UPUTSTVO ZA IZRADU DRUGOG ZADATKA (VIESPRATNE ZGRADE) ELABORATA IZ METALNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU

decembar 2004.
1

PRIMER ZA 2. ZADATAK 2. Zadatak Prema zadatim projektnim uslovima projektovati administrativnu zgradu sa nose om konstrukcijom od #elika. 1. 2. 3. 4. 5. Dimenzije osnove zgrade date su na skici: a=___3,0___m b=___2,4__m

NAPOMENE I KOMENTARI Ad 1. Poeljno je i uobi#ajeno da modul bude deljiv sa 3,0m ali to nije neko determinisit#ko pravilo bitno je da se ustanovi bilo kakva modularna mrea (u zadtaom primeru rasteri su deljivi sa 0,6 m. Skica osnove daje se samo sa grubim gabaritom objekta i rasporedom unutranjih stubova (to je #est projektni zahtev u zavisnosti od rasporeda prostorija u namene prostora). Popre#ni presek i orijentacija stubova nisu zadati ve se usvajaju. Raspored stubova po obimu objekta je arhitektonski, uglavnom, slobodan pa se moe usvojiti proizvoljno ali u skladu sa optim reenjem me%uspratne konstrukcije.

Zgrada ima podrum, prizemlje i _5_ spratova. Spratna visina je: u prizemlju _4,2 m_____; izme%u ostalih etaa _3,3 m____; u podrumu __3,3 m___

Krovni pokriva# je: montane AB plo#e sa slojevima za pad, hidro i termoizolacijom i zatitom izolacije (ravan krov) Me%uspratne plo#e su: montane betonske plo#e, livena betonska plo#a spregnuta sa podnim nosa#ima betonske plo#a na profilisanom limu

6. 7. 8.

Ad 2. Spratna visina je ukupna visinska razlika izme%u gornjih ivica Fasadu predvideti kao naizmeni#no postavljene neprovidne parapetne i staklene trake sa otvaraju im gotvih podova. U njoj su sadrane krilima. pretpostavljne debljine podnih obloga, me%uspratne konstrukcije (#eli#nih nosa#a Za vertikalnu komunikaciju predvideti stepenita i liftove. i montane AB plo#e u ovom slu#aju), prostora sa instalacije (ako se one ne vode Elemente za ukru enje predvideti u vidu: u visini nosa#a), konstrukcija plafona (u vertikalnih #eli#nih spregova armirano betonskih jezgara slu#aju sputenih plafona, na primer) kao i slobodna visina (naj#e i projektni zahtev je ba slobodna visina a ostale veli#ine se izvode u zavisnosti od projektnog reenja). Ako se zna da je neka uobi#ajena slobodna visina za administrativne prostore oko 2,60
1

m proizilazi da u ovom primeru za sve pobrojane visine konstrukcija i podova ostaje 0,7 m u slu#aju podruma i tipskog sprata dok se u prizemlju moe i prekora#iti ova vrednost. O ovome treba voditi ra#una pri reavanju dispozicije i usvajanju podnih nosa#a. Ad 8 Strogi protivpoarni zahtevi su, danas, (iako postoje i druga reenja ali su, za sad, neekonomi#na) prakti#no propisali da stepenita moraju biti izolovana armiranobetonskim platnima. &injenica da u objektu, u izvesnom smislu, mora da postoji armirano betonska cev jezgro znatnih gabarita name e reenja u kojima se ovo koristi za horizontalnu stabilizaciju. Za objekte male spratnosti ova jezgra su, uglavnom, dovoljna pa su vertikalni spregovi nepotrbni. Ad DISPOZICIJA - Ovde se daju samo najkra a uputstva za reavanje dispozicije, za detaljnije videti udbenik "&eli#ne konstrukcije u zgradarstvu" autora prof.dr Dragana Bu%evca i/ili "Atlas #eli#nih konstrukcija" autora Hen, Hart i Zontag koje ima u biblioteci. U principu prvo treba reiti oblik dimenzije i poloaj AB (armiranobetonskog) jezgra. sa stepenitem i liftom. Pri ovom imati u vidu neka pravila kao to je dimenzija stepenika koja treba da zadovoljava formulu "b+2h=63 cm" gde je "b" irina gazita a "h" visina 2

DISPOZICIJA

na primer jedna od idealnih mera je stepenik dimenzija 16,5/30 cm (poto je 30+2x16,5=63 cm). Ovo, naravno, nije mogu e uvek ostvariti to i nije neophodno, odstupanja reda veli#ine 1-2 cm su prihvatljiva ali treba imati u vidu da su gazita "ua" od oko 26-27 cm i "via" od oko 18 cm veoma neudobna i nepodesna zaa javno stepenite kao to je ovo. irina javnog stepenita treba da je bar 120 cm #isto a neka minimalna irina hodnika u delu ispred lifta treba da je oko 180 cm. Za neke minimalne dimenzije lifta moe se usvojiti #ist otvor dimenzija 120x120 cm. Zidna platna jezgra mogu se usvojiti sa debljinom od oko 15-20 cm. Iz svih ovih parametara treba reiti, orijentaciono, dimenzije jezgra vode i ra#una kako e se reiti problem razli#ite spratne visine (videti kako je ovo pitanje reeno u priloenom primeru - prizemlje koje ima ve u spratnu visinu ima u delu oba me%upodesta neku vrstu zavojnih stepenika pa je time nadokna%ena razlika u spratnoj visini). Nakon toga treba postaviti jezgro u osnovu na na#in da se uklopi u rastere kao i da bude to blie teitu osnove zgrade. Ako ovako postavljeno jezgro prolazi blizu nekih stubova bolje je malo pove ati jezgro, iako to moda nije potrebno, ali tako ukida jedan broj stubova (ukidanje stubova bez "irenja" jezgra dalo bi netipi#ne nosa#e - i to due od ostalih - to
3

je konstrukcijski nepovoljno. Najzad treba izvriti raspodelu podnih nosa#a i podvlaka rukovode i se nekim iskustvenim pravilima (u sutini broj kombinacija je neograni#en i i optimalna varijanta se ne moe odrediti bez detaljnije tehno-ekonomske analize). Pri raspodeli nosa#a me%uspratne konstrukcije teiti da "raspon" plo#e ispune bude oko 2,5 m (2,0-3,0 m). Raspon podnih nosa#a treba da je oko 1,5-2,0 x ve i od raspona podvlaka (iskustveni podatak koji ima za cilj da se dobiju nosa#i priblino iste visine - nosa# ve eg raspona je manje a nosa# manjeg raspona je vie optere en). U principu ne treba i i na raspone manje od 6,0 m niti ve e od 12,0 m. Poloaj stubovi je u zadatku zadat samo unutar zgrade dok se po obimu moe birati proizvoljno, naravno u nekom smislenom rasteru (zadati podaci mogu varirati u zavisnosti od oblika i dimenzija zgrade). Me%uspratna plo#a se, crta#ki, moe smatrati debelom oko 14 cm (bez obzira na tip plo#e - uslov zvu#ne i poarne izolacije). Temlji nisu predmet ovog eleborata ali, je naravno, poeljno da imaju nekog smisla kao i da odnosi dimenzija
4

odgovaraju optere enja.

odnosima

pripadaju ih

Sama dispozicija treba, uglavnom da bude jasna stati#ka ema pa je u tom smislu potrebno izvriti stati#ko pozicioniranje. Koristiti vode e pozicije (kao u ovom primeru gde su svi podni nosa#i u opsegu pozicija 100-199, podvlake u opsegu 200-299 itd.). Posebnu oznaku treba da ima svaka pozicija koja je stati#ki druga#ije optere ena (u praksi se jo vie unificira - za seriju pozicija sli#nih optere enja i raspona usvaja se jedna pozicija pa se dimenzionie prema najoptere enijem slu#aju - ali se ovde, u cilju vebanja, zadrava princip unikatnosti svih pozicija koje se razlikuju bilo po optere nju ili po rasponu). U priloenoj dispoziciji obratiti panju da postoje "mali" nosa#i (pos 150 i 250) #ime je ve u dispoziciji odlu#eno da oni ne nose optere enje sa plo#e (videti pravce noenja me%uspratne plo#e dat na osnovama) ve da su prakti#no neka vrsta "razupira#a" koji povezuju stubove u fazi monolitiziranja me%uspratne tavanice (naravno, mogu a su i druga#ija reenja pa #ak i bez tih nosa#a ili sa montanim elementima - ali ovde je ura%eno tako kako bi se ostvarilo povezivanje svih stubova #eli#nim elementima). Izvesno "skra enje" #eli#nih nosa#a na dispoziciji (ematski) je uobi#ajeno
5

kada se eli naglasiti da su u pitanju zglobne veze rigle i stuba ili zglobna veza dva nosa#a pod uglom. Najzad, napomine se da nema krutog pravila o broju potrebnih osnova i preseka. U principu treba dati dovoljan broj osnova i preseka da bi se konstrtukcija "objasnila" u celosti. U priloenom primeru je kori ena #injenica da delimi#no postoje ose simetrije (neke osnove i preseci su crtani "pola-pola" ali je u potpunosti postignuto da su prikazani svi karakteristi#ni delovi konstrukcije.

ANALIZA OPTERE ENJA ANALIZA GRAVITACIONIH UTICAJA Krovna etaa: - hidro i termoizolacija sa zatitom hidroizolacije i slojevima za pad od "perlita" - AB plo#a (d=10cm) - sopstvena teina #eli#ne konstrukcije objekta - sneg Stalno i sneg: g+s = - korisno optere enje p= UKUPNO: Tipska etaa: - pod (na primer itison preko kouljice d=4,0cm) - AB plo#a (d=14cm) - sopstvena teina #eli#ne konstrukcije objekta - laki pregradni zidovi uklju#uju i laganu fasadnu oblogu Stalno: - korisni optere enje UKUPNO: AB jezgro: - AB platna (prose#no, po spratu) - AB podest i stepenita g= p= q= q= 1,50 kN/m2 2,50 kN/m2 0,50 kN/m2 1,00 kN/m2 5,50 kN/m2 2,00 kN/m2 7,50 kN/m2 1,00 kN/m2 3,50 kN/m2 0,50 kN/m2 0,50 kN/m2 5,50 kN/m2 2,00 kN/m2 7,50 kN/m2 254,6 kN 60,1 kN 314,7 kN 48,1 kN 362,8 kN

Ad

ANALIZA GRAVITACIONIH UTICAJA:

Ovo je jedna mogu a analiza optere enja. Za potrebe vebi, ako nije druga#ije zadato, svi mogu usvojiti iste veli#ine. Ipak, treba imati u vidu da je u "stvarnom" projektovanju analiza optere enja veoma vana i predstavlja jednu od najve ih odgovornosti projektanta konstrukcije. Neophodno je izvriti pravilnu analizu optere enja a veoma je vano i naglasiti, u stati#kom prora#unu, za ta je konstrukcija ra#unata - ovo stoga to su veoma #este i uobi#ajene prenamene prostora to, itekako, moe izmeniti uslove optere enja. Kod AB jezgra uticaji su svedeni na koncentrisane sile u nivou etaa jer je tako pogodno za dalju analizu (naravno da se isto moe uraditi i kao ekvivalentno optere enje po m2 ili na neki drugi na#in). Pri tome je zanemarena #injenica da je visina prizemlja neto ve a od ostalih (ovo nije od bitnijeg uticaja na rezultate) ali je ukupno optere enje korektno (odnosno, korektno sra#unata teina jezgra je podeljena na 7 kako bi se dobile "ekvivalentne" sile po etaama).

(4,05+4,95)x2x0,15x(3,3+23,1)/7x25,0 = (3,9x4,8-1,5x1,8)x0,15x25,0 = Stalno: g= - korisno optere enje stepenita (3,0 kN/m2) p = (3,9x4,8-1,5x1,8)x3,0 = UKUPNO: q =

ANALIZA HORIZONTALNIH UTICAJA NA OBJEKAT Ad Analiza uticaja od vetra Uticaji od vetra, po pravilu, nisu merodavni za ovakvu vrstu objekata i nepisano je pravilo da se ne uzimaju u obzir pri prora#unu viespratnih zgrada (osim, naravno, veoma visokih). Pravilno bi, ipak, bilo sprovesti Ovo je, naravno, krajnje dokaznicu. U ovom primeru se to i #ini. pojednostavljena i skra ena analiza horizontalnih uticaja na objekat. Poto se, uglavnom, unapred zna da je za ovu vrstu Lokacija: Beograd - kt = 1,0 3 objekta i ovu spratnost merodavna - r = 1,225 kg/m seizmika onda je samo to iskustveno - v = 19,0 m/s predvi%anje ukratko potvr%eno. Napominje Objekat: Industrijski - kT = 1,0 se da seizmika moe biti merodavno Teren: Ravan - Sz = 1,0 2 horizontalno dejstvo #ak i ako su sile od Kategorija terena: B; h = 20,0m - Kz = 1,214 vetra nominalno ve e vrednosti (poto Dinami#ki koeficijent: - Gz = 2,0 kombinacije dejstava sa seizmi#km Koeficijenti sile (koeficijenti pritiska ili oblika) uticajima spadaju u III slu#aj optere enja Merodavan ukupni koeficijent sile (za objekat kao celinu) je: Ce = Ce1+Ce2 = 1,4 dok kombinacije sa vetrom spadaju u II slu#aj optere enja). Celokupnu seizmi#ku silu na objekat iz ovog primera, jasno je, prima AB jezgro kao konzolni nosa# ukljeten u tlo (na koti gornje ivice temelja) poto su sve me%usobne veze podnih nosa#a, podvlaka i stubova zglobne. Naravno da su mogu a i druga reenja: dva ili vie AB jezgara, izdvojena AB platna, vertikalni spregovi ili bilo koja kombinacija prethodno pobrojanih slu#ajeva kao i reenja sa viespratnim i viebrodim ukljetenim okvirima u jednom ili dva pravca (ovo poslednje, prakti#no, skoro da nije ni mogu e analizirati "ru#no" bez pomo i ra#unara i specijalizovanih ra#unarskih programa). U svakom slu#aju analiza horizontalnih dejstava se uvek radi
9

ANALIZA HORIZONT. UTICAJA NA OBJEKAT

Osrednjeni aerodinami#ki pritisak vetra 0,27 kN/m2 qm,T,z = 0,5r (vm,50,10ktkT)210-3Sz2Kz2 = Aerodinami#ki pritisak vetra (u ovom primeru, zbog u#injenih aproksimacija, tako%e je jedinstven za ceo objekat) qg,T,z = qm,T,zGz = 0,54 kN/m2 Merodavno optere#enje vetrom (u vidu jedinstvene koncentrisane sile po spratu) w = qg,T,z CA = 0,54 x 1,4 x (24,0x3,3) = 59,87 kN

Analiza uticaja od zemljotresa . Kategorija objekta Ko = 1,0 Lokalni uslovi tla II Kd = 1,0 Zona seizmi#nosti VIII Ks = 0,050 Koeficijent duktilnosti: Kp = 1,3 Ukupan koeficijent seizmi#nosti K = KoKdKsKp = 0,065 Merodavna masa objekta u nivou etaa Stalno po etai (24,0x21,6-4,2x5,1)x5,5 = Stalno od jezgra platna (2x4,05+2x4,95)x0,15x(3,3+23,1)/7x25,0 = podesti i stepenite (3,9x4,8-1,5x1,8)x0,15x25,0 = 50% korisnog po etai (24,0x21,6-4,2x5,1)x50%x2,0 = 50% korisnog po stepenitu (3,9x4,8-1,5x1,8)x50%x3,0 = Gi = Ukupna masa objekta: G = SGi = 7xGi = 25264 kN Ukupna seizmi#ka sila: S = K x G = 1642 kN Raspodela seizmi#ke sile po etaama:
Si = S G i hi ( G i hi )

na ovaj na#in (za raliku od objekata kao to su industrijske hale) iz razloga to me%uspratne plo#e formiraju krutu dijafragmu u svojoj (horizontalnoj) ravni te ona obezbe%uje da se etae ponaaju kao kruta tela za horizontalni "rad" (horizontalnu deformaciju pomeranje i obrtanje). Ovo primorava konstruktera da objekat, za horizontalna dejstva, posmatra kao celinu (nije mogu e, kao kod hale, da jedan spreg primi vetar sa jedne strane a drugi sa druge oba sprega simultano primaju ukupan vetar na objekat). Ukupni seizmi#ki koeficijent ura%en je na primeru uobi#ajenih vrednosti koeficijenata. Studenti mogu usvijiti iste vrednosti ali je bitno da se zna da i odre%ivanje ovog koeficijenta spada u domen odgovornosti konstruktera - u "zbilji" odre%ivanje pojedina#nih koeficijenata treba da bude rezultata detaljnih analiza. Za prora#un mase objekta treba znati da se korisno optere enje uzima sa 50% dok se ostala optere enja (sopstvena teina i sneg) uzimaju u obzir sa punim iznosima. Obratiti panju da seizmi#ke sile deluju u teitima pojedinih etaa pa, u optem slu#aju - kada se teite krutosti jezgra ili jezgara ne poklapa sa teitem etaa, moe da se javi moment torzije na jezgro a kao posledica seizmi#kih sila. Ovo
10

2733,4 kN 254,6 kN 60,1 kN 497,0 kN 24,0 kN 3609,1 kN

SxGi/S(Gixhi) = 1642/(3,3+7,5+10,8+14,1+17,4+20,7+24,0) = 16,79 kNm S1 = 16,79 x 3,3 S2 = 16,79 x 7,5 S3 = 16,79 x 10,8 S4 = 16,79 x 14,1 = 55.4 kN = 125.9 kN = 181.3 kN = 236.7 kN S5 = 16,79 x 17,4 S6 = 16,79 x 20,7 S7 = 16,79 x 24,0 = 292.1 kN = 347.6 kN = 403.0 kN

Rekapitulacija horizontalnih uticaja na objekat Vetar (pojednostavljeno na stranu sigurnosti) +20,700 59,9 kN +20,700 Seizmika S7 = 403,0 kN

je slu#aj i u prikazanom primeru ali samo za "poduni" pravac zemljotresa (paralelno sa osama A-D). Za intenzitet ovog momenta torzije treba odrediti ta#an poloaj teita jezgra odnosno njegovo odstojanje od teita etae - "e". Ovo e se uraditi pri analizi samog AB jezgra. Raspored seizmi#ke sile po etaama ura%en je prema vae em pravilniku ali treba imati u vidu da je to pojednostavljen postupak. Postoje i ta#niji postupci, #ak i u naem vae em pravilniku, ali prevazilaze mogu nosti, pa i cilj, programa vebanja na ovom predmetu.

+17,400

59,9 kN

+17,400

S6 = 347,6 kN

+14,100

59,9 kN

+14,100

S5 = 292,1 kN

+10,800

59,9 kN

+10,800

S4 = 236,7kN

+7,500

59,9 kN

+7,500

S3 = 181,3 kN

+4,200

59,9 kN

+4,200

S2 = 125,9 kN

+0,000

+0,000

S1 = 55,4 kN

-3,300

-3,300

O%igledno je kao horizontalno dejstvo merodavan uticaj od zeimi%kih sila

11

DIMENZIONISANJE ELEMENATA 'ELI'NE KONSTRUKCIJE Ad POS: 100 - Podni nosa% - "pripadaju a" irina plo#e sa koje se svodi optere enje - raspon 3,0 m 9,6 m Studenti treba da isto urade za SVE elemente konstrukcije uz pravilno odre%eno svo%enje i prenoenje uticaja.
7,5x3,0=22,5 kN/m Mmax = 22,5x9,62/8 = 259,2 kNm Tmax = R100 = 108,0 kN 9,6 m R100= 22,5x9,6/2= 108,0 kN

DIMENZIONISANJE ELEMENATA &ELI&NE KONSTRUKCIJE:

Usvaja se IPE 500 '0370 g = 90,7 kg/m Wx = 1930 cm3 Ix = 48200 cm4 3 Sx = 1100 cm trebra = 10,2 mm Kontrola napona: smax = 259,2x102/1930 = 13,43 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2 tmax = 108,0x1100/(48200x1,02) = 2,42 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Prilikom izbora profila treba voditi ra#una o ukupnoj visini medjuspratne konstrukcije. U ovom slu#aju podrazumevamo da je visina svih slojevi poda zajedno sa podnom plo#om oko 15,0 cm a da za konstrukciju plafona treba oko 5,0 cm. Uzimaju i prethodno u obzir kao i zahtevanu minimalnu "#istu" visinu unutar prostorije od 2,60 m proizilazi da je za konstruciju #eli#nih nosa#a preostalo 500 mm (2600 + 50 + 500 +150 = 3300 mm). "&ista" visina od 2,6 m moe se smatrati apsolutnim minimumom za javne objekte. Ad POS: 100 Podni nosa# Kontrola napona: Kako je u pitanju prosta greda pod jednakopodeljenim optere enjem nema preseka sa znatnim momentom i znatnom transferzalnom silom pa je izostavljena kontrola uporednog napona - su. Kontrola deformacije:
12

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(22,5x10-2x9604)/(21000x48200)=2,5cm<fdop=min(28mm; l/250) = 28mm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

POS: 110

- Ivi%ni podni nosa% - "pripadaju a" irina plo#e sa koje se svodi optere enje - raspon

1,5 m 9,6 m

7,5x1,50m=11,25kN/m Mmax = 11,25x9,62/8 = 129,6 kNm Tmax = R110 = 54,0 kN 9,6 m R110= 11,25x9,6/2= 54,0 kN

Uobi#ajena je provera ugiba i vibracija. Uslov za ugib proizilazi iz vrste pregradnih zidova koje su planirane da se formiraju na plo#i, estetike itd. i propisuje se, obi#no, kao doputen ugib u funkciji od raspona (za podne nosa#e je, naj#e# e, l/250-l/300 mada se moe zahtevati i l/400l/500). Treba imati u vidu da se ugib od stalnog optere enja moe anulirati nadvienjem #eli#nih nosa#a. Uslov vibracija (nema ga u naim propisima ali se moe na i po internacionalnim standardima i preporukama) proizilazi iz funkcionalnih pa i psiholokih razloga. Propisuje se, naj#e e, kao zabranjen opseg sopstvenih frekvencija nosa#a (nepovoljan je opseg 0,8-5,5 Hz). U zgradarstvu se, naj#e e propisuje da sopstvena frekvencija nosa#a pod stalnim i korisnim optere enjem ne sme biti manja od 3 Hz ili #ak 5 Hz u slu#aju plesnih dvorana, podijuma za igru i sli#no. Ovi uslovi se "o#iglednim matemati#kim transformacijama" mogu prevesti na apsolutne grani#ne ugibe usled stalnog i korisnog optere enja i oni iznose 28mm odnosno 10mm respektivno. U konkretnoj situaciji "merodavan" (stroiji) je uslov po vibracijama u odnosu na uslov po ugibu 28mm prema 38mm. Kontrola stabilnosti:

Usvaja se IPE 400 '0370 g = 66,3 kg/m Wx = 1160 cm3 Ix = 23130 cm4 Sx = 654 cm3 trebra = 8,6 mm Kontrola napona: smax = 129,6x102/1160 = 11,17 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2 tmax = 54,0x654/(23130x0,86) = 1,77 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(11,25x10-2x9604)/(21000x23130)=2,6cm<fdop=28mm<l/250=3,8 cm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

13

POS: 120

- Netipi%ni podni nosa% - "pripadaju a" irina plo#e sa koje se svodi optere enje - raspon

3,0 m odnosno 1,95 m 9,6 m

7,5x1,95m=14,62kN/m

7,5x3,00m=22,5kN/m Mmax(x=4.7m) = 224,90 kNm Tmax = R120,D = 105,2 kN Mmax(x=4,8m) = 1,9 cm

2,6 m 9,6 m

7,0 m R120,D= (22,5x7x6,1+14,62x2,6x1,3)/9,6 = 105,2 kN

R120,L= (22,5x7+14,62x2,6)-105,2 = 64,3 kN

Iz konstruktivnih razloga:

Usvaja se IPE 500 '0370 g = 90,7 kg/m Wx = 1930 cm3 Ix = 48200 cm4 3 Sx = 1100 cm trebra = 10,2 mm

"Nije merodavno" u primeru sledi iz #injenice da je u pitanju valjani nosa# koji podrazumeva zadovoljenje svih oblika stabilnosti elemenata popre#nog preseka (izbo#avanje pritisnutih delova elemenata popre#nog preseka kao i izbo#avanje rebra smicanjem) jer se ovi nosa#i, uglavnom, po tim kriterijumima i dizajniraju - oblikuju. Bo#no izvijanje nosa#a tako%e nije merodavno jer je u pitanju prosta greda kod koje je gornji pojas pritisnut - a on se moe smatrati kontinualno bo#no pridranim me%uspratnom plo#om (u praksi ovo treba i propisati i/ili dokazati naro#ito kod prefabrikovanih montanih plo#a). Ako se, u konkretnom slu#aju, ispostavi da nema dovoljno visine za nosa#e iz serije IPE ili IPN (koji su, me%u valjanim profilima, najoptimalniji za podne nosa#e) uvek se mogu uzeti nosa#i iz serija IPB (HEA pa #ak i HEB ako je neophodno) ili se projektovati zavareni limeni nosa#i "I" preseka. U ovom konkretnom slu#aju, na primer, kao podni nosa#i "prolaze" i IPN 450 (koji je oko 25% tei), HEA 400 (koji je 40% tei) ili HEB 360 (koji je 55% tei). Svi su manje ekonomi#ni ("tei" su) ali zato zauzimaju manju visinu me%uspratne konstrukcije (450, 400 odnosno 360 mm u odnosu na optimalni IPE 500 koji "okupira" 500 mm me%uspratne visine).

14

POS: 130

- Netipi%ni podni nosa% - "pripadaju a" irina plo#e sa koje se svodi optere enje - raspon

Ad POS:110Ivi#ni podni nosa# 3,0 m 7,0 m Nije neobi#no da se, iz konstruktivnih razloga (unifikacije), usvoji isti nosa# kao i podni nosa# POS: 100 ali tada, naravno, ne treba sprovoditi prora#un i dokaznicu jer svi dokazi slede direktno iz dokaza za POS: 100. U ovom primeru ima dosta netipi#nih nosa#a (POS: 110, 120, 130, 210, 220) pa je odlu#eno da se uvede jo jedan profil (IPE 400) kako bi se ostvario ekonomski efekat (smanjenje ukupne teine konstrukcije). Ad POS:150 Razupira# Ve ranije je napomenuto da su razupira#i postavljeni iz konstruktivnih razloga da bi se #eli#nim elementima ostvarila veza izme%u svih stubova (oni kao takvi mogu biti i montanog karaktera da se demontiraju nakon monolitizacije (betoniranja) plo#e. Ovde je usvojeno da su neoptere eni (na primer da se postavljaju tako da im gornja ivica bude "uputena" u odnosu na podne nosa#e i podvlake) pa se "dimenzioniu" samo prema kriterijumu vitkosti (poto je u pitanju sekundarni element (prost tap) za stabilizaciju. U praksi ovo (naro#ito kada je preteno po obimu objekta kao ovde) moe da poslui ne#emu u vezi fasade ili sli#nom.

7,5x3,0=22,5 kN/m Mmax = 22,5x7,02/8 = 137.8 kNm Tmax = R130 = 78.75 kN 7,0 m R130= 22,5x7,0/2= 78,75 kN

Usvaja se IPE 400 '0370 g = 66,3 kg/m Wx = 1160 cm3 Ix = 23130 cm4 3 Sx = 654 cm trebra = 8,6 mm Kontrola napona: smax = 137,8x102/1160 = 11,88 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2 tmax = 78,75x654/(23130x0,86) = 2,58 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(22,5x10-2x7004)/(21000x23130)=1,4cm<fdop=28mm=l/250=28 mm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno POS: 150 - Razupira% u pravcu podnih nosa%a ("uputen" u odnosu na podnu plo#u kako bi se spre#ilo oslanjanje plo#e) Konstruktivno: Kontrola vitkosti: lmax = 260/2,51 = 103 < ldop = 250 Usvaja se HEA 100 '0370 g = 16,7 kg/m A = 21,2 cm3 ix = 4,06 cm iy = 2,51 cm

15

Ad POS: 200 - Podvlaka - "pripadaju a" irina plo#e za jednako podeljeno optere enje - raspon
R100=108,0 kN

POS: 200 Podvlaka Kontrola napona:

1,2 m 6,0 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m Mmax = 108,0x6,0/4 + 9,0x9,6 2/8 = 265,7 kNm Tmax = R200 = 81,0 kN

6,0 m R200= (108,0+9,0x6,0)/2=81,0 kN

Kod podvlake imamo situaciju da je u preseku u sredini i Mmax i zna#ajno T pa je izvrena kontrola uporednog napona na pojednostavljen na#in (koji je na strani sigurnosti) jednostvanim superponiranjem smax i tmax (ako ovaj postupak ne "pro%e" ne treba pove avati presek ve sprovesti ta#nu ra#unicu sa stvarnim T i sa naponima s1 i t1 naponi u ta#ki na spoju noice i rebra nosa#a pa tek ako i to ne zadovoljava usvojiti ja#i nosa#). Kontrola deformacije: U konkretnom slu#aju ispao je stroiji ("merodavan") uslov za ugib u odnosu na uslov za vibracije 20 mm u odnosu na 28 mm. Kontrola stabilnosti: Kod podvlaka treba biti oprezan kada se razmatra bo#no izvijanje pritisnutog pojasa nosa#a. Ovde je situacija netipi#na u tome to se i na podvlaku kontinualno oslanja jedan deo plo#e pa je nosa# kontinualno pridran (nije merodavno bo#no izvijanje nosa#a) ali je tipi#na situacija da se plo#a oslanja samo na podne nosa#e a ovi na podvlake. Ako je pri tome nedefinisana veza plo#e za
16

Usvaja se IPE 500 '0370 g = 90,7 kg/m Wx = 1930 cm3 Ix = 48200 cm4 3 Sx = 1100 cm trebra = 10,2 mm Kontrola napona: smax = 265,7x102/1930 = 13,77 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2 tmax = 81,0x1100/(48200x1,02) = 1,81 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

s u @ 13.77 2 + 3 1.812 = 14,12kN / cm 2 < o dop = 16,0kN / cm 2

Kontrola deformacije: fmax=[108x6003/48+(5/384)x(9,0x10-2x6004)]/EI=0,6cm<fdop=l/300=20mm< 28 mm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

POS: 210

- Netipi%na podvlaka - "pripadaju a" irina plo#e za jednako podeljeno optere enje - raspon
R100=108,0 kN

1,2 m 3,9 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m Mmax(x=0,9 m) = 86,64 kNm Tmax = R210,L = 100,6 kN fmax(x=1,75 m) = 0,2 cm 3,0 m 3,9 m

podvlaku ili je ona #ak denivelisana (uputena) u odnosu na plo#u onda po pitanju bo#nog pridravanja imamo ta#kasto oslanjanje na mestima veze podnih nosa#a i podvlake pa je neophodno sprovesti dokaznicu stabilnosti podvlake na bo#no izvijanje pritisnutog pojasa. Ad POS:210 i 220Netipi#ne podvlake

R210,L= (108,0x3,0+9,0x3,92/2)/3,9=100,6 kN

R210,D= (108,0+9,0x3,9)-100,6=42,5 kN

Usvaja se IPE 400 '0370 g = 66,3 kg/m Wx = 1160 cm3 Ix = 23130 cm4 3 Sx = 654 cm trebra = 8,6 mm Kontrola napona: smax direktno sledi iz dokaza za POS: 130 tmax = 100,6x654/(23130x0,86) = 3,31 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax = 0,2 cm << fdop = l/300 = 13 mm < 28mm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

U slu#aju pozicija 210 i 220 iskori# ena je #injenica da je ve ranije uveden jo jedan dodatni profil (IPE400) pa je on iskori en za netipi#ne podvlake do AB jezgra. Naravno da je mogu e svaku poziciju dimenzionisati nezavisno ali, kao to je ve pomenuto, treba i i na neki optimim ovde je celokipna me%uspratna konstrukcija projektovana sa ukupno 3 profila (IPE500, IPE400 i HEA100) pri #emu su sva 3 profila zastupljena u zna#ajnoj meri. Ne bi, na primer, imalo smisla usvajati poseban profil zabog samo jedne pozicije koja se pojavlju je na 1-2 mesta u dispoziciji ("dobitak" na teini bi se "izgubio" zbog potrebe za razli#itim vezama, komplikovanije nabavke materijala itd.). Ovo, me%utim, nije neko kruto pravilo. U praksi se odluka ostavlja projektantu ali je moe izmeniti i izvo%a# (uz saglasnost projektanta i/ili investitora) a zavisi i od na#ina ugovaranja izvo%enja i montae konstrukcija (po kg ili "%uture").

17

POS: 220

- Atipi%na podvlaka - "pripadaju a" irina plo#e za jednako podeljeno optere enje - raspon
R120,L=64,3 kN

1,2 m 3,9 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m Mmax < MPos: 210 Tmax < TPos: 210 fmax < fPos: 210 3,0 m 3,9 m

R220,L= (64,3x3,0+9,0x3,92/2)/3,9=67,0 kN

R220,D= (64,3+9,0x3,9)-67,0=10,2 kN

Iz konstruktivnih razloga:

Usvaja se IPE 400 '0370 g = 66,3 kg/m Wx = 1160 cm3 Ix = 23130 cm4 3 Sx = 654 cm trebra = 8,6 mm

POS: 250

- Razupira% u pravcu podvlaka ("uputen" u odnosu na podnu plo#u kako bi se spre#ilo oslanjanje plo#e) Konstruktivno: Usvaja se HEA 100 '0370 g = 16,7 kg/m A = 21,2 cm3 ix = 4,06 cm iy = 2,51 cm

Kontrola vitkosti:

lmax = 300/2,51 = 120 < ldop = 250

18

Ad POS: 300 - Tipi%ni ivi%ni stub

POS: 300 Tipi#ni ivi#ni stub

+20,700

108,0 kN

do kote +7,8m

Usvaja se: HEB 200 '0370 g = 61,3 kg/m A = 78,1 cm3 ix = 8,54 cm iy = 5,07 cm

+17,400

108,0 kN

Kontrola vitkosti: lmax = 420/5,07 = 82,8 < ldop = 150 Kontrola napona i stabilnosti:

+14,100

108,0 kN = R100

l = 82,8/92,9 = 0,892 kc = 0,606 smax= 756,0/78,1 = 9,68kN/cm2 < si,dop=0,606sdop= 9,7 kN/cm2
108,0 kN

+10,800

+7,500

108,0 kN

iznad kote +7,8m

Usvaja se: HEA 180 '0370 g = 35,5 kg/m A = 45,3 cm3 ix = 7,45 cm iy = 4,52 cm

Pri analizi optere enja stubova vren je "prenos" odgovaraju ih reakcija podnih nosa#a i podvlaka. U principu, u ovom i u nekim drugim slu#ajevima (uglavnom kod zglobnih sistema sa nosa#ima sistema proste grede) mogu e je isto sprovesti preko odre%ivanja "uticajnih povrina". Za POS 300, konkretno, "uticajna povrina" je dimenzija 3,0mx4,8m pa ako je merodavno optere enje po etai 7,5 kN/m2 dobijamao da je optere enje na stub po etai: (3,0x4,8)x7,5 = 108,0 kN odnosno vrednost identi#na reakciji odgovaraju eg podnog nosa#a (POS: 100). Pri analizi optere enja zanemarena je i, neizbena, ekscentri#nost na mestu unosa reakcije podnog nosa#a (veze stuba i nosa#a) koja, naro#ito kod ivi#nih stubova koji su optere eni samo sa jedne strane, moe biti znatna. Ovo bi, u praksi, trebalo ispitiati i, eventualno, uzeti u obzir pri domenzionisanju (ovde je mogu a ekscentri#nost veoma mala zbog malih dimenzija stuba reda veli#ine 100150mm a i taj uticaj je umanjen zbog kontinuiranosti stuba kroz vie etaa pa je zanemareno u potpunosti). Kod konstruisanja stubova rukovodilo se istom eljom ka unifikaciji ali optimalnoj. Mogu e je, naravno, sve stubove usvojiti istog preseka i to po celoj
19

+4,200

108,0 kN

Kontrola vitkosti: lmax = 330/4,52 = 73,0 < ldop = 150 Kontrola napona i stabilnosti:

+0,000

108,0 kN

l = 73,0/92,9 = 0,786 kc = 0,671 smax = (4/7)x756,0/45,3= 9,54kN/cm2< si,dop= 0,671sdop= 10,74kN/cm2

-3,300

R300 = 756.0 kN

POS: 310

- Netipi%ni ivi%ni stub

+20,700

54,0 kN Usvaja se: HEA 180 '0370 g = 35,5 kg/m A = 45,3 cm3 ix = 7,45 cm iy = 4,52 cm Kontrola vitkosti: lmax = 420/4,52 = 92,9 < ldop = 150 Kontrola napona i stabilnosti:

visini to pri nekoj drugoj dispoziciji moe biti #ak i optimalno. Tako%e, mogu e je da se presek stuba menja na svakoj ili svakoj drugoj etai po visini a sve u zavisnosti od veli#ine objekta na#ina proizvodnje transporta i montae. Ovde imamo situaciju da postoje bitno razli#ito optere eni stubovi "ivi#ni" i "srednji" pri #emu su bitno druga#ije optere eni i krajnji (ugaoni) "ivi#ni" u odnosu na ostale "ivi#ne". Imaju i prethodno u vidu, kao i #injenicu da se nabavka materijala (profila) vri u duinama od oko 12,0 15,0 m to su i najve e prihvatljive transportne duine, odlu#eno je da se usvoje tri razli#ita profila (HEB300, HEB200 i HEA180) te da se od njih formiraju svi stubovi uz mogu nost jedne promene preseka po visini (na sredini odnosno tako da se stubovi proizvode, transportuju i montiraju iz dva dela od po oko 12,0 m duine). Kod POS: 300 je za donji deo usvojen profil iz serije HEB koja je i predvi%ena za stubove (kao i serija HEM koja je predvi%ena za izuzetno optere ene stubove) dok je gornji usvojen od HEA profila poto je bitno manje optere en. Izvrena je kontrola vitkosti, napona i stabilnosti. Deformacija nije tretirana jer "skra enje" stuba usled normalnih sila nije od zna#aja a nema horizontalnog "otklona" nezavisnog od
20

+17,400

54,0 kN

+14,100

54,0 kN = R110

+10,800

54,0 kN

l = 92,9/92,9 = 1,000 kc = 0,540 smax = 378,0/45,3= 8,34 kN/cm2< si,dop= 0,540sdop= 8,64kN/cm2

+7,500

54,0 kN

+4,200

54,0 kN

+0,000

54,0 kN

-3,300

R310 = 378,0 kN

POS: 320

- Netipi%ni ivi%ni stub

krutosti jezgra (podrazumeva se da bi se ovo proverilo pri konstruisanju i dokazu AB jezgra). Ad POS: 310 i 320 Netipi#ni ivi#ni stubovi

+20,700

78,75 kN Usvaja se u svemu kao POS: 300

+17,400

78,75 kN

do kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:300

Usvaja se: HEB 200 '0370

+14,100

78,75 kN = R130

+10,800

78,75 kN

iznad kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:300

Usvaja se: HEA 180 '0370

+7,500

78,75 kN

Zarad doslednosti treba obratiti panju da sa obe strane stuba POS: 320 postoje jo dva netipi#na ivi#na stuba (stubovi na koje se oslanjaju netipi#ni podni nosa#i POS: 120) a koji nisu ozna#eni kao posebna pozicija. Ovo je svesno ura%eno jer je razlika u optere enju manja od 3% u odnosu na tipi#ni ivi#ni stub POS: 300 (reakcije odgovaraju ih podnih nosa#a su R100 = 108 kN a R120 = 105,2 kN) to je neka mera tolerancije koja se u tehni#kim primenama moe smatrati prihvatljivom). Vidi se da je POS: 310 "uspela" sa manjim profilom po celoj visini dok je razlika uticaja kod POS: 320 u odnosu na POS:300 bila nedovoljna za bilo kakve modifikacije (uz ranije pomenutu odluku da se sve zavri sa najvie 3 razli#ita profila).

+4,200

78,75 kN

+0,000

78,75 kN

-3,300

R320 = 551,25.0 kN

21

POS: 370

- Tipi%ni unutranji stub Ad POS: 370 Tipi#ni unutranji stub Od svih "unutranjih" stubova, jasno je ve i iz dispozicije, najoptere enija je POS: 370. koja "prima" reakcije jednog tipi#nog podnog nosa#a, jedne tipi#ne i ja#e optere ene netipi#ne podvlake. Konstruisanje je uspeno ostvareno tako to je za donji deo upotrebljen novi "ja#i" profil a za gornji deo je upotrebljen profil koji je ve kori en za donji deo tipi#nog ivi#nog stuba POS: 300.

+20,700

231,5 kN

+17,400

231,5 kN

do kote +7,8m

Usvaja se: HEB 300 '0370 g = 117,0 kg/m A = 149,0 cm3 ix = 13,0 cm iy = 7,58 cm

+14,100

R100+R200 + R210,D = 231,5 kN 231,5 kN

Kontrola vitkosti: lmax = 420/7,58 = 55,4 < ldop = 150 Kontrola napona i stabilnosti:

+10,800

l = 55,4/92,9 = 0,596 kc = 0,785 smax = 1620,5/149,0 = 10,88 kN/cm2 < si,dop = 0,785sdop = 12,6 kN/cm2

+7,500

231,5 kN iznad kote +7,8m 231,5 kN Kontrola vitkosti: lmax = 330/5,07 = 65,1 < ldop = 150 231,5 kN Kontrola napona i stabilnosti: Usvaja se: HEB 200 '0370 g = 61,3 kg/m A = 78,1 cm3 ix = 8,54 cm iy = 5,07 cm

+4,200

+0,000

l = 65,1/92,9 = 0,701 kc = 0,725 smax= (4/7)x1620,5/78,1 = 11,86kN/cm2 si,dop=0,725sdop= 11,6kN/cm2

-3,300

R370 = 1620,5 kN

22

Ad POS: 360 - Netipi%ni unutranji stub

POS: 360 i 350 Netipi#ni unutranji stubovi

+20,700

199,2 kN Usvaja se u svemu kao POS: 370

+17,400

199,2 kN

do kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:370

Usvaja se: HEB 300 '0370

+14,100

R100+R200+R220 = 199,2 kN 199,2 kN

Dok je za POS:360 i iz dispozicije bilo o#igledno da je vrlo malo razli#ito optere ena od POS:370 analiza je pokazala da je razlika u optere enju i za POS:350 nedovoljna da bi se presek ve konstruisanog stuba POS:370 mogao racionalno menjati pa su svi "unutranji" stubovi (POS: 350, 360 i 370) usvojeni istog preseka. Dokazi, naravno, nisu sprovedeni jer direktno slede iz dokaza za POS: 370. Ad POS: J AB stepenino jezgro

iznad kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:370

Usvaja se: HEB 200 '0370

+10,800

+7,500

199,2 kN

+4,200

199,2 kN

+0,000

199,2 kN

Vertikalni elementi za ukru enje, jedno AB jezgro u ovom primeru, "primaju" kompletna horizontalna dejstva (vetar i/ili seizmi#ke uticaje) na objekat kao celinu kao i "pripadaju i" deo gravitacionih uticaja (sopstvenu teinu i korisno optere enje "pripadaju ih delova etaa i AB jezgra). U ovom primeru, od gravitacionih dejstava sa "pripadaju ih" delova etaa, AB jezgro prima po jednu reakciju od podnih nosa#a POS: 100 i 130 i po dve reakcije od netipi#nih podvlaka POS: 210 i 220. Tako%e, zbog dispozicionog reenja i pravca "noenja" podne plo#e, postoje mali pripadaju i delovi podne plo#e sa kojih se
23

-3,300

R360 = 1394,4 kN

POS: 350

- Netipi%ni unutranji stub

+20,700

135,0 kN Usvaja se u svemu kao POS: 370

+17,400

135,0 kN

do kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:370

Usvaja se: HEB 300 '0370

+14,100

R110+R200 = 135,0 kN 135,0 kN

iznad kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos: 370

Usvaja se: HEB 200 '0370

+10,800

+7,500

135,0 kN

+4,200

135,0 kN

+0,000

135,0 kN

-3,300

R350 = 945,0 kN

uticaji prenose na AB jezgro direktno (to su polovine delova plo#e izme%u podnih nosa#a POS: 120 i samog AB jezgra videti dispoziciju proizilazi da je takozvana "pripadaju a" irina sa koje se vri direktno prenoenje uticaja sa podne plo#e na AB jezgro: (1/2)x0,9m= 0,45 m u ukupnoj duini od 2,6m to je duina preklapanja jezgra i raspona podnog nosa#a POS: 120). U ovom konkretnom primeru to je uzeto u obzir pri analizi ukupnih uticaja na AB jezgro od gravitacionih dejstava. Deo od sopstvene teine AB jezgra (Gj) je preuzet iz analize seizmi#kih uticaja na strani 10. odakle se, u sutini, moe uzeti i korisno optere enje AB jezgra (Pj) ali pomnoeno sa 2 (jer je na strani 10 ono uzeto sa 50% zbog toga to su analizirani seizmi#ki uticaji gde je pravilo da se korisno optere enje uzima u obzir sa 50%). U obrazloenju na skici korisno optere enje jezgra je uzeto po "neto" povrini - bez otvora za lift smatraju i da je sam lift uao u stalno optere enje po jezgru (korisno optere enje po jezgru se, u sutini, moe uzeti kao odgovaraju a vrednost sa strane 10 ali pomnoeno sa 2 jer je tamo ono uzeto sa 50% zbog toga to su analizirani seizmi#ki uticaji gde je pravilo da se korisno optere enje uzima sa polovinom intenziteta). O#igledno je da je za dimenzionisanje merodavan "poduni" pravac zemljotresa odnosno seizmi#kih sila
24

POS: J

- Armiranobetonsko stepenino jezgro

+20,700

R100+R130+2R210,L+2R220,L+(getae+petae)direktno+Gjezgra+Pjezgra= =108,0+78,75+2x100,6+2x67,0+(2x2,6x0,45x7,5)+(254,6+60,1)+((3,9x4,8-1,5x1,8)x3,0)= 544,0 kNm =902,3 kN S7 = 403,0 kN Poloaji centra (teita) masa "M" i centra (teita) krutosti "K"

+17,400

469,3 kNm

902,3 kN S6 = 347,6 kN

+14,100 394,3 kNm

902,3 kN S5 = 292,1 kN

+10,800

319,5 kNm

902,3 kN S4 = 236,7kN

+7,500

244,8 kNm

902,3 kN S3 = 181,3 kN

+4,200

170,0 kNm

902,3 kN S2 = 125,9 kN

(pravac paralelan sa osama A-D) i to iz dva razloga. Prvi je taj to je prostorna orijentacija jezgra takva da je to njegov "slabiji" pravac a drigi #injenica da za taj pravac postoji ekscentricitet pri delovanju seizmi#kih sila jer se centri (teita) masa i krutosti ne nalaze na istom pravcu (pri #emu, naravno, seizmi#ke sile deluju u centrima masa a "otpor" jezgra ima teite u centru krutosti). Odre%ivanje centra krutosti sprovedeno je odre%ivanjem teita preseka AB jezgra odnosno njegovih AB zidova platana to je u konkretnom slu#aju egzaktno. U optem slu#aju, sa vie nejednakih AB jezgara, pojedina#nih AB platana, vertikalnih spregova i/ili njihovih kombinacija, odre%ivanje centra krutosti je neto sloenije jer se pri tome ono ne poklapa sa teitem prostog zbira pojedinih vertikalnih elemenata ve se, pri tome, moraju uzeti u obzir i njihovi me%usobni odnosi krutosti. Ukupan ekcentricitet izme%u centara masa i krutosti u ovom primeru je: e = 1,35m pa su odgovaraju i momenti torzije koji "napadaju" jezgro u visini "itog" sprata: Mt = Si e i oni kao torzija zaista i "napadaju" torziono kruto AB jezgro "cevnog" odnosno "kutijastog" popre#nog preseka. Kada ima vie odvojenih vertikalnih elemenata za ukru enje onda, na pojedinim vertikalnim elementima za
25

+0,000

74,8 kNm

902,3 kN S1 = 55,4 kN

MJ,t = 2216,7 kNm -3,300 RJ,h = 1642,0 kN

MJ = 28372 kNm

RJ,v = 6316,1 kN

'

902,3 kN

403,0 kN

544,0 kN

1804,6 kN

1329,9 kNm

750,6 kN

1013,3 kN

2706,9 kN

3806,9 kNm

1042,7 kN

1407,6 kN

3609,2 kN

7247,8 kNm

1279,4 kN

1727,2 kN

4511,5 kN

11469,8 kNm

1460,7 kN

1971,9 kN

5413,8 kN

16290,1 kNm

1586,6 kN

2141,9 kN

6316,1 kN

22953,9 kNm

1642,0 kN

2216,7 kN

28372,6 kNm

Mt

ukru enje, "prave" torzije prakti#no ni nema ve se "napadni" moment torzije "razlae" na parove ili sistem sila, srazmerno krutostima elemenata za ukru enje, te tada na pojedina#nom verikalnom elementu za ukru enje (AB jezgru, platnu, vertikalnom spregu) imamo samo smi#u e sile (seizmi#ke sile) uve ane za sile od momenta torzije ("spreg" dve sile na odre%enom rastojanju daje potpuni ekvivalent globalnom momentu torzije). Naravno, "ravanski" elementi za ukru enje mogu primiti uticaje samo u jednoj svojoj ravni, pa i ovo treba imati u vidu pri formiranju za moment torzije "ekvivalentnih" sistema sila. Intenzitet seizmi#kog dejstva i raspored istog po spratovima odre%en je ve ranije pa ukupna "merodavna" kombinacija uticaja izgleda kao na prezentiranoj skici. Na istoj skici su odre%ene i reakcije a prezentirani su i prostorni poloaji centara krutosti i masa. Na slede oj skici prikazane su i sra#unate prese#ne sile. Konstrukcijsko oblikovanje i dimenzionisanje nije sprovedeno jer spada u domen drugog predmeta s obzirom da je u pitanju armirani beton. Ako, me%utim, postoje #eli#ni vertikalni pregovi treba sprovesti njihovo konstrukcijsko oblikovanje i dimenzionisanje sa svim neophodnim dokazima, vitkosti, nosivosti i stabilnosti kao i za ostale elemente #eli#ne konstrukcije.

26