Rukola

Rukola se najee koristi kao salata ili kao komponenta u meanim salatama za poboljanje arome i ukusa. Posebno se mnogo koristi kao salata u mediteranskom podruju, pripremljena sa maslinovim uljem, siretom, parmezanom ili mocarela sirom. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanirana i tom prilikom gubi gorinu. Rukola je jednogodinja zeljasta biljka iz familije Brasiccaeae (kupusnjaa). od nas je gotovo nepoznata, iako divlje forme rukole rastu po naim batama i poljima, kao korovske biljke. Rukola spada u grupu lisnatog povra, jer se za is!ranu koristi list, a ponekad se koristi i cvet. " vreme cvetanja kulturna forma rukole mo#e da naraste i do $%&'% cm. (istovi su eliptini, kod divlji! formi su vie, a kod kulturni! manje useeni. (ist rukole ima oblik rakete, pa se u engleskom govornom podruju ova biljka zove raketa (Rocket). (istovi u osnovi stabla formiraju rozetu. )vetovi su sitni i po gra*i tipini za familiju kupusnjaa, prljavobeli ili bledorumeni. Rukola vodi poreklo iz )entralne i +u#ne ,vrope, ali je veoma rairena i u -eventoj .frici, -evemoj .merici i /liskom istoku. Rukola predstavlja izuetno kvalitetno i lekovito povre, sadr#i dosta vitamina ) (0%%&1%% mg20%%g), mineralni! materija, a naroito gvo#*a, vlakana i drugi! korisni! materija. -ve vrste rukole imaju gorak i aromatian ukus. 3orina listova poveava se sa starou biljke, zato je najbolji ukus listova mladi!, dobro gajeni! biljaka. 3orina listova potie od glukozinolata izotiocianata koji se nalazi i u srodnim biljkama, kao to je ren, kres salata i dr. Rukola ima drugaiji ukus od srodni! biljaka, jer pored izotiocianata sadr#i estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, to joj daje vrlo specifian ukus i aromu. Rukola se najee koristi kao salata ili kao komponenta u meanim salatama za poboljanje arome i ukusa. Posebno se mnogo koristi kao salata u mediteranskom podruju, pripremljena sa maslinovim uljem, siretom, parmezanom ili mocarela sirom. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanirana i tom prilikom gubi gorinu. " nekim zemljama .zije (4ran, Pakistan), gaji se radi semena za ulje, a seme mo#e da se koristiti i za proizvodnju senfa. Rukola je kultura skromni! za!teva za toplotom i otporna je na mrazeve. 5ato mo#e da se proizvodi praktino preko cele godine. 6va biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje tekim zemljitima. 5emljita treba da su neutralne reakcije mada mo#e uspeno da se gaji i na zemljitima alkalne reakcije, na vla#nim i suvim zemljitima i veoma

dobro podnosi suu. 7ajbolje uspeva na dobro osunanim terenima, mo#e dobro da uspe ak i na poluzasenenim, a mo#e da se gaji i na vetrovitim terenima. 3ajenje rukole je veoma lako i brzo pristi#e za berbu za oko 8% dana od setve. 9o je kultura koja nema ozbiljniji! problema sa bolestima i tetoinama. 6brada zemljita za rukolu je slina kao i za drugo lisnato povre. 6snovna obrada izvodi se na dubinu 1% cm, uz kvalitetnu povrinsku pripremu, jer se rukola gotovo iskljuivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 0.%%% semena je oko 0.: g). ;ubri se sa oko $%&'% kg azota , $%&'% kg fosfora i 0%%&01% kalijuma po !ektaru. -etva rukole mo#e da pone rano u prolee, obino u martu i mo#e sukcesivno, svaki! nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i u toku zime. -amo u sluajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zatititi. -eje se na razmak redova 1: cm i u redu <&: cm pri emu se troi oko 0.:&1 kg semena po !ektaru. 6d mera nege treba primeniti samo redovno zalivanje i suzbijanje korova. /ere se kada se dobro formira rozeta listova, pri emu mogu da se beru listovi rozete ili da se upaju cele biljke. Prinos je oko 1%&1: t2!a. Prof. dr =ladati >arkovi, Poljoprivredni fakultet, 7ovi -ad ?-avremeni povrtar?, broj 1%., str.:1

Uzgoj rasada salate

Rasad salate mo#e se proizvoditi u toploj, mlakoj ili !ladnoj leji, tresetnim kockama, d#ifi ploicama i kontejnerima. 5a setvu se koristi obino (naturalno) ili pilirano seme. Prema preporukama tima strunjaka 6rganizacije ujedinjeni! nacija za !ranu i poljoprivredu (@.6), zemlja u leji mora biti plodna, bogata !umusom i nezara#ena bolestima i tetoinama. -eje se u redove, a za kvadratni metar potrebno je 0&< grama semena. Pravilniji raspored sitnog semena posti#e se meanjem s peskom ili prekrupom. 3ust usev se prore*uje, a mlade biljke neguju i za oko mesec dana spremne su za sadnju. Trestene kocke prave se mainski od odgovarajue smee i najee su dimenzija <A< ili :A: centimetara. Postavljaju se u zatieni objekat, odnosno na stolove ili tlo prekriveno plastinom folijom. 7a ovaj nain dobija se veoma kvalitetan rasad. Difi ploice su od treseta kojem se doda 7P *ubrivo. =la#enjem poveavaju zapreminu nekoliko puta. 6bavijene su mre#icom, koja im uva oblik posle irenja. 7e sadr#e seme korova, tetoine i uzronike bolesti. -ade se zajedno ploica i biljka, koja tokom ovog postupka nije izlo#ene oku, pa br#e i bolje raste.

Ploice se, inae, prvo postavljaju na foliju ili stolove. " sredinje otvore se seje, odnosno sputa po jedna semenka. 5atim se zaliva vodom da bi ploice nabubrile i zatvorile seme. /iljke se neguju isto kao kontejnerske ili saksijske sadnice. valitetan rasad salate mo#e se dobiti i u kontejnerima od stiropora ili plastike s otvorima razliite veliine (0%&8% kubni! centimetara). Pune se supstratom fine strukture i odgovarajue plodnosti. /iljke se prilikom rasa*ivanja vade iz otvora specijalnim izbijaima, pa se koren manje oteuje. @.6 strunjaci napominju da se tresetne kocke i kontejnerske biljke sade tako to se do treine unesu u zemljite. 9ako se smanjuju trokovi i izbegavaju posledice po usev. 5dravko 3raovac, dipl. in#.

Mini povre - trend koji se naglo iri

>inijaturnim ili mini povrem nazivaju se nestandardno sitni plodovi odre*eni! vrsta, koji se esto konzumiraju po principu Bjedan plod & jedan zalogajC. Dobijaju se korienjem specijalni! sorti ili posebnim te!nolokim postupkom. Pre desetak godina tek u formi nagovetaja, danas ova proizvodnja poprima oblik trenda, sa veoma izvesnom perspektivom. Dugogodinja te#nja proizvodaa povra bila je dobijanje to vei! prinosa, to krupniji! plodova, a time i bolje zarade. "vo*enjem novi! te!nologija koje ukljuuju primenu visokoprinosni! sorti, obilno *ubrenje i navodnjavanje, intenzivnu zatitu, prinosi povra su u poslednji! 0%&0: godina izuzetno poveani. 9o je u mnogim zemljama dovelo do prekomeme ponude, samim tim i pada cena, tako da se neretko javlja jedna apsurdna situacijaE maksimalna proizvodnja jedva obezbe*uje minimalni profitFG -toga se poelo tra#iti neko drugo reenje, koje bi doprinelo veoj tr#inosti, a kao rezultat pojavio se jedan trend tzv. mini povre, odnosno sorte koje obrazuju veoma sitne plodove. -vakako da sorte, koje obrazuju sitne plodove ne mogu da imaju tako visoki potencijal rodnosti kao standardne komercijalne sorte, to znai da su prinosi kod nji! znatno ni#i. " emu je onda atraktivnost ti! proizvoda, da li je to trenutna radoznalost potroaa, ili je u pitanju objektivni kvalitet. Prema objektivnim merilima (!emijski sastav), ali tako*e i po osnovu gastronomski! osobina (aromatinost, miris, ukus) minijaturno povre prevazilazi standardne proizvode, a kod neki! vrsta (paradajz) mogunost za uvanje plodova je na temperaturi 0:&1%H) i do tri nedelje, znai znatno vie nego standardni! proizvoda.

4majui u vidu da je komercijalna proizvodnja mini povra praktino na samom poetku, razumljivo je da mnogi te!noloki postupci, poev od #etve pa do ubiranja, odnosno prerade, za!tevaju tra#enje odgovarajueg reenja. 9ako se kod neki! vrsta, kao to je cvekla, primenjuje izrazito gusta setva, koja ?spreava? formiranje krupnog korena, kod mrkve ili kukuruza eerca koriste se specijalno selekcionisane sorte, primenjuje se oskudnije *ubrenje i navodnjavanje i sl. Poseban problem predstavlja primena me!anizacije i prerada minijaturni! plodova, s obzirom na to da postojee maine i uredaji prilago*eni odre*enim standardima. >ini povre je osmiljeno u ,vropi, za razliku od mnogi! inovacija u gajenju povra, koje su potekle iz .merike, zaeci gajenja, ali i naglo irenje vezani su za ,vropu. 5apravo, domovina mini povra je @rancuska (oblast /retanje) gde je polovinom sedamdeseti! godina (oko 0IJ:) zapoela komercijalna proizvodnja. Poelo je tako to su se brali plodovi ili jestivi delovi u poetnoj fazi formiranja, ali to nije bilo pravo reenje, jer je recimo mlada mrkvica bila izuzetno ukusna, a mladi plod paprike bljutav. 9o je motivisalo agrote!niare i selekcionare da reenja tra#e u primeni specifini! agrote!niki! mera, odnosno stvaranju specijalni! sorti. Danas @rancuska dominira u proizvodnji, ali i u izvozu mini povra. Kolandske semenske kompanije brzo reagovale na ovu pojavu, u ponudi ve imaju itav niz mini sorti razni! vrsta, ali je ta zemlja i znaa izvoznik tog povra. 4nteresantan je primer /elgije, s impresivnim poveanjem prodaje od 0%L svake godine. 7ajpre je krenulo korienje u otmenim restoranima gde se to smatralo kao Bstatus luksuzaC, a danas je to opte pri!vaeno u domainstvima. )eo asortiman mini povra potie iz uvoza (@rancuska, +u#na .merika, 4zrael), ali zbog neoekivano velike potronje, postavilo se pitanje pokretanja domae proizvodnje. " naoj zemlji proizvodnja mini povra do sada nije uveliko pri!vaena. Povremeno se u marketima i na pijacama u ponudi naao Bc!erM&paradajzC i to je bito sve. 6ve godine ima nagovetaja zainteresovanosti neki! povrtara za gajenje tog povra i realno je oekivati veu produkciju. Projekat koji se radi na Poljoprivrednom fakultetu u 7ovom -adu BProizvodnja i prerada mariniranog mini povraC (nosilac je autor ovog priloga) ve prve godine je opravdao ovakva istra#ivanjaE eksperimentalna proizvodnja mini cvekle (marinirane), izazvala je veliko interesovanje potroaa i bukvalno za tren je rasprodata. Da Ii je ini povre kvalitetnije od standardnog !

)ilj savremene intezivne proizvodnje povra je, potpuno razumljivo, to vei profit. 7aravno, to podrazumeva visoke prinose i plodove vizuelno atraktivne, koji e svojom bojom, oblikom, izgledom privui kupca. (ogino da je osim evidentni! prednosti ovakva proizvodnja morala imati makar jednu BfalinkuC, a to je loija bioloko & nutritivna vrednost, odnosno sadr#aj bioloki znaajni! i aromatini! materija, koje povre ine sla*im, ukusnijim, po#eljnijim. Prilikom posete (1%%<. godine) nai! istaknuti! povrtara susednoj >a*arskoj, kod povrtara koji je me*u prvima pri!vatio sistern gajenja povra na kamenoj vuni zapazili smo jedan plastenik sa klasinom

proizvodnjom. Pitajui ga iz kojeg objekta on najradije bere paradajz, rekao je Bsvakako iz tog sa standardnom proizvodnjom, ukusniji jeC. akva su dosadanja iskustva po osnovi gastronomski! osobina mini povraG -itnoplodni paradajz (c!errM ili koktel tip) izuzetne je arome i sladunjavog ukusa (visok sadr#aj glukoze i fruktoze), a pristvo pigmenata likopena i karotena (antioksidansi) daju mu posebnu vrednost. " naim istra#ivanjima sa nekoliko sorti c!errM paradajza ()icigeria, )!erMbell), zapazili smo da ubrani grozdovi (cvasti) sa poluzrelim plodovima, pri dr#anju na sobnoj temperaturi za tri nedelje su potpuno sazreli. 4sto tako mogunost uvanja mini paradajza je znatno bolja, nego kod obinog paradajza. " nekim zemljama (7emaka) tr#ite je osvojila mini salata (sorta Romana i (ittle gem) ija je glavica veliine teniske loptice. Razlog je izuzetno ne#na, fina konzistencija, manja izra#enost centralnog lisnog nerva (to je kod standardni! sorti veoma prisutno), i ukus Bkoji ima ta da ponudiC. 4sto tako i ku!injska priprema ove salate je veoma brza i jednostavna, to domaice posebno cene. 7ae poetno iskustvo sa mini cveklom je obeavajue. - obzirom na to da nismo uspeli da obezbedimo odgovarajuu sortu (mini tip) eksperiment sa sortom Detroit, uz setvu sa razliitom veliinom vegetacionog prostora je u potpunosti uspeo, tako da nam je uspelo da u jednoj varijanti dobijemo ono to je bio ciljE preko I%L prinosa inio je koren veliine <,:&8,% cm. Pri tome i visina prinosa je bila u potpunosti zadovoljavajua, to ukazuje na izrazitu profitabilnost te proizvodnje. "erspektiva irenja ini povra

7esporno je da je mini povre definitivno obezbedilo primenu u mnogim restoranima, u aviosaobraaju u nekim trgovakim lancima. 6no to je posebno interesantno, osim to je najee ukusnije, jeste njegova atraktivnost, tako da izuzetno doprinosi atraktivnosti kod aran#iranja i serviranja jela. Dosadanja iskustva pokazuju da je mogue zadovoljiti obe strane, i proizvodae kada je u pitanju profit i potroae kada je re o kvalitetu i ceni mini povra. 7e treba zaboraviti ni injenicu da je ovaj trend interesantan, ali isto tako i za domainstvo, okunice i vikend&prostore. " svakom sluaju vredi pokuati. Prof. dr >i!al ;urovka

"aljivo s etileno
upus, mrkva, salata, boranija, lubenica i krastavac posebno su osetljivi na prisustvo etilena. . stvaraju ga paradajz, dinja (medna rosa i kantalup), jabuka, kruka, ljiva, breskva, nektarina, banana i avokado.

Ponekad se razliito povre transportuje ili uva zajedno, ali to mogu biti samo vrste koje se me*usobno ?sla#u?. Radi se o kompatibilnosti povra, odnosno optimalnim spoljanjim uslovima (temperatura, vla#nost i sastav vazdu!a). 7eop!odna je i zatita od mirisa i gasova, pre svega etilena, jer se mirisi uzajamno meaju, a to nije po#eljno. Povre se esto skladiti ili prevozi s voem ili drugim proizvodima. 9ada jabuke i kruke mogu poprimiti neobian ukus zbog blizine krompira. >iris jabuka i citrusa prelazi na meso, jaja i mlene proizvode, pa je najbolje da se uvaju odvojeno, kao i crni luk i krompir. >noge vrste prirodno stvaraju etilen, koji mo#e da izazove odbacivanje listova (abcisija), #utilo, ubrzano starenje... 9ako*e, ovaj gas ubrzava zrenje plodova, posebno na viim temperaturama, ali i na nula stepeni. 5bog toga vrste osetljive na etilen ne treba skladititi s onima koje ga oslobadaju. upus, mrkva, salata, boranija, lubenica i krastavac posebno su osetljivi na prisustvo etilena. . stvaraju ga paradajz, dinja (medna rosa i kantalup), jabuka, kruka, ljiva, breskva, nektarina, banana i avokado. ?Dobro jutro?, broj 81J, str. 00 Pivom protiv golaa 6rganska poljoprivreda & 5atita od tetoina valitet zemljita prvi je uslov da u okviru organske poljoprivrede povrtarske i ratarske kulture ?zdravo? rastu i budu otporne na bolesti. Pored toga i izbor sorti je izuzetno znaajan tako da strunjaci preporuuju da se gaje stare domae sorte i selekcionisani biotipovi poludivljeg i divljeg voa jer imaju prirodnu otpornost. .li, bez obzira na to neop!odna je i zatita jer brojne tetoine, po prirodi stvari, pokuavaju da omaste brk zdravom i !ranom koja im se nalazi ?na izvolte?. ada je re o merama fizike zatite tu se pre svega misli na barijere koje zaustavljaju tetoine & ograde, plastine folije, de!idrirajua praiva, trake, kvadratni ter papir... 6grade, bez obzira da li su zidane, #iane, pletene od prua ili nekog drugog materijala, onemoguavaju #ivotinjama da u*u u batu i otete biljke. Niane pletene ograde su efikasne prepreke za zeeve, #ivinu i stoku. Plastine folije slu#e za malovanje (pokrivanje) zemljita, ali su dobre i kao barijere za neke vrste insekata iji se stadijumi razvia (larva, lutka) odvijaju u zemljitu (na primer mrkvina i kupusna muva, podgrizajue sovice). +er, folija spreava ove insekte da polo#e jaja u zemljitu De!idrirajua praiva kao to su pepeo, dijatomejska zemlja i silicijum otrim esticama povre*uju sitne insekte, dolazi do isuivanja nji!ovog tkiva i uginua. 6va praiva i odbijaju insekte i naefikasnija su kada je vreme suvo. 9ako, na primer, pepeo i dijatomejska zemlja, ako se pospu oko stabala kupusa, spreavaju kupusnu muvu da polo#i jaja u zemlju. ., u sluaju da se stabla voaka prema#u gustim slojem smese dijatomejske zemlje i vode spreava potkornjaka da pola#e jaja u kori.

9rake od grubi! tkanina se po sredini omotaju #icom oko stabla, gornji deo se presavije na dole da se napravi mrtav ugao za tetoine koje se penju uz stablo. 6vo je veoma efikasan nain zatite od pu#eva, gusenica i mrava a ovako postavljena traka predstavlja i ?lovaki pojas? jer se u njega uvlae gusenice koje tra#e mrana mesta da bi se pretvorile u lutke. -vaki! :&$ dana pojas bi trebalo da se pregleda i da se unite tetoine koje su se ispod njega sakrile. 6ko stabla drvea stavljaju se i lepljive trake na koje se tetni insekti zalepe i uginu. vadratni ter&papir je odlina zatita kupusa od kupusne muve. " sredini ter&papira se napravi prorez u obliku slova D#. /iljka se provue kroz otvor ter&papira, a zatim se poravna sa povrinom zemlje. 6va prepreka spreava polaganje jaja kupusne muve u zemljite. Pored ovi! mera fizike zatite od tetoina izuzetno su efikasne i klopke sa mamcima. >amac tetoine privlai mirisom, bojom ili oblikom, a u klopku se !vataju uz pomo lepka, tenosti ili kaveza. 6bojene lepljive klopke mogu da budu crvene (privlae #enke jabunog smotavca, u zavisnosti od veliine kronje sredinom juna se postavi 0&: po drvetu jabuke i lepak se obnavlja svaki! 0: dana)ili #ute (u obliku balona ili tabli) i efikasno suzbijaju trenjinu muvu i postavljaju se u maju, kada trenjina muva pola#e jaja. 5a vodene klopke se najee koriste plastine ae od jogurta napunjene do pola vodom koje se kae na grane voki u vreme cvetanja. " nji! se !vataju rutave bube koje oteuje cvetove, ne mogu da iza*u zbog glatki! ivica ni da polete jer su im mokra krila. 6ve klopke bi trebalo da se prazne svakog dana i da se ponovo napune vodom. 7a grane voaka treba okaiti po desetak aa. lopka za rovce se pravi tako to se leje ograde letvicama preseka <&: cm, a na uglovima se ukopaju staklene tegle ili saksije napunjene vodom. Rovac ne mo#e da savlada prepreke od letvica, krene pored nji! i upadne u teglu sa vodom u kojoj se udavi. lopke za pu#eve golae prave se od piva, jogurta ili meavine vode sa kvascem. " tegle ili stare konzeve stavi se jedan od ovi! mamaca i ukopa u zemlju tako ivice budu na nivou povrine. >iris piva, jogurta i kvasca privlai pu#eve golae koji upadaju u posude i udave se. lopke za zolje i strljene se prave od flaa u koje se do polovine ili treine sipa eerom zasla*eno sire ili eerni sirup. >iris koji nastaje vrenjem privlai zolje i strljene koji ulaze u flae, zbog glatke ivice i uzanog otvora na flai ne mogu da iza*u, upadaju u sirup i udave se. @lae se, najee u jesen, postavljaju u vonjaku, vinogradu i pored konica u pelinjaku. >amac protiv #injaka se pravi tako to se koncem pove#u kolutovi krompira (njegova omiljena !rana) i ukopaju se u zemlju na 0% cm dubine. Posle nekoliko dana se izvue i postave novi. I iris u igri 5a unitavanje tetoina koriste se i takozvane lovne biljke. 6ne privlae tetoine, na njima se one roje i, kada se to dogodi, trebalo bi da se unite.

" klopkama sa feromonskim mamcima koriste se supstance koje insekti koriste za komunikaciju (najee i! isputaju #enke da privuku mu#jake). 5a klopke se koriste sintetiki feromoni, najee se primenjuju u lepljivim lovnim klopkama ali mogu i bez nji!. "R#TI$ $R%&% I '$R%(% 'traila na struju -traila se najee prave da rastera ptice tetoine kao to su vrane i svrake. 6bino se prave od dve letve vezane u krst na koje se navue stari mantil, kaput, !aljina, a na vr! stari eir ili kapa. ,fikasnija su me!aniko akustina straila koje pokree vetar ili akumulator. &I)T% *+, RU(U ,latice i gusenice 5a neke tetoine je, ipak, najefikasnije da se rukom skinu sa biljke i, kasnije, unite. 9o se pre svega odnosi na krompirovu zlaticu (sa lia krompira i plavog patlid#ana). Pored toga runo se stru#u i jaja sa kore stabala voaka i odsecaju grane sa jajima i gusenicama dudova i jabunog moljca. 3ajenje paradajza "lodored & ao preduseve izbegavati papriku, krompir, plavi patlidOan i naravno paradajz & 7ovi sistemi gajenja, u inertnim supstratima, umanjuju znaPaj plodoreda -u.renje & =isok prinos i kvalitet moOe da se postigne samo u optimalnom prisustvu svi! !ranljivi! elemenata & Qubri se stajnjakom i mineralnim Rubrivima & -tajnjak utiPe pozitivno na strukturu zemljita,sadrOaj !ranljivi! elemenata i aktivira mikrobioloke procese u zemljitu. 6rijentaciono se uzima da je za 0 ar potrebno :%%&$%% kg zgorelog goveReg stajnjaka. -tajnjak se unosi sa osnovnom obradom zemljita & >ineralna Rubriva utiPu na ranostasnost, veliPinu i kvalitet prinosa & 6bilna is!rana azotom potencira vegetativni porast, a ukoliko on nije u odgovarajuSoj ravnoteOi sa ostalim elementima, dolazi do opadanja cvetova, kasnijeg sazrevanja, smanjenja kvaliteta plodova i nji!ovog teOeg Puvanja & Prekomerno Rubrenje azotom u odnosu na kalijum dovodi do pojave unutranje upljikavosti ploda & @osfor utiPe na bolje ukorenjavanje, ranije sazrevanje i bolji kvalitet plodova & alcijum i magnezijum, ali i bor, mangan, sumpor, gvoORe, cink, molibden i mnogi drugi mikroelementi su takoRe neop!odni za normalan rast i razviSe & " zavisnosti od planiranog prinosa, tipa proizvodnje i bogatstva zemljita, prinosom od preko 0,: t po aru, usev paradajza iznese 8,' kg azota, 1,: kg fosfora, J kg kalijuma, <,'

kg magnezijuma, 1,1 kg kalcijuma (Pisti! !raniva) & Pre setve uraditi !emijsku analizu zemljita da bi se utvrdila prava potreba za mineralnim !ranivima & 7epravilna mineralna is!rana moOe izazvati velike tete na usevu paradajza, pa je najbolje njeno TvoRenjeU porepustiti struPnom licu... &a/in gajenja & " naim klimatskim uslovima proizvodnja paradajza se obavlja u F zatiSenom prostoru (tuneli, plastenici, staklenici) i F otvorenom polju gajenjem preko rasada ili direktnom setvom semena na stalno mesto. Proizvodnja u zatiSenom prostoru 7ajveSi deo robne proizvodnje ploda paradajza obavlja se u raznim oblicima zatiSenog prostora, sa i bez dopunskog zagrevanja. 5astupljeni su sledeSi tipovi proizvodnjeE F Rana zimsko&proleSna F Rana proleSna F asna jesenja 3ajenje paradajza za sveOu potronju u najveSem obimu (I:L) se obavlja preko proizvodnje rasada, dok se industrijski paradajz najPeSe proizvodi direktnom setvom semena. od nas se poslednji! godina sve vie grade savremeni objekti zatiSenog prostora, pre svega visoki plastenici. oriste se folije najnovije generacije koje su fotoaktivne i absorbuju, reflektuju ili emituju razliPit deo spektra sunPevog zraPenja. 6vakvi plasteniPki objekti, sa opremom za dodatno zagrevanje i kontrolu reOima, pruOaju odliPne uslove za vansezonsko gajenje paradajza. Direktna setva & 3ajenje iz direktne setve smanjuje trokove proizvodnje i uPeSe radne snage to je veoma vaOno kada se ova vrsta gaji kao sirovine za industrijsku preradu. 3aje se sorte2!ibridi niskog (determinantnog) stabla kojima nije neop!odan oslonac, kao ni pinciranje (zalamanje boPni! izdanaka). Plodovi sorata paradajza za industrijsku proizvodnju za direktnu setvu su veoma Pvrsti, niskog rasta i poseduju genetsku sposobnost lakog odvajanja ploda od cvetne drke. & 6bavezna je kvalitetna predsetvena priprema zemljita & -etva se obavlja od poPetka aprila do poPetka maja, preciznim sejalicama na dubinu od 0&<cm, sa normom od %,: do 0,:kg2!a & Potrebno je zasejanu povrinu odrOavati u stanju optimalne vlaOnosti kao bi se u poPetku rasta sprePilo stvaranje pokorice i stvorili optimalni uslovi za nicanje & Potrebna je efikasna zatita od korova, bolesti i tetoPina & >ana ovog naPina gajenja paradajza jeste visok utroak skupog !ibridnog semena

"roizvodnja rasada Rasad se moOe proizvoditi u svim oblicima zatiSenog prostora. " objektima gde se vri grejanje vadu!a i zemljita odgaja se rasad najboljeg kvaliteta. 5a proizvodnju u zatiSenom prostoru vreme setve se odreRuje prema cilju proizvodnje. Postoji vie naPina proizvodnje rasada sa ili bez pikiranja (rasaRivanje sejanaca na veSe rastojanje), a najPeSi suE u leji, kontejnerima, saksijama ili tresetnim kockama. 5a ranu zimsko proleSnu proizvodnju paradajza treba koristi rasad sa zatiSenim korenovim sistemom proizveden u kontejnerima i saksijama gde se sadi biljka sa busenom, a samo za kasnu njivsku proizvodnju moOe se koristiti rasad goli! Oila (nezatiSenog korena), tj. Pupan rasad. =.(49,9.7 R.-.D kod ranog paradajza treba da je visine oko <%cm, kod srednje ranog do 1:cm, sa stablom debljine oko 0cm, krupnim, tamno zelenim listovima i obrazovanim prvim cvetovima. "otre.ni uslovi pri proizvodnji rasada Pri proizvodnji rasada u zimskim mesecima (decembar&februar) intenzitet svetlosti je jako nizak ($%%%&'%%% luA&a), a duOina dana kratka (J&' Pasova). 6ptimum intenziteta (<:%%% luA&a) i duOine osvetljenja (01&08 Pasova) treba obezbediti dopunskim osvetljavanjem rasada. 6va mera ubrzava zrenje plodova i poveSava ukupan prinos te sniOava cenu kotanja proizvoda posebno ranog paradajza i do 0:L Relativna vlaOnost vazdu!a treba da je u optimalnim granicama to je oko $:L. -upstrati i smee u koje se seje seme i gaji rasad treba da su sterilisani i da ne sadrOe patogene i tetoPine. Dezinfekciju manje koliPine supstrata najbolje je obaviti pomoSu bureta sa vodenom parom ili pak nekim dozvoljenim !emijskim sredstvom (ortocid ili cineb, :%g2m1 leje ili previkur 7, 1:g20% l vode) "roizvodnja rasada u leji & " zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u proleSe u mlakoj, leti u !ladnoj leji & od nas se najPeSe koriste jednostrane (obiPne) u odnosu na dvostrane (!olanski tip) tople leje. +ednostrane mogu biti nadzemne i ukopane & lasiPna leja je pokrivena prozorskim oknima, mada se moOe pokriti i plastikom & 5a zagrevanje leje koristi se sveO stajnjak (najbolje konjski, najPeSe goveRi) sabijen sa maksimalno $:kg tereta ili kod savremeni! leja razni elektriPni grejaPi & 5emljino Rubrevita smea koja pokriva stajnjak i u koju se seje seme priprema se najPeSe od nezaraOene batenske zemlje, zgorelog stajnjaka i peska ili treseta (1E1E0). >ogu se koristiti i gotovi supstrati. Debljina supstrata za setvu se kreSe od 0:&1:cm & -eme se seje u markirane redove ruPno ili mainski & -etvena norma je $&'g2m1 sa pikiranjem (rana) i 0&0,:g2m bez pikiranja rasada (kasna proizvodnja) & Pikiranje se obavlja u leju na 0%A0% ili 01A01cm ili u saksije (rana proizvodnja), dok za

srednje ranu njivsku proizvodnju pikiranje se vri na razmak $A$cm (ontejnerska proizvodnja rasada & " objektima sa grejanjem ili za kasnu jesenju proizvodnju rasad paradajza se poslednji! godina sve vie seje u kontejnere & oriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa razliPitim prePnikom otvora (<&8cm) & 5bog mali! zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune mora biti fine strukture i odgovarajuSe plodnosti & Rani i srednje kasni rasad se seje u kontejnere sa manjim otvorima i kasnije pikira, dok se za kasnu jesenju proizvodnju setva moOe vriti u kontejnere sa veSim otvorima i rasad se proizvodi bez pikiranja & Pikiranje se obavlja u saksije prePnika 0%&01cm & -pecijalnim izbijaPima pred pikiranje biljPice se vade iz otvora uz minimalno oteSenje korena & 7a ovaj naPin se proizvodi rasad zatiSenog korenovog sistema "roizvodnja rasada u saksija a i tresetni kocka a & oriste se saksije od plastike, keramike, papira, treseta (+iffM pot) prePnika 0%&01cm & -luOe da se u nji! pikira rasad, ali u ranoj zimsko proleSnoj proizvodnji proizvodi se i rasad bez pikiranja. " te svr!e najPeSe se koriste T+iffMU saksije koje su izgraRene od specijalnog, obogaSenog treseta koji omoguSava sadnju rasada sa saksijom u zemlju. orenov sistem je na ovaj naPin maksimalno saPuvan, a ranostasnost potencirana & 5a najraniju proizvodnju koriste se saksije veSe zapremine & od proizvodnje u zimskim mesecima nedostatak svetlosti se moOe ublaOiti postavljanjem manjeg broja saksija i kocki po m & 7ajPeSe se koriste tresetne kocke dimenzije 0%A0%cm & ocke se prave mainski od odgovarajuSe tresetne smee & 6d 0m smee dobije se oko I%% kocki & " tresetne kocke se rasad paradajza pikira iz leje ili kontejnera & @ormirane kocke se postavljaju u objekat za proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvuPeno plastiPnom folijom 'etva rasada & 5a setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme. & 0 gram semena sadrOi 1$% do <:% semenki & -eme klijavost zadrOava 8&$ godina & >inimalna temperatura klijanja je I ) & 7a optimalnoj temperaturi za klijanje od 1: ) paradajz niPe za $&' dana & -etva u leju i kontejnere moOe se obaviti ruPno ili mainski ako obezbediti zdrav semenski i sadni materijalG & -eme2rasad se nabavlja od poznatog i pouzdanog dobavljaPa. Pored toga nabavlja se seme poznati! i u praksi provereni! sorti ili !ibrida & 4zabrati !ibrid koji Se u vaim specifiPnim uslovima i sistemu gajenja dati najbolji rezultat

& -vake godine na manjoj povrini testirajte nekoliko !ibrida & Dobar !ibrid bez optimalne te!nologije proizvodnje, moOe da izneveri vaa oPekivanja Vta je to !ibridno seme G Kibridno seme dobija se posebnim naPinom ukrtanja komplikovanijim i duOim u odnosu na proizvodnju sortnog semena. ao rezultat ovakvog ukrtanja javlja se !ibridna snaga, za!valjujuSi kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, veSe otpornosti i veSeg potencijala za prinos od biljaka proizvedeni! iz sortnog semena. Kibridna snaga kod paradajza se ogleda u poveSanju prinosa, ranostasnosti, a naroPito u ranijem zrenju plodova prve i druge etaOe. +edna od osobenosti !ibrida jeste da ove povoljne osobine zadrOavaju samo u prvoj generaciji, zato se !ibridno seme mora svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Kibridni paradajz pored imena nosi oznaku @0. "ikiranje & >era kojom se regulie i omoguSava odgovarajuSi vegetacioni prostor za normalan i nesmetan rast i razvoj biljaka & @aza razvijeni! kotiledoni! listiSa i zaPetaka prvi! pravi! listova je period kada treba izvriti pikiranje rasada & Pikiranje se vri u leju, saksije ili kocke & Pre pikiranja rasad treba zaliti (posebno proizveden u leji), lagano vaditi iz supstrata sa dosta zemlje kako bi se korenov sistem to manje otetio & Pikiranje u leji se izvodi Tpod prstU ili malom sadiljkom. 5emlja se malo sabije i zalije. & Posle pikiranja vlaOnost vazdu!a se poveSava na I%L, a temperatura vazdu!a se sputa na 0$&0' ) (aljenje rasada Rasad se pre rasaRivanja postepeno privikava na nove Oivotne uslove pod kojima Se nastaviti rast i razviSe. 6va mera je posebno znaPajna kod proizvodnje rasada za otvoreno polje ili u objektu bez grejanja. aljenje poPinje 1 nedelje pred rasaRivanje postepenim, pa zatim sve jaPim provetravanjem i sniOavanjem temperature supstrata i vazdu!a. Pri!ranjivanje kalijumovim Rubrivima pojaPaSe otpornost na nepovoljne uslove, posebno niske temperature. Dobro okaljen i odnegovan rasad presaRuje se na stalno mesto gde Se se lako prilagoditi novonastalim Oivotnim uslovima &ega rasada & Provetravanjem odrOavati temperaturu u optimalnim granicama & 5alivanje vriti obilnije i reRe, kako bi voda stigla do donjeg dela supstrata & "koliko se leje u toku noSi pokrivaju asurama potrebno i! je neposredno pre izlaska sunca skinuti & Pri!ranjivanje (proizvodnja u leji) se obavlja sa 0% litara vode2m leje u kojoj je rastvoreno 1%&<% g 7P 0:E0:E0: ukoliko je rasad primetno slab i svetlozelen. Posle pri!ranjivanja leju dobro zaliti da se ne zadrOe ostaci Rubriva na liSu. Pri!ranjivanje preko lista (folijarno) se moOe obavljati tePnim Rubrivima na svaki! 0%&08 dana & 3otovi supstrati pri kontejnerskoj i saksijskoj proizvodnji treba da sadrOe !raniva do kraja rasadniParskog perioda

& 5atitu od bolesti i tetoPina vriti preventivno & Pri proizvodnji u leji korovi se suzbijaju plevljenjem na stalno mesto gde Se se lako prilagoditi novonastalim Oivotnim uslovima (ale ljenje alemljenjem paradajza na posebno selekcionisane podloge dobija seE F snaOan korenov sistem, otporniji na bolesti i tetoPine, F laka proizvodnja zdravstveno bezbedne !rane, F poveSan prinos i ujednaPen kvalitet plodova. 6vu skuplju proizvodnju opravdava kvalitet koji ima cenu. $a0ni o enti u proizvodnji rasada & oliPinu sveOeg stajnjaka za zagrevanje leje pravilno odrediti & Pri formiranju tople leje sa sveOim stajnjakom setvu semena u leju vriti tek kada se temperatura u formiranoj leji stabilizuje (:&J dana posle formiranja) & ada biljke niknu spustiti temperature u trajanju :&J dana (i dnevne i noSne) & Provetravati leju i kad je !ladno (kratko i energiPno) & -taklo ili plastika moraju biti Pisti i bez asura tokom dana & Pikiranje vriti u saksije odgovarajuSe veliPine (jogurt Pae su male i loe) & -upstrat za setvu i pikiranje treba da je dezinfikovan Rasa1ivanje & 5a rasaRivanje paradajza temperatura zemljita treba da bude 0:&0$ ) & -adnju je najbolje obavljati po oblaPnom vremenu, u vePernjim ili jutarnjim Pasovima & 5emljite za sadnju treba dobro pripremiti (0%&0: dana pre sadnje), da bi se zemlja do sadnje slegla & 3ustina sadnje moOe biti manja ili veSa, u zavisnosti od sorte2!ibrida, sistema gajenja, plodnosti zemljita, ranostasnosti & Prilikom utvrRivanja gustine, najbolje je potovati preporuke proizvoRaPa za tu sortu2!ibrid. " nas se paradajz najPeSe sadi na razmak '% A <%&8% cm ili u dvostruke redove sa razmakom u leji :%&$%A8%&:%cm i rastojanjem izmeRu centra leja 0:%&1%%cm & 5a ranu proleSnu i kasnu jesenju proizvodnju u plastenicima i staklenicima preporuPuju se maksimalne gustine useva od 1:%%% biljaka2!a & Prerastao rasad se sadi vertikalno uz dodatno TpolaganjeU u zemlju, neto iznad kotiledoni! listova & Rasad u saksijama i kontejnerima vadi se sa celim busenom zemlje i tako sadi. Rasad u !ranljivim kockama i dOifi saksijama sadi se direktno. 9ako se koren ne oteSuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja & 5a pravilnu sadnju treba obezbediti Pvrstu vezu korena i zemlje & 5alivanje izvriti odma! nakon sadnje Mal/ folije i folije za plastenike 7ije svaka folija dobra. Pri odabiru P, folije presudan uticaj ima tip i naPin proizvodnje. & 5a plasteniPke objekte koristiti "= stabilizovane, nekapajuSe, antivirusne ili T4R

blockingU folije & /ele malP folije poveSavaju koliPinu difuzne svetlosti (dobre za zimsku proizvodnju), crvene folije utiPu na ranostasnost, dok se Oute koriste za proizvodnju na otvorenom polju (smanjuju tete od insekata) ako bi se izbegla greka u proizvodnji paradajza i utedeo novac, pri odabiru TpraveU folije treba konsultovati struPno lice.

MLADI PROIZVOAI ORGANSKE HRANE

Sadrina i postavka pro !kta Organizovana proizvodnja organskog povra u formi kooperacije sa proizvoaima na povrini od 1000 ha. Sledeih proizvoda: paprika kras!avci pasulj "oranija graak cvekla celer crni luk krompir kupusnjae i drugo. Osnovno podruje proizvodnje !eri!orije op!ina: #ula Som"or $pa!in. "i# !vi pro !kta % proizvodnja povra po s!andardima organske proizvodnje gde su neposredni proizvoai mladi ljudi spremni da usvoje nova znanja i proizvode za svoju "udunos!. % zapoljavanje u koopera!ivnoj formi pri"li&no '000 oso"a. % koliina povra prognos!iki (000 )ona na godinjem nivou. $ri%na ori !nta&i a *roizvodnja je namenjena izvozi i delom plasmanu na domaem !r&i!u. I'p#!'!nta&i a ti'a % S!runjaci za poljoprivrednu proizvodnju. +dukacija

Od klima!skih i pedolokih uslova nekog podne"lja zavisi iz"or sis!ema o"rade zemlji!a. *ri !om se naravno moraju ima!i u vidu i zah!evi samog useva ali i ekonominos! proizvodnje o"zirom da sama o"rada zna!no par!icipira u ukupnim !rokovima. Ona !re"a da se "azira na ve pos!ojeim sis!emima kako "i se iz"egli doda!ni !rokovi. *o!re"no je udovolji!i zah!evima osnovne dopunske i pos!rne o"rade i pri !ome odredi!i koncep! !ehnologije. ,majui !o u vidu proizvoa mo&e da se opredeli za nekoliko !ipova odnosno sis!ema o"rade: #onvencionalna o"rada zemlji!a podrazumeva primenu pluga pri emu se prevr!anjem povrinskog sloja zaoravaju i "iljni os!aci. - dopunskoj o"radi se zemlji!e priprema za se!vu. *rednos! ovog naina je ravnomerna o"rada po du"ini oraninog sloja dok nedos!a!ak mo&e da "ude pojava !kzv. .plu&nog ona/ kod pojedinih !ipova zemlji!a. - savremenoj praksi primenjuju se plugovi sa promenljivim radnim zahva!om ili !kzv. plugovi o"r!ai. #onzervirajua o"rada podrazumeva

proizvoaa. S!runa pomo nadgledanje i za!i!e u svim fazama proizvodnje. % 0egionalni i lokalni koordina!ori rada kooperana!a. ,n!egracija proizvoaa u kooperaciju i organizovanje edukacije. #oordinacija na !erenu svih faza proizvodnje od se!ve do skladi!enja i pakovanja proizvoda. % 1arke!inki !im. S!runjaci za plasman ro"a na domaem i s!ranim !r&i!ima. Ser!ifikacija proizvoda za s!rana i domae !r&i!e. *os!avka 2rend iden!i!e!a. Spo# na podr%ka ( )avni s!ktor % 1inis!ars!vo poljoprivrede 0epu"like Sr"ije % ,3. $*.3ojvodine Sekre!arija!i za *rivredu i *oljoprivredu % 4ond za razvoj 3ojvodine % Op!inske agencije za razvoj pri navedenim op!inama. % Op!inske agencije za zapoljavanje pri navedenim op!inama. Inostrana podr%ka #onkre!ne meunarodne dr&avne agencije za razvoj i finansiranje po!s!icajnih projeka!a. *o po!pisivanju ugovora sa njima naveemo sve de!alje. Osnovn! *a+! pro !kta 1. 4aza. *odrazumeva moni!oring pros!ornih povrina razgovor sa neposrednim proizvoaima lokalnim vlas!ima i s!runim slu&"ama. '. 4aza. ,napraviti #ist- k-#t-ra ko ! .! s! /a iti odr!d !n! s!+on!0 ,odr!diti ko i' 1otani2ki' *a'i#i a'a pripada odr!d !n! vrst!0 ,i+-2iti n i3ov! potr!1! +a 3ranivi'a0 ,napraviti p#an 4na&rt5 povr%in! /d! .! -s!vi 1iti -+/a ani0 (. 4aza. Sklapanje ugovora sa proivoaima i finansijska pos!avka projek!a uz uee javnog sek!ora i s!ranih

zadr&avanje &e!venih os!a!aka na povrini ili u pli!kom sloju zemlji!a koji e sprei!i eroziju ili s!varanje pokorice. 5a "i se ovo pos!iglo koris!e se izel plugovi ili razrivai. 5akle izvodi se pli!ko ras!resanje zemlji!a. 0edukovana o"rada nije ni!a drugo do upo!re"a raznih vidova pojednos!avljene o"rade gde se za cilj pos!avlja u!eda rada energije i smanjenje !rokova proizvodnje. *o pravilu se izvodi "ez prevr!anja povinskog sloja i samo na parcelama gde nema &e!venih os!a!aka. 1inimalna o"rada izvodi se !ekim !anjiraama i !o na ne!o veu du"inu od du"ine se!ve. O"avlja se sa jednim ili dva prohoda i daje efek!e samo na povrinama gde je pre!hodne godine izvrena du"oka o"rada a s!ruk!ura zemlji!a os!ala rela!ivno nenaruena. 6e !re"a je prak!ikova!i na povrinama gde su zas!upljeni rizomski korovi 7sirak zu"aa pirevina i!d.8. )ermini koji se jo mogu sres!i su racionalna i in!egralna o"rada koje iz"egavaju unapred u!vrene klieje ve se izvode na osnovu s!anja na !erenu u odreenoj meri i vremenu. 3e izvesno vreme u sve!u koris!i se me!od direk!ne se!ve "ez ikakve o"rade gde se seme diskosnim ili raoninim ulagaem direk!no unosi u zemlji!e. 1o&e se primenjiva!i na zemlji!ima do"rih fizikih oso"ina. #od nas je naao primenu u o"navljanju ve!akih livada mada se mo&e primeni!i pri "ilo kakvoj se!vi ako se do"ro analizira odnos ulo&enih sreds!ava i rada sa jedne s!rane i do"ijenih rezul!a!a sa druge s!rane.

par!nera. 9. 4aza. +dukacija proizvoaa. *riprema proizvodnje. Se!va proizvoda po godinjem redu sa poe!kom krajem fe"ruara '00:.godine ELA6ORA"I)A PRO)EK$A ORGANSKA POL)OPRIVREDA 7 SVE$7 *oslednjih dese! godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda pos!aje sve popularnija i ekonomski znaajnija. )o je i razumljivo o"zirom da mere i pos!upci koji se koris!e u konvencionalnoj proizvodnji 7in!enzivna o"rada zemlji!a gajenje samo jedne vrs!e na veim povrinama primena mineralnih u"riva hemijska kon!rola korova !e!oina i "oles!i i gene!ika manipulacija gajenim "iljkama 8 imaju za cilj poveanje produk!ivnos!i . 1eu!im !akvim pos!upcima dovodi se u pi!anje "udui nivo proizvodnje o"zirom da se uni!avaju uslovi koji "i doprineli dugoronom odr&avanju plodnos!i. Organska odnosno "ioloka ili ekoloka poljoprivreda je deo odr&ivog razvoja. 6a konferenciji -jedinjenih 6acija o &ivo!noj sredini i odr&ivom razvoju odr&anoj u 2razilu 1;;' god. doneena je s!ra!egija odr&ive poljoprivrede i ruralnog razvoja po kojoj odr&iva poljoprivreda pos!aje sve!ski znaajno pi!anje za naredne vekove i izazov za nove generacije. Ona je !akoe i sinonim za niz poljoprivrednih me!odologija koje u svojoj osnovi podr&avaju ouvanje &ivo!ne sredine a kreu se od konvencionalnih do al!erna!ivnih. Organska proizvodnja pored osnovnog cilja da proizvede dovoljno zdravs!veno "ez"edne hrane visoke nu!ri!ivne vrednos!i ima iri aspek! in!enziviranja s!oarske proizvodjne jer se oslanja u po!punos!i na upo!re"u organskih u"riva a !o sa so"om povlai i!av niz kompara!ivnih prednos!i. 7poveanje povrina pod krmnim "iljem veu uposlenos! preraivakih kapaci!e!a i!d.8 *rema podacima SO+< % Surve= ci!. 4ruhvald za '009.godinu pod organskom proizvodnjom nalazi se '9 miliona ha irom sve!a. 6ajvei deo !ih povrina nalazi se *riprema zemlji!a ima za zada!ak da formira konani reljef parcele i o"ez"edi s!ruk!uru povrinskog sloja gde dominiraju es!ice veliine 0 > ? > 0 mm da "i se!va "ila uspena. - skladu sa koncep!om organske poljoprivrede koja je pre svega ekoloka i racionalna iz"egava se prekomerno ga&enje zemlji!a. )o se pos!i&e upo!re"om mul!i!ilera i ro!o!ilera sa pasivno i ak!ivno pogonjenim radnim organima. Ove maine zahvaljujui svojoj kons!rukciji i radnim elemen!ima rela!ivno uspeno o"avljaju pripremu u samo jednom prohodu. #onano u organskom "a!ovans!vu osim klasinih ala!a upo!re"ljava se i!ava pale!a ala!ki za o"radu zemlji!a koje preds!avljaju razne mo!iice sa specifinim izved"ama radnih !ela mada pos!oje razne verzije !kzv. mo!okul!iva!ora koji se !akoe mogu upo!re"ljava!i u ovom rela!ivno novom pris!upu koji razma!ra pro"lema!iku o"rade zemlji!a. Int!/ra#na +a%tita 1i# aka *roizvodnju visokokvali!e!ne hrane u okvirima organske poljoprivrede nije mogue zamisli!i "ez ukljuivanja in!egralne za!i!e koja podrazumeva o"jedinjenje svih vidova za!i!e "iljaka. )o su agro!ehnike mehanike "ioloke i u nekim sluajevima hemijske mere "or"e pro!iv "oles!i korova i !e!oina. ,z ovog proizilazi zakjuak da se suz"ijanje "iljnih "oles!i i !e!oina uglavnom "azira na: plodoredu iz"oru o!pornih sor!i vremenu se!ve i sadnje i praksom korienja prirodnih

u $us!raliji 710 miliona ha8 $rgen!ini 7' ; miliona ha8 i ,!aliji 71 ' miliona ha8. - Sr"iji i @rnoj Aori prema razlii!im izvorima neki vid organske proizvodnje o"avlja se na oko B.000 ha a u prelaznom periodu nalazi se oko ;.000 ha !o z"irno iznosi oko 1>.000 ha . )o je u odnosu na ukupno o"radivu povrinu koja u Sr"iji iznosi 9 ' miliona ha samo 0 ( C. - izve!aju 1inis!ars!va za nauku i za!i!u &ivo!ne sredine '00'. godine o s!anju &ivo!ne sredine u Sr"iji kons!a!ovano je da je B>1.000 ha ili D> C od analiziranih :B: ha poljoprivrednih povrina pogodno za organsku proizvodnju. )a zemlji!a nisu op!ereena !ekim me!alima pes!icidima ni os!acima mineralnih u"riva ni!i su zakieljena. 6a osnovu ovih poda!ka zakljuuje se da "i o"zirom na po!encijale koje imamo razvoj organske poljoprivrede mogao "i!i jedan novi kvali!e! u &ivo!u lokalnih zajednica i nae dr&ave u celini. 0azvoj organske poljoprivrede !re"alo "i da doprinese op!imalnom korienju prirodnih resursa poveanju lokalne proizvodnje i sveo"uhva!nom po"oljanju s!a!usa s!anovni!va u ruralnim regionima. 0azvojem ovog naina proizvodnje !re"alo "i da se u!ie na poveano lokalno ulaganje i ohra"rivanje s!anovni!va za os!anak u manje razvijenim regionima. 5ugorono organska poljoprivreda "i mogla doprine!i smanjivanju razlika izmeu "oga!ih i siromanih regiona kao i u os!varivanju s!a"ilnos!i proizvodnje. )ime "i se s!ekli uslovi za s!rano inves!iranje i poveanje izvoza organskih proizvoda. *oveala "i se sves! po!roaa o po!re"i korienja organske hrane i po"oljanje zdravs!vene ispravnos!i hrane. 67D78NOS$ ORGANSKE POL)OPRIVREDE KOD NAS 6aa zemlja je sa svojim poljoprivredno%prehram"enim proizvodima u velikoj meri orijen!isana na !r&i!e evropskih zemalja. 6aa ansa je da na naim organskim proizvodima polako osvajamo !o !r&i!e. )aj pu! nije ni malo lak ni jednos!avan. Eedino ga mo&emo olaka!i ako imamo zakonski ureenu ovu o"las! i kon!rolisanu proizvodnju uz naravno neophodan i do"ro osmiljen zajedniki nas!up na s!ranom !r&i!u jer je siguran plasman ovih proizvoda najva&niji.

preda!ora odnosno inseka!a p!ica i drugih &ivo!inja koje uni!avaju !e!ne insek!e. )ek u vanrednim okolnos!ima dopu!ene su neke hemijske mere kao na primer upo!re"a niskih doza fungicida na "azi sumpora. , !o se radi uz znanje i dozvolu ovlaenih ins!i!ucija kao !o su razne inspekcijske slu&"e a na mol"u proizvoaa kada se proceni da e odreena "oles! ili napad neke !e!oine da nanese ekonomski znaajnu !e!u. $gro!ehnike mere podrazumevaju pre svega gajenje o!pornih sor!i i hi"rida koji se zahvaljiujui napre!ku poljoprivredne nauke odnosno "iljne selekcije mogu nai na !r&i!u. *o!ovanje op!imalnih agro!ehnikih rokova mo&e zna!no da u!ie na jau o!pornos! "iljaka prema "oles!ima i !e!oinama. 1ora se vodi!i rauna o higijeni zemlji!a !o se pos!i&e uklanjanjem zara&enih "iljaka i "iljnih delova i dezinfikovanjem ala!a. *lodored je znaajna mera o kojoj je ve "ilo rei. 6jime se izmeu os!alog suz"ijaju zemljini pa!ogeni 7pogo!ovu gljive iz roda 4usarium i 3er!icillium8. 1alovanje ili nas!iranje zemlji!a je korisna mera kojom se suz"ijaju korovi regulie vodno%vazduni re&im i s!vara prepreka za !e!oine. Fa ovu meru mo&e se koris!i!i seno slama kompos! s!ajnjak s!rugo!ina ili ve!aki ma!erijali kao na primer plas!ine folije ili "iorazgradivi ma!erijali. 1ehanike ili fizike mere se "aziraju na kako sama re ka&e fizikom uni!avanju !e!oina ili pravljenju specifinih "arijera kao !o su lovni kanali lepljive !rake i klopke.

3eliki "roj zemalja za ovakve o"like proizvodnje daje su"vencije s!imuliui na !aj nain poljoprivredne proizvoae da ga prihva!e. 4inasijska pomo dr&ava koje su lanice +- za pe!ogodinje "avljenje organskom proizvodnjom iznosila je od B00 GHha za jednogodinje ra!arske useve do ;00 GHha za viegodinje ra!arske useve 7-red"a Save!a +vrope "r. 1'>DH;;8. 2ez pomoi dr&ave ova proizvodnja !eko mo&e da izdr&i konkurenciju konvencionalne proizvodnje jer se efek!i ove proizvodnje ne mogu gleda!i kra!korono oni svoje efek!e daju !ek posle du&eg niza godina. 3a&na je !akoe i injenica da se za proizvode do"ijene organskom proizvodnjom do"ija vea cena nego za konvencionalne proizvode i !o zavisno od naina prodaje proseno negde oko >0 C mada se mora ima!i u vidu da su !rokovi proizvodnje ne!o poveani. #akva e "i!i "udunos! ovog naina poljoprivredne proizvodnje u Sr"iji pi!anje je na koje je jako !eko da!i odgovor. 6a nivou dr&ave !o je s!var s!ra!egije razvoja a na nivou proizvoaa !o je s!var koja je lina odluka. -slove za razvoj organske poljoprivrede imamo. )ehnologije proizvodnje su pozna!e i neophodno je samo s!alnim edukovanjem upu!i!i zain!eresovane prozvoae u ovaj nain poljoprivredne proizvodnje. Fakonska regula!iva je u pripremi. *os!oji i zain!eresovanos! po!roaa 7u zemlji i izvan nje8 za ove proizvode i spremni su da ih pla!e vie nego konvencionalne proizvode. - !r&inoj ekonomiji poljoprivreda je "iznis kao i svaki drugi. Organska poljoprivreda preds!avlja "iznis ije vreme !ek dolazi. OSNOVNA S$R7NA OPREDEL)EN)A 6a "azi sagledavanja s!rune li!era!ure i pos!avljenih proizvodnji u +vropskim zemljama u kojima su "oravili nai s!runi saradnici na doda!noj edukaciji dajemo na uvid naa osnovna s!runa opredeljenja kojih se pridr&avamo. Zna2a p#odor!da - or/ansko po# oprivr!di *lodored je prak!icno najjef!inija "ioloka mera sa

#orienje o!vorenog plamena odnosno pr&enje korova je efikasna !ermika mera za!i!e. 3azduh ili jak mlaz vode u vidu !uiranja "iljaka mogu da "udu efikasni pro!iv lisnih vaiju. 6as!iranjem raznih prirodnih i ve!akih ma!erijala preko useva pos!i&e se zadovoljavajui efeka! u "or"i pro!iv !e!oina naroi!o p!ica. 2ioloke mere podrazumevaju s!imulisanje razvoja prirodnih neprija!elja !e!oina u koje spadaju neki insek!i p!ice i &ivo!ine. 0e je u su!ini o uspos!avljanju iz"alansiranog eko%sis!ema gde korisne vrs!e odr&avaju populacije na !oleran!nom nivou !ako da one nisu u s!anju da prouzrokuju vee !e!e. #orisne p!ice su: vrapci drozdovi senice crvendai las!e i!d. - le!njem periodu oni se hrane !e!nim insek!ima larvama i jajima is!ih. 1eu!im u zimskom periodu po!re"no im je o"ez"edi!i skloni!e i hranu !o se o"ez"euje pravljenjem i pos!avljanjem raznih vrs!a p!ijih kuica i hranilica !o mo&e da "ude veoma dekora!ivno u jednoj "a!i. 6ajpozna!ije meu insek!ima preda!orima su "u"amare koje se izmeu os!alog hrane vaima i njihovim larvama. Fimi im je po!re"no o"ez"edi!i zaklon u vidu kore drvea lia ili kamenja. <arve osolikih muva koje su inae "ezopasne za oveka se !akoe hrane vaima. Eedna larva za vrema svog razvia u s!anju je da pojede i do 900 vaiju. Ia"e kras!ae koje vole vla&na i mrana mes!a pored vode su izuze!no korisne. Od prolea do jeseni jedna &a"a pojede i do '0.000 raznih vrs!a inseka!a i njihovih larvi. 1e!ode pospeivanja korisnih inseka!a su: ozelenjavanje povrina se!va i sadnja

fi!osani!arnom funkcijom kojom se prekidaju &ivo!ni ciklusi mnogih korova. - organskoj poljoprivredi njemu se poklanja pose"na pa&nja jer ne pos!oji mogucnos! !re!iranja her"icidima kao u konvencionalnoj "iljnoj proizvodnji. ,s!o !ako u organskoj proizvodnji koris!i se veci "roj "iljnih vrs!a u ro!aciji plodoreda. *o!re"no je pos!ova!i odredjena pravila da "i plodored imao pozi!ivan u!icaj na celokupan agroekosis!em: % -seve sa du"okim korenovim sis!emom !re"a gaji!i posle onih sa pli!kim da "i se odr&ali op!imalni vodno vazduni zemljini uslovi. % )re"a menja!i useve koji proizvode malu i veliku "iomasu korena. Ovde su naroci!o va&ne !ravno% leguminozne smee. % 1enja!i azo!ofiksa!ore sa onim usevima koji su veliki po!roaci azo!a. % Femlji!e uvek odr&ava!i pod "iljnim pokrivacem. Fnaci primenjiva!i prese!vu podse!vu naknadnu se!vu medjuse!vu i zelenino dju"renje. )ime se sprecava zakorovljenos! s!varanje pokorice po"oljava se s!ruk!ura zemlji!a i onemogucava ispiranje hraniva. % -seve koji su ose!ljivi na korove i koji sporo nicu uvek gaji!i posle lucerke !ravno%de!elinskih smea useva za zelenino dju"renje i konoplje jer !i usevi sprecavaju razvoj korova. % 1enja!i lisna!e i korenas!e useve i &i!a. % *o!ova!i pravilo o minimalnom "roju godina posle kojih neki usev mo&e da dodje na is!o mes!o. Ovo se odnosi na useve koji su ose!ljivi na odredjene "oles!i a u rejonu pos!oji opasnos! od zaraze is!im. % -po!re"ljava!i smeu razlici!ih sora!a is!og useva z"og povecanja gene!ike raznovrsnos!i. 6ajprikladnije su smee za s!onu hranu. % 1enja!i jare i ozime useve ime se pos!i&e "olja kon!rola korova i raspored rada na imanju. Ovde emo na jednom jednos!avnom primeru o"jasni!i osnovni e!voropoljni plodored: 6a prvom polju parcela , gaje se usevi pred koje se u rano prolee unosi organsko u"rivo. )o mogu "i!i: paradajz paprika plavi pa!lid&an vre&as!o povre celer krompir praziluk. 6a drugom polju parcela ,, gaji se korenas!o povre spana sala!a. 6a !reem polju parcela ,,, gaje se kupusnjae i na e!vr!om

najraznovrsnijih vrs!a cvea i dekora!ivnih "iljaka sadnja &ivih ograda i &"unova i izrada raznih vrs!a zaklona koji omoguavaju da korisni insek!i i &ivo!inje zauvek os!anu i vre reprodukciju u iz"alansiranom eko% sis!emu kojeg s!e vi kreirali. Za%tita povr.a 6ajose!ljiviji segmen! proizvodnje povra po principima organske proizvodnje je naravno za!i!a koja mora da pokrije veoma slo&enu proizvodnju koja ope! proizilazi iz "rojnos!i povr!arskih vrs!a. 6aime pozna!o je oko 1'00 povr!arskih vrs!a a kod nas se u naj"oljem sluaju gaji svega !ridese!ak i !o razlii!im o"licima proizvodnje kakvi su "a!enska i njivska proizvodnja i proizvodnja u za!ienom pros!oru. Ona je jo uz !o i u razlii!im vremenskim periodima !e s!oga razlikujemo: rano prolenu prolenu jesenju i zimsku proizvodnju povra. 6e sme se !akoe za"oravi!i injenica da povre naj"olje uspeva na lakim i srednje lakim odnosno srednje !ekim zemlji!ima neu!ralne do sla"o kisele reakcije i visokog sadr&aja humusa 7minimalno od 1 >C8. Jigijena zemlji!a odnosno njegova is!oa je !akoe "i!an preduslov za uspeno gajenje povra po principima organske poljoprivrede. Fa!i!a kupusnjaa. Fa ove kul!ure karak!eris!ina je proizvodnja rasada i njegove po!re"e za vodom su velike !ako da su i o"oljenja delimino uslovljena nainom gajenja. 6ajva&nija preven!iva je u svakom sluaju uklanjanje i uni!avanje zara&enih "iljaka i "iljnih os!a!aka

polju parcela ,3 gaje se leguminoze i lukovias!o povrce. $ko imamo u vidu ro!aciju u vremenu i pros!oru koja je prema emi kon!ra u odnosu na smer kre!anja kazaljki na sa!u zakljuujemo da usevi sa parcele , imaju najvee po!re"e za hranivima a pos!o se u organskoj poljoprivredi ne KhraniK "iljka nego zemljis!e uoi ovih kul!ura o"avezno se u zemlji!e unosi neko organsko u"rivo naprimer s!ajnjak. 6a is!u parcelu sledee godine dolaze usevi sa parcele ,3. )o su leguminoze i lukovi koji nemaju velike po!re"e za hranivima i sasvim e lepo iskoris!i!i os!a!ak hraniva iz prve godine a leguminoze ce ak os!avi!i azo! kojeg e sledee godine kupusnjae sa parcele ,,, ugradi!i u svoje lisne mase. - ovoj godini je po!re"no unoenje kompos!a da "i se izmedju os!alog pos!igla zadovoljavajuca s!ruk!ura zemlji!a za useve sa parcele ,, a !o su korenas!e kul!ure. Ova pojednos!avljena ema mo&e se kom"inova!i u zavisnos!i od !oga !a proizvodjac &eli da pos!igne. Fa!o moramo pre!hodno sa kooperan!ima: ,napraviti #ist- k-#t-ra ko ! .! s! /a iti odr!d !n! s!+on!0 ,odr!diti ko i' 1otani2ki' *a'i#i a'a pripada odr!d !n! vrst!0 ,i+-2iti n i3ov! potr!1! +a 3ranivi'a0 ,napraviti p#an 4na&rt5 povr%in! /d! .! -s!vi 1iti -+/a ani0 Sve vreme uzgajanja !re"a pra!i!i s!a se desava na parcelama i vodi!i "eleke o neplaniranim promenama jer naj"olje iskus!vo uzgajivac s!ice na !erenu. Z!'# i%t! i n !/ova o1rada 1ora se ima!i u vidu da se u organskoj poljoprivredi ne sme dozvoli!i nepo!re"no i pre!erano o"raivanje zemlji!a pogo!ovo ne o"rada na veu du"inu od op!imalne koju usev zah!eva. 6e sme se !akoe dozvoli!i upo!re"a neodgovarajueg orua ni!i da se pojedine operacije o"avljaju van op!imalnih agro!ehnikih rokova.

dezinfekcija zemlji!a se!va zdravog semena i naravno plodored. Fa uvenue "iljaka koje prouzrokuju gljive iz roda 4usarium i 3er!icillium preporuuje se plodored i gajenje o!pornih sor!i a za kilu kupusa koju izaziva gljiva *lasmodiophora "rassicae osim ve pomenu!og plodoreda efikasna mera je dodavanje gaenog krea u o"radivi sloj ime se s!varaju nepovoljni uslovi za klijanje spora gljiva. Od !e!oina 3eliki kupusar 7*ieris "rassicae8 pravi oz"iljne !e!e na "iljkama a da "i mu se onemoguilo poleganje jaja preporuuje se prekrivanje "iljaka gus!om mre&om ili lis!ovima papra!i. 1ogue je gajenje sa zdru&enim usevima 7majina duica celer &alfija nana ruzmarin miroija paradajz8 jer !e "iljke od"ijaju insek!e. 3rlo efikasna mera "or"e pro!iv kupusne muve je "arijera koja se vrlo jednos!avno napravi od !er%papira na kojem se na sredini napravi prorez kroz koji se provue mlada "iljka. !akva "arijera spreava polaganje jaja imaga u zemlji!e. Fa!i!a paradajza. @rna pegavos! 7$l!ernarija solani8 veoma je raspros!anjena i javlja se gde god se paradajz gaji. Simp!omi se javljaju na lis!u s!a"lu i plodovima. *rak!ino na celoj "iljci. 1ere za!i!e su i vidu gajenja o!pornih sor!i i korienju zdravog rasada. *lodored !re"a prak!ikova!i !ako da paradajz ne dolazi na is!o mes!o a redovno !re"a uni!ava!i samonikle "iljke i korove. L!o se plamenjae !ie paradajz !re"a gaji!i !o dalje od krompira. Fa!i!a paprike. *lamenjaa je "oles! paprike koja mo&e da ima ka!as!rofalne posledice. 5a "i se

posledice iz"egle !re"a koris!i!i nezakorovljeno zemlji!e i !o do"ro drenirano uz plodored jer do pojave plamenjae o"ino dolazi posle !oplog vremena i perioda o"ila!ih kia. L!o se "ak!erioza !ie njih spreava jedino preven!iva !o znai plodored i uklanjanje "iljnih os!a!aka. Fa!i!a krompira. #rompir generalno !re"a sadi!i posle preduseva kao !o su: "eli i crni luk kupus ro!kva perun sala!a mrkva cvekla. 6ikako posle: !ikve paradajza kras!avca i suncokre!a ni!i u "lizini vinje ja"uke i maline. 3irusne "oles!i prenose vai koje !re"a suz"ija!i. 6ajopasnija !e!oina krompira je krompirova zla!ica 7<ep!ino!arsa decemlinea!a8. +fikasne mere na manjim povininama su mehaniko uni!avanje insek!a meu!im za one koji krompir gaje na veim povrinama preporuuje se spravljanje eks!rak!a od lis!ova maslaka cvas!i zove i "elog luka. 5elove "iljaka isecka!i i po!opi!i u vodu koja je pre!hodno prokljuala. Os!avi!i jedan dan pa procedi!i kroz gazu. Ovako spremljen eks!rak! koris!i se za !re!iranje "iljaka. Fa!i!a kras!avca. 6ajopasnija je plamenjaa koja napada lie !e se ono sui i o!pada. - za!i!i je po!re"no kom"inova!i agro!ehnike mere sa gajenjem o!pornih sor!i i hi"rida. #oris!i!i ocedne !erene da se ne "i zadr&avala suvina voda a "iljke gaji!i na vee meuredno ras!ojanje z"og "oljeg prove!ravanja useva i iz"egavanja mogunos!i da se s!vara visoka vla&nos! u "iljnom sklopu. Fa!i!a crnog luka. Fa!i!a od

plamenjae o"uhva!a: % Fa!i!u semena !o podrazumeva dezinfekciju u vodi na >0M@. % #orienje zdravog semena i lukovica. % Sadnju na prove!renim ocednim i osve!ljenim zemlji!ima. % *o!ovanje pros!orne izolacije !o znai da konzumni luk !re"a gaji!i dalje od semenskog i samoniklih "iljaka. Od !e!oina najvee ekonomski znaajne !e!e na luku prave lukova muva i minirajua muva. Aeneralno za sve lukovias!e kul!ure va&i pravilo po!ovanja plodoreda do"ra o"rada i priprema zemlji!a kao i uklanjanje i uni!avanja napadnu!ih "iljaka. Fa!i!a pasulja "oranije i graka. *ro!iv an!raknoze i re pasulja !re"a koris!i!i o!porne sor!e a po!o vla&no vreme pods!ie irenje ovih "oles!i nikako ne zaliva!i preko lis!a a pri!ke iz pre!hodne sezone opra!i vrelom vodom. *ro!iv crnih vaiju !re"a koris!i!i prepara!e od koprive koji se jednos!avno naprave od kinice u koju se doda kopriva koje ima u izo"olju. 3oda ods!oji jedan dan ocedi se i mo&e se koris!i!i. Od ovog jednos!avnog prepara!a lis!ovi pasulja o!vrdnu pa nisu vie lak zalogaj vaima. Arakov smo!avac preds!avlja oz"iljnu i ekonomski znaajnu !e!oinu na graku. )o je mali lep!iri koji se javlja u maju a jaja pola&e najee na mlade mahune. +fikasna mera za!i!e je rana se!va da "i se iz"egao lep!ir koji le!i. )o je mogue

izves!i jer se inae u proizvodnji graka preporuuje upo!re"a vie razlii!ih sor!i 7rane srednje i kasne8 da "i se o"ez"edila sukcesivna "er"a. Fa one sor!e koje ipak "udu izlo&ene napadu grakovog smo!avca sadnja paradajza u "lizini mo&e da deluje od"ijajue. )akoe je efikasno raspros!r!i mre&u preko useva. Fa!i!a korenas!og povra. *egavos! lis!a cvekle prouzrokuje gljiva @ercospora "e!icola koja je pozna!a po !e!ama koje priinjava i na eernoj repi. 1ere za!i!e se ogledaju u po!ovanju plodoreda upo!re"i zdravog semena i uklanjanju "iljnih os!a!aka. 1rkvu es!o napada muva pod nazivom mrkvin miner koja jaja pola&e u donjem delu lis!ova. larve se kroz lisnu drke u"uuju u koren. *reven!iva je plodored 7mrkvu ne gaji!i posle celera8 i ranija se!va. 1o&e se prak!ikova!i i zdru&ena se!va sa lukovima i &alfijom ija e!arska ulja od"ijaju minera. 2iljke !okom vege!acije !re"a es!o prska!i prepara!ima od "elog i crnog luka mada je i za!i!na mre&a veoma efikasna za!i!a od minera. - poslednje vreme veliki pro"lem u povr!njaku prave pu&evi. )o je za!o !o se smanjio "roj njihovih prirodnih neprija!elja 7je&evi &a"e gu!eri8. 3eoma su efikasni mamci koji se prave od malih plas!inih aa od jogur!a i kiselog mleka koje se do ivice ukopaju u zemlju i u njih se sipa malo piva. 6a kri!ina mes!a !re"a s!avlja!i s!are daske koje e skupi!i pu&eve. 6jih od"ijaju mirisi "iljaka popu!: slaice lukova &alfije !imijana i dragolju"a.

L!o se korova !ie pos!oji veliki spisak !akozvanih "io ili organskih her"icida koji su na "azi prirodnih sups!anci i dozvoljeni su u organskoj poljoprivredi. 1eu!im kada je "a!enska proizvodnja u pi!anju mo!ika je i dalje osnovni ala!.

NNN.uni"l.rs.srHagricHdocHjnjegaOusjeva.pdf. ml PQRSTUQ VWXYZQ[\]\ VWX ^W^T_YUQZW `Qa. R\[TdT TcT V\ aT_]Q WPY _]R\[TdY _\eYP\cT X\W KWZTfQ[YK XWRT_]T]Q _cQVQgY \VRQ_Y: http://www.google.com/search? ibl.rs.sr/agric/doc/jnjega_usjeva.pdf+organska+plastika+krompir&hl=sr&ct=clnk&cd=2 &gl=!u&lr=lang_sr
Google !" # !$%

T: kro'pir Z\ XWUQ PWVQ [\ WPY _]R\[TdY: or/anska p#astika

Pa/! 9 Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 134

Specijalne tehnike setve

Ovde e biti opisano nekoliko oblika specijalne tehnike setve, jer se takvi oblici setve detaljnije tretiraju u posebnim granama biljne proizvodnje.

Setva sejalicom koja iza sejae cevi ima valjak i lanac

primenjuje se pri setvi okopavinskih useva na lakem zemljitu ili pri looj strukturi povrinskog sloja zemljita. Svrha joj je da se seme dobro priljubi sa zemljitem, osigura primanje vlage i normalno klijanje. Ovakva se setva treba izbegavati na tekim i vlanim zemljitima, jer se na tom mestu zemljite zbija, pa seme tee klije i nie.

Setva ozimih useva gustog sklopa u brazdice

iroke 5-7 cm, napravljene posebnim sejaim ralom na sejalici. Sejalica unosi seme na potrebnu dubinu izme u brazdica, a vrhovi brazdica tite njene biljice od ledenih vetrova i izvlaenja biljaka usled srijei (podlubljivanja). Me uredni razmak je od 20 cm, a nakon zime obavlja se drljanje da bi se brazdice poravnala okomito na smer redova. .
Formiranje brazdica prilikom setve penice i izgled useva penice u zimskom periodu

Setva u neobra eno zemljite

je deo agrotehnikih zahvata u okviru redukovane obrade zemljita koja je detaljnije opisana u poglavlju o redukovanoj obradi. Sejalice za direktnu setvu mogu svojim diskovima otvoriti zbiti sloj zemljita za ulaganje semena na potrebnu dubinu.
Nain rada no-till sejalice Diskovi sejalice otvaraju brazdu Setva penice u neobra eno zemljite za ulaganje semena

Zajedno sa setvom vri se i ubrenje zemljita. Kao to je ve ranije bili reeno, postoji vie naina setve u

neobra eno zemljite: no-till setva, setva u trake (strip tillage), setva u humke (ridge tillage). No-till setva se koristi na ravnim terenima a setva u trake i humke nagnutim terenima ili na podrujima sa izraenom eolskom ili vodenom erozijom gde se na povrini ostavljaju etveni ostaci preduseva ili se usev usejava u mrtvi eventualno u ivi mal.

Pa/! : Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 135

Nain setve na humke (grebenove) Radni organi sejalice za odsecanje vrha humki

Setva u ekstremnim uslovima vlaenja

(mokro i suvo) poklapa se sa nainom setve na neobra enom zemljitu, pogotovo sa ridge tillage setvom, s tom razlikom to se ova setva obavlja na obra enom zemljitu. U aridnim uslovima seje se posebnim lister-sejalicama tako da stvaraju grebenove (humke), a seme se polae u dno izme u dve humke.
Shema setve na grebenove pod nepovoljnim Listerovanje klimatskim uslovima

Ova metoda se zove listerovanje. Listerovanjem se stvara pogodni fitoklimat za usev, naroito u poetnom stadijumu rasta. U dnu jarka vie je vlage pa je time osiguran rast useva. Listerovati se moe i ralicom kao to se to ini u Makedoniji pod nazivom trapenje. U vlanom klimatu, pogotovo na tekom zemljitu, usev se seje na vrhu humki (grebenova).

Setva pod foliju

je oblik setve gde se folije koriste kao mrtvi mal. Danas postoje specijalne sejalice koje polau folije i odmah seju s posebnim sejaim aparatom koja po obodu velikog diska imaju cevaste ulagae koje probijaju fotorazgradivu foliju i ulau seme u zemljite na potrebnu dubinu (francuska izvedba). Po holandskoj izvedbi sejalice, ulaga semena ispred folije ulae seme u zemljite, a sejalice po posejanim redovima polae foliju. Ovakva setva je skupa, pa se uglavnom koristi za visoko profitabilne useve ili useve za proizvodnju semena.
Sejalice za setvu pod foliju

Sadnja
Ranije je bilo reeno da je sadnja bioloka reprodukcija raznih delova odnosno organa biljke koje nisu pravo seme u botanikom smislu. Materijali za sadnju ine: gomolji, rizomi, lukovice, reznice, sadnice i dr. Pri tome treba napomenuti da u nekim sluajevima, sadnji jednog useva prethodi setva a tek u drugoj fazi sadnja (npr. duvan ili jo ee kod proizvodnje povra). Gomolji, rizomi i lukovice treba da veliinom (eventualno obliku) i zdravstvenom stanju budu pogodni za sadnju. Za razliku od pravog semena, sadni materijal sadri dosta vode, pa ga je teko uvati i lako stradaju od abiotskih

Pa/! ; Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 136

i biotskih negativnih faktora. Pa i ako se sadni materijal uspeno sauva u skladitima, mogu se javiti stanovite tekoe u sadni i rastu useva. Kod krompira se prvenstveno vri naklicavanje, sa svrhom da se otkriju eventualne bolesti gomolja i okcima a drugo da se ubrza nicanje i poetni rast useva. Radi naklicavanja gomolji se u tankom sloju izvrgnu difuznoj svetlosti 25-30 dana pri temperaturi od 15 do 18
0

C. Sadnice,rizomi i ostalo, kadkada se pre sadnje tretiraju tako da im se deo koji e doi u zemljite uranja u kau od bakterijskih cepiva, zemlje i vode, a mogu se dodati stimulatori rasta i plodnosti zemljita. U pogledu bakterizacije, unose se nesimbiotski azotni fiksatori i bakterije drugih korisnih procesa u zemljitu, a stimultori rasta treba da ubrzaju oiljavanje reznica ili jaanje ve postojeeg korenja.

Termini sadnje
Termini sadnje u umerenom klimatskom pojasu vezani se uglavnom za period aktivne vegetacije. Presadnice termofilnih useva (duvan, paprika, paradajz) sade se na otvorenom tek kad se zemljite dovoljno ugreje, a opasnost od kasnih mrazeva pro e. Sadnja zeljastih presadnica produava se do letnjih meseci ako je njihova vegetacija kratka i ako su razvijene biljke otporne prema nepovoljnim vremenskim uslovima kasne jeseni.

Tehnika sadnje
Sadnja gomolja, korenja, lukovica i zeljastih presadnica obavlja se mehanizovano, a reznica i cepova drvenastih vrsta obavlja se runo. Maine za sadnju obsluuju radnici, s tim da sadilica otvara brazdu u zemljitu u koju se ulae sadni materijal, zatim sadilica pokriva brazdu zemljom i poravnava povrinu zemljita. na sadilicu se moe postaviti kontejner sa otopinom mineralnih ubriva. Mehanizovana sadnja je mnogo efikasnija od rune, kako u pogledu kvaliteta sadnje tako i uinka po jedinici povrine .
Razni tipove sadilica (s leva na desno- za rasad, dvoredna poluautomatska sadilica za krompir, automatska sadilica za krompiri.

Pa/! < Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 137

Nega useva
Gajene biljke izlaskom iz slobodne prirode izgubile su bioloku snagu divljih biljaka, a okulturivanjem i u daljem procesu evolucije izloene su mnogim neizvesnostima. Sa biolokog gledita gajene biljke su oslabile, a da bi stvorile visok i kvalitetan prinos potrebna im je briga uzgajivaa, dakle oveka. Primenom savremenih agrotehnikih mera tei se da se buduem usevu po mogunosti stvore to optimalniji uslovi za njegov porast i razvie. Nega gajenih biljaka ima za cilj da odbrani biljku od negativnih uticaja i da osigura vegetacione faktore u dovoljnim koliinama i u povoljnim odnosima. Da bi odbranili biljku od negativnih uticaja raznim merama nege smanjuju se, pa i spreavaju nepoeljne pojave. Negativni uticaji nalaze se u ambijentu u kojem gajene biljke rastu. Oni se dele na abiotske i biotske faktore. Zapravo, jedan je glavni i dominantan neivi faktor - klima, u kojem je bila re u poglavlju agrekologije, dok se ivi faktori dele na tri glavne grupe: bolesti, tetnici i korovi. Ovde se mogu pridruiti i divlja, ali one priinjavaju tetu samo povremeno i to na poljoprivrednim povrinama koje se nalaze uz velike ume. Me utim, borba protiv tetnog uticaja divljai je vrlo sloena, jer divlja sezonski pod zatitom zakona (lovostaj), a osim toga, briga i odstrel divljai pripada lovnoj privredi. Poljoprivrednom proizvo au preostaje samo mogunost da sprei dolazak divljai na proizvodne povrine pod usevom, ali je to esto vrlo teko sprovesti. Mere nega gajenih biljaka se mogu podeliti prema karakteru zahvata, a to su mehani ke, fizike, hemijske i bioloke.

Mehaniki zahvati nege

su sve radne operacije koje se obavljaju za vreme aktivnog ivota gajenih biljaka ukljuivi i plevljenje korova. Zapravo, mehanikim zahvatima nege poinje se sa negom useva, npr., razbijanje pokorice posle setva i jakih kia. U toku vegetacije, mehanikim zahvatima se osigurava da se povrinski sloj zemljita razrahli radi lakem pristupa kiseonika u rizosferu korenja, pri emu se mora voditi rauna da se pri tome ne otete klijanci i mlade biljice. Ovi zahvati nege ne smeju prei kritinu dubinu zahvata u pojedinoj fazi rasta useva. to se tie mehanikog unitavanja korova, danas je od manjeg znaaja jer je naglasak dat na hemijsko unitavanje, premda obrada zemljita i sada ima korisnu ulogu eliminisanja korova s proizvodne povrine.

Fiziki zahvati nege

se uglavnom odnose na dodavanje vode (natapanje) ili odvo enje suvine vode (odvodnja). U ovu grupu nege ubraja se i dimljenje (fumigacija) radi zatite od kasnih mrazeva kao i odbrana od tue ispaljivanjem protivgradnih raketa.

Hemijski zahvati nege

je jedan od glavnih zahvata nege useva pa prema tome je od najvee vanosti. U obzir dolaze sva sredstva za zatitu biljaka (pesticidi, ubriva, regulatori rasta, hemijska zatita od mrazeva). Pesticidi ulaze u grupu disciplina koje se bave zatitom biljaka, dok se herbicidi u ovoj disciplini tretira kao logiko zaokruivanje sistematske borbe protiv korova jer se za razliku od suzbijanja insekata i bolesti korovi znaajnije suzbijaju i mehanikim agrotehnikim zahvatima. ubriva su obra ena u poglavlju o ubrenju, pa je potrebno dotaknuti samo regulatore rasta i hemijskoj zatiti od kasnih mrazeva. Regulatori rasta mogu delovati u pozitivnom i negativnom smislu. U pozitivnom smislu oni ubrzavaju i poveavaju deobu elije odnosno znatno ubrzava rast biljke. To su stimultori rasta koji po hemijskom karakteru mogu biti organske kiseline, vitamini, heteroauksini, alkaloidi i glikozidi. Giberelin (giberelinska kiselina) je jedan od najpoznatijih stimulatora rasta, pored njega je Wuxal koji sadri fitohormone, makro i mikro hranjiva. U usevima strnih itarica sklonih poleganju, primenjuju se negativni regulatori rasta (morforegultori). Svojim hemijskim delovanjem usporavaju ili smanjuju deobu elija i tako skrauju stabljiku, odnosno skrauju internodij stabljike ili pak pojaavaju vanjski prsten stabljike na drugom nodiju i tako uvruje stabljike od poleganja. Glavni predstavnici morforegulatora su Agrostemin, Stabilan, Hlorkolinhlorid (CCC) itd. Poseban je hemijski zahvat radi zatite useva od niskih temperatura posebno kasnih mrazeva, gde se koriste pored ostalih i borni preparati u razdoblju pre pojave mrazeva.

Bioloki zahvati nege

ovise o tome o kakvoj se vrsti gajenih biljaka radi i cilju gajenja. Kod jednogodinjih useva u bioloke mere nege ulaze korektura sklopa, dopunsko sejanje/sadnja, a kod pregustih useva prore ivanje. U bioloke zahvate ulazi i dopunsko opraivanje kod useva za proizvodnju semena (semenski kukuruz npr), lomljenje zaperaka, pinciranje, obrezivanje itd. Mere nege se mogu podeliti prema duini vegetacija gajenih biljaka a to je: nega jednogodinjih useva (ozimine i jarine) i nega viegodinjih useva.

Pa/! = Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 138

Mere nege jednogodinjih useva (Mihali, 1985)
Ozimine Jarine r.b. Gusti sklop Retki sklop r.b. Gusti sklop Retki sklop 1. Drljanje izme u setve i nicanja Isto 1. Drljanje izme u setve i nicanja Isto 2. Odvo enje vode od jeseni do prolea 2. Drljanje nakon nicanja 3. Razbijanje ledene kore na usevu 3. Valjanje nakon setve 4. Drljanje nakon zime 4. Prihranjivanje 5. Valjanje useva izvuenih mrazom (srije) 5. Fitozatita 6. Prihranjivanje 6. Natapanje (fertirigacija) 7. Fitozatita 7. Korektura sklopa 8. Natapanje 8. Okopavanje 9. -

Okopavanje u jesen 9. Ogrtanje 10. Okopavanje u prolee 10. Malovanje

Nega viegodinjih useva (Mihali, 1985)

Zeljasti usevi Drvenasti usevi 1. Valjanje izvuenih biljaka mrazom 1. Me uredna kultivacija 2. Dopunsko sejanje 2. Obrezivanje 3. Drljanje nakon zime i u toku vegetacije 3. Prihranjivanje 4. Prihranjivanje 4. Malovanje 5. Natapanje (fertirigacija) 5. Fitozatita 6. Fitozatita 6. Fertirigacija

Nega jednogodinjih useva

Drljanje strnih itarica izmeu setve i nicanja
mera kojom se spreava stvaranje pokorice, ime se omoguuje aeracija zemljita, disanje korena biljaka i aktivnost ivih organizama u zemljitu. Pokorica se javlja na nestrukturnim zemljitima i onom koja su sklona zabarivanju. Javlja se posle jaih kia pljuskova.. Pokorica blokira izbijanje klijanaca, odnosno mehaniki oteuje ve ponikle biljice. Drljanje se moe obavljati kada su klijanci dugi oko 2 cm i kad se pojavi prvi list na povrini zemljita. U periodu kada je duina klice vea od 2 cm a pre nicanja, nije preporuljivo drljati a isto tako dok pravi list nije vie zatien koleoptilom. Sledea faza razvoja biljaka kada se moe opet drljati je kada biljke dobiju tri lista pa sve do punog busanja (shema 1). Posle ove faze, tetno je drljati usev jer se pribliavanjem vlatanja moe otetiti vegetacioni vrh. Preciznom setvom na konanu gustinu useva nije potrebno primenjivati ovakvu meru nege.
Vreme drljanja useva

Odvo enje vode sa proizvodne povrine

je mera kojom se leea voda nastala otapanjem snega i veim koliinama kie odvodi iz mikrodepresija putem provizornih jaraka u bone kanale, jer moe znatno otetiti usev usled nedostatka vazduha ili promrzavanja.

Pa/! > Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 139

Razbijanje ledene kore je mera kojom se spreava da ona ne ugrozi usev usled izmrzavanja biljaka i smanjenog pristupa kiseonika. Kakvom e se tehnikom primeniti ova mera, zavisi od procene stanja useva i ledene kore na povrini zemljita.

Valjanje jesenskih useva

se sve manje primenjuje zbog poboljane agrotehnike uopte. Pravovremena i

precizna setva ozimina kao i veliki broj biljaka po jedinici povrine umanjuju znaaj ove mere. Me utim, ako je setva zakasnela, te biljke loe prezimljuju a golomrazice su veoma jake, tada se valjanjem koren biljaka izvuen golomrazicom, vrati u kontakt sa supstratom.

Prihranjivanje ozimina
je potrebno radi postizanja visokih prinosa. Nakon zime, biljke poinju s aktivnom vegetacijom, pa one moraju dobiti dovoljne koliine azota za daljnji nesmetani razvoj. Dodavanje azotnih ubriva se moe vriti runo, irokozahvatnim rasipaima ili primenom poljoprivredne avijacije.

Natapanje ozimina
kod nas se retko ili se uopte ne primenjuje, jer je kod nas u doba vegetacije ozimina ee vei problem vika nego manjak vlage. Natapanje ozimina nema ekonomskog opravdanje, jer poveanje prinosa postignut ovom merom nege, ne opravdavaju trokove natapanja.

Okopavanje ozimina retkog sklopa

nije od velike vanost stoga to je malo ozimina retkog sklopa izuzev uljane repice. Ukoliko se ono obavlja to se manje radi u jesen, a vie u prolee (suzbijanje korova). Za jarine gustog sklopa vrede mere nega kao i za ozimine, pa emo se ovde vie zadrati na mere nege jarina retkog sklopa.

Razbijanje pokorice nakon setve

a pre nicanja useva retkog sklopa koriste se mreaste drljae, a nakon nicanja specijalna oru a nazvana rotirajua motika. Ta oru a ne oteuju usev a dobro razhraljuje zemljite i unitava korova u poetnim stadijumima rasta.

Valjanje useva
nakon setve ima ulogu da seme priljubi uz supstrat i dovede voda kapilarnim putem do semena. Kod proletnih strnih itarica valjanje je manje aktuelno zbog brzog nicanja, ali kod dikotilednosnkih useva a posebno kod detelina gde je klijanje, nicanje i stvaranje male rozete vrlo sporo valjanje je vrlo esto potrebna mera nege da bi se ovaj proces ubrzao. Zato je valjanje prvenstveno namenjeno za jarine iz dikotiledonske grupe useva retkog sklopa. Za useve retkog sklopa obavljaju se bioloki zahvati,na prvom mestu korektura broja biljaka po jedinici povrine. Ako je nedovoljan broj biljaka na m
2

, primenjuje se dopunsko sejanje (podsejavanje). Ovo je mera nude. Loe nicanje useva najee je posledica subjektivnih razloga (slabo seme, loi uslovi setve, neodgovarajua dubina setve, nepodeena sejalica). Podsejavanju se mora prii sa puno ozbiljnosti, a ono podrazumeva pripremu semena i izbor sorata i hibrida krae vegetacije, pre svega zbog neujednaenog zrenja i problema prilikom etve i berbe, pogotovu ukoliko je ona mehanizovana. Nasuprot toga, ako je broj biljaka prevelik, biljke se prore uju runo ili mehaniki. Mainski se usev prore uje uzdu redova ili okomiti na redove (tzv., buketiranje).

Presa ivanje

je sadnja novih rasadnika na mesto ranije rasa enih koje se nisu primile, odnosno koje su unitene. Kod jarina retkog sklopa, ovisno o osobinama useva, primenjuju se i drugi bioloki zahvati kao to su dopunsko opraivanje, lomljenje zaperaka, pinciranje itd).

Okopavanje
je mera njega koja se danas koristi na malim povrinama ili na terenima gde je primena mehanizacije oteana i tamo gde se ne primenjuju herbicidi. Uglavnom se izvodi runo motikom, i ima ulogu podsecanja korova, razrahljivanja zemljita oko korena biljke radi lakeg o breg pristupa kiseonika. Prilikom okopavanja istodobno se i vri ogrtanje.

Me uredno kultiviranje
se obavlja kultivatorima koji efikasno razrahljuju zemljite i unitavaju korov izme u redova. Taj se zahvat ponavlja prema osobinama i stanju zemljita kao i stepenu razvoja useva, a podeen je prema vremenskim prilikama. Vlano-hladne godine i gajenje useva na teim zemljitima namee veu brigu oko razrahljivanja i unitenja korova, dok za suvih godina i na lakem zemljitu kultiviranje se moe izostaviti. Danas se me uredno kultiviranje vie koristi za razrahljivanje povrinskog me urednog sloja zemljita i spojeno je s prihranom. Sada ima manju ulogu za suzbijanje korova zbog primene herbicida.

Pa/! ? Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 140

Dubina i irina zone kultiviranja u zavisnosti Zatitni diskovi prilikom kultiviranja od porasta biljaka

Me uredno kultiviranje kukuruza

Kod prve kultivacije kada su biljke male od najveeg je znaaja spreavanje nagrtanja zemlje na biljke. Tada se obavezno koriste zatita u vidu diskova kojima se precizno odseca zatitna zona i istovremeno spreava nabacivanje zemlje na biljke. Pored toga, vano je i pravilno podesiti dubinu kultiviranja kako ne bi dolo do povrede korenovog sistema. Osim me urednih kultivatora sa pasivnim radnim organima (motiicama) u primeni su i kultivatori sa aktivnim radnim organima za me urednu kultivaciju u obliku rotacionih sitnilica.

Ogrtanje
se pre mnogo vie primenjivalo u nezi nekih useva retkog sklopa. Ogrtanje je nespojivo s mehanizovanim skidanjem plodina, pored tekoa koje mogu nastati za obradu na tekim, zbitim odnosno prosuenim zemljitima. Izuzetak je krompir, jer rastu gomolja pogoduje nabaeno rahlo ogrtanje, a kod va enja gomolja (vadilice krompira) manje smetaju grebenovi u radu maine.
Ogrtanje kukuruza Ogrta za krompir

Prihranjivanje
jarih useva je redovna mera nege. Ozimi usevi kod kojih je najintenzivniji rast u prolee se prihranjuju odmah posle zime (usev tada veoma iscrpljen) i pred vlatanje. Prihranjivanje se izvodi azotnim ubrivima - lakorastvorljivim i pristupanim biljkama. Kod prihranjivanja useva guste setve korienjem traktora, primenjivati sistem stalnih tragova ili koristiti reetkaste nastavke na pneumaticima radi manjeg gaenja. Okopavine se prihranjuju sa operacijom kultiviranja. ubrivo se unosi u trake, neposredno uz korenov sistem. Ovom merom se plitki sloj zemljita prorahljuje, unitavaju se korovi i razbija pokorica. Na manjim povrinama, ukoliko raspolaemo potrebnom tehnikom, prihranjivanje je najbolje obaviti neposredno pre kie.

Pa/! @ Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 141

Nega viegodinjih useva

Gotovi su sve viegodinji zeljasti usevi gustog sklopa, a zapravo su to viegodinje deteline u istom gajenju ili u kombinaciji s perenim travama. Jedna gajena vrsta ini izuzetak a to je hmelj. Me utim, ona je poluzeljasta vrsta a traje vie godina.

Valjanje
gustog useva posejanog u jesen dolazi u obzir nakon zime, ako je mraz izvukao biljice iz zemljita. Za ovu operaciju upotrebljavaju se valjci glatkog oboda.

Dopunsko sejanje
dolazi u obzir ako je deo klijanaca ili mladih biljica propao u toku jeseni i zime. Osim osiguranja potpunog sklopa, dopunskim sejanjem se onemoguava razvoj i irenje korova na praznim mestima.

Drljanje
nakon zime praktikuje se u drugoj godini vegetacije i kasnije, ali se taj zahvat prema potrebi primenjuje i u toku rasta tako da se povrina prodrlja nakon konje.

Prihranjivanje
je vaan zahvat nege ovih gajenih vrsta, s tim da za vreme vegetacija dominira azot, dok je teite fosforng i kalijumovog ubrenja prebaen u period mirovanja vegetacije. Prihranjivanje se primenjuje sa agrotehnikom merom drljanja.

Zatita useva
(fitozatita)je aktuelna naroito u poetku dok su biljke useva jo male i korov ima prednost u zauzimanju proizvodne povrine. Kasnije je fitozatita usmerena samo na opasne korove.

Natapanje
je vrlo bitno i uskla eno je s adekvatnim ubrenjem. Na taj nain se znatno poveava prinos, a daje dobre rezultate u sunoj godini. Vrlo je efikasna fertirigacija, kada se natapanje vri u obrocima 7-8 dana nakon konje, odnosno kada su rezovi biljaka ve zarasli.

Nega drvenastih useva

Nega drvenastih useva je specifina jer se radi o viegodinjim usevima (vonjaci). Od mehanikih zahvata nege, primenjuje se tanjiranje, plitko frezanje i kultiviranje. Me uredna obrada u nezi drvenastih useva ima isti zadatak kao kod jednogodinjih useva retkog sklopa, tj., odravanje slobodne povrine rahlom i istom od korova.

ubrenje
kao mera prihranjivanja primenjuje se u nasadima drvenastih useva na nekoliko naina, aplikacijom krutog stajnjaka na povrinu zemljita ili u zemljite, folijarno ubrenje i fertirigacija. Folijarno tretiranje

mikro i makrohranjivima dalo je dobre rezultate.

Natapanje
drvenastih useva ima veliki znaaj u suvim uslovima proizvodnje ili u sunom delu godine.

Fitozatita
kod drvenastih useva je vrlo sloena i skupa. Pri fitozatiti ovih useva akcenat je dat na spreavanje biljnih bolesti i unitavanje tetnih insekata, dok je zatita protiv korova mnogo jednostavnija i manje sloena. U nasadima drvenastih useva primenjuje se malovanje, tj, pokrivanje proizvodne povrine raznim mrtvim materijalom, slama, kompost, stajnjak, seno ili ivim malom (npr.lihoraps) .
Me uredna obrada u vonjaku kultivatorom tipa boomeran g

Hmelj kao viegodinja poluzeljasta vrsta sa ena na razmaknute redove ima iste zahvate nege kao i drvenasti usevi (obrezivanje, me uredna obrada, prihranjivanje, natapanje i malovanje).

Zatita od mraza i protivgradna odbrana

su fizike mera nege useva tokom vegetacije. Odbrana od grada u nadlenosti je protivgradne slube finansirane od strane drave. Najbolju odbranu od mrazeva prua zatieni prostor (tople leje, plastenici, staklenici), a na otvorenom polju primenjuju se: oroavanje, zadimljavanje - pravljenje dimnih zavesa. Pogodnim vremenom setve utie se na razvoj useva i stvaranje vee otpornosti prema mrazu.

Pa/! A Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 142

Pokrivanje proizvodnih povrina (malovanje)

Zemljite slobodne prirode koje nose biljni pokriva zatiena su od nepovoljnih uticaja atmosferilija, izravne insolacije golog zemljita, razaranje strukturnih agregata kiom, odnoenje zemljita vodom, evaporaacije i veeg temperaturnog kolebanja. Na poljoprivrednom zemljitu prisutni su svi ti momenti. ovek je spoznao ovaj problem, pa je pokuao to da rei pokrivanjem proizvodnih povrina na razne naine. Pokrivanje ili zastiranje poljoprivrednih povrina raznim materijalima u strunoj literaturi se zove malovanje. Termin dolazi od engleske rei mulch to izvorno znai nastor od lia ili slame.
Poloaj lukovica ispod mala Mal od raznih prirodnih materijala

Malovanje odnosno nastiranje proizvodnih povrina ima nekoliko namena. Pre svega je zatita od izravnog nepovoljnog uticaja atmosferilija ukljuujui i insolaciju, poboljavanje vodnog i toplotnog reima zemljita, stimulisanje biofaze zemljita, poboljavanje uslova ishrane gajenih biljaka i suzbijanje korova. Na pokrivenim povrinama zemljite ne treba obra ivati. Malovanje je redovna mera na nagnutim terenima izloenim eolskoj i hidro eroziji i sastavni je deo konzervacijske obrade zemljita. Za pokrivanje proizvodnih povrina ima veliki broj materijala kao i naina malovanja. Svi ti materijali se mogu podeliti u dve grupe- ive i mrtve. U materijale mrtvog mala pripadaju: plosnato kamenje, ljunak, pesak, pilovina, slama i drugi etveni ostaci, seno, stajnjak, treset, ugljena praina, specijalni papiri, plastine folije au poslednje vreme i razna hemijska sredstva koja poput propusnog filma uvaju nezatienu povrinu zemljita. U ivi mal ulaze biljke malog habitusa, sejane u gustom sklopu sa ciljem da pokriju nezatienu povrinu. ivi mal dolazi u nasade drvenastih kultura i u hmeljite. On ne sme da smeta usevu, a naroito ne u vreme berbe. Kao ivi mal, seju se leguminoze (Triticum repens) i neleguminoze (facelija, lihoraps). Kasnije, ivi mal slui kao zelenino ubrivo. Pogodan je na nagnutim terenima, ali mora biti osigurana voda i vee dovoljno hranjiva a kod leguminoza o dovoljno azota. Treba napomenuti, da korienje ivog mala mora izbegavati u suvom klimatu, jer dodatno iscrpljuje vlagu iz zemljita, pa je ovde racionalnije primenjivati mrtvi mal.

Primena mrtvog mala

Primena ploastog kamenja je vrlo stara, a koritena je u vinogradima primorskog podruja.

ljunak i pesak
dolaze u nasadima drvenasti useva, ali se pesak primenjuje i kod nekih povrtnih useva. Malovane povrine ljunkom i peskom u paniji se naziva enarenadosi. Me utim, malovanje ljunkom i peskom je vrlo skupo jer trai mnogo rada, a kasnije stvara potekoe prilikom izvo enja odre enih agrotehnikih zahvata.

Pilovina
se pre dosta primenjivala kao mal pri gajenju jagode, ribizle i maline. Pilovina se mea sa zemljitem, to moe nepovoljno uticati na plodnost zemljita jer je pilovina bogata ligninom, a siromana azotom, pa se pri razgradnji stvaraju kiseli me uprodukti. Zato je potrebno dodavati azot i voditi rauna o nautralizaciji kiselosti zemljita.

Slama i pleva
ee se javljaju kao materijali za pokrivanje, naroito slama. Malovanje slamom izvodi se na oranicama nakon etve strnih itarica u intervalu izme u dva useva. Tako pokrivena povrina moe se iskoristiti za

usejavanje postrnog siderata. U konceptu odrive poljoprivrede, malovanje slamom ili drugim slinim materijalima ima iroku primenu u borbi protiv korova, odnosno smanjenja primene herbicida, kao i uvanje vlage zemljita u suvom delu godine. Pleva se primenjuje kao i pilovina, ne samo kod vonih vrsta nego i na oranici. Uticaj na prinos je pozitivan, ali tu treba mnogo materijala (30 t/ha) ka i radne snage, pa je ekonomski efekt upitan.

Pa/! 9B Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 143

Mal od slame u usevu jagoda Mal od kukuruzovine u usevu kukuruza

Seno
je mala koji se koristi iskljuivo u nasadima voa. Otkosi se nastiru oko stabala sa svrhom da se smanji gubitak vode i bioloki aktivira zemljite. Mal od sena ima svojih loih osobina jer se u njemu nakupljaju tetnici a pogotovo glodari, i to on uz sebe dosta vode i ne predaje u zemljite.

Kompost i stajnjak
smatraju se odlinim malem pogotovo ako su zreli. To proizlazi iz toga to oni ne samo da pokrivaju zemljite, ve su to ubriva ijim ulaskom hranjiva u zemljite povisuje plodnost i aktivira mikrorganizme zemljita.

Treset i ugljena praina

znatno smanjuju albedo zbog tamne boje, ine zemljite toplijim odnosno poboljavaju toplinski reim zemljita.

Specijalni papiri
su se upotrebljavali pre pojave plastinih folija za malovanje. Zbog skupoe materijala i naina pokrivanja, primena ovih papira se isplatila samo kod visokoprofitablinih useva.

Plastine folije
su se danas proirile kao materijal za malovanje. Dok prozirne folije slue za pokrivanje osetljivih biljaka ili gajenje presada, to se sa neprozirnim (tamnim) folijama maluje slobodna povrina izme u biljaka. Premda to nije pravilo, jer se tamne folije upotrebljavaju kod malovanja povrina po redovima setve/sadnje naroito za useve, iji se plodovi formiraju na povrini zemljita (krastavac, lubenice).
Razliite boje folija za malovanje Mal od crne plastine folije Mehanizovano nastiranje Isecanje rupa na foliji

Na taj se nain plodovi uvaju od neistoa, te oni bivaju istiji i zdraviji. Tamne folije odlino tite zemljite od nepovoljnih uticaja atmosferilija, poboljavaju vodno-toplinske prilike u zemljitu i eliminiu korove. Vano je rei,

Pa/! 99 Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RTARSTVO 144

da se prethodno povrina zemljita mora kvalitetno obraditi, tako da budu dobro usitnjena i poravnata jer e samo tako folija lepo prilei na povrinu zemljita. Postavljanje folija danas je mehanizovano (bilo je ranije rei u poglavlju o specijalnoj setvi). Na mestima sadnje prave se rupe karama u obliku slova X ili plinskim buaem. Rupa ne sme biti vea od 10 cm promera, jer se inae mogu pojaviti korovi. Slaba strana plastinih folija je to brzo stare pod uticajem sunca, premda postoje fotorazgradljive folije koje se nakon odre enog vremena pod uticajem svetla poinju same razgra ivati. Ostaci takve folije se jednostavno zaoru. Danas se naroito za malovanje u povrtarstvu primenjuje razliite folije prema odre enoj nameni (neke folije ne dozvoljavaju kodenzaciju vodene pare s njezine unutranje strane, neke imaju u sebi sadre zatitna sredstva, folije koje proputaju samo odre eni deo sunevog spektra, a razlikuju se po obliku materijala ili po boji itd).

Razna hemijska sredstva za zatitu golog zemljita

od nepovoljnih uticaja atmosferilija i erozije vodom ili vetrom, ne predstavlja pokrivanje zemljita u obinom smislu, ve stvaranje propusnog filma na povrini zemljita. To su u prvom redu organski polimeri (Curasol), koji se prska kao vodena otopina po zemljitu gde nastaje porozan tanki film (od 0,2 do 10 mm dubine zemljita). Taj stvoreni film uva zemljite od prejake evaporacije i erozije vodom ili vetrom. Ova otopina stimulie klijanje i rast biljaka, a moe se meati sa ubrivima i pesticidima. On se moe prskati i nakon setve. Osim curasola, primenjuju se bitumenske emulzije koje uvaju vlagu zemljita i stimuliu rast useva. Za poboljavanje toplinskog stanja zemljita a s tim u vezi i bolje rast useva pre se sa anilinskim jedinjenjima, dok kombinovanjem vermikulita s polivinilacetatom ili nekim drugim jedinjenjima, daje smese za tretiranje povrine zemljita do 2,5 cm dubine, to vrlo pozitivno utie na nicanje i razvoj useva. Zatita od sue je

mera nege u vreme vegetacije useva. Koristi se u suvom klimatu ili u sunom delu godine, za veinu ratarskih a pogotovo povrtnih kultura. Cilj je da se biljkama biljkama osigura dovoljne koliine vlage u najkritinijim fazama razvoja, onda kada dotok vlage prirodnim putem nije dovoljan. Za osiguranje vode potrebno je izgraditi zalivne sisteme, koji mogu biti razliite izvedbe, zavisno od veliine povrine, vrste useva i cilja gajenja.
Sistemi za navodnjavanje ( s leva na desno - tifon sistem i navodnjavanje prelivnim cevima)

I na kraju treba naglasiti da unapred propisati i predvideti mere nege za pojedine kulture je veoma teko. Moraju se znati konkretni agroekoloki uslovi, trite, raspoloiva sredstva rada, njihove karakteristike, sorta/hibrid i njihove karakteristike. I najidealniji planovi nege, odnosno planovi agrotehnikih mera tokom vegetacije moraju se korigovati, jer je to uslovljeno elementima koji nisu predvidivi.