UVOD

1.1. Uvodne napomene 1.2. Predmet i pojam graanskog prava 1.3. Metod graanskog prava. 1.4. Mjesto graanskog prava u optem sistemu prava 1.!. "a#iv graansko pravo 1.$. %istemati#a&ija graanskog prava 1.'. (a#grani)enje graanskog prava od osta*i+ grana prava

Uvodne napomene
Graansko pravo1 predstavlja jednu od najvanijih grana celokupnog pravnog sistema,te je zbog toga vrlo znaajno da pravilno shvatimo ta je to graansko pravo,ta se izuava u okviru nauke graanskog prava,koje drutvene odnose reguliu norme graanskog prava, te u kom znaenju je mogue upotrebljavati ovaj naziv. z razliitih razloga postoje odreene mogunosti za dvojbe i zablude kod upotrebe naziva graansko pravo u smislu da se esto pod tim nazivom od strane nedovoljno upuenih podrazumijevaju neki drugi pravni ili drutveni odnosi,a koji zapravo i nemaju nikakve veze s graanskim pravom,o emu e biti rijei u kasnijim poglavljima. !ako je u svakodnevnim situacijama vrlo esto mogue uti termine kao to su " graansko pravo, graanin,graanska prava,ljudska prava,imovina,imovinska prava i slino,a da oni koji koriste ili uju te pojmove, iako misle da razumiju znaenje tih pojmova zasigurno nisu u stanju da te pojmove potpuno jasno shvate i obrazloe njihovo pravo znaenje. #pr. u sluajevima kada neupuenim i prosjeno in$ormiranim osobama, student saopti kako treba da priprema i polae ispit iz predmeta graansko pravo, to vrlo esto biva komentarisano od tih osoba u smislu kako su prava graana sigurno vrlo znaajna, te da i oni sami dosta toga znaju o graanskom pravu i pravima graana. !ek kada im student ukae na to da su vjerovatno u zabludi, i kada im dodatno obrazloi ta to on zapravo treba da izuava u graanskom pravu,te na ta se u biti odnosi naziv graansko pravo, mogue je esto primjetiti izraze uenja njegovih sagovornika, ponekad uz konstatacije da im ipak nije dovoljno razumljivo zato sam naziv graansko pravo nedovoljno odraava sutinu onoga na to se odnosi. %pravo zbog moguih nesporazuma u shvatanju ta je graansko pravo, ta je prava sutina drutvenih odnosa ureenih normama graanskog prava, ta je predmet graanskog prava i zato se upotrebljava naziv graansko pravo,sva ova pitanja su iz vie razloga vrlo znaajna,te emo naa razmatranja o graanskom pravu i zapoeti traenjem odgovora na pitanja u vezi naziva graansko pravo,te emo na poetku pokuati i da de$iniramo predmeta graanskog prava,odnosno da ukaemo koje i koliko brojne drutvene odnos ureeuju norme graanskog prava.

&idjeti " 'pai,&ojislav, Graansko pravo, (pti dio i stvarno pravo, 'arajevo, 1)*1+ &izner,,oris,Graansko pravo, knjiga prva,(sijek,1)--+ &ukovi,.ihajlo, (pi dio graanskog prava, /agreb, 1)0)+ Gams 1ndrija 23urovi 4jiljana, %vod u Graansko pravo, ,eograd,1))0.+ 'tupar,.ihajlo,Graansko pravo, opti deo, ,eograd,1)-5.+ 'tankovi,(bren 2 &odineli &. &ladimir, %vod u Graansko pravo, ,eograd, 5661+ 'tojanovi,7ragoljub, %vod u Graansko pravo, ,eograd, 1)-8.+ 9ovaevi29utrimovi :admila, Graansko pravo ;opti deo), #i, 1))1.+ 3ureti 'lobodan, Graansko pravo, <odgorica, 1))0+ <opov,7anica, Graansko pravo ;opti deo=, ,eograd, 5661.+ &edri,.artin 2 9lari,<etar Graansko pravo, /agreb, 566).+ :aovi,<. /oran, Graansko pravo,<odgorica,566-.+ ,abi, lija,(snovi imovinskog prava,,eograd,566*.+

% ostalom dijelu uvodnih razmatranja o graanskom pravu bie rijei o " metodu graanskog prava+ mjestu graanskog prava u sistemu prava+ sistematizaciji graanskog prava+ razgranienju graanskog prava od ostalih grana prava+ i o izvorima graanskog prava. % uvodu smatramo da je vano napomenuti kako je graansko pravo ona grana pravnog sistema koje prvenstveno ; ne i iskljuivo= regulie robne,odnosno imovinske odnose meu razliitim subjektima,te ostale drutvene pojave koje su direkto ili indirektno povezane sa imovinskim odnosima. % svom osnovnom sadraju graansko pravo predstavlja dio prava koji regulira > imovinske odnose,line neimovinske odnose i pravne poloaje subjekata koji uestvuju u tim odnosima?.5 /bog toga je graansko pravo izuzetno bitna grana prava i mogue je ve na poetku konstatovati kako su graanskopravni odnosi po svojoj brojnosti i ekonomskom znaaju najdominantmiji i najvanije pravni odnosi.

1.

Predmet i pojam graanskog prava

<rema vrsti drutvenih odnosa koji su regulisani pravom,odnosno pravnim normama u pravnoj teoriji se jo od rimskog prava razvijala podjela pravnog sistema na razliite pravne oblasti,na pravne grane i na pojedine pravne nauke. 9ada je rije o graanskom pravu, u pravilu se pod tim pojmom podrazumijeva jedna od najveih grana prava,a koja u sebi ukljuuje niz konkretnih pravnih nauka. ( sistematizaciji graanskog prava kao pravne grane bie vie rijei u posebnom odjeljku #a poetku govora o graanskom pravu vrlo je bitno da pravilno shvatimo koje drutvene odnose ureuju norme graanskog prava,odnosno ta je predmet graanskog prava. % pravnoj teoriji preovladavaju stavovi da se kao temeljni kriterijumi pri odreivanju nekog dijela prava kao posebne pravne grane uzimaju predmet,odnosno oblast drutvenih odnosa koji se ureuju tom granom prava, te metod ili nain regulisanja odnosa u toj grani prava. <rema tome,graansko pravo bi se kao grana prava od drugih pravnih grana razlikovalo po svom predmetu i po metodu koji je primjenjen na regulisanje odreenih odnosa koji su predmet graanskog prava..oe se slobodno zakljuiti da je predmet regulisanja graanskog prava onaj najvaniji elemenat2kriterijum koji graansko pravo odreuje kao granu prava. <redmet graanskog prava su svi drutveni odnosi ili odreena grupa ovih odnosa koji se reguliu graansko2pravnim normama pa istim osnavnim naelima. <rije svega, u pokuaju da odredimo ta je to predmet graanskog prava treba poi od konstatacije da se graanskim pravom ureuju vrlo brojni i raznovrsni odnosi. !o su u pravilu imovinski odnosi,a izuzetno i neki lini odnosi izmeu razliitih subjekata ;$izikih ili pravnih lica= ako nastaju radi njihovih imovinskih koristi i e$ekata,te ponekad i odnosi koji istovremeno imaju i imovinski i neimovinski karakter. #esporno je da su najbrojnijii graanskopravni odnosi koji imaju imovinsku prirodu ;npr. vlasniki i drugi odnosi povodom stvari,ugovorni odnosi,odnosi povodom naknade materijalne tete i slino= !akvi graanskopravni odnosi spadaju u graansko imovinsko pravo. .eutim, postoje ponekad i graanskopravni odnosi koji imaju neimovinsku prirodu,kao to su npr. porodino pravni odnosi. (ni spadaju u neimovinsko graansko pravo. sto tako je mogue da kod nekih graanskopravnih odnosa dolazi do mijeanja

,oris &izner, Graansko pravo, knjiga prva, (sijek, 1)--, str.@@.

elemenata i imovinske i neimovinske prirode. !akav sluaj imamo npr. kod nasljednih prava,te nekih odnosa kod pojedinih obligacionih prava,kod autorskih prava i prava linosti. /bog brojnih i raznovrsnih odnosa koji su regulisani normama graanskog prava u okviru graanskog prava mogue je razlikovati vai broj uih pravnih discipline, a koje su nesporno po svom predmetu dio graanskog prava u irem smislu,ali su se zbog speci$inosti svog ueg predmeta i brojnosti odnosa konstituisali u posebne pravne nauke u okviru graanskog prava. !ako ve tradicionalno od rimskog prava do danas u graansko pravo ubrajamo norme obligacionog prava, stvarnog prava, porodinog prava, nasljednog prava i ope norme koje vae za sve navedene dijelove graanskog prava. &remenom, pojedini instituti ovih grana prava razvili su se u nove grane graanskog prava ;npr. prava linosti=. !akoe, svjedoci smo osamostaljivanja i izdvajanja iz graanskog prava cijelih podgrana prava i novih nauka, tako da danas pored stvarnog i obligacionog prava ;kao osnovnih dijelova graanskog prava= imamo osamostaljene i druge nauke koje su dio graanskog prava kao to su " nasljedno pravo, porodino pravo, autorsko, trgovako, patentno, stambeno, bankarsko, zemljino2knjino i neka druga prava. ,ez obzira na to to su ova prava poprimila neke nove osobine i razvila neka sopstvena naela, ipak kod njih preovladavaju u osnovi iste osobine ;naela= graanskog prava,a to e u narednom odjeljku biti posebno obrazloeno ;vidi " naela graanskog prava= % pogledu konkretnijeg odreivanja predmeta graanskog prava prije svega treba naglasiti da graansko pravo prvenstveno regulie imovinske ;ekonomske= odnose,odnosno one odnose koji nastaju povodom prisvajanja,razmjene i koritenje ekonomskih dobara./bog toga je graansko pravo po svom predmetu pravo imovinskih,odnosno ekonomskih odnosa i predstavlja pravnu nadgradnju nad ekonomskim odnosima u nekom drutvu./bog znaaja odnosa koje graansko pravo ureuje svojim normama moemo konstatovati da graansko pravo predstavlja jednu od najvanijih grana prava,koja svojim regulisanjem dotie interese i prava praktino neogranienog broja razliitih subjekata. <redmet graanskog prava je cjelokupna statika i dinamika robnih i ekonomskih tokova i odnosa,pod ime podrazumijevamo regulisanje bezbroj odnosa koji mogu nastati povodom prisvajanja ekonomskih dobara,te koritenje tih dobara nakon njihovog prisvajanja.!o prvenstveno znai da se pod statikom robnonovanih odnosa misli na one odnose,uslove i modalitete pod kojima razliiti subjekti ;$izika i pravna lica= vre prisvajanje, korienje, razmjenu i uopte raspolau ekonomskim dobrima,odnosno stvarima,a to je uglavnom predmet regulisanja ueg dijela graanskog prava koga nazivamo stvarno pravo.<od dinamikom robnonovanih odnosa mislimo na odnose koji nastaju povodom razmjene ekonomskih vrijednosti izmeu razliitih subjekata,a to je u pravilu predmet regulisanja obligacionog i trgovakog prava. .eutim,pored imovinskih odnosa i odreeni osobni ;lini= odnosi predstavljaju predmet graanskog prava.#ajee su to odnosi koji nastaju u vezi linih prava,odnosno onih prava koja su usko povezana sa linou subjekata graanskopravnnih odnosa. 4ina prava su predmet graanskog prava u onim sluajevima kada ona istovremeno predstavljaju i imovinski interes, te se za njihovu povredu moe traiti imovinska sankcija ili ako su ona relevantna za oznaavanje pravnog subjektiviteta odnosno pravnog poloaja nekog lica u graanskopravnim odnosima.% tom smislu lina prava koja nemaju imovinski izraz ;kao to su npr.pravo glasa,pravo na rad,obrazovanje i slino= nisu predmet graanskog prava,ali odnosi koji mogu nastati povodom linih dobara ;asti, ugleda, dostojanstva i dr.= i povodom

proizvoda ljudskog duha, zbog postojanja imovinskog interesa nesporno predstavljaju predmet graanskog prava. .ogue je zakljuiti da su imovinski,odnosno ekonomski odnosi,odnosno imovinska prava prvenstveni predmet graanskog prava,ali da ponekad i lina dobra i svojstva linost ;lina prava= mogu biti predmet graanskog prava,te izuzetno i ona prava koja su po svojoj prirodi i line i imovinske prirode ;lino2imovinska prava=, mogu biti predmet graanskog prava. ,rojnost imovinskih odnosa,te drugih odnosa koji mogu biti predmet graanskog prava nesporno upuuje na zakljuak kako graansko pravo predstavlja jednu od najvanijih grana celokupnog pravnog sistema,te je zbog toga vrlo znaajno da pravilno odredimo ta je to graansko pravo, te u kom znaenju moemo upotrebljavati ovaj pojam,a polazei od predmeta koga smo de$inirali kao skupnost imovinskih,nekih linih i nekih lino2imovinskih drutvenih odnosa. <ojam graansko pravo, kao i uopte pojam pravo,u svom pojmovnom odreenju moe asocirati na vie razliitih znaenja, meu kojima prvenstveno moemo razlikovati upotrebu pojmova graansko pravo za oznaavanje graanskog prava kao prava u objektivnom smislu ili prava u subjektivnom smislu. <ored toga pod pojmom graansko pravo moemo podrazumijevati i graansko pravo kao nauku,odnosno ovaj pojam se moe odnositi na dio pravne nauke koja prouava graansko pravo i graanskopravne odnose. % daljem razmatranju pokuaemo da ukaemo na osnovna znaenja ovih pojmova,kako bi izbjegli dileme u njihovoj svakodnevnoj upotrebi. Graansko pravo u objektivnom smislu predstavlja skup graanskopravnih normi,odnosno onaj dio pozitivnog prava koji regulie i ureuje graanskopravne odnose. Graansko2pravni odnos, dakle, bio bi takav pravni odnos, u kome jedan od subjekta tog odnosa ;stranka, jedna ili obje=, ima pravo i ovlaenje da zahtjeva od druge stranke i da je prinudi putem nadlenog javnog organa, da mu " 2 neto da, uini ili ne uini ;obligaciona prava=+ 2 da mu prizna odreena ovlaenja povodom stvari ;stvarna prava=+ 2 da prizna ovlaenja povodom proizvoda ljudskog duha ;prava intelektualne svojine= 2 da prizna njegovu linost i njena dobra uvijek, ako se i kada ovi objekti ili njihove povrede u datim drutveno2ekonomskim uslovima izraavaju ili mogu izraziti ili predstaviti u novcu ;lina imovinska prava= Graansko2pravni odnos se, dakle, uvijek zasniva povodom nekog objekta koji se sam ili njegova povreda izraavaju u krajnjoj liniji u robnom ;imovinskom=,odnosno novanom obliku.&idimo da objekti povodom kojih nastaje neko subjektivno graansko pravo mogu biti vrlo raznovrsni,te da je zajednika karakteristika svakog objekta graanskopravnog odnosa njegov imovinski karakter. (vi odnosi reguliu se normama graanskog prava,odnosno graansko2pravne norme su uopte reeno sve one norme koje reguliu odnose izmeu lica povodom takvih objekata ;stvari,ljudskih radnji, linih imovinskih dobara i proizvoda ljudskog duha=, koji se sami ili njihove povrede, u datim normalnim, redovnim uslovima, izraavaju ili mogu izraziti, u krajnjoj liniji, u novcu kao ekonomskom dobru i dijelu ekonomskog bogatstva. % navedenom smislu graansko pravo u objektivnom smislu je nuno vezano za robne ;ekonomske= odnose i predstavlja pravnu nadgradnju realno postojeih robnih ili ekonomskih odnosa. #esporno je da brojni subjekti svakodnevno stiu,prenose ili se liavaju razliitih imovinskih vrijednosti,ili te vrijednosti bivaju povrijeene od strane treih lica. 've te drutvene odnose i razne situacije vezane za objekte koji imaju robni ;novani= karakter ureuju norme graanskog prava u objektivnom smislu.' A

obzirom na brojnost i razliitost ekonomskih i imovinskih odnosa u svakodnevnom ivotu razumljivo je i da su veoma brojne pravne norme kojim se ureuju ti odnosi..oemo zakljuiti da sve te norme kojima se ureuju imovinski odnosi,ali i neki drugi drutveni odnosi i pojave koj su posredno ili neposredno povezani sa robnim odnosima, ine graansko pravo u objektivnom smislu. Graansko pravo u subjektivnom smislu je konkretno pravo koje svome titularu daje jedno ili vie ovlaenja na objektu povodom koga mogu postojati graanskopravni odnosi. 1 ti objekti graanskih prava,kao to smo ve istakli, mogu da budu" stvari, ljudske radnje, lina dobra i proizvodi ljudskog duha. Graansko pravo u subjektivnom smislu je pravo ;jedno ili vie ovlatenja= koje pripada odreenom subjektu na osnovu normi graanskog prava u objektivnom smislu. % osnovi graansko pravo u subjektivnom smislu je uvijek jedno ili vie ovlaenja u nekom pravnom odnosu, koja proizilaze i moraju biti zasnovana na normama graanskog prava u objektivnom smislu. 1ko ne postoji odgovarajua norma u objektivnom pravu kao okvir ili temelj nije mogue da postoji i neko konkretno subjektivno graansko pravo. !ako npr. vlasnik stvari ima vie vlasnikih ovlatenja ;posjedovanja,koritenja,raspolaganja= zbog injenice to su mu takva ovlatenja predviena normom objektivnog prava. #pr. u tom smislu l.5. /akona o vlasniko2pravnim odnosima@ predvia da je vlasnitvo >pravo da se stvar posjeduje, koristi i da se njome raspolae, sukladno s njenom prirodom i namjenom. 'vako je duan da se uzdrava od povrede prava vlasnitva druge osobe.? (vo je jedna norma graanskog prava u ogjektivnom smislu i jedino iz ovakve norme objektivnog prava mogu proizai subjektivna graanska prava konkretnog titulara.odnosno bilo kog svakodobnog vlasnika. <ravo svakog konkretnog vlasnika da vri svoja konkretna vlasnika ovlatenja i da mu bude garantovano od strane pravnog poretka vrenjetih ovlatenja nazivamo graanskim pravom u subjektivnom smislu. &idljivo je da izmeu graanskog prava u objektivnom smislu i graanskog prava u subjektivnom smislu postoji odnos meuzavisnosti. #a pravniki jezik i terminologija nisu dovoljno razvijeni u smislu postojanja razliitih pojmova za oznaavanje ovih znaenja graanskog prava,a kao to je to sluaj u nekim drugim jezicima !ako npr. u slovenakom jeziku rije >pravo? se koristi za oznaavanje prava u objektivnom smislu ; eng. >4aB?+ $ran. >7roit? ,s velikim slovom >7? pri pisanju=, a rije >pravica? oznaava graansko pravo u subjektivnom smislu ; eng. >right?+ $ran. >droit? ,s malim slovom >d? pri pisanju=. ( subjektivnim graanskim pravima,njihovoj prirodi,sticanju,zatiti i prestanku bie vie rijei u kasnijim poglavljima. ; vidjeti poglavlje @.+ = % posebnim znaenjima pojam graansko pravo moemo upotrebiti i za" oznaavanje nauke graanskog prava,odnosno za oznaavanje jedne naune discipline, te u drugom smislu isti pojam se koristi i za oznaavanje nastavnog predmeta koji se izuava u okviru studija prava. <od naukom graanskog prava podrazumijevamo nauku koja prouava graansko pravo i graanskopravne odnose. ' obzirom da je graansko pravo nastalo vrlo davno i razvijalo se do danas u vrlo brojnim varijantama drutvenih odnosa koji su regulisani normama graanskog prava,to je i nauka graanskog prava vrlo razvijena. % okviru nauke graanskog prava mogue je razlikovati i niz posebnih nauka iji predmeti prouavanja su $okusirani na ue de$inisana podruja ;npr. stvarno pravo,obliaciono pravo,pravo osiguranja,zemljino2 knjino pravo,nasljedno pravo itd.=,ali sve ove ue nauke po svom predmetu spadaju u graansko pravo u irem smislu.
@

C'lubene novine Dederacije ,iEC, broj -F)8

% veini nastavnih planova na pravnim $akultetima u bilo kom dijelu svijeta ,graansko pravo se vie ne izuava kao jedna jedinstvena nauka ;praktino bi to bilo nemogue=, ve se tokom vremen izdi$erencirao veliki broj posebnih pravnih nauka koja se izuavaju u okviru veeg broja predmeta. 'vi ti predmeti i nauke zajedno ine graansko pravo kao granu prava ; npr.uvod u graansko pravo, stvarno pravo obligaciono pravo, zemljino2knjino pravo, notarsko pravo, porodino pravo, nasljedno pravo, pravo osiguranja, trgovako pravo itd.=. <redmet naeg bavljenja bie materija,odnosno onaj predmet i oni drutveni odnosi koji su zajedniki za sve pojedinane nauke nastale u okviru graanskog prava,odnosno materija koju oznaavamo kao opi dio ili uvod u graansko pravo,a ostali dijelovi nauke graanskog prava izuavaese tokom studija prava kao posebne pravne discipline.

2.

"a)e*a ,metodi- regu*isanja graanskopravni+ odnosa

<oto graansko pravo u objektivnom smislu, kao skup pravnih normi, regulie odreene drutveno2ekonomske odnose i kao takve pretvara ih u graansko2pravne odnose, postavlja se pitanje na koji nain, odnosno kojim metodima i po kojim naelima se postupa pri pravnom regulisanju tih odnosa. #aime, esto je mogue da vie oblasti ili grana prava imaju isti ili slian predmet regulisanja. !ako npr. iako je imovinski karakter predmeta graanskog prava osnovna karakteristika graanskog prava imovinski karakter imaju i novane kazna koje se izriu u prekrajnom ili kaznenom postupku. sto tako imovinsku prirodu imaju i razne vrste taksa i drugih pristojbi koje se plaaju u upravnim i sudskim postupcima. 1ko bi poli od konstatacije da su navedeni odnosi nesporno imovinske prirode mogli bi pogreno zakljuiti kako se i u ovim pravnim odnosima radi o graanskopravnim odnosima ; npr. kada neka osoba plati prekrajnu kaznu nesporno dolazi do promjene u imovinskim pravima te osobe,ali se ne radi o graanskopravnom odnosu=. .eutim, kao to smo ve vidjeli govorei o predmetu graanskog prava, predmet graanskog prava nesporno predstavlja osnovni kriterijum po kome se graansko pravo iz2 dvaja i razlikuje od drugih grana prava. 1li, predmet regulisanja je samo osnovni, a to znai ne i jedini kriterijum, prema kome se odreuje graansko pravo kao grana prava. %z predmet kao osnovni, neophodno je da poznajemo i bitna naela,odnosno bitne karakteristike metoda ureivanja odnosa u nekoj grani prava.'vaka grana prava,odnosno pravni odnosi u toj grani prava imaju svoje speci$inosti u pogledu njihovog nastanka,promjene,prestanka ili nekih drugih dejstava. %koliko u nekom pravnom odnosu pravilno odredimo predmet tog odnosa ; npr. da je odnos nastao povodom stvari ili neke imovinske inidbe = jo uvijek ne znamo u koju grupu pravnih odnosa,odnosno u koju granu prava spada taj odnos. %z odreivanje predmeta nekog pravnog odnosa neophodno je da uoimo i na kojim naelima je taj odnos zasnovan ;kojim metodom je regulisan konkretni odnos=, kako bi mogli biti sigurni o kojoj vrsti pravnih odnosa se radi u konkretnom sluaju. #aravno da od vrste predmeta koji se regulie ;odnosno uopte obrauje= u osnovi zavise i naini ;metodi= koji e biti primjenjeni u regulisanju ;odnosno obraivanju= nekog predmeta.. Grubo reeno, na jedan nain se izrauje i obrauje elik, a na drugi nain vosak. <rema tome, i u pravu metod mora da bude podeen prema predmetu. tj. drutvenom odnosu koji pravo regulie. %pravo zbog navedenog osnovna naela i principi,odnosno metod ureivanja graanskopravnih odnosa, je jedan jedan od bitnih kriterija po kojima moemo utvrditi da li je neki pravni odnos graanskopravne ili neke druge prirode.

.oemo konstatovati da za nastanak, promjene i prestanak nekog pravnog odnosa vrijede odreeni principi i naela, ;odreeni metod regulisanja tih odnosa=,koji su speci$ini za svaku pojedinanu granu prava.(snovne karakteristike metoda graanskog prava usko su povezane sa predmetom graanskog prava i osnovnim principima u ureivanju graanskopravnih odnosa./bog toga je mogue metod graanskog prava de$inirati i kao postupak ;ili niz postupaka= kojim se graansko pravne norme $ormuliu, saznaju, primjenjuju ili nauno ispituju. /a najvei broj situacija u graanskopravnim odnosima vae odreena naela u kojima se ovaj metod izraava. !o naela se u pravnoj teoriji najee oznaavaju kao " 2 2 2 2 naelo autonomije volje, naelo jednakosti i ravnopravnosti stranaka, naelo prometljivosti subjektivnih graanskih prava i naelo imovinske sankcije.

1.2.1. "a)e*o autonomije ,s*o.ode- vo*je

% graanskom pravu kao pravilo ;naelo= vai princip po kome se graanskopravni odnosi pravno reguliu na osnovi slobodne inicijative i slobodno izraene volje subjekata pri zasnivanju,mijenjanju ili prestanku graanskopravnog odnosa ili subjektivnog graanskog prava. (va karakteristika je tipina za regulisanje graansko2pravnih odnosa, te iako ponekad postoji i u drugim pravnim odnosima,odnosno pravnim granama, nigdje nije tako izraena kao u graanskom pravu tako da moemo kao prvi kriterij prepoznavanja prirode nekog pravnog odnosa postaviti pitanje da li je konkretni odnos nastao,promijenio se ili prestao slobodno izraenom voljom stranaka ili nije. #ajvei broj graansko2pravnih odnosa nastaje uz primjenu naela autonomije ;slobode= volje,odnosno slobodnom inicijativom stranaka, i to u pravilu inicijativom svake od stranaka. 'tranke slobodno odreuju da li e ili ne stupiti u graanskopravni odnos. 'tranke slobodno biraju lica odnosno stranke s kojima e stupiti u neki graanskopravni odnos. (ne slobodno odreuju elemente pravnog odnosa. 'tranke slobodno odluuju da li e doi do izmjene ili prestanka graanskopravnog odnosa.#aelo autonomije volje,odnosno njegova primjena na konkretni drutveni i pravni odnos, omoguava nam najlaku detekciju prirode tog odnosa.%koliko se neki odnos zasniva na principu autonomije volje u pravilu je taj odnos graanskopravne prirode ;uz mogua odstupanja,odnosno izuzetke=. <rimejera radi kod plaanja razliitih oblika poreza subjekt ;$iziko ili pravno lice= ne ulazi u takav odnos po svojoj inicijativi ili volji. 7a li e on stupiti ili nee i da li e on izii ili nee iz tog odnosa, ne zavisi od njegove volje odnosno inicijative. !akav odnos, prema tome nije graansko2pravni odnos, iako je to ekonomski,odnosno imovinski odnos. !akav odnos je $inansijsko22pravni odnos, a to je jedna vrsta administrativno2pravnih odnosa koji nastaju, po pravilu, inicijativom dravnih organa G organa javne vlasti. 1li ako bi neki poreski obveznik elio da pokloni nekom organu javne vlasti ili javnoj ustanovi ;opini, policijskoj upravi, bolnici, univerzitetu= izvesnu sumu novca za odgovarajuu svrhu, a odreeni organ prihvati taj poklon, izmeu njih bi nastao graanskopravni odnos. % ovom sluaju ovaj odnos nastao je slobodnom inicijativom ;voljom= obiju stranaka, tj. i poreskog obveznika i odreenog dravnog organa.1li ako *

odreni dravni organ ne bi htio da primi poklon ;zbog eventualnih nemoralnih motiva ili drugih razloga na strani lica koje nudi poklon= pravni odnos ne bi nastao. sto kao to graanskopravni odnos ne moe da nastane samo slobodnom inicijativom odreenog dravnog organa. 7ravni organ moe da natjera poreskog obveznika da plaa porez,ali ne moe da ga natjera mu ini poklone. <otrebna je njihova obostrana slobodna volja odnosno inicijativa. (vo naelo slobodne inicijative stranaka u graansko2pravnim odnosima ogleda se i u tome da se subjektivna graanska prava tite prinudnim putem,odnosno putem suda, u pravilu, samo po tubi stranaka koje se nalaze u nekom graanskopravnom odnosu, i to po tubi zainteresovane stranke, a ne po slubenoj dunosti. Graanskopravni postupak se pokree po pravilu po tubi stranke, a ne kao u krivinom pravu ili u administrativnom pravu gdje se ovi postupci pokreu , u pravilu, po slubenoj dunosti. .eutim,ponekad i u graanskopravnim odnosima moe doi do odstupanja od autonomije volje u zatiti nekog subjektivnog graanskog prava.!ako npr. u lanu 16). st1. /akona o obligacionim odnosima A je predvieno da u sluaju postojanja nekog od razloga nitavosti odreenog pravnog posla >na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozivati svako zainteresovano lice?. % stavu 5. istog lana je predvieno da >pravo da zahtijeva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac?. <rema tome u ovom sluaju bi postojao izuzetak u smislu da zatitu neijeg subjektivnog graanskog prava pored stranke koja je nosilac tog prava mogu traiti i tree osobe. stakli smo da je nesporno kako najvei broj graansko2pravnih odnosa nastaje,mijenja se ili prestaje slobodnom inicijativom i autonomijom volje subjekata tod odnosa. .eutim, to ipak nije sluaj sa svim graansko2pravnim odnosima. ma graanskopravnih odnosa koji nastaju inicijativom samo jedne stranke, ili bez slobodne incijative stranaka uopte ;neosnovano bogaenje,prouzrokovanje tete, nasljeivanje i dr.=.!ako npr.prema lanu 10A. /akona o obligacionim odnosima predvieno je da svatko ?ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice?. % ovom sluaju odgovornost tetnika,odnosno nastanak graanskopravnog odnosa sa oteenim,nije uslovljen voljom tetnika ve nastaje na temelju imperativne zakonske norme u sluaju ispunjenja zakonske pretpostavke o nastanku tete i krivnji tetnika ;ponekad graanskopravni odnos nastaje i bez obzira na krivnju=. .eutim, iako su stranke ule u ovakve graanskopravne odnose bez svoje inicijative, odnosno nisu ule svojom voljom,te stranke ;ili bar jedna od njih= mogu slobodno izai iz tog odnosa. #pr. oteeno lice kome je prouzrokovana teta ne mora ;ako nee= da ostane u odnosu iz prouzrokovanja tete. (no moe da ne trai naknadu tete, odnosno moe da oprosti tetniku ono to mu je on duan na ime naknade tete+ nasljednik ne mora da se primi nasljea,odnosno moe da se odrekne nasljea i slino. #aelo autonomije volje u savremenom graanskom pravu se u mnogome ograniava i suava i u nekim drugim sluajevima ;ugovori po pristanku, kolektivni ugovori i dr.=.!ako npr. l. 5*.st.1. /akona o obligacionim odnosima predvia obavezu zakljuenja nekih ugovora i bez volje ugovornih strana predviajui da >ako je neko po zakonu obavezan da zakljui ugovor, zainteresovano lice moe zahtijevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljui?. % tom smislu posebno su preisutna odstupanja od naela autonomije volje ugovornih strana kod ugovora po pristanku ;abhezioni ugovori=. %govori po pristanku su takvi ugovori gdje jedna ugovorna strana jednostrano unaprijed odreuje sve uslove ugovora,a druga strana samo prihvata te uslove bez mogunosti da ih mijenja. (vakvi
A

>'l. list 'D:HC, br. 5)F*8, @)F80, A0F8) ,0*F 8)+ %redba sa zakonskom snago ;>'l.list : ,iE?,br 5F65 i 1@F)A=

ugovori su tipini u onim oblastima gdje se zbog prirode posla ugovori zakljuuju relativno esto ;osiguranje,prevoz,komunalne i potanske usluge i slino= i kod zakljuivanja ovakvih ugovora ograniena je autonomija ugovornih strana. %z sve navedene i druge mogue izuzetke od primjene principa autonomije volje u graanskopravnim odnosima, princip slobodne volje i slobodne inicijative stranaka ostaje ono to je karakteristino za graanskopravne odnose. 'ama primjena principa autonomije volje je mogua prvenstveno zbog toga to se u graanskom pravu mahom upotrebljavaju dispozitivne i ovlaujue pravne norme,a samo rijetko i izuzetno imperativne norme. mperativne norme su one koje subjekt mora potovati i primjenjivati onako kako su one donijete,odnosno ove norme moraju se potovati i primenjivati onako kako je to odreeno u njihovom tekstu. 7ispozitivne norme ovlauju subjekta ije ponaanje neposredno ili posredno reguliu da umesto dispozicije koju one sadre sam donese drugu dispoziciju i da se po njoj ponaa. % graanskom pravu ima pravnih normi ije dispozicije sadre pravila ponaanja koja su obavezna za sve subjekte, tj. prinudnih odnosno imperativnih normi. ma i takvih normi u graanskom pravu, ije su dispozicije takve da subjekat ije se ponaanje tim dispozicijama regulie moe da bira izmeu dva ili vie razliitih ponaanja, ali ta ponaanja nisu limitativno odreena dispozicijom. !o su ovlaujue norme. 1li, najvea sloboda u ponaanju ostavljena je subjektima u graanskom pravu upravo dispozitivnim normama, odnosno normama sa dispozitivnim ;zamenljivim= dispozicijama.#ajvei dio normi graanskog prava je dispozitivnog karaktera,odnosno zakon predvia odreene dispozicije,ali e se one primjeniti tek ako subjekti u datom odnosu umjesto zakonom predviene dispozicije ne predvide ili drugom vlastitom dispozicijom ne urede neki odnos.!o znai da subjekti u graanskopravnim odnosima mogu po svojoj elji i nahoenju da urede veinu graanskopravnih odnosa,te da e tek u sluaju da stranke ne urede neki svoj odnos ;sa namjerom ili bez namjere= biti primjenjena zakonska norma.#pr. u nekom ugovoru o prodaji stranke mogu po svojoj dispoziciji da odrede rokove izvrenja,mjesto predaje,rok vraanja stvari uzete na poslugu,visinu kamate kod ugovora o zajmu,nain plaanja cijene itd.,a ako to stranke uope ne urede bie primjenjene dispozicije ;norme= iz zakona kojima su regulisana ova pitanja. ,itno odreenje dispozitivnih normi je da su to norme koje su tipine za graansko pravo ; iako mogu da postoje i u drugim granama prava= i da omoguuju primjenu principa autonomije volje. 7ispozitivne norme stvaraju mogunost i daju ovlatenja subjektima da sami stvaraju dispoziciju kojom reguliu svoje odnose, odnosno ponaanje. .ogue je zakljuiti da autonomija volje subjekata graanskopravnih odnosa ne bi mogla biti ostvariva bez postojanja dispozitivnih normi. .eutim,pogreno bi bilo shvatanje kako dispozitivne norme nisu obvezujue. 7ispozitivne norme su obavezne, jer odreeni subjekti moraju da se ponaaju po nekoj normi. !u normu mogu sami donijeti i odrediti, ili ako to ne uine ili ne ele da drugaije urede svoje odnose, onda e se obavezno primjeniti ona norma koja je ve data i predviena kao dispozitivna. 7ispozitivne norme je obino mogue jednostavno prepoznati,jer je u $ormulaciji takve norme esto naglaena njena dispozitivna priroda. !ako npr. l.155.st.1. /akona o obligacionim odnoima predvia da u >dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode posla.?. .eutim,mogue je da dispozitivni karakter neke norme nije odmah uoljiv iz razloga to to njenom $ormulacijom nije direktno )

reeno,pa je tada potrebno primjenom pravila o tumaenju utvrditi pravu prirodu i karakter takve norme.

1.2.2. "a)e*o jednakosti stranaka i ravnopravnosti nji+ovi+ vo*ja.

9ao i naelo slobodne inicijative stranaka i naelo jednakosti stranaka i ravnopravnosti njihovih volja u graansko2pravnom odnosu nuna je posledica, $unkcija ;zavisna pojava= od predmeta, koji se regulie. !ako npr. ako neki vodoinstalater zakljui ugovor sa poreskom upravom o popravci vodovodnih instalacija,on je u tom odnosu potpuno ravnopravan i jednak sa porskim organom. 1li kada temeljem tog istog ugovora treba da plati poreske dabine odnos jednakosti i ravnopravnosti prestaje. % primjeru koji smo naveli, tj. pravnom odnosu izmeu poreskog obveznika i dravnog organa nadlenog za $inansije stranke nisu ravnopravne. 7ravni organ odreuje visinu poreza bez ikakvog sporazuma odnosno saglasnosti njegove volje sa voljom poreskog obveznika.Etio ili ne poreski obveznik mora da plati porez. (n nema jednak poloaj sa dravnim organom i njihove volje nisu ravnopravne. 7ravni organ ima prema poreskom obvezniku jau poziciju + to nije odnos koordinacije nego je to odnos subordinacije volja. 'trane u graanskopravnom odnosu su stavljene u jednaki poloaj saglasno naelu jednakosti stranaka i ravnopravnosti njihovih volja. !ako npr. kod ugovora o kupoprodaji prodava i kupac su ravnopravni, bez obzira na to koji subjekti se pojavljuju u tom svojstvu ;$iziko lice iFili pravno lice, ukljuujui i dravu=. :adi se o koordinirajuem poloaju stranaka, za razliku od administrativnog prava, gdje vai naelo subordinacije ;nadreenosti i podreenosti=. !akav administrativno2pravni odnos postoji npr. u sluaju odnosa poreskog obveznika i drave, u kom odnosu drava ima nadreeni poloaj jer istupa kao nosilac javne vlast,a poreski obveznik je u odnosu podreenostijer ne moe vlastitom voljom da disponira u smislu da li e ili nee u odnos iz koga za njega prizilazi obaveza plaanja poreza. (snovno pravilo je da u graansko2pravnim odnosima stranke nikada ne istupaju kao nosioci javne vlasti. %koliko drava i njeni organi stiu,mijenjaju ili gube subjektivna graanska prava onda nikada ne mogu u tim odnosima da istupaju kao organ vlasti, nego kao graansko2pravni subjekat 2 pravno lice. .eutim u administrativno2pravnom ili krivino2 pravnom odnosu kao stranka u takvom odnosu uvijek se pojavljuje bar jedan dravni organ vlasti ; sud,tuilavo,opina,poreska uprava,carina i slino= i u takvim odnosima ovi dravni organi istupaju sa pozicije subordiniranosti u odnosu na druge strane,jer u takvim odnosima ovi organi izvravaju neko od javniih ovlatenja iz svoje nadlenosti.

1.2.3. "a)e*o imovinske sank&ije

% sluaju da dispozicija graansko2pravne norme, koju dispoziciju su stranke u graansko2 pravnom odnosu izabrale ili same stvorile, ne bude izvrena, stupa u graanskom pravu u dejstvo, kao i u drugim pravima, sankcija. (no to je karakteristino za graansko pravo, ova sankcija je uvek imovinska, tj. odraava se, odbija se, uzima se iz imovine odnosno imovinske mase stranaka u odnosu, a nikada nije lina, kao na primjer, u administrativnom i krivinom pravu, gde je ona po pravilu lina, iako i tamo moe biti i imovinska novana sa 1kcija, na primjer novana kazna, kon$iskacija i dr. 1li i ovde vae ogranienja, jer se mora ostaviti minimum egzistencije i najpotrebnije stvari za linu upotrebu. 16

% prolosti za izvrenje obaveze iz graansko2pravnih odnosa odgovarao je dunik povjeriocu ne samo svojom imovinom i ne samo svojom linou, nego i linou svoje djece, ene i uopte, lanova svoje porodice, pa ak, kao kod Igipana, i mumijama svojih roditelja.(va mogunost sankcije prema linosti u graansko2pravnim odnosima zloupotrebljavana je, na primjer,nekad davno u 'rbiji na taj nain to su godine 18-5,kada su se odravali veliki vojni manevri i bila uvedena opta mobilizacija, mnogi ,eograani 2 da bi izbjegli odlazak na te manevre 2 potpisivali jedan drugom mjenice, pa se uzajamno tuili i tako umjesto na manevre, dospjeli u duniki pritvor svojih povjerilaca. ;7uniki pritvor postojao je u 'rbiji do 18*5. godine.= <oto je ova pojava tada dobila velike razmjere, morao je biti donijet poseban propis koji je vaio sve do 1)5). godine, po kome mjenice ne mogu potpisivati vojna lica mlaa od potporunika.0 7a li je u graanskom pravu u pitanju imovinska sankcija kao imovinska kazna ili nije, dugo je bilo diskutovano pitanje. storijski posmatrano, imovinska sankcija potie od imovinske kazne, ona predstavlja naknadu za povredu obaveza koje proistiu. iz graansko2pravnih odnosa. !ako, na primjer, ako graanin ne plati porez, on moe biti kanjen prekrajno ili krivino, tj. mogu biti preduzete sankcije prema njegovoj linosti ;zatvor i dr.=, ali ako ne izvri prestaciju koja je objekat obaveze iz graansko2pravnog odnosa, odnosno ako povredi neije graansko pravo, on ne moe biti osuen na zatvor, tj. prema njemu ne moe biti preduzeta sankcija prema linosti ;osim ako to pravo nije zatieno i krivinim, odnosno administrativnim pravom 2 na primer, pravo svojine, pravo na. ime i dr.=, ve samo da izvri tu obavezu i naknadi tetu ako ju je druga strana pretrpjela zbog neizvrenja obaveze i prisili je da joj se teta nadoknadi. <rema tome, sankcija u graanskom pravu pogaa samo imovinsku masu stranaka u odnosu i zato je ona imovinska. ;u zatiti linih dobara moe sankcija da ima i elemenata line sankcije, na primer obaveza osuenog lica da se lino izvini javno oteenom licu=. 1ko neko protivpravno povrijedi neije ovlaenje na stvari, na linom dobru, na proizvodu ljudskog duha i uopte ne izvri svoju obavezu iz graansko2pravnog odnosa, bie preduzeta sankcija prema njegovoj imovinskoj masi. !a sankcija po pravilu ima ekvivalentan iznos povreenoj obavezi i prouzrokovanoj teti. .eutim, iako je ova ekvivalentnost pravilo u graanskom pravu, ona nije iskljuivi princip bez izuzetka ;na primjer" naknada tete zbog krivice iz nehata i bez krivice se razliito odreuje, naknada moralne tete, aleatorni ugovori, pokloni, nasleivanje i dr.=. Jilj je da se postigne naknada, satis$akcija odnosno vraanje u preanje stanje posle svake povrede odnosa iz graanskopravnog odnosa, a ne samo da sankcija postigne ekvivalentni iznos vrednosti neizvrene obaveze i prouzrokovane materijalne tete. .oemo zakljuiti kako imovinska sankcija za neizvravanje obaveza iz graanskopravnih odnosa pogaa imovinu subjekta graanskopravnog odnosa,a ne njegovu linost. 'vrha ove sanlkcije je uspostavljanje imovinske ravnotee,odnosno davanje naknade za neizvravanje obaveza iz graanskopravnog odnosa ;neizvrenje ugovora,prouzrokovanje tete i slino=. 'amo izuzetno mogue je da nee biti mogue primjeniti imovinsku sankciju ukoliko je to nekim posebnim zakonom odreeno !ako prema odredbama /akona o izvrnom postupku ;l. 11*. /akona o izvrnom postupku D ,iE= - odreene pokretne i nepokretne stvari, te novana sredstva koja se nalaze u imovini izvrenika ne mogu biti predmet izvrenja" (d pokretnih stvari ne mogu biti predmet izvrenja "
0 -

'tupar,.ihajlo,Graansko pravo, opti deo, ,eograd,1)-5,str.51. 'l. novine D ,iE, broj" @5F6@

11

1= predmeti koji su neophodno potrebni izvreniku i lanovima njegove porodice za zadovoljavanje svakodnevnih potreba+ 5= hrana i ogrjev za potrebe izvrenika i lanova njegovog domainstva za tri mjeseca+ @= gotov novac izvrenika po osnovi potraivanja koja su izuzeta ili ograniena od izvrenja, te gotov novac izvrenika koji ima stalna mjesena primanja do mjesenog iznosa koji je prema zakonu izuzet od izvrenja proporcionalno vremenu do idueg primanja+ A= medalje, ratne spomenice i drugo ordenje i priznanja, vjenani prsten, lina pisma, rukopisi i drugi lini spisi izvrenika, porodine $otogra$ije, line i porodine isprave i porodini portreti. <ored toga nije mogue primjeniti imovinsku sankciju i provesti izvrenje i na " 2 <otanska poiljka ili potanska novana doznakaa upuena izvreniku ne moe biti predmet izvrenja prije uruenja. 2 zuzeta su od izvrenja primanja po osnovu zakonskog izdravanja ukoliko se ne radi o potraivanjima iste vrste. 2 <redmet izvrenja ne mogu biti potraivanja po osnovu poreza, taksi i doprinosa propisanih zakonom. 2 zvrenje na" plai, nadoknadi umjesto plae, nadoknadi za skraeno radno vrijeme i nadoknadi zbog umanjenja plae i penzije, primanja po osnovu nadoknade zbog tjelesnog oteenja prema propisima o invalidskom osiguranju, primanja po osnovu socijalne pomoi, primanja po osnovu privremene nezaposlenosti, primanja po osnovu dodatka na djecu, primanja po osnovu stipendije i pomoi uenicima i studentima i nadoknada za rad osuenika moe se provesti do iznosa od jedne polovine. (granienja izvrenja na novanim potraivanjima izvrenika primjenjuju se samo ako potraivanja ne prelaze 1.666,66 9. mjeseno. #a dijelu potraivanja koji prelazi 1.666,66 9. mjeseno izvrenje se moe provesti do iznosa od dvije treine potraivanja.

1.2.4. "a)e*o promet*jivosti su.jektivni+ graanski+ prava

&rlo vana i karakteristina osobina graanskih prava jeste da su ona prometljiva, prenosiva sa jednog subjekta na drugog. ako ima znatan broj graanskih prava koja su vezana za linost njihovih titulara i prema tome neprenoljiva i neprometljiva ;line slubenosti, pravo na izdravanje= vai kao pravilo da je u graanskom pravu karakteristino prenoenje ekonomskih dobara u naturi ili u novcu sa jednog subjekta na drugog, bilo da se radi o izvrenju obaveza iz graansko2pravnih odnosa, bilo da se radi o sankciji zbog neizvrenja obaveza. !reba ipak primjetiti da se stvarna prava, tj. ona prava koja su karakteristina za tzv. statiku graanskog prava prenose pomou obligacionih prava.'ama pak obligaciona prava se takoe mogu prenositi sa jednog subjekta na drugog. z navedenih naela metoda graanskog prava moe se lako zakljuiti da se ova naela ne sreu uvijek sva odjedanput prilikom regulisanja jednog odreenog graansko2pravnog odnosa. !ako, na primjer" moe se desiti da nastane graansko2pravni odnos bez slobodne inicijative stranaka, kao na primjer odnos iz prouzrokovanja tete ;delikta= , neosnovanog obogaenja, nasljeivanja i dr.+ ili bez prometljivosti prava, kao npr." line slubenosti, obaveze iz ugovora intuitu personae i dr., ali to su ipak samo izuzeci. <ravilo je da se sve ove etiri odlike zajedno, kumulativno sreu samo u graanskom pravu. !ako, na primer, slobodna inicijativa postoji po pravilu u branom pravu, u radnom pravu, u meunarodnom javnom pravu, a izuzetno i u administrativnom pravu+ imovinska sankcija 15

takoe postoji i u krivinom pravu, administrativnom pravu, ravnopravnost stranaka sreemo u porodinom pravu, radnom pravu+ prometljivost prava, meutim, ne sreemo ni u jednoj drugoj grani prava, osim u graanskom pravu. movinski odnosi u izvjesnim sluajevima mogu da budu predmet regulisanja graanskog pmva, a u drugim administrativnog prava ili neke druge grane prava.. % ovakvim sluajevima razlikovanje pravnih odnosa mora da se izvri po metodi pravnog regulisanja, jer je predmet pravnog regulisanja isti.9ao to vidimo, u izvjesnim sluajevima graansko2pravni metod,odnosno uporedna primjene svih naela graanskog prava moe da. nam poslui kao osnovni kriterijum za razgranienje konkretnog graanskopravnog odnosa ostalih pravnih odnosa.

3.

Mjesto graanskog prava u sistemu prava

<ravni sistem predstavlja skup svih pravnih normi u jednom pravnom poretku,koji je ustrojen po odreenim mjerilima,tako da predstavlja jedinstvenu i neprotivrijenu cjelinu.<ravni sistem je jedna skladna cjelina u kojoj svaki njegov dio ima svoje mjesto./adatak pravne nauke je da pomogne u grupisanju pojedinih dijelova pravnog sistema kroz viestruko obraivanje prava u cjelosti i pojedinih njegovih dijelova. .ogue je izvriti podjelu pravnog sistema na razliite oblasti i grane prava,o emu se ui u teoriji drave i prava. % okviru podjele pravnog sistema uobiajeno se govori o podjeli pravnog sistema na" 2 meunarodno i domae ;unutranje pravo=, 2 javno i privatno, i na 2 materijalno i $ormalno ;procesno= pravo <rema ovoj podjeli graansko pravo bi spadalo prvenstveno u oblast domaeg ;unutranjeg= prava, zatim prema drugom kriteriju u oblast privatnog prava, te prema treem kriteriju u oblast materijalnog prava. Graansko pravo je dio unutranjeg ;domaeg= prava,jer svojim normama regulie odnose unutar jedne drave, za razliku od meunarodnog prava koje regulie meusobne odnose izmeu razliitih drava. <olazei od ovako de$inisanog kriteija mogue je konstatovati kako se u sistemu graanskog prava kao poseban predmet javlja i predmet >meunarodno privatno pravo?, i to kao jedna grana unutranjeg prava koja ureuje graanskopravne odnose sa elementom inostranosti. % sastav ove grane prava ulaze norme koje za predmet imaju sukob zakona, sukob jurisdikcija, pravni poloaj stranaca i dravljanstvo. (ve norme su speci$ine po svom predmetu, metodu ;primjena tzv. kolizionih normi= i nainu donoenja i sprovoenja odluka ;sankcija=. .eutim, ova pravila nisu meunarodna ve predstavljaju dio unutranjeg pravnog poretka neke zemlje,odnosno primjenjiju se tek ako budu prihvaena ;rati$ikovana = od strane nadlenih organa. ' aspekta potpunog i pravilnog shvatanja mjesta graanskog prava u pravnom sistemu smatramo da bi najznaajnija bila podjela pravnog sistema na javno i privatno pravo,odnosno da je vrlo bitno razmotriti i pravilno se odrediti prema pitanju pozicije graanskog prava u sistematizaciji prava na javno i privatno pravo. % pravnoj literaturi i teoriji od rimskog prava do danas postoje brojna shvatanja o tome da je u okviru jedinstvenog pravnog sistema,izmeu ostalog, potrebno i da je mogue izvriti grupisanje svih grana prava u dvije velike oblasti " javno pravo i privatno pravo.<odjela cjelokupnog prava na javno i privatno jedno je od teorijski najraspravljanijih pitanja,s nizom 1@

dvojbi i razliitih gledita. <ri razgranienju ove dvije oblasti koriteni su razliiti kriteriji,pa su se ak pojavljivale i postavke koje su potpuno osporavale potrebu bilo kakvog razgranienja prava na ove dvije velike pravne oblasti. .eutim,preovladavaju stavovi da je privatno pravo oblast pravnog sistema koja se jasno razlikuje od pravne oblasti javnog prava, te da je privatno pravo onaj dio prava odnosno da obuhvata one pravne odnosa u kojima su subjekti ravnopravni i u kojima se ponekad moe pojaviti i drava,ali bez atributa dravne vlasti i nadreenosti u odnosu na druge subjekte. <oznato je %lpijanovo miljenje iz Hustinijanove kodi$ikacije dato na samom poetku 7igesta " ><ublicum ius est Kuod ad statum rei :omanae spectat, privatum Kuod ad singulorum utilitetem? ;7ig. ,1,1=, >javno pravo je ono koje se tie rimske drave, a privatno koje se tie pojedinanih koristi?.*(vu rimsku koncepciju o podjeli prava na javno i privatno preuzela je i kasnija pravna nauka,iako je ponekad teko nai do kraja precizne kriterije za razlikovanje te dvije oblasti prava.8 % teoriji prava pitanje razgranienja javnog i privatnog prava je vrlo sporno i postoji vei broj teoretskih kriterija za razgranienje izmeu ove dvije pravne oblasti. #eki to odreuju po predmetu tih dvaju osnovnih pravnih oblasti,odnosno po razlici izmeu privatnog i javnog interesa.(vakvo razlikovanje je u principu tano,ali je u praksi ponekad teko razlikovati privatni i javni interes <o drugim teoretskim shvatanjima razlike izmeu javnog i privatnog prava postoje u metoduregulisanja pravnih odnosa u tim oblastima. <o tom kriteriju javno bi bilo ono pravo gdje su strane u odnosu subordinacije ;nadreenosti=,a privatno pravo se karakterie odnosom koordinacije ;ravnopravnosti= strana. <o nekim teorijama u privatnom pravu glavni izvor je volja subjekata,a u javnom pravu glavni izvori su akti javne vlasti. <o etvrtim shvatanjima u javnom pravu bar jedan subjekt je nosilac javne vlasti,a u privatnom pravu subjekti su privatna lica ;pa ak i drava kada stupa u pravne odnose privatnog prava nastupa kao lice privatnog prava=. <o nekim koncepcijama privatno pravo se karakterie imovinskom sankcijom,a u javnom pravu sankcija pogaa linost obavezanog lica. .oda je ipak od svih ovih kriterija najodreeniji tradicionalni rimski kriterij po kome je privatno pravo ono gdje je dominantna privatno2ekonomska s$era,odnosno imovina pojedinaca;dominium=,a javno je onogdje je u pitanju javna vlast,odnosno vlast kojom se izraava dravni suverenitet ;dominium=.) 'matramo da razgranienje javnog i privatnog prava, uz sve teorijske dileme i sporenja, ipak ima svoje praktino znaenje. (vim terminima se iskazuju razliiti putevi za ostvarivanje prava, razliite zakonodavne nadlenosti u sloenim dravama i dr. ako spor o kriterijuma za razlikovanje javnog od privatnog prava jo nije razrijeen moe se rei da se u porodici graanskog prava nalaze i privatnopravni djelovi ;u veoj mjeri= i norme koje su javnopravne prirode ;u manjoj mjeri=. <rivatnopravni elementi postoje u onim graanskopravnim odnosima u kojima su subjekti ravnopravni,odnosno ukoliko niti jedna od strana u odnosu ne nastupa subordinirajue ili nadreeno prema drugoj strani. #esporno je mogue konstatovati kako je najvei broj graanskopravnih odnosa privatnopravne prirode. <onekad su ak pojam privatno pravo koristi kao sinonim za graansko pravo,ali se bez obzira na visok stepen podudarnosti u znaenju ova dva pojma ipak ne radi o sinonimima o emu e biti rijei u okviru izlaganja o nazivu graansko pravo. /asada smatramo kako je potrebno napomenuti kako je mogue uoiti da postoje graanskopravni odnosi u kojima
* 8

vidjeti " :aovi,<. /oran, Graansko pravo,<odgorica,566-.+str.8. Gams 1ndrija 23urovi 4jiljana, %vod u Graansko pravo, ,eograd,1))0,str.AA. ) vidjeti" <ravna enciklopedija,knjiga 5, 'avremena administracija,,eograd,1)80. ,str.1@1A.

1A

postoji uticaj ili nastupanje s pozicije vlasti u graanskopravnim odnosima. (vo se posebno odnosi na evoluciju graanskog prava od kraja L L stoljea pa do danas,jer se sve ee deava kako se i normama graanskog prava sve vie ograniava autonomija volje pojedinca,odnosno dio graanskopravnih odnosa dobija javni karater, jer biva regulisan prinudnim propisima drave. #pr. prinudnim prpoisom drava obavezuje pojedinca na zakljuenje odreenih ugovora ili ugovora odreene sadrine, kao to bi to bio sluaj kod ugovora o obaveznom osiguranju motornih vozila,ugovora o javnom prevozu putnika i slino. % naoj pravnoj nauci, takoe je prisutno teorijsko razlikovanje oblasti privatnog prava od pravne oblasti javnog prava. stina, to se ponekad ini nejedinstveno u pogledu kriterija razlikovanja i sastava pravnih grana koje ulaze u jednu ili drugu oblast. .ogue je uoiti kako u vaeim pravnim propisima naeg prava,kao i u naoj sudskoj praksi, nema upotrebe termina javno i privatno pravo,ali se njihova upotreba uobiajeno javlja u pravnoj nauci, pa emo je kao takvu prihvatiti uz zakljuak kako graansko pravo u najveoj mjeri spada u oblast privatnog prava,te da samo izuzetno neki graanskopravni odnosi mogu imati i javnopravnu prirodu.

4.

"a#iv graansko pravo

% svakodnevnom ivotu vrlo esto je mogue uti razliite termine kao to su " graansko pravo, graanin,graanska prava,ljudska prava,imovina,imovinska prava i slino. % znatnom broju razliitih ivotnih situacija oni koji koriste ili uju te pojmove, iako misle da razumiju znaenje tih pojmova, ipak nisu u stanju da ih potpuno jasno shvate i obrazloe njihovo pravo znaenje. !ako npr. u situacijama kada neupuenim i prosjeno in$ormiranim osobama, student saopti kako treba da priprema i polae ispit iz predmeta graansko pravo, to vrlo esto biva komentarisano od neupuenih u smislu kako su prava graana sigurno vrlo znaajna, te da i oni dosta toga znaju o graanskom pravu i pravima graana. !ek kada im student ukae na to da su u zabludi i dodatno obrazloi ta to on zapravo treba da izuava u graanskom pravu i na ta se u biti odnosi naziv graansko pravo, mogue je esto primjetiti izraze uenja njegovih sagovornika, uz konstatacije da im nije dovoljno razumljivo zato sam naziv tog predmeta nedovoljno odraava sutinu onoga na to se odnosi. %pravo zbog moguih nesporazuma u shvatanju ta je prava sutina drutvenih odnosa ureenih normama graanskog prava pitanja o tome ta je predmet graanskog prava i zato se upotrebljava naziv graansko pravo su iz vie razloga vrlo znaajna,te emo naa razmatranja o graanskom pravu i zapoeti traenjem odgovora na pitanja u vezi naziva graansko pravo,te emo pokuati i da de$iniramo predmeta graanskog prava,odnosno da ukaemo koje i koliko brojne drutvene odnos ureeuju normame graanskog prava. % ostalom dijelu uvodnih razmatranja o graanskom pravu bie rijei o " metodu graanskog prava+ mjestu graanskog prava u sistemu prava+ sistematizaciji graanskog prava+ razgranienju graanskog prava od ostalih grana prava+ i o izvorima graanskog prava. #aime,u graanskom pravu pitanje naziva moe biti povod odreenim zabunama i nerazumijevanjima, te su este situacije u kojima naziv graansko pravo neupuene asocira na neke drutvene i pravne odnose koji nisu u domenu graanskog prava. z tih razloga 10

pokuaemo da ukaemo na mogue nesporazume vezane za naziv graansko pravo,te da obrazloimo istorijske i druge razloge opravdanosti upotrebe termina graansko pravo. <rije svega,u svakodnevnom govoru termin >graanin? se u pravilu koristi za oznaavanje odreenog kruga lica G stanovnika grada, ili za oznaavanje svih stanovnika nekog prostora. <olazei od ovako de$inisanog pojma graanin mogao bi se izvesti zakljuak da je graansko pravo cjelokupno pravo koje se tie graana, to ni u kom sluaju sa dananjeg aspekta ne bi moglo biti tano ; u daljem izlaganju vidjeemo da je u odreenom istorijskom periodu primjene rimskog prava ovo odreenje bilo relativno odgovarajue=. Graansko pravo u dananjem smislu za svoj predmet regulisanja ima samo odreene vrste drutvenih odnosa ;vidi"predmet graanskog prava=,i to ne samo izmeu graana shvaenih kao $izika lica,nego subjekti tih odnosa mogu biti i pravna lica.Hednostavno se moe zakljuiti da naziv graansko pravo jeziki nije sasvim adekvatan, te da kod nedovoljno upuenih moe stvoriti pogrene asocijacije o njegovom predmetu. % drugom sluaju esti su sluajevi pogrenog shvatanja naziva graansko pravo kao dijela prava koji se odnosi na regulisanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, jer se vrlo esto kao sinonim za oznaavanje temeljnih ljudskih prava i sloboda koristi i izraz graanska prava i slobode. .eutim,radi se o razliitim pojmovim,jer se pojmom ljudskih prava i sloboda oznaava pravo odnosno sloboda vrenja odreene aktivnosti u okviru zakona kao npr. sloboda udruivanja,sloboda izraavanja,sloboda ispoljavanja vjerskih uvjerenja,aktivno i pasivno birako pravo. Graansko pravo, ne znai samo slobodu, nego i ovlaenje da se zahtijeva od svih drugih lica da ona priznaju linost subjekta prava ;lina prava u uem smislu= ili njegova ovlaenja na stvarima ;stvarna prava= ili mogunost da zahtijeva i prinudi drugo lice da mu ono izvri neku radnju 2 davanje, injenje ili neinjenje ;relativna prava=. % kasnijem izlaganju o premetu graanskog prava bie vie rijei o drutvenim odnosima koji su regulisani normama graanskog prava. &e iz ovih nekoliko prethodnih napomena i primjera uoljivo je da naziv graansko pravo u strogo jezikom smislu ne izraava potpuno sadrinu odnosa na koje se odnosi. ako je bilo pokuaja da se umjesto termina graansko pravo koriste neki drugi izrazi ;imovinsko pravo,privatno pravo= u naem i uporednom pravu uglavnom je opteprihvaen naziv graansko pravo. :azlozi za to su prije svega istorijske i tradicionalne prirode i svoje korijene imaju u rimskoj pravnoj praksi i kasnijoj recepciji rimskog prava. #aziv graansko pravo je u osnovi doslovan prevod rimskog pravnog izraza Cius civileC kojim se oznaavalo pravo rimskih graana, tj. pravo koje je regulisalo odnose izmeu rimskih graana, ali ne i odnose izmeu lica koja nisu bila rimski graani iako su bili slobodni stanovnici rimskog carstva ;koja su, dakle, bili 2 peregrini= ili odnose izmeu rimskih graana i peregrina. (vim imenom nazivalo se pravo koje je regulisalo sve odnose izmeu rimskih graana " i graansko pravo i krivino pravo i dravno pravo ;ustavno, administrativno= i porodino pravo. !o je bilo cjelokupno pravo koje se primjenjivalo u meusobnim odnosima rimskih graana, tj. graana :ima. #a ostale slobodne stanovnike rimske drave ;peregrine= primjenjivalo se posebno pravo pod nazivom >ius gentium?. &remenom se >ius civile? poelo primenjivati i na peregrine, odnosno nestala je razlika izmeu ius civil2a, tj. prava rimskih graana i ius gentium2a, tj. prava peregrina ; za vrijeme cara 9arakale+ 515 godine=. Jar 9arakala je svojom poznatom konstitucijom 1ntoniana iz 515.g.n.e podijelio rimsko graanstvo svim slobodnim podanicima rimske drave pa su onda

1-

instituti ius gentium postali sastavnim dijelom ius civile, ali i tada je >ius civile? ;graansko pravo= regulisalo sve pravne odnose, a ne samo graanskopravne odnose. 16 #akon propasti rimskog carstva pa sve do kasnog srednjeg vijeka nije, osim teretskog komentarisanja, bilo realne potrebe za primjenom rimskog prava. <ropau zapadnog dijela rimskog carstva srueni su temelji ope kulture i stoljetnog pravnog razvitka,a rimsko pravo je potisnuto u zaborav. !ek od 11. stoljea postepeno se sa pojavom obrta i trgovine, i razvojem srednjovjekovnih gradova pojavljuje i potreba za novim pravnim razvitkom i traenjem uzora u starom i zaboravljenom rimskom pravu.. % tom periodu ponovo se u gradovima budi pravni promet koji se zasniva na privatnom vlasnitvu. 7a bi sudionici u tom oivljenom pravnom prometu pravno uobliili svoje odnose morala je biti primjenjena logika i odgovarajua znanja koja su zasigurno prevazilazila mjesne obiaje i zato se posee za rimskim pravom. (d kraja 16. poetka 11.stoljea javljaju se prve obnovljene pravne kole u srednjem vijeku poznate pod nazivom glosatori. #jihov naziv poticao je od starogrke rijei >glosa?,koja je u najranijem znaenju oznaavala >jezik?,a docnije je imala znaenje nedovoljno jasne rijei i tumaenja rijei. Glosatori su tumaili pojedine rijei ili pravne pojmove iz rimskog prava ;posebno Hustinijanovog kodeksa=, a su glose pisali izmeu redova ili na marginama teksta. % 1@.stoljeu uraene su i sabrane glose koje su predstavljale komentar cjelokupnog Hustinijanovog kodeksa,pa je sve do 1*.stoljea rimsko pravo vailo u onom obimu u kome je bilo glosirano.11. (va praksa nastavljena je na praktinom planu i kroz teorijsku djelatnost kasnijih pravnih kola, koje nastaju od kraja 1-.stoljea pa do poetka 56.stoljea ; postglostori, pandektisti, kola prirodnog prava, istorijska pravna kola= rimsko pravo jei dalje recipirano i primjenjivano u mnogim evropskim zemljama ;npr. u #jemakoj je rimsko pravo sve do 1)66.godine vailo kao pozitivno pravo=.15 #a ovaj nain rimsko pravo je bilo pravo na koga su se ugledali tvorci novog prava ili je preuzeto u znaajnoj mjeri ;recepcija rimskog prava=. !ako preuzeto rimsko pravo u skladu sa rimskom tradicijom nazivano je imenom graansko pravo ;>ius civile? =. <oto su srednjovekovni gradovi recipirali rimsko pravo u onoj mjeri i onaj njegov dio koji je prvenstveno regulisao odnose povodom prisvajanja i prenosa prava na stvarima,odnosno robno2novane odnose ; a ne i druge dijelove koji su spadali u ius civile=, to je i pravo koje je regulisalo graansko2pravne odnose u srednjovekovnim gradovima produilo da nosi naziv graansko pravo, iako od tog perioda ovaj naziv ne obuhvata vie cjelokupno rimsko pravo graana >ius civile?.#ajvaniji pravni akt, koji je uticao na kasniju optu prihvaenost naziva graansko pravo, je bio $rancuski graanski zakonik, Jode Jivil iz 186A. godine. <oev od Jod Jivil2a naziv graansko pravo usvojen je uglavnom u svim zemljama koje su svoje pravne sisteme zasnivale na blioj vezi sa rimskim pravom i rimskom pravnom tradicijom ;kontitentalno pravo prvenstveno romanske,germanske i skandinavske pravne tradicije= ' obzirom da se u jednom dijelu Ivrope,odnosno u Ingleskoj, pravni sistem razvijao neovisno od uticaja rimskog prava ve se temeljio na obiajnom pravu anglosaksonske pravne tradicije, to se u Ingleskoj ; i zemljama iji pravni sistemi su se razvijali pod engleskim uticajem= uope ne upotrebljava termin graansko pravo u istom znaenju kao u kontinentalnim pravnim sistemima. % anglosaksonskom pravu se svaka vrsta graanskopravnih odnosa oznaava posebnim imenom ;svaka obligacija ima posebno ime npr. obligacija2obligation eng. debenture2shares+ debenture2stocks+ premijska obligacija G premium bond+ i sl.=
16 11

'tupar,.ihajlo,op.cit..,str. A. vidjeti" <ravna enciklopedija,knjiga 1,'avremena administracija,,eograd,1)80.,str.A5@. 15 vidjeti" 'tojevi, 7ragomir+ :imsko privatno pravo+,eograd,1)*0,str.0-

1*

% ,osni i Eercegovini naziv >graansko pravo? je u upotrebi od vremena austro2ugarskle uprave,odnosno poslije 18*8.godine, kada je u upotrebu na naim prostorima uao austrijski (pi graanski zakonik ;(G/= iz 1811.godine. ;o kodi$ikacijama graanskog prava bie rijei u posebnom poglavlju=. !reba napomenuti da se ponekad termin >graansko pravo? poistovjeuje i sa terminom >privatno pravo?, to je takoe jedna od posljedica rimskog pravnog naslijea. #aime,naziv privatno pravo potie od rimske podjele prava na >ius privatum? ;privatno= i >ius publicum? ;javno=. (snovni kriterij razlikovanja privatnog ;privatum= i javnog ;publicum= prava u rimskom pravu zasnivao se na negativnom odreenju u smislu da svi oni pravni odnosi u kojima se ne pojavljuju javni interesi spadaju u privatno pravo. (vo razlikovanje u svom osnovnom kritriju primjenjivo je i danas. <rivatno pravo moemo odrediti kao dio pravnog sistema koji regulie one odnose u koje pravni subjekti stupaju kao nosioci odreenih privatnih interesa; bez obzir to ponekad i sama drava moe biti subjekt privatnog prava 2 ako stupa u neki pravni odnos u kojem nije nosilac javne vlasti , npr. kupuje zemljite za gradnju neke graevine za smjetaj dravne institucije,prodaje rashodovani namjetaj,nabavlja automobile za vlastite potrebe i sl.=. .eutim,iako graansko pravo predstavlja moda i najvaniji dio privatnog prava, nesporno je i da je pojam privatno pravo znatno iri od pojma graansko pravo. <rivatni interes jeste karakteristika sadraja svakog graansko2pravnog odnosa i graansko pravo nesumnjivo spada u privatno pravo. 1li u privatno pravo spadaju i neka druga prava u kojima je takoe dominantan privatni interes kao to su " trgovako pravo,bankarsko pravo,pravo osiguranja, saobraajno pravo, pravo zatite potroaa,odnosno sva ostala srodna prava u kojima se reguliraju privatni interesi. % pravnoj teoriji i praksi kao sinonim za >graansko pravo? koristio ili koristi i naziv >imovinsko pravo?. !ako u poznatom crnogorskom (ptem imovinskom zakoniku od 1888. godine ;vrhunskom dostignuu pravne jurisprudencije sa kraja 1).stoljea zasnovane na narodnoj tradiciji i tadanjim iskustvima uporedne pravne teorije i prakse,iji je autor poznati pravnik rodom iz Javtata ,altazar ,ogii=,upotrebljen je dosljedno termin >imovinsko pravo? umjesto termina >graansko pravo?.1@ <ojam imovinsko pravo upuuje na zakljuak da se pod tim nazivom radi o djelu prava koji prvenstveno ureuje i regulie imovinske odnose ; a to je u osnovi najvaniji predmet regulisanja graanskog prava= i zbog toga je ovaj pojam po naem miljenju relativno podesan, posebno za lake shvatanje sadrine predmeta graanskog prava. z tog razloga, i u pravnoj teoriji i u pozitivno2pravnoj praksi, bilo je i poslije (pteg imovinskog zakonika pokuaja da ovaj pojam ue u iru upotrebu i da potisne termin >graansko pravo?. .eutim,prije svega iz tradicionalistikih razloga,zatim zbog opte prihvaenosti pojma >graansko pravo? u uporednom pravu,te i zbog odreene nepreciznosti i samog pojma imovinsko pravo ;jer pored graanskog imovinski karakter imaju i neka druga prava " radno,poresko,carinsko...= ovaj pojam nije prihvaen kao sinonim ili supstitut za pojam >graansko pravo?. 'matramo da je imovinska sadrina graanskopravnih odnosa nesporno preovlaujui objekt povodom koga nastaje najvei broj graanskopravnih odnosa,ali je nesporno i to da su odreeni graanskopravni odnosi line prirode,odnosno ne odnose se na direktni imovinski e$ekt. !o moemo vidjeti kod graanskopravnih odnosa koji nastaju povodom naknada nematerijalne tete,jer je nesporno kako se nematerijalna teta ne moe imovinski iskazati ;npr. povreda asti,ugleda,gubitak dijelova tijele,smrt bliske osobe i slino ne moe biti imovinski procjenjiv i ne moe se smatrati imovinskim pravom=.
1@

&idjeti" (pti imovinski zakonik za knjaevinu Jrnu Goru,Jetinje,1)88.

18

z svega moemo zakljuiti kako u pogledu naziva i upotrebe pojma >graansko pravo? u dananje vrijeme ne bi trebalo da postoje velike dileme da li termin >graansko pravo? treba zadrati ili ne,jer je to tradicionalo uobiajen i relativno jasan termin. .eutim,moramo raunati i na odreene potekoe prilikom objanjavanja na ta se odnosi naziv graansko pravo i ta je zapravo predmet graanskog prava,te kojim metodima se koristi graansko pravo u regulisanju graansko2pravnih odnosa. !ermin graansko pravo je, prije svega rezultat pravnog naslijea i pravne tradicije, i zbog tih razloga njegova upotreba je apsolutno opravdana,uz napomenu da je neophodno pravilno shvatiti razloge za upotrebu ovog naziva,te voditi rauna o drutvenim odnosima koji su regulisani graanskim pravom i o osnovnim naelima po kojima su ureeni ti odnosi.

!.

%istemati#a&ija graanskog prava

% opem znaenju pod sistemom podrazumijevamo odreeni planski ureen poredak i raspored pojedinih dijelova neke cjeline u jednom skladnom odnosu i sa svrsishodnom korelacijom izmeu pojedinih dijelova neke cjeline. 'istematizacija prava je tehniko rasporeivanje postojeih pravnih normi u jednu jedinstvenu i neprotivrijenu cjelinu,koje se vri s obzirom na sadrinu i drutvene odnose na koje se te norme odnose. 1A 'istematizovati graansko pravo bi znailo da brojne norme,institute i ustanove graanskog prava sredimo i rasporedimo po odreenim kriterijima u odreene srodne grupe, kako bi sainjavale jednu loginu i usklaenu cjelinu. 'istematizovano graansko ili bilo koje drugo pravo omoguava lake snalaenje prilikom primjene prava i Graansko pravo, kao i druge grane prava, moe da se izlae i prouava u osnovi na dva naina " prvi je nain egzegetski 2 koji se sastoji u tumaenju svake zakonske odredbe redom jedne za drugom bez njihovog uzajamnog povezivanja u zasebne celine. #a taj nain egzegetska obrada i izlaganje graanskog prava predstavljala bi i imala u stvari karakter komentara graansko2pravnih normi odnosno graanskog zakonika. !aj nain obrade i izlaganja graanskog prava je danas uglavnom naputen, ali se koristi kod izrade komentara pojedinih zakonskih i drugih propisa iz oblasti graanskog prava.10 Graansko pravo se u zakonodavnoj praksi, pravnoj nauci i pravnoj teoriji uglavnom sistematizuje po drugom principu koga moemo i oznaiti kao sistematski nain,odnosno kao sistematizaciju graanskog prava. (vaj nain se sastoji u razmatranju, obradi i analizi,odnosno u tumaenju svih odredaba graanskog prava uzetih u cjelini, te njihovog uzajamnog povezivanja u vee ili manje skupine u skladu sa odreenim kriterijima. 'istemska obrada prava pola zapravo znai da se u obradi i stvaranju koherentnog i neprotivrijenog sistema graanskog prava vri sistemsko grupisanje pojedinih pravnih normi. 'kupina pravnih normi koje imaju isti cilj, isti karakter i usklaenu sadrinu, i koje ine jednu organsku cjelinu zbog toga to reguliu jedinstven odnos, jedinstven predmet, nazivaju se pravnim ustanovama. #pr. najpoznatije pravne ustanove graanskog prava su ustanova >vlasnitva? i ustanova >ugovora? 7aljom sistematizacijom iz vie pravnih ustanova izvlae se odnosno stvaraju u sistematskoj obradi opta pravna naela. #a taj nain, izdvajanjem pravnih ustanova i optih prvnih naela, stvaraju se istovremeno i pomona tehnika sredstva za obradu prava, to sve nije mogue kod egzegetskog naina,te istorijskog i uporednog metoda kao pomonih metoda. zlaganje i obrada prava po pravnim ustanovama
1A 10

&izner,,oris,Graansko pravo, knjiga prva,(sijek,1)--,str.58. &idjeti+ :aovi,<. /oran,op.cit..,str

1)

omoguava da se ustanove graanskog prava izlau ne samo onakve kakve su danas, vaee po pozitivnim propisima graanskog prava,nego i u oblicima koje su imale u toku svoga razvitka u prolosti sa uporednim karakteristikama istih ustanova u drugim zemljama i slino. #aravno, ovo sve u granicama koje odreuje potreba bolje obrade i izlaganja pojedinih ustanova i graanskog prava u cjelini. (tuda sistematska obrada ima daleko veu prednost nad egzegetskom obradom graanskog prava. 'istematska obrada graanskog prava, budui da obrauje pravne norme graanskog prava u manjim skupinama, pravnim ustanovama, i u svjetlosti optih pravnih naela izvuenih iz njih, ima jo jednu prednost koja se sastoji u tome to se takvom obradom i izlaganjem graanskog prava moe 2 i obino se tako i ini, istovremeno doprinjeti razumjevanju i izlaganju same pozitivno2pravne ustanove koja se obrauje. stovremeno sistematizacijom graanskog prava znatno se olakava i ini jednostavnijomi svakodnevna primjena normi graanskog prava, jer omoguava u konkretnom sluaju bre iznalaenje potrebnih normi i instituta. 'istematizacija graanskog prava podrazumijeva nain sreivanja graansko2pravnih normi u vee cjeline ;ustanove,institute,grane= na osnovu zajednikih karakteristika,ali i razlika meu njima. 'istematizacija graanskog prava se primjenjuje kako u pravnoj nauci i teoriji tako i u zakonodavnoj praksi. % tom smislu postoje brojne sistematizacije graanskog prava, ali su dvije najvanije s obzirom na tradicionalne razloge i uobiajenost primjene tih sistematizacija. % tom smislu moemo govoriti o dva tradicionalna sistema ;dvije sistematizacije= " a= institucijski i b= pandektni

1.!.1. /nstitu&ijska sistemati#a&ija

nstitucijski sistem ;sistematizacija= vodi porijeklo iz Gajevih ;Gaiusove= nstitucija, po kojima je i dobila naziv. <oznati rimski pravnik Gaj ;Gaius= napisao je oko 1-1. g.n.e. udbenik graanskog prava pod nazivom nstitucije. % vrijeme kada su napisane nstitucije nisu imale poseban znaaj i tek su u poslednjim stoljeima rimske imperija ;a naroito u Hustinijanovo vrijeme= postale temeljni udbenik graanskog prava,a posluile su i kao osnov Hustinijanovih nstitucija. Gajeve nstitucije su bile podijeljene u etiri knjige. % prvoj se govori o o pravu koje se odnosi na lica ;linosti, personae=, u drugoj i treoj o pravu koje se odnosi na stvari ;res + ukljuujui obligacije i nasljedno pravo=, a u etvrtoj o tubama ;actiones= . (va sistematizacija je kasnije preuzeta i u nstitucije Jorpus uris Jivilis2a ; Hustinijanov zakonik = , dominirajui kao model sistematizacije cjelokupnog prava sve do 1) vijeka. zvrila je snaan uticaj na graanske zakonike Drancuske i 1ustije, koji su sistematizovani i raeni po institucionom sistemu. <od njenim uticajem raen je i 'rpski graanski zakonik iz 18AA.godine.1'utina ove sistematike je u tome to je u nstitucijama cjelokupno graansko pravo bilo podijeljeno u tri dijela" 1= subjekti ;prva knjiga2 lica,personae=, 5= stvari ;druga i trea knjiga2 res= i @= tube ;etvrta knjiga2actiones=. % $rancuskom Jode Jivil ova sistematika je dosljedno primjenjena na slijedei nain" <rvi dio ;subjekti= obuhvata statusno i porodino pravo i govori o licima, odnosno subjektima prava, njihovom pravnom poloaju, pravnoj i poslovnoj sposobnosti, te o braku i porodici. 7rugi dio ;stvari= obuhvata stvarno, obligaciono i nasljedno pravo i govori o stvarnim pravima ;vlasnitvo,slubenosti ...=, o nainima sticanja stvarnih pravaGodnosno o pravnom prometu i to prvo za sluaj smrti ;nasljedno pravo=, a
1-

'tupar,.ihajlo,op.cit..,str. @0.

56

zatim prometu prava meu ivima ;obligaciono pravo=, a u ovom dijelu regulisana je i hipoteka. !rei dio ;acitiones= ureuje pravila graanskog parninog postupka. nstitucijska sistematizacija je u jednom dugom istorijskom periodu,odnosno sve do kraja 1).stoljea,bila skoro apsolutno primjenjena u pravnoj praksi i tek je u #jemakom graanskom zakoniku, koji je donijet 18)-.godine ;stupio na snagu 1.januara 1)66.godine= prvi put ustupila mjesto pandektnoj sistematizaciji. <otrebno je napomenuti da institucijska sistematizacija, bez obzira na njen naziv ne obrauje i razvrstava graansko pravo po institucijama ;pravnim ustanovama=, ve to zapravo ini sistematizacija koja se naziva pandektnom ; a o emu e biti rije u narednoj taci=. (ba ova naziva su ime dobila po nazivima dijelova Hustinijanove kodi$ikacije ; nstituciones i <andektea =. /bog toga to je u ovim sistematizacijama bila primjenjena sistematizacija iz nstitucija ili <andekta nazivi ove dvije sistematizacije ne odraavaju sutinu principa koji su primjenjeni u njima pri sistematizovanju graanskog prava.

1.!.2. Pandektna sistemati#a&ija

<andektna sistematika predstavlja cjelinu iji su tvorci pravni teoretiari koji su nazvani 2 pandektisti. (va sistematika je izvorno vezana za graansko pravo kao dio pravnog sistema i zasnovana je na Hustinijanovom djelu <andekta;7igesta=. <ojavila se u pravnoj teoriji krajem L& i poetkom L L vijeka i ubrzo zatim preovladava upravnoj nauci i nastavi. #aprije je u L& vijeku promoviu njemaki pro$esori u udbenicima graanskog prava, a kasnije je praktino primjenjena i u zakonodavnoj praksi. <o ovoj sistematici, cjelokupno graansko pravo je podijeljeno u pet cjelina i to " opti dio ;sastavljen od zajednikih normi, pojmova i institucija=, stvarno pravo, obligaciono, porodino i nasljedno. (va sistematika je u zakonodavstvu prvi put prijemjenjena u 'askom graanskom zakoniku ;18-@.=, a potom u #jemakom graanskom zakoniku ;18)-.=. <od njenim uticajem su izvrene kodi$ikacije u nizu drugih zemalja ;zemljama 1zije, 4atinske 1merike i Ivrope=. #jene prednosti su stalnost, loginost i praktinost. 'istematika je izvrila snaan uticaj i na pravnu teoriju. (sim u pravnoj teoriji i savremenim zakonicima, ova sistematizacija je prihvaena i u veini nastavnih planova na pravnim $akultetima kod nas i u svijetu. <andektistika je pravac koji je nastojao da istorijskom i sistematskom obradom Hustinijanove kodi$ikacije, a naroito <andekata kao njenog sredinjeg dijela, stvori neprotivrijean sistem pozitivnog graanskog prava. <obornici ovog pravca smatrali su da Hustinijanovo i klasino pravo predstavljaju dobru osnovu za savremeno pravo. <osebna zasluga ove kole je u tome to su dovrili ili izgradili mnoge pravne pojmove koji i danas predstavljaju temelj graanskopravne nauke. (stavili su izuzetne teorijske radove iz oblasti pravnih poslova, zastupanja, tumaenja prava, meunarodnog privatnog prava, uenja o pravnim licima, subjektivnim pravima i dr. 'tvorili su petodjelnu sistematiku graanskog prava koja je i danas sastavni dio mnogih graanskih zakonika ;tzv. pandektna sistematika graanskog prava=.'redite ovog dominantnog pravca 1). vijeka bila je #jemaka. #jegovi najistaknutiji prestavnici su bili i pobornici istorijsko2pravne kole ;iji je osniva poznati njemaki pravnik 'avinji 2 Driedrich Jarl von 'avignM 1**)218-1=, a neki od njih, poput poznatog pravnog teoretiara &inajda ;,ernhard Nindscheid 181*218)5=, imali su posebne zasluge za stvaranje #jemakog graanskog zakonika.1*
1*

&idjeti+ :aovi,<. /oran,op.cit..,str.56.

51

$.

(a#grani)enje graanskog prava od osta*i+ grana prava

9ada smo govorili o mjestu graanskog prava u optem sistemu prava, videli smo da je pitanje mesta graanskog prava u optem sistemu prava tijesno povezano sa pitanjem sistema prava uopte, a s tim u vezi i sa pitanjem razlikovanjem dva velika dijela pravnog sistema" javno pravo i privatno pravo. sto tako i pitanje razgranienja, odnosa i veza graanskog prava sa ostalim granama prava, tijesno je povezano sa optim pitanjem sistema prava. 7a bi2 smo pitanju razgranienja, odnosa i veze graanskog prava sa ostalim granama prava pravilno pristupili, da bismo pravilno odredili granice, odnos i veze izmeu srodnih i daljih disciplina, bilo bi potrebno poi od predmeta, odnosno drutvenih odnosa i metoda kojim se ti odnosi reguliu, u pojedinim granama prava. #a taj nain emo najpravilnije i najbolje uoiti speci$ine karakteristike svake od pojedinih grana prava i na osnovu, njih moi odrediti njihove meusobne razlike, veze, odnos i razgranienje. Govorei o predmetu i metodu graanskog prava, vidjeli smo da predmet graanskog prava predstavljaju, najoptije reeno, takvi drutveni odnosi,odnosno ekonomski odnosi, u kojima se jedno lice kao subjekat prava pojavljuje u odnosu sa drugim licem kao subjektom prava povodom, u krajnjoj liniji, izvjesne ekonomske vrijednosti. 9ao to smo naglasili, takvi ekonomski odnosi, kao vrsta drutvenih odnosa koje regulie graansko pravo, predstavljaju esto, iako ne po pravilu, predmet regulisanja i drugih grana prava ;administrativnog, krivinog i dr.=. ' druge strane, takvi ekonomski odnKsi, koji su predmet graanskog prava, reguliu se posebnim metodom regulisanja karakteristinim za graansko pravo, ime se oni takoe odvajaju i razlikuju od pravnih odnosa drugih grana prava. .eutim, ukazali smo i na mogunost da i neke druge grane prava imaju metod slian ili ak identian sa metodom regulisanja graanskog prava. !e dvije injenice" a= da i neke druge grane prava, uzete konkretno, imaju isti predmet regulisanja kao graansko pravo, mada izuzetno, i b= da neke druge grane prava, uzeto konkretno, imaju isti metod regulisanja kao graansko pravo, 2 zahtjevaju da se graansko pravo razgranii od tih drugih grana prava. (d svog klasinog perioda do danas graansko pravo pretrpjelo je i jo danas trpi niz promjena u svim svojim pravnim naelima, institutima i kategorijama" vlasnitvu,hipoteci, ,obligacijama, nasleivanju, pravnim licima i dr.7a bismo, meutim, jasnije razgraniili graansko pravo od drugih grana prava, ukazaemo na osnovne speci$ine karakteristike graanskog prava, ne uputajui se ovdje u sve one detalje koji karakteriu najnoviji razvitak graanskog prava, naravno ukoliko oni nemaju uticaja na promjenu same pravne prirode odreene pravne ustanove.

1.$.1. 0raansko pravo i administrativno ,upravno- pravo

<itanje odnosa, veze i razgranienja izmeu graanskog prava i administrativnog prava ne postavlja se kada je rije o isto upravnim odnosima, tj. odnosima izmeu administrativnih organa s jedne i drugih dravnih organa ili privatnih lica s druge strane. !u su razliiti predmeti, tj. drutveni odnosi koje ove grane reguliu" graansko pravo regulie ekonomske odnose a upravno pravo upravne odnose,odnosno upravno pravo regulie organizaciju i djelatnost organa dravne uprave u smislu cjelokupne djelatnosti uprave <itanje razgranienja

55

izmeu ove dvije grane prava se postavlja tada kada se i administrativno i graansko pravo pojavljuju kao prava koja reguliu ekonomske odnose. <ojava je, koja se javlja sve vie, da drava administrativnim metodom esto regulie ekonomske odnose bilo u okviru kapitalistike ekonomike ;dravni kapitalizam npr.=, bilo u krilu ranije socijalistike ekonomije ;administrativni socijalizam=. nae, kada se radi o ekonomskim odnosima koje regulie administrativno pravo ili graansko pravo, kao dopunski kriterijum razlikovanja izmeu ove dve grane pojavljuje se metod regulisanja konkretnog pravnog odnosa. #jihovi metodi su potpuno razliiti.Graansko2pravn.i metod regulisanja ekonomskih odnosa karakterie" a= slobodna inicijativa, b= ravnopravnost stranaka ;koordinacija volja=, c= imovinska sankcija i d= prometljivost prava.' druge strane administrativno2pravni metod karakteriu" a= neravnopravnost stranaka ;subordinacija volja=, b= obaveza stupanja u administrativno2pravni odnos, c= lina sankcija itd. (sim toga. strane u graansko2pravnom odnosu su" graansko2pravni subjekti 2 bilo $izika bilo pravna ;graanska i drutvena= lica, dok u administrativno2pravnom odnosu subjekti,odnosno strane su" bilo dravni organi izmeu sebe ;ali u $unkciji dravnih organa a ne u $unkciji graansko2 pravnih subjekata=, ili dravni organ i privatno ;$iziko ili pravno= lice. <rimjenom ovih kriterija i parametara, koji se dakle sastoje od utvrivanja metoda regulisanja tog odnosa u svakom konkretnom sluaju, reletivno lako moemo neki pravni odnos odrediti kao graansko pravni ili administrativno ;upravno= pravni./naaj ovog razlikovanja moe biti velik, jer su pravila regulisanja graanskopravnih odnosa uglavnom dispozitivne prirode,a pravila regulisanja upravnih odnosa su najee imperativne prirode. <osebno se postavlja pitanje da li je $inansijsko pravo dio upravnog ili graanskog prava ili pak predstavlja posebnu granu prava. ako $inansijsko pravo regulie odreene drutvene odnose koji jesu imovinske prirode,ipak je nesporno da se ne radi o dijeli graanskog prava. Her nesporno je kako $inansijsko pravo obuhvata propise o organizaciji i djelatnosti $inansijskih organa i u tom smislu nema dvojbe da $inansijsko pravo spada u granu upravnog prava. movinski karatter tih odosa u ovom sluaju nije odluujui,jer u taj imovinski odnos subjekti ne ulaze slobodno i ravnopravno. #pr. ako neki elektriar temeljem zakljuenog ugovora o djelu izvodi radove na instalacijama u zgradi poreske uprave on e se sa tom poreskom upravom nai u jednom tipino graanskopravnom odnosu. 1li kada taj isti elektriar treba da izmiri obaveze po osnovu poreza prema toj istoj poreskoj upravi takav odnos nije vie graanskopravne prirode,ve se radi o upravnom odnosu koji je ureen normama $inansijskog prava. <rema tome $inansijsko pravo je nesporno dio administrativnog,odnosno upravnog prava,bez obzira na imovinskopravnu prirodu drutvenih odnosa ureenih normama $inansijskog prava.

1.$.2. 0raansko pravo i radno pravo

% periodu kada drava nije intervelllisala u radne odnose, radne odnose je regulisalo graansko pravo, tj. oni su bili regulisani iskljuivo metodom graanskog prava. !o je bio period liberalnog kapitalizma. .eutim, vremenom je drava poela da se mijea u regulisanje radnih odnosa na taj nain i u tom smislu, to je propisivala sama, a ne strane u odnosu tj. radnik i poslodavac, bitne elemente ugovora o radu. !ako, na primjer, drava vrlo

5@

esto i relativno sveobuhvatno ureuje neka od slijedeih pitanja" minimalne nadnice, duinu radnog vremena, godinji odmor, uslove pri radu, higijensko2tehniku zatitu rada i slino. 1li ipak, radni odnos i pored te intervencije drave, se regulie u osnovi graansko2pravnim metodom, te i u radnim odnosima sreemo karakteristiketipine za graanskopravne odnose" slobodnu inicijativu stranaka, ravnopravnost stranaka, imovinsku sankciju i prometljivost prava.% tom smislu moemo konstatovati da je veza graanskog i radnog prava veoma izraena,te da je radno pravo odnosno radnopravni odnos vrlo slian tipinom graanskopravnom odnosu.% praksi ova injenica ne stvara posebne probleme,jer se s obzirom na subjekte i prirodu nekog odnosa u pravilu moe izvriti reletivno jednostavno razgranienje radnopravnog od graanskopravnog odnosa.

1.$.3. 0raansko pravo i porodi)no pravo

Graansko pravo i porodino pravo reguliu razliite drutvene odnose i, osim toga, te razliite drutvene odnose reguliu i razliitim metodima. 7ok graansko pravo regulie ekonomske odnose, porodino pravo regulie odnose izmeu lanova porodice ;brane odnose, roditeljske odnose sa odnosima iz usvojenja=. (dnosi izmeu lanova porodice mogu da budu bilo lini bilo movinski ;ekonomski=.% pravilu porodinopravni odnosi su line prirode,ali znaajan broj porodinopravnih odnosa ima ili linoimovinski karakter ;npr.obaveza izdravanja je i line i imovinske prirode=,ili su pak odreeni porodinopravni odnosi iso imovinske prirode ;npr.odnosi povodom zajednike imovina= <itanje razgranienja odnosa izmeu porodinog i graanskog prava postavlja se upravo u sluaju kada imovinske ;ekonomske= odnose regulie i porodino pravo i graansko pravo, jer su lini porodini odnosi predmet porodinog prava. .eutim, i kada regulie ekonomske odnose, porodino pravo se ipak razlikuje od graanskog prava svojim metodom" imovinska prava iz porodino2pravnih odnosa su van prometa ;na primer" obaveza izdravanja srodnika je neprenosiva=, a prometljivost ;prenosivost= je bitna karakteristika graansko2pravnog metoda. /atim, imovinski odnosi izmeu branih drugova, na primjer, regulisani su posebnim propisima, pri emu je ovo regulisanje znatno drugaije nego regulisanje imovinskih odnosa izmeu drugih lica. ;#a primjer, ugovori izmeu branih drugova treba da budu javni ;notarski obraeni=+ reim zastarjelosti u imovinskim porodinim odnosima je speci$ian ; npr.obaveza izdravanja ne moe zastarjeti= i dr. % svakom sluaju moemo konstatovati da u veem broju odnosa postoji podudarnost izmeu porodinog i graanskog prava ;imovinski i lino imovinski odnosi=. <orodino pravni odnosi su u tim sluajevima zapravo graanskopravni odnosi,odnosno porodino pravo je tada dio graanskog prava u irem smislu.1li u velikom broju drugih porodinopravnih odnosa ;onih koji su isto line prirode= porodino pravo izlazi izvan graanskog prava i predstavlja zasebnu granu prava.<reme tome porodino pravo je najblie povezano sa graanskim pravom ;dio graanskog prava u irem smislu=,ali je istovremeno i zasebna grana prava sa svojim speci$inim predmetom i metodom.

1.$.4. 0raansko pravo i trgovinsko ,privredno- pravo

5A

<rivredno ;trgovako= pravo je dio prava koji regulie graanskopravne odnose u trgovini ; trgovina shvaena u irem pojmu kao privreivanje=,pravni poloaj trgovaca ;privrednika= i trgovakih drutava,pitanja likvidacije i steaja,te hartije od vrijednosti ;mjenica,ek..=. <o nekim shvatanjima, privredno pravo je posebna grana prava. .eutim, preovladava shvatanje da je privredno pravo dio graanskog prava sa posebnostima u regulisanju pojedinih odnosa. <rivredno pravo u dijelu koji se odnosi na obligacione odnose u osnovi je u naem pravu regulisano na istovjetan nain kao i za ostale subjekte tih odnosa,to ukazuje na blisku vezanost privrednog i graanskog prava./akon o obligacionim odnosima regulie obligacione odnose na jedinstven nain i u graanskom i u trgovakom ;privrednom= pravu. .ogue je zakljuiti da je privredno;trgovako= pravo blisko povezano sa graanskim pravom,te da predstavlja dio graanskog prava u irem smislu,ali da se trgovako pravo s obzirom na speci$inosti svojih subjekata moe de$inirati i kao posebna grana prava.

2. / 1 VO ( / 0 ( 2 3 2 " % 4 O 0 P ( 2 V 2
2.1. Pojam i vrste i#vora graanskog prava 2.2. Ustav kao i#vor graanskog prava 2.3. 1akon kao i#vor graanskog prava 2.4. O.i)aj i o.i)ajno pravo 2.!. %udska praksa 2.$. Pravna nauka kao i#vor graanskog prava 50

2.1. Pojam i vrste i#vora graanskog prava

9ada se govori o izvorima graanskog prava ;pravnim izvorima=, onda se pod pojmom izvora mogue podrazumijevati dva razliite znaenja zavisno od toga da li mislimo na onu snagu koja zapravo stvara pravo ili mislimo na oblik,$ormu u kome se izraava volja one snage koja stvara pravo. % tom smislu mogue je razlikovati upotrebu termina izvor graanskog prava u dva znaenja " a= materijalne izvore graanskog prava ; izvori prava u materijalnom smislu = i b= $ormalne izvore graanskog prava ; izvori prava u $ormalnom smislu =.

2.1.1. Materija*ni i#vori graanskog prava.

9ada je rije o materijalnim izvorima graanskog prava u pravnoj teoriji mogue je uoiti dva razliita znaenja ovog pojma. % pravilu se pod izvorima prava u materijalnom smislu smatraju oni drutveni inioci koji pravo stvaraju, a ponekad se pod materijalnim izvorima prava podrazumijevaju oni drutveni uzroci koji koji izazivaju stvaranje,odnosno nastanak prava. 9ada je rije o uzrocima koji stvaraju pravo,pa i graansko pravo kao dio sistema prava, postoje razliita stanovita o uzrocima nastanka i stvaranja prava. <o nekim shvatanjima taj uzrok koji stvara pravo je 2 boija volja,po drugima G priroda, po treima G ljudski razum, po nekim shvatanjima G neke objektivno postojee ideje,po nekima G klasna borba u drutvu ili razvoj proizvodnih snaga i slino. (ko pitanja uzroka stvaranja prava ne postoji saglasnost,ali je nesporno da je pravo nastalo s nastankom drave i dravne organizacije i da se prema dravi nalazi u neraskidivom korelativnom odnosu. !o bi po nama znailo da su uzroci nastanka i stvaranja prava istovjetni onim uzrocima koji su doveli ili dovode do nastanka drave,od njenih najstarijih vremena pa do danas. #aravno da je pitanje uzroka stvaranja prava i drave je predmet razmatranja drugih pravnih disciplina,ali smatramo da je potrebno i za potrebe govora o graanskom pravu ukazati na osnovne postavke i dileme vezane za ovo pitanje. %koliko pod izvorima prava u materijalnom smislu mislimo na one inioce koji stvaraju pravo onda je mogue poi od stava da i oko ovog pitanja nema jedinstvenog stava u pravnoj teoriji. ako postoje gledita da pravo stvara drutvo u cjelini, ili ponekad i pravna nauka smatramo da je najobrazloenije prihvatiti stanovite kako pravo stvara drava preko svojih organa,jer samo drava u sutini i obezbjeuje primjenu prava.#esporno je i da je struktura dravnih organa koji mogu da stvaraju pravo vrlo razliita u razliitim politiko2pravnim sistemima. % svakom sluaju organ koji stvara pravo je ili direktno dravni organ ;zakonodavni,izvrno2upravni ili sudski= ili ako ponekad nije direktno dravni ;nedravni subjekti= ipak svoje ovlatenje za stvaranja prava i donoenje pravnih akata temelji na dravnoj vlasti u irem smislu. #pr. ako neko udruenje graana moe da donosi odreene pravne akte ; statut,pravilnik...= koji obavezuju njegove lanove onda to udruenje ;koje nije dravni organ= stvara pravo. .eutim,i u ovom sluaju stvaranje prava od nedravnog organa je mogue zbog injenice to je drava ta koja svim svojim drugim aktima daje ovlatenje za stvaranje prava i to je jo vanije garantuje njegovu primjenu. !o znai da bez drave nema prava,ali i obratno pravo je neophodni instrument postojanja svake drave i vrenja njene suverenosti.

2.1.2. 5orma*ni i#vori graanskog prava

5-

7akle, drava koja jeste izvor prava u materijalnom smislu, putem svojih organa neposredno ili posredno stvara pravo donosei pravne akte u razliitim oblicima. (blici u kojima se pojavljuju pravne norme i pravni akti donijeti od strane drave i drugih organa ovlatenih da stvaraju pravo nazivaju se izvorima prava u $ormalnom smislu. % pravilu pravo se pojavljuje u obliku optih i pojedinanih pravnih akata. 9ako se pojedinani pravni akti uvijek temelje,odnosno proizilaze i svoju pravnu snagu izvode iz optih pravnih akata, onda je mogue zakljuiti da je organ koji je ovlaten da stvara pravo >stvorio pravo? u onom trenutku kada je nastao valjan opti pravni akt. (pti pravni akti sadre opte pravne norme koje se primjenjuju na neogranien broj sluajeva i situacija,odnosno sve dok opta pravna norma ne bude ukinuta. .eutim, treba razlikovati opte pravne akte od stvorenih optih normi u njima. % konkretnom primjenjivanju prava ispravnije bi bilo rei kako je izvor prava za konkretnu situaciju pravna norme sadran u optem pravnom aktu,a ne sam opti pravni akt, jer se pojedinani pravni akt u svom obrazloenju obavezno poziva na konkretnu optu normu,a ne na sam akt u cjelini ; npr. izvod iz obrazloenja jednog akta > kako se prema tome radi o valjano pravnom osnovu za prenos prava vlasnitva predvien odredbom lana 51. a u vezi sa l. @8. stav 1. /akona o vlasniko pravnim odnosima >'lubene novine D,iE? , broj -F)8 tj. pravnom poslu 2 ugovor o kupoprodaji 2 to je sud primjenom lana A@. stav 1./akona o zemljinim knjigama Dederacije ,iE > 'lubene novine D,iE?, broj 1)F6@ i 0AF6A donio rjeenje kojim je zahtjev predlagaa u potpunosti prihvatio. prema odredbi l. ). st. 1. /akona o vlasnikopravnim odnosima=. % graanskom pravu raznih zemalja i u pravnoj nauci uopte, pojavljuju se razliiti opti pravni akti kao $ormalni izvori prava. Dormalni izvori prava nisu isti u svim pravnim porecima,niti su uvijek isti ni u istom poretku. storijski posmatrano zakon kao najvaniji $ormalni izvor prava u dananjim pravnim porecima poinje da preovladava u uporednom pravu tek od 18.stoljea. % smislu vrste $ormalnih izvora prava na prostorima koji su se pravno razvijali pod uticajem pravne tradicije rimskog prava danas je mogue izdvojiti dva velika pravna sistema " anglosaksonski i kontinentalnoevropski.. % anglosaksonskom pravnom sistemu ; Ingleska i njeni bivi dominioni, '17= kao osnovni izvori prava provladavaju obiaji i sudska praksa ;precedentno pravo=,iako je u poslednje vrijeme bitno jaa uloga zakona i pisanog prava. ' druge strane osnovna karakteristika kontinentalno2 evropskih pravnih sistema je da u njima preovlauje pisano pravo,te da je zakon osnovni $ormalni izvor prava. .eutim, i u kontinentalnom pravu je mogue zapaziti odreeno jaanje sudske prakse kao izvora prava, a to u oblasti graanskog prava posebno dolazi do izraaja kroz odluke Ivropskog suda za ljudska prava u 'trazburu,te odluke ustavnih sudova entiteta i %stavnog suda ,iE. <oto nae pravo po svom historijskom razvoju i ukupnom odreenju nesporno spada u evropskokontinentalni pravni krug u naem pozitivnom pravu kao $ormalni izvori prava mogli bi doi u obzir slijedei opti pravni akti ili druge vrste izvora " ustav, zakon, dravni izvori nii od zakona, obiaji, sudska praksa i pravna nauka.

2. 2. Ustav kao i#vor graanskog prava

,osna i Eercegovina je drava koja ima vrlo sloenu ustavno2pravnu strukturu,sa podijeljenom nadlenosti izmeu drave ,osne i Eercegovine,njenih entiteta,te ostalih struktura dravne vlasti. /bog takve ustavne strukture ,osne i Eercegovine o ustavu kao 5*

$ormalnom izvoru graanskog prava u ,osni i Eercegovini mogue je govoriti sa aspekta %stava ,osne i Eercegovine,ustava njenih entiteta,statuta ,rko 7istrikta,te ustava deset kantona u Dederaciji ,osne i Eercegovine. 9ako se ustavna struktura ,osne i Eercegovine izuava u okviru predmeta ustavno pravo neemo osvrnuemo se samo na one odredbe koje su neposredno ili posredno relevantne kao izvori graanskog prava. #aravno govorei o ustavu uvijek treba imati na umu da je ustav hijerarhijski najvii pravni akt,odnosno akt sa najviom pravnom snagom. % pravilu ustav sadri najbitnije odredbe o drutveno2 ekonomskom ureenju neke drave, te propisuje organizaciju i nadlenost dravnih organa. %stav ,osne i Eercegovine je najvii pravno2politiki dokument same drave ,osne i Eercegovine. ' obzirom na uslove i nain njegovog donoenja %stav ,iE ima niz bitnih speci$inosti. (n je sastavni dio (peg okvirnog sporazuma za mir u ,osni i Eercegovini, poznatijeg pod nazivom 7ejtonski ;7aMton= mirovni sporazum, koji je para$iran 55. novembra 1))0. godine u amerikom gradu 7ejtonu ;7aMton=, a potpisan 1A. decembra 1))0. godine u <arizu. !ekst %stava ,iE predstavlja 1neks A O1P usvojenog mirovnog sporazuma, a njime je ,osna i Eercegovina de$inirana kao demokratska drava, koja $unkcionira u skladu s zakonom i temeljem slobodnih i demokratskih izbora. #ajvee vrijednosti %stava ,iE sadrane su ve u njegovoj preambuli gdje se istiu naela ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti, mir i pomirenje, pravda, tolerancija, pluralizam, demokracija, trina privreda, suverenitet, integritet, politika neovisnost te meunarodno humanitarno pravo. % 15. lanova ustava de$inirana su ljudska prava i slobode, nadlenosti i odnosi izmeu institucija ,osne i Eercegovine i entiteta, parlamentarna skuptina, predsjednitvo, ustavni sud, centralna banka, $inancije i druge odredbe. 'a aspekta znaaja odredbi %stava ,iE na graansko pravo i mogunosti njihove primjenjivosti kao $ormalnog izvora prava potrebno je ukazati da %stav ,i E u l. sadri niz odredbi bitnih za graanskopravne odnose kao to su " pravo na imovinu+ pravo na ivot+ prava na slobodu i sigurnost linosti+ pravo na privatni i porodini ivot, dom i potu+ pravo na zakljuenje braka te osnivanje obitelji. pravo na slobodu kretanja i prebivalita. (ve ustavne odredbe se razrauju u odgovarajuim zakonima i ine temelj pojedinih graanskopravnih instituta. .eutim,posebno treba naglasiti da %stav ,iE u l. sadri i jednu generalnu odredbu kojom je predvieno > prava i slobode odreeni u Ivropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, te njezinim <rotokolima direktno se primjenjuju u ,osni i Eercegovini i imaju prvenstvo pred svim drugim zakonodavstvom?. % smislu uticaja ove 9onvencije na graansko pravo neophodno je ukazati na injenicu da Ivropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ima prvenstvo nad svim drugim zakonima,odnosno moe se direktno primjeniti,pa bi mogli primjetiti da indirektno ima snagu ustavne odredbe. Ivropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda je pravni akt koji je &ijee Ivrope usvojilo 6A. novembra 1)06.godine u :imu i stupila je snagu @. septembra 1)0@. Godine i predstavlja temeljni akt na kojem bazira zatita osnovnih ljudskih prava i sloboda.% periodu od 1)06 do 5668 godine, 9onvenciju je potpisalo A* zemalja. #aknadnim pravnim dopunama i donoenjem dodatnih protokola unapreena je prvobitna zatita prava i sloboda iz osnovnog teksta 9onvencije od 1)06. godine. 9onaan tekst 9onvencije ,koji u sebi ukljuuje i sve dodatne protokole, utvren je <rotokolom br. 11. od 61.novembra 1))8.godine. 'a aspekta graanskog prava potrebno je ukazati na poseban znaaj odredbe 58

l.1. protokola 1. kojim se garantuje pravo na imovinu i kojim je predvieno da > 'vako $iziko ili pravno lice ima pravo na neometano uivanje svoje imovine. #iko ne moe biti lien svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predvienim zakonom i opim naelima meunarodnog prava?. ' obzirom na posebnost ustavnog ureenja ,iE treba imati u vidu i injenicu da pored %stava ,iE,ustavnu nadlenost imaju entiteti i kantoni.!o znai da pored %stava ,iE, postoje i " %stav Dederacije ,iE i %stav :epublike 'rpske entiteta, 'tatut ,rko 7istrikta i deset ustava kantona u D ,iE. ' obzirom da odredbe ovih ustava moraju biti usklaene sa odredbama %stava ,iE, to u dijelu ovih ustava koji neposredno ili posredno mogu biti $ormalni izvori graanskog prava nema bitnih razlika u odnosu na osnovne odredbe %stava ,iE u smislu garancija za zatitu prava iz graanskopravnih odnosa. % pravilu odredbe ovih ustava nemaju direktnu primjenjivost na graanskopravne odnose,pa ih iz tih razloga neemo ire elaborirati,ali napominjemo da se prvenstveni znaaj svih ustavnih odredbi nalazi u injenici obaveznosti svih hijerarhiski niih akata da budu usklaeni sa ustanim odredbama i temeljnim naelima ustava. % tom smislu ustavne odredbe mogu imati prvorazredan znaaj izvora prava i za graanskopravne odnose.

2.3. 1akon kao i#vor graanskog prava

2.3.1. Pojam #akona
% veini pravnih sistema zakon je pravni akt koji u hijerarhijskoj ljestvici pravnih akata dolazi odmah poslije ustava. /akon je pravni akt koji po odreenoj i propisanoj proceduri donosi organ nadlean za njegovo donoenje ; u pravilu zakonodavni organ je skuptina= i koji uvijek mora biti usklaen sa ustavom kao najviim pravnim aktom. /akon je najvaniji izvor graanskog prava i najee upotrebljavani termin u svakodnevnom ivotu. ' obzirom na izuzetno veliku brojnost graanskopravnih odnosa i njihovu sadrinsku razliitost materija graanskog prava regulisana je velikim brojem razliitih zakona. .eutim,u praksi velikog broja zemalja materija graanskog prava ureuje se posebnim obimnim zakonima. !akvi zakoni koji obuhvataju i reguliu cijelovito jednu pravnu granu ili pravnu oblast i ureuju je na potpun,sistematian i pregledan nain nazivaju se zakonicima ili kodeksima. .eu najpoznatijim zakonicima u graanskom pravu su " Jorpus iuris civilis ;Hustinijanova kodi$ikacija=, Drancuski graanski zakonik ;Jod Jivil=+ 1ustrijski graanski /akonik ;1,G,+ (G/=+ i #jemaki graanski zakonik ;,G,=. (vi zakonici su po svom znaaju i uticaju na donoenje zakona na drugim prostorima daleko prevazili vrijeme i prostor u kome su donijeti,te emo u narednim poglavljima ovim zakonicima posvetiti posebnu panju. % savremenim dravama drutveni odnosi su veoma razvijeni i sloeni,te se u relativno kratkim periodima vrlo esto javlja potreba da se pravni izvori mijenjaju i dopunjuju, ili je ponekad potrebno detaljnije razraditi neke zakonske norme. % takvim situacijama iz razloga neophodnosti provoenja zakona i regulisanja svih drutvenih odnosa,te uzimajui u obzir i injenicu da je zakonodavni postupak u pravilu spor, pojavljuje se potreba za donoenjem pravnih akata u jednostavnijoj i broj proceduri. !akvi pravni akti ija je pravna snaga manja od zakona nazivaju se podzakonski pravni akti ili pravni akti nii od zakona <odzakonske akte donose izvrni organi vlasti ; predsjednitvo,vlada,ministarstva,drugi organi izvrne vlasti,ponekad i sudovi = na osnovu posebnih ustavom ili zakonom utvrenih ovlatenja za 5)

donoenje takvih akata. <odzakonski akti su kao i zakon takoe opti pravni akti,ali u sadrinskom smislu podzakonski akti ne smiju biti protivrijeni ili suprotni ustavu ili zakonu. % sluaju spora da li je podzakonski akt suprotan ustavu ili zakonu odluku o tome donosi nadleni ustavni sud. <odzakonski akti se pojavljuju u razliitim oblicima i sa razliitim nazivima meu kojima su najkarakteristiniji " uredbe, naredbe i pravilnici. (vi akt se mogu donositi radi primjene zakona, ili na osnovu zakonskog ovlaenja, ili po nudi, ili na osnovu specijalnog ustavnog ovlaenja. <ravna snaga podzakonskih pravnih akata je razliita zavisno od nadlenosti i hijerarhijskog poloaja u sistemu vlasti organa koji je donio podzakonski pravni akt,a to se regulie drugim normama pozitivnog prava. #apominjemo da je broj podzakonskih akata u pravilu vei od broja zakona,tako da u praktinoj primjeni prava u svakoj konkretnoj situaciji treba utvrditi da li je i kako je odreeni drutveni odnos ureen bili zakonom ili dodatno i podzakonskim pravnim aktom

2.3.2. /mperativnost i dispo#itivnost #akonski+ normi

% cilju razumijevanja sadraja zakonskih,podzakonskih i ostalih optih pravnih akata vrlo je vano shvatiti prirodu i sutinu normi koje se nalaze u zakonima ili zakonicima graanskog prava. % tom smislu pravne norme nekog zakona, odnosno zakonika, mogu da budu " imperativne odnosno prinudne ;ius cogens,kategorine,obavezujue=+ te dispozitivne ;prave dispozitivne i dopunsko dispozitivne=. mperativne norme su takve norme koje subjekt na koga se odnose mora bezuslovno potovati,bez ovlatenja da u njima bilo ta mijenja svojom voljom. % pravilu se imperativnom normom zabranjuje strankama odreeno ponaanje ili se namee jedno odreeno ponaanja. <onekad je zabrana izriita kao npr. u l.@-A ;1= /akona o obligacionim odnosima gdje je regulisano da se >pravnim poslom ne moe odrediti due ili krae vrijeme zastarjelosti od onog vremena koje je zakonom odreeno?. (va odredba je imperativna i jasno ukazuje na zabranu strankama da svojom voljom urede pitanje rokova zastarjelosti,te bi svaki sporazum stranaka o rokovima zastarjelosti bio nitav,odnosno ne bi proizvodio pravna dejstva. .ogue je da se ponekad imperativnost odredbi izraava nekim drugim terminima kao to su >zabranjeno je?, >ne moe? , >nitavo je?, >mora? ,?zahtijeva?. #pr.l.*@./akona o notarima D ,iE predvia da >pravni poslovi koji za svoju pravnu valjanost zahtijevaju notarsku obradu isprava odnose se na" 1. pravne poslove o reguliranju imovinskih odnosa izmeu branih drugova, kao i izmeu osoba koje ive u vanbranoj ivotnoj zajednici, 5. raspolaganja imovinom malodobnih i poslovno nesposobnih osoba, @. pravne poslove kojima se obeava neka inidba kao poklon s tim to se nedostatak notarske $orme, u ovom sluaju, nadomjeta izvrenjem obeane inidbe, A. pravne poslove, iji je predmet prijenos ili stjecanje vlasnitva ili drugih stvarnih prava na nekretninama, 0. osnivaka akta gospodarskih drutava i utvrivanje njihovih statuta, kao i svaka promjena statuta. <ravni poslovi, za koje, protivno stavu 1. ovog lana, nisu sainjene notarski obraene isprave, nitavi su.? % konkretnom sluaju to znai da nije mogue da stranke svojom voljom odrede drugi oblik pravnog posla za sva navedena raspolaganja,odnosno svako od pobrojanih raspolaganja @6

mogue je valjano provesti jedino uz primjenu imperativne norme o obaveznoj notarskoj obradi navedenih pravnih poslova. mperativne norme nisu karakteristine za graansko pravo,jer u graanskopravnim odnosima preovladava autonomija volja stranaka i dispozitivne norme. % pravilu imperativnim normama se obezbjeuje zatita javnog poretka i javnih interesa, odnosno onih odnosa koji predstavljaju posebnu drutvenu vrijednost. z tih razloga u graanskom pravu imperativne norme se neto vie pojavljju u oblasti stvarnih prava ; posebna zatita vlasnitva i drugih stvarnih prava=,dok su u obligaconopravnim odnosima relativno rjee. 1li u sutini u svim graanskopravnim odnosima apsolutno preovladavaju dispozitivne norme. 7ispozitivne norme se razlikuju od imperativnih normi po tome to strankama u graanskopravnom odnosu daju ovlaenja da umjesto dispozicije sadrane u dispozitivnoj normi same stranke donesu drugu normu i da se po njoj ponaaju. !o znai da primjena neke dispozitivne norme nije obavezujua ve zavisi od volje stranaka na taj nain dispozitivnim normama se strankama daje velika sloboda da same stranke reguliu odnose u koje ulaze na nain kako to stranke ele. !ek u sluaju ako stranke ne ele drugaije rjeenje nekog odnosa bie primjenjena dispozitivna norma. ( dispozitivnim normama i njihovom znaaju u graanskopravnim odnosima bilo je rijei i u dijelu koji se odnosi na osnovna naela graanskog prava,odnosno prilikom obrade naele autonomije volje. 1utonomija volje nije mogua bez dispozitivne norme,odnosno ovlatenja stranka da same normiraju svoje odnose ;ali kada ih normiraju one postaju obavezne za same stranke=. !ako /akon o obligacionim odnosima u l. 16. jasno izraava ovaj princip odreujui da su >strane u obligacionim odnosima slobodne,u granicama prinudnih propisa,javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji ?. #a slian nain i odredba lana -.;1=. /akona o nasljeivanju predvia da >zavjetalac ;testator= moe testamentom raspolagati svojom imovinom na nain i u granicama koji su odreeni u zakonu? ;u ovom sluaju rije je o ovlaujuoj normi koja zavjetaocu daje mogunost da po svojoj volji raspolae svojom imovinom za sluaj smrti=. 9ao to smo ve istakli u graanskom pravu dispozitivne norme su pravilo. (vo posebno vrijedii za norme obligacionog i donekle nasljednog prava. 9ada je rije o normama statusnog i stvarnog prava imperativnost normi je znatnije izraena,odnosno mogunosti stranaka da u ovim graanskopravnim odnosima same ureuju svoje odnose znatno je ogranienija. 1li uz izuzetno veliku slobodu stranaka da same primjenom dispozitivnih normi ureuju svoje odnose dispozitivne norme su obavezne za stranke nakon to stranke svojom voljom dogovore njihovu primjenu. 'tranke imaju mogunost da dispozitivnu normu mijenjaju ili dopunjuju,ali stranke nemaju ovlatenja da izbjegnu primjenu onoga to su same dogovorila. <rovoenje dispozitivne norme obezbjeuje se imperativnim propisima. #orm koju stranke stvore postaje za njih isto toliko pravno obavezna kao i svaka druga imperativna norma. ;npr. poznat je princip da je >ugovor zakon za ugovorne strane?=.

2.3.3. 1akoni kao i#vor graanskog prava u 6osni i 7er&egovini

' obzirom na sloenu ustavno strukturu politiko2pravnog sistema u ,osni i Eercegovini i kako zakonodavna situacija u ,osni i Eercegovini nuno predstavlja predstavlja odraz takve strukture,a zakonodavno stanje u ,osni i Eercegovimi je vrlo komplikovano. @1

<rije svega zakonodavno stanje u ,osni i Eercegovini u oblasti graanskog prava u irem smislu se karakterie postojanjem odreenih nadlenosti i zakona koji su donijeti od strane drave ,iE,te daleko veeg broja zakona donijetih od strane dva entiteta i distrikta ,rko,te odreenog broja zakona koji su donijeti od strane kantona. !o znai da je u ,osni i Eercegovini praktino nemogue promiljati o kodi$ikaciji graanskog prava u jednom graanskom zakoniku,te da je pravni partikularizam izuzetno izraen,a to vrlo esto moe dovesti do oteanog snalaenja u primjeni prava i znaajnog stepena pravne nesigurnosti.#a nivou ,iE donijet je veoma mali broj zakona koji direktno ili indirektno reguliraju graanskopravne odnose,od koji navodimo neke " 2 2 2 2 2 2 2 2 2 /akon o zatiti potroaa u ,osni i Eercegovini18 /akon o koncesijama ,osne i Eercegovine,1) /akon o elektronskom potpisu u ,osni i Eercegovini56 /akon o zatiti oznaka geogra$skog porijekla,51 /akon o zatiti topogra$ije integriranog kola, 55 /akon o industrijskom dizajnu,5@ /akon o igu 5A /akon o patentu,50 /akon o autorskom i srodnim pravima i kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava.5-

#a nivou entiteta donijet je veliki broj posebnih zakona i drugih propisa iz oblasti graanskog prava,a preuzet je i veliki broj propisa iz ranijeg perioda. #aveemo samo neke od najvaniji zakona iz oblasti graanskog prava koji se primjenjuju u Dederaciji ,iE " 2 2 2 2 2 2 2
18 1)

/akon o obligacionim odnosima5* /akon o vlasniko2pravnim odnosima Dederacije ,osne i Eercegovine58, /akonu o nasljeivanju5) /akon o eksproprijaciji@6 /akon o graevinskom zemljitu D,iE@1 /akon o zemljinim knjigama@5 /akon o notarima@@

?'lubeni glasnik ,iE?, br. 50F6?'lubeni glasnik ,iE?, br. @5F65 56 ?'lubeni glasnik ,iE?, br. )1F651 Q'lubeni glasnik ,iEQ broj -@F16. 55 Q'lubeni glasnik ,iEQ broj -@F16. 5@ Q'lubeni glasnik ,iEQ broj -@F16. 5A Q'lubeni glasnik ,iEQ broj -@F16. 50 Q'lubeni glasnik ,iEQ broj -@F16. 5Q'lubeni glasnikQ broj -@F16. 5* ?'l. list 'D:H?, broj " 5)F8*+ @)F80+ A0F8)+ 0*F8),. (vaj zakon je preuzet %redbom sa zakonskom snagom ; 'l.list ,iE br. 5F)5 , a pravnu snagu zakona je stekao na osnovu potvrivanja %redbi sa zakonskom snagom ; 'l.list ,iE br. 1@F)A = , 'l. novine D ,iE,broj . 5)F6@ 58 ?'l.novine D ,iEQ, broj " -F)8, 5)F6@ 5) ?'l. list ':,iE?, broj " *F86,10F86 G preieni tekst, 'l. novine D ,iE,broj . 5)F6@ @6 ?'l.novine D ,iEQ, broj " *6F6* @1 ?'l.novine D ,iEQ, broj " 50F6@ @5 ?'l.novine D ,iEQ, broj " 1)F6@ @@ ?'l.novine D ,iEQ, broj " A0F65

@5

<orodini zakon Dederacije ,iE@A

% :epublici 'rpskoj od vanijih zakona iz obasti graanskog prava u primjeni su " 2 2 2 2 2 2 2 2 /akon o obligacionim odnosima@0 /akon o stvarnim pravima@/akonu o nasljeivanju@* /akon o eksproprijaciji@8 /akon o graevinskom zemljitu :'@) /akon o zemljinim knjigamaA6 /akon o notarimaA1 /akon o lizinguA5

% Q,rko distriktu ,iEQ najvaniji zakoni,koji se odnose na regulisanje graanskopravnih odnosa su " 2 2 2 2 2 /akon o vlasnitvu i drugim stvarnim pravimaA@ /akon o eksproprijaciji nekretnina u ,rko distriktuAA <orodini zakon ,rko 7istrikta ,iEA0 /akon o registru zemljita i prava na zemljituA/akon o notarima ,rko 7istriktaA*

2.3.4. Primjena pravni+ pravi*a

% nekim sluajevima, ukoliko odreeni graanskopravni odnos nije regulisan pozitivnim propisom, temeljem davno donijetog i u pravni sistem ,osne i Eercegovine preuzetog /akon o nevanosti pravnih propisa donetih pre -. & 1)A1. godine i za vreme neprijateljske okupacije ;'lubeni list D#:H 8-F1)A-= mogu se primjenjivati tkz. pravna pravila. <ravna pravila su propisi ranijih zakona i drugi pravni propisi,koji iako su prestali da vae mogu biti primjenjeni pod uslovom da " a= ne postoji drugi pravni propis sadraan u vaeem zakonu+ b= da raniji propisi ;koji se izuzetno primjenjuju= nisu u suprotnosti sa ustavom,ustavnim naelima,imperativnim propisima ili moralom drutva. .ogue je i da primjena pravnih pravila bude predviena nekim posebnim zakonom. !ako npr. /akon o vlasniko2pravnim odnosima D ,iE ;sl.novine D ,iE 8-F)8= u l.)A predvia da > do donosenja odgovarajuceg zakona, u pogledu susjedovnih odnosa, prava plodouzivanja, prava upotrebe, prava stanovanja i prava stvarnog tereta primjenjivat ce se, odredbe (pceg gradjanskog zakonika, kao pravila imovinskog prava, ukoliko nisu u suprotnosti s %stavom i zakonima Dederacije?.
@A @0

C'l. novine Dederacije ,iEC, broj+ @0F60 i A1F60 ?'l. list 'D:H?, broj " 5)F8*+ @)F80+ A0F8)+ 0*F8) + i RR'l. glasnik :epublike 'rpskeRR, broj 1*F)@+ *AF6A. @Q'l. glasnik :'Q, broj " 15AF68 @* Q'l. glasnik :'Q, broj " 61F6) @8 Q'l. glasnik :'Q, broj " 115F6@) Q'l. glasnik :'Q, broj " 115F6A6 Q'l. glasnik :'Q, broj " -*F6@+ A-F6A+ 16)F60 A1 Q'l. glasnik :'Q, broj " 8-F6A+ )1F6A5 Q'l. glasnik :'Q, broj " *6F6* A@ Q'l. glasnik,rko distrikta ,iES, broj " 11F61+ 8F6@+A6F6A+18F6*. AA Q'l. glasnik,rko distrikta ,iES, broj " 5-F6A+ 1)F6*+65F68+1)F61+10F11 A0 Q'l. glasnik,rko distrikta ,iES, broj " 6@F6* AQ'l. glasnik,rko distrikta ,iES, broj "61F6@+1AF6@+1)F6*+65F68+11F61. A* Q'l. glasnik,rko distrikta ,iES, broj "6)F6@+1*F6-.

@@

(ekivati je da e se nakon donoenja novih sistemskih zakona i kroz regulisanje veine graanskopravnih odnosa u buduem vremenu prestati potreba za primjenom pravnih pravila.

2.4. "ajva8niji graanski #akoni&i u uporednom #akonodavstvu

9odi$ikacija predstavlja postupak donoenja velikih zakona ; zakonika,kodeksa =,kojima se na sistematian i pregledan nain reguliu cjeline ili velike grane i oblasti prava u nekoj zemlji. .noge zemlje danas imaju cjelovite graanske kodekse ;zakonike=, koji obuhvataju graansko2pravnu oblast u cjelini. .eu najvanije graanske kodekse u uprednom pravu,a koji su istovremeno na odreen direktan ili indirektan nain bili i od uticaja na razvoj naeg pravnog sistema, spadaju " Drancuski graanski zakonik 2 Jode civil+ 1ustrijski graanski zakonik ;1G/= , kod nas primjenjivan kao (pti graanski zakonik+ #emaki graanski zakonlik ;,G,=+ i Tvajcarski graanski zakonik+ ( svakom od ovih zakonika pokuaemo da damo najvanije napomene cijenei njihov ukupni uticaj i doprinos na razvoj graanskog prava,te uticaj na na pravni sistem.

2.4.1 5 r a n & u s k i g r a a n s k i # a k o n i k

9ode &ivi*

Drancuski graanski zakonik ;Jode civil des DranUais +. Jode #apolVon= predstavlja prvu veliku kodi$ikaciju modernog doba. (vaj zakonik je nastao iz potrebe da se najvanije tekovine $rancuske revolucije uoblie u pravni okvir,te da na se taj nain stvori pravna osnova za dalji razvoj robne privrede. ako Jode civil sadri i odreene ustupke $eudalnim odnosima koji su postojali prije $rancuske revolucije ipak, Jode civil u svojoj osnovi odraava i izraava osnovne tekovine $rancuske revolucije " slobodu privatnog vlasnitva u smislu da je vlasnitvo sveto i nepovredivo pravo svakog pojedinca+ slobodu ugovaranja+ $ormalnu ravnopravnost stranaka,apsolutni individualizam linosti. .ogue je izvesti zakljuak kako Jode civil predstavlja pravni izraz drutveno2ekonomske odnose klasinog kapitalizma i njegove klasine prvobitne ideologije 2 liberazma. Jode civil je sa svog istorijskog aspekta nesporno jedan od najvanijih pravnih dokumenata,odnosno Jode civil oznaio vrijemme neposredne i de$initivne pobjede nad $euda1izmom proklamujui neka naela koja e u kasnijem periodu dominirati pravnim i drutveno2ekonomskim odnosima kao to su naela " jednakost svih graana, neogranienosti privatnog vlasnitva, osloboenje od $eudalnih stalekih veza, sloboda graana, ekonomska sloboda 2 laisser $aire, laisser passer i dr. deja o izradi zakonika je bila inicirana jos od voa $rancuske revolucije,a prvi republikanski %stav iz 1*)1. godine je proklamovao idejeu izrade jedinstvenog graanskog zakonika za prostor cijele Drancuske . % nekoliko nauka pojedine komisije su bezuspjeno podnosile skuptini nacrte zakonika ; 1*)@.god.+drugi 1*)A., treci 1*)-, a etvrti 1*)). god =. #akon niza bezuspjenih pokuaja donoenja zakonika sam #apoleon je 1866.godine obrazovao komisiju od etiri poznata pravnika tog doba ;!ronshet, <ortalis, .aleville i ,igot de <reamenue =. !okom etiri godine u etapama,odnosno u martu 186A.godine donijet je i stupio na snagu Drancuski graanski zakonik 2 Jode civil, koji se od 186*. do 1816.godine zvao Jod #apoleon ;#apoleonov kodeks=. % postupku donoenja Jode civil2a sam #apoleon je imao vrlo aktivnu ulogu. ,ez obzira to #apoleon nije imao pravniko obrazovanje smatro se vrlo kompetentnim i za pravo,te je vrlo konstruktivno uestvovao u radu komisija pri izradi konanog teksta zakonika. <rema @A

zabiljeenim istorijskim podacima na prijedlog #apoleona u Jode Jivil " a= unijete su odredbe o graanslkom statusu vojnika ;l. )@2)8 Jode civil2a=. ako se radi o propisima koji spadaju u javno pravo one su na #apoleonovo insistiranja unijete u Jode Jivil. b= kako je #apoleon imao negativan odnos prema strancima na njegovo insistiranje je predvieno da stranci u Drancuskoj imaju graanska prava samo uslovno ;l. 11, l. *5-. i )15 Jode civil2 a= c= iz linih razloga #apoleon je insistirao na dvjema pravnim ustanovama " usvojenju i razvodu braka po obostranoj saglasnosti supruga. #aime kako je smatrao da nema previe izgleda da e sa svojom prvom enom Hoze$inom imati djece, on je predloio odredbe u Jode civilu koje su mu na dva naina omoguavale da dobije naslednika" bilo usvojenjem, bilo drugim brakom. (bjavljivanje diskusija o ustanovama usvojenja i razvoda braka sa sjednica komisija napolon je strogo zabranio. storija je zabiljeila kako je sam #apoleon imao koristi od instituta razvoda braka,jer se razveo od prve supruge Hoze$ine;sa kojom nije imao djece= i oenio sa .arijom 4ujzom i s njom dobio sina.#apoleonova zasluga za donoenje Jod civil2a bila je nesporno izuzetno velika, jer je donoenje Jod civil2a sasvim sigurno rezultat i njegovog velikog angaovanja i upornosti. #akon izgnanstva na ostrvo 'vetu Helenu i nakon njegovih konanih vojnih poraza , #apoleon je napisao " C.oja prava slava nije u tome to sam dobio etrdeset bitaka, jer e &aterlo sve njih izbrisati+ ono to niko nee izbrisati i to e ivjeti vjeno, to je moj Jode civilC. % pravno2tehnikom smislu Jode civil je obiman zakonik koji je imao ukupno 5.581 lan ;danas ima dva manje= i sastoji se iz uvoda i tri knjiga. % uvodnom dijelu govori se o samoj publikaciji,njenom pravnom dejstvu i primjeni zakona. /atim dolazi knjiga koja regulie materiju o licima ;personae= i podjeljena je u 11 naslova ;Wl.. * 2 01028 Jode civil=, koji govore o graanskim pravima, graanskom statusu i porodici. % knjizi obraena je materija o stvarima ;res=. 9njiga ;Wl. 01- 2*16 Jode civil= je podijeljena u A naslova i regulie materiju o vlasnitvu i razliitim modi$ikacijama vlasnitva. % knjizi ;Wl.. *11 2 558@ Jode civil=,a koja je podijeljena u 1) naslova, reguliu se razliiti naini sticanja prava vlasnitva i drugih stvarnih prava. Jode civil u svojim odredbama ima dosta elemenata $rancuskog obiajnog prava, zajedno sa elementima rimskog prava, ali zakonik odraava i osnovne ideje vremena u kojem je nastao,odnosno ideje $rancuske buroaske revolucije. !e ideje su prvenstveno ideje sekularizma ;potpuno odvajanje civilnog i kanonskog prava, ideje prava pojedinca ;izraene u 7eklaraciji o pravima ovjeka i graanina iz 1*8), ideje sloboda ;opte slobode pojedinca i ekonomskih sloboda G sloboda ugovaranja=, ideje jednakosti ; ukidanje stalekih podjela= i ideje potovanja autoriteta ;npr. u odnosima mua i ene, oca i djece, poslodavca i uposlenika=. Jode civil je u sebi sublimirao rezultate dotadanje pravne tradicije i ideja nastalih kao rezultat velikih $ilozo$skih i pravnih uenja nekoliko prethodnih stoljea. ako je nakon velike Hustinijanove kodi$ikacije ;Jorpus iuris civilis=,a u vremenu prije donoenja Jode civila bilo vie donijetih kodi$ikacija graanskog prava,tek je Jod civil izrazio rezultate nekoliko stoljea teorijskog prouavanja graanskog prava i predstavljao svojevrsnu revoluciju u oblasti prava. #esporno je da je Jode civil proizveo veliki uticaj kako na pravnu teoriju, tako i na pozitivna zakonodavstva graanskog prava u mnogim zem1jama. <o ugledu na Jode civil izraeni su Eolandski graanski zakonik ;od 1)@8=, talijanski ;od 18-0=. :umunski ;18-A=, <ortugalski ;18-*=, Tpanski ;1888=, isto tako i Igipatski ;od 1)A8= odnosno 'irijski ;1)A)= 2 'irija je prihvatila Igipatski graanski zakonik od 1)A)" godine. % 9anadi, u 9vebeku, vai Jode civil. .noge srednjo2amerike i juno2amerike drave su pod uticajem Jode civil2a donijele svoje graanske zakonike. @0

2.4.2. 2 u s t r i j s k i g r a a n s k i # a k o n i k , 2606: O 0 1 1ustrijski graanski zakonik G ;7as 1llgemeine bXrgerliche Gesetzbuch 2 1,G,=, poslije niza prethodnih projekata i izmjena, objavljen je 61.juna 1811. godine, za vrijeme vladavine cara Dranza ;Dranje= ., a poeo se primjenjivati od 61.januara 1815.godine. <rojekt izrade graanskog zakonika zapoet je jo polovinom 18 stoljea za vrijeme carice .arije !erezije i donoenju 1ustrijskog graanskog zakonika prethodile su dva zakonika pod nazivom JodeY !heresianus ; 1*--.godine = i Hosephinischen Gesetzbuch ; ovaj zakonik donijet je 1*8*.godine i bio je na snazi do 1815.godine= . 9rajem 18. stoljea poznati austrijski pravnik tog doba 9arl 1nton von .artini je bio autor jednog zakonika koji se primjenjivao u zapadnoj Galiciji, kao dijelu austrijskog carstva ;Nestgalizische Gesetzbuch iz 1*)*.godine=. %pravo je uenik 9arla 1ntona von .artinsa,a takoe poznati austrijski pravnik Dranc $on Jajler ;Dranz von /eiller=, sudija i pro$esor prirodnog prava na %niverzitetu u ,eu dobio zadatak da bude na elu komisije za izradu teksta zakonika. % izradi teksta zakona uz uvaavanje drutveno2ekonomskih uslova tog perioda, ipak je osnovno polazite bilo zasnovani na austrijskoj $eudalnoj tradiciji i rimskim pravnim shvatanjima,uz odreeno prihvatanje ideja prirodnog prava i $ilozo$ije prosvetiteljstva. /akonik je carskiom patentom proglaen 1. juna 1811 u ,eu pod naslovom 1llgemeines ,urgerliches Gesetzbuch $Xr die deutschen IrblZnder ;(pi graanski zakonik za njemake nasljednje teritorije=, poznat po skraenici 1,G,, te je stupio na snagu 61,januara 1815.godine. <rimjenjivao se na prostorima veeg dijela 1ustro2ugarske monarhije ; osim u %garskoj i dijelu monarhije koji je pravno bio vezan uz %garsku G npr. &ojvodina,'lovaka=,pa je tako bio primjenjivan i na prostorima ,osne i Eercegovine nakon 18*8.godine pod nazivom (pi graanski zakonik ;(G,=. % izuzetnim sluajevima temeljem primjene pravnih pravila ak i danas je mogua primjena ovog zakonika na prostorima ,osne i Eercegovine. 1ustrijski graanski zakonik sadri ukupno 1065 paragra$a, koji su kao i kod Jod Jivil2a rasporeeni prema institucionoj sistematici. % tom smislu 1,G, ima tri dijela i to " prvi dio. 2 lina prava+ drugi dio 2 prava na stvari+ trei dio. 2 zajednike odredbe koje se odnose na 1ina i stvarna prava. !okom L L stoljea 1,G, nije mijenjan ,te su tek 1)1A,1)10. i 1)1-.godine pod uticajem kasnijeg #jemakog graanskog zakonika, dodate su 1ustrijskam graanskam zakaniku tri novele. 7alje re$orme ovog zakonika izvrene su tek u sedamdesetim godinama LL stoljea,posebno u oblasti porodinog prava,te kasnije u oblasti naknade tete. .eutim,treba napomenuti da iako je 1,G, jo uvijek u primjeni u :epublici 1ustriji da su odreeni dijelovi graanskopravnih odnosa u meuvremenu ureeni posebnim zakonima ; npr. brano pravo,pravo stanovanja,pravo potroaa=. 1li isto tako treba ukazati da je 1,G,, uz $rancuski Jode Jivil, najstariji vaei opti pravni akt iz oblasti graanskog prava,te da su njegova rjeenja imala znaajan uticaj na razvoj graanskog prava u znatnom dijelu Ivrope. ako je 1ustrijski graanski zakonik je na optem planu imao znatno manji uticaj od Jod civil2a,ipak je za nas znaajniji vie nego Jode civil2a, jer je 1,G, izvrio veliki uticaj na graansko pravo na naim prostorima. <rije svega pod snanim uticajem nae pravne tradicije zasnovane na praksi primjene (G/ u ranijem periodu,te pod direktnim uticajem koncepcijskih rjeenja iz (G/2a ve je donijet /akon o stvarnim pravima u :'; 'l.glasnik :', broj 15AF68 =,kao i /akona o vlasnitvu i drugim stvarnim pravima ,rko 7istrikta @-

;'lubeni glasnik ,rko 7istrikta ,iE 11F61, 8F6@=. !akoe i u Dederaciji ,iE je u toku postupak donoenja cjelovitog /akona o stvarnim pravima,koji je takoe zasnovan na osnovnim rjeenjima iz (G/2a. 9ao to smo to napominjali jo uvijek postoje mogunosti za indirektnu primjenu odredbi (G/2a,u obliku pravnih pravila kao to to izmeu ostalog i predvia /akon o vlasniko2pravnim odnosima D ,iE ;'l.novine D ,iE, broj 8-F)8= u pogledu susjedovnih odnosa, prava plodouzivanja, prava upotrebe, prava stanovanja i prava stvarnog tereta utvrujui da e se odredbe (peg graanskog zakonika primjenjivati na ove odnose ukoliko nisu u suprotnosti s %stavom i zakonima Dederacije. (sim na nae pravo, 1,G, je snano uticao i na razvoj graanskog prava u svim zemljama koje su nekada ulazile u sastav 1ustro2ugarske monarhije. (vaj zakonik je bio primjenjivan u najveem dijelu bive 1ustro2%garske monarhije+ odnosno u " ,iE, Ervatskoj, 'lavoniji, &ojvodini, ,anatu, 4ihtentajnu, Wekoj, 'lovakoj <oljskoj, te u dananjim dijelovima :umunije i .aarske.

2.4.3. "j e m a ) k i g r a a n s k i # a k o n i k ,6;rger*i&+e 0eset#.u&+ 6 0 6 #akon ujedinjenja njemakih drava u #jemako carstvo, ;tkz. 7rugi :ajh= 18*1.godine prostor #jemake je bio pravno vrlo rascjepkan na vei broj posebnih pravnih podruja. !ako su npr. graanskopravni odnosi u <ruskoj bili ureeni (ptim zemaljskim zakonikom iz 1*)A.godine ;das <reu[ische 1llgemeine 4andrecht 2 14:=,u ,avarskoj je bio na snazi .aYimilijanov kodeks iz 1*0- ;der JodeY .aYimilianeus ,avaricus Jivilis=,u 'aksoniji je na snazi bio kodeks pod nazivo 'aksonsko ogledalo ;der 'achsenspiegel=,iji je jedan dio bio 'aksonski graanski zakonik iz 18-0.godine ;das 'Zchsische ,G,=, a na dijelovima uz $rancusku granicu primjenjivao se Jod civil. % takvom pravnom partikularizmu i u uslovima intenziviranog kapitalistikog razvoja pristupilo se izradi jedinstvenog graanskog zakonika za podruje cijele #jemake. :adovi na donoenju ovog zakonika trajali su neprekidno 55 godine. #jemaki graanski zakonik je raen pod preovlaujuim uticajem tradicionalnog njemakog prava ;posebno u oblasti stvarnih prava na nekretninama i porodinog prava= i rimskog prava ;nasljedno pravo,stvarno pravo na pokretnostima i obligaciono pravo=. #je2 maki graanski zakonik 2 ,Xrgerliche Gesetzbuch ;,G,= kodi$ikacija kojoj osnovnu karakteristiku daje imperijalistiki period kapitalistikog razvoja. (vaj zakonik dijelom odstupa od ideja i rjeenja iz rane $aze kapitalistikog razvoja,a koje su bile ugraene u Jode civil i 1ustrijski graanski zakonik i u svojoj osnovi predstavlja pravnu nadgradnju drutveno2ekonomskih odnosa razvijene i liberalne $aze kapitalistikog razvoja. /animljivo je kako je #jemaki graanski zakonik donijet 18)-.godine, a primjena ovog zakonika je poela tek 61.61.1)66.godine. #a ovaj nain se simboliki eljelo pokazati kako je ovaj zakonik simbol nastupajueg LL stoljea i oekivanog novog razvoja i napretka u tom stoljeu. % periodu od 55 godine koliko je trajao rad na izradi novog zakonika razne komisije u kojima je bitnu ulogu imao poznati njemaki pravnik ,ernhard &indajd ;,ernhard Nindscheid=. 9omisije su radile na iznalaenju rjeenja koja bi predstavljala najbolje prilagoavanje instituta i ustanova graanskog prava novim drutveno2ekonomskim uslovima i naroito novim pojavama nastalim u tim novim uslovima, a koji nisu vie bili klasini kapitalistiki odnosi, nego odnosi monopolistikog, $inansijskog,imperijalistikog kapitalizma. /bog toga su u #jemakom graanskom zakoniku po prvi put regulisane ustanove koje nisu bile poznate u klasinim kodi$ikacijama graanskog prava ;Jode civil,1ustrijski graanski @*

zakonik,=, jer u vrijeme donoenja ovih kodi$ikacija nisu ni postojali drutveno2ekonomski odnosi niti uslovi koji bi zahtijevali takvo regulisanje. #jemaki graanski zakonik odraava vladajua shvatanja pravne nauke sa kraja L L stoljea, kao to su ideje liberalizma, individualizma i privatne autonomije. #a tim idejama nastale su u ovom zakoniku i neke potpuno nove ustanove kao to su " objektivna odgovornost za tetu+ ustanova osiguranja, pravna lica, objektivna koncepcija posjeda,potovanje dobrih obiaja+ naelo savjesnosti i potenja+ zabrana zelenatva,ikane i zloupotrebe povjerenja itd. #jemaki graanski zakonik je unijeo i niz novina u oblasti nasljednog prava kao to su " neograniena sloboda testamentalnog raspolaganja+ parantelarni sistem bez ogranienja+ nuni nasljedni dio u korist potomaka,branog druga i roditelja itd. % oblasti porodinopravnih odnosa uveden je graanski brak kao obavezan,a doputen je i razvod braka meutim,vanbrana djeca nisu izjednaena sa branom djecom. #jemaki graanski zakonik imao je ukupno 5@80 paragra$a i 518 lanova uvodnog zakona i prvi je graanski zakonik koji je prihvatio tkz. <andektnu sistematizaciju. !o znai da je #jemaki graanski zakonik podeljen u pet dijelova ;knjiga=. <rva kniga sadri ope odredbe o subjektima prava,stvarima,izjavama volje,zakljuenju ugovora,ostvarenju prava itd. 7ruga knjiga regulie opa pravila o obligacijama,o izvorima obligacija i o najvanijim vrstama ugovora. !rea knjiga odnosi se na pravo vlasnitva i druga stvarna prava. % etvrtoj knjizi regulisana je materija porodino2pravnih odnosa,a u petoj knjizi nasljedno pravo. %oljivo je da #jemaki graanski zakonik sadri znatno vei broj paragra$a u odnosu na Jod Jivil i (G/,a ovi paragra$i su pisani konciznim i suhoparnim pravnikim jezikom uz apstraktni nain izraavanja. Wak i u vrijeme donoenja ovog zakonika,a esto i u dananje vrijeme jezik #jemakog graanskog zakonika je bio predmet kritika zbog apstaktnosti i neshvatljivosti za obine graane. %ticaj #jemakog graanskog zakonika je relativno velik, daleko vei nego 1ustrijskog graanskog zakonika, ali i daleko manji nego to je uticaj Jode civil2a. #jemaki graanski zakonik izvrio je neposredan uticaj na Hapanski graanski zakonik ;18)8=, !ajlandski ;1)50=, 9ineski ;1)@6=, Tvajcarski ;1)6*=,te nekim zemljama 4atinske 1merike i 7alekog istoka. /naajno je napomenuti i ukazati na slinost drutveno2ekonomskih uslova u Hapanu i #jemakoj. !a slinost je uslovila da je Hapan skoro u potpunosti preuzeo pravna reenja #jemakog graanskog zakonika.

2.4. 4. < v a j & a r s k i g r a a n s k i # a k o n i k ,1ivi*geset#.u&+ 106Tvajcarki graanski zakonik ;'chBeizerische /ivilgesetzbuch 2 /G,= je donijet 1)6*.godine pod znaajnim uticajem #jemakog graanskog zakonika i prihvatio je takoe pandektnu sistematizaciju.Glavni redaktor pri izradi ovog zakonika bio je poznati vajcarski pravnik Iugen Euber. /a razliku od #jemakog graanskog zakonika, Tvajcarski graanski zakonik je pisan vrlo jednostavnim i razumljivim jezikom tako da je lako shvatljiv ak i potpunim pravnim laicima. Tvajcarski graanski zakonik iz 1)6*. obuhvata uvodne odredbe i etiri posebna dijela " opti dio graanskog prava, stvarno, obligaciono, porodino i nasljedno pravo. <eti dio Tvajcarskog graanskog zakonika odnosi se na obligaciono pravo i posebno je znaajan, jer su odredbe obligacionog prava sadrane u posebnom zakoniku sa zasebnom enumeracijom lanova. (vaj dio poznat je i kao /akon o obligacijama i donijet je 1881.godine,te je kasnije revidiran 1)11.godine u prva dva dijela ;ope odredbe i vrste ugovora=,a zatim i 1)@-.godine u treem dijelu koji se odnosi na trgovaka drutva i hartije @8

od vrijednosti.. Tvajcarski /akon o obligacijama, kao dio Graanskog zakonika, obuhvata" opi i posebni dio obligacionog prava, stvarna prava na pokretnostima i trgovinsko pravo ;ukljuujui i pravo hartija od vrijednosti=. % Graanskom zakoniku iz 1)6*. godine su sadrani brojni pravni principi i upotrijebljen jasan, razumljiv i otmen jezik. Tvajcarski graanski zakonik u svojim odredbama posebno upuuje na naelo zabrane zloupotrebe prava i naelo savjesnosti i potenja prilikom vrenja subjektivnih graanskih prava. (dredbe ovog zakonika daju i odreenu slobodu i stvaralaku ulogu sudijama u sluaju postojanja pravnih praznina u zakonu. (dredbe koje se odnose na porodine i nasljednopravne odnose su relativno konzervativne jer polaze od patrijalhalnog koncepta porodice u kojoj je mu glava porodice. .u upravlja eninom imovinom ;bez prava raspolaganja=,a ena po pravilu nije mogla da obavlja odreene poslove bez muevog odobrenja. (ve i neke druge odredbe revidirana su u vie navrata u kasnijem periodu. %z sve eventualne nedostatke Tvajcarski graanski zakonik se ubraja u najmodernije graanske kodi$ikacije. mao je veliki uticaj na kodi$ikacije u nizu zemalja. !ako je u !urskoj ;1)5@.godine= prihvaen sa neznatnim izmjenama,kao i u kneevini 4ihtenajnu ;1)55.=. <oseban znaaj ovog zakonika za na pravni sistem proizilazi iz injenice da je ovaj zakonik bio osnovni uzor i za nae (pte uzanse za promet robom ;1)05.=, kao i za /akon o obligacionim odnosima iz 1)*8.godine, a koji se jo uvijek primjenjuje na prostorima ,iE.

2.4.!. O p t i i m o v i n s k i # a k o n i k #a 9 r n u 0 o r u , O/1 (pi imovinski zakonik 9neevine Jrne Gore ;izvorno" (pti imovinski zakonik 9njaevine Jrne Gore= donijet je 1. jula 1888. ;sa izmjenama i dopunama od 18)8. godine=.. ako se radi o zakoniku koji je primjenjivan na prostoru jedne male drave jeziki stil zakonika i pravnika virtuoznost njegovog tvorca dr. ,altazara ,ogiia zasluuju da se ova kodi$ikacija uvrsti u red zapaenih kodi$ikacija graanskog prava. ,altazar ,ogii je bio poznati hrvatski pravni strunjak ;roen je u Javtatu 18@A.= sa izuzetno irokim znanjem i istovremenim poznavanjem narodnog duha i tradicije. .aturirao je u &eneciji, a nakon studija po razliitim europskim sveuilitima, doktorirao je $ilozo$iju i pravo. <osljednje godine ivota proveo je u <arizu gdje je objavio vie radova o istorijisko2pravnoj problematici 7ubrovnika. <ripadao je istorijsko pravnoj koli i skoro sav njegov nauni opus je posveen je prouavanju prava, ustanova i obiaja slavenskih naroda. /bog toga je i pri izradi ( /2a ,altazar ,ogii vrio detaljna ispitivanja narodnog ivota i pravnih obiaja,te ta iskustva unio u sam zakonik. % osnovi iako je ( / utemeljen na patrijahalnom nasljeu u njemu su uspjeno inkorporirani i tadanji najsavremeniji pravni standardi. /a svoj doprinos i rad na izradi ovog zakonika ,altazar ,ogii je dobio mnoge pohvale. 'amom stil je vrlo jasan i blizak narodnom jeziku,a prema rijeima samog ,ogiia Cuzeo sam za glavno pravilo to" da me narod moe dobro razumijeti ?A8. (pi imovinski zakonik je regulisao samo imovinsko pravo ;stvarno i obligaciono= i po tome se razlikuje od veine ostalih kodi$ikacija koje u pravilu sadre i propise o nasljednom i porodinom pravu. pravo. 'adri ukupno 16@1 lan podijeljenih na est djelova" Cuvodna pravila i nareenjaC+ C( vlatiniC i drugim vrstama prava ukorijenjenih u stvariC+ C( kupovini i o drugim glavnijim vrstama ugovoraC+ ( ugovorima u opte, kao i o drugim poslovima, djelima, prilikama od kojih dugovi potjeu+ C( ovjeku i o drugim imaonicima kao i svojevlasti i uopte o raspolaganju u imovinskim poslovima,C,te C(bjanjenja, odreenja i
A8

&idjeti" (pti imovinski zakonik za knjaevinu Jrnu Goru,Jetinje,1)88.

@)

dopuneC. <o svojim orginalnim rjeenjima ovaj zakonik predtavlja preteu nekih kasnijih kodi$ikacija kao to su njemaki i vajcarski zakonici. !ako je ovaj zakonik prvi regulisao naelo zabrane zloupotrebe prava+ konsepciju modernog objektivistikog shvatanja posjeda+ princip slobode tumaenja zakonskih propisa u skladu sa njihovim ciljem i slino. #esporno je da je ( / zbog orginalnosti i modernosti svojih rjeenja,te proetosti narodnim duhom i tradicijom izazvao veliku panju pravnike javnosti i na irim prostorima,te je direktno ili indirektno uticao i na kasnije kodi$ikacije drugih naroda.

2.4.$. 2 n g * o s a k s o n s k o g r a a n s k o pra v o
<ojam anglosaksonsko pravo moe da se upotrebljava u dva razliita znaenja. % prvom znaenju pod anglosaksonskim pravom podrazumijeva se staro englesko pravo koje je nastalo i primjenjivalo se na prostorima engleskog kraljevstva. (vo pravo nezavisno se stvaralo i razvijalo tokom niza stoljea i smatra se da je do L& stoljea izgraen jedan cjelovit i speci$ian sistem engleskog,odnosno anglosaksonskog prava.% drugom znaenju pojam anglosaksonsko pravo se upotrebljava za oznaavanje savremeno pravo anglosaksonskih zemalja,odnosno za oznaavanje cjelokupnog prava koje se primjenjuje u zemljama koje su se razvijale pod uticajem Ingleske i njene pravne tradicije. 'taro englesko ;anglosaksonsko pravo= je imalo vie speci$inosti od kojih je osnovna vezana za njegov relativno autonoman razvoj,odnosno relativno mali uticaj rimskog i drugih prava na njegov nastanak i razvoj. 1nglosaksonski pravni sistem nastao je nezavisno od tradicije rimskog prava, na osnovama tradicije engleskog opteg obiajnog prava ;common laB= i posebnih sudskih odluka poznatih kao precedenti ;case laB=. &rlo bitna speci$inost anglosaksonskog prava je i njegova opa i obiajna priroda. #aime, osnovni dio anglosaksonskog prava ini ope obiajno pravo >common laB?, a pod koji pojmom se esto podrazumijeva i kompletan sistemem engleskog prava u cijelini, iako u sutini >common laB? predstavlja samo jedan,dodue najznaajniji i najstariji dio anglosaksonskog prava, a ne cjelokupno englesko pravo. #apominjemo da pored opeg prava ;common laB=, anglosaksonsko pravo sadri jo i " a= pisano ;zakonsko= pravo ;statute laB=+ b= sistem pravinog prava ;eKuitM laB= i, prema nekim miljenjima, c= kanonsko pravo. 9ada je u pitanju sam sistem opeg obiajnog prava ;common laB= on je izgraen iz tri elementa " a= % prvom redu ini ga skup svih opih obiaja ;common laB u uobiajenijem i striktnom znaenju=, koji su se kao univerzalna pravila primjenjivali na prostoru cijele engleske kraljevine+ b= <osebni obiaji, koji se odnose na stanovnike pojedinih oblasti+ i c= <osebni zakoni ;the laBs= prilagoeni obiajima,a koje su primjenjivali posebni sudovi ope i dosta iroke jurisdikcije. .oe se uoiti kako se anglosaksonska gpravo razvijalo pod snanim uticajem $eudalnog, posebno obiajnog prava. ,itna speci$inost ovog prava je da ono nije kodi$ikovano. (snovni oblik u kome se ono pojavljuje su sudske presude G precedenti ;case laB=. % pravilu sudovi su vezani ranijim presudama, ali ako hoe da presude jedan sluaj drugaije nego ranije, mo2 raju dati novo obrazlaenje u toj presudi. (va mogunost daje priliku za stvaranje novog prava i novih pravnih doktrina i daje priliku i obavezu pravnicima da kreiraju nova pravna rjeenja. .nogi pravnici su se istakli $ormuliui upravo nova obrazloenja u novim presudama koje su rjeavale sluajeve koji su se dotada rjeavali na CuobiajeniC nain. pak,anglosaksonsko pravo se odlikuje tradicionalizmom kao osnovom njegove vrijednosti,a sve promjene koje se u njemu deavaju izgledaju kao logian proizvod neprekidane i smirene evolucije. #asuprot logikoj ureenosti prava, hijerarhiji njegovih izvora i A6

deduktivnom zakljuivanju, koji odlikuju kontinetalno prava, u anglosaksonskom sistemu izvori prava imaju uporednu vrijednost, a pozivanje na presude iz prolosti nuno je ne samo zato to omoguava razumjevanje savremenih sudskih odluka, ve posebno zbog toga to ve izreene presude predstavljaju vaee, pozitivno pravo. 1nglosaksonsko pravo u svojoj skupnosti ima najvei broj predmeta i odredbi krivinog i krivinoprocesnog karaktera,ali je vrlo razvijeno i graansko pravo ;statusno,stvarno, obligaciono,porodino i nasljedno pravo=,te graansko procesno pravo. %z sve posebnosti anglosaksonskog graanskog prava, ovo pravo nuno mora da sadri iste ili sline osnovne graansko2pravne ustanave i kategorije graanskog prava kao i u pravu evropskih kontinentalnih zemalja. #aravno, uz odreene modi$ikacije izazvane speci$inim uslovima nastanka i razvoja anglosaksonskog prava. <oznavanje anglosaksonskog graanskog prava je neophodno zbog procesa ukupne globalizacije ne samo ekonomskih prostora ve i pravnih sistema, jer je nesporno da kako su u savremenim uslovima prisutni procesi meusobnog korelativnog uticaja ranije divergentnih pravnih sistema,odnosno procesi njihovog meusobnoh preplitanja i pribliavanja. % drugom smislu i relativno eem smislu pojam anglosaksomsko pravo upotrebljava se za oznaku savremenog prava anglosaksonskih zemalja. #aime staro anglosaksonsko pravo i pravni sistem u cjelosti u vrijeme kolonijalnih osvajanja vlast ,ritanske mperije proirilo se i na '17, 9anadu ;osim 9vebeka=, 1ustraliju, #ovi /eland, ndiju, <akistan, 'ingapur,te na prostore ostalih britanskih kolonija. % tom smislu za oznaavanje ovog tipa prava najee se upotrebljava naziv anglosaksonsko pravo, iako bi ovaj pojam bio odgovarajui samo za ono pravo koje se nekad primjenjivali 1ngli i 'asi,odnosno pravo koje se primjenjiovalo u engleskom kraljevstvu. /bog toga uzimajui u obzir nain na koji se pravo stvara i za koji se misli da ga preteno obiljeava, koriste se jo nazivi " precedentno pravo, obiajno ili Jommon laB pravo, kao i angloameriki sistem prava. zraz angloameriko pravo,odnosno angloameriki pravni sistem je moda najobuhvatniji,iako je iz tradicionalnih razloga uobiajen da se u sinonimskom znaenju ese koristi pojmovi anglosaksonsko pravo ili Jommom laB. % svakom sluaju bez obzira na odreene distinkcije u znaenju ovih pojmova ne bi trebalo biti sporno u kom je znaenju upotrebljen pojedini pojam u konkretnom sluaju.

2.!. O.i)aj i o.i)ajno pravo

(biaj se najee de$inira kao drutveno pravilo o ponaanju, koje nastaje dugim ponavljanjem jednog istog naina ponaanja nekih subjekata u odreenoj situaciji, iz ega u toj drutvenoj grupi nastaje miljenje,odnosno svijest kako je takvo ponaanje obavezno za sve naredne takve situacije. ,itno obiljeje obiaja je upravo ta svijest drutvene grupe koja primenjuje odreeni nain ponaanja,da je takvo ponaanje obavezno,odnosno da predstavlja drutvenu normu i da je te norma sa drutvenog stanovita obavezna. (biaj je u pravilu konverzativan i esto postaje prepreka za stvaranje novih drutvenih odnosa, s obzirom da je trajnost i stabilnost obiaja njegova osnovna karakteristika i da stvaranje nekog novog obiaja zahtijeva due vrijeme. 'ankcije za povredu obiaja su drutvene prirode i mogu biti vrlo raznovrsne " od obinog podsmijeha i prezira,drutvene izolacije i mjera drutvenog pritiska,pa do najteih tjelesnih sankcija kao to je lienje ivota kod obiaja krvne osvete.

A1

% pravilu obiaj nastaje i biva sankcionisan u okviru neorganizovanih drutvenih grupa. .eutim,obiaj se moe pretvoriti i u drugi tip drutvenih normi,ukoliko obiaj prihvati i pone organizovano primjenjivati kao svoje pravilo neka druga drutvena organizacija, a u nekim sluajevima obiaje moe da prihvati i primjenjuje i sama drava. % okviru razmatranja pitanja znaaja obiaja kao eventualnog izvora graanskog prava za nas je najvanije pitanje da li i kada neki obiaj postaje izvor graanskog prava. &idjeli smo da postoje neki pravni sistemi kao npr. anglo2saksonski pravni sistem ;Ingleska,'17 i bive engleske kolonije = za koje mnogi smatraju da u njima vlada obiajno pravo..eutim u tim pravnim sistemima ne radi se o obiajnom pravu u smislu doslovnog pojma obiajnog prava,ve se radi o sistemima zasnovanim na sudskoj praksi i sudskim precedentima koji stoje u vezi i sa obiajnim pravom,ali zasigurno se ne radi o direktnoj primjeni obiajnog prava. % naem pravu,kao i uopte u pravnom krugu evropskog kontinentalnog prava,obiaj i obiajno pravo mogue je ponekad supsidijarno primjeniti u nedostatku odgovarajuih zakonskih rjeenja. !o je mogue u odreenim sluajevima kada sam zakonodavac predvia kako se odreeni obiaj moe uzeti u obzir,pa se u tom sluaju obiaj primjenjuje ne vie kao obiaj, ve zato to zakon upuuje na njegovu primjenu. !ako npr. /akon o obligacionim odnosima u lanu 51.;1= predvia >strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obiajima?. (vom odredbom predviena je obaveza primjene dobrih poslovnih obiaja od strane svih strana. li u lanu @@.;1= istog zakona predvieno je da >prijedlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.? u ovoj situaciji radi se o primjeni obiaja zato to zakon direktno upuuje na njihovu primjenu. % drugim sluajevima obiaji nisu izvor prava i ne mogu se u pravilu direktno primjenjivati,osim ako se iz volje stranaka u nekom pravnom poslu ne vidi da su stranke imale u vidu primjenu nekog obiaja i to takvog obiaja koji nije suprotan imperativnim propisima.(ve situacije su relativno este posebno u trgovinskim i privrednim odnosima. !reba imati na umu da posebna pravila vrijede kod trgovakih obiaja i da su trgovaki obiaji poseban izvor prava u trgovakom pravu. 7a bi neko ponaanje postalo trgovakim obiajem mora se raditi o poslovnoj praksi koja je do te mjere iroko prihvaena da sudionici oekuju da se ta praksa na njih redovno primjenjuje npr. na pismeno oitovanje jedne stranke, uobiajeno je da se druga stranka oituje takoer pismenim putem.%obiajeno je da stranke koriste ista sredstva komunikacije ;npr. ako jedna stranka kontaktira drugu $aksom, ova e koristiti sredstva iste ili vee brzine=" ili %obiajeno je da se usmeni razgovori potvruju pismeno kako bi se izbjegli nesporazumi G ako se stranka koja dobija priopenje ne slae s oitovanjem prve stranke mora reagirati i slino. <osebna vrsta trgovakih obiaja su uzance ;uzanse=. 9ada se pravila uobiajena da se primenjuju pri sklapanju pravnih poslova, dakle obilaji, u trgovini, pomorstvu, bankarstvu, osiguranju i u dugim oblastima kodi$ikuju, onda se takva kodi$ikovana pravila odnosno kodi$ikovani obiaji pretvaraju u pravna pravila i nazivaju se uzance.%zansa ;ili trgovaki obiaj= jeste poslovni obiaj koji je prerastao u pravilo koje se primenjuje u trgovinskim transakcijama. %zansa je vie od obiaja, jer ima obavezujuu pravnu snagu, odn. strana koja ne potuje uzansu moe se suoiti sa sankcijom ;koja moe ii i do ponitenja ugovora i naknade tete=. % naem ranijem pravu uzanse su imale veoma znaajno mesto u pravnom A5

poretku, s obzirom na to da od 1)A0.godine pa sve do donoenja /akona o obligacionim odnosima 1)*8.godine nisu postojali propisi koji su regulisali obligacione odnose. !o je injeno uz pomo uzansi, ali su u pravnom sistemu bive Hugoslavije uzance bile i vie od obiaja.(pe uzance za promet robom iz 1)0A. najvaniji su kodi$icirani trgovaki obiaji u nas koji su do donoenja /((2a bili jedini izvor trgovakog ugovornog prava ;autonomni=.9odi$icirala ih je Glavna privredna arbitraa Hugoslavie.(sim opih uzanci postoje i posebne uzance ;Eotelske uzance, 4uke uzance= ;1)*8. g.=. .eutim /(( je samo izuzetno ostavio mogunost primjene uzansi, ako nisu u suprotnosti sa imperativnim zakonskim odredbama i ako ugovorne strane nisu iskljuile njihovu primjenu.

2.$. %udska praksa

%loga suda i sudija u primjeni i tumaenju prava je nesporno vrlo velika,te se stoga opravdano postavlja pitanje da li je sudska praksa izvor prava ili nije. % tom smislu treba treba razlikovati pojmove " a= praksa sudova u smislu promiljanja o svakodnevnom radu sudova od+ b= pojma sudske prakse kao izvora prava,a koja je prvenstveno vezana za praksu izraenu pravosnanim sudskim presudama. 'ud kada donosi presudu u pravilu je zasniva na normi iz zakona,odnosno vri tumaenje norme i primjenu prava. 'udska praksa je zapravo primjena prava od strane sudova. &rlo esto pod sudskom praksom shvatamo jednako postupanje i donoenje istih presuda od strane razliitih sudova. <ostavlja se pitanje da li sudske odluke viih sudova donijete u istom ili slinom sluaju obavezuju nii sud kada postupa u takvoj situaciji. !eoretski i $ormalno posmatrano u naem pravu, kao i u ostalim pravnim sistemima evropskog kontinentalnog pravnog podruja,ne postoji obaveza postupanja po ranijim presudama viih sudova,a to je tipino i obavezujue za sistem precedentnog prava,odnosno anglosaksonski pravni poredak. #aime, nesporno je da po pravilu u sistemima evroropskog kontinentalnog prava sudije, barem u $ormalnom smislu, nisu vezane ranijim sudskim odlukama,odnosno sudovi su nezavisni i tite prava i slobode zajamena ustavom i zakonom,te osiguravaju ustavnost i zakonitost. 1li, iako sudske presude nisu obavezujue,one su u svakom sluaju vana pomo i orjentacija za sudove i sudije prilikom primjene prava. 'udovi imaju dovoljan stepen slobode u primjeni prava,ali istovremeno moraju voditi i rauna da ne odstupaju suvie i bez posebne argumentacije od uobiajenih tumaenja i primjene pojedinih konkretnih normi. #a taj nain se kroz ujednaavanje i stvaranje istovjetne sudske prakse poveava stepen pravne sigurnosti i postie ujednaenost u primjeni prava. 'udska praksa nije $ormalni izvor prava, ali pomae da se identi$ikuje znaenje propisa i uspostavi pravni poredak uprkos manama sistema. 'udovi sude na osnovu %stava, zakona i drugih optih akata. 'udska odluka predstavlja rezultat rada suda u primjeni propisa. 1li, ona ne moe biti istovremeno osnov za donoenje drugih odluka. (dluke mogu nastajati jedino iz propisa. /ato sudska praksa nije izvor prava, i ne moe biti osnov za donoenje sudskih odluka. .eutim, propis esto nije dovoljan da se donese sudksa odluka. <ravni sistem moe imati praznine i druge nedostatke koji iziskuju primjenu analogije, tumaenje propisa ili upotrebu optih pravnih principa. % tim prilikama sudske odluke uspostavljaju pravni poredak, uprkos manama pravnog sistema. 'udska praksa moe posluiti samo kao argument da odreeni propis ima odreeno znaenje i da je u tom znaenju primjenjen u nizu istih ili slinih sluajeva. 9ada se sudska praksa A@

upotrijebi kao propis, onda je to razlog za ukidanje odluke i vraanje predmeta na ponovno suenje. /ato pravilna primjena materijalnog prava iziskuje da sud identi$ikuje pravni osnov tubenog zahtjeva u odgovarajuim propisima, kako bi potom pristupio utvrivanju injenica i razjanjenju okolnosti od znaaja za primjenu tog propisa. <rema svemu navedenom nesporno je da je sudska praksa indirektan,odnosno supsidijaran izvor prava,odnosno sudska praksa u naem pravu nije izvor prava, u smislu opte norme. .eutim, ona jeste $aktiki autoritet koji u znaajnoj mjeri CureujeC drutvene odnose. <o tom svom CdjelovanjuC, sudska praksa se donekle pribliava zakonu. #aravno, zakon jeste izvor prava ;i kao takav pravno obavezuje=, a sudska praksa nije ;iako je $aktiki vrlo bitna i autoritativna=. <osebno interesantno pitanje je pitanje sudske prakse kao izvora prava u pravu Ivropske zajednice,s obzirom na injenicu da su u Ivropsku zajednicu ukljueni pravni sistemi koji su zasnovani na razliitim pravnim tradicijama,a posebno kada je u pitanju uloga sudova i sudske prakse kao izvora prava. (snovna analiza prava Ivropske zajednice ;I/= upuuje na zakljuak da se pravo I/ ne moe poznavati bez sudske prakse dvaju evropskih sudova. ako pravni sistem I/ nije sistem koji se $ormalno temelji na naelu >stare decisis? kao >common laB sistemi?, sudska praksa nije nita manje vana kao izvor prava. 9roz praksu evropskih sudova, posebno Ivropskoga suda, koji je lanom 5@A. %govora o I/2u ovlaten tumaiti cjelokupno pravo I/2a i utvrivati ;ne=valjanost normi sekundarnog prava, razjanjavalo se kako znaenje pojedinih konkretnih odredbi prava I/2a tako i pitanje njihovih pravnih uinaka u pravima drava lanica. #aela i pravila razvijena kroz sudsku praksu prihvatili su i nacionalni sudovi i druga tijela u dravama lanicama, te su time ta pravila postala sastavnim dijelom pravnog poretka I%. <rema navedenom sudska praksa je izvor prava u okviru I/,a sve vie postaje i izvor prava u ,osni i Eercegovini, posebno kroz odluke najviih sudskih instanci, odnosno ustavnih sudova, koji se u nekim od svojih odluka i njihovih obrazloenja pozivaju na odluke Ivropskog suda.

2.'. Pravna nauka kao i#vor graanskog prava

<ravna nauka ;lat. urisprudentia+ eng. legal science+ njem. :echtsBissenscha$t = je nauka koja obrauje pravo,objanjavajui nastanak i sadraj prava,njegov istorijski razvoj,popunjava i usavrava pravni sistem,tumai pravo i daje prijedloge za njegovu promjenu,te prouava pravo i sa raznih drugih aspekata. % rimskom pravu :imljani su vjetinu poznavanje prava, pravnu uenost, oznaavali terminom iurisprudentia ;od" iuris G pravo \ prudentia FscientiaF G znanje, uenost=. <rema slavnom rimskom pravniku %lpijanu, pravna nauka predstavlja >poznavanje boanskih i ljudskih stvari, nauku o pravednom i nepravednom? ;iurisprudentia est divinarum atKue humanarum rerum notitia, iusti atKue iniustitia scientia=, to znai da je pojam Cpravne naukeC kod :imljana shvatan daleko ire i znaajnije nego danas. % :imu su se ueni pravnici, jurisprudenti ;iurisprudentes= bavili sistematinom obradom prava, njegovim tumaenjem ;interpretatio= i davanjem miljenja ;respondere= kako bi trebalo rijeiti pojedini spor. #jihov zadatak je bio da na osnovu opisanih injenica ponude strankama odgovarajue pravno reenje" >7aj mi injenice, dau ti pravo? ;7a mihi $acta, dabo tibi ius=. #azivani su jo i pravni konsultanti ;iurisconsultes=, ime se ukazivalo na njihovu djelatnost pruanja pravnih savjeta ;consultum=, ali i pravi AA

vjetaci ;iurisperitus=, ime se isticala njihova dugotrajnim iskustvom steena vjetina ;peritia=A). % dananjim pravnim sistemima pravna nauka nije ovako znaajno shvaena i ne predstavlja izvor prava,jer miljenje pravne nauke u $ormalnom smislu nije obavezno ni za koga. .eutim,nije sporno kako je i danas znaaj uticaj nauke na praksu primjene,tumaenja i promjene prava vrlo velik. <ravna nauka i pravna teorija u znaajnoj mjeri utie na pravilno shvatanje i tumaenje prava,te vrlo esto kritikim opservacijama analizira postojee stanje prava i daje prijedloge za re$ormu i izmjenu pojedinih pravnih rjeenja. <osredan uticaj pravne nauke je izuzetno vaan, jer pravi strunjaci i teoretiari na razliite naine mogu dati doprinos razvoju prava. ' obzirom da se pravna nauka razvija od vremena kada je nastalo pravo tokom vremena ona se granala,tako da danas ne postoji jedna opa pravna nauka, ve moemo govoriti o veem broju posebnih pravnih nauka ;npr. nauka graanskog prava+ nauka ustavnog prava+ nauka krivinog prava+ i slino=. 9riteriji za podjelu ovih pravnih nauka mogu biti vrlo razliiti,pa bi primjera radi ovi kriteriji mogli polaziti od " a= vremenskih perioda prouavanja prava, b= predmeta koji pojedine nauke prouavaju+ ili c= sadraja pravih odnosa koji se prouava. <o vremenskim periodima prouavanja prava mogue je govoriti o " historijskim naukama o pravu, naukama o vaeem ;pozitivnom= pravu i naukama o buduem pravu. #auke koje se bave pravnom historijom prouavaju bive pravo,odnosno ono pravo koje vie ne vai. <ozitivnopravne nauke o pravu prouavaju i tumae sadanje i vaee pravo i takvo bavljenje i govor o vaeem pravu u pravnoj teoriji se oznaava pojmom nauke o pravu >de lege lata? ili >leY lata?, a to znai >zakon koji postoji?, odnosno prouavati pravo? de lege lata? znai prouavati postojee pravo. <ostoji i nauka o tome kako bi trebalo da bude kreirano budue pravo ;pravna politika=,a u pravnoj teoriji se izrazom >leY $erenda? oznaava budui zakon,a izraz >de lege $erenda? se esto koristi u smislu >s obzirom ;pogledom= na budui zakon?. #avedeni izrazi se esto upotrebljavaju u kontekstu rasprava i prijedloga za izmjene i poboljanje zakona,a posebno u strunim i naunim radovima i akademskim raspravama pravnih problema. <o kriteriju predmeta koje pruavaju pojedine pravne nauke mogue je razlikovati ope i posebne pravne nauke. (pe nauke se bave izuavanjem cjelokupnog prava,biveg i postojeeg,a posebne pravne nauke se ograniavaju na izuavanje ili prava pojedinih drava ili pojedinih pravnih grana. <o kriteriju sadraja odnosa koje prouavaju,odnosno elemenata prava koji se pruavaju u pojedinim naukama mogue je razlikovati pravnu dogmatiku,teoriju prava, sociologiju prava i $ilozo$iju prava. ( sadraju ovih pravnih nauka ui se opirnije tokom studija prava,pa emo dati samo kratka odreenja za svaku od ovih nauka. <ravna dogmatika je nauka koja utvruje sadrinu pravnih normi,odnosno itvruje koja konkretna pravila sadre pojedine pravne norme ;najee vaee,ali se dogmatskim metodom mogu izuavati i prole ,te druge norme ;obiajne,moralne,religijske=. !eorija prava je apstraktna pravna nauka koja se bavi izuavanjem opih kvaliteta,opih pojmova i opih zakonitosti o dravi i pravu. 'ociologija prava pruava pravo kao drutvenu pojavu i drutvene uzroke nastanka prava,a $ilozo$ija prava je dio ope $ilozo$ije,kao najopenitije nauke,koji se odnosi na pravo i koji se bavi pruavanjem najopenitijih pitanja nastanka,postojanja i bavljenja pravom.
A)

'tupar,.ihajlo,Graansko pravo, opti deo, ,eograd,1)-5,str 5@.

A0

3. 0(232"%4OP(2V"/ OD"O%
3.1. Pojam pravnog i graanskopravnog odnosa: 3.2. =*ementi pravnog i graanskopravnog odnosa 3.3. "astanak graanskopravnog odnosa: 3.4. 0raanskopravne )injeni&e 3.!. O.jekti graanskopravnog odnosa A-

3.1. Pojam pravnog i graanskopravnog odnosa

3.1.1. Pojam pravnog odnosa
(d nastanka ljudske vrste pa do danas ljudi ive u odreenim drutvenim zajednicama i pri tom stupaju u vrlo raznovrsne drutvene odnose. (vi bezbrojni drutveni odnosi regulisani su razliitim normama,odnosno pravilima o ponaanju ljudi u datim situacijama. <onekada su to obiajne norme, ponekad se radi o moralnim,religijskim ili drugim normama. 'vaka vrsta ovih normi ima odreene zakonitosti svoga nastanka, pravila za njihovu primjenu i odgovarajue sankcije za sluajeve nepotovanja utvrenih normi. 1li niti jedna od ovih normi sama po sebi nema garanciju drave da e u sluajevima njihovog nepotovanja drava obezbijediti sankciju za prekraj tih normi. /ato su predmet naeg interesovanja samo one norme ili pravila o ponaanju za koje drava predvia i obezbjeuje sankciju u sluaju da se subjekti ne ponaaju na nain koji predvia pravilo o ponaanju utvreno datom normom. !akve norme se nazivaju pravnim normama i njihova najsaetija de$inicija bi mogla da glasi kako su to ona pravila o ponaanju pravnih subjekata koja su zatiena mogunou primjene dravne prinude. 'vaka pravna norma se u pravilu sastoji iz dva osnovna elementa,odnosno dva pravila o ponaanju " dispozicije i sankcije. (va dva elementa pravne norme ili dva pravila o ponaanju su predviena alternativno. #a subjektima koji treba da se ponaaju po nekoj pravnoj normi je da odaberu izmeu traenog ponaanja predvienog dispozicijom neke pravne norme ,ili da ukoliko prekre to traeno ponaanje na njih bude primjenjeno ponaanje predvieno sankcijom. .eutim,treba imati na umu da pravna norma vrlo esto nije istovjetna sa lanom nekog zakona ili drugog opeg pravnog akta. <ravna norma uvijek predstavlja jednu sadrinsku cjelinu,i rijetko se u potpunosti poklapa sa samo jednim lanom nekog zakona. (dreivanje iz kojih elemenata i kojih zakonski lanova se sastoji neka pravna norma vri se u pravilu u postupku praktine primjene prava od strane ovlatenih organa ili u teoretskom smislu kroz odgovarajue pravno teorijske obrade pojedinih zakonodavnih rjeenja. !ako npr.pravna norma l. 5. /akona o vlasniko2pravnim odnosima D ,iE je utvruje da je vlasnitvo >pravo da se stvar posjeduje, koristi i da se njome raspolae, sukladno s njenom prirodom i namjenom. 'vako je duzan da se uzdrzava od povrede prava vlasnistva druge osobe?. (va pravna norma i pravila za ponaanje po ovoj normi proizilaze iz interpretacije vie lanova ovog /akona, kao to su l.@.+ l.A.+ l.0.+l.8.+ l.A0. do l.06.,a i nekih drugih. .ogue je zakljuiti da meu brojnim drutvenim odnosima samo neki od njih bivaju zatieni pravnim normama,odnosno bivaju ureeni pravom. (ni drutveni odnosi koji su regulisani pravnim normama ili oni odnosi u kojima su subjekti tih odnosa duni da se ponaaju po tim normama nazivaju se pravnim odnosima. 9roz pravne odnose pravne norme, kao normativni dio pravnog poretka, dobijaju svoje sutinsko znaenje i ostvarenje,te se povezuju sa $aktikim odnosima,odnosno odreenim ponaanjem subjekata od kojih se nekom pravnom normom zahtijeva odreeno $aktiko ponaanje. <ravni odnosi,kao drutveni odnosi, razlikuju se od ostalih drutvenih odnosa po tome to e drava intervenirati ukoliko se subjekt iz pravnog odnosa ne bi ponaao na nain zahtijevan pravnom normom. <ravni odnos moe biti reguliran opom pravnom normom,pojedinanom pravnom normom ili i jednom i drugom pravnom normom.(pe norme se u pravilu odnose na na budua A*

ponaanja i po pravilu su uslovne prirode ;uslovne norme=. !o znai da se ove norme donose unaprijed prije nego to je neki konkretni odnos nastao i odnose se na situacije za koje se samo apstrakto predvia da e moda nastupiti. #astupanje normom predviene situacije je uslov za primjenu norme. #pr. opa uslovna norma bila bi norma >brak je sklopljen kada budui brani partneri izjave svoj pristanak?, ili norma >maloljetnik koji je navrio 1A godina moe sam sklapati pravne poslove kojima stie prava, ako zakon ne odredi drukije. <ravne poslove kojima raspolae imovinom ili preuzima obaveze maloljetnik moe sklapati samo uz saglasnost roditelja?. 'a druge strane kod pojedinanih norme provladava bezuslovna priroda,i one se u pravilu odnose na konkretne situacije koje su se ve desile. <ojedinane norme su tipine za primjenu prava ;sudske odluke i odluke drugih organa kao npr. > nalae se duniku #.#. da na ime duga prema vjerovniku 1.1. plati dugovani iznos od 1066.km pod prijetnjom izvrenja?. <ravni odnos e biti regulisan opom normom kada se pravilo o ponaanju predvieno normom odnosi na neodreen broj subjekata. <rimjera radi u l.50. st. 1. /akona o osnovama bezbjednosti saobraaja na putevima ,ih ; 'l. glasnik ,iE, broj" -F6- = predviano je da su >uesnici u saobraaju duni da postupaju u skladu s propisima o pravilima saobracaja, saobracajnim znakovima postavljenim na putu i znacima i naredbama koje daju ovlacena lica?. !o znai da ovom odredbom nastaje pravni odnos izmeu svih uesnika u saobraaju i ovlatenih lica,u smislu obaveze uesnika u saobraaju na potovanja pravila saobraaja,saobraajne signalizacije i samog ovlatenog lica. <ravni odnos e biti regulisan i opom i pojedinanom normom ako nastaje tek primjenom i jedne i druge norme. #pr. l.AA.st.1. navedenog zakona predvia da >na putu u naselju voza ne smije vozilom da se kree brzinom vecom od -6 km. na cas, osim ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno? . isto tako l.5@*.st.1.t.1. i t. -. istog /akona je predvieno da e se novanom kaznom od 06,66 9. kazniti za prekraj" >voza koji se vozilom na putu u naselju kree brzinom koja je za vie od 56 do @6 km na as vea od dozvoljene brzine,odnosno voza koji se vozilom na putu van naselja kree brzinom koja je od @6 do 06 km na as vea od dozvoljene brzine?. 7a bi u sluaju ispunjenja uslova iz ova dva lana dolo do nastanka pravnog odnosa izmeu vozaa i dravnog organa potrebno je da bude i ipojedinani pravni akt,a to bi u ovom sluaju bio prekrajni nalog izdat od strane ovlatenog organa ili rjeenje suda za prekraje. zuzetno pravni odnos moe nastati i samo na osnovu pojedinanog pravnog akta,ali samo u sluajevima da za konkretni odnos ne postoji opta norma,kao to je to sluaj kod popunjavanja pravnih praznina.

3.1.2. Pojam graanskopravnog odnosa

.eu brojnim drutvanim odnosima samo neki od njih se pretvaraju u pravne odnose i to na nain da ti odnosi budu regulisani pravnim normama,odnosno drutveni odnosi postaju pravnim odnosima u onim sluajevima kada su subjekti tih odnosa duni da se ponaaju po tim pravnim normama. sto tako meu brojnim pravnim odnosima samo su neki graanskopravni odnosi,a ostali pravni odnosi spadaju u druge grane ili oblasti prava ;npr. krivinopravni, upravnopravni, radnopravni, ustavnopravni i slino. % savladavanju materije graanskog prava vrlo je bitno stei pravilne predtave o tome koji su meu brojnim pravnim odnosima graanskopravne prirode,odnosno kako de$inirati i prepoznati graanskopravne odnose. % osnovi odgovor na ovo pitanje je,bar za poetak bavljenja graanskim pravom, relativno jednostavan. #a vrlo jednostavan nain graanskopravne odnose bi mogli de$inirati kao one drutvene odnose koji su ureeni pravnim normama graanskog prava. (va A8

de$inicija je u osnovi potpuno tana.ali ovakva de$inicija otvara novo pitanje u smislu potrebe da de$iniramo koje to drutvene odnose reguliraju norme graanskog prava. 9ao to smo to mogli uoiti prilikom govora o predmetu graanskog prava,graanskopravni odnosi su u pravilu oni odnosi u koje subjekti ;$izika i pravna lica= ulaze povodom stvari, radnji ;inidbi=,linih imovinski dobara i proizvoda ljudskog duha. (snovna zajednika karakteristika svih ovih objekata je da imaju direktnu ili indirektnu ekonomsku vrijednost,odnosno da se mogu imovinski iskazati ; ovidi poglavlje " objekti graanskopravnih odnosa=. <ored ove osobine objekta graanskopravnih odnosa da ima imovinsku prirodu, druga vana karakteristika graanskopravnih odnosa se ogleda u nainu njegovog nastanka i poloaju strana u tom odnosu. 7a li se radi ili ne radi o graanskopravnom odnosu cijenomo i po tome da li ja taj odnos nastao uz potovanje osnovnih naela ;karaktristika metoda graanskog prava=. !o znai da graanskopravni odnos treba, po pravilu, da nastane na principu autonomija volje subjekata, njihove pravne jednakost i ravnopravnost, da ovlaenja i prava koja se stiu u tom odnosu mogu biti u prometu i da je za nepotovanje obaveza iz tog odnosa predviena iskljuivo imovinska sankcija. 'amo izuzetno ; o izuzecima od primjene ovih naela je bilo rijei u poglavlju o metodu graanskog prava= graanskopravni odnos bi mogao nastati i proizvoditi dejstva,a da neki od ovih principa nije postojao u vrijeme nastanka graanskopravnog odnosa. z svega navedenog mogli bi zakljuiti da, pri praktinom odreivanju da li se u nekom odnosu radi o graanskopravnog odnosa, trebamo primjeniti slijedee kriterije " a= %tvrditi da li se uope radi o pravnom odnosu,ili je moda posredi drutveni odnos koji nije regulisan pravom Npr. dogovor dva studenta da e zajedno pripremati ispit je drutveni,ali ne i pravni odnos. Ali ako su se isti studenti dogovorili kako e jedan od njih pomoi drugom u pripremi ispita, za odgovarajuu naknadu, drutveni odnos se pretvara u pravni. b= 9ada znamo da se radi o pravnom odnosu potrebno je utvrditi prirodu objekta povodom koga je nastao taj odnos. Npr. Dva prijatelja se dogovore da e jedan od njih za nagradu od 1000km skoiti deset metara u dalj,a ako ne uspije da skoi tako daleko on e drugom dati 1000km. ! ovom sluaju nije nastao gra"anskopravni odnos,jer o#jekt odnosa jeste inid#a,ali inid#a je o#jektivno nemogua,jer niko nikad nije skoio deset metara,pa prema tome nema valjanog o#jekta u tom gra"anskopravnom odnosu). $e"utim, ako se dva prijatelja se dogovore da e jedan od njih za nagradu od 1000km skoiti osam metara u dalj,te ako ne uspije da skoi tako daleko on e drugom dati 1000km,gra"anskopravni odnos je nastao jer ima za svoj o#jekt neku valjanu i o#jektivno moguu radnju). c= #a kraju potrebno je utvrditi da li su strane u nastalom odnosu slobodno i ozbiljno izjavile volju da zasnuju graanskopravni odnos,da li su pri tom bile ravnopravne,da li prava iz tog odnosa mogu prometovati, i da li je za neizvrenje obaveza predviena jedino imovinska sankcija. Npr. %a vrijeme razgovora dvoji&e prijatelja jedan od njih tra'i od drugog da mu pozajmi ( 000 km. )ad ovaj to od#ije prijatelj iznenada vadi pitolj i ka'e mu *kad nisi htio da pozajmi sada e mi pokloniti taj iznos+. ,idjevi da je prijetnja oz#iljna daje mu pet hiljada i potpisuje ugovor u kome stoji da mu je tih ( 000 km poklonio. 1nalizom ovog sluaja moemo zakljuiti slijedee " a= radi se o pravno odnosu ;drutveni odnos regulisan pravnom normom 2 ugovorom o poklonu= b= objekt pravnog A)

odnosa je valjan ;inidba darivanja G poklon= c= ali u ovom sluaju nema graanskopravnog odnosa,jer je pravni odnos zakljuen bez slobodne volje ;u kasnijim izlaganjima upoznaemo se sa svim dejstvima ovakvog odnosa, te emo vidjeti da bi ipak i ovaj odnos mogao izuzetno postati valjan graanskopravni odnos,pod uslovom da doe do konvalidacije=. z svega navedenog vrlo je jednostavno zakljuiti ta bi sve trebalo ulazi u pojam graanskopravnog odnosa,te kako moemo prepoznati graanskopravnu prirodu nekog drutvenog odnosa. % saetom de$iniranju mogli bi da zakljuimo da je graanskopravni odnos onaj drutveni odnos koji je regulisan normama graanskog prava,koji je direktno ili indirektno imovinske prirode i za koga moemo utvrditi kako ispunjava sve bitne karakteristike osnovnih naela graanskog prava ;metoda graanskog prava=.

3.2. =*ementi pravnog i graanskopravnog odnosa

3.2.1. =*ementi pravnog odnosa
<ravni odnosi su uvijek drutveni odnosi izmeu odreenih subjekata ;pravnih subjekata=. (snovne pretpostavke za nastanak nekog pravnog odnosa je postojanje odreenih subjekata izmeu kojih nastaje,djeluje i eventualno prestaje postojati naki pravni odnos,te postojanje valjanih objakata povodom kojih nastupaju dejstva nekog pravnog odnosa. 'ubjekti i objekti nekog pravnog odnosa ne ulaze u elemente samog pravnog odnosa. .eutim,postojanje subjekata izmeu kojih nastaje,djeluje i prestaje pravni odnos i objekata povodom kojih nastaje i na kojima se ostvaruje pravni odnos uslov bez koga ne moe ;conditio sine Kua non= ni biti nakog pravnog odnosa ;o pojmu i vrstam subjekata i objekata pravnog odnosa,te o bitnim odrednicama njihovog subjektiviteta bie vie rijei u narednom poglavlju=. 9ako subjekti i objekti pravnog odnosa nisu elementi pravnog odnosa, postavlja se pitanje iz kojih elemenata je sastavljen neki pravni odnos. 'vaki pravni odnos nastaje kada nekom pravnom normom bude odreeno kako e se u nakom odnosu ponaati dvije strane, ili dva ili vie subjekata ; na svakoj od strana u nekom pravnom odnosu moe biti jedan ili vie subjekata. Hedna od te dvije strane je ovlaena da neto ini ;ne ini,trpi ili propusti= , a druga je obavezna neto da ini ;ne ini,trpi ili propusti=. <rema tome osnovni elementi svakog pravnog odnosa su " a= pravno ovlatenje i b= pravna obaveza . <ravno ovlatenje jedne strane i pravna obaveza druge strane se uvijek nalaze u jednom odnosu korelacije. 9orelacija ;lat. con ] sa, relatio ] odnos= predstavlja suodnos ili meusobnu povezanost i odnos izmeu razliitih pojava,koje se nalaze u meusobnoj zavisnosti i ne mogu postojati i djelovati jedna bez druge. !o znai da u jednom pravnom odnosu svako ovlatenje jedne strane za drugu stranu istovremeno predstavlja njenu dunost ;obavezu= i obratno. !ako npr. kod ugovora o prodaji kupac ima ovlatenje da od prodavca trai predaju predmeta prodaje,a istovremeno sa tim ovlatenjem kupca u korelaciji odgovara obaveza prodavca da predmet prodaje isporui kupcu. ' druge strane kupac ima obavezu da plati kupoprodajnu cijenu,a prodavac ima ovlatenje da trai isplatu ugovorene cijene. Hednostavno je uoiti da svakom ovlatenju jedne strane u korelaciji stoji obaveza druge strane ; to je ovlatenje kupca to je obaveza prodavca i obratno=. % slijedeoj taci emo kroz analizu elemenata graanskopravnog odnosa na praktinim primjerima pokuati da konkretno analiziramo ove elemente.

06

<ravno ovlaenje, kao bitan element pravnog odnosa, bi mogli de$inisati kao mogunost odreenog ponaanja subjekta koje on moe vriti tako da to njegovo ponaanje titi pravni poredak.06 % praktinom smislu to znai da vrenje tog ovlaenja niko ne smije spreavati ili ometati titulara da izvrava svoja ovlaenja; u suprotnom e titular ovlaenja moi traiti intervenciju drave kako bi realizovao svoje ovlaenje =. % ovom sluaju se od svih drugih subjekata trai da samo trpe ovlaenja koje ima neki subjekt i ne zahtijeva se nikakvo njihovo injenje,odnosno ovlaenju titulara odgovara pasivna obaveza drugih subjekata ;npr. kod prava vlasnitva sva trea lica su obavezna da trpe i respektuju vrenje vlasnikih ovlaenja od strane nekog vlasnika=. % nekim drugim sluajevima obaveza drugih subjekata prema titularu ovlaenja je aktivna ;injenje= i sastoji se u obavezi da se izvri ono to na osnovu ovlaenja nocilac tog ovlaenja trai ;npr. zakupac je ovlaen da trai da mu zakupodavac preda predmet zakupa u posjed, te je zakupodavac duan da mu stavi na raspolaganje predmet zakupa=. (vlaenja koja imaju subjekti u pravnom prometu nazivaju se subjektivnim pravima predstavljaju samo jedan od elemenata neeg to se u pravu naziva subjektivnim pravom. 'ubjektivno pravo bi mogli de$inirati kao pravni poloaj nekog subjekta, utvren pravnim poretkom, da radi ostvarenja svoga interesa ili volje moe neto initi ili ne initi, te da ima dvostruku mo prema nekom drugom subjektu ;subjektu obaveze=" prvo, mo da od njega zahtijeva neko injenje, davanje ili neinjenje s obzirom na jedan objekt, i drugo, mo da ga tui pred dravnim organom ako ne udovolji njegovom zahtjevu. ( subjektivnom pravu sa aspekta subjektivnih graanskih prava bie vie rijei u posebnom poglavlju. ;vidi poglavlje" subjektivna graanska prava=. 7rugi element svakog pravnog odnosa, koji je korelativan pojmu pravnog ovlaenja, je pojam pravne obaveze. Wak se ovaj pojam u pravu jasnije izdvaja od pojma ovlaenje,jer je pravo u prvom redu sistem pravila sistem pravila o obaveznom ponaanju.01 <ravna obaveza ili dunost znai da je ponaanje subjekta u nekom odnosu regulisano pravnom normom,te da subjekt moe da zna kako treba postupiti u datom pravnom odnosu,te da ukoliko ne izvri obavezu moe oekivati da e na njega biti primjenjena sankcija. % nekom pravnom odnosu mogue ja da samo jedna strana ima ovlaenje,a druga strana obavezu ; npr kod ugovora o poklonu poklonodavac ima obavezu da preda poklon,a poklonoprimac ovlaenje da trai isporuku poklona=. % pravilu su ei pravni odnosi u kojima obje strane imaju i pravno ovlatene i pravnu obavezu ;npr.kupac je ovlaen da trai predaju robe,ali je i obavezan da plati cijenu+ s druge strane prodavac je ovlaen da zahtijeva isplatu cijene,a kupac je u obavezi da cijenu isplati=. % pravnim odnosima pravna ovlaenja i obaveze mogu biti prenosiva i neprenosiva. #eprenosiva su u pravilu u javnopravnim odnosima ; npr.pravo glasa na izborima,obaveza izdravanja zatvorske kazne, i slino=,dok su privatnopravnim odnosima,u koje spadaju i graanskopravni odnosi, pravna ovlaenja i obaveze su u pravilu prenosivi. zuzetno su neprenosiva samo ona ona ovlaenja i obaveze koja su iskljuivo vezana za linost ;npr. pravo na zakonsko izdravanje je neprenosivo, obaveza zasnovana s obzirom na linost ;intuitu personae= nisu prenosiva ; npr obaveza nekog pjevaa da pjeva na koncertu,obaveza nekog slikara da naslika sliku i slino=.

3.2.1. =*ementi graanskopravnog odnosa

06 01

4uki,7.:adomir+ 9outi+,udimir+ %vod u pravo,,eograd,1)*8. str5*6. bid. ,str.5@*.

01

'asvim je po sebi razumljivo da sve ono to se odnosi na elemente pravnog odnosa uope moe biti primjenjeno i da vrijedi i za elemente graanskopravnog odnosa. !o znai da u svakom graanskopravnom odnosu postoje dva osnovna elementa " pravno ovlaenje jednog subjekta, i nasuprot ovom ovlaenju stoji pravna dunost druge strane ; na kojoj moe biti jedan ili vie subjekata= da treba da postupi po tom ovlaenju. z navedenih razloga u analizi elemenata graanskopravnog odnosa samo emo se ukratko osvrnuti na neke speci$inosti elemenata graanskopravnog odnosa,te emo obraditi i pitanja nastanka, mijenjanja i prestanka graanskopravnih odnosa. 9ao to smo kod odreivanja pojma graanskopravnog odnosa vidjeli, graanskopravni odnos je onaj drutveni odnos koji nastaje izmeu pravnih subjekata i regiliran je normama graanskog prava. % tom odnosu jedna strana ima jedno ili vie ovlaenja, a druga strana ima jednu ili vie obaveza ;dunosti= graanskopravnog karaktera. % navedenom smislu mogue je uoiti da u svakom graanskopravnom odnosu moemo razlikovati aktivnu i pasivnu stranu tog odnosa. #a aktivnoj strani graanskopravnog odnosa nalazi se subjekt ;jedan ili vie njih= koji je ovlaen da trai od subjekta na drugoj strani ;jednog ili vie njih= da potuje ili izvri ono to je sadraj ovlaenja subjekta na aktivnoj strani. stovremeno na drugoj pasivnoj strani postoji obaveza i dunost na takvo ponaanje. % kasnijem izlaganju vezanom za nastanak graanskopravnih odnosa i njihova dejstva vidjeemo da svakodnevno nastaje bezbroj takvih odnosa, te da sudionici u tim odnosima esto nisu ni sami svjesni desjtava koje stvaraju takvi odnosi. #pr. kupovanje novina,vonja taksi ili javnim prevozom,kupovanje ulaznica za neku mani$estaciju,porudba nekog pia u ugostiteljskom objektu,ureivanje $rizure kod $rizera i bezbroj drugih slinih situacija dovode do nastanka nekog graanskopravnog odnosa. sto tako svakodnevno subjekti prava vre $aktiku vlast i vlasnika ovlaenja na razliitim pokretnim i nepokretnim stvarima, odnosno nalaze se u graanskopravnim odnosima sa drugim subjektima. 'vaki od ovih odnosa je ureen normama graanskog prava i u svakom od ovih ili slinih odnosa moemo lako uoiti dvije strane " jednu koja je ovlatena da neto trai od druge, i drugu koja je obavezna ;duna= da postupi po ovlatenju aktivne strane. !reba napomenuti da pojam obaveze u graanskopravnim odnosima ne treba poistovjetiti sa pojmom obaveze iz obligacionog odnosa. % obligacionopravnim odnosima pod pojmom obaveze se podrazumijeva obaveza koja postoji izmeu vjerovnika i dunika. 'vaka obaveza u obligacionom odnosu jeste istovremeno i obaveza u graanskopravnom smislu,jer su obligacioni odnosi samo dio ukupnih graanskopravnih odnosa. .eutim, pojam obaveze u graanskopravnom odnosu ima dosta ire znaenje, jer se odnosi i na obaveze koje postoje u bilo kom graanskopravnom odnosu. !ako npr. stjecanjem prava vlasnitva na nekoj stvari stjecatelj zasniva graanskopravni odnos sa svim subjektima prava,odnosno sva subjekti prava na cijelom svijetu se nalaze u graanskopravnom odnosu sa vlasnikom stvari i duni su da respektuju njegova vlasnika ovlaenja i ne uznemiravaju ga u vrenju tih ovlaenja. /bog moguih nesporazuma za obavezu uope ;u svakom graanskopravnom odnosu= adekvatniji termin bi bio >pravna dunost?,jer jasnije pravi distinkciju izmeu pojma obveze u obligacionom pravu i pojma dunosti u svim graanskopravnim odnosima ;ukljuujui i obligacionopravne=. 1li iz razloga ope prihvaenosti i uobiajenosti ee je u upotrebi pojam pravna obaveza,iako kao to smo istakli u istom znaenju moemo koristiti pojam pravna dunost. 'utina je u tome da pravilno shvatimo kako u svakom graanskopravnom odnosu postoje dva osnovna elementa " pravno ovlaenje i pravna obaveza ;ili dunost=.

05

#apomenuli smo ve da je u nekom graanskopravnom odnosu titular ovlaenja aktivna strana,a da dunost ima pasivna strana. % pravnoj teoriji se jedno ili vie ovlatenja subjekta nekog graanskopravnog odnosa na aktivnoj strani naziva subjektivnim graanskim pravom. :adi potpunog i pravilnog shvatanja pojma subjektivno graansko pravo u narednom poglavlju ; poglavlje A. = pokuaemo da detaljnije obrazloimo saraj subjektivnog prava,njegova dejstva i zatitu.

3.3. "astanak graanskopravnog odnosa

/a graanskopravne odnose moemo sa sigurnou konstatovati kako su ovi odnosi najbrojniji pravni odnosi. 'vakodnevno i u bezbrojnim situacijama dolazi do nastanka graanskopravnih odnosa. 9ao i svaki drugi pravni odnos i graanskopravni odnos je prvenstveno drutveni odnos, koji u sluaju ispunjenja odreenih pretpostavki postaje graanskopravni odnos. 1li dok su subjekti u drugim pravnim odnosima u pravilu znaju da su postali subjekti nekog pravnog odnosa ; npr. kad neko lice postane punoljetno zna da je stekao birako pravo, kad neko uini krivino djelo zna da moe biti osumnjien i optuen,kad neko ne plati porez zna da je zasnovao pravni odnos i slino= ponekad subjekti nekog drutvenog odnosa i ne znaju da li su istovremeno i subjekti graanskopravnog odnosa. #a primjer " .kada neko kupuje novine+ vozi s u tramvaju sa ili bez karte+ vidi da mu je neko grekom na raun uplatio odreeni iznos+ objavi javni oglas u kome trai izgubljeni nakit+ proda neku pokretnu ili nepokretnu stvar i u bezbroj slinih situacija + dolazi do nastanka graanskopravnog odnosa. (pravdano se postavlja pitanje ta je potrebno da se desi i koje pretpostavke su potrebne da se neki drutveni odnos pretvori u graanskopravni odnos. (snovno pravilo je da neki $aktiki drutveni odnos postaje pravni tek onda kada ga pravo uredi. 1ko je neki drutveni odnos ureen pravom tada i subjekti u tom odnosu ;koji imaju odreena ovlaenja u tom odnosu =stiu mogunost da ta svoja ovlaenja ostvare. 7o ostvarenja tih ovlaenja e doi ili dobrovoljnim izvrenjem od strane dunika u tom odnosu, ili ako zatreba i prisilno primjenom prava,odnosno uz angaovanje dravnih organa. <ravnim normiranjem nekog drutvenog odnosa drava preuzima na sebe i nadlenost i obavezu da subjektima obezbijedi realizaciju njihovih ovlaenja iz nekog pravnog odnosa,ako ih dunik sam ne ispuni. /a pretvaranje nekog drutvenog odnosa u graanskopravni odnos potrebno je da se ispune najmanje dvije ;ili za neke graanskopravne odnose tri= osnovne pretpostavke " a= 7a je taj drutveni odnos reguliran normama graanskog prava,odnosno da u pravnom poretku postoje odreene uslovne ;apstraktne= norme koje se mogu primjeniti na taj odnos+ b= 7a se u realnom drutvenom ivotu nastanu neke injenice ili situacije za koje uslovne ;apstraktne= pravne norme vezuju nastanak nekog graanskopravnog odnosa. c= 7a se stvore ;u nekim sluajevima= bezuslovne ;konkretne= norme kojima e biti stvoren neki graanskopravni odnos. <ostojanje prve pretpostavke je mogue utvrditi poznavanjem prava i pravila njegovog tumaenja i primjene. % dijelu ove knjige u kome je bilo rijei o izvorima graanskog prava, mogli smo vidjeti kako su graanskopravni odnosi relativno dobro regulirani,te da postoje iroke mogunosti da na neki drutveni odnos primjenimo odgovarajue pravne norme. 9ada je u pitanju druga pretpostavka, postoji veliki broj pravom priznatih injenica koje mogu da 0@

dovedu do nastanka,promjene ili prestanka nekog graanskopravnog odnosa. !e injenice nazivamo pravnim ;graanskopravnim= injenicama i o njima e biti vie rijei u nardnom odjeljku ;vidi " @.A.=. !rea pretpostavka,odnosno donoenje neke konkretne ;bezuslovne= norme, vrlo esto je neophodna, jer u takvim sluajevima graanskopravni odnos nee nastati samo na osnovu apstraktne norme i nastanka nekih injenica ve je potrebno stvoriti i neku konkretnu normu Hedan od ova dva bitna uslova za nastanaka nekog graanskopravnog odnosa ; postojanje norme i ostvarenje neke injenice=, u realnom svijetu uvijek nastaje prije drugog, pa je po vremenu nastanka ovih pretpostavki mogue razlikovati dvije situacije. .ogue je da se norme donosu prije nastupanja nekih injenica i situacija. !akve norme propisuju unaprijed kako e doi do nastanka graanskopravnog odnosa onda kada se desi predviena injenica ili situacija. (vakve norme se nazivaju bezuslovnim ili apstraktnim pravnim normama.; npr. norma lana 10*. <orodinog zakona predvia da se " >;1= <oslovna sposobnost stie se punoljetstvom ili sklapanjem braka prije punoljetstva+ ;5= <unoljetnom postaje osoba koja je navrila 18 godina ivota=.05 9od uslovnih ili apstraktnih normi nastupanje neke injenice ; u ovom sluaju >punoljetstva?= na osnovu unaprijed propisane norme dovodi do nastanka graanskopravnog odnosa. 1li ako su se injenice, na koje se odnose norme, ve desile prije nastanka norme,pa se norma donosi nakon nastupanja injenica,tada moemo govoriti o nastanku graanskopravnog odnosa na osnovu bezuslovne ;konkretne= norme ; npr. norma glasi da je lice 1.1. duno da plati licu #.#. 5 666 km. % pravilu za nastanak nekog konkretnog graanskopravnog odnosa potrebno je postojanje i uslovne i bezuslovne norme,te nastupanje nekih relevantnih injenica. #pr. u normi lana 1*-. /(( predvieno je da " ;1= >9o drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je ako ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice?0@. /nai imamo uslovnu normu,ali jo uvijek nije nasto graanskopravni odnos,jer je potrebno da se dese neke relevantne injenice. % pretpostavljenom sluaju da npr. #.#. oteti automobil lica 1.1. imamo i nastalu injenicu tete. 1li graanskopravni odnos jo nije nastao,jer da bi nastao graanskopravni odnos izmeu #.#. i 1.1. potrebno je da stvori i bezuslovna norma. (vu normu mogu sami subjekti stvariti sporazumno, ili kad nema njihovog sporazuma stvorie je sud utvrujui kako je #.#.obavezan da plati na ime naknade tete licu 1.1. iznos od npr. @ 666. 9m.0A !reba napomenuti da pretvaranje drutvenih odnosa u graanskopravne odnose ima izuzetno bitnu ulogu u uspjenom $unkcioniranju bilo kog drutvenog poretka,jer predstavlja pravnu konkretizaciju ekonomski tokova. &idjeli smo kako su velike kodi$ikacije graanskog prava nastale ba u vremenu kada je robno2novana privreda poela da se intenzivnije razvija. ,ez pravnog reguliranja graanskopravnih odnosa nema ni intenzivnijeg privrednog razvoja,kao to istovremeno nema ni razvijenih graanskopravnih odnosa bez visokog stepena privrednog razvoja. 'amo u uslovima intenzivnih robno2novanih tokova postoji i potreba za pravnom nadgradnjom i reguliranjem tih odnosa. (snovna $unkcija graanskog prava i jeste u tome da omogui uspjene ekonomske tokove i da te ekonomske tokove stavi u valjane pravne okvire. #a taj nain graansko pravomoe da bude i generator privrednog i ukupnog drutvenog razvoja. (vo je mogue vidjeti i na primjerima naeg aktuelnog stanja. #eureenost ili nedovoljna ureenost pravnog sistema u oblasti graanskog prava jedan je od razloga stagnacije naeg ukupnog razvoja. #pr. u naim uslovima investitori nerado investiraju, jer normativno nisu ureena stvarna prava, zatim razliite vrste novih tipova ugovora
05 0@

C'l. novine Dederacije ,iEC, broj+ @0F60 i A1F60 ?'l. list 'D:H?, broj " 5)F8*+ @)F80+ A0F8)+ 0*F8),. 'l.list ,iE br. 5F)5 , 'l.list ,iE br. 1@F)A 0A &idjeti " 4uki,7.:adomir+ 9outi+,udimir+ %vod u pravo,,eograd,1)*8. str5**.

0A

;lizing,$ranizing,$actoring= i slino. #ormativna neureenost drutvenih odnosa relno dovodi do nastanka manjeg broja graanskopravnih odnosa, manjeg ekonomskog prometovanja i nedovoljnog drutvenog razvoja itd. % najkraem stabilan i razvijen normativni okvir,odnosno adekvatno regulisanje graanskopravnih odnosa moe biti znaajan $aktor ukupnog razvoja nekog drutva, a brojnost graanskopravnih odnosa je u neposrednoj vezi s tim drutvenim razvojem.

3.!. 0raanskopravne )injeni&e

3.!.1. Pojam i vrste graanskopravni+ )injeni&a
&idjeli smo da, pored nunog postojanja normativnog okvira ; apstraktnih i konkretnih pravnih normi=,neophodan preduslov nastanka nekog graanskopravnog odnosa je i postojanje odreenih injenica,koje nazivamo graanskopravnim injenicama. (ve injenice moraju postojati ne samo kao uslov nastanka,ve i kao uslov za promjenu ili prestanak bilo kog graanskopravnog odnosa. Graanskopravne injenice su one injenice koje su predviene u normama graanskog prava u objektivnom smislu,odnosno u apstraktnim ;uslovnim= pravnim normama, te na osnovu kojih nastaju, mijenjaju se ili prestaju graanskopravni odnosi. <oto nastankom graanskopravnih odnosa nastaju i odreena subjektivna prava i obaveze za subjekte u tim odnosima, graanskopravne injenice bi mogli de$inirati i kao one injenice za koje objektivno pravo vezuje nastanak,promjenu ili prestanak nekog subjektivnog graanskog prava ili neke graanskopravne obaveze. Graanskopravne injenice su samo od jedan od oblika pravnih injenica, jer i u drugim granama prava ;krivino,upravno,ustavni itd.= pravni odnosi nastaju,mijenjaju se ili prestaju tek kada nastupe odreene injenice. #as naravno posebno interesuju samo graanskopravne injenice,a one su veoma brojne i raznovrsne,te se mogu razvrstati i klasi$ikovati po vrlo razliitim kriterijima. <rije svega sve injenice bi mogli podijeliti na obine injenice i pravne injenice,a u okviru pravnih injenica graanskopravne injenice su samo jedna od podvrsta pravnih injenica. :azlika izmeu obinih i pravnih injenica je u tome to za obine injenice objektivno pravo ne vee nikakve pravne uinke. #pr. obine injenice su " da nekog pozdravljamo ili ne,da idemo na izlet ili utakmicu,da razgovaramo sa nekim,da smo raspoloeni ili nismo, da dajemo instrukcije i savjete nekom licu i slino. #aravno da se i ove obine injenice mogu pretvoriti u pravne injenice kada ih pravo regulie. !ako npr. obaveza pozdravljanja je obina injenica i za nju pravo ne vee pravne posljedice. 1li u nekim situacijama mogue je da i ova injenica postane pravna,kao to je to sluaj u vojsci,policiji ili nekim drugim sluajevima pravnom normom bude regulisano pozdravljanje kao obavezno,te da e nepozdravljanje biti sankcionisano. .oemo zakljuitii da e bilo koja obina injenica postati pravna njenim pravnim regulisanjem , a ukoliko takva injenica bude regulisana normama graanskog prava bie rije o graanskopravnoj injenici. 7rugi mogui kriterij je daleko vaniji i po tom kriteriju sve graanskopravne injenice moemo podijeliti na " a= dogaaje ;prirodne dogaaje= i b= radnje ;ljudske radnje= 00

7ogaaj su razliite promjene u prirodi koje nastaju neizazvano i nezavisno od volje pravnih subjekata. /bog toga se dogaaji kao graanskopravne injenice esto nazivaju i prirodnom dogaajima. #pr. poar kao posljedica udara groma ili neke elementarne nepogode, prirodna smrt, roenje, bolest, sua, zemljotres, padanje kie, poplava,klizanje zemljia,odron kamena protek vremena i slino. (snovna karakteristika dogaaja kao graanskopravne injenice je nezavisnost od volje subjekta. 1ko se neko prirodno dogaanje moe sprijeiti mani$estacijom volje ili ako postoji dunost spreavanja, onda takvu injenicu neemo kvali$ikovati kao dogaaj. (dron kamena na magistralnom putu,koji se mogao spreiti ;postavljanjem zatitne mree ili na drugi nain nee se smatrati dogaajem. %dar groma nije dogaaj, ako je postojala obaveza na postavljanje gromobrana i slino. (vo razliito kvali$ikovanje prirodnih dogaaja kao graanskopravnih injenica vano je u obligacionom pravu sa aspekta odgovornosti za tetu. /a tetu pruzrokovanu prirodnim dogaajem u pravilu niko ne odgovara,ali za tetu koja je nastala usljed dogaaja koji se mogao sprijeiti preduzimanjem dune radnje,odgovara lice koje je izvrilo radnju neinjenja odnosno proputanja. #pr. ako se odron na putu mogao sprijeiti odgovarae privredno drutvo nadleno za odravanje puteva,ili ako je poar izazvan udarom groma,a nije postavljen gromobran odgovarae lice koje je trebalo postaviti gromobran i slino. 7ogaaji najee nisu graanskopravne injenice, ali ako neki dogaaj bude regulisan graanskopravnom normom, on e postati i graanskopravna injenica ;graanskopravni dogaaj=. !ako npr. roenje djeteta iako je prirodni, istovremeno je i pravni dogaaj,odnosno graanskopravna injenica. #astupanjem injenice roenja nastaju i odreeni pravni uinci " dijete postaje subjekt prava i stie pravnu sposobnost=+ nastaju razliiti pravni odnosi izmeu roditelja i djeteta ;roditeljsko staranje, obaveza izdravanja= i slino. li injenicom nastupanjem smrti, kao prirodnog dogaaja, nastaju brojne graanskopravne injenice " prestanak pravnog subjektiviteta,otvaranje naslijea,prestanak braka i slino. <o kriteriju razvrstavanja svih graanskopravnih injenica na dogaaje i radnje , nesporno je kako su >radnje? daleko vanija vrsta graanskopravnih injenica. % pravnoj teoriji pojam > radnje? se esto poistovjeuje sa pojmom >ljudske radnje?. #a ulazei u sloenija obrazloenja opravdanosti koritenja jednog ili drugog pojma, smatramo da je u sutini opravdanije i bolje koristiti pojam >radnje?,bez odrednice >ljudske?, jer je nesporno da pored ljudi ;$izikih lica= pravno relevantne radnje mogu preduzimati i pravne lica. :adnje moemo de$inisati kao aktivnosti subjekata prava,koje su preduzete i izvrene voljno i svjesno. #aravno da neke radnje nisu regulisane pravom i takve radnje nisu za nas relevantne,te su za nas bitne radnje koje proizvode odreena pravna dejstva ;pravne radnje=. 7o nastanaka,promjene ili prestanaka graanskopravnih odnosa mogu da dovedu dvije vrste pravnih radnji " a= dozvoljene radnje ; koje se dijele na " radnje saglasne pravu i voljne radnje=+ i b= nedozvoljene radnje ; graanskopravni delikti = :adnje saglasne pravu su takve radnje koja nisu preduzeta sa namjerom da se zasnuje, promijeni ili prestane neki graanskopravni odnos,ali koje ipak izazivaju odreena pravna dejstva. #pr. nalaz blaga,nalaz tue stvari,prerada ili spajanje tue stvari sa vlastitom ;ako postoji savjesnost,odnosno akose ne zna da je tua=,zatim stanje nude ;l. 185.st.5. /(( >ako neko uzrokuje tetu u stanju nude, oteenik moe zahtjevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali od ovih posljednjih ne vie od koristi koju su imali od toga?00=.
00

?'l. list 'D:H?, broj " 5)F8*+ @)F80+ A0F8)+ 0*F8),. 'l.list ,iE br. 5F)5 , 'l.list ,iE br. 1@F)A

0-

&oljne radnje su one radnje koje se preduzimaju upravo s ciljem da se stvori neki objektivnim pravom dozvoljeni pravni uinak. !o su zapravo izjave volja koje su uinjene sa namjerom da nastane,promijeni se ili prestane neki graanskopravni odnos. &oljne radnje su najee i najznaajnije graanskopravne injenice. .eu svim voljnim radnjama ;izjavama volja= najvanije radnje nazivamo pravnim poslovima. ( pravnim poslovima,uslovima njihovog nastanka, pretpostavkama njihove valjanosti ili nevaljanosti, promjenama i njihovom prestanku bierijei u posebnom poglavlju. #edozvoljene radnje, kao graanskopravne injenice, nazivamo jo i graanskopravnim deliktima ; delikti u graanskom pravu=, a moemo ih de$inirati kao ponaanje ;injenje ili proputanje= kojim se drugom prouzrokuje teta. #pr. poar izazvan neijom radnjom, oteenje ili unitenje tue stvarj,nastanak tete zbog padanja crijepa sa neijeg krova,lienje ivota nekog lica i slino. % graanskopravnim odnosima teta se drugom moe prouzrokovati i povredom neke ve postojee obligacije i tada ne govorimo o graanskopravnom deliktu, ve je u tom sluaju rije o institutu ugovorne odgovornosti za tetu. sto tako potrebno je razlikovati pojam >delikt u graanskom pravu? od pojma delikta u nekim drugim granama prava ;krivino pravo,prekrajno pravo=. .ogue je da prema istom injeninom stanju postoji istovremeno vie oblika delikata i vie oblika odgovornosti za delikt. 1li mogue je i da postoji samo graanskopravni delikt ;jer je nastala teta=,ali da se istovremeno ne radi o krivinopravnom deliktu ;npr. nema krivine odgovornosti, ili djelo uinjeno u stanju nune odbrane i slino=. ( deliktima se ui u predmetu (bligaciono pravo. <rilikom razvrstavanja graanskopravnih injenica, u pravnoj teoriji postavlja se esto jedna pravnoteorijska dilema, u smislu da li su sudske odluke i akti upravnih organa ;administrativni pravni akti= graanskopravne injenice ili ne . #eki autori smatrju ove akte graanskopravnim injenicama. <o tim shvatanjima sudska presuda moe da mijenja ili da ukida graanskopravne odnose, ako je rije o konstitutivnoj presudi ; npr.sudska presuda kojom se odreuje slunost nunog prolaza preko tueg zemljita=. <o istom shvatanju i administrativni akt moe da bude pravna injenica, koja u izvjesnim sluajevima izaziva nastanak graanskopravnog odnosa ;npr. kod pravnih poslova za iju je nadlenost potrebna saglasnost nadlenog organa=. <o suprotnim shvatanjima sudska presuda i administrativni akt ne predstavljaju pravne injenice. <o ovim shvatanjima sudskom presudom se ne stvaraju graanskopravni odnosi,ve se kroz nju samo ispoljava zakonski osnov,koji se primjenjuje na odreene ivotne okolnosti koje su same za sebe pravne injenice 0-. 'matramo da su ove dileme i razliita stanovita o tome da li sudsku presudu ili administrativni akt treba smatrati graanskopravno injenicom ili ne vie teorijskog nego praktinog znaaja. <o naem miljenju kod sudskih presuda ili upravnih akata ipak nije rije o pravnim injenicama,ve se zapravo radi o jednoj od pretpostavki ;konkretnom il bezuslovnom pravnom aktu= koja sama za sebe ili u vezi sa drugim pretpostavkama ;uslovnom ili apstraktnom pravnom normom i nekom graanskopravnom injenicom= dovodi do nastanka,prestanka ili promjene nekog graanskopravnog odnosa. (d dogaaja i radnji kao graanskopravnih injenica treba razlikovati jo dvije injenice koje se u pravnoj nauci i praksi nazivaju " sluaj ;casus= i via sila ;vis maior=. 'luaj je takva graanskopravna injenica koja se ne moe predvidjeti,a moe biti ili prirodni dogaaj ili ljudska radnja, a ponekad se sluaj ne moe sa sigurnou kvali$ikovati ni kao ljudska radnja ni kao dogaaj. 7a li je sluaj dogaaj ili radnja nije suvie vano jer je
0-

&idjeti " <ravna enciklopedija,,eograd, 1)*0., str.1551.

0*

najbitnije to to odreujui neku injenicu kao trebamo utvrditi da li ta injenica predstavlja neko nepredvidivo deavanje,odnosno da li se je mogla predvidjeti redovnom panjom i da li je to mogao uiniti onaj kome se sluaj dogodi. 1ko se radi o nepredvidivoj injenici ;uz redovnu panju= moemo govoriti o sluaju. <ostojanje sluaja moe dovesti do oslobaanja od odgovornosti za tetu,jer se teta nije mogla predvidjeti i pored redovne panje. 7a li je neka injenica sluaj utvruje se u svakom konkretnom odnosu uzimajui u obzir sve relevantne okolnosti. #pr. ako doe do odrona kamenja na javni put, nadleno privredno drutvo moe eventualno dokazivati kako se radi o sluaju,jer i pored redovne panje taj se odron nije mogao predvidjeti. (pte pravilo je da se za sluaj ne odgovara. Ttetu zbog sluajne propasti stvari snosi njen vlasnik. 1li u izuzetnim situacijama moe postojati odgovornost za tetu i kada je nastala sluajem ;ako to same stranke ugovore ili ako to zakon predvidi= i takva situacija se naziva mjeoviti sluaj ;casus miYtus=. 9ada same stranke predvide mjeoviti sluaj takva odredba u ugovoru se naziva >klauzula o pojaanoj odgovornosti? i predstavlja svojevrsno sredstvo garancije. /akon izuzetno u nekim odredbama predvia mjeoviti sluaj propisujui pojaanu odgovornost odreenih lica ;npr. dunika za oteenje ili propast stvari nakon njegovog padanja u docnju,odgovornost javnih prevoznikaza sluajni gubitak ili oteenje stvari i slino=. (d sluaja moemo razlikovati viu silu ;lat. vis maior=,kao deavanje koje se nije moglo predvidjeti i na koje strane u graanskopravnom odnosu objektivno ne mogu i nisu mogle utjecati ;dogaaj mora biti za subjekt neoekivan, izvanredan, nepredvidiv=, npr. ratno stanje, trajk, elementarne nepogode i sl. 7jelovanje vie sile u graanskom pravu sastoji se u tome to njezino postojanje u pravilu iskljuuje odgovornost za tetu. 'utinska razlika izmeu sluaja i vie sile je u apsoutnoj neotklonjivosti i nepredvidivosti nekog deavanja kod vie sile. 'luaj bi se ipak ponekad mogao predvidjeti i otkloniti ; npr. boljim uvanjem stvari ne bi dolo do njenog oteenja ili unitenja.=,a na viu silu nije mogue uticati ;npr. rat,zemljotres,cunami i slino=. <ostojanje vie sile dovodi do oslobaanja od odgovornosti za tetu,a to proizilazi indirektno i iz odredbe lan 5-@ /(( koja predvia da se > dunik oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao sprijeiti, otkloniti ili izbjei?0*.

3.!.2. >injeni)ni skup

% pravilu se za nastanak,promjenu ili prestanak nekog graanskopravnog odnosa ili subjektivnog graanskog prava zahtijeva postojanje vie razliitih injenica. &rlo rijetko e samo jedna injenica dovesti do nastanka odeenih graanskopravnih uinaka ; npr. nalaz tue stvari,nalaz blaga=. %kloliko je potrebno da se ostvari vie injenica, kako bi nastao,promijenio se ili prestao neki graanskopravni odnos ili subjektivno graansko pravo, taj skup svih zahtijevanih injenica nazivamo injeninim skupom. !e injenice mogu nastati istovremeno, ili se ostvaruju sukcesivno u odreenom vremenskom periodu. % ovom drugom sluaju graanskopravni odnos ili subjektivno graansko pravo e nastati kada se ostvari poslednja injenica,ili bolje reeno kada se ostvare sve potrebne injenice. %koliko je ostvaren najvei broj injenica potrebnih za nastanak nekog graanskopravnog odnosa ili subjektivnog graanskog prava,a nedostaje samo jedna odluujua injenica,takvu pravnu situaciju nazivamo " pravnim stanjem. (na injenica koja jedina nedostaje da bi se pravno stanje pretvorilo u graanskopravni odnos ili subjektivno graansko pravo naziva se
0*

?'l. list 'D:H?, broj " 5)F8*+ @)F80+ A0F8)+ 0*F8),. 'l.list ,iE br. 5F)5 , 'l.list ,iE br. 1@F)A

08

dopunskom injenicom. #a primjer po l. @5. 't.1. /(&( >posjednik stjee dosjelou pravo vlasnitva na nepokretnoj stvari koja je u vlasnitvu druge osobe, protekom deset godina savjesnog i zakonitog posjeda.?. !o znai od trenutka kada posjednik stekne savjestan i zakonit posjed on stjee odreeno >pravno stanje?, a ovo pravno stanje e se pretvoriti u subjektivno graansko pravo ;pravo vlasnitva= kada se ostvari i dopunska injenica,a to bi u ovom sluaju bio protek vremena od deset godina. <ojam >pravno stanje? upotrebljava se i u jednom drugom znaenju koje je razliito na prvi pogled,ali se u sutini svodi na isto odreenje kao i u prvom sluaju ;da je to neki >injenini skup? kome je potrebna jedna >dopunska injenica? kako bi se taj injenini skup pretvorio u subjektivno graansko pravo=. % ovom drugom smislu pod pravnim stanjem ;statusom,situacijom= podrazumijeva se skup istovrsnih ovlaenja i tipinih situacija ;koje obuhvataju veliki broj pojedinanih situacija=,a koja pripadaju jednom licu. 08 'vaka tipina situacija sadri ista ovlaenja karakteristina za takvu situaciju ili stanje, pa se zato i zove pravnim stanjem ili statusom ;npr. udata ena, oenjen, nasljednik,=. (vakvo stanje stvara samo >pravnu mogunost? da lice koje se nalazi u takvom statusu ;stanju= moe da stekne neko subjektivno pravo,ako nastupi neke dopunska injenica. !ako npr. nasljednik se nalazi u pravnom stanju >nasljednika? od momenta smrti ostavitelja do pravosnanosti rjeenja o nasljeivanju. 7a li e se ova >njegova pravna mogunost? da stekne subjektivno pravo ;da bude nasljednik= realno i ostvariti zavisi od nastupanja neke >dopunske injenice?. ; u konkretnom sluaju ta injenica je pravosnano rjeenje o nasljeivanju=. z navedenog moemo izvui zajedniku de$iniciju kako je pravno stanje ;status,situacija= jedan injenini skup ili skup odreenih tipiziranih ovlatenja koja pripadaju nekom licu,a to mu daje pravnu mogunost da to svoje stanje prtvori u subjektivno graansko pravo nastupanjem neke dopunske injenice.

3.!.3. Pretpostavke i ?ik&ije kao graanskopravne )injeni&e

&e smo nekoliko puta naglasili kako su graanskopravni odnosi najbrojniji meu svim pravnim odnosima,te da su graanskopravne injenice vrlo uobiajene ivotne injenice,koje se deavaju svakodnevno i u bezbroj razliitih ivotnih situacija. .oemo rei da su graanskopravne injenice normalne ivotne injenice, za razliku od recimo krivinopravnih injenica koje su u pravilu zabranjene,nedozvoljene,odnosno koje odudaraju od normalnog.0) sto tako mogue je konstatovati, kako neki graanskopravni odnosi ili subjektivna graanska prava, nastaju u pravilu na osnovu injenica koje se esto ponavljaju i deavaju i to na isti nain,odnosno u nastanku tih odnosa ili prava postoji odreena tipiziranost i pravilnost. #a primjer uobiajeno je da je mu majke djeteta i otac tog djeteta, uobiajeno je da neko ko napuni 18 godina postaje poslovno sposoban, uobiajeno je da neko ko ima potpuni posjed stvari ima i pravo vlasnitva na toj stvari, uobiajeno je da smatramo kako je pravosnana presuda zakonito presudila neki spor itd. <oto se neke injenice u graanskom pravu redovno deavaju i ponavljaju na tipiziran nain, vrlo esto i nema potrebe da se takve injenice dokazuju,nego se uzima da one postoje,iako one moda i ne postoje, ili ne znamo da li one postoje ili nepostoje. !akve injenice koje se smatraju istinitim i ije postojanje se ne mora dokazivati nazivaju se pravnim pretpostavkama ; pravnim presumpcijama, presumpciones iuris =.
08 0)

4uki,7. :adomir+ 9outi,,udimir,%vod u pravo,,eograd,1)*8., str.5*-. Gams 1ndrija 23urovi 4jiljana, %vod u Graansko pravo, ,eograd,1))0, str.1A-.

0)

/a ukupno $unkcioniranje pravnog poretka vrlo je znaajno postojanje pravnih pretpostavki. 1ko se neka injenica pretpostavlja onda nije potrebno troiti vrijeme i druga sredstva za njeno dokazivanje, ime se znatno ubrzava graanskopravni promet. 1ko bi primjera radi, svaki suprug morao dokazivati kako je on otac djeteta koga je njegova supruga rodila za vrijeme trajanja braka, to bi zasigurno komplikovalo drutvene odnose i ne bi imalo nikakvog e$ekta osim dodatnog optereenja pravnog sistema. /bog toga je u graanskopravnim odnosima i prihvaena pretpostavka kako se >ocem djeteta roenog u braku ili periodu do @66 dana od prestanka braka smatra mu majke djeteta? -6. sto tako pretpostavke su vrlo znaajno sredstvo pravne tehnika,posebno u procesnom pravu ; npr. pretpostavka da je svaki posjednik savjestan,te da je teret dokazivanja na onome ko se poziva na nesavjesnost, pret= gdje primjena pretpostavki omoguava znatno e$ikasnije procesne procedure. <retpostavke se u zakonskim $ormulacijama izraavaju pojmovima >smatra se? , >uzima se?, >pretpostavlja se? i slino. .eutim,nemaju sve pretpostavke ista pravna dejstva. <ostoje tkz. oborive pretpostavke ;presumpciones iuris tantum= za koje pravo dozvoljava da se ona moe obarati,odnosno da se moe dokazivati suprotno od onog na ta se pretpostavka odnosi ; npr. moe se osporiti pretpostavka da je mu majke otac djeteta=. ' druge strane postoje i tkz. neoborive pretpostavke ;presumpciones iuris et de iure= za koje zakon utvruje kako se ne moe suprotno dokazivati. #eoborive pretpostavke su relativno rijetke,ali ipak postoje . #pr. neoboriva je pretpostavka ako je pravosnano presuena stvar, tkz. >res iudicata?, tano presuena ;to zai da nije dozvoljeno dokazivati netanost pravosnane sudske odluke=. <ravne $ikcije su takva vrsta graanskopravnih injenica koje se moraju uzeti da postoje, odnosno da su tane, iako se zna da te injenice ne postoje ili se zna da nisu tane. :azlika izmeu pravnih pretpostavki i pravnih $ikcija je u tome to se kod pravnih pretpostavki uzima kao tano neto to je vrlo vjerovatno tano,dok se kod pravnih $ikcija uzima za tano neto za ta smo sigurni da nije tano. <ravne $ikcije su bile karakteristine za iz rimsko pravo ;posebno procesno= zbog $ormalnosti tog prava, ali danas se rijetko primjenjuju,iako ih moemo nai u pojedinim zakonskim odredbama. !ako je u l 158.st.5. /(#2a D ,iE predvieno da >dijete ve zaeto u trenutku otvaranja nasljea smatra se kao roeno, ako se rodi ivo?-1. % ovom sluaju radi se o klasinoj pravnoj $ikciji iz rimskog prava >nasciturus ;in$ans conceptus= pro iam nato habetur Kuotiens de commodis eius agitur ;zaeto dijete se smatra ve roenim ukoliko se radi o njegovim interesima=. li u l. A5.st.@. /(( je predvieno da >kad ponueni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio?-5. zmeu neoborive pravne pretpostavke i pravne $ikcije ponakad je teko uoiti razliku. % tom razgranienju moemo se posluiti kriterijem koji se se zasniva na polazitu da se kod pravne $ikcije tano zna kako je injenica u stvarnosti drugaija od one utvrene u $ikciji ;npr. neroeno dijete zasigurno nije roeno, ko uti nije nita izjavio=. 9od neoborive pravne pretpostavkezna se da injenica u realnosti moe nastati suprotno pretpostavci,ali se ipak uzima ono to je utvreno u pretpostavci ; npr. presuena stvar i ne mora biti tano presuena, ali neoborivo pretpostavljamo da je pravosnana presuda tano i zakonito rijeila spor=. ' obzirom na istovjetno dejstvo neoborivih pretpostavki i pravnih $ikcija ovo razlikovanje je vie teorijske prirode i nema praktino znaenje.
-6 -1

&idjeti l. 0A <orodinog zakona D ,iE+ C'l. novine Dederacije ,iEC, broj+ @0F60 i A1F60 ?'l. list ':,iE?, broj " *F86,10F86 G preieni tekst, 'l. novine D ,iE,broj . 5)F6@ 'l. list 'D:H?, broj " 5)F8*+ @)F80+ A0F8)+ 0*F8),. 'l.list ,iE br. 5F)5 , 'l.list ,iE br. 1@F)A = , 'l. novine D ,iE,broj . 5)F6@

-5

-6

-1