http://elmundosefarad.wikidot.com/o-fulkaneliju O Fulkaneliju Aleksandra Mani O Fulkaneliju Autor koji se potpisivao imenom Fulkaneli objavio je 1926. i 1930.

dva ezoterijska dela o alhemijskoj simbolici, Misterija katedrala i Alkemijska boravita. Za te knjige predgovor je pisao Een Kanzelije (1899-1982), koji kae da je Fulkanelijev uenik, a ilustrovao ih je slikar ilijen ampanj (1877-1932). Kako pie Kanzelije, Fulkaneli je uspeo da ostvari Veledelo, to jest da otkrije tajnu venog ivota i kamena mudrosti, pre nego to je misteriozno nestao. O identitetu Fulkanelija i danas se raspravlja. to se tie pseudonima Fulkaneli, to je, izgleda, kombinacija (prema pravilima fonetske kabale) izmeu imena Vulkan, i imena Ilija ili Helios. Ko god da je stvarna linost koja stoji iza ovog pseudonima, ostaju Fulka-nelijeva dela, koja, prema brojnim alhemiarima, otkrivaju stvari koje se ne mogu nai ni u jednoj alhemijskoj raspravi, o temama o kojima su stari alhemiari utali. Ostaju i dela Eena Kanzelijea i njegove precizne analize. Een Kanzelije, koji je o sebi govorio kao o jedinom Fulkanelijevom ueniku, priredio je za tampu njegove rukopise i pisao predgovore za knjige. Tajna linosti autora ovih knjiga nikada nije rasvetljena. Iz Kanzelijeovih fragmentarnih obavetenja saoptavanih na raznim mestima zakljuuje se da je Fulkaneli klasifikovao i dao prvi oblik svojim belekama oko 1922, ali je oko 1923, kada je postao adept, odustao od posla kojeg se bio poduhvatio i svom ueniku ostavio u amanet da ga zavri i objavi. Prema anegdoti koju je zabeleio Kanzelije, Fulkaneli je verovatno roen 1839: Alkemijska boravita su se pojavila u oktobru 1930; ja sam pored uitelja bio od 1915. O njemu pouzdano znam pre svega to da je njegovo znanje bilo ogromno! Ako sam ja u Heliopolisu uvek strogo obavezan zakletvom koju sam dao na drevnu disciplinu uvanja tajne, koliko je visokih linosti, slobodnih i monih, koje su mogle progovoriti, makar u poverenju, ali su utale, kao vezane nekim preutnim dogovorom! Vano je znati, da su Fulkanelija u mladosti primali i evrel, i Leseps, i Grase Dorse; da je bio prijatelj Berteloa i da je vrlo dobro poznavao Kirija, koji je bio dvadeset godina mlai od njega, kao i ila Levija i Pola Penlevea. U jesen 1919, dok sam se nalazio u aveniji Montenj, sa ilijenom ampanjem koji je tamo radio za Pola de Lesepsa, iznenada je doao Fulkaneli. Sa florom na levoj ruci bio sam u alosti za svojom bakom i Uitelj je iznenaeno nastavio da me ispituje: 'A koliko je godina imala?' Poto je majka moga oca bila roena 1839, odgovorio sam: 'Osamdeset godina.' 'Zamisli', uzviknuo je on, 'tano koliko i ja.'" Een Kanzelije svedoio je kako je svog uitelja viao povremeno, i da je 1922. prisustvovao transmutaciji koju je Fulkaneli izveo, u Marseju. Potom mu je Fulkaneli predao svoje rukopise i nestao. Zabeleio je i to da je ponovo video svog uitelja 1953. u Sevilji (Fulkaneli mu je rekao: Prepoznaje li me?"), kada bi Fulkaneli trebalo da je imao 113 godina. U predgovorima za dela svog uitelja, Kanzelije tvrdi da je Fulkaneli primio Boiji dar (Donum Dei), to znai da je otkrio tajnu venog ivota i dosegao besmrtnost. Kanzelije pria kako je nakon to je sredio i elegantnim engleskim kurzivom prepisao stranice koje mu je njegov Uitelj poverio, pre nego to ih je ponudio anu emiju da ih objavi, otiao kod Fulkanelija da ih on pregleda i odobri. Ali Fulkaneli je pokazao prilinu ravnodunost prema

obavljenom poslu i tekstu definitivne verzije. Samo je eleo da se obezbedi da prvo izdanje ne bude pod autorskim pravima, a sledea izdanja ostavio je na poklon ueniku. To prvo izdanje Misterija katedrala izilo je u svega tri stotine prime-raka, uspeh nije bio veliki. Moralo je proi jo mnogo godina pre nego to su Fulkanelijevo ime i naslovi njegovih dela postali poznati izvan ogranienog kruga zaljubljenika u alhemiju. Misterija je ostala oko linosti autora, koji je zahtevao da svi oni koji su bili upueni u tajnu, tu tajnu i sauvaju. Mora se priznati da je njegova volja potovana, tako da jo i danas, uprkos takozvanim otkriima mnogih istraivaa, nije naruena. Mogu se izloiti izvesni, ponekad protiv-reni, biografski podaci, koje je Een Kanzelije tokom godina obznanjivao, moda zato da bi vie zbunio radoznalce. Fulkaneli se rodio verovatno 1839 u aristokratskoj porodici. Studirao je Politehniku kolu u Parizu, i 1871. bio mlad oficir pod zapovednitvom uvenog arhitekte Viole-le-Dika, koji je bio zaduen za odbranu grada. Potom je putovao i van Francuske, pre svega u Italiju i Egipat. U drugoj deceniji XX veka, kada se povukao iz aktivnog ivota i posvetio samo alhemiarskim istraivanjima, boravio je neko vreme u Marseju. Kada se vratio u Pariz, negde tridesetih godina, konano je nestao. Kanzelije je priao da je to ovek koji se kretao u visokim aristokratskim i kulturnim krugovima, da se druio s Kirijevima, posebno s Pjerom - Kanzelije nije naroito cenio Mariju. Prijatelj Anatola Fransa, izgleda da je pisca Fulkanelijeva linost nadahnula da stvori lik alhemiara u svojoj Peenjarnici kod kraljice Pedok. Najoiglednija protivrenost, ili najzanimljivija zagonetka, tie se Fulkanelijevog nestanka. U prvom predgovoru za Misteriju katedrala napisanom 1925, Kanzelije o autoru govori kao o nekome ko je odavno nestao. Ali tridesetih godina pisao je da je jo u kontaktu, ili barem u prepisci sa njim. Postoji, navodno, pisamce koje je Fulkaneli poslao kao odgovor Kanzelijeu kada je ovaj zatraio pomo kada se ampanj razboleo. U lakonskom pisamcetu, ispisanom elegantnom kaligrafijom, izmeu ostalog se kae: Ako mu Bog oprosti, ozdravie." Moramo, dakle, napraviti razliku izmeu dva aspekta Fulkanelijeve linosti i njegovog dela. S jedne strane, on je veliki alhemiar, adept, kako se naziva onaj ko je odgonetnuo tajnu. S druge strane, ovek svoga vremena, u odreenom drutvu, sa svojim shvatanjem sveta. Italijanski prevodilac Misterije katedrala Paolo Lukareli istie dve linosti koje Kanzelije pominje, a koje zasluuju posebnu panju kada se govori o Fulkaneliju, kao stvarne linosti, moda, ali pre svega kao autora svojih dela. Prva podsea da iz te prvobitne orbe, koja se krka i vri, nisu mogla izostati dva osnovna sastojka, Egipat i Italija, Heliopolis i Kaljostro, i mrvica masonerije." Tu je vikont Matje de Leseps, roen 1774, otac uvenog Ferdinanda, koji je projektovao Suecki kanal. Ovaj diplomata od karijere boravio je u Maroku, Egiptu, u Italiji, gde je osnovao masonsku lou hermetikog rituala, pa na Krfu, i u Tunisu. Strasno zainteresovan za sve to je imalo veze s ezoterijom, posvetio se u razliite masonske rituale, upoznavao svakoga za koga je smatrao da bi mu mogao preneti neka duboka znanja, bio lan zagonetnog egipatskog drutva koje je pobudilo zanimanje tajne policije. Kada se vratio u Francusku, nastavio je da se kree u masonskim krugovima, naroito onim koji su se vezivali za hipotetinu tradiciju egipatskih faraona. Osnovao je loe ija imena moraju privui panju svakog itaoca Fulkanelija: lou Heliopolis u Lionu, i Preporoeni Heliopolis u Mecu. Svoje zanimanje za ezoteriju, kontakte s Egiptom i Italijom, strast prema hermetici, vikont je preneo celoj porodici, inae veoma razgranatoj - obuhva-tala je i ogranak

koji se nastanio u Sevilji, i onaj kojem je pripadao Remon Rusel. Postoje svedoanstva da je u kui Lesepsovih u Parizu jo poetkom XX veka postojala alhemijska laboratorija. Druga linost, Grase Dorse, bio je, ako ne izumitelj, a ono barem ovek koji je najvie doprineo irenju celog niza kulturnih mitova koje Fulkaneli koristi u svojim delima. O Dorseovom ivotu ne zna se mnogo. Roen 1828, kolovao se u Parizu, i vrlo mlad odluio da se nastani na Kipru. Kad se vratio u Francusku poeo je da objavljuje eseje. Tako je, od 1873, tokom dvadeset sedam godina za neki asopis napisao oko sto ezdeset lanaka o najrazliitijim temama. Umro je 1900. Bio je u dodiru sa svim kulturnim, pre svega okultistikim pokretima svoga vremena, veliki erudita, voleo da prouava misterije istorije. Ako ih nije bilo, sam ih je pronalazio, ak i zahvaljujui udnovatom, originalnom metodu kriptografskog tumaenja, sve do jezika ptica ili fonetske kabale o kojoj govori Fulkaneli. Moda Grase Dorse nije izmislio fonetsku kabalu, ali ju je svakako prvi jasno izloio. U njegovim esejima, izmeu ostalog, nalazimo otkrie Rableovog ezoterizma, deifrovan Polifilov san, pravu istoriju slobodnih zidara, tajanstvene prie o svetom Gralu, sekti vitezova povezanih sa zadrugama graditelja katedrala koje su posedovale tajna znanja prenoena putem predanja, oduvek u borbi protiv sila Zla. ak Berije je ezdesetih godina, u uvenoj knjizi koju je napisao zajedno s Luisom Pauelsom, Jutro arobnjaka, zabeleio da je Fulkanelija sreo 1937. i da mu je ovaj rekao: Evo tajne alhemije: postoji nain da se manipulie materijom i energijom tako da se proizvede ono to bi savremeni naunici nazvali polje sila. To polje sila deluje na posma-traa i dovodi ga u povlaen poloaj u univerzumu. S te povlaene take on ima pristup stvarnosti koje prostor i vreme, materija i energija, od nas obino skrivaju. To je ono to alhemiari nazivaju Veledelo: univerzalno razumevanje univerzuma." S druge strane, ezo-teriar Mark Hedsel, koji je zakljuio da Fulkaneli i dan-danas ivi, i to u Firenci, u Italiji, tvrdi da ovaj navod nikako ne moe poticati od Fulkanelija, zato to govori o materijalnim, a ne o duhovnim injenicama. Legenda se plela dalje. Pisano je i o tome kako je uoi Drugog svetskog rata nemaka obavetajna sluba neuspeno tragala za Fulkanelijem zbog njegovog navodnog znanja o tehnologiji nuklearnih reakcija. Prema Pauel-su, Fulkaneli je preiveo Drugi svetski rat i nestao posle osloboenja Pariza. U avgustu 1945, amerika obavetajna sluba traila je od Berijea da stupi u kontakt sa izvesnim majorom koji je bio zaduen za pronalaenje nemakih izvetaja o istraivanjima atomske energije. Ameriki major traio je Fulkanelija, ali Fulkaneli nije pronaen Ovakve prie lako moemo povezati s legendama kakve krue o mnogim alhemiarima, jo od davnina. Tema autorstva ostaje jedna od najkontroverznijih oko Fulkanelijevog dela. Iznoene su pretpostavke o tome da je Fulkaneli pseudonim cele grupe alhemiara. Istraivane su odlike njegovog stila, naznake koje je ostavio Een Kanzelije, predlagana su razliita imena, i istraivai su dolazili do zakljuaka da bi Fulkaneli mogao biti pseudonim sledeih linosti: od alhemiara iz prvih decenija XX veka, kao to su Een Kanzelije, knjiar i bibliofil Pjer Diol, autor jednog komentara o Mutus liber, i najee, ilijen ampanj, crta koji je ilustrovao prvo izdanje ova dva dela, takoe alhemiar, pa sve do naunika kao to su astronom Kamij Flamarion ili fiziar il Viol. Moda prvo to privlai panju u Fulkanelijevim delima jeste izvanredno poznavanje alhemijskih tekstova, iroko znanje iz razliitih oblasti i ogromna imaginacija upotrebljena da se na nju oslone ili poev od nje razviju odnosi koji se uspostavljaju izmeu skulpture i alhemijskog uenja. Ta aura mudraca i erudite je, moda, ono to je alhemiare navodilo da bespogovorno veruju u legendu o adeptu koji je uspeo da dobije kamen mudrosti usred industrijskog doba. Iznenauje to to razmimoilaenja meu ezoteriarima razliitih usmerenja, koja su inae esta kada treba vrednovati delo nekog autora, bezmalo ne postoje u sluaju Fulkanelija, koga svi jednoduno prihvataju kao adepta, mada razliito tumae njegovu posveenost.

Kada je iva i ljudska, zagonetka golica, mui i dovodi do oajanja. Bilo bi veoma pogreno, jer bi bilo za svaku osudu, jednoga dana raspriti misteriju oko Fulkanelija", zapisao je Een Kanzelije.