Bulova (prekidacka) algebra

Sredinom 19veka engleski matematiar Dord Bul formulisao je novu matematiku disciplinu koja je nazvana algebra logike ili po njemu Bulova algebra. Aksiomi i pravila S !"#$#%#&#'#(...) *+,i *-,.interne binarne operacije Da bi skup S i operacije *+, i *-, sainjavali Bulovu algebru#nep/odno je da budu zadovoljeni slede0i aksiomi1 1. Aksiomi o komutativnosti i distributivnosti 2+3 3+24 2-3 3-2 2-53+z6 52-36+52-z642+53-z6-52+z6 7. Aksiomi o neutralnim elementima 2+o 242-1 2 8. Aksiomi o inverznim elementima %a sve aksiome bazi pristup dualnosti.

%akoni i teoreme Bulove aksione 1. 9eorema idempotentosti1 "+" "4 "-" " 7. 9eorema o *:, elementima1 "+1 14 "-: : 8. 9eorema o involuciji1 ;. 9eorema o apsorciji1 "+5"-$6 "4 "-5"+$6 " <. 9eorema o asocijativnosti1 "+5$+%6 5"+$6+%4 "+5$-%6 5"-$6-% =. De >organovi zakoni.

Uvod: Kontinualne fizike veliine su takve veliine koje se menjaju u toku vremena bez trenutno/ skokova. Diskretne veliine su one veliine koje se menjaju skokovito sa jedne vrednosti na drugu. Diskretni signali su dati u vidu diskretni/ naponski/ novoa. Digitalni ure?aji su oni ure?aji koji rade sa diskretnim ulazno.izlaznim veliinama. 'rste informacija @od digitalni/ ure?aja se razlikuju tri vrste informacija1 1. Aaredbe 7. Bodaci 8. Adrese Digitalna kola i mree Sva kola u dig.elektronici se dele na1 1. @ola za generisanje i uobliavanje impulsa 7. Cogika kola 8. >emorijski elementi.