je (og poslao k njima "da bude sluga %susa 4rista ne nabocima, da slu5i jevanelju (o5jemu." 6 stihovima 0?D01 on ka5e kako je (o5ji plan da se svi ljudi spasu a ne samo i abrani. 8atim u stihovima 0;D03 ne naboci au vrat slu5e 'evrejima.
!7;
Rimljanima !;"0;D0E" "9 sad idem u 'erusalim =pre dolaska u Rim> da slu5im svetima. 'er /akedonija i 9haja uinie dragovoljno neki doprinos a siromahe svete koji 5ive u 'erusalimu." -i ne naboci su toliko cenili jevanelje da su rekli" "Ne&emo vie gledati na 'evreje kao na svoje neprijatelje. 4o&emo da im pomognemo. @ni pate u 'erusalimu. *vo neto novaca da im se odnese." ,avle je rekao u Rimljanima !;"07" "9 nam da kad doem k vama, =kad avrim svoj posao: kad ponesem ovu pomo& 'evrejima u 'erusalim>, do&i &u sa obilnim blagoslovom jevanelja 4ristova." Rim je bio vrlo privlaan grad i mnogi ljudi, ak i danas, idu u Rim kao turisti ali ,avle nije 5eleo i&i u Rim kao turista. @n nije doao ranije jer je radio u /aloj 9 iji. @n akljuuje u 2?. stihu" "9li vas molim, bra&o, kro <ospoda %susa 4rista, i kro ljubav +uha, pomo ite mi u molitvama a me k (ogu." /olim vas da se ne sporite. Ne stvarajmo podele. /olimo se jedan a drugoga. Btih 2!" "+a se i bavim od onih u 'udeji koji ne veruju." ,avle je tra5io i bavljenje od judaista koji su bili samopravedan narod i mislili da su u pravu a da ,avle grei. Na nesre&u (og nije po itivno odgovorio na ovu molitvu. 'udaisti su ga uhvatili u 'erusalimu. %ao je u Rim, ne vie kao misionar niti kao apostol ve& kao atvorenik. @n se molio" "+a se i bavi od onih koji su u 'udeji koji ne veruju i da njegova slu5ba bude prihvatljiva svetima u 'erusalimu." ,ostojala je opasnost da ponosni 'evreji ka5u" "6opte ne 5elimo tu pomo& od ne nabo5aca." % on akljuuje u Rimljanima !;"20D22" "+a s rado&u doem k vama voljom (o5jom, i da se ra veselim s vama. 9 (og mira sa svima vama. 9min." Neka nas (og blagoslovi. 4ri%e!" o!(o poglavlje + Je%#o u Bri!"u 'Ri(lja#i(a )=8avravaju&i svoje pismo Rimskoj crkvi ,avlova namera je bila da im da koji duhovni dar ili istinu kako bi se utvrdili u 4ristu. ,avle daje blagoslov na kraju ovog pisma u Rimljanima !E"0; gde ponavlja istu brigu. @n ka5e" "@nome koji vas mo5e utvrditi po mojem jevanelju i propovedanju %susa 4rista." Muveni propovednik, /artin Llo)d 'ones, potroio je pet godina propovedaju&i poslanicu Rimljanima svake nedelje. ,ostoje ra lo i a duboko prouavanje ove knjige. ,rvo, trebamo se utvrditi u 4ristu. Naa vera mora postati tako jaka da je nita ne mo5e u drmati a nema nieg u ostvarenju tog cilja kao to je poslanica Rimljanima, ako je aista ra umemo. +rugi ra log a prouavanje ove knjige je to &e nas jasnije ra umevanje jevanelja, jasnije ra umevanje 4rista nae ,ravednosti tako podsta&i da &emo 5eleti deliti ovu divnu istinu, ovo veno jevanelje sa drugima. /oja je molitva da se ovi ciljevi proire i da se s jedne radujemo u 4ristu a da svedoimo o Njemu s druge. Naa studija u ovoj glavi je Rimljanima !E, poslednje poglavlje ove knjige. /o5da smo se pitali ima li ita to se mo5e nauiti i ove glave koja je napokon puna po drava. Nita u Bvetom ,ismu nije apisano da prosto ispuni prostor nego postoji namera. Ra motri&emo itavo poglavlje kao celinu a atim se vratiti jednom speci$inom podruju koje je va5no. /o5emo podeliti ovu glavu u etiri dela. ,rvi deo je od !D!E stiha gde ,avle poimenice po dravlja 0E ljudi a atim jo dvoje gde ne pominje imena ve& ih po dravlja. @vo nam govori neto to me aista raduje. @vo nam ka5e da gde god je ,avle propovedao jevanelje bilo je odanih podr5avaoca. (ilo je mukaraca i 5ena koji su ka ali bogom ,avlu i neki su bili voljni umreti s ,avlom. 8ahvaljujem (ogu a ljude koji stoje a istinu. 9li na nesre&u nisu svi stajali a ,avla jer u slede&em odseku, od !#D0? stiha, ,avle upo orava vernike u Rimu da budu pa5ljivi. Rimljanima !E"!#" "8ato se radujem a vas: ali ho&u da ste vi mudri na dobro a prosti na lo. 9 (og mira da satre Botonu pod vae noge skoro. (lagodat <ospoda naega %susa 4rista s vama. 9min." Na nesre&u taj problem nije prestao sa ,avlom. /i i danas imamo ljude koji 5ele podeliti crkvu, koji bi
!7E
hteli podeliti crkvu oko teolokih pitanja. ,avle ka5e da je to suprotno jevanelju i da su ti ljudi suprotstavljeni 4ristu jer je 4ristova najve&a briga a crkvu da smo jedinstveni. 'edna od poslednjih molitava koje je %sus javno uputio je u 'ovanu !#. Bada je doao do kraja svoje emaljske misije i olakavao je duu pred svojim @cem. @d 0?D00 stiha nala e se abele5ene rei nama na korist. 4ristos se moli @cu ve ano a sve vernike. 'ovan !#"0?" "Ne molim pak samo a njih, =tj. a uenike> nego i a one koji me u veruju njihove rei radi: da svi jedno budu, da i svet veruje da si me -i poslao." Bve dok imamo podele ne svedoimo a istinu. (og 5eli da budemo jedno. -o je jedan od najve&ih doka a jevanelja. 'ovan !#"00" "% slavu koji si mi dao ja dadoh njima, =re "slava" odnosi se na (o5ju agape ljubav lienu svoga ja>, da budu jedno kao mi to smo jedno." Ljubav (o5ja nas mora ujediniti, a to jedinstvo mora svedoiti o jevanelju. Nakon upo orenja na ove la5ne uitelje koji su u ,avlovo vreme bili 'udaisti, on prela i na po drave Rimskim hri&anima od svojih saradnika od 0!D01 stiha. @n govori o -imotiju, "svom pomo&niku," i drugima. -ertije u 00. stihu je bio sekretar koji je pisao ovu poslanicu. ,avle je diktirao svoja pisma. 'edini deo poslanice koji je on aista napisao svojom rukom bio je blagoslov. B jedne strane, imamo ovih devet vernih ,avlovih saradnika, a s druge smo imali ljude koji su ga podupirali. @vo delo se ne&e avriti dok se laici ne sjedine sa propovednicima u objavi jevanelja. /oja je molitva da vie ne grejemo klupe ve& i aemo i objavimo jevanelje bli5njima i onima oko nas. Bpoji&emo se u propovedanju venog jevanelja. Rimljanima !1"0;D0# je najdu5i blagoslov koji je ,avle ikad napisao u Novom 8avetu. @n poinje sa svojom velikom brigom da se vernici u Rimu utvrde u jevanelju i u %susu 4ristu. 8atim svu slavu daje (ogu. ,avle dalje govori o ovom divnom jevanelju, "po tajni koja je bila sakrivena od poetka sveta ali sada se javila." Blede&a reenica nam ka5e" "Kro pisma proroka ob nanila se po apovesti venog (oga, a posluanje vere." -ajna je da je plan spasenja bio re ervisan ne samo a 'evreje ve& a sve narode. 'evanelje mora i&i svim ljudima od svakog plemena i svake nacije. Bvi moraju uti jevanelje i taj adatak nam je dao (og. (og nas je podigao da svetu predstavimo nenadmanu lepotu %susa 4rista naeg <ospoda. Ra log to nije doao nije to to okleva sa svojim dolaskom ili to je propustio odr5ati obe&anje ve& to smo mi propustili da poaljemo ovu poruku svetu. ,avle ka5e da ovo jevanelje nije ogranieno na 'evreje. @no je a sve narode, a sve ljude i (og 5eli da ga svi prihvate kro posluanje srca istini kao to je u 4ristu. +ok itamo ovo poglavlje apa i&emo dve $ra e koje se s vremena na vreme ponavljaju u ovoj glavi a koje su imale isto naenje. -e $ra e su "u <ospodu" i "u 4ristu." ,oe&emo sa Rimljanima !E"!D0. ,rva soba koju po dravlja je Oiva koja je slukinja crkve. @n ka5e crkvi u Rimu" "+a je primite u <ospodu." 6 2. stihu imate one "koji pre mene bijahu u 4ristu." 6 3. stihu imate "u <ospodu." 6 7. "radnici u 4ristu." 6 !?. "u 4ristu." @n ponavlja $ra e "u <ospodu," "u 4ristu." Koriste&i ih u svaku osobu koju pominje. ,rva nam daje klju da odgonetnemo ta je mislio u svim ostalim. @n ka5e crkvi u Rimu" "/olim da primite Oivu u <ospodu." Bvako od nas ima dvojni identitet, po onome to smo u sebi: mi mo5emo biti bogati, mo5emo biti neobra ovani ili obra ovani, siromani. Bvi ponaosob mo5emo imati ra liite identite ali ,avle ne tra5i od crkve u Rimu da je prihvati kao to je u njoj samoj. @n tra5i od njih da je prihvate kao to je u 4ristu. +rugim reima, "5elim da prihvatite Oivu kao da je ona 4ristos." @vo je jasno uenje Novog 8aveta. *vo dva primera. 6 /ateju 0;"20 %sus deli ljudski rod u dva tabora, ovce i jarce. @n ka5e ovcama" "4odite i nasledite carstvo @ca mojega koje vam je bilo pripremljeno od postanja sveta. (ijah gladan i nahraniste me. <o bijah i odenuste me. (ijah u atvoru i obioste me." @n nije rekao" "/oji sledbenici su bili gladni i nahraniste ih." Rekao je" "(ijah gladan i nahraniste me." "<o bijah i odenuste me." 4ristos se i jednaio sa svakim ljudskim bi&em. Kad su vernici rekli %susu" "9li kad ti sve to uinismoH" @n je u vratio" "Kad uiniste jednome od ove moje najmanje bra&e, meni uiniste."
!7#
4ristos je postao jedno s nama kad je doao na ovaj svet. 'edno od Njegovih imena bilo je *manuel koje je "(og sa nama." 6 'evrejima 0"!! reeno nam je da "se aradi toga ne stidi na vati ih bra&om jer dele isti 5ivot." @n se i jedaio sa ljudskim rodom i kad pogreno tretiramo neko ljudsko bi&e mi to inimo 4ristu. % ako odbacujemo nekog vernika u crkvi mi odbacujemo 4rista. @vo smo pokrili u !1. i !;. glavi. 9ko vas je (og primio ko sam ja da vas odbacujemH Blede&i primer je kad je ,avle progonio crkvu. -o je bilo pre nego se obratio. @n je bio ovek koga se hri&anska crkva plaila. +akle, sa svim autoritetom jevrejskih voa iao je u +amask da goni hri&ane i 4ristos ga je sreo na putu. "Bavle, Bavle ato me goni =ne crkvu ve& /ene>." Bvaki put kad ka5emo neto negativno o svom bratu ili sestri mi govorimo protiv 4rista. @vo ,avle stalno naglaava. @n ka5e" "Aelim da po dravite ove ljude: 5elim da ih prihvatite," jer smo svi jedno u 4ristu. @vo je kljuni naglasak !E. glave. +anas mnogi biblijski naunici pri naju da je slogan "u 4ristu" centralna tema ,avlove teologije. Aelim ovo naglasiti u ovom avrnom poglavlju jer je potrebno da shvatimo da iako smo mnogi pojedinci u crkvi mi smo samo jedno telo. ,avle sumira sve to je uio u Rimljanima, ali &emo pregledati ta smo prouili. ,rvo to svaki vernik mora prepo nati je da kad je krten, nije krten u denominaciju nego u 4rista. Rimljanima E"2" "%li ne nate da svi koji se krstismo u %susa 4rista, u smrt Njegovu krstismo se." @vo je ,avlovo uenje. 9ko pogledate <alatima 2"0# on ka5e isto" "Koji se god u 4rista krstiste u 4rista se obukoste." 9ko smo svi krteni u 4rista slede&e to dola i je da smo svi jedno telo a ako smo jedno telo onda smo udi jedan drugome. Rimljanima !0";: evo ta ,avle istie u etikom odseku Rimljanima" "-ako smo mnogi jedno telo u 4ristu." /o5da nismo jedno telo u svom okru5enju ili svojoj naciji, ali u 4ristu smo jedno telo. 8ato to smo jedno telo u 4ristu ponaosob smo udi jedan drugome. 6 !. Korin&anima !0"!0D!2 ,avle ka5e isto vrlo jasnim reima" "'er kao to je telo jedno i ima mnoge ude a svi udi su od tog jednog tela premda su mnogi, tako i 4ristos. 'er jednim +uhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili 'evreji, ili <rci, ili robovi, ili sami svoji: i svi se jednim +uhom napojismo." @va divna istina je obuhvatila ranu 4ri&ansku crkvu. Klasna podela postoji i danas ali u ,avlovo i 4ristovo vreme ja i meu onih koji imaju i koji nemaju, ja i meu drutvenih klasa, bio je daleko ve&i. /i 5ivimo u kapitalistikom drutvu. Rani hri&ani su 5iveli u robovlasnikom drutvu. ,edeset do e deset posto stanovita Rimske imperije bili su robovi. @stalo su bili gospodari. % meu njih je bio ogromni ja . Nikad se nisu sastajali u drutvu. 8atim je postojala jo jedna podela, vrlo velika, i meu 'evreja i ne nabo5aca. @vi vernici, 'evreji i ne naboci, robovi i gospodari, sastajali su se po ku&ama. %mali su ajedniko bogoslu5enje, jeli ajedno na vavi to "agape svetkovina," pra nik ljubavi koji spaja sve klase i ra like ajedno. @bra ovani i robovi su jeli a istim stolom tako da su ak i neprijatelji jevanelja, istoriari poput Kicera i Kelsusa, morali pri nati ""@vi hri&ani naju kako se u ajamno voli." -o nai biti jedno u 4ristu. Aeleli bi praktino sprovesti kako telo 4ristovo mo5e biti jedno i sjedinjeno. @tkri&ete da se ovo u Novom 8avetu istie u Rimljanima !0, *$escima 1 i ; i !.Korin&anima !0. ,avle koristi ljudsko telo kao meta$oru kako crkva treba da $unkcionie. %mamo divno ljudsko telo u smislu njegove savrene sjedinjenosti. Nikad nemamo problem sukobljavanja ruku i nogu ili slino. ,ostoje dva ra loga ato je ljudsko telo savreno i ujedinjeno i koordinirano. !. 6 naem telu postoji samo jedan nalagodavac, um. @statak tela, ruke, ui, oi, noge, 5eludac su robovi uma. Jta um ka5e telo i vrava be pogovora. 9ko um ka5e rukama "perite noge" ruke ne ka5u " ato bismo prale te prljave nogeH" -u nema pitanja. +a bi crkva iskusila isto jedinstvo vi i ja moramo postati robovi %susa 4rista jer je crkva telo a 4ristos je glava. Kad bi svi bili robovi 4ristovi reili bi mnoge probleme. 'edan od kljunih termina koji se u Novom 8avetu koriste a 4rista je "Kurios" to je grka re a <ospod. @na je mnogo jaa od nae rei "<ospod." -o nai da 4ristos nije samo Bpasitelj crkve ve& i njen <ospod. @n je na
!73
<ospod i <ospodar. @n 5eli da mu je svaki vernik potpuno podreen. 8ato se u mnogim svojim poslanicima ,avle predstavlja kao rob %susa 4rista. % %sus se molio a to" "@e, kao to smo /i jedno, kao to 'a potpuno avisim o -ebi, 5ive&i u potpunoj podreenosti -ebi, 5elim da i moji vernici 5ive u potpunoj potinjenosti /eni." %ma perioda kad se ne&ete slagati sa voljom (o5jom. Jta tada initiH Jta ini rob kad mu gospodar ka5e da neto ne radiH /o5da guna sebi u bradu ali je bolje da poslua. 4ristova ljudska priroda nije 5elela i&i na krst. -ri puta se molio" "@e, ako je mogu&e, ukloni ovu au." 9li %sus je bio rob (o5ji pa je rekao" "9li ne moja volja nego -voja da bude." 6 *$escima 1"!DE je (o5ja 5elja a ovu crkvu i molim se da to postane stvarnost" "/olim vas dakle ja su5anj u <ospodu =,avle se smatrao atoenikom %susa 4rista> da se vladate kao to prilii vaem vanju u koje ste po vani. Ba svakom poni no&u i kroto&u, s trpljenjem, trpe&i jedan drugoga u ljubavi, staraju&i se dr5ati jedinstvo +uha u sve i mira: jedno telo, jedna vera, jedno krtenje, jedan (og i @tac sviju, koji je nad svima, i kro a sve, i u svima nama." ,avle ovde ka5e da ima samo jedan Bpasitelj i samo jedan <ospod u crkvi i umesto da se delimo, jedan a ovog a drugi a onog kao to su Korin&ani inili, ako se svi potinimo tom jednom (ogu mo&i &emo otkriti silu jevanelja. 0. 9li postoji i drugo naelo ljudskog tela. Ljudsko telo je u savrenom jedinstvu, savrenoj koordinaciji jer postoji 5iva ve a i meu tela i uma. /oje ruke, moje noge, oi, ui, imaju 5ivu ve u sa umom preko nerava, tako da postoji stalna komunikacija meu njima. Kad povredim prst, on alje poruku glavi" ",ovreen sam, udario sam o kamen." <lava alje poruku ruci" ",rstu je potrebna pomo&, pomo i mu." Krkva bi tada radila u jedinstvu i ljubavi. %ma i jedna ra lika. /oje ruke, noge, oi, nemaju mo& i bora. @ni su jednostavno automatski robovi mojoj glavi, ali vernici, telo 4ristovo je sainjeno od vernika koji imaju vlastite umove, imaju mo& i bora i mogu&e im je da se ne sla5u sa <ospodom. 8a hri&ane je mogu&e i da se ne sla5u meusobno i to je problem. Bhvatam da je to bila istina u Novom 8avetu i da je to bila istina kro istoriju hri&anske crkve i da je to istina sada. 8a nas je nemogu&e da se svi u potpunosti sla5emo u svemu. (i&e nesuglasica ali nemojmo jedan drugoga time obarati. "Bnaga (o5jeg naroda le5i u njihovom jedinstvu" +VI Bible Commentary, str.!?32). @vo je $undamentalna istina Novoga 8aveta, jedna od velikih istina slogana "u 4ristu." /i smo svi jedno u 4ristu, stoga smo svi udi jedan drugome. "Nema ni dva lista od tri koji su potpuno isti niti se svi umovi kre&u istim pravcem ali iako je tako mo5e postojati jedinstvo u ra nolikosti" +Isto). 8ato kad ljudi pokuavaju podeliti crkvu oko teologije, mo5emo nati da ne ue %susa 4rista. /o5emo se neslagati, ali /atej !3"!; nam daje jedan savet. "9ko li ti sagrei brat tvoj, idi i pokaraj ga meu sobom sa njim samim, ako te poslua, dobio si brata svojega." +a, mi moramo biti ujedinjeni u osnovnim istinama, a pod tim podra umevam 0# verovanja koja su u naem crkvenom priruniku. Kad se radi o ne$undamentalnima, moramo nauiti da se meusobno potujemo. Nije da neki veruju u (ibliju a neki ne veruju. Btvar je u tome to se mo5da ne sla5emo u tumaenju Bvetog ,isma i to je ato to svi ne tumaimo na isti nain ali se ne mo5emo optu5ivati a neverovanje. -o nije pravo, to je suenje. ,otrebno je da shvatimo da se moramo u svemu saglasiti ali moramo nauiti potovati jedan drugoga. Nikad ne&emo u rasti u 4ristu dok se sukobljavamo. +anas se crkva polari uje oko teologije, a taj problem ne&emo reiti raspravljaju&i jedni o drugima. Bve dok ljudi vide podelu u crkvi nikad ne&emo mo&i svedoiti jevanelje. /oja molitva je da budemo jedno u 4ristu: premda se mo5da u potpunosti ne sla5emo u svemu ipak ima&emo jedinstvo u ra nolikosti: da naa u ajamna ljubav bude tako velika, tako jaka, da ra like postanu nebitne. +a vidimo crkvu koja na kako voleti i starati se. (og nam je dao poruku da u di5emo 4rista kao Bpasitelja sveta ali ta poruka takoe treba da donese jedinstvo i ljubav u crkvi.
!77
Bvako ljudsko bi&e, bilo da je na dnu ili na vrhu, je dua koja je otkupljena, koju je iskupio %sus 4ristos. Nije va5no kako jedan drugom i gledamo: mo5da nam ose&anja nisu ista, mo5da se ne sla5emo jedni s drugima, ali jedno je istina, svi pripadamo %susu 4ristu i ato pripadamo jedan drugom. Btoga nema neeg takvog kao 'evrejin i ne nabo5ac u hri&anskoj crkvi. Bvi smo jedno u 4ristu. 9li nije dovoljno to propovedati. Bvet to mora videti i jo jednom avravam reima %susa 4rista. ,onavljam ta je %sus rekao u svojoj molitvi @cu u 'ovanu !#"0?D0!" "Ne molim pak samo a njih, nego i a one koji me u veruju njihove rei radi. +a svi jedno budu, kao -i, @e, to si u meni, i ja u tebi: da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao." %sus je rekao svojim uenicima u 'ovanu !2"2;" ",o tom &e svi po nati da ste moji uenici, ako u imate ljubav meu sobom." "% po na&ete istinu i istina &e vas i baviti" ='ovan 3"20>.
,revod dela "Btudija poslanice Rimljanima" Bimovi& ,avle D Ketinje, !777.
0??

Studija Poslanice Rimljanima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija Poslanice Rimljanima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PREVOD DELA "ROMANS" Jack Sequeira R I M LJ A N I M A P O S L A N I C A

,revod dela "Btudija poslanice Rimljanima" Bimovi& ,avle D Ketinje, !777.

You might also like