07 Svet Oko Nas 2

Svet oko nas
za drugi razred osnovne {kole
Uputstvo
Da bi boqe razumeo ovu kwigu, bilo bi dobro da upozna{ slede}e znake:
zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo razgovaramo istraùjemo ogled re{avamo o doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i Na kraju kwige nalazi se detaqni sadràj. Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~i o kojima se govori u ovoj kwizi.
re~nik
Svet oko nas
Ova kwiga }e ti pomo}i da boqe upozna{ sebe i svet oko sebe. Za{to je to va`no? Da bi se lep{e druìo sa drugovima i drugaricama. Da bi se boqe snalazio u mnogim situacijama. Da bi lep{e ìveo. Da bi vi{e uìvao u prirodi koja te okruùje.
Ovo sam ja
Moje ime je Moje prezime je Moja adresa je Volim da me zovu
KOLIKO SAM PORASTAO

po~etak I razreda moja visina koliko imam kilograma broj cipela po~etak II razreda razlika
Da li si zadovoqan time koliko si porastao? U mom odeqewu najvi{i su: od de~aka od devoj~ica
da
ne
onako
[ta misli{ da bi trebalo da preduzme{, pa da jo{ vi{e poraste{ (na primer: da jede{ zdravu hranu)?
Koliko poznajem dru{tvo iz odeqewa

Odgovori po se}awu na slede}a pitawa. Posle o tome razgovarajte u odeqewu. tvoj odgovor Koliko u~enika u tvom odeqewu ima prezime koje po~iwe istim slovom kao tvoje? Koliko wih ima mla|eg brata ili mla|u sestru? Koliko wih ima crnu kosu? Koliko wih ima plave o~i? Koliko u~enika u odeqewu nosi nao~are? Koliko wih u~i da svira na nekom muzi~kom instrumentu? Koliko wih ima ku}nog qubimca? Da li si zadovoqan svojim poznavawem dru{tva iz odeqewa? Za{to je va`no da boqe poznaje{ svoje drugove? Re{i slikovnu ukr{tenicu. Dobi}e{ jednu va`nu re~. Kada re{i{ ukr{tenicu i sazna{ koja je to re~, napi{i za{to je ta re~ va`na. stvarno stawe
drugarstvo ozna~ava blizak odnos me|u drugovima, druèwe, prijateqstvo
Drugarska slika
Seti se drugova i drugarica s kojima si se rado igrao pre nego {to si po{ao u {kolu. Napi{i wihova imena.
Gde ste se naj~e{}e igrali?
Koje su vam igre bile omiqene?
DOBRO JE ZNATI Kada se steknu novi drugovi, ne treba zaboraviti stare.
Zbog toga ti predlaèmo da ovde nacrta{ sebe i svoje staro dru{tvo.
Kako razgovaramo u dru{tvu

Da li si razmi{qao o tome kojim re~ima pokazuje{ da si dobar drug? Da li su drugarske one re~i koje nekog vre|aju? Pro~itaj slede}e primere i razmisli o wima.
Ovo su neke drugarske re~i.

Glupo se ose}am kada mi ne kaè{ istinu. Vi{e mi se svi|a kako si se ju~e obukla. Ba{ mi je drago {to si ta~no re{io zadatak. Ako èli{, pomo}i }u ti. Pogledaj slike i napi{i po jedan svoj primer za:
Ovo su nedrugarske re~i.

Laòve jedan! Ru`no se obla~i{! Svaka budala je mogla da re{i onaj tvoj zadatak! Ne mogu da ti pomognem. Ho}u da se igram.
DRUGARSKE REÎ @ao mi je {to pla~e{. Volela bih da znam za{to pla~e{.
NEDRUGARSKE REÎ Opet cmizdri{...
Ba{ ti je lep novi auto! Molim te, daj mi da ga pogledam.
Ni{ta ti ne vaqa taj auto. Ja imam lep{i.
Razgovarajte o tome {ta zna~i narodna poslovica: Lepa re~ gvozdena vrata otvara.
Moja i tvoja ose}awa

Pogledaj slike. Napi{i {ta ose}aju deca sa slika. Za{to se tako ose}aju?
Ona se ose}a
On se ose}a
zato {to
zato {to
Ona se ose}a
On se ose}a
zbog toga {to
zbog toga {to
Napi{i kako bi ute{io drugaricu kojoj je pao sladoled.
[ta bi savetovao de~aku koji prolazi pored psa?
Qut sam
Kad me neko naquti, ja ga tresnem!
Kad me neko naquti, ja onda pla~em.
Kad mene neko naquti, ja }utim i patim.
Razmisli o tome da li se ova deca ispravno pona{aju kad su quta. Mo`da ovi de~aci imaju boqe re{ewe. KADA ME NEKO NAQUTI, JA MU ODMAH KAYEM: "ZAISTA ME JE NAQUTILO TO ?TO SI MI URADIO. LAK?E MI JE KADA TO KAYEM.
KADA SAM QUT, ONDA LUPIM NOGOM O POD ILI RUKOM O JASTUK.
Proveri da li se ~esto quti{.
Oboj kruì} zelenom bojom ako je tako ili crvenom ako nije. Od 1 do 3 odgovora - Te{ko te je naqutiti. Ali, budi obazriv, ako qutwu krije{ i u sebi pati{, to nije dobro! Od 4 do 6 odgovora - Normalno je {to se i ti ponekad naquti{. To se doga|a i drugima. 7 ili 8 odgovora - êsto se quti{. Razmisli o tome da li je ba{ sve razlog za qutwu.
Tek {to si zagrizao bananu, a ona se odlomila i pala. Ba{ kad si krenuo napoqe, po~ela je da pada ki{a. Auto je pro{ao pored tebe kroz baru i isprskao te je. Mla|i brat ti je pocepao list iz sveske. Drugarica ne}e da se igrate onako kako ti predlaè{. Drugarica ti je slu~ajno slomila omiqenu igra~ku. Danas tvoj razred ide u pozori{te, a ti si se razboleo. Drug iz razreda te nije pozvao na ro|endan.
Pla{im se
Zamisli da te je ne{to upla{ilo. Kako bi opisao to ose}awe? Poku{aj da dopuni{ ove re~enice. Toliko sam se upla{io, da sam Bilo me je strah, pa mi je do{lo da vi~em, da Strah sam ose}ao u celom telu: u stomaku, u Tako upla{en izgledao sam kao pla{qivi zec, kao DOBRO JE ZNATI Ponekad je dobro da se {aqivo odnosi{ prema svom strahu. To moè da ti pomogne da ga pobedi{. . . . .
Ovde nacrtaj ono ~ega se pla{i{. Nacrtaj ga na sme{an na~in.
10
I drugi se pla{e
Ja se bojim mraka.
Pla{im se kad pukne petarda.
Strah me je kad se neko tu~e.
Bojim m se gliste. Pla{im se pauka.
Pla{im se pijanog ~oveka.
Napi{i po ~emu prepoznaje{ da se neko upla{io. Kakvo mu je tada lice?
Ovaj de~ak se upla{io kada je video gu{tera. Napi{i {ta bi mu rekao i kako bi ga posavetovao da bi prestao da se pla{i.
Kakve su mu tada o~i?
Kakvi su mu pokreti?
[ta tada govori?
Razmisli o tome kako strah moè da bude koristan. Na primer: Strah od auta te opomiwe da bude{ oprezan kad prelazi{ ulicu. Strah od pada s drveta te podse}a da treba da se ~vrsto drì{ za grane i da pazi{ gde gazi{. Navedi jo{ jedan primer.
11
Tuàn sam
Tu`na sam kada se posva|am s drugaricom. Napi{i {ta te obi~no rastuùje. Tuàn sam kada moj tim izgubi utakmicu.
Podvuci ili napi{i {ta ti se doga|a kada si tuàn. pla~em volim da neko bude sa mnom èlim da s nekim razgovaram o tome volim da budem sam
Napi{i ili podvuci kako tugu ose}a{ u telu. ne{to me steè u grlu pla~e mi se
Da ne bih bio tuàn, onda radim ovo (podvuci ili napi{i): Pozovem druga i ispri~am mu {ta me je rastuìlo. Iza|em u park da se igram.
Ova devoj~ica je tu`na zato {to je izgubila svog ku}nog qubimca, psa Bobija. Napi{i kako bi je ute{io.
12
PRVI DEO
@IVA PRIRODA
UÎ]EMO: o vezi izme|u ìve i neìve prirode o tome kako se gaje biqke o delovima biqke o razmnoàvawu biqaka o delovima tela ìvotiwa o doma}im i divqim ìvotiwama o grupama ìvotiwa o ~oveku TVOJ ZADATAK ]E BITI: da izvede{ ogled s biqkom u saksiji da napi{e{ kako se kopriva brani od neprijateqa da organizuje{ u odeqewu igru Pogodi {ta ose}am da istraì{ kako se mewa drve}e u jesen
13
Priroda
@IVA PRIRODA NE@IVA PRIRODA
vazduh
sunce
biqke
ìvotiwe
~ovek
voda
zemqi{te
Zajedni~ke osobine ìvih bi}a

Biqke, ìvotiwe i ~ovek su ìva bi}a. @iva bi}a imaju neke zajedni~ke osobine: ra|aju se rastu daju potomstvo
14
Veza izme|u ìve i neìve prirode

DOBRO JE ZNATI U prirodi je sve povezano. Sva ìva bi}a, da bi opstala, hrane se, uzimaju vodu, di{u i kre}u se. Zbog toga je za wihov ìvot neophodna neìva priroda: Sun~eva svetlost i toplota, voda, vazduh i zemqi{te.
Moèmo li da dokaèmo da ìva bi}a ne mogu bez neìve prirode? Izvedi ogled s biqkom u saksiji. Ako biqku ne zaliva{,ona }e uvenuti. Ako biqku izvadi{ iz zemqe, ona }e se osu{iti.
Zna~i, biqkama je za ìvot potrebna [ta }e se dogoditi ako biqku ostavimo duè u mraku?
Zna~i, biqke ne mogu da ìve bez [ta }e se dogoditi ako saksiju s biqkom duè vremena drìmo u zatvorenoj plasti~noj kesi, izolovanu od vazduha? Uvenu}e bez vazduha. Zato, boqe je na vreme izvadi iz kese!
Zna~i,
15
Biqke
Biqke ìve na raznim mestima: u seoskim predelima, u gradovima, na visokim planinama, uz morsku obalu, u pustiwama, pod vodom, na stablima i granama drugih biqaka. Biqke su, kao i ~ovek, prilago|ene uslovima sredine u kojoj ìve. Pogledaj slike i zapi{i ispod wih gde ìve biqke.
16
Neke biqke ìve u suvim predelima sa veoma toplom klimom. Na primer: kaktusi u pustiwama ~uvaju rezerve vode u svojim stablima i tako uspevaju da preìve.
Nacrtaj i ti jedan kaktus.
Postoje biqke koje rastu na vrhovima visokih planina, u veoma hladnim predelima, u kojima mnoga ìva bi}a ne bi mogla da ìve. Na primer, jedna vrsta quti}a. Pogledaj sliku i opi{i izgled ove biqke.
Sve biqke se {tite od neprijateqa. Kaktus se od neprijateqa uspe{no brani bodqama. Napi{i kako se od neprijateqa brani kopriva.
Kako se brani ruà?
17
ôvek gaji biqke

Plodove biqaka ili neke druge wihove delove qudi koriste za ishranu. Napi{i {ta sve moè da se spremi od biqaka sa ovih slika.
Krompir-pire
KROMPIR
[QIVA
PAPRIKA
P[ENICA
PARADAJZ
PASUQ
18
Kako se gaje biqke

Posmatraj slike. Na linijama upi{i re~i koje odgovaraju radovima prikazanim na slici.
GAJEWE KRU[AKA
SADI SE
GAJEWE LUKA
OREZUJE SE
PRSKA SE
BERE SE
\UBRI SE
GAJEWE KUKURUZA
OKOPAVA SE
KRUNI SE
GAJEWE VINOVE LOZE
DOBRO JE ZNATI Neke biqke, kao {to su jabuke i kru{ke, ~ovek gaji u vo}wacima. U prirodi ponekad te iste vrste biqaka rastu bez nege ~oveka. To su divqe jabuke i divqe kru{ke.
U ~emu je razlika izme|u biqaka koje ~ovek gaji i onih koje same rastu u prirodi? Plodovi divqih biqaka su obi~no sitniji i kiseliji od biqaka koje gaji ~ovek. [ta misli{, zbog ~ega?
19
Delovi biqke
Plod List U zelenim listovima se, uz pomo} Sun~eve svetlosti, stvara hrana za biqku. Iz cveta nastaje plod. U plodu se nalazi seme. Seme Iz semena ni~e nova biqka. Cvet Cvet ima va`nu ulogu u razmnoàvawu biqke.
Stablo Stablo sprovodi vodu i druge materije iz zemqe od korena do listova. Odràva biqku u uspravnom poloàju.
Grana Stablo se grana, a na granama se razvijaju listovi koji obrazuju kro{wu drveta. Koren Pri~vr{}uje biqku za podlogu. Upija iz zemqe vodu i hranqive materije i sprovodi ih do stabla.
Kora drveta Kora je tvrdi, spoqa{wi deo stabla drveta.

razmnoàvawe je ostavqawe potomstva
20
Razmnoàvawe biqaka
Kada seme iz ploda biqke padne na zemqu, iz wega izraste nova biqka. [ta sve u prirodi pomaè biqci da weno seme dospe na zemqu? Evo zanimqivih primera: Kad ptica ili neka druga ìvotiwa pojede plod biqke, tada proguta i semenku. Ona }e je kasnije izbaciti sa svojim izmetom. Semenka dospeva na zemqu i ni~e.
Vetar raznosi seme masla~ka.
Plodovi nekih biqaka imaju bodqe. êsto se pomo}u wih "lepe" na krzno raznih ìvotiwa, koje ih tako odnesu daleko.
Semenke nekih vrsta cve}a i biqaka, kao {to su pasuq, gra{ak i boranija, padaju na zemqu kada se mahuna sasu{i i otvori.
Re{i rebuse. Dobi}e{ nazive biqaka.
MA
G=K
1, 2, 3, 4, 5, 6
WAK
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 1, 2, 3, 4,
21
@ivotiwe
DOBRO JE ZNATI Na svetu postoji vi{e od milion raznih vrsta ìvotiwa. One mogu biti razli~itih veli~ina: velike kao plavi kit i slon i si}u{ne kao jedva vidqive bubice. Sve one di{u, hrane se i rastu. Neke ìvotiwe se hrane biqkama (biqojedi), neke drugim ìvotiwama (mesojedi), a neke jedu i jedno i drugo (sva{tojedi).
@ivotiwe razvrstavamo na grupe:
Vrabac je ptica. Koje ptice jo{ zna{? Ma~ka je sisar, jer mladun~e sisa maj~ino mleko kada se okoti. Ko jo{ sisa maj~ino mleko?
@aba je vodozemac. Da li si nekada video da`devwaka? I on je vodozemac.
Korwa~a je gmizavac, a gmizavci su i krokodil, zmija i gu{ter. Bubamara je insekt. Koje jo{ insekte zna{?
okotiti (se) zna~i: 1. doneti mladun~e na svet 2. do}i na svet, roditi se (o nekim ìvotiwama kao, na primer, o psu, ma~ki, medvedu i sl.)
[aran je riba. A ribe su i:
22
Koje delove tela imaju ìvotiwe

Napi{i u ku}icama nazive delova tela koji nedostaju. Oklop {titi moje telo. glava
glava usta noga oko
glava
pipak oko
usta glava
rep
peraja
glava
rep
Objasni kako se ove ìvotiwe kre}u. Koje delove tela koriste za kretawe?
23
Doma}e ìvotiwe
DOBRO JE ZNATI ôvek gaji doma}e ìvotiwe zato {to od wih ima koristi. ôvek ih hrani, poji i neguje i od wih uzima: mleko, meso, jaja, vunu, a one mu pomaù oko poqskih radova.
KRAVA, VO I TELE
Krava je krupna i mirna ìvotiwa. Hrani se travom koju pase na pa{wacima. Zimi je ~ovek hrani u {tali suvom travom (senom) i ìtom. ôvek je gaji radi mleka i mesa. Krava moè da dnevno da od 10 do 20 litara mleka. Tele je mladun~e krave. Volovi su sna`ne ìvotiwe. Negde ih ~ovek koristi da vuku plug kojim se ore zemqa, a negde da vuku kola s teretom.
24
Koje su razlike i sli~nosti izme|u krave i koko{ke? Razmisli i napi{i. posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti
Napi{i {ta se sve pravi od mleka.
Napi{i {ta se sve pravi od jaja. Koje jo{ doma}e ìvotiwe daju mleko? Koje jo{ doma}e ìvotiwe daju jaja?
Napi{i ispod slika kako putuje mleko.
25
Divqe ìvotiwe
Divqe ìvotiwe ìve slobodno u prirodi. One same sebi nalaze hranu, vodu i skloni{te. U na{im krajevima naj~e{}e se sre}u ove ìvotiwe:
LISICA
DIVQA SVIWA
Lisica obi~no iz brloga kre}e u lov no}u, re|e po danu. Hrani se mi{evima, pticama, a rado i ìvinom. Ne spava zimskim snom.
Divqa sviwa je {umska ìvotiwa koja se hrani bubicama, glistama, korewem i plodovima biqaka, naro~ito ìrom. U potrazi za hranom rije zemqu.
JE@
SOVA
Preko dana se skriva, a no}u ide u lov. Hrani se glistama, bubama, puèvima, paucima i zmijama. Od neprijateqa se brani bodqama, tako {to se sklup~a u bodqikavu lopticu.
[umska sova se gnezdi u dupqama drve}a. To je no}na ìvotiwa lovi no}u, a omiqena hrana su joj mi{evi.
Podvuci u tekstu one re~enice u kojima se govori o tome ~ime se hrane ove ìvotiwe.
26
Nekada su sve ìvotiwe ìvele slobodno u prirodi. Neke od wih je ~ovek pripitomio. Objasni za{to (vidi stranu 24, 25). Tako su postale doma}e ìvotiwe. Danas postoje: divqa i doma}a guska, divqa i doma}a koza, divqi i doma}i kow, divqi i doma}i zec i drugi.
DIVQA GUSKA
@ivi obi~no u blizini bara i jezera. Telo joj je pokriveno mekim perjem. Okretna je na vodi i odli~no roni. U jesen se guske skupqaju u velika jata i sele se na jug, u toplije krajeve. U prole}e se vra}aju. U gustom rastiwu pored mo~vara prave gnezda. Udubqewe u zemqi pokriju travom i suvom trskom. Onda mama guska na~upa sa sebe meko perje i wime obloì unutra{wost gnezda. Tu snese jaja. Posle mesec dana izlegu se gu{~i}i, koji li~e na paperjaste loptice. Majka ubrzo po~iwe da ih u~i da plivaju i pribavqaju hranu. Gu{~i}i brzo porastu i po~iwu da lete s jatom.
DOMA]A GUSKA
Doma}a guska ìvi u seoskim dvori{tima. ôvek je hrani i neguje da bi dobio jaja, meso i perje. Ona je krupnija od divqe guske, ali slabo leti i lo{ije roni od we. Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o tome gde ìvi doma}a, a gde divqa guska.
27
@ivotiwe ìve u grupama

DOBRO JE ZNATI Neke ìvotiwe ìve u grupama, a te grupe se zovu: jato, ~opor, stado, krdo, roj. @ivot u grupi pomaè ìvotiwama, jer se zajedno boqe brane od neprijateqa i lak{e nalaze hranu. jato ~opor stado krdo roj
Prona|i grupe ìvotiwa i kruì}e oboj odgovaraju}im bojama.
28
Koliko ìve neke ìvotiwe

Pogledaj u tabeli koliko ìvi koja ìvotiwa. Predstavi to na grafikonu onako kako je zapo~eto. Napi{i zakqu~ak o onome {to se vidi na grafikonu. ìvotiwa mrav mi{ dabar zec veverica pu` godine ìvota 5 3 6 8 9 4 ìvotiwe Zakqu~ak: godine ìvota
Zanimqivosti
Majmuni nose svoje mladun~e na le|ima ili na stomaku sve dok ne odraste i ne po~ne da se brine samo o sebi. Mladun~e kengura ra|a se veoma malo. îm se rodi, uvu~e se u torbu svoje majke. Tu sisa maj~ino mleko i bezbedno je sve dok ne odraste. Tek tada zauvek izlazi iz maj~ine torbe.
29
ôvek
DOBRO JE ZNATI Qudi ìve u raznim krajevima sveta. Razlikuju se po visini, po gra|i tela, boji koè i kose, obliku i boji o~iju, po crtama lica itd. Na svetu ne postoje dva potpuno ista ~oveka. Me|utim, svi qudi imaju neke zajedni~ke odlike:
Svi qudi hodaju uspravno.
Svi qudi govore i saop{tavaju svoje misli i ose}awa.
Svi qudi mogu da misle.
Svi qudi rade i stvaraju ono {to im je potrebno za ìvot.
Qudi ìve u zajednicama.
Objasni za{to su va`ne tolerancija i saradwa me|u qudima (vidi strane 75 i 77).
saradwa zajedni~ki rad na nekom poslu, pomagawe nekome u radu
Po ~emu su jo{ qudi sli~ni?
30
Sre}an ìvot
DOBRO JE ZNATI ôveku je, kao i ostalim ìvim bi}ima, za ìvot potrebna hrana, voda, vazduh, Sun~eva svetlost i toplota. Ako ima ove uslove za ìvot, ~ovek moè da raste, razmi{qa, tr~i, igra se, radi. Da bi ~ovek bio zdrav, mora da brine o sebi: o ~isto}i tela, boravku u prirodi, odmoru i snu, zdravoj ishrani i dobrom raspoloèwu. Za sre}an ìvot veoma je va`no i ovo:
Da volimo i da budemo voqeni.
Da imamo prijateqe i da se druìmo.
Da po{tujemo jedni druge.
Da umemo da pokazujemo svoja ose}awa.
Ose}awa se mogu pokazati re~ima i pokretima tela: osmehom, mahawem ruke, zagrqajem, poqupcem, {irewem ruku, milovawem i na druge na~ine. Lepe re~i i ovakvi pokreti ~ine sre}nim i nas i druge qude.
Organizujte u odeqewu igru Pogodi {ta ose}am. Neka jedan par pokretima pokazuje svoja ose}awa, a neka drugi par poga|a koja su to ose}awa.
31
Pratim promene u prirodi jesen

Posmatraj kakvo je vreme u jesen. Napi{i svoja zapaàwa.
sunce
U jesen sunce slabije greje nego leti. êsto ga zaklawaju oblaci. Kad se pojavi, sve nas obraduje.
ki{a
vetar
magla
oblaci
32
Drve}e u jesen
Prona|i tri razli~ita drveta koja rastu u tvojoj okolini. Posmatraj kako se mewaju u jesen. Zapisuj tokom jednog meseca svoja zapaàwa. Zabeleì datum kada si po~eo istraìvawe. Na po~etku tabele nacrtaj kako sada izgledaju ta tri drveta i na linijama napi{i wihove nazive. Datum po~etka istraìvawa:
Vrsta drveta
Koje su boje listovi na po~etku posmatrawa?
Koju su boju dobili listovi posle mesec dana?
[ta si zapazio u vezi sa opadawem li{}a? Posmatraj opalo li{}e ispod drveta. Kako ono izgleda? Da li je po~elo da truli?
33
Kalendar vremenskih prilika

Prati vremenske prilike svakoga dana tokom jedne sedmice. Navedenim znacima zabeleì kakvo je vreme bilo kog dana.
sun~ano
promenqivo obla~no
obla~no
ki{a
sneg
jak vetar
slab vetar
magla
PRE PODNE PONEDEQAK UTORAK SREDA ÊTVRTAK PETAK SUBOTA NEDEQA
POSLE PODNE
PROGNOZA VREMENA ZA SUTRA
Poku{aj da sam prognozira{ vreme za sutra{wi dan. Na primer: Ako se vetar uve~e sti{ava, sutra }e biti lepo vreme. Ako sunce zalazi za guste oblake, bi}e ki{e. Ako sunce zalazi, a nebo je vedro, bi}e lepo vreme (vidi [kolu u prirodi, Kreativni centar, str. 14).
34
Iz leksikona
VRABAC
Vrabac ìvi u blizini ku}a. êsto se moè videti kako zajedno sa koko{kama kquca hranu. Voli da jede semenke, mekano povr}e, a naro~ito zrelo vo}e. Vrap~eva pesma je "xiv-xiv". Ako se pojavi neka opasnost, ogla{ava se sa "xvrrr". Dawu vesele grupe vrabaca neumorno lete i skaku}u traè}i hranu. Uve~e se sakupe na visokom stablu i pre spavawa dugo ~avrqaju. Kad se ujutru probude, ~avrqawe se nastavqa. U aprilu tata vrabac i mama vrabica obi~no prave gnezdo ispod krovova. Mama tu snese 4 do 5 jaja iz kojih se izlegu goli pti}i. Oni stalno drè otvorene kqunove i traè hranu. Kada odrastu i nau~e da lete, napu{taju gnezdo.
RODA
Roda je velika i lepa ptica. Ima duga~ke, veoma tanke noge i okruglastu glavu koja se zavr{ava duga~kim i {iqatim crvenim kqunom. Ovakav kqun joj pomaè da lovi ribe, àbe i zmije. Zbog toga se ~esto kre}e pored bara i mo~vara sporim koracima, traè}i plen. Roda iskazuje svoja ose}awa klepe}u}i kqunom. Nekad ja~e, nekad slabije, u zavisnosti od toga da li ho}e da iskaè radost, àlost, strah ili pretwu. Rode su prijateqi ~oveka i rado prave velika gnezda na dimwacima ku}a. Preko zime se sele u ju`nu Afriku. S prole}a prvi se u svoje gnezdo vra}a mu`jak. On ga popravqa i doteruje pre nego {to se vrati ènka. Kada ona stigne, snese 4 do 5 jaja, iz kojih }e se izle}i mladi.
klepetati zna~i kloparati, lupati
Podvuci re~enice iz kojih se vidi kako se ogla{ava vrabac, a kako roda.
35
Seti se {ta smo nau~ili

PRIRODA
@IVA PRIRODA NE@IVA PRIRODA
me|usobno su povezani
qudi biqke ìvotiwe vazduh voda zemqi{te sunce
ra|aju se, rastu, daju potomstvo, hrane se, uzimaju vodu, di{u, kre}u se
stvara uslove za ìvot ìve prirode
@IVA P R I R O D A
QUDI
gaji ih ~ovek BIQKE rastu u prirodi
doma}e @IVOTIWE divqe
vrste sisari vodozemci gmizavci ptice insekti ribe
ìve u grupama jato ~opor stado krdo roj
36
DRUGI DEO
NE@IVA PRIRODA
UÎ]EMO: o vodi o ki{i o vazduhu o svetlosti i toploti o svetlosti i bojama o zemqi{tu o godi{wim dobima TVOJ ZADATAK ]E BITI: da izvede{ ogled s vodenom parom da prikaè{ na grafikonu koliko je palo ki{e da smisli{ i napi{e{ pri~u na temu Doìvqaji jedne kapqice vode da napravi{ dugu da proveri{ sastav zemqi{ta
37
Voda - uslov za ìvot

Nau~ili smo da je voda neophodna za ìvot svih ìvih bi}a biqaka, ìvotiwa i qudi. Razgovarajte u odeqewu, pa onda napi{i: Kako qudi unose u telo vodu koja im je potrebna? Za {ta je sve qudima neophodna voda? Kako vodu uzimaju biqke? Kako vodu uzimaju ìvotiwe?
U prirodi voda stalno kruì. Pogledaj na narednoj slici kako to kruèwe izgleda. Iz oblaka voda pada u vidu ki{e, snega ili grada. Sunce zagreva vodu u rekama, barama, jezerima i morima. Voda isparava.
Vodena para se izdiè i stvara oblake. Jedan deo vode upija zemqa. Najve}i deo vode odlazi u potoke, reke, jezera i mora.
38
Ki{a
DOBRO JE ZNATI Kada do|e do hla|ewa vodene pare u oblacima, sitne kapqice se sjediwuju, postaju teè i padaju na zemqu. Tako nastaje ki{a.
KI[A U KUPATILU
Dok se tu{ira{ ili kupa{ u kadi, topla voda isparava. Sitne kapi vodene pare dodiruju plo~ice na zidu, ogledalo i druge predmete. Po{to su predmeti u kupatilu hladni, posle izvesnog vremena kapi se, ba{ kao u oblaku, sjediwuju. Uskoro po~iwu da se slivaju niz predmete, sli~no kao kada pada ki{a. Tvoja zapaàwa o vodenoj pari:
SNEG
Kada je hladno vreme, obi~no zimi, vodena para u oblacima se zgusne i smrzne. Od smrznutih kapqica stvaraju se sne`ne pahuqice razli~itih oblika. One padaju na zemqu i stvaraju sne`ni pokriva~. Evo kako izgledaju neke pahuqice. Tvoja zapaàwa o pahuqicama:
39
Kad pada ki{a ogledi

ZA[TO NESTAJU BARICE
Posle ki{e, drve}e, trava i igrali{te su mokri. Kada sunce grane, sve se ponovo brzo osu{i. Voda iz barice koja se isu{ila na suncu nije nestala, ve} je samo promenila oblik pretvorila se u paru. Ovaj ogled }e vam pomo}i da otkrijete kojom brzinom sunce isu{uje vodu. Moète ga izvesti kada je vreme sun~ano, ali posle ki{e. Potreban materijal: komad krede. Kako se ogled izvodi 1. Obeleìte kredom ivice bare. îm zavr{ite, pogledajte na sat. 2. Vra}ajte se svakog sata i svaki put obeleàvajte nove ivice. [ta }e se desiti Dobi}ete niz ivica koje }e svedo~iti o brzini smawivawa barice. Barica }e na kraju potpuno ispariti.
Iz kwige "Mali ku}ni ogledi 1", Kreativni centar
KOLIKO JE KI[E PALO

[iru posudu stavi na otvorenu terasu, u dvori{te i sl., da bi u wu padala ki{a. Krajem svakoga dana sipaj sakupqenu vodu u kuhiwsku mericu. Ozna~i koliko je vode palo svakoga dana. Prikaì na grafikonu koliko je ki{e palo. Oboj za svaki dan u nedeqi odgovaraju}u visinu stuba (vidi stranu 29).
40
Voda je va`na - ~uvajmo je!

DA LI U KU}I NEKO BRINE ?TO VODA CURI IZ SLAVINE? KAD IMA VODE, SVIMA JE DRAGO, {UVAJTE VODU, VODA JE BLAGO.
Razmisli i napi{i {ta mogu deca da u~ine da bi se voda u ku}i {tedela.
îste vode nema dovoqno. Vodu naj~e{}e zaga|uju neodgovorni qudi (vidi o odgovornostima na strani 72). Napi{i, ako si zapazio, kako qudi zaga|uju vodu.
Razmisli i napi{i kako se voda zaga|uje onda kada qudi prosipaju po zemqi automobilsko uqe i sl. [ta }e se dogoditi kad padne ki{a?
Smisli i napi{i pri~u Doìvqaji jedne kapqice vode. Opi{i kuda je sve putovala vodena kap (vidi strane 3840).
41
Vazduh - uslov za ìvot

Svim ìvim bi}ima vazduh je neophodan za opstanak (seti se ogleda s biqkom u kesi sa strane 15). @iva bi}a ga unose u organizam disawem. ôveku je obi~no potrebno da udahne vazduh 20 puta u minutu. Da bi ~ovek bio zdrav, va`no je da udi{e ~ist vazduh. Zato je dobro da slobodno vreme provodi u priro odi. ôvek pod vodom ne moè da di{e. Zato, kad roni, nosi masku ili bocu sa kiseonikom.
OSOBINE VAZDUHA
DOBRO JE ZNATI Vazduh je svuda oko nas. Ne moèmo da ga vidimo, jer nema boju. Vazduh nema ni miris ni ukus. Moèmo da ga osetimo kada se pokre}e. To kretawe vazduha u prirodi zovemo vetar. Pogledaj slike i napi{i kako qudi koriste vetar.
42
Pro~itaj ovu pesmu i napi{i kako biqkama koristi vetar.
Vetar seja~
Vetar duva kao lud, a Nada se smeje, mama kaè: On sad svud putem cve}e seje. Dograbio semewe sa livade zelene, raspukao balon~i} ùtome masla~ku. Bulkama je oteo sitno crno seme, seje, seje, livade da budu {arene. Vetar duva kao lud, a Nada se smeje, neka mu je sre}an put kada cve}e seje. Mira Ale~kovi}
Iseci spiralu od tanke hartije. Jedan kraj spirale stavi na vrh olovke, a drugi kraj olovke drì u ruci. Drì olovku iznad toplog radijatora ili pe}i. [ta si zapazio? Napi{i.
Napi{i koje si osobine vazduha zapazio u ovom ogledu.
43
Sun~eva svetlost i toplota - uslovi za ìvot

DOBRO JE ZNATI Bez Sun~eve svetlosti i toplote na zemqi ne bi bilo ìvota. Bilo bi previ{e mra~no i hladno. Sunce nas greje i daje nam svetlost i toplotu. Da bi biqke rasle, potrebna im je hrana. Zato preko korena uzimaju iz zemqe vodu i druge materije, koje sprovode kroz stablo do listova. Uz pomo} Sun~eve svetlosti u listovima se stvara hrana za biqke. Koliko je va`na svetlost za rast biqke moè{ da vidi{ iz slede}eg ogleda. U kartonsku kutiju stavi proklijali krompir. Na kutiji napravi sa strane otvor, kao na slici. Kutiju poklopi i ostavi je tamo gde ima svetlosti. Posle vi{e dana primeti}e{ kako je kroz otvor iza{la mlada biqka koja se razvila iz klice. Ona traì svetlost da bi rasla.
Razgovarajte u odeqewu, pa odgovorite na slede}a pitawa: Za{to biqke po~iwu da rastu i razvijaju se u prole}e?
[ta se sa biqkama doga|a zimi?
[ta rade neke ìvotiwe kad nastupe hladni zimski dani?
Na koje na~ine se treba {tititi od jakog sunca preko leta?
44
Svetlost i boje
Nama se ~ini da je Sun~eva svetlost bezbojna ili bela, ali ona je sastavqena od nekoliko boja. To se najboqe vidi kada se pojavi duga.
NAPRAVI DUGU
Kada je sun~an dan, napuni {iru posudu vodom i stavi je pored prozora. Uzmi malo ogledalo i stavi ga u vodu. Pode{avaj ga rukom, sve dok ne uhvati{ odraz sunca. Svetlost }e na zidu napraviti dugu.
SENKE
Svetlost se od sunca kre}e pravolinijski. Kada svetlost nai|e na neki predmet, nastaje senka tog predmeta. Senke od Sun~eve svetlosti najduè su rano ujutru i kasno po podne. Sredinom dana sunce je visoko na nebu i senke su vrlo kratke.
SENKE NA ZIDU
Uve~e, pored svetlosti stone lampe, moè{ napraviti na zidu razne senke pomo}u ruku.
45
Zemqi{te - uslov za ìvot

Zemqi{te je neophodno ìvim bi}ima: kao izvor hrane kao stani{te Biqke iz zemqi{ta pomo}u korena upijaju vodu i druge materije. Qudi i ìvotiwe hrane se tim biqkama. Pogledaj sliku i napi{i za{to je zemqi{te va`no ìvim bi}ima.
Neka ìva bi}a grade svoja skloni{ta na zemqi{tu, a neka u zemqi{tu.
Mnoge ìvotiwe, kao {to su lisica, jazavac, krtica, glista i druge, grade svoja skloni{ta u zemqi{tu. Tu im je toplo i bezbedno, a za neke ima i dovoqno hrane. Napi{i {ta zapaà{ na ovoj slici.
46
Postoje razne vrste zemqi{ta. One se razlikuju po boji, po rastresitosti i vla`nosti. Humusno zemqi{te ili humu{a je crne boje. Zemqa humu{a je rastresita i pogodna za obradu i za gajewe ìta, vo}a i povr}a. Glinu{a je ù}kaste boje. Zbijena je i te{ka za obradu. Pogodna je za gajewe ìta. Pesku{a je vrlo rastresita, jer u sebi ima dosta peska. Sive je boje. Lako se obra|uje i lako propu{ta vodu. Da bi biqke na woj uspevale, potrebno je dosta ki{e ili navodwavawe. Ovakvo zemqi{te ~esto se nalazi pored reka, a na wemu se gaji povr}e. Kre~u{a je zemqi{te brdovitih krajeva. Obi~no je crvenkaste boje. Ta vrsta zemqi{ta je rastresita i laka za obradu. Biqke, naro~ito krompir, maline i vinova loza, mogu dobro da rode ako se takvo zemqi{te |ubri i ako padne dovoqno ki{e.
PROVERIMO SASTAV ZEMQI[TA

Iskopaj malo zemqe i stavi je u teglu s vodom. Zatvori teglu poklopcem i dobro je promu}kaj. Ostavi je da stoji 24 sata. Vide}e{ da }e se zemqa u tegli nataloìti u vi{e slojeva. Napi{i kakvi su ti slojevi.
Pa`qivo pro~itaj kako smo opisali ~etiri vrste zemqi{ta. Zatim ispuni tabelu. humu{a boja rastresitost {ta uspeva od biqaka glinu{a pesku{a kre~u{a
47
Razli~ita godi{wa doba razli~iti poslovi

Posmatraj slike i napi{i koje poslove qudi obavqaju u tom godi{wem dobu. GAJEWE P[ENICE jesen zima prole}e leto
U jesen qudi oru zemqu i seju p{enicu. P{enica se seje pomo}u seja~ice koju vu~e traktor. U nekim krajevima qudi jo{ uvek seju p{enicu ru~no.
Najboqe je za mlade stabqike p{enice da zimi budu pokrivene snegom i za{ti}ene od mraza.
U prole}e se mlada p{enica prehrawuje |ubrivom. To se radi ma{inama, a ponegde jo{ uvek ru~no.
GAJEWE DOMA]E @IVOTIWE (KRAVE) jesen zima prole}e leto
U jesen zbog ki{a ima zelene trave. Dobro je tada izvoditi kravu da pase travu.
Zimi kravu vaqa hraniti osu{enom travom koja se zove seno i mlevenim ìtom. Krava se oteli obi~no jednom godi{we. Kad se oteli, onda se ne muze, jer tele sisa weno mleko.
U prole}e stiè mlada trava koju krava voli da pase. Ako ima svoje tele, onda ga krava u~i kako da pase travu.
Ako je do leta tele poraslo, onda se ono samo hrani travom i mlevenim ìtom. Krava tada daje mleko, koje deca najvi{e vole.
48
GAJEWE I KORI[]EWE PAPRIKE prole}e leto
jesen
zima
U prole}e se mlade stabqike paprike sade u dobro isitwenu i vla`nu zemqu.
GAJEWE I KORI[]EWE [QIVA prole}e leto
jesen
zima
U kasnu zimu ili u rano prole}e orezuju se grane {qiva da bi boqe rodile. U prole}e {qive cvetaju i zame}u plod.
Krajem leta beremo zrele slatke plodove {qiva.
SRE\IVAWE GRADSKIH ULICA prole}e leto
jesen
zima
Opalo li{}e se skupqa grabuqama, ali i na ovaj na~in.
49
Zimske pri~e
Po~iwu da duvaju hladni vetrovi. êsto se ujutru podiù magle. U vazduhu miri{e zima. Mnoge ìvotiwe se spremaju da prespavaju zimu. Ispod grma jedan pu` kopa jamu u zemqi. Kad je iskopao dovoqno duboko, u wu je doneo suvo li{}e. Poloìo je li{}e da mu posteqa bude meka i topla. Onda je u{ao u jamu. Uvukao je telo u svoju ku}icu i po~eo da pravi vrata na woj. To }e ga za{tititi od mraza. Kad su vrata bila gotova, zaspao je umoran slatkim snom. U prole}e }e osetiti kad se javi toplo sunce i prvo mlado li{}e. Tada }e se probuditi i iza}i iz svoje jame. Podvuci u tekstu one re~i koje govore o tome kako pu` priprema jamu za zimu.
Zimskim snom spavaju jo{ i: medved, korwa~a, je`, gu{ter, zmija, mrav i druge ìvotiwe. Napi{i pri~u o tome kako se korwa~a spremila za zimski san.
50
Iz leksikona
SRNA
Srna se moè videti u {umama i na proplancima, gde ima so~ne trave i niskog `buwa. Mu`jak srnda} ima uspravne rogove sa tri paro{ka. @enka srna nema rogove. Srna u maju mesecu okoti jedno ili dva mladunca, laneta. Oni sisaju, brzo rastu i uskoro po~iwu da grickaju mlado li{}e i travu. Srna ima boju dlake koja je uvek sli~na boji {ume leti je tamnocrvenkasta, a zimi sme|esiva. Bela pega na zadwici pomaè joj da se boqe sakrije u grmqu. Mekom i vla`nom wu{kom ose}a mirise koje donosi vetar, a krupnim o~ima dobro vidi. Kada se upla{i, vrlo brzo tr~i i ska~e.
ZEC
Zec ima duge u{i koje odli~no ~uju svaki {um. Ima brkatu wu{kicu i kratak rep. Boja dlake mu je prilago|ena boji zemqe: od sive do kestewaste. Predwe noge su mu kra}e od zadwih, pa tako moè brè da tr~i i ska~e. Pla{qiv je i na najmawi {um beì. Hrani se biqkama, najradije kupusom, a zimi glo|e koru mladog drve}a. Kad beì, zec stalno mewa pravac ~as na jednu, ~as na drugu stranu kako bi zavarao neprijateqa. Mama ze~ica pravi leglo od trave i li{}a u mawem udubqewu. Da bi bilo udobnije i toplije, oblaè ga dlakom od svoga krzna. Tu okoti nekoliko mladih koje greje svojim telom, dok oni sisaju. Ako wihova mama nije tu, doga|a se da nai|e druga mama ze~ica, pa ih pomazi i podoji. Ze~ica ~esto ~u~i podaqe od legla, pa ako neprijateq nai|e, ona po~iwe da beì i odvla~i pa`wu na sebe. Kad zametne trag, vra}a se ze~i}ima.
Podvuci u tekstu one re~enice koje govore o mladuncima srne i mladuncima zeca.
leksikon je kwiga, vrsta mawe enciklopedije; u woj su azbu~nim ili abecednim redom pore|ani i obja{weni pojmovi, li~nosti i doga|aji iz raznih oblasti umetnosti i nauke paroàk je krak, {iqak koji izraste na glavnom delu roga jelena
51
NE@IVA PRIRODA
VAZDUH
vazduh je neophodan uslov za ìvot ìvih bi}a
osobine bez boje i mirisa
VODA
voda je neophodna za ìvot svih ìvih bi}a
osobine bez boje, mirisa i ukusa
ZEMQI[TE
izvor hrane i stani{te
razlikuje se po rastresitosti, boji i vla`nosti
vrste zemqi{ta humu{a pesku{a glinu{a kre~u{a
SUNCE
izvor svetlosti i toplote
52
TRE]I DEO
GDE ÔVEK @IVI

UÎ]EMO: o planinskom selu o ravni~arskom selu o ìvotu u gradu o vodama u nasequ i okolini o grupama qudi: porodici, {koli, nasequ o snalaèwu u okolini o saobra}aju o saobra}ajnim znacima o saobra}ajnim sredstvima o pravilima pona{awa u saobra}aju TVOJ ZADATAK ]E BITI: da napi{e{ zapaàwa o svojoj okolini da napi{e{ po ~emu se razlikuje reka od jezera da objasni{ {ta ti se u {koli svi|a, a {ta ne svi|a da napi{e{ koja su de~ja prava i odgovornosti da nacrta{ kartu svog kraja
53
Naseqa su razli~ita
PLANINSKO SELO
Ja ìvim u malom selu na Zlatiboru. Ku}e u mom selu su daleko jedna od druge.
Iz na{e {ume drvo koristimo za ogrev, a ne{to od toga i prodajemo.
U mom selu najvi{e se gaje ovce. Od wihovog mleka qudi prave sir i kajmak.
Moj deda ima ko{nice s p~elama i prodaje med.
U vo}waku imamo najvi{e {qiva i malina.
Moje selo ima {kolu i crkvu. Kod lekara odlazimo u gradski dom zdravqa.
Posmatraj ovu sliku i odgovori na slede}a pitawa: Kako su raspore|ene ku}e u planinskim selima?
Navedi zanimawa qudi iz planinskih sela.
[ta obi~no proizvode i prodaju qudi iz ovakvog planinskog sela?
54
RAVNIÂRSKO SELO
Ja ìvim u ravni~arskom selu blizu reke Morave. Ku}e su pore|ane s obe strane puta koji prolazi kroz selo. Moje selo ima {kolu, crkvu, prodavnicu i zdravstvenu stanicu.
Volim kada sa tatom po|em traktorom da mu pomaèm u raznim poslovima.
Najvi{e volim da leti pecam s drugovima na reci.
Moji roditeqi najvi{e gaje povr}e, koje prodaju na pijaci. Na wivama sejemo p{enicu i kukuruz.
Imamo {est krava. Tata svakoga dana prodaje mleko mlekari.
Posmatraj ovu sliku i odgovori na slede}a pitawa: Kako su raspore|ene ku}e u ravni~arskim selima?
îme se bave qudi u ovom selu?
Navedi neke razlike izme|u planinskog i ravni~arskog sela.
55
@ivot u gradu
Ja ìvim u gradu, na tre}em spratu jedne zgrade.
Moj tata je inèwer. On radi u fabrici.
Svakoga dana moj zadatak je da kupim hleb i jo{ pone{to u obli`woj prodavnici.
Nedavno sam sa roditeqima i bratom u pozori{tu gledao predstavu "ârobwak iz Oza".
Volim da sa tatom idem na stadion da gledam fudbalske utakmice.
U gradu se prevozimo autobusom, tramvajem, trolejbusom, taksijem, ili automobilom.
56
Moja mama je de~ji lekar i radi u bolnici.
Kad ho}u da se igram, nalazim se sa drugovima u parku.
Mama i tata jednom nedeqno odlaze na pijacu gde kupuju vo}e, povr}e, sir, med i drugo. Ja oboàvam {umske jagode.
Do {kole stièm pe{ice i moram da pre|em raskrsnicu sa semaforom.
Posmatraj slike i napi{i: Koje su razlike izme|u grada i sela? Izgled ku}a: Ulice i putevi: Zanimawa qudi: @ivot dece:
57
Moja okolina
Posmatraj sa nekog uzvi{ewa (brda ili visoke zgrade) svoje naseqe i okolinu. [ta vidi{? Vidi{ li ravnicu, brdo, planinu, reku, puteve, zgrade? Kako bi mogao da nacrta{ ono {to vidi{? Evo jednog primera. VRH
PLANINA
BRDO
PODNO@JE NASEQE
MOST RAVNICA
PUT
REKA
58
Ovde napi{i zapaàwa o svojoj okolini. Napi{i ime naseqa u kojem ìvi{. Da li je tvoje naseqe selo ili grad? Napi{i da li je tvoja okolina ravni~arska, brdovita ili planinska. Kako se zove najbliè brdo ili planina u tvojoj okolini? Navedi nazive voda (potoka, reke ili jezera) u tvom nasequ ili okolini. Postoje li ulice u tvom nasequ? Ako postoje, koji je naziv ulice u kojoj stanuje{? Da li neki vaàn put prolazi kroz tvoje naseqe? Kuda on vodi? Da li kroz tvoje naseqe prolazi èlezni~ka pruga? Koje je naseqe najbliè tvom nasequ? Da li je u tvom nasequ podignut neki spomenik? Ako jeste, napi{i koji je to spomenik. Napi{i jo{ ne{to o svom nasequ za {ta misli{ da je va`no.
59
Vode u nasequ i okolini
IZVOR
POTOK
REKA OBALA REKE
BARA
JEZERO U[]E
REKA U[]E
MORE
60
Ovde napi{i zapaàwa o vodama u tvom nasequ i okolini. Napi{i koje vode postoje u tvojoj okolini i kako se zovu.
Da li si primetio koje biqke rastu pored tih voda? Napi{i koje su to biqke.
Koje ìvotiwe ìve u wima?
Da li na toj vodi ima mostova? Ako ima, opi{i ih.
Da li se u tu vodu uliva neka druga? Koja? Opi{i je.
Da li po toj vodi moè da se plovi? îme?
Napi{i po ~emu se razlikuje reka od jezera.
Pogledaj sliku i objasni {ta je izvor.
Objasni {ta je u{}e.
61
Grupe qudi porodica

Smisli i napi{i kako bi bilo kada bi ~ovek ìveo sam. [ta bi sve sam morao da radi?
DOBRO JE ZNATI Da bi lak{e ìveli, qudi se povezuju u razne grupe ili zajednice. To su: porodica, {kola, naseqe i druge.
MOJA PORODICA
Ja ìvim sa mamom, tatom, bratom, bakom i dekom. Ovo su slike iz moje porodice.
Tata obi~no subotom ide na pijacu. Ponekad i ja idem s wim. Mama danas sprema gra{ak, a baka moju omiqenu pitu s vi{wama. Volim da joj pomaèm.
Moj brat je rekao da je gra{ak bqak. Tata se naqutio: Da}u ja tebi bqak! Ako ne pojede{, ne}e{ mo}i da ide{ napoqe!
Deda ponekad upeca ribu, ali danas ponovo nije imao sre}an dan.
porodica je zajednica koju ~ine roditeqi i wihova deca. ^lanovi porodice su me|usobno povezani.
Napi{i ko {ta radi u tvojoj porodici.
62
[kola
[kola je grupa ili zajednica u kojoj su qudi povezani raznim poslovima. Razmisli pa ispri~aj za{to postoji {kola. Koji su weni ~lanovi? Kako oni me|u sobom dele poslove?
U~iteqica je rekla mom tati da mi dobro ide predmet Svet oko nas , ali da nisam ba{ najboqi iz matema atike.
Tetkica Ruà se najvi{e quti kad neko ostavqa otpatke u klupi.
Volim kad sam redar, ali ne volim to {to ne mogu da iza|em u dvori{te da se izjurim.
U biblioteci najvi{e volim police sa ilustrovanim kwigama.
Pogledaj slike i objasni kako su podeqeni poslovi u tvojoj {koli. [ta ti se u {koli svi|a? [ta ti se ne svi|a? Napi{i kako su podeqena zaduèwa u tvom odeqewu.
63
@ivot u nasequ
Stanovnici seoskih i gradskih naseqa imaju razne potrebe, na primer: da se hrane, da piju vodu, da se odevaju, prevoze, le~e, {koluju i tako daqe. Da bi zadovoqili ove potrebe, qudi dele poslove. Tako nastaju razne slu`be. Evo kako to izgleda u gradu.
Najvi{e se bojim kada dete potr~i za loptom na kolovoz.
Smeta nam kada je sme}e pored kontejnera.
Mawe jedite slatki{e.
Za uìnu kupite jabuke.
64
Kaìte mi ako vas neko dira.
Do jutra }emo za |ake ispe}i perece i kifle.
Posmatraj slike i napi{i koje poslove obavqaju slede}e slu`be: Prevoz îsto}a Zdravstvo Trgovina Policija Pekara
65
Ja u grupi
Svaki ~lan grupe ima svoja prava i obaveze. îtaj o tome, razmi{qaj i dopi{i.
JA U PORODICI
Moja prava su: da imam obezbe|enu hranu da imam {ta da obu~em da
pravo je ono {to nekome pripada po nekom pravilu ili dogovoru
Moje obaveze su: da pomaèm u sre|ivawu stana da u~im da
obaveza je ono {to treba ili mora da se radi, du`nost
66
JA U [KOLI
Moja prava su: da pitam ako ne{to ne znam da koristim {kolsku biblioteku da
STOP! MOLIM VAS DA SMAWITE BRZINU. PROVERITE DA LI VAM JE OBU}A {ISTA.
Moje obaveze su: da u {koli u~im da pomaèm u odràvawu reda u u~ionici da
JA U NASEQU
Moja prava su: da koristim puteve i ulice u nasequ da koristim
Moje obaveze su: da budem dobar kom{ija da ne prqam parkove i autobuse
67
Pravila pona{awa
Da bi qudi u grupi mogli da ìve, treba da se pridràvaju odre|enih pravila. Zamisli, na primer, da voza~i ne po{tuju saobra}ajna pravila i da voze kuda èle i kako im se prohte. [ta bi se tada dogodilo? [ta bi se desilo kod ku}e kad ne bismo po{tovali pravilo da se, posle kori{}ewa, slavina za vodu zatvori? Posmatraj slike ove porodice i razmi{qaj o pravilima pona{awa.
PRAVILA PONA[AWA U PORODICI
[ta misli{, {ta nije dobro u ovoj ku}i? Koja se pravila ne po{tuju?
Smisli i dopi{i jo{ neka pravila pona{awa u porodici: da svako ostavqa svoje stvari na wihovo mesto da
pravilo je propis koji nam govori kako da ne{to radimo i kako da se pona{amo
68
U [KOLI
Pogledaj slike iz ovog odeqewa. Napi{i koja se pravila ne po{tuju. Predloì jo{ neka pravila pona{awa u {koli:
U NASEQU
[ta ti se ne dopada na ovim slikama? Koja se pravila ne po{tuju? Predloì jo{ jedno pravilo za lepo pona{awe u nasequ:
Tvoja potreba je da ima{ hleb za doru~ak. U nasequ postoji podela poslova: hleb peku pekari, raznose ga voza~i, prodaju ga prodavci. Pravilo je da svako na vreme zavr{i svoje poslove u vezi s hlebom. [ta }e se dogoditi ako to pravilo neko ne bude po{tovao?
69
Kako da napravim plan akcije

Postoje razni problemi. Potrebno je da ih re{avamo. Ti moè{ tome da doprinese{. Evo kako bi mogao da napravi{ plan re{ewa nekog problema: 1. Napi{i {ta je problem {ta ti smeta. Smeta mi to {to u u~ionici nema na{ih radova. 2. Kako bi trebalo da bude? @eleo bih da radovi svih |aka iz odeqewa stalno budu izloèni u u~ionici. 3. [ta je potrebno da uradi i{ da bi se to promenilo? Napravi}u plan za organizovawe izlo`be. 4. Ko {ta treba da uradi? Izabra}emo redakciju koja }e da se sastaje svake nedeqe. Za ~lanove prve redakcije predloì}u Nedu, Milana, Lenu i sebe. 5. Kada }e se akcija izvesti? U mesecu oktobru. 6. îja podr{ka a ti je potrebna da bi ostvario plan? Razgovara}emo sa u~iteqicom i sa {kolskim domarom. 7. Kako }e izgledati sve~ano otvarawe izlo`be i koga }e{ pozva ati? Radovi svih u~enika bi}e izloèni u u~ionici na panoima koje smo napravili uz pomo} {kolskog domara. Pozva}emo u~iteqicu, direktora, nastavnike, roditeqe i poznatog de~jeg pesnika.
Izve{taj o uspehu na{e akcije:

Izloìli smo na{e pesme, pri~e i crteè. Svi su bili odu{evqeni, a najvi{e na{a u~iteqica.
plan zamisao o svemu {to treba uraditi da bismo ne{to postigli akcija organizovani zajedni~ki rad na ne~emu problem te{ko}a koju treba re{iti
70
Ovde napravi plan akcije

Tvoje ime i prezime: Mesto i adresa:
Naziv akcije: 1. [ta je problem?
2. Kako bi trebalo da bude?
3. . [ta je potrebno da uradi{ da bi se to promenilo?
4. Ko {ta treba da uradi?
5. Kada }e se akcija izv vesti? 6. îja podr{ka ti je potrebna da bi ostvario plan?
7. Kako }e izgledati zavr{etak akcije?
Izv ve{taj o uspehu akcije:
71
De~ja prava i de~je odgovornosti

Pravo
1.
Deca imaju pravo da budu vedra i zdrava, da rastu i miri{u k cve}e, kao trava. Deca imaju pravo na bistar potok i reku i kao leptiri}i na cvetnu livadu meku. Deca treba da ìve s onima koje vole, deca najboqe rastu voqena i kada vole. Ovo treba da znaju svaki mama i tata: deca imaju pravo na sestru i na brata. Deca imaju pravo na {kolu i na kwige, u wima da na|u radost, a ne velike brige. Deca imaju pravo na igru do mile voqe, sa drugom da se druè, s drugom je uvek boqe.
Odgovornost
Ali neka se potrude i deca oko zdravqa, da im se: "Peri ruke!" sto puta ne ponavqa. I deca neka pomaù, neka se vi{e brinu da svi imamo lepu i zdravu okolinu. Onome ko te voli pokaì po{tovawe, tvoja qubav i pa`wa wemu je radovawe. Lepo je kada se bra}a i sestre dobro slaù, dok mla|a deca rastu, starija da im pomaù. Za |ake mnogo je boqe da u~e i da znaju, za sve {to ih zanima pitawa da postavqaju. Deca treba da znaju dokle je prava me|a i da ono {to ~ine ne sme drugog da vre|a.
2.
3.
4.
5.
6.
72
7.
Odrasli, sada ~ujte, ne treba da vas ~udi, ako ste u du{i deca bi}ete boqi qudi.
8.
Zemqa koja po{tuje ova de~ija prava bi}e najvi{e sre}na, bi}e najvi{e zdrava. S.M.
odgovornost je ose}awe obaveze i du`nosti i sno{ewe negativnih posledica pona{awa. Odgovoran si kada ose}a{ da si obavezan da sve {to radi{ uradi{ dobro. Odgovoran si ako dobro i na vreme uradi{ doma}e zadatke, ali si tako|e odgovoran za svoje pona{awe u {koli i za svoje postupke prema drugima.
Pro~itaj i poku{aj da objasni{ jedno po jedno de~je pravo i odgovornost koja uz wega ide.
Podelite uloge i kazujte po ulogama ovu pesmu. Ako ima darovitih za muziku, neka smisle melodiju na koju pesma moè da se peva.
Objasni kako razume{ slede}a de~ja prava:
1.
3.
2.
4.
73
Mala anketa
Sprovedi anketu u svom odeqewu. Zamoli dru{tvo da odgovori na pitawe: [ta misli{ o davawu ru`nih nadimaka? a) zabavno mi je b) to me vre|a v) ponekad mi smeta g) nemam mi{qewe o tome ime i prezime a a a a a a a a Rezulatati ankete: a... b... v... g... odgovora odgovora odgovora odgovora a b v g
anketa je istraìvawe, prikupqawe mi{qewa i podataka od ve}eg broja qudi radi rasvetqavawa nekog pitawa
odgovor b b b b b b b b v v v v v v v v g g g g g g g g Na osnovu sprovedene ankete zakqu~ujem slede}e:
Oboj odgovaraju}i broj kvadrati}a.
74
U na{oj u~ionici...
Razmisli o ovim porukama. Razgovarajte o wima u odeqewu.
Ne moramo svi da budemo isti. Ne moramo svi da mislimo isto. NE MORAMO SVI DA SE PONAAMO ISTO.
Ne moramo svi da govorimo na isti na~in.

Ne moramo svi da se obla~imo isto. Ne moramo svi da verujemo u isto.
Imamo pravo da budemo svoji.

Dopada nam se to {to su ljudi razli~iti.
Znamo da nas na{e razlike ~ine zanimljivim i JEDINSTVENIM.
Po{tujemo razli~ite na~ine pona{anja i razmi{ljanja ~ak i kad se ne slaèmo s njima. DAJEMO SVE OD SEBE DA MIRNO RE[AVAMO PROBLEME.
Reagujemo kada primetimo da se neko prema drugima nepravedno pona{a.
Pona{amo se prema drugima onako kako bismo voleli da se drugi pona{aju prema nama.
Ophodimo se jedni prema drugima s po{tovanjem.

2004 U~ionica bez nasilni{tva. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar.
75
Prijateq se u nevoqi poznaje

Seti se pri~e Golub i p~ela. Kakvo je dobro p~ela u~inila golubu? Za{to mu je u~inila dobro? Uporedi ovu pri~u sa pri~om Lija i `dral. Po ~emu su pri~e sli~ne, a po ~emu razli~ite?
OSOBINE KOJE SU VA@NE ZA DOBRE ODNOSE ME\U QUDIMA.

QUDI, OVAJ ZADATAK MI NIJE JASAN! TO JE TVOJ PROBLEM. MENI JE JASAN.
AKO HO}E?, MOGU DA TI OBJASNIM.
nesebi~an je onaj koji ne misli samo na sebe, nego brine i o drugima
Posmatraj sliku i objasni ko je ovde sebi~an, a ko nesebi~an. Napi{i jedan svoj primer sebi~nog i nesebi~nog pona{awa.
sebi~an je onaj koji brine samo o sebi i svojoj koristi
76
ZA?TO ME NISTE POZVALI DA ZAJEDNO IGRAMO FUDBAL? TAKO SMO SE DOGOVORILI.
NISMO GA NI IGRALI!
Posmatraj sliku i kaì ko je ovde iskren, a ko neiskren. Napi{i jedan svoj primer iskrenog i neiskrenog pona{awa.
IZVINI, IGRALI SMO, ALI SMO ZABORAVILI DA TE POZOVEMO. BA? MI JE YAO.
iskren je onaj koji otvoreno izraàva ono {to misli i ose}a tolerantan je onaj koji je pomirqiv, koji prihvata razlike. Takve osobe, izme|u ostalog, smatraju da je dobro {to su qudi razli~iti.
VOLELA BIH I JA DA SE IGRAM S VAMA.
TI NE MOYE?!
Ko je ovde tolerantan, a ko nije? Napi{i jedan svoj primer tolerantnog i netolerantnog pona{awa.
VAYI. BA? }E BITI DOBRO DA SE IGRAMO SVI ZAJEDNO!
77
Kako da re{imo problem

Zamisli da si se na{ao s drugom napoqu. Predlaè{ da se igrate loptom u parku. On odbija i predlaè da idete da se igrate kod wegove ku}e. Ti se s tim ne slaè{. Ovo je jedan mali problem. Treba ga re{iti. Kako? Pro~itaj re{ewa i zaokruì jedno koje tebi odgovara. a) Nagovarao bih ga da prihvati moj predlog. Moqakao bih ga, pretio, qutio bih se sve dok ga ne ubedim. b) Odmah bih ga poslu{ao i zaboravio na svoj predlog. v) Predloìo bih mu da bacamo nov~i}, pa kako padne! g) Nagovarao bih ga dugo, a ako ne vredi, odustao bih. Neka bude po wegovom. d) Ako ne prihvati moj predlog, naqutio bih se na wega i oti{ao ku}i. |) Predloìo bih mu da se malo poigramo loptom, pa da onda odemo kod wega. Da li si prona{ao re{ewe koje ti odgovara? Ako jesi, napi{i koje je to re{ewe.
DOBRO JE ZNATI Prirodno je da svi imamo razli~ite èqe. Treba po{tovati svoje èqe, ali po{tovati i èqe drugih.
Kada do|e do nekog problema, odgovori da li misli{ samo na svoje potrebe i èqe ili razmi{qa{ i o potrebama svog druga. Navedi primer.
Dogovorite se u odeqewu da odglumite re{avawe raznih problema. Na primer: vas je nekoliko, a quqa{ka je jedna {ta je re{ewe?
78
Pravilnici o pona{awu
Razmisli o tome kako se ti i tvoji drugovi pona{ate u u~ionici za vreme ~asa i na odmoru. Da li ti ne{to smeta? Predloì da se o tome razgovara u odeqewu.
Ovde predloì neka pravila pona{awa u u~ionici. Predlog 1 Za vreme odmora ne juriti se izme|u klupa. Predlog 2 Predlog 3 Predlog 4 Predlog 5
Ovde predloì neka pravila pona{awa u autobusu.
Predlog 1 Predlog 2 Predlog 3 Predlog 4
79
[ta se krije iza re~i

Kako je Ivana razumela tatine re~i? [ta ti misli{? Zaokruì slovo ispred odgovora ili dopi{i odgovor. a) Tata mi namerno ne dozvoqava da gledam crtani film. b) Tata me ne voli. v) Tata misli da je {tetno previ{e sedeti ispred TV-a. g)
DOSTA JE TELEVIZIJE ZA DANAS!
Kako je Jovan razumeo mamine re~i? Zaokruì ili dopi{i odgovor. a) Mama misli da sam nespretan i nepa`qiv. b) Mami je ào {to sam razbio wenu omiqenu {oqu. v) Mama je quta na nekog drugog, pa to iskaquje na meni. g)
NESPRETWAKOVI}U! GDE GLEDA??
DOBRO JE ZNATI U razgovoru vrlo je va`no da dobro slu{amo {ta drugi kaù i da shvatimo koji je problem na koji èle da nam ukaù.
80
Sawa pokazuje u u~ionici novi broj ~asopisa. Mnogi su radoznali i traè da ga i oni pro~itaju. Napi{i u praznom obla~i}u kako bi ti potraìo ~asopis od Sawe. HEJ, DRU?TVO, U OVOM {ASOPISU NA CELOJ STRANI PI?U O NA?OJ ?KOLI!
NEMOJ DA GA DA? WEMU, DAJ MENI!
BACI OVAMO DA VIDIM.
HO}U PRVO JA DA PRO{ITAM.
MOGU LI I JA DA VIDIM?
DAVEYU, DAJ TE NOVINE!
AKO MI ODMAH NE DA?, NE}U VI?E DA GOVORIM S TOBOM.
SAWA, KAD PRO{ITA?, VOLELA BIH I JA DA PRO{ITAM.
îje re~i nisu uvredqive? Zaokruì ih zelenom bojom. îje su re~i uvredqive? Zaokruì obla~i} crvenom bojom. Plavom bojom zaokruì obla~i} u kojem je jasno iskazana èqa.
DOBRO JE ZNATI Biraj uvek one re~i koje ne}e da zabole, koje mogu da ohrabre, re~i koje qudi vole.
81
Opasnosti
OPEÊN PRST Slu~ajno si dodirnuo vrelu ringlu na {poretu. Opekao si prst i mnogo te boli. [ta da uradi{? Ako se na koì pojavi plik nemoj da ga bu{i{, a nemoj ni da ga pokriva{. Neka ti mama ili tata sutradan namaù opekotinu nekom ma{}u protiv opekotina.
RAZBIJENO KOLENO Reci mami ili tati {ta ti se dogodilo. Sam ili uz pomo} nekog od roditeqa operi koleno vodom i sapunom, a zatim ga prosu{i ~istim pe{kirom. Neka ti mama ili tata stave hanzaplast na ranu.
Pao si i razbio koleno. Koà ti se ogulila i potekla je krv. [ta da uradi{?
OPREZNO S NO@EM! Neko od tvojih drugova je kri{om poneo no` od ku}e. Rezali ste grane i ti si posekao prst. Zabolelo te je i curi ti krv. [ta da uradi{? îstom maramicom obavij prst da bi zaustavio krvarewe. Odmah kreni ku}i. Zamoli druga da te otprati do ku}e. Reci mami ili tati {ta ti se dogodilo. Neka ti neko od wih ispere ranu vodom, a zatim alkoholom. Neka ti onda previju prst zavojem ili stave hanzaplast.
82
NEPOZNATI PAS
DO:I, KUCO!
MARKO, NE DIRAJ PSA! NE POZNAJEMO GA!
?TA TI JE, KUCO? DA NISI GLADNA?
VIDI? DA REYI! NE DIRAJ GA! E, BA? MI GA JE YAO!
SIGURNO JE PAS LUTALICA. AKO JE GLADAN, UMORAN ILI UPLA?EN, MOYE DA TE UJEDE!
Ovde napi/i /ta jo/ moye da bude opasno.
Opasno je kad misli{ da ni{ta nije opasno. Opasno je skakawe sa drveta. Opasno je igrati se opasnim predmetima. 83
Nova godina
Nova godina je praznik koji se svake godine slavi 1. januara. Obi~aj je da se za Novu godinu okiti jelka, koja ozna~ava radost. Tada se daju pokloni koji iskazuju qubav i po{tovawe prema onima koje volimo. Napi{i kako se Nova godina slavi u tvom domu.
Predloì kako da za{titimo jelke u {umi od prevelike se~e.
Napi{i kako se ovaj praznik slavi u tvojoj {koli.
Za Novu godinu svako ima neku èqu. Napi{i jednu svoju èqu. Napi{i tri na~ina na koje bi mogao da je ostvari{. 1. 2. 3.
84
DOBRO JE ZNATI Qudi ~esto imaju iste èqe, ali se nekada wihove èqe razlikuju. Dobro je da znamo {ta sve èle oni koje volimo. Onda moèmo da ih obradujemo.
Seti se {ta je to {to bi neko iz tvoje porodice voleo da mu se ispuni u Novoj godini. Napi{i koje su wegove èqe.
Napi{i kako bi ti mogao da doprinese{ da se wegove èqe ispune.
Napi{i {ta misli{ da bi tvoj dobar drug ili drugarica èleli da im se ispuni.
Razmisli o tome kako bi voleo da izgleda proslava Nove godine u tvom odeqewu. Ovde sastavi svoj plan akcije (vidi stranu 70). 1. [ta je problem? 2. Kako bi trebalo da bude? 3. [ta je potrebno da uradi{? 4. Ko {ta treba da uradi? 5. Kada }e se akcija izvesti? 6. îja ti je podr{ka potrebna? 7. Kako }e izgledati proslava? 8. Izve{taj o uspehu:
85
Praznici moje porodice

Porodice obi~no slave ro|endane svojih ~lanova. Ovde napi{i svoj datum ro|ewa i datume ro|ewa svih uku}ana.
Kako se u tvojoj porodici proslavqa tvoj ro|endan?
Mnoge porodice u Srbiji slave krsnu slavu. To je porodi~ni praznik koji se prenosi sa oca na sina. Ti praznici su posve}eni svetitequ za{titniku porodice. Ako tvoja porodica slavi slavu, koja je to slava? Kog datuma se slavi? Ako se u tvojoj porodici slavi Boì}, napi{i kako izgleda taj dan u tvojoj ku}i.
Ako se u tvojoj porodici slavi Uskrs ili neki drugi praznik, opi{i kako ga slavite.
86
[kolski praznici
[KOLSKA SLAVA
Sve {kole u Srbiji 27. januara slave {kolsku slavu Svetog Savu. Sveti Sava je bio prvi srpski u~iteq i prosvetiteq. Progla{en je za{titnikom {kola. Opi{i proslavu {kolske slave Svetog Save u tvojoj {koli.
DAN [KOLE
Dan moje {kole je Za{to je taj datum progla{en za dan tvoje {kole? .
Kako }e tvoje odeqewe da u~estvuje u proslavi tog dana?
87
Karta na{e okoline

legenda 5 {uma brda 4 bara kamp 3 crkva most 2 ku}e tvr|ava stadion 1 A B V G Posmatraj ovu kartu i odgovori gde se {ta nalazi: Reka se nalazi na poqima: A2, B2, V2, G2, D2 i \2. Stadion se nalazi na poqima: G5 i D5. [uma Brda Bara Kamp Crkva Tvr|ava Most Ku}e D \ put reka
Ovde napi{i kako zami{qa{ ovaj predeo.
88
Nacrtaj kartu ovog kraja koriste}i znake iz legende s prethodne strane.
V
89
Snalaèwe u okolini
S
J
DOBRO JE ZNATI Strana sveta na kojoj sunce izlazi naziva se ISTOK i ozna~ava se slovom I. Tamo gde sunce zalazi je ZAPAD i ozna~ava se slovom Z. JUG ozna~avamo slovom J. SEVER ozna~avamo slovom S. Pomaù nam stihovi:
Posmatraj ovu sliku i napi{i kako bi devoj~ica odgovorila: Na kojoj strani sveta se nalazi {uma? Na kojoj strani sveta je vrh brda? Na kojoj strani sveta su ovce? Gde se nalaze ku}e?
Ispred nas je sever, jug nam le|a gleda, sa desne se sunce ra|a, a sa leve seda.
Odredi strane sveta u svojoj u~ionici. Objasni na kojoj strani se nalazi ne{to zna~ajno, na primer tvoj dom.
90
Snalaèwe u nasequ
Posmatraj sliku i odgovori: U kojoj ulici je parkiran bicikl?
pored zgrade broj Automobil je parkiran u
. Drvo . Pas . Kontejner se nalazi . Ispred zgrade u Ulici {kolskoj broj 3 nacrtaj ma~ku. Ispred zgrade u Nu{i}evoj 3 nacrtaj psa.
91
Saobra}ajne pri~e
[ta se Milo{u dogodilo?
Kako se ova deca pona{aju na pe{a~kom prelazu?
Saobra}ajac je zaustavio grupu dece. Napi{i {ta je saobra}ajac objasnio deci o pona{awu u saobra}aju.
Napi{i {ta bi ti pitao saobra}ajca.
92
Ko se pravilno pona{a
Posmatraj poloàj saobra}ajca na raskrsnici. Kako se pona{aju qudi i vozila? Oboj crvenom bojom one koji se pona{aju nepravilno, a zelenom bojom one koji se pona{aju pravilno.
DOBRO JE ZNATI Va`no je da se u saobra}aju pravila po{tuju, pravila znaju.
93
Saobra}ajni znaci
Pogledaj slede}e saobra}ajne znake i napi{i {ta oni zna~e.
94
Dva moja putovawa

Seti se svojih putovawa. Ispuni tabelu tako {to }e{ po se}awu uneti podatke o wima. putovawe automobilom datum i vreme polaska mesto polaska cena karte registarski broj vozila broj sedi{ta natpisi u vozilu datum i vreme dolaska mesto dolaska putovawe autobusom
Posmatraj slike i napi{i pri~u o ovom doga|aju. Daj pri~i naslov.
95
Kako putujemo
Ka}a u {kolu odlazi pe{ice.
Lukin tata na posao odlazi tramvajem, jer radi u drugom kraju grada.
Sarina tetka ìvi u Moskvi u Rusiji i do posla putuje podzemnom èleznicom metroom.
Vlada je sa dedom pro{log leta putovao u Italiju velikim brodom.
Nikolin ujak prevozi kamionom-cisternom benzin do benzinske pumpe.
Na ovoj raskrsnici je svakoga jutra velika saobra}ajna gu`va, jer qudi u to vreme odlaze na posao.
96
Navedi nazive saobra}ajnih sredstava po vrstama. Vazdu{ni saobra}aj
avion,
Drumski saobra}aj
Vodeni saobra}aj
@elezni~ki saobra}aj
Uporedi bicikl i automobil. Napi{i wihove zajedni~ke osobine i osobine po kojima se razlikuju.
posebnosti
zajedni~ke osobine
posebnosti
97
Zajedno odlu~ujemo
Neko je predloìo da na{e odeqewe ide u pozori{te. Da li }e se svi sloìti? Kako da se dogovorimo? O nekim stvarima odlu~ujemo sami. Na primer, kako }emo se obu}i, kako o~e{qati, {ta }emo ~itati... Me|utim, o nekim pitawima treba da se dogovorimo s drugima. Svako kaè svoje mi{qewe, a onda odlu~ujemo. Prihvata se ono {to èli ve}ina, a to zna~i vi{e od polovine glasa~a. Tako }emo odlu~ivati i o odlasku u pozori{te. Napravite u odeqewu onoliko listi}a koliko ima u~enika. Podelite svima listi}e. Neka svako ozna~i ono {to èli, a onda neka savije listi} i ubaci ga u glasa~ku kutiju. Kada svi budu predali listi}e, neka ~lanovi odeqenske zajednice prebroje glasove i na tabli napi{u rezultate.
Da li si za odlazak u pozori{te? Za Protiv
PO?TO NAS JE U ODEQEWU 24, VE}INA JE GLASALA ZA ODLAZAK U POZORI?TE.
URAAA!
JEDVA {EKAM!
98
Pomaèmo drugima
Mnogim qudima je potrebna pomo}. Neki su stari i ìve sami. Neki su bolesni i nemo}ni. Neki su siroma{ni.
KAKO SVE MO@EMO DA IM POMOGNEMO?
Pomaète kad im pridràvate ulazna vrata.
Ako im donesete hranu i novine iz prodavnice.
Ako se onima koji su vam poznati nasme{ite i porazgovarate s wima.
Razgovaraj sa roditeqima o tome da li u tvom susedstvu ìvi neka stara ili nemo}na osoba kojoj treba pomagati. Razgovaraj i sa drugovima iz susedstva, a onda sastavi plan pomo}i.
99
Pratim promene u prirodi prole}e

Dani su sve duì. Sunce ja~e greje i sneg se gotovo istopio. Grane {umskog drve}a jo{ uvek su gole i zato je {uma svetla i topla. Sunce zagreva zemqu i opalo li{}e. Ove tople prole}ne dane èqno i{~ekuju niske zeqaste biqke. To su visibaba, kukurek, ciklama, kopitwak, jagor~evina, ùta i bela breberina. One ùre da na svetlosti, koje sada u {umi ima dovoqno, niknu, olistaju, procvetaju i stvore plod. Kad visoko drve}e, kao {to su hrast, bukva, lipa, javor ili brest ozeleni, stvori}e veliku senku u {umi. Ali, do tada }e ovo nisko biqe sti}i da izbaci semenke, iz kojih }e slede}eg prole}a ni}i nove biqke.
KOPITWAK
KUKUREK
CIKLAMA Re{i rebuse.
VISIBABA
JAGORÊVINA
BELA BREBERINA
@UTA BREBERINA
zeqast koji ima mekanu zelenu stabqiku zeqaste biqke nisko rastu i imaju meko i zeqasto stablo drvenaste biqke visoko rastu i imaju tvrdo i drvenasto stablo
K=@
100
Napi{i po ~emu su ove biqke sli~ne, a po ~emu razli~ite. posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti
VISIBABA
JAGORÊVINA
Prona|i u prirodi qubi~icu. Ispitaj kako izgleda i kako miri{e. Napi{i slede}e podatke o woj i oboj crte`. Naziv biqke: Datum kad si video rascvetalu biqku Dan: mesec: godina:
Mesto na kojem si je prona{ao: Boja cveta: Koliko cvet ima latica: Kako cvet miri{e: Boja listova: Oblik listova: Izgled stabla: Izgled korena: QUBIÎCA
101

QUDI @IVE U G R U P A M A
PORODICA
[KOLA
qudi dele poslove i organizuju razne slu`be u nasequ prevoz zdravstvo policija ~isto}a trgovina prehrana
NASEQE
vrste naseqa planinsko selo ravni~arsko selo grad
VRSTE S A O B R A ] A J A
DRUMSKI
@ELEZNI^KI
VODENI
VAZDU[NI
102
ÊTVRTI DEO
QUDSKA DELATNOST
UÎ]EMO: o zanimawima qudi o tome {ta nam govore znaci i crteì o ra~unaru o osobinama materijala o elektricitetu o delovawu toplote na materijale o elektri~noj provodqivosti materijala o oblikovawu materijala TVOJ ZADATAK ]E BITI: da napi{e{ {ta bi voleo da radi{ kad poraste{ da napravi{ plan aktivnosti za svaki dan u sedmici da istraì{ osobine materijala da napravi{ strujno kolo
103
Zanimawa qudi
Za posao koji radi{ va`ni su ti trud i znawe i da tebi i drugima to donese radovawe. Objasni {ta zna~e ovi stihovi.
POQOPRIVREDNIK
Sreten je poqoprivrednik i gaji {qive, maline i jabuke. U prole}e orezuje svoje vo}wake, onda ih oprska i zemqu poore da ne bi bilo korova. êsto se vra}a ku}i umoran. Kada se vo}waci zabele od cvetova i zamiri{u, i kad po wima na suncu zazuje p~ele, Sreten se raduje. U leto i jesen bere plave i rumene plodove. Kad ih proda, kupi}e nov traktor i sinu Petru mladog kowi}a. Opet je Sreten radostan, jer }e se mnoga deca sladiti wegovim jabukama, a xem od wegovih {qiva maza}e na pala~inke.
LEKAR
Jasna je de~ji lekar. Kad u wenu ordinaciju u|u bolesna i upla{ena deca, ona im se nasme{i. Onda ih pregleda i zapitkuje {ta ih boli, gde su se to prehladili, jesu li ne{to lo{e pojeli. [ali se sa decom. Prepi{e im lekove i svakome kaè da je za zdravqe va`no da vi{e vremena provode u prirodi, da rade gimnastiku, da se druè, odmaraju i da budu veseli i lepo raspoloèni. Jasna je sre}na kad joj neki pacijent na ulici kaè: "Dobar dan, doktorko!" ili kad vidi kako se weni donedavni bolesnici sada veselo igraju na poqan~etu.
104
SLIKAR
Branko je slikar. On voli da posmatra prirodu i qudska lica. Poku{ava da pronikne {ta qudi misle i ose}aju i da to naslika. Dugo se trudi oko izbora boja. Traì pravu nijansu. Branko voli sve svoje slike. Ali se jo{ vi{e raduje kad neko ko je kupio wegovu sliku kaè: Ba{ ti je slika dobra! Ponovo pro~itaj pri~e o zanimawima qudi i podvuci re~enice koje govore o tome kako se qudi raduju svom poslu. Razmi{qaj o tome {ta bi voleo da radi{ kad poraste{. Napi{i ~ime bi voleo da se bavi{ i opi{i kako bi radio taj posao.
proniknuti shvatiti su{tinu ne~ega, u}i duboko u skriveni smisao, zna~ewe nijansa boja sa izvesnom primesom druge boje, preliv boje
105
[ta sve radim u toku dana

Moja sestra Milena ide u sedmi razred. Nas dve imamo zajedni~ku sobu. Svaka od nas name{ta svoj krevet. Svaka sre|uje svoje stvari. Vikendom je zajedni~ki spremamo.
Milena za svaki dan pravi raspored svojih obaveza. To mi se svi|a.
Moja sestra trenira ritmi~ku gimnastiku tri puta nedeqno. Ja svake srede idem u {kolu plivawa.
Milena se odli~no snalazi na ra~unaru. Uve~e zajedno proveravamo elektronsku po{tu.
elektronska po{ta prenos poruka preko Interneta, pomo}u ra~unara
Seti se ne~ega {to si nau~io da radi{ i ~ime si zadovoqan. Pi{i o tome.
106
Ovde napravi raspored svojih aktivnosti za svaki dan u sedmici. dan sat 7h 8h 9h 10h 11h 12h 13h 14h 15h 16h 17h 18h 19h Za{to je zna~ajno planirati svoje obaveze unapred? Napi{i: ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa
aktivnost zna~i delatnost, zaposlenost, u~estvovawe u radu, u akciji
107
[ta govore znaci i crteì

Kad ho}emo ne{to da kaèmo, najradije koristimo re~i. Me|utim, mnoge poruke moèmo da iskaèmo i slikom, crteòm. Da vidimo {ta kazuju slede}i crteì. Neke primere objasni}emo mi, druge primere objasni ti.
Posadili smo seme. Iz wega je iznikla biqka koja je posle procvetala.
Ki{a pada i odlazi u reke i mora. Sunce zagreva vodu. Ona isparava, diè se i od we se prave novi ob blaci. Tako voda kruì u prirodi.
108
Napi{i {ta nam govore znaci sa ovih slika.
Pogledaj ovu sliku i objasni {ta je na woj prikazano.
5. nedeqa 4. nedeqa 3. nedeqa 2. nedeqa 1. nedeqa
109
Ra~unar
Ra~unar ili kompjuter nam moè pomo}i u mnogim poslovima. Uz wegovu pomo} lak{e pi{emo, crtamo, ra~unamo, primamo i {aqemo poruke. Preko Interneta moèmo dobiti obave{tewa o svemu {to nas interesuje.
monitor ra~unar ekran
tastatura mi{
Pomo}u elektronske po{te razmewuju se poruke za vrlo kratko vreme, bez obzira na daqinu. Da bi se Internet i elektronska po{ta mogli koristiti, ra~unar mora da bude prikqu~en na mreù. Mreà je sistem kojim se pomo}u kablova povezuje veliki broj ra~unara.
Internet je ra~unarska mreà koja povezuje milione ra~unara u celom svetu kablovi su izolovani elektri~ni vodovi, provodnici elektri~ne struje
110
Kako }e{ da koristi{ Internet? Pretpostavimo da èli{ da sazna{ da li je Kreativni centar izdao novu kwigu iz biblioteke Pustolovine.
Kliknu}e{ mi{em na ikonu za Internet.
Napisa}e{ adresu veb sajta Kreativnog centra www.kreativnicentar.co.yu
Prelista}e{ stranice sajta. I... evo nove kwige!
Ako èli{ da sazna{ ne{to vi{e o nekoj ìvotiwi, na primer o kenguru ili o pandi, to moè{ da sazna{ uz pomo} Interneta na slede}i na~in: Upi{i adresu www.ng-junior.org ili www.nationalgeographic.com
veb sajt je vid prezentacije (predstavqawa) nekog lica, firme ili ustanove na Internetu. To je dokument koji sadrì tekst i slike, a wemu mogu svi da pristupe, da ga gledaju i ~itaju preko adrese koja po~iwe sa www., a obi~no se zavr{ava sa .com ili nekom drugom oznakom.
111
Kako }e{ drugu da po{aqe{ poruku elektronskom po{tom? Pomo}u mi{a ozna~i kvadrati} za novu poruku.
Napi{i adresu svoga druga, na primer: vlada@EUnet.yu Napi{i poruku. Ozna~i kvadrat za slawe poruka, klikni mi{em i poruka je poslata.
112
Kako }e{ da proveri{ da li se u tvom po{tanskom sandu~etu nalazi poruka za tebe?
Klikni na kvadrati} za proveru nove po{te.
Vladin odgovor je stigao!
Ra~unar moè da sa~uva sve {to napi{e{ ili dobije{ elektronskom po{tom. Da bi kasnije lak{e pronalazio ono {to ti treba, ra~unar moè da uredi sve {to je napisano na razne na~ine. Jedan od na~ina je sre|ivawe po azbu~nom redu.
113
Od ~ega su napravqeni predmeti

Posmatraj sliku automobila i napi{i nazive materijala od kojih su napravqeni ozna~eni delovi.
Seti se i napi{i nazive jo{ nekih predmeta koji su napravqeni od slede}ih materijala: od drveta od plastike od metala od stakla od gume od tkanine
114
Osobine materijala
Predmeti se prave od raznih materijala. Materijali se razlikuju po svojim osobinama. Neki su tvrdi, neki su meki. Neki su providni, a neki nisu. Neki su te{ki, neki laki. Neki dobro provode toplotu, neki lo{e. Proveri pa napi{i u tabeli koji materijali imaju slede}e osobine: Staklo je providan materijal. Propu{ta Sun~eve zrake. Zato se od wega prave prozorska okna. Metal je jak, ~vrst materijal koji lako provodi toplotu i podnosi visoke temperature. Zato se od wega pravi posu|e. Drvo je ~vrst materijal koji se lako obra|uje. Zato je pogodan za izradu name{taja. Guma je lako savitqiv i mekan materijal. Te{ko provodi toplotu i izdr`qiv je. Zato se od wega prave automobilske gume. osobina providan naziv materijala
neprovidan
teàk
lak
tvrd
mek dobro provodi toplotu lo{e provodi toplotu
115
Elektricitet
[ta su zapazili Tales i wegova k}er
Nekada davno u staroj Gr~koj jedna devojka je prela vunu. Tada je zapazila kako se dla~ice vune lepe za vreteno koje je bilo napravqeno od }ilibara. Trqala je vreteno da bi skinula dla~ice, ali su se one jo{ vi{e lepile. Devojka je to ispri~ala svome ocu Talesu. Tales je bio mudar ~ovek, pa je ovu ~udnu pojavu opisao. Grci }ilibar zovu elektron i po tome je ova pojava dobila ime elektricitet.
Tesla i wegov ma~ak

Veliki nau~nik Nikola Tesla imao je ma~ka kada je bio de~ak. Jedne ve~eri pomilovao je ma~ka. Tada je pod rukom za~uo nekakvo pucketawe. Video je varnice koje su svetlucale iznad ma~kovih le|a. To ga je za~udilo. Otac mu je objasnio da je to elektricitet.
Da li si i ti nekad zapazio pojavu elektriciteta? Da li si primetio da se ~uje pucketawe ili u mraku vidi svetlucawe kad naglo skida{ xemper od sintetike? Da li zapazio da se kosa podiè prema ~e{qu kad ~e{qa{ suvu kosu?
Ako si zapazio ne{to sli~no, napi{i svoja zapaàwa o tome.
116
[ta moè{ da naelektri{e{ Iseckaj papir na komadi}e. Uzmi plasti~ni ~e{aq ili lewir. Protrqaj jedan wegov kraj krpom od vune ili sintetike. Primakni ga komadi}ima hartije. Vide}e{ kako se komadi}i podiù i lepe za ~e{aq ili lewir. Ako protrqa{ staklenu ~a{u, dogodi}e se isto to. Ispitaj {ta }e se dogoditi ako protrqa{ drvenu olovku. Napi{i {ta si zapazio.
Proveri ogledom pa zapi{i odgovor. Da li moè{ podi}i papiri}e onim krajem ~e{qa ili lewira koji nisi trqao krpom?
Koliko puta moè{ podi}i papiri}e bez ponovnog trqawa ~e{qa?
Da li ~e{aq ja~e privla~i papiri}e ako ga duè trqamo krpom?
îme je boqe trqati ~e{aq vunenom ili pamu~nom krpom?
[ta se doga|a sa suvom kosom kada joj prinese{ balon koji si prethodno trqao o xemper?
117
Kako materijali provode toplotu

Video si da je tigaw sa strane 115 napravqen od metala. Za{to? Zato {to metal lako provodi toplotu. [ta bi se dogodilo kada bi rukom dodirnuo lonac u kojem se ne{to kuva? Opekao bi se i zato i ne poku{avaj! Razmisli i napi{i za{to su dr{ke na posu|u obi~no obloène plastikom ili drvetom.
Neki materijali lak{e provode toplotu (provodni su), a neki teè (neprovodni su). To }emo proveriti u slede}em ogledu. U posudu sa vru}om vodom stavi tri ka{ike sli~ne veli~ine: 1 plasti~nu, 1 drvenu i 1 metalnu. Ostavi ih da stoje u vodi 2 minuta. Pipni wihove dr{ke. Najtoplija je dr{ka ka{ike od Najmawe topla je dr{ka ka{ike od Na osnovu ovog ogleda zakqu~ujem da: . .
118
Delovawe toplote na materijale

[IREWE I SKUPQAWE
Ve}ina materijala se pri zagrevawu {iri, a pri hla|ewu skupqa. Na primer, ìce dalekovoda se leti na suncu zagreju, pa se {ire i opu{taju.
Preko zime ìce se na hladnom vazduhu skupe i zategnu.
TOPQEWE
Neki materijali se na toploti tope. Posmatraj sve}u koja gori. [ta se s wom de{ava?
SAGOREVAWE
Neki materijali na toploti sagorevaju. Uz pomo} odrasle osobe zapali komad papira i posmatraj {ta se s wim de{ava. Zapi{i. Ono {to ostane od papira posle sagorevawa zove se pepeo. Sli~no se doga|a i sa drvetom.
119
Elektri~na provodqivost materijala

Elektri~na struja nam olak{ava ìvot. Ona osvetqava ku}e i naseqa. Ona pokre}e ma{ine u fabrikama. Struja pokre}e i mnoge ure|aje u na{im stanovima. Elektri~na struja se stvara u elektri~nim centralama. Odatle se provodi do na{ih stanova provodnicima. Elektri~na struja se dobija i iz baterija.
Napravi strujno kolo Potrebno je: 1 baterija 1 mala sijalica za baterije 2 komada ìce Ako krajeve baterije poveèmo ìcom za sijalicu, ona }e svetleti. To zna~i da smo napravili strujno kolo.
120
Koji materijali provode elektri~nu struju Potrebno je: 1 baterija 1 mala sijalica za baterije 1 komad ìce vi{e predmeta od razli~itog materijala: plasti~ni lewir, metalni kqu~, gumica, drvena olovka i sl.
Komadom ìce spoj sijalicu s jednim krajem baterije. Drugi kraj baterije poveì sa sijalicom pomo}u plasti~nog lewira, metalnog kqu~a, gumice, drvene olovke i sl. Zapazi}e{ da se sijalica ponekad pali, a ponekad ne. Sijalica se pali kada je predmet napravqen od materijala koji je dobar provodnik struje. Dobri provodnici struje su metali. Sijalica se ne}e upaliti kada su predmeti napravqeni od materijala koji su lo{i provodnici ili izolatori. Takvi su plastika, staklo, drvo i dr. Nakon izvedenih ogleda popuni tabelu. Napi{i {ta si zapazio. Koji materijali dobro provode struju, a koji je ne provode, pa su izolatori?
predmet kqu~ ~e{aq lewir gumica kanap traka papira ìca
provodnik
izolator
121
Kako oblikujemo materijale

Ve} znate da materijali imaju razli~ite osobine: neki su tvrdi, neki su meki, neki su providni, neki su neprovidni, neki se mogu savijati, a neki ne mogu itd. Ako èlimo da napravimo avion~i} od papira, tada papir se~emo, savijamo, a moèmo i da ga lepimo, bojimo itd. Koje materijale moèmo da savijamo?
Moèmo da savijamo tanku ìcu. [ta jo{? Poku{aj da savije{ komad mekane ìce. Savijawem napravi razli~ite oblike, kao {to su ovi na crteù. [ta moèmo da gwe~imo?
Moèmo da gwe~imo glinu, testo, glinamol, plastelin itd. Gwe~ewem glinamola ili plastelina napravi ~inije, tawire, {oqe itd. razli~itih oblika.
[ta moèmo da se~emo?
Moèmo da se~emo papir, tkaninu, drvo i dr. Makazama iseci razli~ite oblike od papira.
122
[ta moèmo da reèmo?
Testerom moèmo da reèmo drvo, gvo`|e i dr. Ru~nom testerom mogu se izrezati razli~iti oblici, kao {to je prikazano na crteù.
[ta moèmo da bu{imo?
Moèmo da bu{imo drvo, gvo`|e i druge tvrde materijale. Za bu{ewe koristimo burgije, bu{ilice i sli~ne alate i ma{ine.
[ta moèmo da lepimo?
Moèmo da lepimo papir, karton, drvo, staklo, plastiku i dr. Za lepqewe se koriste razli~ite vrste lepkova.
[ta moèmo da lomimo?
Moèmo da lomimo drvo, staklo, plastiku, kamen i dr. Poku{aj da slomi{ prut i da dobije{ mawe komade, kao {to su ovi sa slike.
123
Napravimo plan akcije

Detektivi u {kolskom dvori{tu
1. [TA JE PROBLEM? [kolsko dvori{te nije dovoqno ~isto. U wemu ima sme}a. 2. KAKO BI TREBALO DA BUDE? Trebalo bi da postoji dovoqno kanti u koje }e se bacati otpaci. 3. [TA JE POTREBNO DA URADI[ DA BI SE TO PROMENILO? Predloì}u odeqewu da sastavimo ekipu detektiva. Zadatak ekipe bi}e da obi|e {kolsko dvori{te i utvrdi gde ima sme}a i na koja mesta treba postaviti kante za otpatke. Izve{taj detektiva }emo razmotriti na ~asu odeqenske zajednice. Na pakpapiru }emo nacrtati plan {kolskog dvori{ta u koji }emo upisati sve ono {to je ekipa otkrila. Napravi}emo 3 vrste bexeva: jedne za lepa mesta u dvori{tu, druge za ona koja to nisu, a tre}e za ono {to u dvori{tu nedostaje. Zaka~i}emo bexeve na odgovaraju}a mesta na planu dvori{ta. 4. KO ]E [TA DA RADI? Izabra}emo ekipu detektiva i wihovih pomo}nika. 5. KADA ]EMO TO DA URADIMO? U mesecu maju. 6. ÎJA PODR[KA TI JE POTREBNA DA BI OSTVARIO PLAN? Traì}emo podr{ku u~iteqice i {kolskog majstora. 7. KAKO ]E IZGLEDATI PREDSTAVQAWE AKCIJE? Na{ rad }emo izloìti u holu {kole. Pozva}emo direktora i predstavnike drugih odeqewa. Projekat je uspeo. Svi su nam dali podr{ku. Uskorodetektiv stiù nove kante sme}e. je tajni agent za koji za nekoga potajno
skupqa podatke, ali i policajac koji re{ava posebno zamr{ene slu~ajeve zlo~ina
Izve{taj o uspehu akcije: Projekat je uspeo. Svi su nam dali podr{ku. Uskoro stiù nove kante za sme}e.
124
Ideja: Stanka Brdar
Ovde napravi novi plan akcije

Tvoje ime i prezime: Mesto i adresa: Naziv akcije: 1. [TA JE PROBLEM?
2. KAKO BI TREBALO DA BUDE?
3. [TA JE POTREBNO DA URADI[ DA BI SE TO PROMENILO O?
4. KO ]E [TA DA RADI?
5. KADA ]EMO TO DA URADIMO?
6. ÎJA PODR[KA TI JE POTREBNA DA BI OSTVARIO PLAN?
7. KAKO ]E IZGLEDATI PREDSTAVQAWE AKCIJE?
Izve{taj o uspehu akcije:
125

MATERIJALI
DEJSTVO NA MATERIJALE OSOBINE
toplotom
{ire se tope se sagorevaju
providan
neprovidan
gwe~ewem
savijawem teàk se~ewem lak
tvrd rezawem
mek
bu{ewem provodnik
dobro provodi
izolator
lo{e provodi toplotu struju
lepqewem
toplotu struju
lomqewem
126
PETI DEO
KRETAWE U PROSTORU I VREMENU

UÎ]EMO: o tome kako se predmeti pokre}u o tome {ta uti~e na kretawe o godi{wim dobima o porodi~nom stablu o na{oj pro{losti TVOJ ZADATAK ]E BITI: da nacrta{ kazaqke na satu da izra~una{ koliko traje {kolski raspust da napi{e{ ne{to zanimqivo o nekom svom pretku da nacrta{ viteza
127
Kako se predmeti pokre}u

Predmeti se pokre}u onda kada na wih deluju druga tela: vuku ih ili guraju. Pogledaj slike i napi{i kako se pokre}u nacrtani predmeti:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
1) De~ak gura nogama pedale bicikla. Pedale preko lanca pokre}u to~ak. 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 128
[ta uti~e na kretawe

Kada }e sanke da se kre}u brè? Oboj kruì} kod odgovora za koji misli{ da je ta~an. Ako ih ja~e guramo. Ako ih slabije guramo. Ako na sankama sedi malo dete. Ako sedi veliko dete. Ako idu po snegu. Ako idu po ledu. Ako idu po zemqi. Ako je padina strma. Ako je padina blaga. Ako su sanke plasti~ne. Ako su sanke drvene. Ako noge vu~e{ po snegu. Ako ih drì{ na sankama. Objasni kako }e{ sankama da skrene{ udesno. DOBRO JE ZNATI Na kretawe uti~u: snaga kojom se gura ili vu~e masa tela koje guramo ili vu~emo (koliko ima kilograma) otpor na koji nailazi telo pri vu~ewu ili gurawu (vrsta podloge i drugo) nagib podloge (strmina) po kojoj se gura ili vu~e
Kako }e{ da skrene{ ulevo?
Kako }e{ da ih zaustavi{?
129
Koliko je sati
Jedna nedeqa ili sedmica ima 7 dana. Jedan dan ima 24 ~asa. Jedan ~as ima 60 minuta.
Mala kazaqka na ~asovniku pokazuje sate, a velika minute. Evo primera:
Sada je 3 sata. Mala kazaqka je na broju 3, a velika na broju 12.
Sada je 3 sata i 30 minuta ili pola ~etiri.
Sada je 3 sata i 5 minuta. Kad d se velika kazaqka pomeri od 12 do 1, pro|e 5 minuta.
Sada je 3 sata i 50 minuta, ili 10 minuta do ~etiri.
Sada je 3 sata i 20 minuta.
Sada je .
130
Pogledaj slike. Nacrtaj kazaqke na satu tako da pokazuju vreme kada ti radi{ ono {to je prikazano na slici. Na linijama ispod svake slike napi{i re~ima {ta radi{ i u koliko sati to radi{.
131
Moj kalendar
Pogledaj slike i objasni {ta se va`no doga|a svakog meseca.
132
Ozna~i na kalendaru va`ne datume. Ovde napi{i {ta oni zna~e.
VA@NI RO\ENDANI
PRAZNICI
Ozna~i kada po~iwu godi{wa doba. Napi{i datume. Prole}e po~iwe Leto po~iwe Jesen po~iwe Zima po~iwe
Izra~unaj trajawe letweg {kolskog raspusta
. Letwi raspust po~iwe . [kolska godina po~iwe . Letwi {kolski raspust traje ukupno . + + = dana
. .
133
Godi{wa doba
Odgovori: Prole}ni meseci su: Letwi meseci su: Jesewi meseci su: Zimski meseci su: , , , , , , , , , , , , . . . .
134
Promene u prirodi - po godi{wim dobima

Napi{i u tabeli koje su se promene dogodile. jesen zima prole}e leto
Na stablu kru{ke dozreli su plodovi.
Ogolele grane stabla pokrio je sneg.
Nebo je obla~no i pada sneg. Hladno je.
Sunce ja~e greje. Sneg se otopio.
Rode se spremaju za selidbu na jug.
Rode u~e svoje mladunce da lete.
Je` u svojoj jazbini spava dubokim snom.
135
Moje porodi~no stablo
U porodi~nom stablu napi{i svoje ime, imena svojih roditeqa i imena predaka. Ako neka imena ne zna{, raspitaj se o wima kod svojih roditeqa. DOBRO JE ZNATI Preci su ro|aci od kojih poti~emo: majka, otac, baba, deda, prababa, pradeda i drugi. Potomci su: deca, unuci, praunuci i drugi. Pokaì na porodi~nom stablu i napi{i ovde: Ko su preci tvoje majke? Ko su potomci tvoje majke? Ko su potomci tvoga dede po ocu? Ko su wegovi preci?
Zanimqivost Otac mog pradede je meni ~ukundeda, a otac mog ~ukundede meni je ~ukun~ukundeda. Ja sam wemu bela p~ela! Tako se zove potomak ~ukun~ukundede.
136
Moji ro|aci
Ovde napi{i koji su tvoji ro|aci s maj~ine i s o~eve strane. [ta si ti wima, a {ta su oni tebi? S o~eve strane Ime: On/ona je meni: Ja sam wemu/woj: Ime: On/ona je meni: Ja sam wemu/woj: Ime: On/ona je meni: Ja sam wemu/woj: Ime: On/ona je meni: Ja sam wemu/woj: S maj~ine strane Ime: On/ona je meni: Ja sam wemu/woj: Ime: On/ona je meni: Ja sam wemu/woj: Ime: On/ona je meni: Ja sam wemu/woj: Ime: On/ona je meni: Ja sam wemu/woj:
Zamoli roditeqe da ti ispri~aju ne{to zanimqivo o nekom tvom pretku. Zapi{i to ovde.
137
Na{a pro{lost
@IVOT U DOBA KNEZA LAZARA
Knez Lazar je bio srpski vladar pre vi{e od 600 godina. Wegov dvor je bio u gradu Kru{evcu. O tome kako se tada ìvelo znamo iz starih kwiga, po sa~uvanim predmetima i ostacima gra|evina iz tog doba. Na ovoj slici moè se videti kako se tada ìvelo na dvoru.
1.
Svaka plemi}ka porodica imala je svoj znak grb. I knez Lazar i wegovi vitezovi imali su svoje grbove. Hleb je pe~en u pekari, za potrebe dvora. Sluèn je u dvorskoj trpezariji. U dvori{tu se nalazio bunar sa ~istom vodom. Ma~evi, strele, kopqa i drugo oru`je izra|ivani su u kova~nici. Tu su tako|e potkivani kowi. U dvor se ulazilo preko kapije mosta koji se podizao i spu{tao pomo}u lanaca.
2.
3.
4.
5.
138
2.
4.
3.
1.
5.
139
Posmatraj slike o ìvotu iz doba kneza Lazara i opi{i: kako se dvor branio od neprijateqa
kako su izgledali vojnici
kako se ulazilo u grad i izlazilo iz grada
Tvoja druga zapaàwa u vezi sa slikom:
140
Narodne pesme kazuju da su poznati vitezovi kneza Lazara bili Bo{ko Jugovi} i Milo{ Obili}.
Bo{ko Jugovi}
Milo{ Obili}
U doba kneza Lazara qudi su naj~e{}e putovali pe{ice ili ja{u}i na kowima. Ovde nacrtaj kako zami{qa{ jednog viteza i wegovu devojku kako putuju ja{u}i na kowima.
141
Pratim promene u prirodi leto

Leti su dani dugi i topli. Voda u rekama i jezerima se ugrejala, pa je prijatna za kupawe. Trava na livadama je porasla. Livadsko cve}e je procvetalo. Po travi su se razmilele bube i mravi. Stigle su tre{we i rane jabuke i kru{ke. Na wivama se àwe p{enica i okopava kukuruz.
Napi{i po ~emu su sli~ni, a po ~emu razli~iti: posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti
BELA RADA
MASLAÂK
Prona|i u travi biqku ho}u-ne}u. Posmatraj je i odgovori. Naziv biqke: Datum kad si video rascvetalu biqku Dan: mesec: godina:
Mesto na kojem si je prona{ao: Boja cveta: Boja listova: Oblik listova: Izgled stabla: Izgled korena: Oboj biqku ho}u-ne}u onako kako izgleda u prirodi. HO]U-NE]U
142
Lekovite biqke
Leti se bere lekovito biqe. Livade opojno miri{u.
MAJÎNA DU[ICA
Cveta preko celog leta. Biqka se skupqa tako {to se se~e makazama pri dnu stabqike. Su{i se u hladovini. âj od ove biqke le~i ka{aq i pomaè ti da se ose}a{ boqe kada si prehla|en.
KANTARION
Cveta po~etkom leta. Bere se stabqika u cvetu i su{i u hladovini, na promaji. âj od kantariona pomaè kod bolova u stomaku. Od ove biqke i maslinovog uqa pravi se kantarionovo uqe. To je narodni lek za brè zarastawe rana.
NANA
Cveta po~etkom leta. Bere se cela stabqika i su{i u hladovini i na promaji. âj od nane dobro je piti kada si prehla|en i kada te boli stomak.
HAJDU^KA TRAVA
Ime je dobila po hajducima koji su je koristili za le~ewe rana. Cveta preko celog leta. Bere se cvet sa kratkom dr{kom. Su{i se u hladovini, na promaji. âj od ove biqke dobar je za poboq{awe apetita, ja~awe organizma, a odli~an je i protiv ka{qa.
Naberi neke od ovih biqaka prema uputstvu. Tokom godine ima}e{ ukusne i lekovite ~ajeve. Podvuci re~enice u kojima se govori o tome kako pomaù ~ajevi od ovih biqaka.
143
Proveri kako raste tvoje znawe

Oboj kvadrati}e uz pitawe odgovaraju}om bojom: Da li zna{... koje su odlike ìvih bi}a? koje su osobine zemqi{ta? koje su osobine vode? {ta sve moè da se napravi od drveta? da odredi{ strane sveta? gde se nalaze {kola i dom zdravqa u tvom nasequ? koliko sati traje dan? redosled meseci u godini? kako se zovu: najblià reka, brdo i planina u tvom kraju? da nabroji{ imena svojih predaka do pradede i prababe? {ta uti~e na kretawe tela? {ta se sve kre}e uz pomo} vetra? Da li ume{ da razlikuje{ razli~ite vrste materijala? da izvede{ ogled sa krompirom sa strane 44? da se ~uva{ od opasnosti u saobra}aju? da u razli~itim kwigama potraì{ odgovore na neka pitawa? da koristi{ ra~unar? da po{aqe{ poruku elektronskom po{tom? da napravi{ plan akcije? da prihvati{ da tvoj drug razmi{qa druga~ije od tebe? da onako ne
144
Kako se pona{a{ Da li se lepo pona{a{ prema starim qudima? Da li se quti{ na druga ako ne moè da se igra s tobom uvek kada ti ho}e{? Da li nekada pomaè{ u u~ewu drugu ili drugarici? Da li se lepo slaè{ s drugom iz klupe? Da li vodi{ dovoqno ra~una o svom zdravqu? Da li rado u~estvuje{ na priredbama?
Pogledaj koliko toga novog zna{ o sebi i svetu koji te okruùje! Upi{i: koliko si porastao/porasla ove godine (tvoja visina koliko je poraslo tvoje znawe ove godine (broj zelenih kvadrati}a osvojenih na ovom testu [ta najboqe zna{ iz predmeta SVET OKO NAS?
) )
O ~emu iz ovog predmeta bi voleo da nau~i{ ne{to vi{e?
Da li ti se dopao predmet SVET OKO NAS?
da
onako
ne
145
Va`ne re~i
A
aktivnosti 107 akcija 70, 71, 85, 124, 125 anketa 74 automobil 95, 97, 114
D
dan {kole 89 dvor 138 delovi biqke 20 detektiv 124 de~ja prava 72, 73 de~je odgovornosti 72, 73 divqa sviwa 26 divqe ìvotiwe 26, 27 doma}e ìvotiwe 24, 25 drvenaste biqke 100 drve}e 33 drvo 114, 115 drugarske re~i 7 drugarstvo 5, 6, 7 drumski saobra}aj 97 duga 45
Internet 110 iskren 77
J
jagor~evina 100, 101 je` 26, 135 jezero 60 jesen 32, 33, 48, 49
B
bara 60, 88 bela rada 142 biqke 16, 17-19 bi}a 14, 15 bicikl 95, 97 Bo{ko Jugovi} 141 brdo 58, 88 breberina 100 brod 96
K
kaktus 17 kalendar 34, 132 kamion 96 kantarion 143 karta 88,89 kengur 29 ki{a 32, 39, 40 knez Lazar 138-141 koko{ka 25, 108 kopitwak 100 kopriva 17 kora 20 koren 20 korwa~a 22, 23, 50 , 48 krava 24, 25, kretawe 128, 129 kre~u{a 47 krompir 18, 44 kru{ka 19, 135 kukurek 100 kukuruz 19
V
vazduh 14, 42, 43 vazdu{ni saobra}aj 97 veb sajt 111 vetar 32, 42, 43 vinova loza 19 visibaba 100, 101 vitez 141 voda 14, 38-41 vode 60,61 vodeni saobra}aj 97 vodozemac 22 vrabac 22, 35 vreme 34
E
elektricitet 116, 117 elektronska po{ta 106, 110, 113
@
àba 22, 23 èlezni~ki saobra}aj 97 ìva priroda 14, 15 ìvot 31 ìvotiwe 22, 23, 26, 27
Z
zanimawa qudi 104, 105 zeqaste biqke 100 zemqi{te 14, 46, 47 zec 51 zima 48-50 znaci 108, 109
G
gajewe biqaka 18,19 glinu{a 47 gmizavac 22 godi{wa doba 48, 49, 134, 135 grad 56, 57 grupa 62, 66 guma 114, 115 guska 27
L
lekar 104 lekovite biqke 143 leksikon 35, 51 leto 48,49,142 lisica 26 list 20 luk 19
I
izvor 60 izolator 121 insekt 22, 23
146
Na ove dve strane nalaze se va`ne re~i iz kwige. Uz svaku od wih dat je broj koji ozna~ava stranicu na kojoj se nalaze navedene re~i.
Q
qubi~ica 101 quti} 17 qutwa 8, 9
M
magla 32 majmun 29 maj~ina du{ica 143 masla~ak 21, 142 materijali 115, 118-123 ma~ka 22 metal 114, 115 metro 96 Milo{ Obili} 141 most 58, 88, 89
poqoprivrednik 104 porodica 62 porodi~no stablo 136 potomci 136 pravila kretawa 93 pravila pona{awa 68, 69, 79 pravo 66, 67, 72, 73 praznici 84, 86, 87, 133 preci 136 priroda 14, 15, 32, 100 problem 70, 71, 78 provodnik 120, 121 prole}e 48, 49, 100 pro{lost 138-141 2, 23 ptica 22 pu` 50 p{enica 18, 48
sova 26 srna 51 stablo 20 15 staklo 114, 11 strane sveta 90 strah 10, 11 strujno kolo 120
T
tvr|ava 88, 138 tkanina 114 tolerantan 77 toplota 44, 118, 119 topqewe 119 tramvaj 96 tuga 12
N
nana 143 naseqa 54, 55, 58-60, 64, 65, 91 nedrugarske re~i 7 neìva priroda 14, 15 nesebi~an 76 Nova godina 84, 85
R
ravnica 55, 58 razmnoàvawe biqaka 20, 21 raspored aktivnosti 107 ra~unar 110-113 reka 58, 60, 88, 89 riba 22, 23 roda 35, 135 ro|aci 137 ruà 17
U
u{}e 60
H
hajdu~ka trava 143 ho}u-ne}u 142 humu{a 47
O
obaveza 66, 67 oblaci 32 odgovornost 72, 73 okolina 58, 59, 88-90 opasnosti 82, 83 ose}awa 8-12, 31 osobine materijala 115
C
cvet 20 ciklama 100 cisterna 96
S
sagorevawe 119 sajt 111 saobra}aj 92, 93 saobra}ajni znaci 94 Sveti Sava 87 svetlost 44, 45 sebi~an 76 selo 54, 55 seme 20, 21 senke 45 sisar 22 skupqawe 119 slikar 105 sneg 38, 39
^
~asovnik 130, 131 ~ovek 30, 31
P
paprika 18, 49 paradajz 18 pasuq 18 pesku{a 47 plan akcije 70, 71, 85, 124, 125 planina 54, 58 plastika 114, 118 plod 20
[
{aran 22, 23 {irewe 119 {kola 63 {kolska slava 87 {qiva 18, 49
Ovaj popis va`nih re~i }e ti pomo}i da ih lako na|e{ u kwizi. Za neke re~i obja{wewa se nalaze na sam moj stranici.
147
Sadràj
UPUTSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 SVET OKO NAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Ovo sam ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Koliko poznajem dru{tvo iz odeqewa . . . . . .5 Drugarska slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Kako razgovaramo u dru{tvu . . . . . . . . . . . . . .7 Moja i tvoja ose}awa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Qut sam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Pla{im se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 I drugi se pla{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Tuàn sam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 @IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Zajedni~ke osobine ìvih bi}a . . . . . . . . . .14 Veza izme|u ìve i neìve prirode . . . . . .15 Biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1617 ôvek gaji biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Kako se gaje biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Delovi biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Razmnoàvawe biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 @ivotiwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 Koje delove tela imaju ìvotiwe . . . . . . . . .23 Doma}e ìvotiwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2425 Divqe ìvotiwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2627 @ivotiwe ìve u grupama . . . . . . . . . . . . . . .28 Koliko ìve neke ìvotiwe . . . . . . . . . . . . .29 ôvek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 Sre}an ìvot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Pratim promene u prirodi jesen . . . . . . .32 Drve}e u jesen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 Kalendar vremenskih prilika . . . . . . . . . . .34 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . .36 NE@IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 Voda uslov za ìvot . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 Ki{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 Kad pada ki{a ogledi . . . . . . . . . . . . . . . . .40 41 Voda je va`na ~uvajmo je! . . . . . . . . . . . . . .4 Vazduh uslov za ìvot . . . . . . . . . . . . . .4243 Sun~eva svetlost i toplota uslovi za ìvot .44 Svetlost i boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 Zemqi{te uslov za ìvot . . . . . . . . . . .4647 Razli~ita godi{wa doba razli~iti poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4849 Zimske pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . .52 GDE ÔVEK @IVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Naseqa su razli~ita . . . . . . . . . . . . . . . .5455 @ivot u gradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5657 Moja okolina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5859 Vode u nasequ i okolini . . . . . . . . . . . . .6061 Grupe qudi porodica . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 [kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63 @ivot u nasequ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6465 Ja u grupi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6667
148
Pravila pona{awa . . . . . . . . . . . . . . . . . .6869 Kako da napravim plan akcije . . . . . . . . . . .70 Ovde napravi plan akcije . . . . . . . . . . . . . . .71 De~ja prava i de~je odgovornosti . . . . . .7273 Mala anketa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 U na{oj u~ionici... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Prijateq se u nevoqi poznaje . . . . . . . . .7677 Kako da re{imo problem . . . . . . . . . . . . . . . .78 Pravilnici o pona{awu . . . . . . . . . . . . . . . .79 [ta se krije iza re~i . . . . . . . . . . . . . . .8081 Opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8283 Nova godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8485 Praznici moje porodice . . . . . . . . . . . . . . . .86 [kolski praznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Karta na{e okoline . . . . . . . . . . . . . . . . .8889 Snalaèwe u okolini . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 Snalaèwe u nasequ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Saobra}ajne pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 Ko se pravilno pona{a . . . . . . . . . . . . . . . . .93 Saobra}ajni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 Dva moja putovawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Kako putujemo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9697 Zajedno odlu~ujemo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 Pomaèmo drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 Pratim promene u prirodi prole}e . .100101 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . .102 QUDSKA DELATNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Zanimawa qudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104105 [ta sve radim u toku dana . . . . . . . . .106107 [ta govore znaci i crteì . . . . . . . . .108109 Ra~unar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110113
Od ~ega su napravqeni predmeti . . . . . . . .114 Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 Elektricitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116117 Kako materijali provode toplotu . . . . . . . .118 Delovawe toplote na materijale . . . . . . . . .119 Elektri~na provodqivost materijala 120121 Kako oblikujemo materijale . . . . . . . .122123 Napravimo plan akcije . . . . . . . . . . . . . . . .124 Ovde napravi novi plan akcije . . . . . . . . .125 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . .126 KRETAWE U PROSTORU I VREMENU . . . . . . . . . .127 8 Kako se predmeti pokre}u . . . . . . . . . . . . . .128 [ta uti~e na kretawe . . . . . . . . . . . . . . . . . .129 Koliko je sati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130131 Moj kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132133 Godi{wa doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134 Promene u prirodi po godi{wim dobima135 Moje porodi~no stablo . . . . . . . . . . . . . . . .136 Moji ro|aci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137 Na{a pro{lost . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138141 Pratim promene u prirodi leto . . . . . . .142 Lekovite biqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143 PROVERI KAKO RASTE TVOJE ZNAWE . . .144145 VA@NE REÎ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146147 SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148149
149
SVET OKO NAS

za drugi razred osnovne {kole
tre}e izdawe
autori Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Darko i Mirjana @ebi} Violeta Babi} Dr Kristina Gop~evi}, docent za hemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Svetlana Teofilovi}, u~iteqica, O[ Veqko Dugo{evi} u Beogradu Sla|ana Ili}, profesor iz Beograda Violeta Babi} Du{an Pavli} Neda Doki} Neboj{a Miti} Kreativni centar
Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu
ilustrovali re~nik izradila recenzenti
lektor grafi~ko oblikovawe
priprema za {tampu izdava~
CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:3/5(075.2) MARINKOVI], Simeon Svet oko nas : za drugi razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovali Darko i Mirjana @ebi}]. 3. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2006 (Beograd : Publikum). - 150 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira` 35.000. ISBN 86-7781-356-H ISBN 978-86-7781-356-7 1. Gl. stv. nasl. 2. Marinkovi}, Slavica COBISS.SR-ID 130318092
urednik za izdava~a {tampa tira` copyright
Violeta Babi} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum 35.000 Kreativni centar, 2006
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u drugom razredu osnovne {kole re{ewem broj 6-00-28/2005-06/06 i produìo vaèwe re{ewa za {kolsku 2006/07. re{ewem broj 6-00-2/2006-06 od 4. januara 2006. godine.
150

07 Svet Oko Nas 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

07 Svet Oko Nas 2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

07 Svet Oko Nas 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Svet oko nas

za drugi razred osnovne {kole

Svet oko nas

KOLIKO SAM PORASTAO

Koliko poznajem dru{tvo iz odeqewa

drugarstvo ozna~ava blizak odnos me|u drugovima, dru`ewe, prijateqstvo

Gde ste se naj~e{}e igrali?

Koje su vam igre bile omiqene?

DOBRO JE ZNATI Kada se steknu novi drugovi, ne treba zaboraviti stare.

Zbog toga ti predla`emo da ovde nacrta{ sebe i svoje staro dru{tvo.

Kako razgovaramo u dru{tvu

Ovo su neke drugarske re~i.

Ovo su nedrugarske re~i.

NEDRUGARSKE RE^I Opet cmizdri{...

Ba{ ti je lep novi auto! Molim te, daj mi da ga pogledam.

Ni{ta ti ne vaqa taj auto. Ja imam lep{i.

Moja i tvoja ose}awa

zbog toga {to

zbog toga {to

Napi{i kako bi ute{io drugaricu kojoj je pao sladoled.

[ta bi savetovao de~aku koji prolazi pored psa?

Kad me neko naquti, ja ga tresnem!

Kad me neko naquti, ja onda pla~em.

Kad mene neko naquti, ja }utim i patim.

Proveri da li se ~esto quti{.

Ovde nacrtaj ono ~ega se pla{i{. Nacrtaj ga na sme{an na~in.

Pla{im se kad pukne petarda.

Strah me je kad se neko tu~e.

Bojim m se gliste. Pla{im se pauka.

Pla{im se pijanog ~oveka.

Napi{i po ~emu prepoznaje{ da se neko upla{io. Kakvo mu je tada lice?

Kakve su mu tada o~i?

[ta tada govori?

Zajedni~ke osobine `ivih bi}a

Veza izme|u `ive i ne`ive prirode

Nacrtaj i ti jedan kaktus.

Kako se brani ru`a?

^ovek gaji biqke

Kako se gaje biqke

Kora drveta Kora je tvrdi, spoqa{wi deo stabla drveta.

Vetar raznosi seme masla~ka.

Re{i rebuse. Dobi}e{ nazive biqaka.

@ivotiwe razvrstavamo na grupe:

@aba je vodozemac. Da li si nekada video da`devwaka? I on je vodozemac.

[aran je riba. A ribe su i:

Koje delove tela imaju `ivotiwe

glava usta noga oko

Napi{i {ta se sve pravi od mleka.

Napi{i ispod slika kako putuje mleko.

@ivotiwe `ive u grupama

Prona|i grupe `ivotiwa i kru`i}e oboj odgovaraju}im bojama.

Koliko `ive neke `ivotiwe

Svi qudi hodaju uspravno.

Svi qudi govore i saop{tavaju svoje misli i ose}awa.

Svi qudi mogu da misle.

Svi qudi rade i stvaraju ono {to im je potrebno za `ivot.

Qudi `ive u zajednicama.

Po ~emu su jo{ qudi sli~ni?

Da volimo i da budemo voqeni.