ZAGRLJAJ Prema jednoj anketi sprovedenoj na preko pet hiljada parova, najbolje funkcioniu veze u kojima ima 150

posebnih trenutaka meseno. U toj formuli ljubavi, zagrljaj zauzima vano mesto. Naime, naunici tvrde da nam je, pored ljubavi, potovanja, dobre komunikacije, panje, romantike, zajednikog vremena... potrebno i 3 zagrljaja dnevno, kao bi imali sredan brak ili vezu. Psiholog Ludvig Lovenstin tvrdi da se najvie veza i brakova raspadne zbog nedostatka dodira! I nije tu stvar u seksu, nego ba u zagrljajima. Mnogi parovi, kae on, dobiju decu, zaborave da grle jedno drugo, obaveze ih potpuno okupiraju, to na kraju dovede do udaljavanja. Bliskost nestane, a jedino je zagrljaji mogu ponovo oiveti. Istraivanja pokazuju da mukarci tokom ivota dobijaju manje zagrljaja od ena. Za to je krivo pogreno vaspitanje, predrasude da nije muki pokazati i iskazati nenost, a deacima i drugaije rade hormoni, pa oni u detinjstvu imaju manju potrebu za fizikim dodirom od devojica. enama zagrljaji znae mnogo vie. U jednoj anketi ak svaka treda ispitanica izjavila je da joj iskren, topao zagrljaj nedostaje vie nego seks i da bi rado menjala strastvenu nod za nekoliko nenih dodira.Seksolozi su jednoglasni da je zagrljaj iskreniji od poljupca i polnog odnosa, jer ne moe da se odglumi. On nepogreivo pokazuje da li nam je do nekoga stalo ili ne. GRLITE DECU TO VIE! Dodir utie na emocionalni, telesni i kognitivni razvoj deteta, jer kroz toplinu i osedaj sigurnosti dete gradi poverenje i komunicira pre nego to naui rei. Naunici tvrde da telesni dodiri stvaraju neophodne veze izmeu roditelja i dece i stimuliu razvitak nervnih delija maliana. Svakodnevno dodirivanje igra vanu ulogu u ranom razvoju mozga. Dete se rodi sa oko 100 milijardi nervnih delija, neke od njih spajaju se jo u majinom stomaku i omogudavaju bebi da die ili njenom srcu da kuca. Ostale nervne delije ekaju stimulanse iz spoljne sredine, odnosno ekaju da bebu grlimo, mazimo, ljubimo, kako bi se razvile. Zbog toga de se svaka beba nasmejati kada je pomazite po stomaidu ili priljubite usne uz njene obraide. Roditeljska ljubav i panja u toku prvih godina ivota stimuliu i psihiki razvoj maliana. Istraivanja pokazuju da zagrljaji utiu da bebe manje plau i da im srce kuca normalno, ali i da novoroene doslovno moe da umre od nedostatka nenog dodira. Dogaalo se da deca koja su ivela u institucijama, sa odgovarajudom ishranom i higijenskim uslovima, oboljevaju ili ak i umiru zbog nedostatka dodira. Maliani su dobijali sve ono to se smatralo neophodnim za preivljavanje, isto i zdravo okruenje, ali nisu imali zagrljaje. U klasiku Elija Montegjua Dodir: vanost koe, autor istie da u trenutku poroa ja kontrakcije materice predstavljaju poetak milovanja bebe i preteu zagrljaja. Kada se dete rodi, dodiri i grljenje potrebni su mu da bi se dalje razvijalo, a pomau i mozgu da se nosi sa stresom bez tetnih posledica. Naunici Instituta za istraivanje dodira u Majamiju tvrde da dodir ne smanjuje samo nivo kortizola, hormona stresa, ved popravlja i fiziko zdravlje dece. Istraivanja su pokazala da deca koju roditelji stalno grle ree imaju infekcije i viruse, manje pate od astme, dermatitisa, kardiovaskularnih bolesti, nesanice, hroninih bolesti... Takoe i prerano roena deca bolje napreduju kada ih majke maze. Aktivnija su, bolje reaguju na terapiju i ranije idu kudi iz bolnice ukoliko su u inkubatorima.

Emocionalni razvoj, takoe, uslovljen je dodirom. Kada decu mnogo mazimo, ljubimo, grlimo, kada smo im privreni, oni se razvijaju u jae linosti, sigurniji su u sebe, manje se plae.Vedina dece, tvrdi poznati psiholog dr Nil, najvie voli blage dodire ruku i ramena, glave i lea. A od svih dodira najvie im prija majin zagrljaj, barem u prvim mesecima ivota.Iako je grljenje poeljno uvek, vreme pred spavanje idealna je prilika za maenje sa detetom, tvrde strunjaci. Deca de mnogo lake i mirnije spavati ako ih ljuljukate, mazite, gladite po kosi, mazite im lice i lea. Takoe, psiholozi savetuju da dodirnete dete u svakoj prilici, ak i onda kada sluajno proe pored vas. Pomazite ga po leima ili obrazu, zagrlite ga i poljubite, jer mu na taj nain pr enosite poruku da je voljeno, vredno i vano. Neka istraivanja pokazuju da je za pravilan deji razvoj potrebno 14 zagrljaja dnevno! Potrebna su nam najmanje etiri zagrljaja dnevno da bismo odravali, a dvanaest da bismo unapreivali emocionalnu inteligenciju, tvrde strunjaci. Oni su uroena ljudska potreba, od trenutka kada doemo na ovaj svet. Kada se rodimo prigrle nas tople majine ruke, oni nas u detinjstvu tite od strahova, suza i bola, a kroz odrastanje njima pokazujemo emocije, ljubav i naklonost. Zagrljaj je najlepi jezik ljubavi, u njemu su stopljena sva najnenija osedanja, on dva bida spaja u jedno. Lei samodu, tugu, nemod, daje toplinu, ljubav, utehu, puni nas pozitivnom energijom. Dodir ne ostavlja tragove samo na povrini koe, ved i na dui, a ponekad samo prisedanje na nean zagrljaj, gest ljubavi i najdubljeg prihvatanja, ini da se osedamo dobro kao da se dogodio pre samo nekoliko sekundi.Uloga dodira u ivotu je nezamenljiva i najvanija za dobro emocionalno zdravlje. Kada nas grle drage ruke, organizam lui itav niz hormona zahvaljujudi kojima se osedamo dobro. I zdravlje je bolje kada se grlimo, sniava se krvni pritisak, a povedava nivo oksitocina, hormona srede. Svakodnevnim, malim, usputnim, nenim, prijateljskim ili ljubavnim, ohrabrujudim ili toplim zagrljajem moemo mnogo uiniti za sebe i druge. Zanimljivo je da nam je zimi potrebno vie zagrljaja nego leti, jer ula zimi miruju, uspavana su, a stimulisanje zagrljajem nema alternativu. Grljenje je poeljno uvek, ali je vreme pred spavanje idealan trenutak za njih, kau strunjaci. Zagrljaj moe da prija i kada ga dobijemo od potpuno nepoznate osobe. A brz ivotni tempo, nedostatak vremena i bliskosti, sveo je dodir na minimum, ljudi su prestali da se grle. Ali, ljudska psiha nije htela da pristane na tako bezobzirno zanemarivanje, pa su ljudi postajali sve nervozniji, napetiji i nesigurniji. A zagrljaj sve to neutralie. Neni dodir rukom prijatelja, ljubavnika, majke ini da brige nestanu, da svet izgleda kao lepe mesto.