91geodetski Planovi MM

M.
MILADINOVI, GEODETSKI PLANOVI 1

UNIVERZITET U BEOGRADU
GRADJEVINSKI FAKULTET
ODSEK ZA GEODEZIJU I GEOINFORMATIKU

Prof. dr Manojlo Miladinovi

GEODETSKI PLANOVI

Beograd, 2005.

M.MILADINOVI, GEODETSKI PLANOVI 2

POGLAVLJE 1

UVOD

1.1. OSNOVNI POJMOVI O GEODETSKIM PLANOVIMA

Geodetski plan je umanjena verna i nedeformisana slika nekog manjeg dela zemljine
povri u ortogonalnoj projekciji, odnosno verna slika niza objekata (granice teritorijalnih jedinica
i parcela, zgrade i drugi objekti, vode, saobraajnice i dr), koji se nalaze na zemljitu, dopunjena
visinskom (vertikalnom) predstavom-reljefom terena.
Geodetski plan se danas po pravilu izradjuje u digitalnom (u odgovarajuim bazama
podataka) ili analognom (grafikom) obliku.
Razni objekti, take, granice ili dr. u bazi podataka digitalnog plana ili na grafikom
planu, predstavljaju se topografskim znacima. Pored topografskih znakova unose se i
odgovarajui geografski i drugi nazivi ili samo njihove skraenice, a reljef se na analogni
planovima, predstavlja ispisivanjem nadmorskih visina (kota) pojedinih taaka i ucrtavanjem
izohipsa, tj. krivih linija koje spajaju take istih visina, odnosno formiranjem digitalnih modela
reljefa u bazama podataka.
S obzirom na sadraj i namenu planovi se dele na:
katastarske planove katastra nepokretnosti koji ine prikaz horizontalne predstave
terena manjeg dela Zemljine povrine, u ortogonalnoj projekciji, ukljuujui objekte i
granice parcela sa njihovom numeracijom, nainom korienja i katastarskom klasom;
katastarske planove vodova i podzemnih objekata koji ine prikaz horizontalne i
vertikalne predstave, u ortogonalnoj projekciji, vodova sa pripadajuim uredjajima i
podzemnih objekata;
katastarsko-topografske planove koji ine prikaz horizontalne i vertikalne predstave
terena manjeg dela Zemljine povrine u ortogonalnoj projekciji ukljuujui objekte i
granice parcela sa njihovom numeracijom, nainom korienja i katastarskom klasom;
topografske planove koji ine prikaz horizontalne i vertikalne predstave terena manjeg
dela Zemljine povrine u ortogonalnoj projekciji ukljuujui objekte, bez granica
parcela, naina njihovog korienja i katastarskih klasa.
ortofotoplanove koji ine digitalna slika koja ima karakteristike ortogonalne
projekcije, dobijena postupkom ortorektifikacije iz digitalizovanog
aerofotogrametrijskog snimka ili iz snimka dobijenog metodom daljinske detekcije
Katastarski planovi katastra nepokretnosti koji se izradjuju u digitalnom ili analognom
(grafikom) obliku na osnovu podataka snimanja detalja nazivaju se originalni planovi
(originali, terenski originali, originali baze podataka) i oni se uvaju u posebnim dravnim
arhivima (arhivski originali) i slue za dobijanje njihovih kopija. Katastarski plan katastra
nepokretnosti i katastra vodova se izradjuju po katastarskim optinama.
Kopije digitalnih ili analognih katastarskih planova jesu radni originali plana koji, po
nainu obrade, sadraju i tanosti odgovaraju arhivskom originalu i slue za odravanje premera
i katastra nepokretnosti u optinama. Radni originali na kojima se vri provodjenje nastalih
promena obavezno se koriste kao arhivski originali.
Republika Srbija koja ima 189 optina, 5826 katastarskih optina, ukupnu povrinu od
8.816.686 ha, prikazana je na 75.672 katastarskih planova, odnosno po razmerama:

Razmera 1:500 1:1000 1:1250 1:1440 1:2000 1:2500 1:2880 1:5000
Ukupan broj
planova
1931 9547 9 115 79 59209 3365 1417


1.2. ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA GEODETSKIH PLANOVA

1.2.1.UVOD

Izuavanje razvoja geodetskih planova vano je poglavlje jer ono: 1) doprinosi optoj
kulturi, jer se upoznaju dogaaji za koje je vezan progres izrade planova, dela koji su doprinela
tom progresu i etape u kojima se razvijao, 2) daje potreban fond znanja za iskoriavanje
iskustva iz prolosti prilikom izvravanja novih radova, i 3) omoguava bolje shvatanje
sadanjeg stanja i perspektiva daljeg razvoja izrade planova.
Kao osnova za istraivanje ovog razvoja, kao i za svako drugo istorijsko ispitivanje,
koriste se stvarni podaci koji su se sauvali kroz razne epohe razvoja drutva - od najstarijih
vremena do danas. Ti podaci se nazivaju izvorima. Oni se prouavaju, dovode u vezu sa optim
razvitkom ljudskog drutva: njegovim potrebama, saznanjem i tehnikim mogunostima i donose
zakljuci o stanju planova u odreenom periodu razvitka. Za istoriju pregleda razvoja geodetskih
planova od posebne su vrednosti: 1) planovi svih vrsta, 2) radovi na premeru iz odnosnog
perioda, 3) opisi pribora i tehnologije koji su primenjivani pri izradi planova, kao i neposredni
izvori. to je dalji period, takvih je izvora sve manje. To je i shvatljivo kada se imaju u vidu
razne nepovoljne prilike: namerna i nenamerna unitavanja, ratna razaranja, poari, propadanje
zbog tronog materijala itd.
Razvoj planova i razvoj kartografije je u veoma tesnoj vezi, pa su se stoga u ovm
poglavlju koristila istorijska saznanja i o razvoju kartografije [17].
Nije poznato kada je nastao prvi crte koji je predstavljao Zemljinu povrinu, ali se veruje
da je to bilo mnogo pre nego to o tom postoje podaci iz treeg milenijuma pre nae ere (crte na
glinenoj ploi iz severne Mesopotamije [13] i na srebrnoj vazi iz Majkopa na severnom
Kavkazu), pre pojave pismenosti. Crtei iz prvog perioda pismenosti takoe imaju dugu istoriju.
Tek su stari Grci izradili prvu kartu odnosno crte u smislu dananje kartografije i izrade
planova. Grci su, kao i u ostalim naukama, postavili naune osnove kartografije.
Istorija izrade planova je usko povezana sa drutveno-politikom i kulturnom istorijom
oveanstva, pa se zato i istorija planova moe podeliti na periode koji se identifikuju sa
periodima drutveno-politike i kulturne istorije, a to su sledea razdoblja:
planovi primitivnih naroda pre pojave pismenosti,
geodetski planovi iz antikog doba,
planovi iz srednjeg veka,
planovi novog veka i
savremeni geodetski planovi.

1.2.2. PLANOVI PRIMITIVNIH NARODA
O postojanju crtea planova kod naroda prvobitne zajednice pre pojavljivanja
pismenosti mogu da se prave vie ili manje osnovane naune pretpostavke. Osnove za takve
pretpostavke daju crtei koje su sakupili naunici u XIX veku, pa i kasnije, meu narodima na
niskom stepenu razvitka koji nisu jo znali ni da piu [17]. Ovi crtei ne mogu se smatrati
kartama i planovima u smislu sadanje definicije planova i karata.
Kad su prvi put doli u dodir sa narodima na najniem stepenu kulture, istraivaci su
uoili da i ti narodi razumeju prirodu plana da, na svoj nain, predstavljaju zemljite, i da se
slue crteima koji zadovoljavaju njihove praktine potrebe; npr. kao pokazatelj puta i mesta za
lov, ribolov, granica u kojima neko pleme moe da iskoriava zemljite za svoje potrebe, mesta
gde je dolazilo do sukoba izmeu plemena i sl. Istraivai su jo konstatovali da za takve crtee
imaju vie smisla plemena koja se sele nego stalno nastanjena. Radilo se u pesku, pepelu kraj
ognjita, zemlji, kamenu, kori od drveta, liu nekih biljki itd. A kao pribor sluio je prst, tapi,
ugarak od izgorelog drveta, iljat kamen i sl.
Ali crtei zemljita nisu radjeni samo za line potrebe ve i na zahtev istraivaa radi
njihove orijentacije. Tako su engleski polarni istraivai iskoristili crtee koje su radili Eskimi
Severne Amerike i divili se crteima koje su radili Indijanci na poluostrvu Labradoru. Indijanci
Severne Amerike su takve crtee i posebno cenili i uvali. Geografske ekspedicije ruskih
naunika u Sibiru dale su takoe mnogo podataka o crteima zemljita kod raznih plemena koja
u to vreme nisu jo znala za pismo i nisu videla kartu ili plan u pravom smislu rei. Oni su se
divili sposobnosti Evenka i Jakuta u orijentisanju i upotrebi crtea. Ostrvljani sa Tihog okeana
takoe su umeli da prave crtee ostrva kako pojedinanih tako i celog arhipelaga (Paumota
arhipelag, Maralska ostrva).
Na viem stepenu bili su crtei koji su naeni kod polucivilizovanih plemena Amerike,
kad su panski zavojevai doli u njihove zemije. Tako su naeni planovi sela, gradova i karte
pokrajina carstva Asteka.
U vezi sa ovim crteima primitivnih naroda potrebno je ukazati jo na neke momente: 1)
dve osnovne karakteristike planova i karata uoene su ve na ovlm crteima: primena uslovnih
znakova i odravanje razmere u izvesnom smislu, upravo istraivai su uoili da su na ovim
crteima neki elementi sadraja (obale mora i jezera, reke i putevi) predstavljeni slino kao to se
danas predstavljaju, i da du reka ili pravaca kretanja postoje oznake u vidu skale, to bi
ukazivalo na odstojanja od jednog dana hoda, tj. predstavljalo razmeru u vremenskoj jedinici
danu hoda; 2) pri sastavljanju ovakvih crtea, nepismeni sastavlja je najpre dao glavnu reku, a
zatim je nanosio pritoke u odnosu na pojedine delove glavne reke ili je najpre oznaavao ona
mesta koja su bila vana i uoljiva, a zatim je ubacivao u odnosu na njih ostale elemente; tako je
u neku ruku najpre davao osnovu u okviru koje je potom uneo detalj, tj. iao je od glavnog na
sporedno; 3) kod istraivaa je izazivala divljenje relativna tanost crtea i vernost
predstavljanja: istraivai Severne Amerike su se zaudili kad su poreenjem karte Eskima i
engleske karte ustanovili podudarnost pojedinih elemenata.
Sve ovo ukazuje na to da su i nepismeni primitivni narodi u prvobitnoj zajednici koja je
prethodila robovlasnikom drutvenom ureenju, umeli da prave primitivne planove i karte koje
su zadovoljavale potrebe njihovog materijalnog ivota.
Arheoloka ispitivanja na nalazitima ostataka kultura prvobitnog drutva na dananjoj
teritoriji nae dravne teritorije (Srbije i Crne Gore) nisu otkrila tragove neke kartografske
delatnosti nosilaca ovih kultura ilirskih, traanskih, pa kasnije i keltskih plemena. To, meutim,
nikako ne mora da znai da ve u predistorijskom vremenu nije bilo takve delatnosti, bar u
najprimitivnijem obliku. Za takvu pretpostavku postoje dva osnova: jedan su ispitivanja kod
primitivnih plemena koja su se zadrala do novijeg vremena na najniem stepenu razvoja, a drugi
- navodi poznatog geografa Starog veka Strabona (63. g. pre n.e.- 19. g. n. e.) da je kod ilirskog
plemena Dalmata, iji su grad Delminij razorili Rimljani 155. g. pre n.e., posle svakih osam
godina dolazilo do nove podele zemljita u granicama pojedinih bratstava. Tome ide u prilog i
podatak da je rimskim geometrima bila poznata mera za zemljite u Dalmaciji, versus, koja je
iznosila 8 640 kvadratnih stopa. Iz ovoga moemo da izvedemo i zakljuak da je na dananjoj
teritoriji Srbije i Crne Gore ve u predrimsko doba bilo i izvesnog premeravanja zemljita,
odnosno najprostijih geodetskih operacija, ali o tome daljih podataka nema.

1.2.3. GEODETSKI PLANOVI IZ ANTIKOG DOBA

Stari Egipani su bili uveni geometri i ima podataka da je ve za vreme cara Ramzesa
II u XIII v. pre n.e. u Egiptu premerena zemlja. ivopis na zidu grobnice jednog faraona upravo
pokazuje postupak pri merenju. Po jednoj karti koja je izraena na osnovu takvog premera,
Eratosten je merio rastojanje izmeu Sijene i Aleksandrije prilikom odreivanja dimenzija
Zemlje u III v. pre n.e. Tim izvorima se koristio Ptolemej u II v. za svoje karte. Riter veruje da su
egipatski reci, kao kasta na najviem stepenu kulture, imali svoje planove i karte. Malo se
primeraka egipatskih crtea sauvalo jer je papirus, na kome su raeni, troan materijal. Sauvani
su samo grubi crtei rudnika zlata u Nubiji iz vremena Ramzesa II.

Slika 1.1.Postupak pri merenju prikazan na zidu grobnice jednog faraona u Egiptu (2500.god pre
n.e)

Jevreji su uili premeravanje od Egipana. Oni su detaljno opisivali granice zemljita
koje je pripadalo pojedinim plemenima, jer je robovlasniko ureenje starog Izrailja
pretpostavljalo tanu podelu zemlje izmeu pojedinih plemena. To se vidi i iz Sv. pisma Starog
zaveta gde su detaljno navedene granice zemljita pojedinih plemena. Veruje se da su i ti opisi
bili propraeni crteima.
Feniani su kao poznati trgovci i pomorci ovladali irokim geografskim znanjem, a
planove i karte su radili na papirusu, pa se nisu sauvale, te o njima znamo toliko koliko nam
podataka daju posredni izvori.
Malo ima podataka o crteima u staroj Indiji. Arheoloki nalazi iz severozapadne Indije
pokazuju da je u staro vreme ovde bila kultura na visokom stepenu. Nemaki geograf Riter je
detaljno prouio geografske opise u indijskim epskim delima i zakljuio da su kosmografija i
geografija u doba Aleksandra Makedonskog bile na visokom stepenu. On kae da je uena kasta
bramanaca, slino egipatskim recima, imala svoje planove i karte kako celog Zemljinog kruga
tako i pojedinih predela.
Razvoj nauke uopte, pa i premeravanja i kartografije u Kini, iao je odvojeno. Poznati su
geografsko-statistiki opisi i premeri pojedinih oblasti jo iz vremena hiljadu godina pre n.e. Uz
opise su izraivani i kartografski crtei. Ocem kineske kartografije se smatra Pei-Si koji je iveo
u III v.
Iz Ilijade se vidi da su Homeru bili poznati kartografski crtei. Herodot u svojoj Istoriji
(oko 450. g. pre n.e.) iznosi sluaj korienja karte prilikom diplomatskih pregovora, a Aristofan
u komediji Oblakinje (423. g. pre n.e.) navodi sluaj primene karte kao sredstva za nastavu.
Razvoju kartografije i planova doprinose naroito grke naseobine. Milet je prednjaio i
bogatstvom i trgovinskim vezama i kulturnim stvaralatvom. Jelinski mudrac Tales iz Mileta
(624-547) bio je svestran: gradio je mostove, u Egiptu je objanjavao izlivanje reke Nila,
premeravao kulturne spomenike, predskazivao rod maslina, objanjavao pomraenje Sunca i

jedno predskazao (iz 585. g. pre n.e.), odredio duinu godine od 365 dana, uveo kalendar sa
nedeljom od sedam dana, uveo pojmove zodijaka, polarnog kruga, povratnika, ekvatora i
meridijana, u geometriji razvio niz teorema kojima se sluio pri premeravanju zemljita i u
navigaciji pri odreivanju poloaja lae, konstruisao ratna oruja. Tales je prvi primenio
kartografske projekcije za kartu zvezdanog neba. Zemlju je smatrao ravnom ploom koja lei na
vodi.
Eratosten veruje da je oko 561. g. pre n.e. Anaksimandar (610-546) prvi stavio na jednu
kartu sve to se znalo o Zemlji. To bi prema tome bila prva geografska karta sveta o kojoj se
pouzdano zna. Njemu se pripisuje i sastavljanje prve karte Grke. Istoriar, geograf i putnik,
Hekatej (oko 550-480) iz Mileta autor je Opisa Zemlje jednog od prvih dela ove vrste i nacrtao
je novu kartu Zemaljski krug tada poznatog sveta. Njegovi su radovi bili poznati u starom veku
i sauvani su samo fragmentarno. Neki smatraju da je to bila karta koju je sa sobom nosio
Aristagor u Spartu oko 500. g. i koju je opisao Herodot (484-425) u svojoj Istoriji. Herodot pri
tome govori o velikom broju takvih karata, to znai da je tada karta ve imala iroku primenu.
Demokrit iz Abdere (460-370) veliki filosof, naunik i putnik u svojim delima (najznaajnije
Mali dijakosmos) je obuhvatio celokupno znanje svoga vremena pa je i autor jedne karte
ekumene.
Pohodi Aleksandra Makedonskog otvaraju novu epohu u grkoj istoriji.
U ovoj je epohi kartografija dobila prve naune osnove. Postavio ih je veliki filozof
Aristotel (384-322) rodom iz Stagire u Trakiji, lan Platonove akademije u Atini i uitelj
Aleksandra Makedonskog i osniva peripatetike kole Likeon. U delu O nebu dao je
ubedljive dokaze o sfernom obliku Zemlje. On smatra da Zemlja postoji od iskona i da se oko nje
nalaze rasporeene po nekom redu zvezde i Sunce i obrazuju nepromenljive sfere. U tom delu
navodi i dimenzije velikog kruga Zemljine lopte (400 hiljada stadija).
Kasniji pisci navode meu najuvenijim geografima i ime Dikearha iz Mesine, jednog od
najboljih Aristotelovih uenika (347- 287). Najvanije njegovo delo je karta poznatog sveta uz
koju je bip i tekstualni,Opis Zemlje. Od nje su sauvani samo fragmenti.
Aristotelovo uenje o sfernom obliku Zemlje prihvatio je Eratosten Kirenski (276-194)
uveni astronom, geograf i upravnik aleksandrijske Biblioteke. On je izveo veliko delo - odredio
je dimen-zije Zemlje na osnovu merenja luka meridijana izmeu Sijene i Aleksandrije u Egiptu.
To je prvo odreivanje dimenzija iji se rezultati pribliavaju dananjim.
Smatra se da je u II v. pre n.e. grki naunik i filosof Krates iz Malosa u Kilikiji (umro
145. g.) izradio prvi globus. Ovoj epohi pripada i Heron iz Aleksandrije koji je u svojim
radovima O dioptrima i Premeravanje opisao pribore i izloio praktinu primenu geometrije
za premer zemljita.
Kraj ove epohe dao je planove kod kojih se razlikuju dva osnovna elementa: matematika
osnova i sadraj (Eratosten). Rezultat ovog naunog saznanja pokazae sledea epoha.
Stanje kartografije i planova na kraju stare i poetka nove epohe moe se sagledati iz dela
poznatog geografa Strabona iz Amasije u Maloj Aziji (62. g. pre n.e-23. g. n.e), koje se sauvalo
do danas.
Antika kartografija je dostigla vrhunac upravo u ovoj epohi u delu Klaudija Ptolemeja
(90-168), uvenog grkog matematiara, fiziara, astronoma i kartografa koji je radio u
Aleksandriji. Sva astronomska znanja starog veka sabrao je u delu Veliki poredak, poznatom
po arapskom prevodu kao Almagest u 23 knjige; dao je teorijske osnove geocentrinog sistema
(Ptolemejev sistem) i izradio kartu zvezdanog neba sa 1028 zvezda. Geografska i kartografska
znanja je izloio u delu Geogfrafski prirunik u 8 knjiga; dao je osnove za konstruisanje
konusne ekvidistantne projekcije (Ptolemejeva projekcija), kao i naina konstruisanja nekih od
ranije poznatih projekcija (azimutalnih perspektivnih: ortografske i stereografske, zatim
cilindrine projekcije), i spisak geografskih koordinata za oko 8000 mesta.
Dok su kod Grka podatke za izradu karata prikupljali pojedinci i karte izraivali filozofi i
naunici, kod Rimljana su prikupljanje informacija o pojedinim zemljama i izrada karata bili
zadatak administracije. Aneksiju neke zemlje je pratilo topografsko premeravanje, za vojskom su
ili mensores koji su to inili. Kroz svoje provincije Rimljani su gradili puteve, a pored puteva
podizali gradove da bi olakali putovanje. Svaki put je takoe bio premeren i na svaku milju
postavljen kamen sa natpisom, a nainjen je i opis puta itinerarium scriptum.
Od Cicerona, Vitruvija, Seneke, Svetonija, Plinija i dr. doznaje se da su Rimljani imali
optegeografske karte. Mnogo je upotrebljavana Agripma karta Rimske imperije. Plinije (23-79)
se esto poziva na komentare uz ovu kartu koje je napisao Agripa, Plinije je na osnovu nje stekao
pojam o liku Zemlje i prirodno je to se i njome mnogo koristio. Njegovo delo Istorija prirode,
napisano 77. g., a ve za godinu dana bilo je mnogo kopija, sastoji se od 37 knjiga, od kojih su 4
geografskog sadraja, koje kao neka enciklopedija sadre bezbroj podataka. Za nas su
interesantni: karta sveta, delo o razuenosti Zemlje zbog mora koja su prodrla u kontinente i
statistiki podaci o provincijama Rimske imperije. Karta je zavrena 7. g. pre n.e. Za nju se
takoe zna da je bila gravirana na mramoru i da se nalazila u portiku Avgustove sestre Oktavije.
Karta je izraena na osnovu premera koji se tada smatrao jednom od najveih operacija. O njemu
se navodi kod kosmografa Etika (druga pol. IV v.) da je poeo po naredenju J. Cezara, a zavren
za Avgustove vlade i da je trajao 25 godina. Njime je rukovodio lino M. V. Agripa (63-12),
pobednik kod Akcija, koji je na elu rimske vojske sve proao.

1.2.4. PLANOVI IZ SREDNJEG VEKA

Manastiri su bili mesta gde je ostalo neto i od ranije kartografije i planova, ali osnovni
peat svemu daje Sv. pismo, a ne premeravanje zemljita. Namena planova i karata je bila da
ilustruju bogoslovska dela, jer feudalna rascepkanost zemalja Evrope nije u vreme ranog srednjeg
veka ni imala potrebe za nekim drugim kartama.
U ranom srednjem veku u Zapadnoj Evropi autori karata su bili kaludjeri. Iz ovog doba
karakteristina je Beatusova karta sveta (776.g.). Sauvana je u mnogo kopija koje su se
pojavljivale kroz puna etiri veka. Orijentisana je prema istoku, nema meridijana ni paralela,
nema razmeri.
Poznata je, takoe, okrugla karta sveta seviljskog biskupa Isidora (570-636), koja je
precrtavana vekovima, te spada ujedno i meu prve tampane karte (Augsburg 1472. g. sa
gravure na drvetu). Karte ovog oblika su se postepeno usavravale format im je poveavan i
sadraj dopunjavan. Od takvih karata je poznata herifordska karta koju je oko 1280. g. izradio na
pergamentu R. ov Held-ingem, i pripada grupi T karata (od grkog theos = bog).
Od zemalja koje se predstavljaju pojedinano i u krupnijem razmeri, Palestina zauzima
prvo mesto, jer to je vreme hodoaa u svetu zemlju, a potom i krstakih ratova.
Kalif Al-Manuni (815-832) je naredio da se prevede i Ptolemejevo delo koje je posluilo
kao osnova arabljanske kartografije. Po njegovom nareenju izmeren je i jedan luk meridijana.
Kartografija koja se razvijala u zemljama arapskog kalifata naziva se islamskom jer je
razvijana u tadanjem islamskom svetu i imala je obeleja koja su u to vreme karakteristina za
islamsku kulturu. Ona je arabljanska samo utoliko to se razvijala u okvirima arapskog kalifata.
Ima podataka da je kod slovenskih plemena u novoj postojbini postojala elja za
poznavanjem svojih zemalja, kao to se vidi iz letopisa Dukljanina iz Bara Kraljevstvo
Slovena, pisanog sredinom XII v. Tu se kae da je kralj eleo da se popisu granice i mee
kraljevstva njegovog, da bi svaka od oblasti i predela znala i poznavala svoje mee i granice. Iz
letopisa se vidi da u to vreme (IX v.) nije bilo sopstvenih podataka na osnovu kojih bi se ovo
utvrdilo, te kralj alje poslanike papi Stefanu i caru Konstantina grada (Carigrada) Mihailu,
molei i traei da stare povelje koje sadre popisane granice i mee oblasti i predela ili zemalja,
izvoli poslati sa ljudima najmudrijim. Iz ovog dela vidi se dalje da su, umesto karata koje u to
vreme nisu mogle da prue takve podatke, koriene povelje i drugi spisi u kojima su davani u
opisnom obliku. No, ne moe da se posumnja da Sloveni jo u vreme kada, kako kae monah
Hrabar, po crtama i rezama itahu i gatahu, budui pagani, nisu umeli da rade i primitivne
kartografske crtee, iako primerci takvih crtea nisu sauvani.

Slika 1. Astrolab, Ibrahim ben Said, (1068).

Ni iz doba razvijenog feudalizma (XIII-XV v.) nije se sauvao nijedan spomenik
kartografske delatnosti u jugoslovenskim zemljama. Centri kartografske delatnosti u to vreme
bili su uglavnom u Italiji (enova, i Mleci) i Kataloniji (Majorka), kao i po neki manastir. Radile
su se dve vrste karata: pomorske portolanske i karte sveta (mappae mundi). Ni te karte jo nisu
zadovoljavale potrebe ireg drutvenog znaaja, pa su ih zamenjivali opisni podaci iz povelja i
drugih spisa. Ali ima podataka da su se ueni ljudi koristili kartama i geografskim delima uopte,
na njih se npr. poziva Konstantin Filosor (druga pol. XIV v. - 1439) u delu itije despota
Stefana. . .(A, ova svim blagom ispunjena je, tako i po spisima zemljomerija neki vazduh alje
Zapadu i Jelespontu...) ili Dimitrije Kantakuzin (1435 - kraj XV v.) u spisu T' lkovanie D. K. o
zemljah Dakijah (Sija Dakija v zmnljomernih knjigah obretaet e se .. .). Iz tog vremena ve
ima podataka da je u Dubrovniku premeravano zemljite; rezultati premera su unoeni u
zemljine knjige, a pravljeni su i planovi.

1.2.5. PLANOVI IZ NOVOG VEKA

Dogadjaj koji je neposredno doveo do napretka u kartografiji i izradi planova u poetnim
stoleima novog veka bila su velika geografska otkria u drugoj polovini XV i poetkom XVI v.
Napredak do kojeg je dolo u kartografiji u ovom periodu ne ogleda se samo u broju
sastavljenih i izdatih karata, ve i u nainu konstruisanja, u sadraju i njihovom oformljavanju.
Mesto ranijih portolana za plovljenje blizu obala rade se pomorske navigacione karte. Na njih se
nanosi mrea meridijana i paralela u odreenoj projekciji, te se pored ranije poznatih iz Starog
veka, pojavljuje i ceo niz novih (J. Verner, P. Apijan, G. Loric, G. Merkator, G. Postel, i dr.),
daje se i razmernik u miljama, a na pomorskim i skala odstupanja magnetske igle (P. Reinel). U
nekim zemljama poinju da se prikupljaju podaci za izradu karata snimanjem na zemljitu (F.
Apijan u Bavarskoj, H. Sekston u engleskoj i Velsu) te se sadraj karata, pored opisnih podataka

kao izvora, daje i na osnovu ovakvih snimanja koja su bez geodetske osnove i izvoena su
najprostijim priborima i odoka.
Gerard Merkator, posle zavrenih studija, bavio se crtanjem i graviranjem karata, izradom
instrumenata, pa i premerom. Najpre radi u Belgiji, a potom u Nemakoj, u Duizburgu. Prvi
samostalni rad mu je bila karta Palestine 1537. g. potom karta sveta 1538. g. pa globus 1541. g.
Ali slavu kartografa je stekao kartom Evrope koju je izdao 1554. g. Veliku kartu sveta izraenu u
poznatoj njegovoj projekciji izdaje 1569. g. 1578. g. izdaje Ptolemejev Geografski prirunik. U
tom delu je doveo karte koje su tokom vremena preinaavane u prvobitno stanje. Ali
najznaajnije njegovo delo je Atlas, iji je prvi deo iziao 1585. g. a drugi 1589. Njegov sin
Rumold je 1595. g. izdao u jednom tomu sve to je njegov otac zavrio. G. Merkator je uveo
termin atlas. Njegove karte su otvorile novu stranicu u istoriji kartografije.

Slika 1.2. Geodetski kvadrant, Slika 1.3. Geodetski teodolit,
Christopher Schissler (1579) Humphrey Cole (1586)

U francuskoj kartografiji se jo poetkom XVI v. zadrava srednjovekovni manir.
Najznaajniji kartograf iz prve polovine ovog veka je Orons Fine (1494-1555) koji se bavio i
snimanjem i izradom geodetskih instrumenata. U delu L'esphere du monde (1551) izloio je
metodiku i tehniku izrade planova i karata.
U Engleskoj jaanje drave i irenje kolonijalne vlasti daje iri zamah i kartografiji u
drugoj polovini XVI v. Ona je u to vreme pod uticajem holandske kartografije. Pionirska uloga u
engleskoj kartografiji pripada Hristoforu Sekstonu (1542-1608). On je prvi detaljno snimio
Englesku i Vels 1570-1579. Delo Eduarda Rajta (1558-1615) je karta sveta iz 1599. g. u
Merkatorovoj projekciji koja sadri podatke najnovijih otkria i spada u najbolje karte svoga
vremena. U spisu Certain errors in Navigation obrauje i pitanje metodike izrade pomorskih
karata. Sem Sekstona, snimanjem se bavio i Don Norden (1548-1626). On je na osnovu premera
zemljinih parcela radio planove grofovija, na kojima daje razmernik i klju uslovnih znakova.
U drugo polovini XVII v. u Engleskoj se preduzimaju obimne mere da se obezbedi
sigurnost plovljenja: osniva se Grinika opservatorija (1675), prouavaju se magnetske
deklinacije, vetrovi, morske mene itd. Na osnovu tih ispitivanja Edmond Halej (1654-1742)

sastavio je kartu magnetskih deklinacija (1683) i kartu vetrova (1686); time je udario temelje
iskoriavanju karata kao sredstva za izuavanje zakonitosti rasporeda prirodnih pojava.
U nemakim zemljama je kartografska delatnost poela da se razvija takoe poetkom
XVI v.
Karta Bavarske Filipa Apijana izdata je 1568. u sitnijem razmeri i u vidu atlasa. Tu je
1640/88. Mateus Merian publikovao sistematsku zbirku planova i panorama gradova. U Beu je
rad bio usmeren na sastavljanje regionalnih karata. Najuveniji kartograf Volfgang Lazius (1514-
1565) izradio je veliku kartu Maarske (1556, 10 listova) kartu Austrije (1556, 4 lista), kartu
pohoda protiv Turaka (1556), kartu malkalderskog rata (1556/58), kartu Grke (1558, 4 lista)
kao i zbirku karata Austrije na 12 listova.
Razvoj kartografije u Rusiji poinje obrazovanjem centralizovane nacionalne drave
krajem XV v. Tamo se ve poetkom XVI v. prikupljaju podaci na zemljitu, na osnovu kojih su
izraivane karte pojedinih administrativnih jedinica i cele drave (gosudarstva). Podaci
snimanja na zemljitu prikupljani su u Vojnoj upravi i tu su karte, sastavljane i iscrtavane.
Znatan napredak nauke u XVII i XVIII v. doprinosi i daljem razvoju kartografije. U tom
pogledu je upravo karakteristian XVIII v., Kartografija je postala predmet delatnosti akademija
nauka (Pariska 1666, Berlinska 1700, Petrogradska 1724). Radovi francuske Akademije su
posebno znaajni; u okviru njene delatnosti odreuje se oblik i dimenzije Zemlje, a najpoznatiji
kartografi su njeni lanovi. Napredak tehnike omoguuje dobijanje znatno veeg broja podataka
koji su sada i taniji. Kritiki duh koji se razvio kod francuskih kartografa ve na samom poetku
XVIII v. i prvi sistematski premeri celih drava, doveli su do pravog preokreta, reforme, u izradi
planova i kartografiji. Francuska kartografija od samog poetka XVIII V. zauzima prvo mesto.
Italijanska kartografija je u XVIII v. bila pod pokroviteljstvom pojedinih upravljaa.
Karakteristina je tenja za monumentalnou, pa se rade karte vrlo velikih dimenzija.
Najznaajniji kartograf je bio G. A. Rici-Zanoni (1734-1814) rodom iz Dalmacije, koji se, posle
boravka i rada u raznim zemljama (Poljskoj, Nemakoj, Engleskoj, Francuskoj), nastanio u
Napulju; radio je detaljne karte, sa vrlo marljivo obraenim konturama i dekorativne. U Papskoj
dravi je radio Dubrovanin Ruer Bokovi (1711-1787).
U Rusiji, Petar Veliki (1672-1725) poklanja posebnu brigu kartografiji, radi ega je i
osnovao u Moskvi (1705) tampariju, zatim Geodetsko odeljenje Pomorske akademije u
Petrogradu (1716), a 1720. g. senat je objavio i plansko snimanje za koje su izdate posebne
instrukcije (1720, 1723); dovedeni su i strani strunjaci (graver Hadrijanus Sonebek, astronom i
kartograf Zozef Nikola Delil). Snimanjem je rukovodio Ivan K. Kirilov (1689-1737) poznati
geograf i kartograf; on je ujedno poeo da radi atlas ruske drave. Snimanjem je dalje do prekida
(1740) rukovodio Vasilij N. Tatiev (1686-1750) istoriar, geograf i kartograf. Sem generalne
karte Rusije, atlas je sadrao 13 karata njenog evropskog i 6 azijskog dela kao i spisak koordinata
sa 62 take od kojih je 17 astronomskih. Tim atlasom se, po reima samog Ojlera, ruska
geografija izdigla iznad nemake. Kasnije je pod rukovodstvom M. V. Lomonosova (1711-1765)
izilo i ispravljeno izdanje, a izdavan je i na latinskom, francuskom i nemakom jeziku. Pred kraj
veka, kartografske poslove je obavljalo i Kartografsko odeljenje Kabineta carevog (osnouano
1786); ono je izdavalo atlase Rusije (1792, 1800), kolske atlase i pojedinane karte. Katastarski
premer je poeo 1765. g.
Kartografija u Severnoj Americi je pratila osnivanje engleskih kolonija na obalama
Atlantskog okeana; u unutranjosti prema Stenovitim planinama ili su francuski i engleski
istraivai. Karte su sve do sredine XVII v. sastavljane i izdavane u Evropi. Iz tog perioda ostala
je u rukopisu karta obalskog regiona od Floride do Cesepik zaliva koju je izradio Dzon Vajt
1578. g. Najznaajnija karta iz tog vremena je delo Luisa Evansa (The Middle British Colonies
1755. Istovremeno je u Londonu izila karta Dona Miela (British and French Dominions in
North America, 1755) koja je koriena i za omeavanje republika prema odlukama Pariskog
mira 1783. g. Evansova i Mielova karta doivele su veliki broj izdanja. Pojedine zemlje su
snimane ve od poetka XVIII veka, ali je intenzivno snimanje poelo pedesetih godina, u
nadlenosti engleske vojske i mornarice. U njemu je uestvovao i sam Vaington. Snimanje je
bilo bez geodetske osnove i obinim priborom. Rezultati snimanja su sluili kasnije kao izvori za
sastavljanje amerikih karata, a veina vojnih snimatelja (Tomas Hains, Simeon Djuit, Don Hil
i dr.) postali su ugledne linosti amerike kartografije.

Slika 1.4. Azimutalni kvadrant, GF Brander (1761)

Dok su do sredine XVIII v. glavni izvori za sastavljanje karata dobijani na osnovu
snimanja koja su meusobno povezivana pomou malog broja astronomski odreenih taaka, a
za mnoge delove su korieni najprostiji crtei i opisni podaci, u drugoj polovini XVIII v. u
Francuskoj je izveden sistematski premer (Description geometrique de la France) cele zemlje
na osnovu taaka gradusnih lanaca i triangulacije, odreenih na celoj teritoriji (18 osnovica preko
2000 trouglova, 340 taaka 1 reda), a uz dodatak astronomskih duina i irina gradova, i originali
tog premera su postali glavni izvor za sastavljanje planova i karata. Ovaj posao je obavila
komisija Akademije nauka kojoj je na elu bio poznati astronom Cezar Fransoa Kasini de Tiri
(1714-1784). Ve njegov otac ak Kasini (1677-1756) je u vezi sa ovim premerom 1733. g.
preduzeo potrebna geodetska merenja, ali ih nije zavrio (luk meridijana i luk paralele), pa je
posao nastavio Cezar. Za tu priliku on konstruie i pogodnu projekciju (poprenu cilindrinu):
valjak dodiruje Zemlju po pariskom meridijanu, i poloaji taaka se izraavaju pomou
pravouglih koordinata sa kupolom Pariske opservatorije kao koordinatnim poetkom. Za razmer
je usvojio da 1 (2,256 mm) na karti predstavlja 100 (194,904 m) na zemljitu (1:86400).
Premer je poeo 1746. i zavren 1789. Poto je Cezar Kasini umro pre zavretka, radove je
preuzeo njegov sin ak Dominik Kasini (1747-1845). Meutim, 1793. g. oni su preli u
nadlenost vojne kartografske ustanove Depot de la guerre. Izrada karte Francuske na
osnovama koje je postavio Kasini bio je velianstven poduhvat koji je, sa radovima Delila,

Danvila i drugih francuskih kartografa, doveo do preokreta u kartografiji. Ovo je poetak
moderne kartografije koja se odonda razvija na novim principima.
Topografski premer Francuske postao je obrazac za radove u drugim zemljama. U tom
pogledu najdoslednije su Kasinijevi principi ve u XVIII v. primenjeni u austrijskoj Nizozemskoj
(Belgiji). Tamo je pod rukovodstvom Ferarija 1770-1777 obavljen premer u razmeri 1:11520 na
275 planeta kao terenskih originala, uz koje su i na samom zemljitu sainjeni i topografski
opisi. Karta je, kao i francuska, sastavljena u Kasinijevoj projekciji. Premer u Francuskoj je bio
stimulans za sline radove i u drugim zemljama: austrijskoj carevini, paniji, Engleskoj, Italiji,
Nemakoj itd.
U austrijskoj carevini je premer izvren 1763-1785. Kao geodetska osnova posluili su
gradusni lanci du bekog i maarskog meridijana na kojima je izveo merenja, poev od 1726. g.
fratar J. Lisganig. Detalj je sniman pomou lakog geodetskog stola metodom presecanja i
ocenom odoka, a reljef je predstavljen perspektivno.
Samo postavljanje karte na matematike osnove pobudilo je dalji interes i za ispitivanja u
oblasti kartograt'skih projekcija; tako ve ozef Nikola Delil, za karte atlasa ruske Akademije
nauka (1745), primenjuje pravu konusnu ekvidistantnu projekciju sa dve standardne paralele;
Cezar Kasini (1746) konstruie za kartu Francuske poprenu cilindrinu ekvidistantnu
projekciju; Rigobert Bon je (1752) obradio pseudokonusnu ekvivalentnu projekciju koja je
kasnije koriena za topografske karte; Johan Lambert je obradio 1772. konformnu konusnu
projekciju sa dve standardne paralele koja je takoe kasnije nala primenu kod sastavljanja
topografskih karata. U teoretskom smislu znaajni su radovi Johana Lamberta (dao optu teoriju
konformnih projekcija 1794); teorijom ekvivalentnih i konformnih projekcija se bavio takoe
Leonard Ojler (1777), a teorijom krunih konformnih projekcija, kao i optom teorijom
predstavljanja jedne povrine na, drugoj, bavio se ozef Luj Lagran (1779).
Osnovna karakteristika ovog veka jeste sastavljanje topografskih karata raznih razmera na
osnovu topografskog premera zasnovanog na potpunoj matematikoj osnovi. Poto je to bio vrlo
obiman posao i poto su takve karte i planovi ve od poetka Napoleonovih ratova postale
naroito potrebne za planiranje i izvoenje vojnih dejstava, premer i sastavljanje topografskih
karata krajem XVIII i poetkom XIX v. prelaze u nadlenost generaltaba pojedinih armija koji
osnivaju strune vojne kartografske ustanove. U prvoj polovini XIX v. ceo niz zemalja izvodi
topografske premere u drugoj etapi, na tanijoj i kompletnijoj geodetskoj osnovi i sa
kompletnijom garniturom instrumentarija (geodetski sto, busola, aneroid).
U austrijskoj carevini je za drugu etapu premera izvedena triangulacija 1807-1824,
sraunata sa Bonenbergovim konstantama (1802) u Kasinijevoj ekvidistantnoj poprenoj
cilindrinoj projekciji, sa koordinatnim poetkom tornjem crkve sv. Stefana u Beu i poetnim
meridijanom Fero. Premer detalja je vren pomou geodetskog stola.
U prvoj polovini XIX v. izvoeni su topografski premeri u drugoj etapi i u drugim
evropskim zemljama (nemakim, italijanskim) na slinim principima kao i u Francuskoj.
Prva ruska detaljnija karta je izraena 1801-1805. u razmeri 1:840000 na 114 listova
(Stolistovaja karta). Na njoj je bila predstavljena cela evropska Rusija. Nju je sastavila posebna
ustanova za prikupljanje i izradu karata Depokart, osnovana 1797. g. u koju je 1800. ukljueno
i Geografsko odeljenje Akademije nauka. Osnovu je inilo 67 astronomskih taaka, te je zbog
toga trpela opta tanost. Sastavljena je na osnovu katastarskog premera (poetog 1765), odnosno
na osnovu geodetskih planova.
U SAD su odmah posle proglaenja nezavisnosti (1776) osnovane; katastarske uprave
(Land Office), a zatim i Glavna katastarska uprava (General Land Office). Uviajui potrebu
karata u ratu, Vaington je izdejstvovao od Kongresa da se u armiju primaju inenjeri topografi
od kojih je kasnije formiran Inenjersko-topografski korpus (Corps of Topographical
Engineers 1838); ubrzo zatim osnovana je i specijalna ustanova za obalski premer (U.S. Coast
Survey 1807). Aktivnost uprava u pojedinim dravama irila se na premerima da bi se dobile
karte razmere 1:126720 do 1:506880. Glavna Uprava je snimala na teritorijama koje su
naseljavane. Tomas Hains (1730-1818) prvi i jedini geograf SAD je organizovao premer
ogromnih povrina, i uveo trapeze od 36 kv milja (township). Ininjeri-topografi su istraivali i
snimali zapadne nenaseljene predele; istraivaka ekspedicija kapetana Klarka i Luisa je ve
1804/06. prela kontinent i izila na Tihi okean, te je na osnovu njihovih radova, vlada SAD
objavila da smatra svojom celu teritoriju juno od britanske Kanade i severno od panskog
Meksika. Potom je ceo niz ekspedicija (porunika Pajka, majora Longa, porunika Alena i
Sulkrafta, kapetana Bonvila, inenjera-topografa Nikoleta i dr.) istraivala i kartirala ove
teritorije.

Slika 1.5. Pantograf (1820)

Ispitivanja projekcija bila su usmerena u pravcu obezbeivanja matematike osnove
karata krupne razmere i na uvoenje pravouglih koordinata u obradu geodetskih podataka, u vezi
sa nekom projekcijom. U tome se posebno istakao u Nemakoj Karl Fridrih Gaus (1777-1855)
optom teorijom konformnog predstavljanja jedne povrine na drugoj, posebno sferoida na lopti
(1825, 1843). U Rusiji je Pafnutij L. ebiev (1821-1894) postavio (1853) vrlo vanu teoremu o
najpovoljnijoj projekciji za neki deo Zemljine povrine, a u Francuskoj Nikola A. Tiso (1824-
1897) izloio (1859/60) osnove opte teorije deformacija kod kartografskih projekcija.

Slika 1.6.Heliotrop Gaus, FWBreithaupt (1835). Slika 1.7.Ekvatorijalni azimut,William Burt
(1836)

Sedamdesetih godina XIX veka Francuska je izgubila dominantan poloaj u Evropi, a
Nemaka i Italija su zauzele svoja mesta. Time je uspostavljen relativni mir, koji donosi
uvoenje opte vojne obaveze i ubrzan tempo naoruavanja. Samim tim i aktivnost na izradi
topografskih karata ulazi u novu fazu. Geometrijski nivelman koji je u Francuskoj izveden ve
1855-1863, daje solidnu osnovu za odrelvanje visina, a geodetski sto i kipregel sa konanicom
za stadimetrijsko odreivanje duina i vertikalnim krugom omoguuje i odreivanje visina
velikog broja detaljnih taaka; tako sada izohipse postaju osnovni metod za predstavljanje reljefa
namesto ranijih rafa. Uvodi se izravnanje triangulacija, a i nove konstante za dimenzije
Zemljinog elipsoida (Beselove, Klarkove), primenjuju se nove kartografske projekcije,
postavljaju nove norme tanosti i uvodi nova tehnika izrade planova i izdavanja karata. Premeri i
izrada topografskih karata i dalje ostaju u nadlenosti strunih vojnih ustanova. Domen njihovog
rada se znatno proirio ukljuivanjem kolonija u njihovu nadlenost u pogledu topografskog
izuavanja.
U Francuskoj 1877. g., mesto ranijeg Ratnog depoa, formirana je nova ustanova Service
Geographique de l' Armee.
Posle graanskog rata u SAD (1861-1865) radovi na kartografskom predstavljanju se
nastavljaju u vidu ekspedicija (King, Uiler, Pauel, Hejdn) koje su ispitale ogromna prostranstva
na Zapadu, ali su pokazale i da takav rad nije celishodan. Zbog toga se reorganizuje Uprava za
obalski premer (od 1878 US Coast and Geodetic Survey) radi izvoenja geodetskih radova, a
Klerensu Kingu se poverava organizovanje nove ustanove Uprave za geoloki premer
(Geological Survey, 1879) radi geolokih ispitivanja i topografskih radova. Ove ustanove
preduzimaju obimne radove na triangulaciji (gradusni lanci) i sistematskim premerima, po
programu koji je podneo Pauel i usvojio Kongres 1889. Program se ostvarivao sporo, pa je 1925.
usvojen novi. Po tom programu uvedene su razmere za premer prema razvijenosti (1:24 000 ili
1:31 680, 1:62 500 ili 1:63 360 i 1:125000 ili 1:250000). Geodetska osnova je uspostavljena
izravnavanjem mree 1927-1932; raunato je sa Klarkovim konstantama (1866) i u odnosu na
poetnu taku Mids Ren (North American Datum 1927).
Balkanske drave u ovom periodu takoe osnivaju svoje geodetske slube i poinju da na
osnovu premera izrauju svoje karte.
U Grkoj je Vojnogeografski institut odmah posle osnivanja (1889) obnovio triangulaciju
(1889-1896) koja je kasnije (1922- 1926) proirena i na novoosloboene krajeve. Ona je
sraunata na Beselovom elipsoidu u odnosu na poetnu taku Opservatorije u Atini; njen
meridijan je ujedno i poetni.
Centar u kome su se skupljali podaci o bivim jugoslovenskim zemljama u XVI v. bio je
u Beu. I austrijski kartografi su, pored jugoslovenskih teritorija koje su bile sastavni deo
Habzburke monarhije, unosili i vee delove susednih teritorija (Bosne i Srbije) koje su bile pod
turskom vlau. Najstariju poznatu kartu Ugarske je izradio Lazarus, sekretar ostrogonskog
arhiepiskopa poetkom XVI v. Nju je kasnije dopunio i popravio humanista i lekar G. Tanteter
(Georg Tanstetter, 1482-1535) i izdao 1528. g. P. Apian (Peter Apian, 1495-1552). Nisu poznati
izvori na osnovu kojih je izraena ova karta, ali je smatrana kao dobra, te je posluila i humanisti
i dvorskom lekaru Volfgangu Laziusu (Wolfgang Lazius, 1514-1565) za izradu karte Ugarske
(Regni Hungariae descriptio vera, 1556), kao i drugih karata ove zemlje kroz itava dva veka.
Na ovoj karti, sem Hrvatske, Slavonije i Baranje, Srema, Bake i Banata kao sastavnih delova
Ugarske, bila je predstavljena i Bosna i dobar deo Srbije. Drugo Laziusovo delo je zbirka karata
austrijskih zemalja (Typi chorographici provinciarum Austriae 11 karata, 1561). Laziusove su
karte u svoje vreme vaile kao najbolje karte habzburkih zemalja, pa prema tome i
jugoslovenskih koje su njima pripadale.
Najkompletniji prikaz jugoslovenskih zemalja u XVI v. nalazi se u delu Gerarda
Merkatora (1512-1594) u drugoj svesci atlasa (Italiae Sclavoniae at Graeciae tabulae
geographice 1589). Tu su karte: 17) Sclavonia, Croatia, Bosnia cum Dalmatiae parte, 18)
Vaiachia, Servia, Bulgaria, Romania. Sve ih je sastavio sam Merkator na osnovu raznih izvora.
Ove su karte tehniki vrlo lepo uraene, i sa savremenim sadrajem predstavljaju najvei domet
kartografije XVI v.
Narod pod turskom vlau nije imao uslova ni za kakav kulturni rad, ve je bio stalno
okupiran borbom da odri goli ivot. Zato u Srbiji i Crnoj Gori u ovom veku i nema nikakve
sopstvene kartografske delatnosti.
U XVII v. nije bilo nekog veeg napretka u kartografiji uopte, jer su se karte radile
veinom na onim osnovama koje je dao proli vek; opte konture su davane onakve kakve su bile
na ranijim. kartama, a u njih su se unosili detalji do kojih se dolazilo iz raznih izvora, tako da su
postajale sadrajno punije, ali kvalitativna vrednost sadraja nije se poboljavala. U bogatstvu
karata koje su tada raene kao pojedinane ili su ukljuivane u atlase, a ovo je vek atlasa, moe
se izdvojiti mali broj onih koje se odnose na nau teritoriju, koje su dale moda samo neto vie
od onoga to je bilo na Merkatorovim kartama. Karte nae rade rade austrijski, italijanski,
holandski, nemaki pa i francuski kartografi.
Zemlje ugarske krune sv. Stefana (Kraljevine Hrvatska, Slavonija, Vojvodstva Srem,
Baranja, Baka i Banat) predstavljene su na kartama Ugarske, kao i u prethodnom veku. Mada je
tih karata posle Laziusove iz 1556. g. bilo mnogo, jer su ugarske zemlje tada zbog ratova s
Turcima bile u centru panje, nijedna od njih nije donosila neto novo. U ovom veku moe da se
izdvoji karta M. Stira (Martin Stier, 1610-1669) na 12 listova, Vermehrte und verbesserte
Landkarte des Konigreichs Ungarn iz 1664. g. jer donosi znatno vie detalja, mada na njoj jo
nema kartografske mree.
Za zemlje pod turskom vlau (Bosna, Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija) ni iz
ovog veka nije poznata nijedna turska karta Srbije i Crne Gore. Znamo da je turski kartograf
XVII v. Abu Bakr (Abu Bakr ben Behram ed Dimisqi, II pol. XVII v.) nastavio rad na
kosmografiji M. ben Abdulaha (Mustafa ben Abdullah, zvam Katb Celebi, 1609-1657) i da je
nacrtao karte za svaki vilajet i sandak. Ali ga je 1675. g. sultan Muhamed IV zaduio da
prevede delo od 11 svezaka ,Geographia Blaviana', te nije mogao da ga zavri. Tako su najbolje
karte ovih zemalja dali italijanski kartografi, posebno D. Kanteli da Vinjola i M. V. Koroneli.
Kanteli, da Vinjola je sainio regionalnu kartu Srbije (Il regno della Servia,1689). Znaaj ove
karte jer spada medju prvu regionalnu kartu Srbije kao zasebne teritorije.
Iako turci za vreme svoje vladavine nisu ostavili nikakve tragove o premeravanju
zemljita, izuzetak ini Beograd kad je prealizo iz turskih ruku u austrijske i obratno, za koji
postoji jedan vojni kroki za koga je utvrdjeno da ga je izradila austrijska vojna inenjerija
1688. godine (Slika 1.8.) koji je kasnije dopunjavan.
Poloaj Habzburke monarhije u XVIII v. bio je takav da je imala najvie mogunosti za
prikupljanje kartografskih informacija o najveem delu nae teritorije, a s druge strane,
raspolagala je i strunim osobljem koje je bilo sposobno za prikupljanje tih informacija na
savremeniji nain, snimanjem odoka, u najvie sluajeva pomou busole i sata, koje je baziralo i
na novim odreivanjima poloaja izvesnog broja taaka astronomskim putem. Tako se i opta
tanost karata poveavala. U drugoj polovini XVIII v. poelo je i sistematsko i organizovano
snimanje teritorija pod habzburkom vlau koje je u povoljnijim uslovima produavano i na
privremeno okupirane turske teritorije u Srbiji.
Austrijska kartografska delatnost se znatno poveala posle karlovakog (1699), a posebno
posle poarevakog mira (1717) kad je i okupiran jedan deo Srbije i pogranini delovi Bosne.
Snimalo se, odoka (veinom pomou busole i sata) ne samo na okupiranim delovima teritorije,
ve i znatno dublje u unutranjosti Turske. Ta snimanja su pruala bogat materijal za izradu
planova i karata. Neke od njih nisu uopte dolazile u javnu upotrebu: jedne su raene kao ratne i
na njima su prikazivane teritorije u irem smislu gde su se ranije vodile operacije, a druge kao
vojne su pripremane za sledea ratovanja. Svima njima je glavna tema bila - Bosna i Srbija.
Karte irih prostorija (Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije, Banata, Srema, Slavonije) sada su
bile esta pojava (G. de l'Jsle, 1703, M. Seutter, 1709, i dr.). este su i karte teritorija koje su bile
ratna poprita (J. B. Homann, 1724; E. Briffaut, 1738), pa i atlasi namenjeni vojnim licima
(Georges Louis Le Rouge: Atlas nouveau portatif d l'usage des militaires... 1748, 91 karta). Za
vreme austrijske okupacije Srbije 1718-1739. g., pored karata koje su raene u neposrednoj vezi
sa odreivanjem granice, izraen je i ceo niz drugih karata ove teritorije, na osnovu novih
podataka, ali su javnosti bile pristupane veinom karte napravljene na osnovu starijih podataka
ji su delimino dopunjavani; slian je sluaj i sa pojasom okupirane teritorije Bosne du Save
(npr. Charta geographica vom Konigreich Serbien, na 2 lista, Be 1718; Charta von dem
Konigreiche Serbien, na 3 lista, Be 1721).

Slika 1.8. Plan Beograda iz 1688.godine


Slika 1.9. Buslola

Slika 1.10. Karta sela Baja (kod Bake Topole) 1794.

Druga polovina XVIII v. je posebno znaajna za kartografiju nae zajednice. To je vreme
kada je u habzburkim zemljama izvren prvi topografski premer i tako stvoren sigurniji izvor za
sastavljanje karata. Ovaj Jozefinski premer je izvoen 1769-1787. g (u temivarskom Banatu
1769-1772; u Sremu 1781-1783 i Bakoj 1782-1784.). Na zemljitu se snimalo u razmeri 1: 28
800, pomou lakog geodetskog stola i gledae, kao osnova sluile su take iz Lisganigovih
odreivanja i take grafike triangulacije.
Za zemlje pod turskom vlau karte su i dalje radili strani kartografi, prvenstveno
austrijski i nemaki. Austrijska vojna kartografija je naroito pred kraj veka bila aktivna u
snimanjima Bosne i Srbije. Ta je aktivnost najivlja osamdesetih godina pred rat sa Turskom i
za vreme samog rata, kada je austrijska vojska opet okupirala severni deo Srbije 1789-1791.
Tada se razvio poseban nain prikupljanja podataka uhoenje; pred sam rat su u pojedine
delove Bosne i Srbije slati oficiri koji su rekognoscirali teren. Vano je napomenuti da su tu
veinom uestvovali oficiri i inenjeri, po narodnosti Sloveni. Za vreme okupacije Srbije 1789-
1791. g, austrijski generaltab je preduzeo i hitan premer okupiranog dela u razmeri 1:28 800 kao
nastavak premera koji je ranije izvren u slavonskoj Vojnoj Krajini.

Slika 1.11. Topografski klju austrougarskog katastra iz 1820.


Slika 1.12. Topografski klju austrougarskog katastra iz 1831.

Slika 1.13. Geodetski plan Rake iz 1845. godine

Novi period za srpsku kartografiju poinje 1878. g. kada je formirano Geografsko
odeljenje (Drugo odeljenje) Glavnog generaltaba, predvieno Ustrojstvom... iz 1876. g..
Osnivanje geografskog odeljenja je od posebnog znaaja ne samo za srpsku vojsku ve i za

kartografiju uopte, jer se od tada ta delatnost razvija u okviru posebne, specijalizovane
ustanove.
Glavno i najznaajnije i najobimnije delo Odeljenja bila je Djeneraltabna karta Srbije
u razmeri 1:75 000 na 94 lista, koja je izraena na osnovu topografskog premera (1881-1892).
Osnovu karte su inile geometrijske take odreene metodom grafike triangulacije, polazei od
taaka ruske trigonometrijske triangulacije du srpskoturske granice, elipsoid Beselov, projekcija
Kasinijeva, poetni meridijan pariski.
U Crnoj Gori, iako je u XIX v. bila slobodna, nije bilo sopstvene kartografske delatnosti.
Ona je sve do sredine XIX v. prikazivana na kartama ireg podruja, kao to su, npr., karte
evropske Turske No, esto se nalazi i na kartama ueg zahvata, npr. na Tekelijinoj iz 1806, na
Palminoj iz 1812. g. Paganijevoj iz 1813. g. Fridovoj 1829. g. estaka i Serba iz 1862. g. itd. Ali
ve od poetka XIX v. bilo je i zasebnih karata crnogorske teritorije. Tako je pukovnik Viala (L.
C. Vialla de Sommieres) u prilogu uz svoje delo Jstorijsko i politiko putovanje po Crnoj Gori
iz 1820. g. dao i kartu (Carte du Montenegro) u razmeri 1:260 000 koju je izradio po
sopstvenim belekama iz 1809. g. za vreme boravka na Cetinju i putovanja po Crnoj Gori u
misiji marala Marmona. Na osnovu geodetskih opaanja na licu mesta i najbriljivijih
ispitivanja austrijskog pukovnika grofa Karaaja (F. Karaczaj), izraena je karta Crne Gore
(Carte du pays de Montenegro) u razmeri 1:288 000 i izdata 1838. g. u Beu. Obe ove karte su
izraene bez neke matematike osnove po usputnim skicama i zabelekama, ali im je znaaj u
tome to daju Crnu Goru kao zasebnu teritoriju.
Znatniji napredak u kartografisanju Crne Gore opaa se posle boja na Grahovu 1858. g.
Tada je na razgranienju radila meunarodna komisija koja je i snimala u pograninom pojasu
1859-60. g. Kao rezultat tih radova, britanski porunik Sitvel je izdao i kartu (Map of
Montenegro) 1860. g. u Sautemptonu u razmeri 1:200 000, a isto to je uradio i austrijski uesnik
u komisiji Paulini Carta di Montenegro) u Beu 1861. g. u razmeri 1:300 000. Sem toga, u
Crnoj Gori snimaju ruski strunjaci (kapetan Bikov, 1860-1866), a pred rat Austrije sa Turskom i
austrijski (kapetan Milinkovi iz ternekove ekipe 1872/73). Rezultat rada Bikova je karta Crne
Gore (Karta knjaestva ernogorskago) koja je izala u Petrogradu 1868g.). Austrijska
specijalna karta Crne Gore (Spezialkarte des Furstentums Montenegro) iz 1869. g. u razmeri
1:144 000 izraena je na osnovu podataka razgranienja i karte kapetana Bikova, dok Generalna
karta (Generalkarte von Bosnien und Herzegovina, von Serbien und Montenegro) u razmeri
1:300 000 ima za osnovu astronomske take koje je odredila Sternekova ekipa, a u Primorju i
trgonometrijske; sadraj je aktualizovan u unutranjosti na osnovu rekognosciranja dok su na
Primorju korieni rezultati snimanja obalskog pojasa 1867/68. g.
Crna Gora je bila predstavljena i na domaim kartama K. Deardena (Mapa knjaestva
Srbije . . . iz 1853. g.) i V. Kruia (Krajobraz trojedne kraljevme Dalmacije, Hrvatske,
Slavonije. .. iz 1861.g.)
U periodu posle berlinskog kongresa 1878. g. pa sve do prvog svetskog rata, glavni
sastavljai karata Crne Gore su Topografsko odeljenje ruskog Generaltaba i beki
Vojnogeografski institut. Njihovi podaci su osnovni izvori za sve karte koje su tada raene. Na
osnovu elaborata novog razgranienja prema odlukama berlinskog kongresa, nastale su karte
pograninih zona: austrijsko-hercegovako-crnogorske (Grenzzone Herzegovina-Montenegro,
iz 1880. g. u razmeri 1:75 000) i ruske: crnogorsko-turske (Frontiere du Montenegro u razmeri
1:100 000 i ispravka Delimitation du Montenegro u razmeri 1:50 000 iz 1881. g.). Topografsko
odeljenje ruskog Generaltaba je 1882. g. izdalo kartu Nova Cerna Gora u razmeri 1:21 000 i
1: 42 000, koja je izradena na osnovu premera na terenu 1879/81. g. (.70 trig. taaka I, II i III
reda koje su odredili ruski triangulatori, topografski premer crnogorskog Primorja od strane
ruskih i turskih oficira, topografski premer unutranjosti Crne Gore od strane ruskih topografa)
ali nije davana javnosti na korienje. Javnosti je bila pristupana karta P. Rovinskoga (Karta
knjazestva ernogorskago) koju je izdalo T. O. 1889. g. u razmeri 1:294 000. To je bila prva
karta Crne Gore izraena na geodetskoj osnovi, postavljenoj na celoj teritoriji, a bila je
namenjena javnoj upotrebi.
U zemljama u sastavu habzburke monarhije (od 1867. g. Austrougarske Monarhije) u
XIX v. svu osnovnu kartografsku delatnost je obavljao beki Vojnogeografski institut, formiran
1839. g. od Topografskog biroa u Beu i Ratnog depoa iz Milana iz vremena francuske uprave.
Vojnogeogerafski insitut je izvodio radove na stvaranju geodetske osnove karata (triangulaciji 1.
reda i preciznom nivelmanu); u njegovoj nadlenosti je bilo topografsko premeravanje na
zemljitu (mapovanje, kako se tada zvalo) i sastavljanje topografskih karata. Izradom raznih
geografskih i drugih karata bavili su se pojedinci i neke izdavake kue; poznate su bile Artarija,
Ed. Holzel kao i Freytag i Berndth koje su izdavale karte i atlase za kolske i druge opte
potrebe.
U zemljama krune sv. Stefana, premer je izvren 1864-1866. u Vojvodini, 1867 -1869.
Tako je u drugoj polovini XIX v. doao i III (Franc Jozefov) premer habzburke monarhije.
Osnovu mu ine take II vojne triangulacije 1848-1862. g. i gradusnih merenja; raunanja
poloaja se odnose na tri poetne take: Univerzitetsku opservatoriju u Beu; Gelerthe brdo u
Budimu i crkvu sv. Ane u Aradu.

1.2.6. GEODETSKI PLANOVI U XX VEKU

Izrada geodetskih planova, odnosno planova u sadanjim, krupnijim razmera, potie iz
vremena uvodjenja prvih poreskih katastara, odnosno krajem XVIII i poekom XIX veka.
Uvodjenje katastra zemljita na teritoriji Vojvodine naloeno je carskim patentom od
1849. godine, a izvrenje premera je poelo 1853. godine. Premer u Vojvodini se izvodio
grafikom metodom korienjem geodetskog stolaa, a planovi su crtani u razmeri 1:2880 i 1:720.
Prvo katastarsko premeravanje u sredinjoj Srbiji je poelo 1890. godine prema
propisima Pruskog katastarskog pravilnika. Planovi su se radili u osnovnoj razmeri 1:2500 a za
gradove i druga naseljena mesta u razmeri 1:500 i 1:1000.
Prvo se za snimanje terena za katastarska premeravanja i izradu planova koristio kipregel
na geodetskom stolu (Slika 1.14.).
Kasnije se za snimanje koriste pribori za snimanje terena ortogonalnom metodom,
tahimetri razliitih konstrukcija za snimanje terena polarnom metodom i zatim primena
fotogrametrije.

Slika 1.14. Snimanje terena i izrada planova korienjem kipregela na geodetskom stolu

Za nanoenje, u prvom redu, kordinatne mree na listovima planova i taaka geodetske
osnove primenjivali su se koordinatografi veih dimenzija (Slika 1.).


Slika 1.15. Veliki koordinatografi

Velike koordinatografe su proizvodile sledee firme: R i A. Rost, Be, Dennert i Pape -
Aristo, Hamburg; Haag - Streit, Liebenfeld, Bern, G. Coradi, Cirih; Zeiss-Jena (na Slici 1 levo).
Bez obzira na fabrikat, veliki koordinatograf se sastoji uglavnom iz jednog ordinatnog
lenjira O i jednog apscisnog knjira A, izraenih od metala koji ne oksidira (novo srebro). Pored
toga, na apscisnom lenjiru se nalazi i igla za pikiranje P. Ceo koordinatograf, je privren za
jednu jaku i dovojno prostranu crtau tablu, ili za specijilni radni sto (Slika 1.15.) ili se
koordinatograf stavlja direktno na obinu crtau tablu. Ordinatni lenjir O je nepokretan i
privren je neposredno za crtau tablu, radni sto ili lei preko crtae table, a to zavisi od
konstrukcije koordinatografa.
Apscisni lenjir A se jednim krajem oslanja na ordinatni lenjir preko naroitih kolica, iji
se tokovi kreu po odgovarajuem lebu, a drugim krajem se oslanja, preko jednog toka, na
inu privrenu uz crtau tabblu odnosno radni sto, ili lei direktno na crtaoj tabli. Prema tome,
ceo apscisni lenjir, zajedno sa iglom za pikiranje, moe se kretati levo-desno. Na ovaj nain
omogueno je pomeranje igle po y osovini. Pored togla, igla se moe jo kretati i po apscisnom
lenjiru pomou kolica iji se tokovi kreu po lebu na apscisnom lenjiru.
S obzirom na razliite razmere planova, veliki koordinatografi su tako konstruisani da su
se take mogle nanositi u vie razmera.
Za izradu grafikih planova (kartiranje detalja) na osnovu podataka snimanja detalja
ortogonalnom metodom, do pojave digitalnih planova, primenjivale su se naroite sprave koje se
nazivaju ortogonalni koordinatografi.
Ortogonalni koordinatografi su bili manjih ili veih dimenzija i prostije ili sloenije
konstrukcije (Slika 1.16.).
Princip rada svih sprava za kartiranje ove vrste, sastoji se iz jednog metalnog
lenjira-apscisnog lenjira, duine do 500mm, koji na obema duim ivicama ima linearne podele i
to obino sa jedne strane u razmeri 1:500 a sa druge strane u 1:1000, i ordinatnog lenjira do
110mm. Za itanje duina na lenjirima koriste se nonijusi. Na ordinatnom lenjiru je privrena
igla za pikiranje.


Slika 1.16. Ortogonalni koordinatografi (Firme A.Ott-levo i Coradi-desno)

Za kartiranje detalja snimljenog polarnom metodom (tahimetrijski) postoji naroita
sprava koja se naziva transporter ili polarni koordinatograf. Takvom spravom su se kartirali,
odnosno nanosili pravci i horizontalna odstojanja izmerena na terenu prilikom snimanja, te se na
planu dobijaju mesta (poloaji) snimljenih taaka.
Transporter odnosno polarni koordinatograf moe biti manje ili vee dimenzije i prostije
ili sloenije konstrukcije (Slika 1.17.)

Slika 1.17. Punokruni transporteri za kartiranje detalja snimljenih polarnom metodom

Transporteri mogu biti polukruni i punokruni. Punokruni transporteri su bolje
konstrukcije od polukrunih transportera. Krug za orijentaciju, ali bez razmernika, moe se grubo
pokretati, poto se otpusti zavrtanj priteza. Kad je on pritegnut, posebnim zavrtnjem moe da se
kree ceo krug zajedno sa linearnim razmernikom. Kruni nonijus je privren za kruni prsten.
Ovaj prsten je irok i teak, te je trasporter stabilan. Prenik kruga je 32 cm. Direktno iznad
plana, kao prenik kruga, nalazi se razmernik na kome podela raste na obe strane od centra
kruga. Iznad ovog razmernika postoji jo jedan razmernik sa tri razmere, na kome se nalazi ram,
odnosno kliza. Na ovom klizau je odgovarajui nonijus, prema razmeri kartiranja, i igla za
pikiranje. Nulta crta ovog gornjeg razmernika nije u sredini kruga ve je pomaknuta za veliinu
odstojanja izmedju nulte crte nonijusa i igle za pikiranje. Linearne vrednosti nanose se
okretanjem naroitog zavrtnja na ramu, a odstojanja se itaju pomou nonijusa. Punokruni

transporteri moraju ispuniti uslov da igla za pikiranje, kad se dovede u centar kruga, zaista bude
u centru.
Polarni koordinatograf se uglavnom sastoji iz jednog metalnog lenjira A i metalne poluge
F na kojoj je uredjaj za itanje uglova (Slika 1.18.).

Slika 1.18. Polarni koordinatografi

Lenjir je duine 25 cm i na njemu su nanete linearne podele u dve razmere. Na lenjiru
nalazi se ram kliza B, sa linearnim nonijusima za obe razmere. Pomeranje nonijusa po
razmerniku postie se pritiskom nadole i istovremenim okretanjem tokia b. Na mali stubi c
rama B natie se dra igle za pikiranje C
1
ili dra lupe C
2
. Na levom kraju lenjira nalazi se
gvozdena ploa D oblika velikog latinskog slova L. Na ovoj ploi nalzi se cilindrini otvor a u
koji se stavlja polarna igla p iznad koje se nalazi teg P.
Metalna poluga F na jednom kraju ima metalnu preku G a na drugom uredjaj za itanje
uglova. Za vreme rada poluga F treba da je spojena sa lenjirom, odnosno razmernikom A. Ovaj
spoj se postie pomou dve male kuglice koje se nalaze sa donje strane preke G. Ove dve
kuglice stave se u odgovarajue leite h
1
i h
2
. Lenjir A i poluga F, kad su spojeni, stoje
medjusobno pod odredjenim uglom.
Uredjaj za itanje uglova sastoji se iz doboa M, brojanika Z i nonijusa N. Jedan podeok
na brojaniku ima vrednost 20
0
, na dobou 20' a na nonijusu 2'. Ocenom odoka moe se itati 1'.
Pri punom okretu koordinatografa oko pola dobo se okrene tano 18 puta, to ini 360
0
.
Da bi se na uredjaju za itanje uglovnih vrednosti namestilo da se proita 0
0
00' ili neka
druga vrednost, to je potrebno kod orijentisanja koordinatografa, ceo uredjaj za itanje uglova se
malo izdigne iznad hartije, malom polugom m, koju treba namestiti da stoji vertikalno. Zatim se
prstom okree dobo, ali se pri tom ne sme dodirivati elina ivica doboa ve samo njegov
celuloidni deo.
Kako na lenjiru postoje samo dve razmere, to se po potrebi, lenjir zajedno sa nonijusima
moe zameniti lenjirom sa druge dve razmere (ukoliko takav postoji).
Polarnim koordinatografom kartira se lako i srazmeno brzo a tanost kartiranja je
zadovoljavajua. Ali ovaj koordinatograf ima i loih strana. Polarna igla za vreme rada je
zabodena u pikir stanine take a koordinatograf se stalno oko nje okree. Otuda se od malog i
finog pikira na planu napravi velika rupa, naroito ako se kartira na hartiji koja nije zalepljena na
metalnu plou. Uglovne vrednosti se dobijaju okretanjem koordinatografa odnosno kotrljanjem
ivice doboa po planu. Pri tome znatnog uticaja imaju male i nevidljive neravnine hartije, te se
esto deava da se nameteni orijentacioni ugao u poetkui rada ne slae sa tim uglom na
zavretku kartiranja sa iste stanice. Naroitu tekou ima kartiranje na ivici plana, jer rub doboa

izlazi izvan hartije. Preporuuje se da se u takvom sluaju uz ivicu plana priljubi susedni plan,
odnosno crtaa hartija istog kvaliteta i debljine, tako da se ivica doboa ne kotrlja po ivici stola,
mada na uglovne vrednosti utie i prelaz doboa preko toga sastava. Zato je dobro da se tokom
kartiranja vie puta prekontrolie orijentacioni ugao.
Prva primena fotogrametrije na naim prostorima je zabeleena 1914. godine. Ovo je
uradio poznati strunjak za fotogrametriju Otto von Gruber (iz Jene, Nemaka) na primeni
terestrike fotogrametrije za potrebe proirenja eleznike pruge u Junoj Srbiji.
Inae fotogrametrijska metoda se poela primenjivati u Srbiji 1924. godine, zatim 1929.
(za potrebe izrade katastarskih planova optine Mali Popovi, na povrini od oko 2100 ha), zatim
1939. (snimanje katastarske optine Mlado Nagoriane, na povrini od oko 5000ha), a 1952.
godine masovno se poinje primenjivati za snimanje terena i izradu geodetskih planova.

Slika 1.19. Kamera za aviosnimanje Wild RC5a sa postoljem i kasetama za film 18x18cm (1953)

Slika 1.20. Autograf za stereokartiranje Wild A8 sa velikim koordinatografom (1952.)

1.3. PROPISI ZA IZRADU GEODETSKIH PLANOVA

Geodetski planovi se izrauju saglasno propisima kojima se ureuje dravni premer i
katastar nepokretnosti. Zakonom se najee daje samo osnovna definicija planova i osnovne
razmere za grafiko prikazivanje planova (na primer [16]), a podzakonskim aktima (uredbama ili
pravilnicima) se blie ureuje postupak i nain izrade planova, njihov detaljan sadraj i oblik u
kome se izradjuju (na primer [19], [20], [22]).
Za izradu digitalnih geodetskih planova koriste se ISO (International Standardization
Organization) standardi i dokumenta OGC (Open GIS Consortium) u oblasti geoinformacionih
sistema u kojima su specificirani meunarodni standardi u oblasti geoinformatike.
Te norme i standardi su sadrane u sledeim dokumentima:
ISO
o International Standard ISO 19101 Geographic information - Reference model,
o International Standard ISO 19105 Conformance and testing,
o International Standard ISO 19107 Geographic information - Spatial schema,
o International Standard ISO 19108 Temporal Schema,
o International Standard ISO 19110 Geographic information - Methodology for
feature cataloguing,
o International Standard ISO 19111 Spatial Referencing by coordinates
o International Standard ISO 19113 Qualiti principles
o International Standard ISO 19115 Metadata
OGC
o Abstract Specification - Topic 1: Feature Geometry,
o Geography Markup Language (GML) 2.0 OpenGIS Implementation
Specification, OGC Document Number: 01-029
Za formalni opis modela podataka koristi se jezik UML (Unified Modeling Language)
saglasno ISO/TC 211 Resolution 55: Conceptual Schema Language for Specifying ISO 15046).


POGLAVLJE 2

SADRAJ PLANOVA

2.1. SADRAJ KATASTARSKIH PLANOVA KATASTRA
NEPOKRETNOSTI

Katastarski planovi katastra nepokretnosti sadre sve prostorne podatke o obliku i
poloaju nepokretnosti (granine linije katastarskih parcela i njihovih posebnih delova, odnosno
zgrada, drugih gradjevinskih objekata, kultura i klasa, definisane poetnom i krajnjom takom)
koje se evidentiraju u katastru nepokretnosti, kao i druge podatke koji se, prema propisima,
moraju voditi u bazama podataka digitalnog plana ili prikazivati na njihovim analognim
kopijama i to:
1) granice katastarskih teritorijalnih jedinica;
1.1. granice katastarskih optina, granine belege katastarskih optina
1.2. granice katastarskih srezova,
1.3. granice katastarski parcela, odnosno zemljita (gradjevinskih, poljoprivrednih,
umskih),
2) granice prostornih jedinica (granine linije dravne zajednice, republike, pokrajine,
optine, statistikog kruga, kao i granine linije naseljenog mesta, ukoliko su
odredjene aktom nadlenog organa);
3) oblik i poloaj stambenih, poslovnih, stambeno-poslovnih i drugih gradjevinskih
objekata (elektroprivrede, poljoprivrede, ribarstva, eleznikog saobraaja, renog i
jezerskog saobraaja, vazdunog saobraaja, drumskog saobraaja, telekomunikacija i
informisanja, objekata za sport i fiziku kulturu);
4) vode sa prateim objektima;
5) granice katastarskih kultura;
6) brojeve katastarskih parcela u okviru katastarske optine;
7) brojeve objekata (kuni brojevi i brojevi objekata u okviru parcela);
8) take geodetske mree (vrsta take sa njenim brojem);
9) nazive (ulica, trgova, potesa, reka i orografije);
10) opis lista katastarskog plana.

Osim navedenog katastarski planovi katastra nepokretnosti mogu da sadre i:
1) razne druge objekte i predmete (ograde, groblja, drvorede, religijske znake,
spomenike, razvaline i dr.);
2) vidljive delove vodova i podzemnih objekata;
3) granice komasacionih razreda i brojeve tabli u komasacionom podruju;
4) brojeve javnih puteva i kilometrau;
5) reljef zemljita;
6) koordinatnu mreu na planovima i njene pravougle koordinate, kada se planovi
izradjuju u analognom obliku;
7) sve topografske predmete i objekte za koje su u Topografskom kljuu propisani znaci.
Kada katastarski planovi sadre i napred navedene podatke onda je re o katastarsko-
topografskim planovima. Ovi planovi se koriste najee kao podloga za izradu urbanistikih
planova.

2.2. SADRAJ KATASTARSKIH PLANOVA VODOVA I PODZEMNIH
OBJEKATA

Katastarski planovi vodova i podzemnih objekata sadre prostorne podatke o vodovima i
objektima koji su propisima utvrdjeni kao podaci koji se vode u katastru vodova (o ovome je bilo
rei u posebnoj publikaciji [13]).

2.3. SADRAJ TOPOGRAFSKIH PLANOVA

Topografski planovi se izradju za razne potrebe u inenjersko-tehnikim oblastima i slue
za potrebe izrade tehnike dokumentacije (idejnih i glavnih projekata).
Za razliku od katastarskih ili katastarsko-topografskih ovi planovi ne sadre granice
katastarskih teritorijalnih jedinica, granice katastarskih kultura, brojeve katastarskih parcela i
brojeve objekata. Opis lista ovog plana prilagodjen je potrebama naruioca posla.
Topografski planovi se, za razliku od katastarskih planova, po lokacijama koje utvrdi
naruilac posla, i mogu se tampati u proizvoljnom obliku i orijentaciji listova.

2.4. TOPOGRAFSKI KLJU

Topografski klju je sistematizovana zbirka topografskih znakova jedne ili vie razmera
izrade i prikaza geodetskih planova, sa njihovim objanjenjima.
Geodetski planovi u naoj zemlji iscrtavaju se prema Topografskom kljuu za planove u
razmerama 1:500, 1:1000, 1:2000 i 1:2500 [20].
Topografski znaci su uslovljeni i najee ustaljeni grafiki znaci (simboli) za
prikazivanje, raspoznavanje i odredjivanje kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika objekta,
pojava i drugih injenica na planovima. Razlikuju se po obliku, unutranjoj strukturi, veliini i
boji. Oblikom ili nekim detaljem unutranje strukture crtea obino lie ili podseaju na objekte
koje prikazuju, pa se po tome lako pamte i raspoznaju na planu. Razliitim dimenzijama znaci su
izdiferencirani prema veliini i znaaju onog to prikazuju, a razliitim bojama znakova postie
se bolja preglednost plana i olakava itanje i interpretacija elemenata njegovog sadraja.
Zavisno od vrste objekata koje prikazuju i naina na koje ih pokazuju, topografski znaci
mogu se razvrstati u tri osnovne grupe: povrinski, linijski i takasti.
Povrinski ili konturni znaci slue za prikazivanje onih objekata ili pojava koji u prirodi
imaju povrinsko obeleje prostiranja i mogu se prikazati u razmeri odnosnog plana. Sastoje se
od konturne (granine) linije i objanjavajueg dela znaka. Konturna linija oznaava granicu
prostiranja prikazanog objekta ili pojave u prirodi, a objanjavajui deo znaka (u vidu simboline
ili slovno-brojane oznake) ukazuje na vrstu ili neku drugu karakteristiku odnosnog objekta.
Ovim znacima se na planovima obino prikazuju reljef, povrine pod vegetacijom i kulturama i
dr.
Linijski znaci slue za predstavljanje objekata koji se u prirodi proteu linijski, kao to su
putevi, eleznike pruge, dalekovodi, naftovodi, podzemni vodovi, granine linije i drugi slini
objekti.
Takasti znaci slue za prikazivanje pojedinanih objekata koje, zbog njihovih relativno
malih dimenzija, nije mogue predstaviti u razmeri odnosnog plana (nazivaju se i uslovni
znaci
1
). Ti znaci na planu ne pokazuju dimenzije prikazanih objekata, ve samo njihove poloaje
u prirodi. Neki od tih znakova na planu su orijentisani prema severu, a neki prema pravcima
protezanja odnosnih objekata. Taan poloaj prikazanog objekta odredjen je glavnom takom
znaka koja se nalazi u sredini slike odnosnog znaka ili u preseku ukrtenih crta.
Uslovni znaci mogu biti: konkretni (individualni), opisni i znaci sa dvojakom primenom.
Konkretni uslovni znaci jesu oni koji predstavljaju objekte, individualno i bukvalno ba
na onome mestu gde se oni u prirodi nalaze. Obino oni pretstavljaju sredinju taku objekta,
odnosno onu gde vertikalna osovina toga objekta prolazi kroz ravan crtea. U samom crteu
znaka mora se znati ona taka koja pretstavlja tu vertikalnu osovinu ili koja odgovara sredinjoj
taki objekta.
Merenje na geodetskom analognom planu, u vezi sa konkretnim znacima, moe se vriti,
ali ne za jedan objekat, nego samo za meusobno odstojanje takvih objekata, ili za odstojanje
takvog objekta od neke take na drugom objektu predstavljenom u razmeri. Konkretni znaci su
na primer: manje zgrade, religiski znaci, usamljeni grobovi, geodetske take premera, markantno
drvee, pojedino drvee, semafori, bunari, obalski svetlosni signali, ventilacioni otvori, granini
stubovi i sl.
Opisni uslovni znaci pretstavljaju odnosno naznauju da na nekoj povrini (koja je
ograniena) postoji mnotvo objekata iste vrste, ili oznauju karakter ili prirodu te povrine ili
parcele, ili istiu namenu i vrstu objekta. Tu spadaju:
oznake na objektima koje slue u religijske svrhe (krst, polumesec i dr);
oznake na objektima, postrojenjima i urejima, (zastavica, zupci, vagonet, dim, sidro,
razne crtice i simboli ucrtani na osovinama komunikacijskih objekata ili pored njih
itd);
razne rafure za oznaku namene zgrada, za padine na zemljistu i objektima, za vodene
povrine, movarna zemljita, za stenjake i t. sl.;
znaci za vegetaciju i kulture (panjak, umu, trsku, vinograd, vonjak itd.);
znaci na ogradama za vrstu ograde;
znaci za pesak, ljunak, znaci za krape, klizita, neplodno tlo, kamenjare itd.;
znaci za granice (teritorijalne i prostorne).
Opisni znaci mogu se podeliti i na: samostalne opisne znake koji se upotrebljavaju sami,
nezavisno od drugih znakova (na primer: znaci za vegetaciju, kulture, vrste tla, groblja) i
nesamostalni (spojeni) znaci koji se pojavljuju uvek kao dodaci, pratioci konkretnih znakova u
razmeri za razne objekte, a opisuju i odredjuju karakter, vrstu i namenu tih objekata (na primer:
znaci za vrstu ograde, za elektrine uredjaje, za pratei jarak, visei most, razne oblike reljefa i
dr.).
Znaci za dvojaku primenu se upotrebljavaju nekad kao konkretni, a nekad kao opisni
(znak za groblje i pojedine usamljene grobove, znak za umu i za pojedino drvee, znak za
kamenjar i ljunak i za kamen samac).
Uputstva i objanjenja o iscrtavanju znakova data su u Topografskom kljuu [27].
Topografski znaci su razvrstani (uredjeni) prema grupama srodnih objekata koje
prikazuju i to: geodetske take dravnog premera, zgrade, granine linije i objekti, razni predmeti
i objekti, zemljani trup gradjevina, fabrike, industrijska i privredna postrojenja i objekti, vode i
gradjevine na vodi, komunikacije, vegetacija, kulture, tlo i zemljini reljef. Na slici 2.1. prikazani
su znaci (izvod) prema Topografskom kljuu.

1
Izvod iz propisa Kartografskog kljua za Osnovnu dravnu kartu u razmeri 1:5000

Slika 2.1. Izvod iz Topografskog kljua [20]
2.5. MATERIJALI NA KOJIMA SE IZRADJUJU ANALOGNI PLANOVI

Do pojave digitalnih geodetskih planova, za izradu analognih (grafikih) planova
upotrebljavali su se crtaa hartija najboljeg kvaliteta, plastine mase (folije) i drugi materijali.
Crtaa hartija za izradu planova se mogla koristiti pod uslovom da promene dimenzija
usled spoljnih uticaja temperature i vlanosti vazduha ne prelaze veliinu od 0,3 mm na 1 m
[20].
Osim toga crtaa hartija treba da ispuni i sledee uslove:
da je bele boje, ista i bez ikakvih mrlja, kao i da na svetlosti ne menja boju;
da je malo hrapava, tj. da nije ni sjajna ni glatka;

svaki list hartije treba da je ravan i potpuno prav; za grafike planove nije dobra hartija
koja je izradjena u rolanama, ve samo ona u tabacima;
da se na hartiji mogu tuem dobro izvlaiti linije i da tu dobro prianja za hartiju i da
se ne razliva po njoj, pod uslovom da je tu prvoklasnog kvaliteta;
da se linije izvuene tuem mogu brisati odnosno radirati i da se preko toga mesta
moe ponovo crtati, a da se tu ni tada ne razliva;
da hartija, po mogunosti, ne menja dimenzije na promenama vlanosti vazduha,
odnosno da se dimenzije hartije to je mogue manje menjaju.
U naoj zemlji, izmedju dva svetska rata, za izradu grafikih planova upotrebljavana je
hartija u tabacima fabrikata Schlers-Hammer, tip 308, teine 260g/m
2
i koja je uglavnom
odgovarala navedenim uslovima.
Za izradu planova i kartografsko graviranje koristili su se plastine mase (folije) i drugi
materijali pod uslovom da:
im promene dimenzija (l), usled spoljnih uticaja temperature i vlanosti vazduha, ne
prelaze veliinu l 5 10
-4
l ili 0,3 mm na 1 m;
da se na njima moe kartirati, crtati olovkom i odgovarajuim tuevima;
da iscrtane linije budu jednakog intenziteta, postojane i da se mogu oprati vodom;
da tokom vremena ne gube elastinost i prozirnost;
da nisu lako zapaljivi.
Zbog poveanje stabilnosti, crtae hartije su se ponekad lepile i na obe strane metalne ili
plastine folije.
Kada se digitalni geodetski planovi tampaju iz baza podataka tada crtaa hartija ne mora
da bude visokog kvaliteta, odnosno skupa. Analogni planovi slue samo za ilustraciju sadraja
dela baze podataka, odnosno na njima se ne vre merenja i raunanja.


POGLAVLJE 3

RAZMERA PLANOVA I
PODELA NA LISTOVE


Razmera planova izraava se razlomkom iji je brojilac jedinica, a imenilac broj koji
oznaava koliko je puta du u prirodi, svedena na horizontalnu projekciju, smanjena pri njenom
prikazivanju na planu.

3.1. RAZMERE KATASTARSKIH PLANOVA

Propisima koji vae za nau zemlju predvidjene su za katastarske planove i planove
vodova, sledee razmere i to: 1:500, 1:1000, 1:2000, 1:2500, i 1:5000.
Razmere 1:500, 1:1000 i 1:5000 nazivaju se glavnim razmerama u vezi podele na listove,
odnosno odredjivanja poloaja listova u odgovarajuem koordinatnom sistemu.
Razmera katastarskog plana odredjuje se glavnim projektom za izvodjenje geodetskih
radova u postupku izrade katastra nepokretnosti, a razmera plana vodova projektnim zadatkom.
Katastarsko-topografski plan za odredjeno podruje u digitalnom obliku se izradjuje u
razmeri katastarskog plana ili u sitnijoj razmeri. Katastarsko-topografski plan u grafikom obliku
uvek se izradjuje u razmeri katastarskog plana.
Topografski plan i ortofotoplan za odredjeno podruje izradjuju se u razmeri odredjenoj
projektnim zadatkom.
I u drugim dravama, gde postoji metarski sistem mera, upotrebljavaju se uglavnom ove
razmere, samo je kod nekih drava izriito propisano kada e se i u kom sluaju upotrebiti koja
razmera.
U nas se, u zavisnosti od razreda zemljita, stepena izgradjenosti zemljita i gustine
detalja planovi izradjuju u jednoj od sledeih razmera:

Razred zemljita A B V G
Razmera katastarskog
plana
1:500
1:1000
1:1000
1:2000
1:2000
1:2500
1:2500
1:5000

Grafika tanost prikaza prostorno definisanih elemenata lista plana, deklarie se
standardom:
r m
y x
= = = 0002 , 0
pri emu r oznaava imenilac razmere.
Po starim geodetskim propisima koji su vaili za nau zemlju, sve do 1948. godine
postojale su sledee razmere za planove: 1:500, 1:1000, 1:2500, 1:5000 i 1:10000.
Razmera 1:2500 nazivala se osnovnom razmerom u vezi sa tadanjim nainom podele na
listove.
Planovi koji su izradjeni pre Prvog svetskog rata u Austro-Ugarskoj dravi, a odnose se
na teritoriju nae zemlje, sluili su samo za potrebe katastra zemljita i zemljine knjige, dakle
bez visinske predstave teritorije. Oni su nastali primenom grafikog naina snimanja detalja,
odnosno geodetskim stolom. Ovi planovi se jo koriste na podruju teritorije Vojvodine na oko
570.000 hektara (na primer u optinama Panevo, Bela Crkva, Baki Petrovac i dr.). Pri izradi
ovih planova primenjen je hvatski sistem mera.
Hvatski sistem mera ima za jedinicu mere hvat (1
0
) = 1,896 484 m.
Manje vrednosti od hvata su:
stopa (1) = 1
0
/6 = 0,316 081 m,
palac (1) = 1/12 = 2,634 010 cm,
crta (1) = 1/12 = 2,195 0 mm.

Povrinske mere u ovom sistemu su:
kvadratni (etvorni) hvat (1) = 3,596 52 m
2
,
kvadratna stopa (1) =1/36 = 0,099 072 m
2
,
kvadratni palac (1) =1/144 = 6,938 cm
2
,
kvadratna crta (1) = 1/144 = 4,818 mm
2
.

Vee povrinske mere su:
katastarsko jutro (kj) = 1600 = 0,575 464 2 ha,
kvadratna milja =10000 kj = 57,546 42 km
2
.

Neke mere metarskog sistema pretvorene u hvatski sistem imaju sledee vrednosti:

1m = 0,527 292
0
,
1m
2
= 0,278 036 431 0,28 ,
1ha = 2780,364 31 1 kj 1180,364 .

U hvatskom sistemu mera planovi su izradjeni u razmeri 1:2880 odnosno 1: 40
0
(jedan
palac prema etrdeset hvati) za terene izvan naselja. Za naselja je koriena razmera 1:1440,
odnosno 1:20
0
i 1:720 odnosno 1:10
0
.
Kako jedan hvat (1
0
) ima est stopa (6), a svaka stopa dvanaest palaca (12), to je:
1: 40
0
= 1: (40612)= 1:2880, odnosno 1:2880,
1: 20
0
= 1: (20612)= 1:1440, odnosno 1:1440,
1: 10
0
= 1: (10612)= 1: 720, odnosno 1: 720.

3.2. PODELA NA LISTOVE PLANOVA

Kada se sadraj planova izradjenih u digitalnom obliku prikazuje u grafikom obliku ili
kada se planovi izradju u grafikom obliku, propisani sadraj se iscrtava i ispisuje u okvirnom i
vanokvirnom prostoru lista plana.
Poznato je da se pri dravnom premeru mora da odredi poloaj svake geodetske take u
odnosu na usvojeni dravni koordinatni sistem, odnosno da se moraju sraunati koordinate tih
taaka.
Isto tako, i poloaj svakog lista plana mora imati tano odredjeno mesto i poloaj u
odnosu na dravni koordinatni sistem. Samim tim svaki list plana imae i odredjene koordinate
poetka i kraja po jednoj i drugoj koordinatnoj osi. Pored toga, svaki list plana ima i svoje
obeleje, koje se naziva nomenklatura lista.

3.2.1. OKVIRNI PROSTOR PLANOVA

Kada se govori o veliini plana uvek se misli na onaj prostor na kome se crta plan, a ne na
veliinu hartije. Taj prostor se naziva okvirni, odnosno korisni prostor. Iz toga se moe zakljuiti
da se plan ne crta, odnosno digitalni plan ne prikazuje, do ivice hartije, ve samo do jednog
okvira-rama koji je obeleen na listu. Ovaj okvir je podjednako udaljen od naspramnih ivica
hartije i ima pravougaoni oblik. Strane okvira korisnog prostora predstavljaju paralele sa
koordinatnim osama y- i x- (Slika 3.1). Van ovog okvira, tj. van korisnog prostora, hartija ostaje
bez crtea, irine od 4 do 6 cm. Samo u izuzetnom sluaju moe crte plana da predje korisni
prostor. Deo van okvira korisnog prostora slui za upisivanje raznih naziva, naslova, brojanih
podataka, koordinata i dr., a, pored toga, slui i kao zatita crtea na planu.

Ivica okvirnog (korisnog) prostora lista plana

Ivica hartije

Slika 3.1. Okvirni (korisni) prostor lista plana

Dimenzije okvirnog prostora lista plana su propisane. Na primer, prema propisima u
Srbiji |19| dimenzije okvirnog prostora lista plana su 900 mm x 600 mm, a izuzetno, dimenzije
korisnog (okvirnog) prostora lista plana razmere 1:5000 su 450 mm x 600 mm.
U tabeli 3.1. date su vrednosti veliine strana korisnog prostora paralelnih jednoj i drugoj
koordinatnoj osi, i to kako u prirodnoj veliini tako i u odgovarajuoj razmeri, prema ranije
vaeim propsima. Pored toga za svaku razmeri plana upisana je i povrina lista (korisnog
prostora), kao i veliina hartije.

Tabela 3.1.- Veliina okvirnog prostora

Razmera
Veliina okvirnog prostora Veliina okvirnog prostora
u razmeri
Povrina
lista u
Veliina
hartije
planova po x-osi
(cm)
po y-osi
(cm)
po x-osi
(m)
po y-osi
(m)
razmeri
(ha)
x/y
(cm)
1:5000 60 45 3000 2250 675,0 73/51
1:2500 60 90 1500 2250 337,5 73/102
1:2000 50 75 1000 1500 150,0 59/84
1:1000 50 75 500 750 37,5 59/84
1:500 50 75 250 375 9,375 59/84

Iz Tabele 3.1. se vidi da list razmere 1:5000 ima uspravni poloaj, tj. strana paralelna x-
osi je vea od strane paralelne y-osi, dok planovi svih ostalih razmera imaju leei poloaj, jer su
im strane paralelne x-osi manje od strane paralelne y-osi.

3.2.2. DRAVNI PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM

Za podruje bive Jugoslavije usvojena je Gaus-Krigerova komforna projekcija
poprenog cilindra (valjka) sa tri meridijanske zone od po tri stepena (3
0
) geografske duine. Iz
tog proizilazi da bivu Jugoslaviju, prema njenom geografskom poloaju, pokrivaju takve tri
meridijanske zone odnosno da postoje tri pravougla koordinatna sistema, ije se x-ose poklapaju
sa 15
0
, 18
0
. i 21
0
meridijanom istone geografske duine i koordinatnim poecima u preseku ovih
meridijana sa ekvatorom (Slika 3.2.)
2
. Ovi koordinatni sistemi, odnosno zone, obeleene su
brojevima 5, 6 i 7.
Teritorija Republike Srbije se prostire od 19
o
do 23
o
meridijana istone geografske
duine, i prikazuje se u dva koordinatna sistema, 6. (estom), Slika 3.3. i 7. (sedmom), Slika 3.4.,
sa srednjim meridijanima 18
o
i 21
o
. Sedmi koordinatni sistem se proiruje na istok za 45 km kako
se ne bi formirao novi koordinatni sistem.

Slika 3.2. Pravougli koordinatni sistemi bive SFRJ

3.2.3. TRIGONOMETRIJSKE SEKCIJE

Ako se u svakom koordinatnom sistemu povuku paralelne linije sa koordinatnim osama i
to paralele sa x-osom na medjusobnom odstojanju od 22500 m, a paralele sa y-osom na
medjusobnom odstojanju od 15000 m, dobie se itav niz pravougaonika, koji se nazivaju
trigonometrijskim sekcijama (Slika 3.3 i 3.4.).
Povlaenjem ovih paralela stvoren je itav niz kolona i redova. Kolone su obeleene
velikim slovima latinice od A do L (12 kolona) idui s leva nadesno
3
. Redovi su obeleeni
arapskim brojevima poev sa brojem 1 od najjunijeg dela teritorije drave u odgovarajuem
koordinatnom sistemu.
Imajui u vidu da su paralelne linije sa koordinatnim osama povuene na odredjenim
odstojanjima, to je jasno da svaka od takvih paralela ima i odredjene koordinate. Prema tome,
svaka trigonometrijska sekcija ima odredjen poloaj u odgovarajuem koordinatnom sistemu, tj
ima odredjene koordinate poetka i kraja po jednoj i drugoj koordinatnoj osi.

2
Nulti meridijan prolazi kroz opservatoriju u Griniu (Engleska)
3
S obzirom da uzani pojas nae drave (oko 45 km) na krajwem istoku 7. zone ulazi u 8. zonu, to su u 7. zoni
obrazovane kolone M i N te je time ova zona obuhvatila i tu teritoriju.


KOORDINATNI SISTEM BROJ 6
Trigonometrijske sekcije

rafirani list ima oznaku 6H15

Slika 3.3. Trigonometrijske sekcije u koordinatnom sistemu broj 6


KOORDINATNI SISTEM BROJ 7
Trigonometrijske sekcije

rafirani list ima oznaku 7E29

Slika 3.4. Trigonometrijske sekcije u koordinatnom sistemu broj 7

Treba imati u vidu jo i to da se teritorija nae drave, koja pripada odgovarajuem
koordinatnom sistemu, nalazi u I i IV kvadrantu, iz ega proistie da su apscisne vrednosti
pozitivne, a ordinate desno od koordinatnog poetka pozitivne, a levo od njega negativne. Da bi
se izbegle ove negativne ordinatne vrednosti, po zamisli Baumgarta fiktivno je koordinatni
poetak pomaknut ulevo za 500000 m, tj koordinatni poetak svakog koordinatnog sistema ima
ordinatnu vrednost 500000,00 m umesto 0,00 m. Prema tome, sve ordinatne vrednosti levo od
koordinatnog poetka su manje od 500000,00 m, a sve desno od njega vee su od 500000,00 m.
Svaka trigonometrijska sekcija, pored toga to su joj odredjene koordinate ima i svoju
nomenklaturu (obeleje) odnosno optu oznaku (O.o.), koja se sastoji iz tri oznake, od kojih je
prva broj koordinatnog sistema (zone), druga-slovo kolone i trea-broj reda.
Tako, na primer, oznaena trigonometrijska sekcija na Slici 3.4. u 7. zoni ima
nomenklaturu 7 E 29 i koordinate koje su oznaene na Slici 3.5.

22 500 m

4 935 000

7 E 29

4 920 000
Slika 3.5. Koordinate trigonometrijske sekcije 7 H 29

Trigonometrijske sekcije se oznaavaju i nazivima, odnosno lokalnom oznakom (L.o.),
koji su dati u Tabeli 3.2.
Obrazovanjem trigonometrijskih sekcija istovremeno je izvrena i podela listova karte
trigonometrijske mree IV reda, koja se izradjivala u razmeri 1:25000 i iji je korisni prostor
6090 cm (1500022500 m) identian sa trigonometrijskom sekcijom.

1
5
0
0
0

m


Tabela 3.2.- Nazivi trigonometrijskih sekcija po koordinatnim sistemima
Koordinatni
sistem broj 6
Koordinatni
sistem broj 7

6J
12 elebii
13 ajnie
14 Gorade
15 Rogatica
16 Sokolovii
17 Han Pijesak
18 Vlasenica
19 Zvornik
20 Kozluk
21 Ugljevik

6K
12 Pljevlja
13 Metaljka
14 Rudo
15 Viegrad
16 lijeb
17 Srebrenica
18 LJubovija
19 Krupanj
20 Loznica
21 Janja
22 Bijeljina
23 Sremska Raa

6L
10 Stoer - 3
11 Mataruge - 3
12 Crljenice
13 Mioe
14 Bijelo Brdo
15 Vardite
16 Beserovina
17 Krnjii
18 Bukovica
19 Tolisavac
20 Zavlaka
21 Petkovica
22 Petkovaa
23 Bogati
24 Martinci

7F
19 Leak
20 Suvo Rudite
21 Joanika Banja
22 Brezovica
23 Vrnjci
24 Zakuta
25 Kragujevac
26 umi
27 Raa
7A
19 Stoer - I
20 Mataruge - I
21 Zvijezd
22 Priboj
23 Uvac
24 Kremna
25 Bajina Bata
26 Strmovo
27 Orovica
28 Pecka
29 Sipulja
30 Tekeri
31 Dublje
32 Gluci
33 Laarak

7V
18 Bijelo Polje
19 Gostun
20 Brodarevo
21 Prijepolje
22 Radoinja
23 Zlatibor
24 Titovo Uice
25 Kadinjaa
26 Rogaica
27 Vujinovaa
28 Oseina
29 Koceljeva
30 Vladimirci
31 abac
32 Hrtkovci
33 Sremska Mitrovica

7S
17 Roaj
18 Suvi Do
19 Budjevo
20 Sjenica
21 Kladnica
22 Katii
23 Arilje
24 Poega
25 Kosjeri
26 Raana
27 Valjevo
14 Bujanovac
15 Kosovska Kamenica
16 Sijarinska Banja
17 Lebane
18 Bojnik
19 Dubovo
28 Divci
29 Ub
30 Skela
31 Aanja
32 Budjanovci

7D
16 Vitomirica
17 Bela Crkva
18 Tutin
19 Melaje
20 Duga Poljana
21 Bela Stena
22 Ivanjica
23 Lisa
24 Gua
25 aak
26 Takovo
27 LJig
28 Lazarevac
29 Stepojevac
30 Obrenovac
31 eleznik
32 Zemun
33 Stara Pazova

7E
16 Djurakovac
17 Zubin Potok
18 Grubetie
19 Novi Pazar
20 Raka
21 Ue
22 Studenica
23 Kraljevo
24 Mrajevci
25 Bora
26 Gornji Milanovac
27 Topola
28 Arandjelovac
29 Mladenovac
30 Ripanj
31 Beograd
32 Panevo
33 Debeljaa
34 Kovaica

26 Sala
27 Siloke
28 Jabukovac
29 Miro
30 trbac
31 Tekija
28 Smed.Palanka
29 Azanja
30 Smederevo
31 Kovin

7G
17 Podujevo
18 Kurumlijska banja
19 u
20 Barbatovac
21 Brus
22 Stopanja
23 Trstenik
24 Rekovac
25 Svetozarevo
26 Bagrdan
27 Lapovo
28 Velika Plana
29 Lozovik
30 Poarevac
31 Dubravica
32 Deliblato

7N
16 Ajkobila
17 Lece
18 Kosanica
19 Kurumlija
20 Blace
21 Ribarska Banja
22 Kruevac
23 Varvarin
24 Parain
25 ]uprija
26 Despotovac
27 etonje
28 Petrovac
29 Boevac
30 Smoljinac
31 Veliko Gradite
32 Bela Crkva

7I
12 Kumanovo
13 Preevo
20 Prokuplje
21 Greja
22 Aleksinac
23 Mozgovo
24 Krivi Vir
25 Sisevac
26 Strmosten
27 agubica
28 Ceremonja
29 Kuevo
30 Golubac
31 Poeeno

7J
12 Stracin
13 Trgovite
14 Ristovac
15 Vranje
16 Vladiin Han
17 Grdelica
18 Leskovac
19 Brestovac
20 Ni
21 Lalinac
22 Galibabinac
23 Soko Banja
24 Boljevac
25 Zlot
26 Bor
27 Vlaole
28 Debeli Lug
29 Donji Milanovac
30 Dobra
7K
13 Lesnica
14 LJubata
15 Besna Kobila
16 Surdulica
17 Predejane
18 Vlasotince
19 Donja Koritnica
20 Bela Palanka
21 Svrljig
22 Knjaevac
23 Minievo
24 Grlite
25 Zajear

7L
13 Bistar
14 Bosilegrad
15 Boica
16 Klisura
17 Rakita
18 Ljuberadja
19 Pirot
20 Temska
21 Kalna
22 Aldinac
23 Novo Korito
24 Kompirica
25 Halovo
26 Braevac
27 Negotin
28 Prahovo
29 Brza Palanka
30 Kladovo
31 Djerdap

7M
17 Skrvenica
18 Dimitrovgrad
19 Krupac
20 Gostua
21 Topli Do
29 Kobrovo
30 Rikovo

7N
19 Donji Krivodol
20 Srebrna Glavica

3.2.4. PODELA NA LISTOVE PLANA RAZMERE 1:5000

Kako su poznati podaci o veliini trigonometrijske sekcije, kao i veliina korisnog
prostora plana razmere 1:5000, moe se lako izvriti podela na listove te razmere. Uporedjujui
ove veliine po istim osama vidi se da na strani paralelnoj x-osi trigonometrijske sekcije staje
tano 5 listova, a na strani paralelnoj y-osi 10 listova razmere 1:5000 (Slika 3.6).
Iz toga sleduje da se u okviru jedne trigonometrijske sekcije nalazi 50 listova razmere
1:5000.
Kako svaka trigonometrijska sekcija ima svoje koordinate, to i svaki list razmere 1:5000
u njoj ima takodje odredjene koordinate poetka i kraja i po jednoj i po drugoj koordinatnoj osi.

1

2 3 4 5 6 7 8 9 10
11

12 13 14 15 16 17 18 19 20
21

22 23 24 25 26 27 28 29 30
31

32 33 34 35 36 37 38 39 40
41

42 43 44 45 46 47 48 49 50

Slika 3.6. Skica podele na listove plana razmere 1:5000

3.2.5. PODELA NA LISTOVE RAZMERE 1:2500

Slino prethodnoj podeli moe se izvriti i podela na listove razmere 1:2500.
Prema korisnom prostoru plana ove razmere (60x90 cm) i veliine trigonometrijske
sekcije vidi se da se i po jednoj i drugoj strani paralelnoj koordinatnim osama trigonometrijske
sekcije mogu smestiti po deset listova ove razmere, to znai da se u jednoj trigonometrijskoj
sekciji nalazi 100 listova razmere 1:2500 (Slika 3.7).
I u ovoj razmeri svaki list ima svoj poloaj tano odredjen pa, shodno tome, i svoje
koordinate.
Listovi se oznaavaju optom oznakom koja se sastoji od oznake trigonometrijske sekcije
i rednog broja lista u okviru trigonometrijske sekcije i lokalnom oznakom koja se sastoji od
naziva trigonometrijske sekcije i rednog broja u okviru trigonometrijske sekcije (Slika 3.7).
Ako se uporedi podela na listove plana razmere 1:5000 sa podelom na listove plana
razmere 1:2500, videe se da se dva lista razmere 1:2500 jedne iste kolone poklapaju sa jednim
listom razmere 1:5000.

Za dati primer trig. sekcije rafirani
list razmere 1:5000 ima optu i
lokalnu oznaku (nomenklaturu):

O.o.: 7 H 29 - 15
L.o.: Boevac - 15

O.o.: 7E 29 - 66
L.o.: Mladenovac - 66


Podela na listove plana razmere 1:2000 vri se takodje u okviru trigonometrijske sekcije.
Imajui u vidu veliinu korisnog prostora lista razmere 1:2000 i veliinu trigonometrijske sekcije
vidi se da se po jednoj i drugoj strani trigonometrijske sekcije moe smestiti tano po 15 listova
razmere 1:2000, dakle ukupno 225 listova. Listovi se numeriu brojevima od 1 do 225, po
redovima s leva u desno poev od krajnjeg severo-zapadnog lista.
Listovi se oznaavaju optom oznakom koja se sastoji od oznake trigonometrijske sekcije
i rednog broja lista u okviru trigonometrijske sekcije i lokalnom oznakom koja se sastoji od
naziva trigonometrijske sekcije i rednog broja u okviru trigonometrijske sekcije (Slika 3.8.).

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45
46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60
61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75
76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90
91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105
106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120
121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135
136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150
151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165
166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180
181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195
196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210
211 212 213 214 215 221 217 218 219 220 221 222 223 224 225

O.o.: 7E 29 - 188 L.o.: Mladenovac - 188


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60
61 62 63 64 65 66 67 68 69 70
71 72 73 74 75 76 77 78 79 80
81 82 83 84 85 86 87 88 89 90
91 92 93 94 95 96 97 98 99 10
0

Osnovu za podelu na listove plana razmere 1:1000 ine listovi plana razmere 1:5000,
tako to se spajaju dva lista razmere 1:5000 iz istog reda, i to zapadni list sa neparnim brojem i
istoni list koji nosi paran broj.
Spojeni listovi razmere 1:5000 dele se na 5 delova po pravcu y- ose i na 5 delova po
pravcu x- ose.
Listovi se numeriu brojevima od 1 do 25, po redovima s leva u desno poev od krajnjeg
severo-zapadnog lista.
Listovi se oznaavaju optom oznakom koja se sastoji od oznake trigonometrijske
sekcije, rednih brojeva listova razmere 1:5000 i rednog broja lista u okviru dva spojena lista
razmere 1:5000 i lokalnom oznakom koja se sastoji od naziva trigonometrijske sekcije, rednih
brojeva listova razmere 1:5000 i rednog broja lista razmere 1:1000 (Slika 3.9.).

O.o.: 7E 29 - 16 - 9
L.o.: Mladenovac - 16 - 9

O.o.: 7E 29 - 15,16 - 18
L.o.: Mladenovac - 15,16 - 18



Osnovu za podelu na listove plana razmere 1:500 ine listovi plana razmere 1:1000, tako
to se list deli na 2 dela po pravcu y-ose i na 2 dela po pravcu x-ose.
Listovi se oznaavaju slovima abecede s leva u desno poev od krajnjeg severo-zapadnog
lista.
Listovi se oznaavaju optom oznakom koja se sastoji od opte oznake lista razmere
1:1000 i oznake lista razmere 1:500 i lokalnom oznakom koja se sastoji od lokalne oznake lista
razmere 1:1000 i oznake lista 1:500 (a,b,c ili d) (Slika 3.10.).

O.o.: 7E 29 - 15,16 - 18 - c
L.o.: Mladenovac 15,16 - 18 - c


3.2.9. NUMERISANJE LISTOVA PLANOVA

Kao to je ve do sada reeno, svaki list plana, bilo koje razmere, ima potpuno odredjen
poloaj u odgovarajuem koordinatnom sistemu i odgovarajuu nomenklaturu. Pored toga, svaki
list plana dobija i svoj tekui broj u okviru katastarske optine. Pri ovome treba imati na umu da
pojedine oznake u nomenklaturi, koje su u vidu brojeva, nisu brojevi listova.
1 2 3 4 5
6 7 8 9 10
11 12 13 14 15
16 17 18 19 20
21 22 23 24 25

a b
c d

Pojedini listovi numeriu se u okviru katastarskih optina, i to u svakoj optini poev sa
brojem 1, pa dok se iznumeriu svi listovi.
Broj 1 dobija list na levom kraju najseverozapadnijeg reda, a ostali brojevi u tom redu
teku idui s leva na desno dok se iznumeriu svi listovi u tom redu.
Numerisanje listova u sledeem, junom, redu tee dalje idui s desna na levo. U treem
redu numerisanje tee s leva na desno, a u etvrtom opet s desna na levo, itd. sve dok se
iznumeriu svi listovi u katastarskoj optini. Ovakav nain numerisanja listova planova vai za
sve razmere.
Ukoliko se jedna katastarska optina kartira u dve ili vie razmera, kad god je to mogue,
treba uvek prvo iznumerisati sve listove sitnije razmere, pa zatim prei na numerisanje listova
krupnije razmere.
3.2.10. PODELA NA SKICE DETALJA

Skice detalja izradjuju se na kvalitetnom crtaem papiru koji je nalepljen na platnenu
podlogu.
Priblina razmera skica detalja je po pravilu ista kao razmera planova. Skice detalja se
mogu izradjivati i u dva puta krupnijoj razmeri od razmere planova kod detalja sa veom
gustinom.
Dimenzije skica detalja su 50 cm x 35 cm. Okvirni prostor skica detalja za planove
razmere 1:2000 iznosi 37.5 cm x 25.0 cm, dok za planove razmera 1:500, 1:1000, 1:2500 i
1:5000 iznosi 450 mm x 300 mm. Jedan list plana moe biti podeljen na 2, 4, 8 ili 16 skica
detalja.
Okvirni prostor skica detalja izvlai se crvenom linijom debljine 0.5 mm. Unutar
okvirnog prostora iscrtava se kvadratna koordinatna mrea, crvenom takastom linijom debljine
0.2 mm, sa stranama kvadrata 50 mm (za korisni prostor skica 450 mm x 300 mm.), ili 25 mm
(za korisni prostor skica 375 mm x 250 mm.).
Skice detalja za snimanje ortogonalnom ili polarnom metodom sadre: spoljni opis,
koordinatnu mreu, take geodetske osnove, crtee i podatke svih granica i objekata koji se
snimaju i podatke opisnog karaktera. Desna i donja margina skice slue za povezivanje detalja sa
susednim skicama.
Skice detalja se numeriu u okviru lista plana (bez obzira da li sadre detalj ili ne), po
redovima polazei od krajnjeg severo-zapadnog dela plana idui s leva na desno. Brojevi skica
piu se u vidu razlomka. U brojiocu se pie redni broj skice u okviru lista plana, a u imeniocu
redni broj lista plana u okviru katastarske optine.
Po zavretku radova sve skice dobijaju nove, evidencijske brojeve. Poto se sve skice
poredjaju po rastuim brojevima skica u okviru svakog lista plana, a zatim poredjaju po rastuim
brojevima planova, dobijaju evidencijske brojeve od 1 pa nadalje.
Opis skica detalja sadri: naziv: Republika Srbija, naziv skuptine optine, naziv
katastarskog sreza, naziv katastarske optine, priblinu razmeri skice, broj skice detalja, vezu sa
susednim skicama detalja i ematski prikaz poloaja skice u okviru plana.
Sva iscrtavanja i ispisivanja na skicama detalja moraju biti u saglasnosti sa odredbama
Topografskog kljua. Granice parcela, kultura i objekata moraju se iscrtavati crnim tuem.
Podaci o nosiocu prava se upisuju na skicama detalja na taj nain to se crnim tuem u okviru
parcele upisuje poetno slovo prezimena ili naziva nosioca prava i njegov redni broj iz azbunog
pregleda vlasnika, nosilaca prava korienja ili draoca nepokretnosti (na primer: B12) sa
visinom slova i broja 5 mm.

3.2.11. DOPUNSKE SKICE DETALJA

Deo zemljita koji se ne moe prikazati sa svim detaljima na skici detalja, uokviruje se
ljubiastim tuem i prikazuje u krupnijoj razmeri na dopunskoj skici detalja. Veza izmedju skice
detalja i dopunske skice detalja ostvaruje se tako to se na skici detalja u uokvireni deo
ljubiastim tuem upisuje broj dela zemljita (sluaja) u brojiocu i broj dopunske skice detalja u
imeniocu, a na dopunskoj skici detalja se upisuje broj sluaja u brojiocu i broj skice detalja u
imeniocu sa koje je preuzet detalj.
Dopunske skice detalja su istih dimenzija kao i skice detalja. Dopunske skice detalja
dobijaju evidencijske brojeve redom u nastavku od poslednjeg iskorienog evidencijskog broja
skice. Opis dopunskih skica detalja isti je kao i skica detalja ali se na sredini upisuje naziv
dopunska skica detalja.

3.2.12. POSTUPAK PRI PODELI NA LISTOVE PLANOVA

Podela na listove planova obavlja se na skici poligonske, odnosno na skici linijske mree.
Ova podela slui zatim i za podelu na skice detalja. Podela na listove planova prethodi podeli na
skice, odnosno podela na listove planova mora biti gotova pre poetka snimanja detalja.
Skica poligonske mree obino se izradjuje na hartiji veliine 73/102 cm, sa korisnim
prostorom 60/90 cm. Koordinate korisnog prostora, po jednoj i drugoj osi, treba tako upisati da
cela poligonska mrea bude po mogustvu u sredini. Prethodno se ceo koristan prostor ispuni
decimetarskom odnosno koordinatnom mreom. Posle toga nanesu se koordinatama sve
trigonometrijske take koje se nalaze na teritoriji odnosne katastarske optine, kao i
trigonometrijske take koje se nalaze na teritoriji susednih katastarskih optina, ili u blizini
granice atara.
Iz podataka zapisnika i skice omedjavanja granice katastarske optine, kao i obilaska
granice na terenu pre poetka snimanja detalja, treba granicu katastarske optine ucrtati na skicu
poligonske mree. Posle toga moe se pristupiti podeli na listove.
Prema poloaju, obliku i veliini katastarske optine prvo se utvrdi u kome se
koordinatnom sistemu ta katastarska optina nalazi, a zatim prema podeli odgovarajueg sistema
na trigonometrijske sekcije, nai u kojoj se trigonometrijskoj sekciji nalazi ta katastarska optina.
Tom prilikom moe se desiti da je ona samo u jednoj trigonometrijskoj sekciji, u dve, tri ili, ak,
i u etiri.
Kad se to utvrdi, odgovarajua trigonometrijska sekcija nacrta se na posebnoj hartiji, u
ma kojoj razmeri, i upiu njene koordinate poetka i kraja za obe ose, pa se izdeli na listove
razmere 1:5000. Zatim se upiu koordinate za svaki ovaj list.
Predpostavimo da treba izvriti snimanje, tj. izraditi skice detalja u razmeri 1:500, a
kasnije i kartirati u toj razmeri, onda prema koordinatama listova razmere 1:5000 i koordinatama
trigonometrijskih taaka po granici katastarske optine treba uoiti koje listove razmere 1:5000
zahvata teritorija katastarske optine. Sve te zahvaene listove takodje posebno nacrtati na
jednom listu hartije, u ma kojoj razmeri, pa njih, potom, izdeliti na listove razmere 1:1000 i
upisati koordinate za svaki list ove razmere po obema osama.
Dalji postupak je isti, dakle treba uoiti koje listove razmere 1:1000 zahvata teritorija
katastarske optine, pa i njih ucrtati na posebnoj hartiji. Najzad, i ove listove razmere 1:1000
izdeliti na listove razmere 1:500, pa i za njih upisati koordinate.
Najzad, ostaje da se samo pomou koordinata svakog lista razmere 1:500 obelee na skici
poligonske mree konture korisnih prostora svakog lista i izvuku ljubiastim tuem.
Kako se pri upisivanju koordinata poetka i kraja listova pri podeli na trigonometrijske
sekcije na listove razmere 1:5000, ili nekog lista sitnije razmere u listove krupnije razmere lako
moe da pogrei, to uvek treba sprovesti raunsku kontrolu. Ova kontrola se sastoji u tome da se
pri upisivanju koordinata poetka poslednjeg reda, ili kolone, tim koordinatama dodaje vrednost
korisnog prostora odnosnog lista. Ako pri tome nije uinjena raunska greka, dobie se konana
(data) vrednost koordinata kraja reda ili kolone trigonometrijske sekcije, odnosno lista sitnije
razmere.
Na slian nain postie se podela na listove planova ako se teritorija katastarske optine
nalazi na dve ili vie trigonometrijskih sekcija.
Vrlo esto se deava da podelu na listove planova i skica detalja iste katastarske optine
treba izvriti u dve, ili ak u tri razmere. To je uvek sluaj kada postoje razliite terenske prilike
koje uslovljavaju i razliite razmere skica detalja i planova (gradovi, naselja, atari sela sa
grupisanom sitnom i izrazito krupnom parcelacijom i sl).
Ovakva podela je istovetna sa podelom samo u jednoj razmeri.
Na Slici 3.10. prikazan je jedan primer podele na listove planova jedne katastarske
optine u razmeri 1:2500, 1:1000 i 1:500.

Slika 3.10. Primer podele na listove planova jedne katastarske optine

3.2.13. PODELA NA LISTOVE PO STARIM JUGOSLOVENSKIM PROPISIMA

Za podelu na listove planova za nau zemlju vaili su, u vremenu izmedju 1930. i 1948.
godine, propisi Katastarskog pravilnika, V deo.

Granica katastarske
optine
U tom vremenu premereno je i izradjeno planova, uglavnom u Srbiji i bivoj Republici
Makedoniji na oko 5.000.000 hektara po propisima Katastarskog pravilnika. Kako se ti planovi
jo uvek koriste, potrebno je ukratko upoznati se sa nainom podele na listove po starim
propisima, koji su uglavnom slini dananjim.
Okvirni prostori predvidjenih razmera (1:500, 1:1000, 1:2500, 1:5000 i 1:10000), kao i
ostali podaci, dati su u Tabeli 3.2.

Tabela 3.2.- Veliina okvirnog prostora listova planova po starim propisima

Razmera
Veliina okvirnog prostora Veliina okvirnog prostora
u razmeri
Povrina
lista u
Veliina
hartije
planova po x-osi
(cm)
po y-osi
(cm)
po x-osi
(m)
po y-osi
(m)
razmeri
(ha)
x/y
(cm)
1:500 60 90 300 450 13,5 73/102
1:1000 60 90 600 900 54,0 73/102
1:2500 60 90 1500 2250 337,5 73/102
1:5000 60 90 3000 4500 1350,0 73/102
1:10000 60 90 6000 9000 5400,0 73/102

Iz ove tabele se vidi da su za sve razmere planova veliine okvirnih prostora iste
(60/90cm), pa su iste i veliine hartije.
Listovi razmere 1:2500 slue kao osnova za podelu listova svih ostalih razmera, pa je ova
razmera nazvana osnovnom razmerom.

Podela na listove plana razmere 1:2500

Podela na listove razmere 1:2500 proistie direktno iz trigonometrijske sekcije. Kako je
veliina korisnog prostora plana te razmere identina sa korisnim prostorom plana po sadanjim
propisima, to je ve poznato da jedna trigonometrijska sekcija sadri 100 listova plana razmere
1:2500. Nomenklaturu te razmere ini razlomak sa nomenklaturom odgovarajue
trigonometrijske sekcije u brojiocu i oznaka vertikalne kolone i horizontalnog reda lista u
trigonometrijskoj sekciji u imeniocu, na primer:

B6
7H24


Za podelu na listove plana razmere 1:5000 (kao i za ostale razmere) treba, kao to je ve
reeno, poi od podele na listove razmere 1:2500, kao osnovne razmere.
Imajui u vidu okvirne prostore listova planova razmere 1:2500 i 1:5000, vidi se da jedan
list razmere 1:5000 poklapa tano 4 lista razmere 1:2500, tj. dva lista po x- osi i dva lista po y-
osi.
Kao primer uzeta je jedna katastarska optina koja se prostire na dve trigonometrijske
sekcije (Slika 3.11). Pri podeli na listove ove razmere polo se od konture trigonometrijske
sekcije po jednoj i drugoj osi te je ceo atar, u ovom primeru, izdeljen na 10 listova.
Medjutim, atar iste katastarske optine moe se izdeliti na listove plana razmere 1:5000
(Slika 3.12), ne polazei od konture trigonometrijske sekcije ve od konture ma koga lista
razmere 1:2500, vodei pri tome rauna da bude to manji broj listova razmere 1:5000. Na taj
nain postignuto je da ceo atar pada samo na 6 listova.

A B C D E F G H I J A B C D E F G H I J

10

9
1 2 3
8

7
7 B 16 7 6 5 4 7 C 16
6

5
8 9
10

4

3

2

1
1:2500 1:5000

Slika 3.11. Primer podele na listove razmere 1:5000 jedne katastarske optine

1:2500

10

9

8
1 2 3
7

6
7 B 16 6 5 4 7 C 16
5

4

3

2

1
1:5000


Kako starim propisom nije izriito reeno koji od ova dva naina treba upotrebiti, to se,
prema tome, za podelu na listove razmere 1:5000 mogao koristiti jedan ili drugi nain.
Nomenklature listova plana razmere 1:5000 imae u brojiocu oznake odgovarajue
trigonometrijske sekcije, a u imeniocu po dve oznake za kolone i za redove, na primer za list broj
6 na Slika 3.11

IJ56
7B16

a za list broj 5 na Slici 3.12

45
16 7
JA
BC
.


Iz podataka o okvirnim prostorima plana razmere 1:2500 i 1:10000 vidi se da jedan list
plana razmere 1:10000 poklapa tano 16 listova plana razmere 1:2500, odnosno da se i po jednoj
i po drugoj koordinatnoj osi mogu smestiti po etiri lista razmere 1:2500 u jedan list razmere
1:10000.
Pored toga, vidi se da se u jednoj trigonometrijskoj sekciji mogu smestiti po dva i po lista
te razmere i po jednoj i po drugoj koordinatnoj osi. Prema tome, ako se podje sa podelom od
granice trigonometrijske sekcije nee se na drugoj granici sekcije, po istoj osi, zavriti celim
listom. Iz toga se moe zakljuiti da je dozvoljeno da se podela na listove plana razmere 1:10000
obavi kako je najpovoljnije, tj. da se stvori to manji broj listova. Tako izdeljen atar jedne
katastarske optine na listove plana razmere 1:10000 vidi se na Slika 3.13.

1:2500

10

9

8
1 2
7

6
7 B 16 7 C 16
5

4

3

2

1
1:10000


Nomenklatura pojedinih listova sadrae u brojiocu oznake za trigonometrijsku sekciju, a
u imeniocu bie po etiri oznake za kolone i po etiri oznake za redove u odgovarajuoj
trigonometrijskoj sekciji. Na primer, ona za list broj 1 glasi
4567
16 7
GHIJ
B

Ukoliko list razmere 1:10000 pada na dve ili vie trigonometrijskih sekcija, to e se i u
brojiocu nalaziti oznake za svaku od tih trigonometrijskih sekcija.


Iz okvirnih prostora listova plana razmere 1:2500 i 1:500 vidi se da u jedan list razmere
1:2500 staje tano 25 listova palna razmere 1:500, tj. po 5 listova na obe strane okvirnog prostora
plana razmere 1:2500 paralelnim sa koordinatnim osama.
Na Slika 3.14. prikazana je podela na listove plana razmere 1:500 za atar jedne
katastarske optine.
Svaki list ove razmere ima samo oznaku (nomenklaturu) svoga osnovnog lista razmere
1:2500.
C D E F

1:2500 7 B 17 9

8

7

6
1:500

Slika 3.14. Podela na listove plana razmere 1:500

Uporedjujui korisne prostore listova plana razmere 1:2500 i 1:1000 vidi se da u jedan
list razmere 1:2500 staje po 2,5 lista razmere 1:1000 po jednoj i po drugoj koordinatnoj osi.
Kako tadanjim propisom nije bilo izriito reeno od koje ivice okvirnog prostora lista
razmere 1:2500 treba poi pri podeli na listove razmere 1:1000, to je jasno da se moe otpoeti
po volji, ma sa koje strane.
Na Slika 3.15 prikazana je podela na listove razmere 1:1000 atara jedne katastarske
optine, poev od granica trigonometrijskih sekcija, koji pokriva 43 lista.

J A B
7D26 7E26
J2 A2
2
1 2 3 4 5
11 10 9 8 7 6
12 13 14 15 16 17 7E26 1
B1
23 22 21 20 19 18

24 25 26 27 28 29 7E25 10
35 34 33 32 31 30 B10
36 37 38
9
7E25
A9

Slika 3.15. Podela na listove razmere 1:1000

Nomenklature pojedinih listova razmere 1:1000 su identine sa nomenklaturama
matinog lista osnovne razmere, odnosno matinih listova, ukoliko se jedan list razmere 1:1000
prostire na dva ili etiri lista osnovne razmere.

3.2.14. PODELA NA LISTOVE PO STARIM AUSTRO-UGARSKIM PROPISIMA

Cela teritorija nae zemlje koja je pre prvog svetskog rata bila u sastavu Austro-Ugarske
drave grafiki je premerena, pa su za nju i izradjeni katastarski planovi. Medjutim, kako su ovi
planovi jako zastareli to je, uglavnom po zavretku Drugog svetskog rata, znatan deo te teritorije
ponovo premeren pa su izradjeni i novi planovi. Na nekim delovima teritorije Vojvodine jo
uvek se koriste ti planovi (na povrini od oko 576000 hektara, Slika 3.15.a), pa je stoga potrebno
da se ukratko upoznamo sa nainom podele na listove planova po propisima koji su vaili u to
vreme u Austro-Ugarskoj.
Teritorija Vojvodine u Austro-Ugarskoj u vezi sa dravnim premerom i katastrom
pripadala je podruju madjarskog katastra.
Ovo podruje pripada pravouglom koordinatnom sistemu sa koordinatnim poetkom u
trigonometrijskoj taki koju ini istoni toranj zvezdare na bregu Gelerthedj (Gellerthegy) kraj
Budimpete ( = 47
o
29 14,06, = 36
o
42 53,23, istono od Fero). Ovaj koordinatni sistem
prostire se na Banat, Baku, Baranju i manje delove Srema.

Slika 3.15.a Podruje Vojvodine sa premerom u stereografskoj projekciji koji je i danas na snazi

Koordinatni sistem ove stereografske kartografske projekcije ima pozitivni deo x- ose
upravljen na jug od koordinatnog poetka, a negativni na sever. Pozitivni deo y- ose upravljen je
na zapad od koordinatnog poetka, a negativni na istok (Slika 3.16).
Povlaenjem paralelnih linija sa koordinatnim osama x- i y- na medjusobnom odstojanju
od po 4000 hvati (s obzirom da je pri premeru korien hvatski sistem mera), dobijene su kolone
(koje su imale naziv ihtle) i redovi (sa nazivom slojevi), pa su na taj nain obrazovane
trigonometrijske sekcije (sa nazivom: temeljni triangulacioni listovi). Ustvari povlaenjem ovih
paralelnih linija dobijena je mrea kvadratnih milja (1 kv. milja = 10000 k.j. = 16000000
o
).
Kolone su obeleene rimskim brojevima idui od x- ose na zapad i na istok, a redovi
arapskim brojevima, poev sa brojem 1 od najsevernijeg dela teritorije Madjarske u okviru
Austro-Ugarske, pa idui na jug. Pored toga, cela teritorija koordinatnog sistema zapadno od x-
ose obeleena je sa ZK (zapadna kolona), a istona sa IK (istona kolona).
Nomenklatura trigonometrijske sekcije (temeljnog triangulacionog lista) ima oznaku
kolone i reda, a ispred ovih oznaka napie se i odgovarajua oznaka (ZK) ili (IK). Tako je za
oznaenu trigonometrijsku sekciju nomenklatura IK V 35.
U Tabeli 3.3. izloene su vrednosti okvirnih prostora, povrine i veliine hartije
planova pojedinih razmera.

ZK X- IK

XV XIV XIII XII XI X IX VIII VII VI V IV III II I I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV

+Y Y-

+X
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
Slika 3.16. Budimpetanski koordinatni sistem

Tabela 3.3.- Veliina okvirnog prostora listova planova po starim propisima (Austro-
Ugarske)

Razmera
Veliina korisnog prostora Veliina korisnog prostora
u razmeri
Povrina
lista u
Veliina
hartije
planova po x-osi
(cm)
po y-osi
(cm)
po x-osi
(hv) (
o
)
po y-osi
(hv) (
o
)
Razmeri
(kj)
x/y
(cm)
1:2880 52,68 65,85 800 1000 500 61,5/75
1:1440 52,68 65,85 400 500 125 61,5/75
1: 720 52,68 65,85 200 250 31,25 61,5/75

Prema podacima iz prethodne tabele svaka trigonometrijska sekcija deli se na 20 listova
plana razmere 1:2880, odnosno razmere 1:40
o
, i to tako da je trigonometrijska sekcija po x-osi
izdeljena na 5 listova, a po y-osi na 4 lista. Listovi se nazivaju sekcijama (Slika 3.17).

1:2880 1:1440
d c b a

e 2 1

f 3 500 hv
35 g 4000 400 hv
800 hv
h 4
i

4000 hv 1000 hv
IK V 35 IK V 35 sekcija cg list 2/4

Slika 3.17.Trigonometrijska sekcija Slika 3.18. Plan razmere 1:1440

Iz ovoga se vidi da je korisni prostor svakog lista veliine po x- osi 800 hv, a po y- osi
1000 hv, tj. da ima povrinu od 800000
o
= 500 k.j. 000
o
poto jedno katastarsko jutro ima
1600
o
.
U okviru jedne trigonometrijske sekcije listovi su obeleeni malim slovima latinice, i to
kolone poev od a do d, idui s desna na levo, a redovi takodje malim slovima latinice od e do i,
idui odozgo na dole.
Prema tome, nomenklatura jednog lista osnovne razmere 1:2880 se sastoji iz
nomenklature trigonometrijske sekcije i samog lista. Za oznaeni list na Slika 3.17. nomenklatura
je:
IK V 35 sekcija cg.
List plana razmere 1:2880 deli se na 4 lista plana razmere 1:1440 na taj nain to su
obrazovane dve kolone i dva reda (Slika 3.18.). Kolone su obeleene arapskim brojevima 1 i 2
idui s desna u levo, a redovi sa 3 i 4 idui odozgo na dole.
Okvirni prostor jednog lista razmere 1:1440 je po x- osi 400 hv, a po y- osi 500 hv, to
znai 200000
o
, odnosno 125 k.j. 000
o
.
Nomenklatura oznaenog lista na Slika 3.18. glasi: IK V 35 sekcija cg list 2/4.
List razmere 1:2880 deli se na 16 listova plana razmere 1:720 obrazovanjem 4
kolone i 4 reda (Slika 3.19.).

Slika 3.19. Plan razmere 1:720
3.3. KOORDINATNA MREA

Iz podele na listove plana poznato je da su konture korisnog prostora u stvari paralele sa
koordinatnim osama i da su poznate koordinate poetka i kraja korisnog prostora. Imajui to u
vidu na analogni plan se moe naneti svaka taka za koju su poznate koordinate, a poloajno
pripada odnosnom listu.
Radi lakeg nanoenja taaka pomou koordinata, a i iz nekih drugih razloga o kojima e
se kasnije govoriti, ceo okvirni prostor analognog plana ispuni se mreom, koju uglavnom ine
desimetarski kvadrati. Ova mrea se naziva koordinatna mrea. Mnogi strunjaci je nazivaju
decimetarska ili kvadratna mrea. Medjutim, takvi nazivi nisu ispravni jer nju mogu initi i
kvadrati veliine pola decimetra i delimino pravougaonici, to je u zavisnosti od razmere plana.
Tako je planu razmere 1:5000 koordinatna mrea sainjena od mree kvadrata ije su
strane veliine od po 5 cm.
Planovi razmere 1:2500 imaju koordinatnu mreu sainjenu od kvadrata, ije su strane
veliine od po 10 cm.
Kako planovi razmera 1:2000, 1:1000 i 1:500 imaju okvirne prostore istih veliina, to su
im koordinatne mree istovetne. Ali, imajui u vidu veliine strana okvirnih prostora paralelnih
y-osi, koordinatna mrea planova ovih razmera se sastoji iz decimetarskih kvadrata i jedne
kolone, sa leve i desne strane, od dubeih pravougaonika sa stranama paralelnim x-osi od 10
cm a paralelnim y-osi 5 cm. Da li e koordinatna mrea poeti po y-osi kvadratom ili
pravougaonikom, zavisi od razmere plana i od vrednosti ordinate y- levog donjeg ugla okvirnog
prostora.
U sledeoj tabeli dat je pregled krajnjih kolona za planove navedenih razmera.

1:720 c
4 3 2 1

5

6 200 hv 800 hv
g 250 hv
7

8
1000 hv
IK V 35 sekcija cg list 2/6
Kolone su obeleene arapskim brojevima od 1 do 4
idui s desna na levo, a redovi od 5 do 8 idui
odozgo nadole.
Okvirni prostor jednog lista razmere 1:720 je po x-
osi 200 hv, a po y-osi 250 hv, to znai 50000
o
,
odnosno 31,25 k.j. = 31 k.j. 400
o
.
Nomenklatura oznaenog lista na Slici 3.19. je:

IK V 35 sekcija cg list 2/6
Tabela 3.4.-Pregled irina krajnjih kolona za planove razmere 1:500, 1:1000 i
1:2000

Napominje se da se krajnje kolone koordinatne mree za ove razmere moraju utvrditi
odmah po zavrenoj podeli na listove, a pre nanoenja te mree na listove.

Razmera
plana
Ordinata levog
ugla zavrava se
na m
irina krajnje kolone
koordinatne mree (cm)

levo desno

1:500
00
50
25
75
10
10
5
5
5
5
10
10
1:1000 00
50
10
5
5
10
1:2000 000
500
10
5
5
10


POGLAVLJE 4

DIGITALNI GEODETSKI
PLANOVI

Prikaz parcela, objekata i dr. na analognim planovima sa mnogo detalja je nepregledno, a
naroito sa stanovita njihovog brzog pretraivanja, raspoznavanja njihovih granica i dr. (Slika
4.1.).

Slika 4.1. Prikaz podataka analognog katastarskog plana

Iz tog i drugih razloga geodetski planovi se sada, po pravilu, izradjuju u digitalnom
obliku, pod nazivom Digitalni Geodetski Plan (DGP) |23|.
Digitalni geodetski plan se definie i kao informacioni sistem o prostoru koga ine etiri
osnovne komponente i to: podaci, softver, hardver i korisnici i koji podrava osnovne procese
koji se odnose na prikupljanje, obradu, odravanje i distribuciju sadraja baze podataka
digitalnog plana.

4.1. SADRAJ DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Sadraj digitalnog geodetskog plana (model podataka) determinisan je njegovom vrstom,
odnosno da li je re o katastarskom, katastarsko-topografskom ili samo topografskom planu.
Za digitalni katastarski plan moe se rei i da je podsistem dravnog geodetskog
informacionog sistema, a kada je re o katastarsko-topografskom ili samo topografskom planu,
moe se izgraditi (realizovati) i kao zaseban informacioni podsistem.
Na detaljnost izrade digitalnog geodetskog plana shodno se primenjuju propisi kojima se
ureuju tehniki normativi i metode snimanja detalja za odgovarajuu razmeru geodetskog plana.
Sadraj digitalnog geodetskog plana u informatikom smislu ine objekti koji pripadaju
paketima klasa digitalnog geodetskog plana (DGP) i digitalnog topografskog kljua (DTK).
Osnovne klase ovih paketa ine klase DGP_Entitet i DTK_Simbol. Paket DGP sadri
klase na osnovu kojih se kreiraju objekti koji su apstraktna predstava objekata iz realnog sveta, a
koji su relevanti za digitalni geodetski plan. Paket DTK sadri klase na osnovu kojih se kreiraju
objekti koji slue za kartografski prikaz sadraja digitalnog geodetskog plana.
Formalni opis modela podataka digitalnog geodetskog plana baziran na UML dat je na
Slici 4.2.


Slika 4.2. Model podataka digitalnog geodetskog plana baziran na UML

4.1.1. OBJEKTI DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Osnovni element digitalnog geodetskog plana jeste objekat.
Objekat je element digitalnog geodetskog plana koji predstavlja apstrakciju pojave iz
realnog sveta sa jasno definisanom granicom, stanjem i ponaanjem. Klasa je opis skupa objekata
koji imaju iste atribute, operacije, metode, relacije i semantiku.
Postoje etiri osnovna tipa (klase) objekata digitalnog geodetskog plana kojima se
predstavljaju sve pojave iz realnog prostora i to:
Taka za predstavljanje svih pojava koje se u prostoru mogu predstaviti takom,
ukljuujui tu i one pojave koje nisu fiziki realizovane u prostoru (na primer take
koje se koriste za predstavljanje visina),
Linija za predstavljanje svih pojava linijskog karaktera, ukljuujui tu i one pojave
koje nisu fiziki realizovane u prostoru (na primer granica delova zemljita pod
razliitim klasama zemljita),

Povr za predstavljanje svih pojava povrinskog karaktera, ukljuujui tu i one
pojave koje nisu fiziki realizovane u prostoru (na primer povrina zemljita pod
istom klasom zemljita),
Tekst za predstavljanje svih pojava koje prostorno nist tano odredjene kao i za
opisivanje pojava u prostoru.
Objekti digitalnog geodetskog plana imaju sledee karakteristike, odnosno atribute, i to:
prostorne (geometrija i topologija);
tematske;
kvalitativne;
vremenske.
Geometrijska konzistentnost jeste doslednost u geometrijskom predstavljanju prostornih
objekata.
Tema
2
je skup meusobno povezanih objekata sa istim ili slinim karakteristikama.
Tematska konzistentnost jeste doslednost u razvrstavanju sadraja prostornog informacionog
sistema po temama.
Svakom objektu digitalnog geodetskog plana dodeljuje se jedinstveni identifikator tog
objekta, najee u okviru drave.
Identifikator je niz alfanumerikih znakova kojim se jednoobrazno oznaava jedan
objekat (element, entitet) u bazi podataka.

4.1.2. GEOMETRIJA I TOPOLOGIJA OBJEKATA DIGITALNOG GEODETSKOG
PLANA

Geometrija objekata digitalnog geodetskog plana odreena je geometrijskim elementima i
to takom, linijom ili poligonom.
Topologija
3
je svojstvo prostorne konfiguracije koje je nepromenljivo pod kontinualnim
transformacijama, odnosno topologija opisuje nemetrike prostorne veze izmedju objekata.
Topoloka konzistentnost jeste doslednost u kreiranju topolokih relacija izmeu objekata u
prostornom informacionom sistemu.
Provera topoloke i geometrijske konzistentnosti sadraja digitalnog geodetskog plana
vri se proverom ispunjenosti pravila kreiranja geometrijskih i topolokih relacija izmeu
objekata.

4.1.3. TEMATSKA PODELA OBJEKATA DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Objekti digitalnog geodetskog plana razvrstavaju se na teme prema tematskim atributima.
Objekat digitalnog geodetskog plana pripada samo jednoj temi, a tema predstavlja jednu
celinu digitalnog geodetskog plana.
Sadraj digitalnog geodetskog plana, u tematskom smislu, ine sledee teme, i to:
geodetska osnova;

2
Tema je srodan pojam sa slojem (layer, cover) koji jae definie logiki pogled na postojee objekte kod njihovog
fizikog memorisanja.
3
Topologija je grana matematike koja se bavi osobinama geometrijske slike, koje su invarijantne u odnosu na njene
transformacije. Metrika ovde ne igra nikakvu ulogu; zavisna je samo od medjusobnog poloaja taaka i geometrijske
konstrukcije slike u prostoru. Topologija opisuje nemetrike prostorne osobine izmedju objekata sa proizvoljnim
oblicima. Upotrebljava se takodje i u vezi sa raunarskim mreama tako da se pod pojmom mrena topologija
podrazumevati nain veze izmedju raunara.
katastarske parcele;
delovi katastarskih parcela prema nainu korienja zemljita;
zgrade i drugi graevinski objekti;
nazivi i tekstualni opisi;
katastar vodova;
prostorne jedinice;
visinska predstava terena;
topografija;
nerazvrstano.
Nerazvrstani sadraj digitalnog geodetskog plana obuhvata sve objekte koje nije mogue
razvrstati u neku od gore navedenih tema,
Digitalni katastarski plan sastoji se od tema: geodetska osnova, katastarske parcele,
delovi katastarskih parcela prema nainu korienja zemljita, zgrade i drugi graevinski objekti,
nazivi i tekstualni opisi i prostorne jedinice.
Digitalni plan katastra vodova sastoji se od tema: geodetska osnova, zgrade i drugi
graevinski objekti, nazivi i tekstualni opisi i katastar vodova.
Digitalni topografski plan sastoji se od tema: geodetska osnova, zgrade i drugi
graevinski objekti, nazivi i tekstualni opisi, visinska predstava terena, topografija i nadzemnih
objekata kao dela teme katastra vodova.

4.1.4. KVALITET TAKASTIH OBJEKATA DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Za odreivanje kvaliteta takastih objekata digitalnog geodetskog plana, u smislu tanosti
i pouzdanosti njihovog odredjivanja, vode se kvalitativni atributi, i to:

x
,
Y
,
H
(standardi poloaja take u prostoru)
nain odreivanja (pozicioniranja);
vrsta geodetskog premera (izvor);
godina premera;
razmera snimanja, odnosno izrade geodetskih planova.
Atributi
x
,
Y
,
H
vode se ako se podaci prikupljaju jednom od terestrikih metoda
snimanja detalja (polarna, ortogonalna ili metoda globalnog pozicioniranja) ili
fotopgrametrijskom metodom.

4.1.5. VREMENSKI CIKLUS OBJEKATA DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Vremenski ciklus objekata digitalnog geodetskog plana odreen je vremenskim
atributima i objektom DGP Promena.
Atributi objekta DGP Promena obezbeuju istorijat sadraja digitalnog geodetskog plana
u zahtevanom trenutku. Istorijat sadraja digitalnog geodetskog plana je veoma vana
komponenta u odravanju premera i katastra nepokretnosti.
Promena objekata digitalnog geodetskog plana je postupak kojim se:
brie jedan ili vie objekata;
stvara jedan ili vie objekata.
Uz svaki objekat digitalnog geodetskog plana vodi se i atribut o tome da li je objekat
aktivan, neaktivan ili u promeni.
Jedinstveni identifikator objekta se zadrava i posle brisanja objekta, i isti ne moe biti
korien za neki drugi objekat digitalnog geodetskog plana.
4.1.6. PRIKAZ SADRAJA DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Sadraj digitalnog geodetskog plana prikazuje se primenom Digitalnog topografskog
kljua (DTK), odnosno iscrtavanjem pojedinih topografskih znakova.
Digitalni topografski klju se utvrdjuje propisom od strane dravnog organa nadlenog za
geodetske i katastarske poslove.
Tehniki detalji kartografskog prikaza sadraja planova daju se u Digitalnom
topografskom kljuu preko optih principa kartografskog prikaza i odgovarajuih kataloga sa
specifikacijom klasa objekata za prikaz takastih, linijskih, povrinskih i tekstualnih objekata
digitalnog geodetskog plana.
Objekti za kartografski prikaz (simboli i tekstualni ispisi) se kreiraju na osnovu posebno
definisanih klasa koje ine DTK paket, specificiran DTK dokumentom. Paket (eng. package) je
skup povezanih tipova i interfejsa koji formira konzistentnu komponentu projekta softverskog
sistema.
Pravila specificirana u Digitalnom topografskom kljuu su podeljena na dve grupe pravila
(pravila za prikaz sadraja i pravila za prikaz grafikih dokumenata) te su stoga i u paketu klasa
Digitalnog topografskog kljua definisane dve metaklase na osnovu kojih se formiraju nove
apstraktne klase i to:
DTK_Simbol za formiranje klasa za kartografski prikaz objekata DGP paketa klasa.
DTK_Dokument za formiranje klasa opisa grafikih dokumenata.
Za potrebe prikaza sadraja digitalnog geodetskog plana moe se definisati vie
apstraktnih klasa na osnovu metaklase DTK_Simbol i to:
DTK_Taka
DTK_Linija
DTK_Povrina
DTK_PovrinaVektorski
DTK_PovrinaRasterski
DTK_Povrinarafura
DTK_Tekst
Geometrija svakog objekta klase iz DTK paketa je izraena relativno u odnosu na objekte
klase DGP_Entitet na koji se odnosi. Svakom objektu klase iz DGP paketa pridruuje se
obavezno bar jedan objekat odgovarajue klase iz DTK paketa koji ga vizuelno predstavlja u
vidu topografskog znaka, tj. simbola.
Klase opisa grafikih dokumenata formiraju se na osnovu metaklase DTK_Dokument. Za
svaki konkretan izlazni dokument (u analognom ili digitalnom obliku) kreira se i jedan objekat
klase opisa iji atributi i metode odreuju konaan izgled dokumenta.

Slika 4.3. Primer jedne baze podataka digitalnog geodetskog plana

Slika 4.4. Specifikacija DTK paketa

Slubeno pismo koje se koristi u prikazu tekstova uz objekte klasa DGP paketa kao i za
prikaz tekstova klasa za opis grafikih dokumenata na naem podruju je irilica.
Pisma (fontovi) predvieni za ispisivanje tekstova su:
jednostavno uspravno pismo;
jednostavno koso pismo;
sloeno uspravno pismo i
sloeno koso pismo.
Kartografski prikaz rezultata raznih analiza nad sadrajem digitalnog geodetskog plana je
proizvoljan, sem kod prikaza visinske predstave terena.

4.1.6.1. Prikaz sadraja paketa digitalnog geodetskog plana

Opti principi

Metaklasom DTK_Simbol je predvieno da se za svaku klasu koja se na osnovu nje
kreira vode sledei konstantni atributi klase:
ime klase kao jedinstvena alfa-numerika oznaka;
jedinstvena ifra klase;
definicija klase kao objanjenje znaka ili stila;
pripadajua ifru iz analognog Topografskog kljua;
Svaki objekat klase izvedene iz klasa DTK_Taka, DTK_Linija, DTK_Povrina
dodeljuje se objektu klase DGP_Taka, DGP_Linija i DGP_Povrina respektivno, dok se objekat
klase DTK_Tekst moe dodeliti objektu bilo koje klase izvedene iz klase DGP_Entitet.
Katalozi klasa DTK_Taka, DTK_Linija, DTK_Povrina i DTK_Tekst ureeni su po
temama, pri emu je svaka tema odreena:
1) rednim brojem teme u katalogu;
2) opisom teme.
Teme po kojima su ureene klase izvedene iz apstraktne klase DTK_Taka dele su:
1. Take granica nepokretnosti;
2. Geodetske take dravnog premera;
3. Nivelmanske take dravnog premera;
4. Usamljeni grobovi i religijski znaci;
5. Vegetaciji i katastarske kulture;
6. Industrijska i privredna postrojenja;
7. Komunikacije razno;
8. eleznice;
9. Reni i pomorski saobraaj;
10. Razni objekti;
11. Vode i graevine na vodi;
12. Vodovodna mrea;
13. Kanalizaciona mrea;
14. Toplovodna mrea;
15. Elektroenergetska mrea - dalekovodi;
16. Elektroenergetska mrea;
17. Telekomunikaciona mrea - dalekovodi;
18. Telekomunikaciona mrea;
19. Naftovodna mrea;
20. Gasovodna mrea;
21. Drenana mrea.
Teme po kojima su ureene klase izvedene iz apstraktne klase DTK_Linija su:
1. Mene linije, objekti i ograde 1. deo;
2. Mene linije, objekti i ograde 2. deo;
3. Administrativne i druge granine linije;
4. Administrativne i druge granine linije - sporne;
5. Linije geodetske osnove;
6. Zemljani trup gradjevina;
8. Komunikacije razni objekti;
9. Komunikacije putevi i eleznice;
10. Vodovodna mrea;
16. Gasovodna mrea;
17. Drenana mrea.
Teme po kojima su ureene klase izvedene iz apstraktne klase DTK_Povrina su:
1. Vegetacija i katastarske kulture;
2. ume;
3. Zgrade i objekti;
4. Groblja;
5. Industrijska i privredna postrojenja;
6. Komunikacije;
8. Tlo i zemljini reljef;
9. Vodovodna mrea;
15. Gasovodna mrea;
16. Drenana mrea;
17. Razni objekti.
Teme po kojima su ureene klase izvedene iz apstraktne klase DTK_Tekst su:
Geografski i administrativni nazivi;
Brojevi i oznake;
Ostali ispisi.
ifra klase ima oblik:
CXX-YY,
pri emu je:
C - poetno latinino slovo klase iz koje se izvodi konkretna klasa (T-DTK_Taka, L-
DTK_Linija, P- DTK_Povrina i S- DTK_Tekst);
XX - redni broj teme u odgovarajuem katalogu;
YY - redni broj klase u odgovarajuoj temi.
Topografski znakovi i tekstovi se prikazuju prema pravilima sadranim u definiciji klasa
izvedenim iz klasa DTK_Taka, DTK_Linija, DTK_Povrina i DTK_Tekst i to u razmeri DGP-
a.
Svaka od klasa kreiranih na osnovu metaklase DTK_Simbol sadri operaciju crtaj u
okviru koje su preko osnovnih grafikih primitiva data pravila za iscrtavanje topografskog znaka
ili teksta. Koordinate su relativno izraene u odnosu na poziciju iscrtavanja konkretnog
topografskog znaka ili teksta na planu.
Pored pravila izraenih atributima i metodama gore navedenih klasa obavezno treba dati i
detaljnija uputstva za kartografski prikaz sadraja digitalnog geodetskog plana za:
1. Topografske znakove klasa izvedenih iz klase DTK_Taka;
2. Topografske znakove klasa izvedenih iz klase DTK_Linija;
3. Topografske znakove klasa izvedenih iz klase DTK_Povrina;
4. Tekstove klasa izvedenih iz klase DTK_Tekst;
5. Tekstove uz objekte DGP-a tipa Taka geodetske osnove;
6. Tekstove uz objekte DGP-a tipa Povrina parcele;
7. Tekstove uz objekte DGP-a tipa Povrina pod zgradom;
8. Topografske znakove i tekstove uz objekte DGP-a tipa Taka visinske predstave;
9. Generisane izohipse.
U nastavku e se dati primeri prikaza topografskih znakova izvedenih klasa, tekstova uz
objekte i izohipse.

Prikaz topografskih znakova klasa izvedenih iz klase DTK_Taka

Pravila za prikaz topografskih znakova iz kataloga klasa izvedenih iz klase DTK_Taka
su:
znak se crta u odnosu na referentnu taku objekta klase DGP_Taka na koji se odnosi
izraen GM_Point geometrijom;
ukoliko je to predvieno u definiciji klase, moe se menjati razmera prikaza
topografskog znaka u odnosu na veliinu propisanu u definiciji klase;
ukoliko je to predvieno u definiciji klase, orijentacija topografskog znaka se moe
menjati.

Prikaz topografskih znakova klasa izvedenih iz klase DTK_Linija

Pravila za prikaz topografskih znakova iz kataloga klasa izvedenih iz klase DTK_Linija
su:
uzorak linijskog simbola se u zavisnosti od definicije klase kojoj pripada iscrtava na
jednom ili oba njena kraja, ili se ponavlja du linije na zadatim rastojanjima;
geometriju linije predstavlja geometrija tipa GM_Curve objekta klase DGP_Linija na
koji se znak odnosi;
ukoliko je uzorak linijskog simbola vei od linije DGP-a onda se uzorak simbola ne
prikazuje;
radi jednoznanog definisanja pripadnosti delova parcele nekoj parceli, a u skladu sa
tradicionalnom metodom geodetskog prikaza, svaka klasa izvedena iz klase
DTK_Linija ima atribut znak pripadnosti. Na osnovu vrednosti ovog atributa vri se
prikaz topografskog znaka linije sa znakom pripadnosti.

Prikaz topografskih znakova klasa izvedenih iz klase DTK_Povrina

Pravila za prikaz topografskih znakova iz kataloga klasa izvedenih iz klase
DTK_Povrina su:
geometrija povrinskog topografskog znaka data je geometrijom tipa GM_Surface
objekta klase DTK_Povrina na koji se znak odnosi;
zbog razliitih naina prikaza topografskih znakova referisanih na objekte klase
DGP_Povrina, iz klase DTK_Povrina izvode se tri nove apstraktne klase:
1) DTK_Povrinarafura - za izvoenje klasa koji e definisati prikaz objekata
klase DGP_Povrina rafurom;
2) DTK_PovrinaRasterski - za izvoenje klasa koji e definisati prikaz objekata
klase DGP_Povrina matricom rasterskih uzoraka;
3) DTK_PovrinaVektorski - za izvoenje klasa koji e definisati prikaz objekata
klase DGP_Povrina matricom uzoraka vektorskih simbola.
za svaku klasu izvedenu iz klase DTK_Povrina moe se odrediti rastojanje od
granice geometrije tipa GM_Surface prema unutranjosti ime se kreira granica
novog objekta klase GM_Surface za definisanje prikaza povrinskog topografskog
znaka;
u definiciji klase DTK_PovrinaVektorski dati su: vektorski uzorak, horizontalni i
vertikalni razmak izmeu susednih uzoraka. Referentna taka objekta u odnosu na
koju se iscrtava matrica uzoraka je teite povrine izraeno geometrijom tipa
GM_Point.

Prikaz tekstova klasa izvedenih iz klase DTK_Tekst

Pravila za koritenje stilova iz kataloga klasa izvedenih iz klase DTK_Tekst su:
pozicija teksta je definisana relativnim poloajem referentne take teksta u odnosu na
referentnu taku objekta na koji se odnosi.
Referentna taka objekta se bira u zavisnosti od objekta digitalnog geodetskog plana i
to:
o za objekat klase DGP_Taka referentnu taku predstavlja njegova geometrija
tipa GM_Point;
o za objekat klase DGP_Linija referentnu taku predstavlja teite linije, a smer
i azimut linije predstavlja njegova geometrija tipa GM_Curve;
o za objekat klase DGP_Povrina referentnu taku predstavlja teite povrine
izraeno geometrijom tipa GM_Point; po pravilu, geometrija tipa
GM_Surface objekta DGP_Povrina treba da Sadri (Contain) tekst.
o za objekat klase DGP_Tekst referentnu taku predstavlja njegova geometrija
tipa GM_Point.
referentna taka teksta moe biti:
0-Dole levo
1-Dole centar;
2-Dole desno;
3-Sredina levo;
4-Sredina centar;
5-Sredina desno;
6-Gore levo;
7-Gore centar;
8-Gore desno;


visina slova kod ispisa se moe menjati u rasponu definisanom minimalnom i
maksimalnom vrednou;
ukoliko je to predvieno definicijom klase, orijentacija teksta se moe menjati;
definicije klasa izvedenih iz klase DTK_Tekst dat je u katalogu klasa za
predstavljanje tekstualnih objekata digitalnog geodetskog plana.

Prikaz tekstova uz objekte digitalnog geodetskog plana tipa Taka geodetske osnove

Za prikaz tekstova uz objekte digitalnog geodetskog plana tipa Taka geodetske osnove
vae sledea pravila:
prikazuje se sadraj atributa Oznaka take;
tekstovi se pozicioniraju po pravilu sa desne strane grafikog simbola, simetrino u
odnosu na njega; kada je zbog preglednosti sadraja to neophodno, tekst se moe
ispisati i na drugom mestu, ali tako da nedvosmosleno ukazuje na geodetsku taku na
koju se odnosi;
definicija klasa Nazivi trigonometrijskih taaka i Oznake geodetskih taaka za prikaz
teksta uz objekte digitalnog geodetskog plana tipa Taka geodetske osnove data je u
kataloga klasa za predstavljanje tekstualnih objekata digitalnog geodetskog plana.

Prikaz tekstova za objekte digitalnog geodetskog plana tipa Povrina parcele

Za prikaz tekstova uz objekte digitalnog geodetskog plana tipa Povrina parcele vae
sledea pravila:
prikazuje se sadraj atributa Broj i Podbroj, s tim da ukoliko podbroj postoji, tj.
razliit je od nule, on se od broja parcele odvaja znakom /.
referentna taka teksta je sredina-centar;
tekst po pravilu treba da Sadri geometrija tipa GM_Surface objekta na koji se
odnosi;
na manjim parcelama tekst se moe rotirati i umanjiti do pogodne veliine;
definicija klase Oznake parcela za prikaz teksta uz objekat digitalnog geodetskog
plana tipa Povrina parcele data je u katalogu klasa za predstavljanje tekstualnih
objekata digitalnog geodetskog plana.

Prikaz tekstova uz objekte digitalnog geodetskog plana tipa Povrina pod zgradom

Za prikaz tekstova uz objekat digitalnog geodetskog plana tipa Povrina pod zgradom
vae sledea pravila:
prikazuje se sadraj atributa Broj zgrade;
referentna taka teksta je donji sredinji deo ispisa;
tekst po pravilu treba da Sadri geometrija tipa GM_Surface objekta a koji se odnosi;
definicija klase Brojevi zgrada kao delovi parcele za prikaz teksta uz objekte
digitalnog geodetskog plana tipa Povrina pod zgradom data je u katalogu klasa za

Prikaz topografskih znakova i tekstova objekata digitalnog geodetskog plana tipa Taka
visinske predstave

Pravila za prikaz topografskih znakova objekata digitalnog geodetskog plana tipa Taka
visinske predstave su:
po pravilu prikazuju se samo kartografski znaci za odabrane visinske take, a naroito
za one koje su karakteristine za visinsku predstavu terena;
za kartografski prikaz koristi se katalog klasa izvedenih iz klase DTK_Taka.
Pravila za prikaz tekstova uz objekte digitalnog geodetskog plana tipa Take visinske
predstave su:
prikazuje se sadraj atributa Visina;
prikazuju se visine samo za izabrane objekte i to do na dve decimale za razmere
planova 1:500 i 1:1000, a na jednu decimalu za razmeru planova 1:2000, 1:2500 i
1:5000;
tekstovi se pozicioniraju po pravilu sa desne strane grafikog simbola, simetrino u
odnosu na njega; kada je zbog preglednosti sadraja to neophodno, tekst se moe
ispisati i na drugom mestu, ali tako da nedvosmosleno ukazuje na taku na koju se
odnosi;
definicija klase Kote taaka visinske predstave za prikaz teksta za objekte digitalnog
geodetskog plana tipa Take visinske predstave data je u kataloga klasa za

Prikaz generisanih izohipsi

Pravila za prikaz generisanih izohipsi su:
prikazuju se samo izohipse dobijene interpolacijom iz digitalnog modela terena
generisanog na osnovu sadraja digitalnog geodetskog plana;
izohipse se prikazuju kao glatke krive linije;
grafiki prikaz izohipsa je sledei:
o debela kontinualna linija za glavne izohipse (svaka peta izohipsa za
ekvidistancije 0.5 m, 1 m i 5 m, svaka etvrta izohipsa za ekvidistancije 2.5
m);
o tanka kontinualna linija za ostale izohipse;
o tanka isprekidana linija za pomone izohipse na 0.5 m;
o glavne izohipse se mestimino mogu prekidati radi prikaza teksta sa visinom
izohipse.
definicija klase Kote izohipsi za prikaz teksta sa visinom izohipse data je u kataloga
klasa za predstavljanje tekstualnih objekata digitalnog geodetskog plana.

4.1.6.2. Opis grafikih dokumenata

Opti principi

Metaklasom DTK_Dokument predvieno je da se za svaku klasu koja se na osnovu nje
kreira vode sledei konstantni atributi klase:
ime klase kao jedinstvena alfa-numerika oznaka;
jedinstvena ifra klase;
definicija opisa kao objanjenje opisa izlaznog dokumenta;
irina izlaznog dokumenta u milimetrima;
visina izlaznog dokumenta u milimetrima;
irina korisnog prostora u milimetrima;
visina korisnog prostora u milimetrima;
leva i donja margina u milimetrima (poloaj donjeg levog temena korisnog prostora u
odnosu na donje levo teme dokumenta);
Klase formirane na osnovu metaklase DTK_Dokument po pravilu sadre sledee atribute:
razmeru iscrtavalja sadraja DGP-a;
kordinate donjeg levog temena sadraja koji e biti iscrtan;
atribut da li se iscrtavaju koordinate decimetarske mree;
atribut da li se iscrtava koordinatna mrea;
razmak izmeu temena koordinatne mree;
tekstove koji se ispisuju kod opisa dokumenta.
Svaka od klasa kreiranih na osnovu metaklase DTK_Dokument sadri operaciju crtaj u
okviru koje su preko osnovnih grafikih primitiva data pravila za iscrtavanje opisa dokumenta.
Sve koordinate i dimenzije u toj operaciji su date u milimetrima. Koordinate su relativno
izraene u odnosu na donje levo teme korisnog prostora dokumenta (prostor unutar kog se
iscrtava sadraj DGP-a).
Operacijom crtaj, koju imaju sve klase za opis grafikih dokumenata, definie se nain
iscrtavanja:
nepromenljivih tekstova;
promenljivih tekstova;
prikaza veze listova;
prikaza podataka o snimanju;
okvira korisnog prostora sa koordinatnom mreom i
tekstova sa koordinatama uz temena koordinatne mree.

Tekstovi opisa grafikih dokumenata dele se na nepromenljive i promenljive u zavisnosti
od toga da li su definisani u samoj klasi ili su promenljivi za objekte jedne klase. Pozicije i
stilovi ispisa nepromenljivih tekstova definisani su u katalogu klasa formiranih na osnovu
metaklase DTK_Dokument, u definiciji klase za svaki opis.
Za promenljive tekstove uvedene su varijable u definiciji klasa da bi na njihovoj poziciji
operacija crtaj iscrtavala prosleene vrednosti tih varijabli. Oznake i znaenje varijabli su:
1. Text-1 naziv katastarske optine sa brojem lista detalja(u okviru katastarske optine);
2. Text-2 opta oznaka detalja;
3. Text-3 lokalna oznaka lista detalja u sekciji;
4. Text-4 naziv sekcije;
5. Text-5 naziv grada (za podruje grada)
6. Text-6 imenilac razmere;
7. Text-7 ekvidistancija izohipsa (ako baza sadri visinsku predstavu);
8. Text-8 broj reenja o stavljanju baze podataka DGP-a u slubenu upotrebu;
9. Text-9 datum generisanja crtea;
10. Text-10 naziv katastarske optine;
11. Text-11 naziv organizacione jedinice koja je formirala DGP;
12. Text-12 naziv organizacione jedinice koja izdaje nacrtani plan;
13. Text-13 do Text-18 su varijable tekstova koji se odnose na podatke o sadraju.
Pozicije i stilovi ispisa promenljivih tekstova definisani su u katalogu klasa formiranih na
osnovu metaklase DTK_Dokument, u definiciji klase za svaki opis.
Definicije klasa za opise planova i opise kopija planova date su u kataloga klasa za
kreiranje opisa grafikih dokumenata.

Opisi listova planova

U prostoru za prikaz veze listova planova po pravilu ispisuju se oznake aktivnog lista
plana i susednih listova planova (ukoliko postoje).
U prostoru rezervisanom za prikaz podataka o snimanju ispisuju se svi relevantni podaci
koji se odnose na metode prikupljanja sadraja digitalnog geodetskog plana.
Nain prikaza podataka o snimanju je proizvoljan, osim ako to nije ureeno nekim
drugim propisom.
Okvirni prostor lista prikazuje se tankom linijom sa prekidima izmeu pikira koji
oznaavaju koordinate deljive sa vrednou 100mm x R, gde je R imenilac razmere plana.
Decimetarsku mreu ini sistem taaka na koordinatama deljivim sa vrednou 100mm x
R, gde je R imenilac razmere plana, u kome su take oznaene na sledei nain:
take unutar korisnog prostora pikirima i linijama duine 5mm u pravcu etiri strane
sveta, sa razmakom do pikira za debljinu linije,
take na okviru korisnog prostora, sa izuzetkom temena, pikirima i jednom linijom
duine 5mm u smeru ka unutranjosti korisnog prostora, sa razmakom do pikira za
debljinu linije.
Koordinate du decimetarske mree prikazuju se u vanokvirnom prostoru plana i to:
Y-koordinata du donje ivice korisnog prostora,
X-koordinata du bonih ivica korisnog prostora.
Tekstovi sa svim brojevima kooridnata ispisuju se samo na temenima okvirnog prostora,
dok se na drugim mestima ispisuju samo zadnje promenljive brojke.
Koordinate se ispisuju do na 1m u grupama od po tri broja, raunajuai od zadnjeg broja
prema prvom.
Pravila ispisa koordinata su:
1) za prikaz teksta sa koordinatama na ivici lista koriste se objekti klase Pravougle
koorinate u opisu lista ija je definicija data je u katalogu klasa za predstavljanje
tekstualnih objekata digitalnog geodetskog plana;
2) azimut ispisa je 90 za X-koordinatu (leva i desna ivica okvira) i 180 za Y-
koordinatu (donja ivica okvira);
3) referentna taka objekta za tekst sa poslednjom grupom brojeva je taka udaljena
2mm od pikira okvirnog prostora upravno na tekuu koordinatu, a za testove sa
narednim grupama cifara to je taka koja je udaljena za jo 3mm u pravcu tekue
koordinate;
4) referentna take teksta za ispise du leve ivice okvira je Dole desno, a du donje i
desne ivice okvira Dole levo.

Opisi kopija planova

Za opise dokumenata koji predstavljaju kopije planova vae ista pravila kao i za opise
planova s tim da se:
po pravilu ne iscrtava koordinatna mrea i ne ispisuju tekstovi sa koordinatama;
ne prikazuju se podaci o snimanju i veze listova;
po potrebi moe predvideti nain prikaza podataka koji se vode u okviru drugih
informacionih sistema (alfanumeriki podaci katastra i slino).

4.1.7. OSNOVNI PROCESI DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Osnovni poslovni procesi (funkcije) digitalnog geodetskog plana jesu:
izrada (formiranje) DGP;
odravanje DGP;
distribucija DGP;
arhiviranje DGP.

4.2. IZRADA DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Digitalni katastarski plan i digitalni plan katastra vodova izradjuju se, po pravilu, za
teritoriju jedne katastarske optine. Ako se katastar nepokretnosti izrauje za deo katastarske
optine, digitalni katastarski plan izrauje se za taj deo.
Digitalni topografski plan formira se za odredjeno podruje, odnosno lokaciju, koju
investitor odreuje svojim projektnim zadatkom.
Digitalni katastarski plan bi trebao da se izradjuje na osnovu glavnog projekta, osim u
sluajevima odravanja planova kombinacijom rastera i vektora.
Digitalni topografski plan moe se izraditi i na osnovu projektnog zadatka.
Glavni projekat za izradu digitalnog katastarskog plana naroito sadri: analizu i nain
preuzimanja podataka geodetske osnove, nain preuzimanja granice katastarske optine, nain
formiranja digitalnog sadraja, nain formiranja spiska povrina, kontrolu i nain uporeenja sa
podacima katastarskog operata, nain oznaavanja (numeracije) taaka, kao i druge podatke od
znaaja za izradu digitalnog katastarskog plana.
Ako se digitalni katastarski plan formira u postupku izrade katastra nepokretnosti,
projekat formiranja digitalnog katastarskog plana izrauje se kao deo projekta izrade katastra
nepokretnosti.
Glavni projekat ili projektni zadatak za izradu digitalnog topografskog plana naroito
sadri: podruje izrade (granicu zadatka), nain formiranja digitalnog sadraja, nain
oznaavanja (numeracije) taaka, kao i druge podatke od znaaja za izradu digitalnog
topografskog plana (raslojavanje, format, specifini zahtevi investitora i dr.).
Take na granici katastarske optine ili dela katastarske optine, obavezno se preuzimaju
sa svim svojim atributima iz sadraja digitalnog katastarskog plana susednih katastarskih optina,
odnosno delova, ako je za te katastarske optine, odnosno delove, ve formiran digitalni
katastarski plan.
Podaci koji se odnose na odredjivanje poloaja objekata digitalnog geodetskog plana,
mogu se prikupljati: primarnim i sekundarnim metodama, preuzimanjem podataka ili
kombinacijom pomenutih naina.
Primarne metode prikupljanja podataka jesu geodetske metode snimanja detalja, i to:
1) ortogonalna;
2) polarna;
3) aerofotogrametrijska;
4) globalnog pozicioniranja.
Sekundarne metode prikupljanja podataka jesu digitalizacija analognih geodetskih
planova, i to:
1) digitalizacija planova digitajzerom;
2) digitalizacija skeniranih analognih planova.
Pod preuzimanjem podataka podrazumeva se preuzimanje numerikih ili digitalnih
podataka premera i odravanja premera.

4.2.1. IZRADA DIGITALNIH GEODETSKIH PLANOVA NA OSNOVU PODATAKA
SNIMANJA DETALJA ORTOGONALNOM METODOM

Na osnovu podataka snimanja ortogonalnom metodom, za izradu digitalnog geodetskog
plana, obavezno se vri raunanje koordinata detaljnih taaka.
Raunanje pravouglih koordinata taaka detalja iz podataka snimanja vri se u
Trigonometrijskom obrascu br.22 i 22a, ili direktno u Zapisniku za snimanje detalja, ili
korienjem odgovarajuih raunarskih programa.
Pre poetka raunanja koordinata detaljnih taaka uporeuju se duine apscisnih linija
sraunatih iz digitalnog geodetskog plana d
p
sa duinama merenim na terenu d
r
i redukovanim
na horizont (Slika 4.5.) .
2
d'

1
d
r

1 2
d
p

Slika 4.5. Uporedjenje duina apscisne linije

Razlika f
K
= d
r
- d
p
uporeenih duina mora biti u granicama dozvoljenih odstupanja
sraunatih po donjim formulama, odnosno f
K
K,

K
I
0.03 + 0.0002 x R
k
+ 0.75 x d
I
, K
II
0.15 + 0.0002 x R
k
+ 0.75 x d
II
,

gde je: R
k
imenilac razmere plana, a
d
dozvoljeno odstupanje za direktno merenje duina
poligonskih strana pantljikom 50m, za I, odnosno II kategoriju terena.
Dozvoljena odstupanja mogu biti definisana i glavnim projektom, odnosno projektnim
zadatkom, tako da njihova apsolutna vrednost ne moe biti vea od gore navedenih vrednosti.
U sledeoj tabeli nalaze se vrednosti dozvoljenih odstupanja K

za razne duine linija
apscisa d' izmerene na terenu i kategorije terena i razmere planova.

Tabela 4.1.- Dozvoljene razlike K
Du. linije
izmerene na
terenu d'
K
I

za I kategoriju terena
i razmeru
Du. linije
izmerene na
terenu d'
K
II

za II kategoriju terena i razmeru
(m) 1:500
(m)
1:1000
(m)
(m) 1:1000
(m)
1:2000
(m)
1:2500
(m)
1:5000
(m)

4
24
41
86
114
147
184
269
318
428
490
555
624
775

0,14
0,15
0,16
0,17
0,18
0,19
0,20
0,21
0,22
0,23
0,24

0.24
0,25
0,26
0,27
0,28
0,29
0,30
0,31
0,32
0,33
0,34
0,35
0,36
0,37
0,38
2
14
24
52
69
89
111
163
192
259
296
335
377
469
518
624
681
740

0,37
0,38
0,39
0,40
0,41
0,42
0,43
0,44
0,45
0,46
0,47
0,48
0,49
0,50
0,51
0,52
0,53

0,57
0,58
0,59
0,60
0,61
0,62
0,63
0,64
0,65
0,66
0,67
0,68
0,69
0,70
0,71
0,72
0,73

0,67
0,68
0,69
0,70
0,71
0,72
0,73
0,74
0,75
0,76
0,77
0,78
0,79
0,80
0,81
0,82
0,83

1,17
1,18
1,19
1,20
1,21
1,22
1,23
1,24
1,25
1,26
1,27
1,28
1,29
1,30
1,31
1,32
1,33

Koso merene duine na terenu moraju se redukovati na horizont, a redukcija se upisuje na
skicu detalja, odnosno fotoskici.
Poznato je da pri snimanju detalja ortogonalnom metodom apscisna pantljika lei po
terenu. Ako je teren nagnut i isprelaman to e i apscisna pantljika do prelomne take, obeleene
drvenim koiem, imati jednu nagnutost, a od preloma drugu. Snimanje sa takve apscise moe
biti parcijalno, dakle posebno od poetne take linije do preloma, od preloma do preloma (ako ih
ima dva ili tri) i od preloma do zavrne take. Medjutim snimanje sa takve apscise moe biti
kontinuivno, tj. od poetne take linije, preko preloma do zavrne take. Prelomne take se samo
apscisno izmere u oba smera, i, radi redukcije na horizont, izniveliu. U ovakvom nainu rada
prelomne take imaju funkciju linijskih taaka, te se za njih raunaju koordinate. Time je posao
na planu uproen, tj. svaki deo linije postaje posebna linija, i dalji postupak je ve poznat.
Imajui u vidu da svaka katastarska optina, po propisima o dravnom premeru, ini
posebnu celinu premera, tj. da se za svaku katastarsku optinu sastavlja poseban elaborat
premera, to se i za svaku katastarsku optinu posebno vri izrada digitalnog geodetskog plana.
Ranije je reeno da neposredno pre poetka kartiranja treba uporediti duinu apscise d
p
iz
digitalnog geodetskog plana i duine apscise d
r
izmerene na terenu i redukovane na horizont.
Ukoliko se razlika f
K
izmedju ovih duina nalazi u dozvoljenoj granici K, moe se
otpoeti sa izradom digitalnog geodetskog plana. Ali, apscisna pantljika lei po terenu, i sve
apscisne duine snimljenih taaka su kose duine, pa se one moraju korigovati. U tom cilju treba
odrediti razliku f
K
izmedju duine apscisne linije d' izmerene na terenu (zavrno merenje) i
upisano u skicu detalja i duine apscisne linije d
p
izmerene na planu tj. f
K
= d' - d
p
. Ovom
razlikom, koja uglavnom zavisi od nagnutosti terena i tanosti merenja duine apscisne linije na
terenu, popravlja se svaka apscisna duina snimljenih taaka detalja, srazmerno veliini ovih
duina. Na primer, ako se sa a oznai duina apscisne linije neke snimljene take, ona e biti
korigovana (popravljena) za vrednost

a
d
f
r
K
d
=

Kontrola izrade digitalnog geodetskog plana

Po zavrenoj izradi digitalnog geodetskog plana nekoliko susednih linija, kontroliu se
poloaji nanetih detalja na plan, ukoliko za ovo postoje podaci tj. kontrolna odstojanja izmerena
tokom snimanja i upisana u skicu detalja. To su frontovi, transverzale, kosa merenja, preseci
linija detalja sa apscisnom linijom i dr. Ovo kontrolisanje poloaja taaka na planu sastoji se u
raunanju odstojanja izmedju krajnjih taaka fronta, transvezale i dr. i uporedjenju ovih
odstojanja sa onim izmerenim na terenu. Pojedine take detalja za koje postoje kosa merenja ne
kontroliu se iz tih podataka, ve ona slue samo za odredjivanje ispravnog poloaja pogreno
snimljenih taaka.
Kako se kontrolna odstojanja na terenu uglavnom mere horizontalno, to se ona odmah
mogu uporediti sa odgovarajuim odstojanjima na planu. Medjutim, na strmom terenu
dozvoljavaju se da se kontrolna odstojanja mere koso po terenu, uz oznaku (k), te se ona, pre
uporedjenja sa merama na planu, moraju redukovati na horizont.
Pri uporeenju kontrolnih merenja frontova, kosih i poprenih odmeranja izvrenih na
terenu sa odgovarajuim u digitalnom geodetskom planu, dozvoljeno odstupanje iznosi
0.3mmR, gde je R imenilac razmere plana.
Ako se utvrdi da se kontrolno odstojanje, izmereno na terenu, i isto, na planu, slae tj. da
razlika izmedju ova dva podatka nije vea od dozvoljenog odstupanja, smatra se da su krajnje
take kontrolnog odstojanja dobro snimljene i dobre na planu.
Medjutim, ukoliko se ove mere ne slau, tj. razlika izmedju ova dva podatka je vea od
dozvoljene, to moe nastupiti usled greaka u snimanju ili usled loeg raunanja koordinata i
unoenja u digitalni geodetski plan, front u digitalnom geodetskom planu se oznai blago
talasastom linijom. Kako se u najvie sluajeva ine greke u raunanju i unoenju u digitalni
geodetski plan, to prvo treba to ponoviti, pa ako je ono dobro znai da postoji terenska greka. U
takvom sluaju se u skici detalja vrednost kontrolne mere podvue crvenim tuem. Pored toga, u
posebnom obrascu "Spisak terenskih greaka" upiu se svi potrebni podaci, iz kojih bi se greka
mogla ispraviti u samom digitalnom planu ili greku treba ispraviti ponovnim merenjem na
terenu. Sve greke na koje se nadju prilikom izrade digitalnog geodetskog plana, a koje su
proistekle usled neispravnog i netanog merenja, snimanja ili prikupljanja podataka na terenu (a
ne i neispravne izrade digitalnog plana), upisuju se u obrazac "Spisak terenskih greaka". Ovaj
obrazac se posebno vodi za svaki list plana katastarske optine. Sadraj ovog obrasca je sledei:

SPISAK TERENSKIH GREAKA

OPTINA:_______________ List br.:_________
Kat.optina:_____________ Razmera:_________
Lokacija greke Ispravio
R
e
d
n
i

b
r
o
j

g
r
e
k
e

n
a

l
i
s
t
u

B
r
o
j

k
v
a
d
r
a
t
a

n
a

l
i
s
t
u

B
r
o
j

f
o
t
o
s
k
i
c
e
,

i
l
i

s
k
i
c
e

d
e
t
a
l
j
a

B
r
o
j

d
o
p
u
n
s
k
e

s
k
i
c
e

OPIS GREKE

Na
terenu

U planu

Napomena
i datum

Kao to se vidi za svaku greku treba dati to blie podatke o vrsti greke i njenoj
lokaciji. U tom cilju svi su kvadrati (pravougaonici) koordinatne mree numerisani rednim
brojevima idu"i po horizontalnim redovima s leva nadesno. Tako su na planovima razmere
1:2500 oni numerisani kao na slici 4.6. Naravno ove brojeve ne treba ispisivati na planovima,
ve na posebnom listu hartije u vidu eme. Mnogo je bolje ako se, bez obzira na razmeru,
kvadrati u prvom horizontalnom redu odozdo nagore obelee poev sa brojem 11, u drugom sa
21, u treem sa 31 i tako dalje, gde prva cifra oznaava red a druga poloaj kvadrata u redu (vidi
koso ispisane brojeve u Slici 4.6.). Ovakav nain numerisanja kvadrata je istovetan za sve
razmere planova i lako se pamti.

Slika 4.6. Numeracija decimetarskih kvadrata

Slika 4.6.1. Anlogni plan izradjen na osnovu podataka snimanja ortogonalnom metodom
1
61
2
62
3
63
4
64
5
65
6
66
7
67
8
68
9
69
10
51
18
59
19
41
27
49
28
31
36
39
37
21
45
29
46 47 48 49 50 51 52 53 54


Osim uporeenja kontrolnih merenja sa odgovarajuim duinama iz digitalnog
geodetskog plana, vri se i kontrola sadrine plana:
1) proverom topoloke konzistentnosti;
2) proverom geometrijske konzistentnosti, i
3) proverom tematske konzistentnosti.
Poznato je da se granica katastarske optine snima samo jedanput, i to uvek iz snimanja
detalja one katastarske optine koja se prva snima. Prema tome, i granica izmedju dve susedne
katastraske optine unosi se u digitalni geodetski plan sa istim podacima, te samim tim ista
granica susednih katastarskih optina mora biti identina.

Opis listova planova

Listovi planova opisuju se sadrajem, slovima i brojevima datim u propisima o izradi
digitalnih planova .
U opis listova plana horizontalne predstave ispisuju se sledei podaci (Slika 4.7.):

REPUBLIKA SRBIJA K.O. RUDNICA-4 4 7D 18-33

LIST PLANA

Republiki geodetski zavod PODACI O SNIMANJU
Overava RAZMERA 1:2500 Premer izvrio prema propisima
Izvodja radova
7D18-TUTIN-33 Ekvidistancija 2,5 m Direktor

Slika 4.7. Opis lista plana

1) Republika Srbija, a za podruje grada Beograda dodaje se i grad Beograd;
2) nazivi katastarskih optina sa brojem lista u svakoj od njih;
3) opta oznaka lista;
4) Dravni organ nadlean za geodetske poslove (na primer: Republiki geodetski zavod) i
overa;
5) opta oznaka sekcije i lokalna oznaka lista plana;
6) shema medjusobne veze listova u katastarskim optinama i spisak naziva katastarskih
optina po optinama;
7) razmera i ekvidistancija izohipsa;
8) shema i podaci o snimanju (metoda i godina snimanja);
9) naziv geodetske organizacije koja je izvrila premer prema vaeim propisima i overa;
10) veza sa susednim listovima iste ili druge razmere u susednoj sekciji za ivine listove
sekcije;
11) pravougle koordinate temena koordinatne mree.

Slika 4.7.1. Prikaz analognog i digitalnog plana korienjem raunara

Slika 4.7.2. Digitalni plan jedne ili vie katastarskih optina


SNIMANJA DETALJA POLARNOM METODOM

Pre poetka raunanja koordinata detaljnih taaka po stanicama za snimanje vri se
uporeenje orijentisanih pravaca na opaanim geodetskim takama sa direkcionim uglovima
dobijenim iz digitalnog geodetskog plana.
Razlika izmeu orijentisanih pravaca na geodetskim takama i direkcionih uglova
dobijenih iz digitalnog geodetskog plana mora biti u granicama dozvoljenog odstupanja
sraunatog po formuli:

<arctg(0.2/d),

gde je d duina izmeu stanice i opaane geodetske take za orijentaciju.

Slika 4.7.1. Analogni plan izradjen polarnom metodom

Kada se za polarno snimanje detalja koriste totalne stanice, pre preuzimanja memorisanih
koordinata sraunatih direktno na totalnoj stanici, za svaku stanicu se vri uporeenje merenih
koordinata za najmanje dve geodetske take, sa odgovarajuim poznatim koordinatama.
Razlike koordinata sraunatih direktno na totalnoj stanici i datih koordinata (d
Y
i d
X
)
moraju biti manje od 0.1 mm R, gde je R imenilac razmere plana.
zadatkom, tako da njihova apsolutna vrednost ne moe biti vea od gornjih vrednosti.
Po zavrenoj izradi digitalnog geodetskog plana na osnovu podtaka snimanja detalja
polarnom metodom, pristupa se kontrolisanju poloaja taaka detalja u planu, ukoliko za ovo
postoje kontrolne mere.
Pri uporeenju kontrolnih merenja frontova, kosih i poprenih odmeranja izvrenih na
terenu sa odgovarajuim u digitalnom geodetskom planu, dozvoljeno odstupanje iznosi
0.3mmR, gde je R imenilac razmere plana.
Kad se utvrdi, kao i pri kartiranju detalja snimljenog ortogonalnom metodom, da se
kontrolna odstojanja izmerena na terenu i ta ista u planu slau, tj. razlika izmedju ovih vrednosti
nalazi se u granicama dozvoljenih vrednosti, smatra se da su odgovarajue take detalja dobro
snimljene i dobro sraunate njihove koordinate i unete u bazu podataka digitalnog geodetskog
plana.
Medjutim, kad se razlika izmedju navedenih vrednosti ne slae, tj. nije u granicama
dozvoljenih odstupanja, to moe nastupiti usled greaka u snimanju ili loeg raunanja
koordinata i njihovog unoenja u bazu podataka, front u bazi, ili na isrtanom planu, ne izvlai se
pravom linijom ve blago talasastom. Ako nije greka u planu, to treba prethodno proveriti,
postoji terenska greka. U tom sluaju u skici detalja vrednost kontrolnog odstojanja podvue se
crvenim tuem. U spisak terenskih greaka upiu se svi podaci iz kojih bi se greka mogla
ispraviti u digitalnom geodetskom planu, a ako to nije mogue, greku treba ispraviti ponovnim
merenjem na terenu. Posebna se panja obraa na one take za koje ne postoje kontrolna
odstojanja. Sve ono to je ranije o tome reeno vai i pri kartiranju detalja snimljenog polarnom
metodom.

DIGITALNE FOTOGRAMETRIJSKE RESTITUCIJE

Prikupljanje podataka za izradu digitalnog geodetskog plana vri se na osnovu
stereomodela dobijenog posle izvrene orijentacije stereopara aerofotogrametrijskih snimaka.
Ako se za fotogrametrijska merenja koristi modelski koordinatni sistem, za
transformaciju modelskog u dravni koordinatni sistem primenjuju se jednaine prostorne
transformacije.
Standardne devijacije popravaka modelskih koordinata iz izravnanja ne mogu biti vee
od 15mR
S
po koordinatnim osama dravnog koordinatnog sistema i 0.00015h za Z-koordinatu,
gde su R
S
imenilac razmere aviosnimanja, a h relativna visina leta aviona.
Ako se za fotogrametrijska merenja koriste slikovni koordinatni sistemi, za
transformaciju slikovnih koordinatnih sistema u dravni koordinatni sistem koriste se jednaine
kolineariteta. Standardne devijacije popravaka slikovnih koordinata iz izravnanja ne mogu biti
vee od 10m po koordinatnim osama slikovnog koordinatnog sistema.
zadatkom, s tim da njihova apsolutna vrednost ne moe biti vea od napred navedenih vrednosti.
Podaci o orijentaciji stereopara aerofotogrametrijskih snimaka sastavni su deo projekta
izvedenog stanja formiranja digitalnog geodetskog plana i naroito sadre: naziv
fotogrametrijskog mernog sistema za digitalnu restituciju, broj instrumenta za fotogrametrijsko
merenje, brojeve snimaka stereopara, ime operatera na fotogrametrijskoj restituciji, datum i
vreme orijentacije snimaka, podatke o elementima orijentacije snimaka, date koordinate i teine
taaka za orijentaciju snimaka, merene koordinate taaka, popravke iz izravnanja, standardnu
devijaciju jedinice teine, standardne devijacije popravaka po koordinatnim osama i statistiki
test grubih greaka.

SNIMANJA DETALJA METODOM GLOBALNOG POZICIONIRANJA

Metoda globalnog pozicioniranja (Global Position System-GPS) primenjuje se za
snimanje detalja na podrujima gde postoji nesmetan prijem satelitskih signala.
Odreivanje taaka detalja metodom globalnog pozicioniranja vri se jednom od sledeih
metoda:
1) kinematikom metodom u realnom vremenu (Real Time Kinematic -RTK);
2) kinematikom metodom sa naknadnom obradom podataka (Post Procesing
Kinematic-PPK).
Odreivanje poloaja detaljne take vri se sa najmanje dva GPS prijemnika i
odgovarajuim antenama.
GPS prijemnici moraju biti geodetskog tipa, jednofrekventni ili dvofrekventni, sa
mogunou istovremenog prijema signala sa najmanje osam satelita.
GPS merenja planiraju se za vremenske periode koji su pogodni za merenja, odnosno koji
ispunjavaju sledee uslove:
1) da je mogu prijem signala sa najmanje etiri satelita iji je vertikalni ugao vei od 15
lunih stepeni;
2) da je PDOP (Position Dilution of precision-PDOP) manji od 8.
Minimalno trajanje merenja, odnosno minimalno vreme istovremenog rada dva ili vie
prijemnika zavisi od zahtevane tanosti. Merenja se vre sve dok se ne postigne zadata tanost.

RTK metoda

RTK metoda podrazumeva postupak odreivanja horizontalnog i vertikalnog poloaja
taaka detalja za potrebe izrade ili odravanja premera katastarske optine ili dela katastarske
optine.
Pri merenjima koristi se jedan ili vie baznih i jedan ili vie pokretnih prijemnika.
RTK metodom mogu se odreivati pravougle koordinate detaljnih taaka ili vriti
obeleavanje na osnovu projektnih koordinata.
Odreivanje pravouglih koordinata detaljnih taaka obuhvata tri faze, i to: lokalizaciju
(poloajnu i visinsku), proveru i merenja.
Lokalizacija je skup radova kojim se odreuju take za uklapanje u lokalno okruenje i
parametri transformacije potrebni za prevoenje podataka iz sistema WGS84 u eljeni
koordinatni sistem.
Lokalizacija se vri na osnovu zvanino utvrenih transformacionih parametara, a ako za
podruje premeravanja ne postoje zvanino utvreni transformacioni parametri, vri se
uklapanje u lokalno okruenje.
Take lokalizacije moraju biti take geodetske osnove na osnovu kojih je izvreno ili se
vri premeravanje katastarske optine.
Lokalizacija se vri na osnovu skupa taaka za koje postoje koordinate u oba sistema, u
sistemu WGS84 (World Geodetic System 1984) i koordinatnom sistemu u kojem se vri detaljno
snimanje. Minimalan broj taaka potreban za uklapanje u lokalno okruenje je 4, od kojih je
jedna kontrolna.
Podruje premeravanja mora biti u okviru taaka lokalizacije.
Lokalizacija moe da se izvede na dva naina, i to:
1) neposredno na terenu - za manja podruja, gde se odreivanje polo-aja taaka detalja
vri samo sa jedne bazne take;
2) u kancelariji, obradom podataka - za vea podruja, kada se odreivanje poloaja
taaka detalja vri sa vie baznih taaka.
Transformacija koordinata iz WGS84 u eljeni koordinatni sistem vri se na osnovu 3D
transformacije. Dobijeni transformacioni parametri, kao i odstupanja na takama za lokalizaciju
ocenjuju se s obzirom na postojei kvalitet premeravanja.
Odstupanja na takama lokalizacije ne mogu prekoraiti vrednosti zahtevane tanosti
odreivanja koordinata detaljanih taaka. Ako se na nekoj taki pojave odstupanja vea od
dozvoljenih, ta se taka iskljuuje, a postupak odreivanja transformacionih parametara se
ponavlja. Take lokalizacije ujedno predstavljaju i bazne take sa kojih e se vriti premeravanje.
Lokalizacija u visinskom smislu moe da se vri na osnovu istih taaka koje se koriste za
poloajnu lokalizaciju pod uslovom da su im visine odreene sa tanou koja zadovoljava
tanost odreivanja detalja. Lokalizacija u visinskom smislu moe da se vri i na osnovu drugih
taaka sa poznatim visinama.
Ako na podruju premeravanja ne postoji dovoljan broj taaka sa poznatim visinama, vri
se pojedinano ili grupno odreivanje visina taaka za lokalizaciju.
Za pojedinano odreivanje visina taaka lokalizacije koriste se iskljuivo nivelmanska
merenja. Visine taaka lokalizacije odreuju se sa najmanje dve poznate take dravne
nivelmanske mree. Visinske razlike odreuju se metodom geometrijskog nivelmana, po
postupku tehnikog nivelmana. Postupak odreivanja visina vie baznih taaka na osnovu
nivelmanskih merenja isti je kao i postupak odreivanja visina repera tehnikog nivelmana.
Podaci lokalizacije upisuju se u odgovarajue obrazce, a nakon toga vri se provera
podataka kontrolnim merenjima. Kontrolna merenja vre se pre detaljnog snimanja i sastoje iz
merenja od bazne take do poznate take geodetske osnove. Koordinate poznate take dobijene
iz GPS merenja uporeuju se sa vaeim koordinatama.
Merenja detaljnih taaka RTK metodom vre se sa jednim ili vie baznih i pokretnih
prijemnika, a posle izvrene lokalizacije i kontrolnih merenja.
Vreme merenja moe se ograniiti vremenom stajanja na detaljnoj taki ili poloajnom
tanou.
Zahtevi u pogledu tanosti moraju se ispuniti bez obzira na vreme stajanja na taki, a
dokaz o postignutoj tanosti prilae se u okviru dokumentacije.
Za primenu RTK metode, osim optih uslova, moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:
1) rastojanja izmeu taaka baze i izmeu taaka baze i taaka ije
2) se koordinate odreuju ne mogu biti vea od 5 km;
3) interval registracije mora biti u granicama 2 do 5 sek;
4) duina merenja na detaljnoj taki zavisi od rastojanja do bazne take snimanja,
intervala registracije, broja satelita i njihovog geometrijskog rasporeda, ali ne moe
biti manja od vremena potrebnog da se izvri najmanje 5 registracija.
Ako tokom merenja doe do prekida prijema satelitskih signala, merenja se prekidaju i
ponovo se vri inicijalizacija.
Prilikom merenja mora se obezbediti kontrola dobijenih vrednosti, to se postie jednom
od sledee tri metode:
1) prva metoda je odreivanje nepoznate take dva puta pod istim imenom, pri emu se
menja visina antene i prijemnik se reinicijalizuje izmeu merenja;
2) druga metoda je odreivanje nepoznate take sa dve bazne take;
3) trea metoda je merenje frontova izmeu taaka detalja.
Razlike izmeu dvostruko odreenih koordinata nepoznatih taaka za prvu i drugu
metodu moraju biti manje od 4 cm.
Razlika izmeu vrednosti merene duine fronta i sraunate iz koordinata mora biti manja
od 7 cm.
Elaborat snimanja detalja obavezno sadri sledeu dokumentaciju: tehniki izvetaj o
realizaciji, merenja i raunanja i skice i planove.

PPK metoda

PPK metoda, za razliku od statike metode izvodi se bre,odnosno sa manje vremena i sa
jednim ili vie baznih i pokretnih prijemnika.
Merenja i obrada podataka se vre po istom postupku kao i kod RTK metode.
Obrada podataka merenja vri se posle obavljenih terenskih radova.

DIGITALIZACIJE ANALOGNIH PLANOVA DIGITAJZEROM

Za digitalizaciju analognih planova digitajzerom mogu se koristiti digitajzeri iji format
odgovara formatu lista plana koji se digitalizuje ili digitajzeri veeg formata.
Vrednost deklarisane tanosti digitajzera ne moe biti vea od 0.125 mm.

4.2.5.1. Digitajzer

Digitajzer je uredjaj pomou koga se vri prevodjenje analognih (grafikih) podataka u
digitalni oblik i unoenje tih digitalnih podataka u memoriju raunara. On, po pravilu, predstavlja
ulaznu jedinicu za raunar, jer se na digitajzer ne mogu vratiti nikakve informacije ni podaci.
Digitajzer moe raditi i samostalno (u off-line reimu), bez direktne veze sa raunarom pri emu
se podaci alju u posebnu jedinicu za memorisanje da bi se kasnije uitali u raunar. Off-line
vezom se ne moe ostvariti kontrola nad digitalizacijom i odmah ispraviti greke zato se
uglavnom koristi direktna veza (on-line) pri emu se odmah ostvaruje vizuelna kontrola nad
geodetskim planom ili crteom koji se digitalizuje |6|.
Digitajzer ine sledei delovi (Slika 4.8):
ploa (tabla) digitajzera;
kursor;
elektronsko pero;
sistem za registraciju koordinata;
elektronska jedinica za obradu i kontrolu pretvara.
Ploa (tabla) digitajzera naziva se esto i radna povrina digitajzera. Radna povrina je
obino ravna, ali nekada moe imati i oblik valjka.


Slika: 4.8.1. Kursori sa
elektronskim perom

Slika 4.8 ematski prikaz delova digitajzera sa prikljucima |6|

Slika 4.8.2. Digitajzeri sa raunarom i ostalim delovima

Dimenzije table kreu se od 50 x 50 cm do 120 x 160 cm, ali nekada mogu biti i vee.
Tabla je privrena za postolje, tako da se moe podeavati njen nagib, to operatoru olakava

elektronsko
pero
interfejs
reset
power kursor pero
prikljucak
za
struju
prikljucak
za kompjuter
radna povrsina
kursor

rad. Analogni geodetski plan koji se eli digitalizovati mora biti postavljen na tablu, ali u
aktivnoj zoni digitalizacije. Aktivna zona digitalizacije obeleena je sa ugaonim markerima
(slika 4.9).

aktivna
zona
digitalizacije
ugaoni markeri

Slika 4.9 Tabla digitajzera |6|

Koordinatni sistem, takodje, moe biti postavljen bilo gde u aktivnoj zoni digitajzera
(Slika 4.10 i Slika 4.11). Tabla digitajzera moe biti i specijalno obradjena (providna) za
digitalizaciju projektovanih slika i tada se tabla postavlja vertikalno a projektor iza table.

+X
+Y

Slika 4.10 Koordinatni poetak nalazi se u levom uglu |6|

0,0
+X
+Y

Slika 4.11 Koordinatni poetak nalazi se u centru table |6|

Na ovako providnim tablama mogue je vriti digitalizaciju rendgenskih snimaka i
dijapozitiva.
Kursor i pero slue za registraciju koordinata sa plana (Slika 4.8.1.). I kursor i pero su
samostalni uredjaji povezani kablom za digitajzer. Pri digitalizaciji oba uredjaja mogu biti
povezana za digitajzer, ali se moe koristiti samo jedan za registraciju koordinata. Pero je slino
standardnim perima koja se koriste za pisanje i takodje moe imati i uloak za pisanje. Kursor se
sastoji od lupe sa konanicom po sredini koja omoguava da se precizno odredi poloaj take
koja se eli digitalizovati. Kursor ima i tastaturu sa est i vie tipki koja slui za registraciju
digitalizovanih taaka, izvravanje nekih softverskih rutina i neke druge funkcije. Na kursoru se
nalazi i mala indikaciona lampica koja ukazuje kada je ugaena da se kursor nalazi van
operativnog rada ili aktivne zone digitalizacije i da tada digitalizacija nije mogua.
Sistem za registraciju koordinata omoguava merenje koordinatnih udaljenosti poloaja
kursora od definisanog koordinatnog poetka tako to proizvodi elektrine inpulse u zavisnosti
od udaljenosti kursora.
Elektronska jedinica za obradu i kontrolu prima inpulse, broji i pretvara u digitalne
vrednosti koje se dalje memoriu na disk, a mogu se videti odmah i na monitoru raunara.

Princip rada digitajzera

Postoji mnogo tipova digitajzera. Ako je kriterijum za klasifikaciju digitajzera princip
rada, tada se dele na digitajzere koji rade na:
elektrostatikom principu;
magnetnostriktivnom principu, i
elektromagnetnom principu.
Digitajzeri koji rade na elektrostatikom principu koriste elektrino polje koje se stvara
na povrini table i koje se detektuje kursorom ili perom. Razlika u fazi izmedju osnovnog signala
i signala proitanog kursorom ili perom slui za definisanje poloaja kursora odnosno pera.
Sistem je zatvoren sa jakom povratnom vezom i nemogue je pomeriti kursor a da se to ne odrazi
i na promenu frekvencije. Direktnim pretvaranjem frekventne razlike u digitalni izlaz
izbegavaju se mnoge greke. Sistem moe prepoznati poziciju kursora ili pera kroz razne
materijale koji nisu elektrini provodnici kao to su: papir, plastika, staklo, drvo, guma... Sistem
se ne moe koristiti za digitalizaciju planova koji su nacrtani na provodnikim materijalima kao
to su metalne folije i slino. Ovaj sistem je prilino osetljiv na vlanost tako da je povrinu
digitajzera i materijala koji se digitalizuje potrebno odravati suvom.
Digitajzeri koji rade na magnetnostriktivnom principu ispod povrine table imaju mreu
pravilno postavljenih ica. Elektrini impulsi alju se sa jednog kraja ice i prolaze kroz celu
mreu do drugog kraja ice. Kada se kursor ili pero nadje iznad take koja se digitalizuje
detektuje se impuls koji prolazi kroz icu ispod povrine. Razlikom izmedju vremena formiranja
inpulsa i vremena detekcije u potpunosti je odredjen poloaj kursora na tabli, a samim tim i
koordinate digitalizovane take. Kod ovih sistema digitalizacija se moe vriti i sa planova koji
su nacrtani i na provodnikim materijalima. Tanost kod ovih digitajzera zavisi i od veliine
table i to tako to je tanost obrnuto proporcionalna povrini table digitajzera. Ovaj sistem je vrlo
osetljiv na blizinu raznih magnetnih polja pa je povremeno potrebno vriti demagnetizaciju
povrine table i ne postavljati ga pored uredjaja koji stvaraju magnetna polja.
Digitajzeri koji rade na elektromagnetnom principu su najbrojniji. I kod ovih digitajzera
koristi se princip elektromagnetne veze izmedju kursora i ice koja je postavljena u vidu mree
ispod povrine table samo, za razliku od drugih sistema, kod ovih digitajzera kursor proizvodi
elektromagnetne impulse a tabla ih prima. Kursor sadri malu zavojnicu koja je povezana sa
pojaalom i ima funkciju kao primar transformatora. Kada se kursor dovede iznad take koja se
eli digitalizovati, pritiskom na tipku kursora koja slui za digitalizaciju dolazi do indukcije
struje u odgovarajuim icama table. Elktronska jedinica za obradu i kontrolu impulsa analizira
formirani impuls i definie stvaran poloaj kursora. Digitajzeri koji funkcioniu po ovom
principu mogu se koristiti i za digitalizaciju crtea koji su nacrtani i na materijalima koji se
ponaaju kao provodnici. Na funkcionisanje ovog sistema nemaju uticaj ni vlanost ni
temperatura ni neki drugi faktori sredine. Jedini ozbiljan uticaj mogu imati vrlo jaki
elektromagnetni izvori.

Reimi rada digitajzera

Svaki od ovih digitajzera moe imati nekoliko reima rada ili, kako se to popularno
naziva, operetivnih modova:
point (pojedinani) mod;
run (kontinuirani) mod;
track (linijski) mod;
increment (pomini) mod.
Point mod ili pojedinani reim rada omoguava da se crte ili plan prevodi u digitalni
oblik taka po taka. Ovo je najei reim rada kod prevodjenja geodetskih planova u digitalni
oblik. Kod ovog naina rada kursor se dovede u poziciju iznad detaljne take koja se digitalizuje
i pritiskom na tipku kursora registruje koordinata. Sledea detaljna taka se digitalizuje tako to
se ceo postupak mora ponovi.
Run mod ili kontinuirani reim rada omoguava kontinuirano slanje koordinata fizikog
poloaja kursora. U ovom reimu rada se regulie slanje koordinata u jedinici vremena, odnosno
koliko taaka se razlae po jedinici vremena. Brim ili sporijim povlaenjem kursora po liniji
koja se digitalizuje linija se razlae na manje ili vie taaka.
Truck mod ili linijski reim rada slian je run modu i razlikuje se samo po tome to se
koordinate poloaja kursora detektuju sve dok se ostvaruje kontakt kursora sa povrinom
digitajzera. Koristi se kada se eli smanjiti koliina podataka koja se memorie na disku
raunara.
Increment mod ili pomini reim rada omoguava detekciju koordinata po unapred
definisanom koraku naime koordinate se ne detektuju ako se kursor ne pomeri za unapred
definisani korak.
Kontinuirani, linijski i pomini mod obino se koriste za digitalizaciju dugih i
neprekidnih linija, a to su kod geodetskog plana izohipse.

4.2.5.2. Transformacija koordinata

Kod prevodjenja geodetskih planova u digitalni oblik suoavamo se i sa problemom
transformacije koordinata u ravni.
Take na geodetskom planu koje su kartirane u dravnom koordinatnom sistemu, zbog
deformacije lista na kome je nacrtan plan, u trenutku digitalizacije nalaze se u nekom drugom
nedefinisanom koordinatnom sistemu.
U geodeziji, transformacija koordinata najee se primenjuje kada su koordinate
geodetskih taaka sraunate u lokalnom koordinatnom sistemu pa ih treba prevesti u Gauss-
Krugerovu projekciju. Za ovo prevodjenje, u geodeziji, postoje razradjeni modeli transformacije.
Koji e model biti izabran zavisi od toga koji e obezbediti najbolje uklapanje lokalnog
koordinatnog sistema u dravni koordinatni sistem. Kod ovih transformacija koordinatni sistemi
su uvek pravougli a parametri transformacije poznati.
Da bi transformacija digitalizovanih koordinata bila mogua mora se znati zakon
preslikavanja. Zakon preslikavanja moe se odrediti jedino indirektno, analizom deformacija
lista plana, odnosno uporedjivanjem koordinata taaka ije vrednosti moemo sraunati u
lokalnom sistemu na osnovu merenja na planu i njihovih vrednosti u dravnom koordinatnom
sistemu. Te take su temena decimetarskih kvadrata. Temena decimetarskih kvadrata su
najpogodnija za ocenu deformacije lista zato to ravnomerno prekrivaju ceo list i pruaju
mogunost za utvrdjivanje deformacija celog lista kao i delova lista.
Transformacija koordinata predstavlja preslikavanje jednog skupa elemenata u drugi skup
elemenata. Koordinate taaka ne predstavljaju nita drugo do skup elemenata uredjenih parova.

Geometrijsko tumaenje transformacije

Ako se svakoj taki nekog lika pridrui samo jedna taka onda se govori o transformaciji.
Take lika obino se nazivaju takama predmeta, a pridruene take nazivaju se takama slike.
Transformacije se obino klasifikuju po osobinama lika koje ostaju invarijantne posle
transformacije.
Projektivna transformacija je takva transformasija kod koje se prave preslikavaju u
prave, ravni u ravni i preseci u preseke.

Slika 4.12 Projektivna transformacija |6|

Kod projektivne transformacije, na primer, kvadrat se preslikava u etvorougao, pri emu
se ne uva paralelnost stranica ni njihova normalnost a ni njihova jednakost. Jedinu osobinu koju
slika zadrava je ta da je etvorougao (Slika 4.12).Specijalni sluaj projektivne transformacije
predstavlja afina transformacija (Slika 4.13). Kod afine transformacije se uva paralelnost
strana. Afinom transformacijom kvadrat se preslikava u paralelogram, ali se ne zadrava
jednakost stranica niti normalnost susednih strana. Kod afine transformacije samo osobina
paralelograma ostaje invarijantna.
Specijalni sluajevi afine transformacije koje uvaju upravnost strana i veliine uglova i
razmeru istoimenih duina nazivaju se ekviformne ili transformacije slinosti. Transformacijama
slinosti kvadrat se preslikava ponovo u kvadrat, ali duine stranica se ne zadravaju.

Slika 4.13 Afina transformacija |6|

Specijalni sluaj transformacije slinosti, kod koje su duine invarijantne veliine jeste
kongruencija ili transformacija podudarnosti. Pri ovoj transformaciji lik i njegova slika su
podudarni, ali mogu biti suprotno orjentisani.

Slika 4.14. Transformacija slinosti |6|

Specijalni sluaj transformacije podudarnosti predstavlja takva transformacija kod koje su
podudarni likovi jednako orjentisani. Takva transformacija naziva se translacija.

A B
C D
A
B
D
C

Slika 4.15. Transformacija podudarnosti |6|

A B
C D
A
B
C
D

Slika 4.16. Translacija |6|

Kod translacije sve osobine lika ostaju invarijantne i pomeranjem, lik i slika mogu se u
potpunosti poklopiti.

Modeli za transformaciju koordinata u ravni

Prilikom izbora modela treba voditi rauna da se primeni takav zakon preslikavanja koji
e obezbediti najbolje uklapanje digitalizovanih koordinata u dravni koordinatni sistem.
Postavljeni zadatak moe se napisati u optem obliku:

u Ag = ,

gde je g element bilo kakvog funkcionalnog prostora, A -operator, tj. operacija koja odredjuje
zakon transformacije elementa g u element u . Kako priroda deformacija lista plana nikada u
potpunosti nije poznata, umesto zadatka u Ag = reava se zadatak g A u
~
= , gde je A
~
operator
blizak operatoru A. Greka nastala na ovakav nain zove se greka modela.
Sistematske greke koje se obavezno javljaju kod ovog zadatka imaju zakonit karakter.
Potiu od deformacija lista plana i od instrumenta kojim se vri prevodjenje u digitalni oblik.
Izbor modela sastoji se upravo u tome da se otkloni sistematski uticaj. Treba primetiti da
odstranjivanje sistematskih greaka nije nimalo jednostavno. Ostale greke ine kategoriju
sluajnih greaka za koji vai normalni zakon greaka. Velike popravke ukazuju na veliku greku
modela, odnosno na neispunjenje odabranog zakona preslikavanja u datim takama.
Sve modele preslikavanja moemo podeliti na:
funkcionalne i
stohastike.

Funkcionalni modeli

Funkcija je takva relacija gde svakom pojedinom elementu jednog skupa odgovara samo
jedan element nekog drugog skupa. Funkcija, dakle suava pojam preslikavanja i moe se rei da
ona predstavlja najjednostavniju binarnu relaciju. U matematici funkcionalna veza izmedju dve
promenljive predstavlja se izrazom

y f x = ( ) .

Kod funkcije postoji neraskidiva veza i stroga zavisnost. Tu svaki uzrok ima svoju
posledicu i svaka posledica ima svoj uzrok. Funkcijom f dat je zakon transformacije elementa x
u element y.
Preslikavanje koordinata iz koordinatnog sistema lista u dravni koordinatni sistem
moemo u optem obliku napisati kao:

y f y x a b c
x f y x a b c n n
i y i i
i x i i
=
= =
( , , , , ,.....)
( , , , , ,.....) , ,.... 1 2
(4.1 )

Zakon preslikavanja f f
y x
i odredjuje vrstu transformacije. Zakon preslikavanja se
zadaje unapred dok se parametri a b c , , ...odredjuju na osnovu koordinata taaka ije se vrednost
znaju u oba koordinatna sistema. Kod odredjivanja zakona preslikavanja mora se voditi rauna
da obezbedi najbolje uklapanje jednog sistema u drugi. U zavisnosti od zakona preslikavanja
razlikujemo:
afinu transformaciju
Helmertovu transformaciju
polinomsku transformaciju
bilinearnu transformaciju
Forsterovu transformaciju i mnoge druge.

Afina transformacija predstavlja takav funkcionalni model koja za preslikavanje uzima u
obzir deformacije uglova i duina u pravcu obe koordinatne ose.
Uzimajui u obzir navedene deformacije moe se uspostaviti fukcionalna veza izmedju
koordinatnog sistema Y' 0' X' i Y 0 X (Slika 4.17 )

y q y q x C
x q y q x C
i y i y x i x y
i y i y x i x x
= + +
= + +
cos sin
sin cos

(4.2 )

X
Y
X'
Y'
Cy
Cx
x
y 0'
0

Slika 4.17. Koordinatni sistemi Y'0'X' i Y0X

Date vrednosti su koordinate take u oba koordinatna sistema y x y x
i i i i
, , i a nepoznati
parametri su razmere u pravcu koordinatnih osa q q
y x
i ; uglovi rotacije obe ose
y x
i i
vrednosti translacije C C
y x
i .
Na osnovu jednaina (6.2) mogu se formirati jednaine popravaka afine transformacije

v y q x C y
v x q y C x
y
i
i y i x y i
xi i x i y x i
= + +
= +
(4.3 )

kada se za pribline vrednosti uzme da je 0 i 1 = = = =
xo yo xo yo
q q .

Kada je q q q
y x y x
= = = = i jednaine poravka ( 6.3 ) tada imaju oblik


v y q x C y
v x q y C x
y
i
i i y i
xi i i x i
= + +
= +
(4.4 )

i predstavljaju jednaine popravaka Helmertove transformacije. Dakle, Helmertova
transformacija predstavlja specijalan sluaj afine transformacije.
Polinomska transformacija se obino primenjuje u sluajevima kada je lokalni
koordinatni sistem deformisan nekim sistematskim uticajem ija priroda ne moe da se definie.
Tada se za zakon preslikavanja uzima polinom. Stepen polinoma se poveava dotle dok srednja
greka opada. Polinomski funkcionalni model ima oblik

y a a y a x a y a y x a x
x b b y b x b y b y x b x
i i i i i i i
i i i i i i i
= + + + + +
= + + + + +
1 2 3 4
2
5 6
2
1 2 3 4
2
5 6
2
...
...
(4.5 )

Date vrednosti su koordinate taaka u oba koordinatna sistema y x y x
i i i i
, , i , a nepoznate
vrednosti su parametri translacije a b
1 1
, i koeficijenti polinoma. Metodom posrednog izravnanja
raunaju se nepoznati parametri. to je broj poznatih taaka u jednom i u drugom koordinatnom
sistemu vei, vei je i broj jednaina popravaka, a time e i zakon preslikavanja polinomom biti
vernije odredjen.
Koeficijenti polinoma za y i x koordinatu uglavnom su nezavisni pa se i nepoznate
odredjuju nezavisno. Jednaine popravaka u matrinom obliku imaju izgled

x x x x
y y y y
f x A v
f x A v
+ =
+ =
(4.6 )

Matrica koeficijenata jednaina poravaka jednaka je i za y i x koordinate (
x y
A A = ).
Vektori nepoznatih vrednost su
x y
x x i , a
x y
f f i su vektori slobodnih lanova.

Stohastiki modeli

Funkcionalni modeli uspostavljaju vrlo krutu vezu izmedju promenljivih i tu postoje vrlo
zategnuti odnosi. Razlika izmedju funkcionalne i stohastike zavisnosti nalazi se ba u tom
pojmu zategnutosti.
Sluajna promenljiva moe imati razliite vrednosti, ali za svaku vrednost ima odredjenu
verovatnou. To je razlika izmedju obine promenljive i promenljive u statistikom smislu. I
obina promenljiva moe imati sve mogue vrednosti, ali te vrednosti nisu vezane nikakvom
verovatnoom, dok sluajna promenljiva dobija pojedine vrednosti uz odredjenu verovatnou.
Za sluajnu promenljivu vezan je i pojam stohastike zavisnosti , koja kod sluajnih
promenljivih zamenjuje pojam funkcionalne veze.
Na osnovu stohastike zavisnosti mogue je istraivati one zavisnosti koje nisu zategnute
i koje nisu vrsto vezane funkcimalnom zavisnou. Stohastika zavisnost moe se iskazati
krivom regresije. Ako je kriva regresije prava, onda postoji linearna korelacija, a ako je kriva
regresije bilo koja druga kriva, onda postoji nelinearna korelacija. Vano je istai, da ako postoji
stohastika zavisnost, ne postoji funkcionalna zavisnost. To znai da kriva regresije ne daje
funkcionalnu zavisnost, nego samo stepen stohastike zavisnosti.
U praksi se obino nalaze sluajevi da sve srednje vrednost lee na pravoj (linearna
korelacija) ili krivoj drugog ili treeg stepena (nelinearna korelacia). Pokazalo se da najee
dolazi do linearne korelacije jer kada se posmatraju krive frekvencije, najee se javljaju krive
koje se mogu aproksimirati normalnom krivom

f x e
x
( ) =

1
2
2
2
. (4.7 )

Na ove principe stohastike zavisnosti oslanja se metoda kolokacije. Metoda kolokacije
sastoji se u tome da se na osnovu odredjenog broja vrednosti utvrdi zakonitost. Kada se na
osnovu datih taaka utvrdi zakonitost onda je mogue interpolacijom ili ekstrapolacijom
predvideti vrednosti i na drugim takama koje nisu date.
Kod transformacije koordinata sa geodetskog plana u dravni koordinatni sistem na
osnovu merenih vrednosti l
i
(deformacije u datim takama - najee su to temena decimetarskih
kvadrata) treba odrediti deformacione vrednosti u detaljnim takama.

l
sistematski deo
trend
S
slucajni deo

Slika 4.18 Vrednosti deformacija u datim takama kao stohastike veliine |6|

Kada se odstrani uticaj trenda na datim takama, predpostavlja se da vrednosti
deformacija
i
l tada sadre korelisani sistematski uticaj s
i
i nekorelisani sluajni uticaj r
i
.

l s r
i i i
= + (4.8)

Nekorelisani sluajni uticaj r
i
ima normalni raspored - ponaa se po zakonu sluajnih
greaka i nije korelisan sa vrednostima s
i
. Korelisana vrednost s
i
javljaja se ne samo na datim
takama nego i na svim ostalim delovima lista plana. Problem se sastoji u tome da se vrednost s
i

odredi u bilo kojoj detaljnoj taki na osnovu poznatih vrednosti u datim takama. Da bi se znale
vrednosti s
i
u detaljnim takama moraju biti poznate stohastike osobine komponenti s r
i i
i .
Kako su s r
i i
i nezavisne vrednosti kovarijaciona matrica bie

rr ss ll
K K K + = (4.9 )

Ako su merenja nezavisna tada je matrica
rr
K dijagonalna


(
(
(
=
nn
ii rr
D
D
D
11
K
(4.10 )

Vrednosti na dijagonali predstavljaju disperzije pojedinih merenja koje se mogu zameniti
srednjom grekom merenja.
Matrica
ss
K koja reprezentuje stohastike osobine sistematskih komponenti ima
simetrian oblik

(
(
(
=
nn n
in ii
n i
ss
K K
K K
K K K
1
1 1 11
K (4.11 )

Vrednosti K
ij
predstavljaju korelacione momente koji se odredjujun pomou
kovarijacione funkcije.
Poto se predpostavlja da je korelacija sistematskih komponenti sadrana samo u
medjusobnom rastojanju izmedju taaka za kovarijacionu funkciju se uzima neprekidna funkcija
koja je najee Gausova kriva

K S K e
R S
( ) =

0
2 2
(4.12 )

gde su K
0
i R konstante.
Na osnovu datih taaka parametri Gausove krive mogu se odrediti empirijski tako to
kriva logaritmovanjem svede na linearni oblik:

ln ( ) ln K S K R S =
0
2 2
(4.13 )

uvodjenjem smene

y K S x S
a R b K
= =
= =
ln ( )
ln
,
,
2
2
0
(4.14 )
dobija se

y a x b = + (4.15 )

Vrednosti a i b odredjuju se metodom najmanjih kvadrata pa na osnovu ( 6.14) sledi da je

R a K e
o
b
= =

i (4.16 )

Da bi se sraunali parametri Gausove krive moraju biti poznate vrednosti y x
i i
i koje se
raunaju

| |
) 30 ( ) (
2
=
=
n
n
l l
S K
S x
j i
i
i i
(4.17 )

Vrednosti K S
i
( ) predstavljaju odgovarajue kovarijanse za razliite intervale udaljena
S S S
i i
+ TT
i j
za svaki par taaka TT
i j
.
Kada je poznata kovarijaciona matrica na osnovu jednaine interpolacije, metodom
najmanjih kvadrata, dolazi se do vrednosti sistematskih uticaja u bilo kojim takama. Jednaina
interpolacije u razvijenom obliku glasi:

| |
(
(
(
(
(
(
(
(
n l n n
n l
n l
n i i i
l
l
l
D T T K T T K
T T K D T T K
T T K T T K D
T T K T T K s
.
... ) ( ) (
. ... . .
) ( ) (
) ( ... ) (
) ( ... ) (
2
1
1
2 1
2 2 1
1 2 1
1
(4.18 )

Prva matrica odraava stohastiku zavisnost izmedju interpolacione take T
i
i datih
taaka. Druga matrica sadri kovarijanse datih taaka sa disperzijom datih taaka po dijagonali.
Trea matrica predstavlja vektor deformacija datih taaka.
Kada je u pitanju tanost kolokacije mora se predpostaviti da list plana predstavlja
homogenu statistiku celinu i da je disperzija datih taaka istovremeno pokazatelj i tanosti svih
drugih taaka na planu

m D l D s D r
m D l D s D r
x x x x
y y y y
2
2
= = +
= = +
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
(4.19 )

Kako se kolokacijom odstranjuje samo sistematski uticaj

y
x
s y y
s x x
=
=
(4.20 )

da nema greaka interpolacije (greka modela ) srednja kvadratna greka bila bi jednaka
disperziji sluajnih greaka. Ovako ona je:

2 2
2 2
) (
) (
y
x
s y y
s x x
m r D m
m r D m
+ =
+ =
(4.21 )

Za raunanje srednje kvadratne greke popravljenih koordinata koriste se formule:

n
m
M
n
m
M
n
y
y
n
x
x
i i

= =
1
2
2
1
2
2
, (4.22 )

Praktine preporuke

Transformacija taaka iz lokalnog sistema digitajzera u dravni koordinatni sistem izvodi
se, po pravilu, posredstvom taaka koordinatne mree plana.
Transformacija taaka moe se, izuzetno, vriti i posredstvom taaka geodetske osnove,
ako se takvo reenje predvidi projektom formiranja digitalnog geodetskog plana.
Za georeferenciranje lista plana koriste se, po pravilu, sve raspoloive take koordinatne
mree osim taaka koje su oteene ili slabo vidljive.
Za georeferenciranje lista plana koriste se transformacije iji matematiki model
izravnanja odgovara prirodi sistematskih greaka lista analognog plana i digitajzera.
Standardna devijacija odstupanja taaka koordinatne mree od teoretskih vrednosti taaka
koordinatne mree, posle popravke, mora biti manja od 0.10mmR
k
, gde je R
k
imenilac razmere
kartiranja plana.
Podaci o georeferenciranju lista plana sastavni su deo projekta izvedenog stanja
formiranja digitalnog geodetskog plana i naroito sadre: naziv i broj digitajzera, optu oznaku
lista plana, ime operatera, datum i vreme georeferenciranja, model transformacije,
transformacione parametre, date koordinate i teine taaka za georeferenciranje, merene
koordinate taaka, popravke iz izravnanja, standardnu devijaciju jedinice teine, standardne
devijacije popravaka po koordinatama i statistiki test grubih greaka.

DIGITALIZACIJE SKENIRANIH ANALOGNIH PLANOVA

Skeniranje analognih planova izvodi se na skenerima iji je format vei ili jednak formatu
lista plana, sa rezolucijom koja nije manja od 400 dpi (taaka po inu).

4.2.6.1. Skeniranje

Skeniranje je postupak kojim se vri prevodjenje grafike dokumentacije u digitalni
oblik. Skeniranje se izvodi na instrumentu poznatom pod nazivom skener. Prevodjenje se izvodi
automatski pri emu se digitalni zapis dobija u rasterskom formatu.
Kao to je kod vektorskog formata osnovni zapis taka, iji je poloaj u potpunosti
odredjen koordinatama, tako je kod rasterskog formata osnovni zapis piksel. Piksel predstavlja
najmanji deo elektronski kodirane slike, to je najmanji element slike koji moe da se adresira,
odnosno da se elektronski zapie. On predstavlja u sutini jednu malu povinu. Kombinovanjem
tih malih povrina (piksela) koje mogu biti svetle i tamne dobija se slika. Tako, na primer,
informacija o jednoj liniji u rasterskom obliku sadri spisak svih piksela na ekranu koji moraju
biti zatamnjeni da bi linija bila vidljiva. Piksel moe imati oblik pravougaonika ili kvadrata, ali
najee ima oblik kvadrata. Veliina piksela se moe menjati i ona definie rezoluciju
skeniranja.

dpi

Slika 4.19. Rezolucija |6|

to su pikseli manji potreban je vei broj da bi se regenerisala slika, pa je samim tim i
rezolucija slike bolja. Rezolucija se obino kree od 0.025 mm do 0.05 mm. U deklaracijama za
skenere dimenzije rezolucije se daju u dpi (broj taaka po inu). Kod manje rezolucije, odnosno
ako su dimenzije piksela vee, lako su uoljivi golim okom to utie na finou slike. Prilikom
skeniranja odredjuje se poloaj svakog piksela u slici i nivo njegove zatamnjenosti. Kako sistem
podsea na matricu ovakav sistem zapisa slike naziva se jo i matrini.

4.2.6.2. Skener

Kao i digitajzer i skener predstavlja ulaznu jedinicu raunara pomou koje se vri
prevodjenje grafikih informacija u digitalni oblik i unoenje tih digitalnih podataka u memoriju
raunara. Skener uglavnom radi na "on line" vezi uz podrku odgovarajuih programa koji
odmah omoguavaju kontrolu skeniranja, vre kompresije digitalnih podataka i memorisanje tih
podataka na disk. Programi, takodje, omoguavaju generisanje skeniranog crtea na ekranu ili
iscrtavanje na odgovarajuim ploterima ili printerima.
Svi skeneri rade na istom principu, ali postoje razlike u konsrukciji. Na osnovu tih razlika
skeneri se mogu podeliti na:
skenere sa bubnjem,
ravne skenere,
skenere sa valjcima.

Skener sa bubnjem

Kod ovih skenera dokument (crte) koji se skenira, postavlja se na dobo. Svetlosni izvor
i fotodetektor nalaze se na pokretnim kolicima koja se kreu upravno na pravac rotacije bubnja.
Svetlosni zrak se fokusira na dokument i reflektuje u fotodetektor koji meri nivo reflektovane
svetlosti. Dimenzije fokusirane take predstavljaju rezoluciju. Tek kad se registruju sve take u
jednom redu bubanj se obrne za vrednost rezolucije skeniranja.
Prednost ovih skenera u odnosu na druge tipove je njihova visoka tanost. Sa ovim
skenerima postie se vrlo visoka rezolucija koja moe biti vea i od 1000 dpi. Jedina, ali i velika,
mana je ta to su veoma spori.

Ravni skener

Radna povrina kod ovih skenera je ravna i providna (napravljena je od stakla). Crte koji
se skenira, postavi se na staklenu podlogu i privrsti poklopcem, slino kao kod fotokopir
aparata. Da bi se izvrilo skeniranje pokree se ili optiki sistem ili radna povrina na kojoj se
nalazi crte. Umesto fotodetektora ovi skeneri imaju specijalne senzore CCDs (Charge Coupled
Device Cameras) koji su u stanju da trenutno registruju jednu liniju.
Ovi skeneri se najee koriste kao stoni skeneri za skeniranje monohromatskih ili kolor
crtea manjih formata. Kada se koriste za skeniranje crtea velikih formata pruaju visoku
tanost.

Skener sa valjcima

Skeneri sa valjcima namenjeni su za skeniranje crtea velikih formata.
Osnovni delovi skenera su postolje i jedinica za snimanje (Slika 4.20). Postolje se sastoji
iz dva koso postavljena draa sa irokom osnovom pri dnu na kojoj su montirani tokii da bi
omoguili lako premetanje skenera. U donjem delu postolja, izmedju draa, nalazi se mrea
koja slui za privremeno odlaganje crtea.
Jedinica za snimaje predstavlja izuzetno sloen deo koju ine sistemi valjaka, svetlosni
izvori, sistemi soiva i vrlo osetljivi CCD senzori (Slika 4.21). Crte se pomou valjaka pokree
kroz skener i osvetljava lampama koje daju stabilno osvetljenje.

Slika 4.21 Skener sa valjcima

Reflektovana svetlost se pomou apohromatskih soiva usmerava na senzore koji
trenutno registruju jednu liniju. Apo-hromatska soiva otklanjaju sfernu i hromatsku aberaciju,
ne dozvoljavaju monohromatskoj svetlosti da se razlae na boje i rasipa.
Senzori CCD sastoje se od pravilno poredjanih foto osetljivih elemenata. Poslednja
generacija ovih senzora sadri 5400 elemenata, 8% vie nego prethodna. Svaki element pobudjen

koristi se toucsscren grafikog
displeja za lako intuitivno
upravljanje

CD ita/pisa za
registrovanje fajlova
direktno na disk
itegrisana tastatura
za direktan pristup
mrei za tampanje
postolje skenera za
konvencionalno
postavljanje na bilo
koje radno mesto
korpa za prihavatanje
skeniranih originala i
za brzo i lako
manipulisanje
velikom koliinom
materijala
42 inna povrina
skeniranja velikih
formata
reflektovanim zrakom svetlosti sa crtea generie mali elektrini signal. Intenzitet elektrinog
signala odgovara nijansi piksela sa crtea. Na taj nain CCDs registruju i nijanse monohromatske
svetlosti. Nijanse se definiu vrednostima sa skale nijansi. Vrednosti na skali kreu se od 1 do
256. Vrednosti 1 sa skale odgovara bela boja dok vrednosti 256 sa skale odgovara crna boja.
Digitalni zapis o nijansi piksela (greyscale raster data) opisuje koliko je neki piksel sa
crtea svetao ili taman. Ovaj zapis zahteva najvie memorije pa je tako za digitalni zapis piksela
ija nijansa ima vrednost 256 sa skale nijansi potrebno 8 bita, a za nijansu piksela koja ima
vrednost 64 sa skale nijansi potrebno 6 bita.
Za digitalni zapis koji definie piksel kao deo pozadine ili detalja crtea (binary raster
data) potreban je samo jedan bit memorije.

Dokument
VALJAK
Apo-hromatska
so~iva
SVETLO
SVETLO
CCD
CCD CCD
Rasterski podaci

Slika 4.22 Tehnologija skeniranja |6|

4.2.6.3. Tanost i kvalitet skeniranja

Tanost skeniranja za razliku od digitalizovanja iskljuivo zavisi od tipa uredjaja i
parametara skeniranja. Jedina dunost operatora je da podesi odgovarajue parametre za
skeniranje i pravilno postavi crte - geodetski plan.
Parametri koji direktno utiu na tanost i kvalitet skeniranog geodetskog plana su:
rezolucija skeniranja i
prag skeniranja (treshold )
4.2.6.4. Rezolucija skeniranja

Jedan profesionalni skener formata Ao u stanju je da skenira crte maksimalnom
rezolucijom od 300 do 800 dpi (od oko 20 do 32 take po mm). Od rezolucije zavisi kolika e
biti veliina piksela pa samim tim rezolucija direktno ograniava tanost skeniranja. Moe se rei
da postoji potpuna analogija izmedju rezolucije digitajzera i rezolucije skeniranja.

REZOLUCIJA 500 dpi 100 dpi
VELI^INA FAJLA
Greylevel data
Binary data

Slika 4.23 Veliina memorije u zavisnosti od rezolucije skeniranja |6|

Poveavanjem rezolucije skeniranja poveava se tanost i kvalitet skeniranog crtea, ali
za skenirani crte u veoj rezoluciji potrebno je obezbediti i mnogo vie memorije (Slika 4.23).
To je ranije bio veliki problem, ali danas je taj problem reen efikasnim kompresijama.
Kompresijama se rasterska datoteka ( binarni podaci ) moe svesti na veliinu vektorske
datoteke sa istim sadrajem.

Tabela 4.2.- Veliina memorije za skenirani crte AO formata
Nekompresovani fajl Kompesovani binarni podaci
Grey data Binary data Tiff grupa 3 Tiff grupa 4
300 dpi 135 MB 17 MB 0.72 MB 0.40 MB
500 dpi 347 MB 47 MB 1.50 MB 0.71 MB

Rasterski binarni podaci kompresovani u TIFF formatu grupa 4 zauzimaju ak dvadeset
puta manje memorije u odnosu na istu matricu taaka.
Pored rezolucije skeniranja treba jo razlikovati i optiku rezoluciju. Optika rezolucija
zavisi od rezolucije skeniranja i od kvaliteta optikih elemenata koji fokusiraju sliku. Optika
rezolucija predstavlja sposobnost skenera da razdvaja linije ili neke druge detalje na crteu. Meri
se u linijama po milimetru (lp/mm).

lp/mm


Slika 4.24 Optika rezolucija |6|

Za skenere sa valjcima iz serije G6000 firme Oce Graphics rezoluciji skeniranja od 300
dpi odgovara optika rezolucija od 1.5 lp/mm dok rezoluciji od 800 dpi odgovara optika
rezolucija od 4.5 lp/mm.
Pored toga to rezolucija skeniranja ograniava tanost skeniranja i odredjuje optiku
rezoluciju, od rezolucije skeniranja zavisi i brzina skeniranja i to tako to je rezolucija skeniranja
vea brzina skeniranja je manja i obratno.
Proseno vreme skeniranja crtea A0 formata u rezoluciji od 300 dpi iznosi od 37 do 78
sec.
Brzina skeniranja ne zavisi samo od rezolucije skeniranja. Brzina jo zavisi i od raunara
na koji je prikljuen skener, od gustine detalja na crteu i od programa koji podrava skeniranje.

Prag skeniranja (treshold )

Prag skeniranja odredjuje, koji e delovi crtea nakon skeniranja biti vidljivi a koji delovi
nevidljivi, odnosno, odredjuje ta je pozadina a ta sam crte. Kod zaprljanih crtea vema je
vano pravilno odrediti prag skeniranja da se fleke na crteu ne bi skenirale kao vidljive, a da bi
sam crte - linije ipak bile jasne.
Operator koji vri skeniranje moe odluiti da prag skeniranja podesi runo ili da prepusti
raunaru da to odredi automatski. Automatsko podeavanje moe biti:
globalno (global mode),
trakasto (strip mode), i
segmentno (tiled mode).
Kod globalnog podeavanja praga skeniranja, raunar za 1/3 lista vri analizu
disperzije piksela na skali nijansi i automatski odluuje ta e biti nevidljivo (pozadina), a ta
vidljivo (crte) (Slika 4.25 ).

1 256
broj piksela
pozadina
nevidljivi deo
vidljivi deo
prag
geodetski plan

Slika 4.25. Primer distribucije nijansi piksela na skali nijansi i efekti globalnog podeavanja
praga skeniranja |6|

Kod geodetskih planova gde svi delovi lista nisu istog kvaliteta treba primeniti trakasto i
segmentno podeavanje praga skeniranja. Za razliku od globalnog podeavanja kod trakastog
podeavanja se analizira traka po traka i za svaku traku odredjuje prag skeniranja. Kod
segmentnog podeavanja analizira se segment po segment i odredjuje prag skeniranja (Slika
4.26).

geodetski plan geodetski plan

Slika 4.26. Trakasto i segmentno podeavanje praga skeniranja |6|

Kod nepravilno odredjenog praga skeniranja sam crte nije jasno odvojen od pozadine.
Medjutim, ako je geodetski plan jako zaprljan nije mogue podesiti prag, a da se neke mrlje ne
vide na skeniranom planu. Zato je pre svakog skeniranja neophodno list, koliko je to mogue,
oistiti od mrlja. Naknadnom obradom skeniranog crtea mogu se odstraniti i preostale mrlje.

skener skener
nepravilno postavljen list pravilno postavljen list

Slika 4.27. Kretanje lista plana kroz skener |6|

Poto je skener prolazni uredjaj i pored pravilnog umetanja lista plana u toku skeniranja
dolazi do nepreciznog kretanja lista kroz skener. Do nepreciznog kretanja lista dolazi zato to
valjci nejednako povlae list usled razliitih koeficijenata trenja izmedju valjaka i podloge.
Naroito kod planova izradjenih na folijama dolazi do veih proklizavanja.
Deklarisana tanost skenera iznosi 0.25%. Ovo znai da maksimalno odstupanje duina u
pravcu kretanja lista kroz skener iznosi 2.5 mm na 1 m duine. Na osnovu ovih pokazatelja, da bi
deformacije lista bile manje, pravac krae strane treba da bude i pravac kretanja lista kroz skener
(slika 4.27 ).

4.2.6.5. Vektorizacija

Kao rezultat skeniranja dobija se uvek slika u rasterskom obliku. Ako je skeniranje
uradjeno u veoj rezoluciji skenirani crte je izuzetno kvalitetan, a kompresijama se fajl moe
svesti na veliinu vektorskog formata. Medjutim, vektorski format je sofisticiraniji i sadri
mnogo vie informacija, a to je izuzetno znaajno kad je potrebno vriti izmene na crteu ili
ukljuiti crte u informacini sistem, to je sluaj sa geodetskim planovima.
Prevodjenje skeniranog geodetskog plana u vektorski format mogue je uraditi:
digitalizacijom sa ekrana,
automatskom vektorizacijom,
selektivnom interaktivnom vektorizacijom.

4.2.6.6. Digitalizacija sa ekrana

Digitalizacija sa ekrana raunara slina je klasinoj digitalizaciji koja se vri na
digitajzerima. Medjutim, ovaj nain vektorizacije ima niz prednosti u odnosu na klasinu
digitalizaciju.
Postupak rada je identian. Kod klasine digitalizacije plan se postavlja na tablu
digitajzera dok se kod digitalizacije sa ekrana rasterska slika plana dovodi na ekran raunara. Na
taj nain svaki raunar postaje jo i digitajzer, to predstavlja veliku utedu kod nabavke opreme.
Kako digitalizacija jednog lista plana uvek traje dui vremenski period, digitalizacijom sa
ekrana (poto se rasterska digitalna slika ne moe deformisati) eliminie se mogunost da u toku
rada na listu dodje do trenutnih deformacija koje ne bi mogle da se registruju, a samim tim i da
se isprave. Ovo znai da se rad moe odvijati u svim uslovima koji odgovaraju operatoru. Rad na
ovaj nain je mnogo udobniji, ne zahteva kretanje niti naginjanje. Deo plana se moe uveati na
ekranu, tako da omogui vrlo precizno viziranje taaka.
Zbog adekvatnog uveanja plana i udobnog poloaja tokom rada, digitalizacija sa ekrana
mnogo bre se odvija nego klasina i omoguava direktnu vizuelnu kontrolu svake
digitalizovane take.
Nakon zavrene digitalizacije i dalje bi ostali planovi u rasterskom obliku da se koriste,
npr. kod reprodukcije na papir.

4.2.6.7. Automatska vektorizacija

Automatska vektorizacija je najbra metoda prevodjenja jednog rasterskog crtea u
vektorski format. Izvodi se pomou programa, potpuno automatski, bez manuelnog rada
operatora.
Medjutim, ova metoda prevodjenja ima ozbiljnih nedostataka kada je u pitanju
verodostojnost i tanost prevodjenja i u mnogome zavisi od kvaliteta skeniranog crtea i
naknadne obrade.
Prvi programi za automatsku vektorizaciju nisu bili u stanju da na rasterskom crteu
prepoznaju tekst i da ga prevedu u vektorski oblik. Kod programa poslednje generacije ovaj
problem je donekle reen, ali i pored svega vektorizacija ne moe da prodje bez odredjenih
greaka koje uglavnom potiu od kvaliteta skeniranja i nesavrenosti programa da prepozna svaki
entitet na rasterskom crteu. Posle svake automatske vektorizacije neophodno je izvriti i
naknadnu obradu vektorskog crtea.
Poto se automatskom vektorizacijom najbre dolazi do vektorskog formata, korisno bi
bilo utvrditi tanost vektorizacije i opravdanost njene upotrebe kod prevodjenja geodetskih
planova iz rasterskog formata u vektorski format.

4.2.6.8. Selektivna interaktivna vektorizacija

Selektivna interaktivna vektorizacija predstavlja kombinaciju prve dve metode za
prevodjenje u vektorski format. Vektorizacija se vri tako to se korienjem pojedinih funkcija
selektivno vektorizuju pojedini entiteti ( linija, taka, luk, ... ) crtea.
Kako je ovim alatima mogue prevoditi vektorske entitete u rasterske, isti alati se mogu
koristiti i za obradu crtea u rasterskom obliku.

Praktine preporuke

Transformacija taaka iz rasterskog koordinatnog sistema u dravni koordinatni sistem
izvodi se, po pravilu, posredstvom taaka koordinatne mree plana.
Transformacija taaka moe se, izuzetno, vriti i posredstvom taaka geodetske osnove,
ako se takvo reenje predvidi projektom izrade digitalnog geodetskog plana.
Za georeferenciranje skeniranog lista plana koriste se, po pravilu, sve raspoloive take
koordinatne mree, osim taaka koje su oteene ili slabo vidljive.
Za georeferenciranje skeniranog lista plana koriste se transformacije iji matematiki
model odgovara prirodi sistematskih greaka analognog plana i sistematskih greaka nastalih u
toku skeniranja.
Standardna devijacija odstupanja taaka koordinatne mree od teoretskih vrednosti taaka
koordinatne mree, posle popravke, mora biti manja od 0.10mmR
k
, gde je R
k
imenilac razmere
kartiranja plana.
Podaci o georeferenciranju skeniranog lista plana sastavni su deo projekta izvedenog
stanja izrade digitalnog geodetskog plana i naroito sadre: optu oznaku lista, ime operatera,
datum i vreme georeferenciranja, format rasterskog fajla, model transformacije, transformacione
parametre, date koordinate i teine taaka za georeferenciranje, merene koordinate taaka,
popravke iz izravnanja, standardnu devijaciju jedinice teine, standardne devijacije popravaka po
koordinatama i statistiki test grubih greaka.

4.2.7. ZAVRNI RADOVI U IZRADI DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Projekat izvedenog stanja izrade digitalnog geodetskog plana sadri:
1) glavni projekat izrade digitalnog geodetskog plana sa svim eventualnim izmenama
koje su nastale tokom realizacije projekta;
2) tehniki izvetaj o realizaciji radova iz glavnog projekta sa prateim izvetajima,
spiskom greaka, spiskom povrina i rekapitulaciju povrina katastarske optine u
analognom obliku;
3) dnevnik radova;
4) knjigu inspekcije.
Ako se digitalni geodetski plan izrauje na osnovu projektnog zadatka formira se samo
tehniki izvetaj o realizaciji radova.
Po zavretku svih radova na izrade digitalnog geodetskog plana, podaci digitalnog
geodetskog plana i projekat izvedenog stanja izrade digitalnog geodetskog plana, odnosno
tehniki izvetaj o realizaciji radova, dostavljaju se na pregled. Podaci se dostavljaju na
zakljuanom kompakt disku, odnosno na kompakt disku na kojem nije mogue vriti
dosnimavanje podataka, u propisanom formatu za razmenu podataka.
Baza podataka digitalnog geodetskog plana, iji se sadraj odnosi na digitalni topografski
plan i projekat izvedenog stanja, odnosno tehniki izvetaj izrade digitalnog geodetskog plana,
predaje se nadlenom organu za geodetske poslove.
Digitalni katastarski plan i digitalni plan katastra vodova, odnosno baza podataka
digitalnog geodetskog plana, stavlja se u slubenu upotrebu.
Ako se baza podataka digitalnog katastarskog plana formira u postupku izrade katastra
nepokretnosti, baza podataka digitalnog katastarskog plana postaje slubena danom stupanja na
snagu reenja o potvrdi katastra nepokretnosti.

4.2.8. ODRAVANJE DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Pod odravanjem baze podataka digitalnog geodetskog plana podrazumeva se provoenje
promena, odnosno izmena sadraja baze podataka digitalnog geodetskog plana koja je stavljena u
slubenu upotrebu.
U bazi podataka digitalnog geodetskog plana provode se promene koje su na osnovu
pravosnanog reenja utvrene u postupku na zahtev stranke ili po slubenoj dunosti, a od
uticaja su na sadraj digitalnog katastarskog plana i digitalnog plana katastra vodova.
U bazi podataka digitalnog geodetskog plana provode se promene koje se odnose na:
1) geodetsku osnovu (dopuna ili rekonstrukcija geodetske osnove, brisanje unitene
geodetske take i dr.);
2) katastarske parcele (deoba parcela, prenos plana parcelacije, eksproprijacija, spajanje
parcela i dr.);
3) nain korienja zemljita;
4) zgrade i druge graevinske objekte (izgradnja, dogradnja, uklanjanje objekta i dr.);
5) nazive i tekstualne opise (izmena naziva ulica, trgova, potesa, kunih brojeva i dr.);
6) prostorne jedinice (izmena granine linije drave, republike, pokrajine, okruga,
optine, katastarskog sreza, katastarske optine, statistikog kruga, naseljenog mesta,
mesnih zajednica i dr.);
7) katastar vodova (postavljanje, odnosno izgradnja novih i rekonstrukcija ili prestanak
korienja postojeih vodova).
Prilikom uslovne deobe parcele novoodreene take koje su na liniji izmeu postojeih
taaka, prenose se na teren sa odgovarajuom tanou, a u bazu podataka digitalnog geodetskog
plana unose se raunski odreene koordinate novih taaka.
Ako se u postupku prikupljanja podataka za potrebe provoenja promene mogu prikupiti
kvalitetniji podaci za postojee objekte digitalnog geodetskog plana, u bazu podataka digitalnog
geodetskog plana unose se koordinate taaka odreene na osnovu novog snimanja.
Uslovi za izmenu podataka u bazi podataka digitalnog geodetskog plana su homogena
geodetska osnova i definisane granine take parcela na terenu (postoje mene belege, stalna
ograda i sl.).
Za parcele na kojima je dolo do promene povrine usled prikupljanja kvalitetnijih
podataka donosi se reenje o promeni koje se dostavlja vlasnicima, odnosno korisnicima tih
parcela.
Prilikom prijavljivanja promene i izdavanja neophodnih podataka za terenski uviaj,
priprema se izvod iz sadraja digitalnog geodetskog plana koji se odnosi na predmetnu parcelu ili
deo geografskog prostora u odgovarajuem formatu.
Snimljeni i obraeni podaci promene predaju se na mediju za prenos digitalnih podataka
u odgovarajuem formatu. Podaci o promeni unose se u bazu podataka digitalnog geodetskog
plana i primenjuju se od dana konanosti reenja o provoenju promene.
Nove take koje nastaju tokom odravanja digitalnog geodetskog plana zadravaju
oznaku iz zapisnika, odnosno skice detalja. Nova parcela u bazi podataka digitalnog geodetskog
plana oznaava se brojem u nastavku poslednjeg iskorienog broja.
Tokom odravanja digitalnog geodetskog plana vodi se spisak promena u digitalnom
obliku, koji naroito sadri:
1) podatke o licu koje je provelo promenu;
2) broj predmeta na osnovu kojeg se provodi promena;
3) datum zapoinjanja promene digitalnog geodetskog plana;
4) datum zakljuenja promene digitalnog geodetskog plana;
5) datum konanosti promene digitalnog geodetskog plana.

4.2.9. DISTRIBUCIJA BAZE PODATAKA DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Distribucija baze podataka digitalnog geodetskog plana jeste stavljanje na uvid ili predaja
zainteresovanim korisnicima sadraja dela ili cele baze podataka digitalnog geodetskog plana.
Sadraj dela ili cele baze podataka digitalnog geodetskog plana moe se distribuirati na
sledee naine:
1) direktnim pristupom bazi podataka digitalnog geodetskog plana kroz raunarsku
mreu;
2) preko datoteka, u pogodnom raunarskom formatu i na pogodnom digitalnom mediju;
3) iscrtavanjem listova planova u kartografskom obliku.
Podacima digitalnog geodetskog plana korisnik moe pristupiti kroz raunarsku mreu na
dva naina:
1) putem lokalne raunarske mree;
2) putem globalne svetske mree.
Za pristup podacima digitalnog geodetskog plana kroz raunarsku mreu izmeu
korisnika i nadlenog organa za geodetske poslove zakljuuje se poseban ugovor;
Pristup podacima digitalnog geodetskog plana putem interneta omoguen je samo
pravnim licima, a pristup podacima digitalnog geodetskog plana putem interneta i pravnim i
fizikim licima.
Podaci digitalnog geodetskog plana koriste se iskljuivo u svrhe koje su navedene u
ugovoru. Za pristup bazi podataka digitalnog geodetskog plana kroz raunarsku mreu obino se
obezbeddjuje fiziki nezavisan server na kojem bi se svakog radnog dana, odnosno po potrebi,
snimale kopije baze podataka digitalnog geodetskog plana. Nadleni organ je duan da obezbedi
autentinost i zatitu podataka koji se distribuiraju do krajnjeg korisnika kroz raunarsku mreu.
Administrator baze podataka digitalnog geodetskog plana stara se da svaki korisnik moe
pristupati samo podacima koji su definisani ugovorom. Ako administrator baze podataka
digitalnog geodetskog plana utvrdi da se korisnik ne pridrava odredbi ugovora, privremeno e
onemoguiti korisniku dalji pristup podacima digitalnog geodetskog plana.
Shodno propisima, nadleni organ za geodetske poslove je duan da na svojoj internet
prezentaciji objavi, pored ostalog, sledee informacije:
1) raspoloive slubene i ostale podatke digitalnog geodetskog plana kojima se moe
pristupati putem interneta;
2) raspoloive vektorske i rasterske formate za naruivanje podataka u digitalnom
obliku;
3) raspoloive internet servise;
4) uslove i cene pod kojima se podaci i servisi mogu koristiti;
5) uslove i nain zakljuivanja ugovora o korienju podataka.
Podaci digitalnog geodetskog plana mogu se distribuirati u digitalnom obliku, i to:
1) u obliku datoteka sa posebno definisanim formatom za razmenu podataka digitalnog
geodetskog plana;
2) u obliku datoteka sa crteima u nekom od standardnih vektorskih formata;
3) u obliku datoteka sa crteima u nekom od standardnih rasterskih formata;
4) u obliku datoteka sa crteima kombinovanog vektorskog i rasterskog sadraja.
Korisnik baze podataka digitalnog geodetskog plana u digitalnom obliku moe biti samo
pravno lice koje podatke digitalnog geodetskog plana koristi u obavljanju delatnosti za koju je
registrovan, odnosno za koju je nadlean.
Podaci digitalnog geodetskog plana koriste se iskljuivo u svrhe koje su navedene u
posebnom obrascu za naruivanje podataka digitalnog geodetskog plana.
Katastarske slube su dune da na vidnom mestu u prijemnoj kancelariji ili na drugi
pogodan nain objavi:
1) raspoloive slubene i ostale podatke digitalnog geodetskog plana koji se mogu
naruiti;
2) raspoloive vektorske i rasterske formate za distribuciju podataka digitalnog
geodetskog plana;
3) raspoloive digitalne medije na kojima se podaci digitalnog geodetskog plana mogu
distribuirati;
4) uslove i cene pod kojima se podaci digitalnog geodetskog plana distribuiraju.
Ako se planovi distribuiraju iscrtavanjem u kartografskom obliku potpisuje ih odgovorno
lice ovlaeno za distribuciju podataka.

4.2.10. ARHIVIRANJE DIGITALNOG GEODETSKOG PLANA

Po donoenju reenja o stavljanju digitalnog geodetskog plana u slubenu upotrebu
sadraj baze podataka digitalnog geodetskog plana snima se na kompakt disku, u dva primerka, u
odgovarajuem formatu.
Po donoenju reenja o stavljanju digitalnog geodetskog plana u slubenu upotrebu,
sadraj baze podataka digitalnog geodetskog plana i katastarski planovi u skeniranom obliku
snimaju se na kompakt disku, u dva primerka, u odgovarajuem formatu.
Jedna kopija baze podataka digitalnog geodetskog plana uva se u nadle\nom dr\avnom
organu ya geodetske poslove, kao prvi arhivski original.
Pored sadraja baze podataka digitalnog geodetskog plana, na istom kompakt disku
uvaju se i podaci koji opisuju sadraj digitalnog geodetskog plana
Poslednjeg radnog dana kalendarske godine, sadraj radnog originala baze podataka
digitalnog geodetskog plana, snima se u dva primerka na kompakt disku, zajedno sa spiskom
promena.
Kopije radnih originala baze podataka digitalnog geodetskog plana, koje slue kao
arhivski originali, uvaju se najmanje dve kalendarske godine.

4.3. USLOVNO OBLIKOVANJE (HOMOGENIZACIJA)

Kod gradjevinskih objekata poznati su svi njihovi geometrijski parametri. Tipian
parametar je prav ugao kod objekta. Prilikom predstavljanja objekata na planovima i kartama,
geometrija objekta dobijenog kartiranjem bez ispunjenja uslova pravog ugla je zadovoljavajua
kada se radi o sitnim razmerama, odnosno u kojima tanost geometrije objekta ne igra veliku
ulogu. S druge strane, u ovom poglavlju e mo razmotriti pitanje geometrije objekata koja dolazi
do izraaja kod krupnih razmera planova (1:500, 1:1000 i 1:2500).
Koordinate taaka objekata dobijene u procesu vektorizacije digitalnih katastarskih
planova, ili u procesu fotogrametrijske restitucije, koje su optereene sluajnim grekama, e se
popraviti na osnovu postavljanja poznatih uslova oblika objekta.

4.3.1. 2D HOMOGENIZACIJA
4.3.1.1. Ortogonalnost

Slika 4.28. Uslov ortogonalnosti

Uslov da se dve prave, koje ine take I, J i K, seku pod pravim uglom se dobija iz
skalarnog proizvoda dva vektora I J
r
i K J
r
(Slika 4.28):

0 =
|
|
\
|
|
|
\
|
=
j k
j k
T
j i
j i
T
Y Y
X X
Y Y
X X
K J I J
r r
(4.23)

ili: ( )( ) ( )( ) 0 = +
j k j i j k j i
Y Y Y Y X X X X (4.24)

Koordinate XY u jednaini 4.24. su, sa aspekta rauna izravnanja, izravnate koordinate,
koje se dobijaju na osnovu merenih XY koordinata i na koje se odnose popravke v
x
i v
y
.
Shodno tome, nelinearna uslovna jednaina glasi:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) 0 = + + + + + + + + +
yj j yk k yj j yj i xj j xk k xj j xi i
v Y v Y v Y v Y v X v X v X v X


Uzimajui u obzir samo lanove prvog reda sledi pri tome linearna uslovna jednaina za
izravnanje jednog uslovnog opaanja:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) 0 2 2 = + + + + + +
ijk yk j i xk j i yj k i j xj k i j yi j k xi j k
w v Y Y v X X v Y Y Y v X X X v Y Y v X X

pri emu je ( )( ) ( )( )
j k j i j k j i ijk
Y Y Y Y X X X X w + = (4.25)

Ako na jednom objektu imamo vie uslova pravog ugla, za svaki nezavisni uslov se
postavlja jedna jednaina (4.25). Sve uslovne jednaine moemo staviti u zajedniki sistem i
reiti ga kako sledi:

A
T
v + w = 0 (4.26)

(A
T
P
-1
A)k + w = 0

k = -(A
T
P
-1
A)
-1
w (4.27)

v = P
-1
Ak (4.28)

Treba imati u vidu da u ovim formulama koordinate mogu imati razliitu tanost, tj.
razliite teine p.

NUMERIKI PRIMER: Date su etiri digitalizovane koordinate jednog objekta sa
srednjom poloajnom grekom cm
y x
27
,
= .

Taka 1 2 3 4
X
702.2 701.2 709.7 711.3
Y
501.2 506.1 509.1 503.2

Prvo se postavlja pitanje koliko treba postaviti uslovnih jednaina. Sasvim formalno
mogu se postaviti etiri uslovne jednaine (4.25) za ovu vrstu objekta. Medjutim, od toga su
samo tri jednaine nezavisne, jer tri prava ugla u jednom etvorouglu proizvode takodje etvrti
prav ugao. Odluili smo se da uslovne jednaine postavimo sa takama 1,2,3 i 2,3,4 i 3,4,1. One
glase:

|
|
|
\
|
=
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
\
|
|
|
|
\
|

70 . 2
10 . 4
20 . 6
9 . 3 7 . 10 0 . 2 1 . 9 0 0 9 . 5 6 . 1
0 . 3 5 . 8 9 . 8 9 . 6 9 . 5 6 . 1 0 0
0 0 9 . 4 0 . 1 9 . 1 5 . 9 0 . 3 5 . 8
4
4
3
3
2
2
1
1
y
x
y
x
y
x
y
x
v
v
v
v
v
v
v
v

Ako se za matricu teina P uzme jedinina matrica E , normalne jednaine glase:

( )
|
|
|
\
|

=
88 . 253 84 . 159 80 . 4
84 . 159 44 . 245 12 . 63
80 . 4 12 . 63 12 . 200
A A
T

a korelate k

|
|
|
\
|
=
|
|
|
\
|
|
|
|
\
|
=
031 . 0
031 . 0
022 . 0
76 . 2
10 . 4
20 . 6
701 . 0 492 . 0 138 . 0
492 . 0 789 . 0 237 . 0
138 . 0 237 . 0 571 . 0
100
1
k .

Pomou jednaine (4.28) mogu se sraunati popravke v. Sabiranjem popravaka v i
merenih koordinata XY dobijaju se izravnate koordinate XY koje su date u narednoj tabeli

Taka 1 2 3 4
X 702.4 700.9 709.8 711.2m
Y 501.1 506.3 508.8 503.4m

Na Slici 4.29 predstavljen je rezultat primene algoritma homogenizacije. Objekat nakon
homogenizacije ima prave uglove. Suma kvadrata popravaka poloaja objekta je minimalna.

Slika 4.29. Koordinate taaka objekta nakon digitalizacije (levo) i rezultat homogenizacije
(desno)

Pre izravnanja u kome koordinate imaju samo sluajne greke, potrebno je ispitati da li
eventualno nema grubih greaka. Ako je ovo razjanjeno, tada se rauna srednja greka
w
iz
odstupanja w
ijk
(4.25), koja se odnosi na srednju greku koordinata
Y X ,
i vri se uporedjenje
vrednosti odstupanja sa odgovarajuim dozvoljenim vrednostima.
Srednja greka
Y X ,
koja se odnosi na sve izravnate koordinate, moe se dobiti na
osnovu slobodnih lanova u jednaini (4.25):


( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2
,
2 2 2 2 2 2
2
) 2 2 (
Y X j i j i k i j k i j j k j k w
Y Y X X Y Y Y X X X Y Y X X + + + + + =

Primenom Pitagorine teoreme, a na osnovu Slike 4.28. moe se napisati sledei izraz:

Y X w
IK
,
2 = (4.29)
Bilo koje odstupanje w
ijk
se moe normirati, odnosno
w
ijk
ijk
w
w
= i uporediti sa
dozvoljenom tolerancijom k koja treba da iznosi 2.5, odnosno,
ijk
w
ijk
w
w
k =
(4.30)
Ako je k vee od dozvoljene vrednosti, tada su koordinate verovatno odredjene sa grubom
grekom, koja se mora otkloniti pre izravnanja.
NASTAVAK NUMERIKOG PRIMERA: U tabeli u nastavku u koloni 2 su data
odstojanja IK . U koloni 3 su date izraunate vrednosti srednjih greaka
w
saglasno jednaini
(4.29), pri emu je za
Y X ,
uzeta gore navedena vrednost od 27 cm. U sledeoj koloni se nalazi
odstupanje w koje je sraunato na osnovu jednaine (4.25). U zadnjim dvema kolonama se
nalaze normirane vrednosti sraunate na osnovu (4.30) i test sa k=2.5.

I,J,K
IK
w

[m
2
]

Odstupanje
w [m
2
]
Normirano
odstupanje
Prihvatanje
1,2,3 10.9 4.2 -6.20 1.5 da
2,3,4 10.5 4.0 4.10 1.0 da
3,4,1 10.9 4.2 2.76 0.7 da

4.3.1.2. Paralelnost

Uslov da prava IJ bude paralena pravoj KL se dobija na osnovu skalarnog proizvoda
vektora J I
r
, upravnog na vektor J I
r
, i vektora L K
r
(Slika 4.30):


Slika 4.30. Uslov paralelnosti

( )
( )
0 =
|
|
\
|
|
|
\
|

=
k l
k l
T
i j
i j
Y Y
X X
X X
Y Y
L K J I
r r
(4.31)
ili
( )( ) ( )( ) 0 = +
k l i j k l i j
Y Y X X X X Y Y (4.32)

U jednaini (4.32) kordinate XY su opet izravnate koordinate, koje su dobijene na osnovu
merenih koordinata XY i dodavanjem odgovarajuih popravaka v
x
i v
y
. Nelinearna uslovna
jednaina glasi:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) 0 = + + + + + + + +
yk k yl l xi i xj j xk k xl l yi i yj j
v Y v Y v X v X v X v X v Y v Y

Na osnovu nje se dobija linearizovana uslovna jednaina za izravnanje uslovnih merenja:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) 0 = + + +
+ + + + + +
ijkl yl j i xl i j
yk i j xk j i yj k l xj l k yi l k xi k l
w v X X v Y Y
v X X v Y Y v X X v Y Y v X X v Y Y

(4.33)
gde je w
ijkl
slobodan lan

( )( ) ( )( )
k l i j k l i j ijkl
Y Y X X X X Y Y w + = .

Ako za objekat imamo vie nezavisnih uslova, mora se postaviti sistem uslovnih
jednaina i reiti pomou jednaina (4.26), (4.27) i (4.28).
Radi testiranje, da li slobodni lanovi sadre grube greka, potrebno je sraunati srednju
greku
w
iz slobodnih lanova w
ijkl
(4.33) i polazei od toga sraunati srednju greku
koordinata
Y X ,
. Ovaj postupak raunanja srednje greke se moe izvesti na osnovu jednaine
(4.33):

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
2
,
2 2
2 2 2 2 2 2
2
)
(
Y X j i i j
i j j i k l l k l k k l w
X X Y Y
X X Y Y X X Y Y X X Y Y
+ +
+ + + + + + =

Primenom Pitagorine teoreme, a na osnovu Slike 4.28. moe se napisati sledei izraz:

( )
Y X w
KL IJ
,
2 2
2 + = (4.34)

Ako predpostavimo da su obe prave IJ i KL priblino iste duine, sledi dalje
pojednostavljenje:
( )
Y X w
KL IJ
,
+ = (4.35)

4.3.1.3. Kombinacija ortogonalnosti i paralelnosti kao i uzimanje u obzir date take

U praksi se sreemo istovremeno sa ortogonalnou i paralelnou. Oni se esto
medjusobno menjaju, kako e se to objasniti na numerikom primeru:
NUMERIKI PRIMER A: Ortogonalizacija etvorougaone zgrade na Slici 4.29 je
objanjena u prethodnom poglavlju. Ovaj isti problem se moe takodje reiti uzimanjem u obzir
uslove ortogonalnosti i dve paralelnosti. Mi emo postaviti uslov ortogonalnosti 1,2,3 u
prethodnom numerikom primeru i dve paralelnosti 1,2,4,3 i 4,1,3,2. Shodno tome sistem
linearnih uslovnih jednaina (4.25) i (4.33) glasi:

|
|
|
\
|
=
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
\
|
|
|
|
\
|

30 . 10
94 . 1
20 . 6
5 . 8 0 . 3 1 . 9 0 . 2 1 . 9 0 . 2 5 . 8 0 . 3
0 . 1 9 . 4 0 . 1 9 . 4 6 . 1 9 . 5 6 . 1 9 . 5
0 0 9 . 4 0 . 1 9 . 1 5 . 9 0 . 3 5 . 8
4
4
3
3
2
2
1
1
y
x
y
x
y
x
y
x
v
v
v
v
v
v
v
v

Za oba slobodna lana za uslov paralelnosti treba takodje sainiti test na grube greke
koristei formule (4.30), (4.34) i (4.35). Duina i irina objekta iznose 9.2 i 5.6 m. Na osnovu
cm
Y X
27
,
= dobija se
2
0 . 3 m
w
= za duinu zgrade, i
2
0 . 3 m
w
= za irinu zgrade.
Normirana odstupanja w iznose za duinu zgrade 10.30/5.0=2.1 i za irinu zgrade 1.94/3.0=0.6.
Ona se nalaze jo u okviru dozvoljenih granica od 2.5 tako pa vai hipoteza da nema grubih
greaka.
Ako se za matricu teina P uzme jedinina matrica E korelate k glase (4.27):

|
|
|
\
|
=
|
|
|
\
|
|
|
|
\
|
=
025 . 0
008 . 0
025 . 0
30 . 10
94 . 1
20 . 6
12 . 336 24 . 8 88 . 82
24 . 8 76 . 124 96 . 107
88 . 82 96 . 107 12 . 200
1
k
Pomou jednaine (4.28) raunaju se popravke v .
U praksi se pojavljuje i zahtev da se sve take ne ukljuuju u poboljanje uslova
oblikovanja, tako to jedna ili vie taaka i dalje ostaju nepromenjene. Ova elja se moe uzeti u
obzir tako to se teina p kod jednaina popravaka kod odgovarajuih taaka uzme sa veoma
visokom vrednou.
NUMERIKI PRIMER B (Slika 4.31): Koordinate taaka 1 i 2 dobijene su u jednom veoma
tanom premeru granica. One su u poredjenju sa koordinatama ostalih taaka (srednja greka
koordinata je 27 cm) mogu tretirati kao take koje nemaju greke. Za obe granine take treba
uzeti da je teina p=1000, a za ostale take teina je p=1.
Da bi korigovali oblik objekta treba uvesti sledee uslove u jednaine:
ortogonalnost dui 1,2 sa duinom 7,12,
pet uslova ortogonalnosti saglasno (4.25) za grupe taaka 7,8,9 8,9,10 9,10,11
10,11,12 i 11,12,7.
uslove paralelnosti saglasno (4.33) za grupu taaka 4,5,7,12,
tri uslova ortogonalnosti saglasno (4.25) za grupe taaka 3,4,5 4,5,6 i 5,6,3.
Rezultat je pokazan na desnoj polovini Slike 4.31.

Slika 4.31. Izvorne koordinate (levo) i rezultat nakon homogenizacije (desno)


POGLAVLJE 5

UTVRDJIVANJE POVRINA

Pre utvrdjivanja povrina parcela i objekata vri se numaracija parcela, odnosno sve
parcele i objekti moraju biti numerisani tekuim brojevima, kako bi se za njih kasnije sraunale
povrine.

5.1. NUMERISANJE PARCELA

Da bi se numerisanje parcela pravilno obavilo, s obzirom da ono tee po izvesnom redu,
potrebno je da se prethodno izradi pregledna skica katastarske optine, a zatim obrazuju grupe
parcela.

5.1.1. PREGLEDNA SKICA KATASTARSKE OPTINE

Radi pravilnog obrazovanja grupa a zatim i numerisanja parcela i objekata izradjuje se
pregledna skica i to za svaku katastarsku optinu posebno koristei pri tome podatke iz
digitalnog geodetskog plana. Razmera ove skice je 1 : 10 000, 1 : 20 000, 1 : 25 000 ili neka
druga koju treba izabrati u zavisnosti od veliine i oblika katastarske optine i tenje da skica
bude na jednom listu crtae hartije (Slika 5.1).
Na ovoj preglednoj skici prvo se izrade granine linije okvirnih prostora listova, a prema
podeli na listove. Ove se linije tampaju ljubiastim tuem debljine 0,5 mm. Za svaki list se upie
samo odgovarajui broj, a ne i njegova nomenklatura. Zatim se tampa granina linija atara
katastarske optine zelenim tuem (debljina linije 0,8 mm), granice eksproprijacije svih
saobraajnica (puteva, ulica, eleznica) i granice svih voda (reka, jezera, kanala, potoka, bara,
movara).

Slika 5.1. Skica podele na grupe

Parcele i manji objekti koji celi ulaze u grupe (kratki putevi i kanali, bare, movare
manjih povrina i sl.) ne unose se u preglednu skicu, ali one parcele i objekti koji e initi
posebne grupe (vee ume, utrine, panjaci, bare, movare, jezera i sl.) moraju biti uneti.
Pri crtanju kontura saobraajnica i objekata koji se seku ili ukrtaju treba voditi rauna o
njihovom rangu i znaaju pa e objekat vee vanosti sei objekat manjeg znaaja. Ovo mora biti
vidljivo iscrtano na skici radi redosleda numerisanja takvih parcela. Prema tome, reka - voda
prekida eleznicu, eleznica autoput, autoput - put 1 reda itd.
Na preglednoj skici upisuju se nazivi svih susednih katastarskih optina. Ostala
ispisivanja na ovoj skici ista su kao i na skici poligonsko mree.
Na preglednoj skici treba, uglavnom, da se nalazi sve ono to je potrebno da bi se mogla
obaviti pravilna podela parcela u grupe, kao i numerisanje grupa i parcela. Treba imati u vidu da
e ova skica i kasnije, pri odravanju premera i katastra, sluiti kao graficki pregled lokacjje
pojedinih grupa i parcela. Na njoj treba iscrtati granicu naselja, pa ovu povrinu rafirati.
Tokom obrazovanja grupa, njihovog numerisanja kao i numerisanja parcela, preglednu
akicu dopuniti i drugim podacima koji e biti naglaeni u sledeem poglavlju.

5.1.2. GRUPE PARCELA
Grupe parcela obrazuju se, uglavnom, da bi se postigla pravilna numeracija parcela.
Grupama parcela izdeli se cela povriina katastarske optine u manje delove. Ranije su se
parcele raunale po grupama, pa ukoliko se tokom raunanja parcela uinila kakva greka, takvu
greku lake je bilo nai i otkloniti u okviru grupe, a ne u okviru lista plana odnosno cele
povrine optine. Oblik i veliina grupa uglavnom zavise od oblika, veliine i broja parcela koje
ine jednu grupu.
Pri obrazovanju grupa parcela tei se da u grupe uu samo cele parcele. Meutim, treba
imati u vidu da u svakoj katastarskoj optini postoji znatan broj parcela koje su, po svom obliku,
dugake a uzane i da se neke od njih prostiru kroz vei deo katastarske optine ili prolaze kroz
nju. To su uglavnom vodotoci, saobraajnice, uzani umski poja-sevi i sl.
Postoje u stvari dva naina obrazovanja grupa parcela.
Prvi nain u kome se granicom grupe seku dugake a uzane parcele, pa delovi takvih
parcela ukljuuju u grupe pored kojih se pruaju ili kroz koje prolaze.
Drugi nain u kome dugake a uzane parcele ine posebne grupe.
Napominje se da se u jednoj katastarskoj optini moe primeniti samo jedan od ova dva
sistema obrazovanja grupa parcela.
Presek parcele sa granicom grupe na planu se mora obeleit i to, ako je mogue,
spajanjem postojeih taaka detalja ili produenjem nekog fronta, vodei pri tome rauna da
linija preseka ide to kraim putem.
Ako je neka parcela (uma, panjak, utrina, jezero) koja je, po svojoj povrini, vea od
povrine predviene za jednu grupu, cela takva parcela ini jednu grupu. Ali, ako neka od
ovakvih parcela ima nepovoljan oblik, ona se moe izdeliti na pojedine delove pa ukljuiti u
susedne grupe, ili e ovi delovi initi posebne grupc. Ova se deoba oznai na skici.
Granica grupa treba, kad god je mogue, da ide prirodnim granicama objekata, dakle po
granici eksproprijacije eleznica, puteva, kanala, spoljnom ivicom obala, reka, potoka.
Zajedniki objekti na granici susedne katastarske optine ulaze u odgovarajuu susednu grupu.
Kod manjih naselja (sela ili zaseoka) koja su grupisana (uorena) granicom grupe treba,
po mogustvu, obuhvatiti celo naselje. Ako je naselje vee, treba ga po prirodrrim granicama
izdeliti u dve ili vie grupa, ali pri tom u takve grupe ne ulaze i parcele koje ne pripadaju naselju.
Na isti nain e se postupiti i pri obrazovanju grupa u manjim naseljima gradskog karaktera.
Grupe parcela u veim naseljima najbolje je obrazovati po blokovima zgrada, tako da
svaki blok ini jednu grupu ili ak i vie grupa. Delovi ulica, trgovi ili manje ulice po granici
bloka pripajaju se jednoj od susednih grupa. Kod komasiranih optina, odnosno optina sa
pravilnom parcelacijom, treba, kad god je to mogue, da pojedine table ine posebne grupe
parcela.
Obrazovanje grupa treba otpoeti na listu detalja br.1, pa kad su na njemu obrazovane sve
grupe, prei na list br. 2 i lako ii redom dok se obrazuju grupe na svim listovima katastarske
optine.
Kad su granice pojedinih grupa odreene na planu, one se odmah oznaavaju i na
preglednoj skici katastarske optine. Na skicama detalja ne obeleavaju se grainice grupa, ali se
granice grupa oznae na listovima planova ucrtavanjem krugova prenika oko 2-3 mm, na
meusobnom odstojanju 2-3 cm ili veem ako je granica grupe nesumnjiva i lako uoljiva.
Kruie ucrtavati neposredno preko linija koje ine granicu grupe.
Granice grupa na preglednoj skici tampaju se crvenom bojom, linijom debljine 0,5 mm.
Pri ovom tampanju obratiti panju na mesta gde granina linija grupe see neki objekt, kao i gde
ta linija ide graninom liniiom objekta tako da je potpuno jasno kojoj grupi pripada objekat
odnosno deo objekta.

5.1.3. NUMERISANJE GRUPA
Kad je zavreno obrazovanje grupa i kad su granice grupa oznaene na preglednoj skici,
mogu se numerisati gruipe. Najbolje je da se ovo numerisanje obavi prvo na preglednoj skici i
brojevi grupa ispiu crvenom bojom. Veliina ovih brojeva je 3-5 mm i oni se jo zaokrue istom
bojom. Po zavrenom numerisanju grupa na preglednoj skici, upisuju se brojevi grupa i na
planovima, u sredini same grupe odnosno svakog dela iste grupe. Uobiajeno je da visina ovih
brojeva bude oko 2 cm kako bi se jasno videli.
Redosled numerisanja grupa uglavnom zavisi od sistema obrazovanja grupa.
Tako po prvom nainu tok numerisanja je po tekuim ,brojevima listova planova. Broj 1
dobija grupa koja se nalazi u severozapadnom delu lista br. 1. Sledeim brojevima numeriu se
grupe, odnosno delovi grupa, idui ka severoistoku lista. Zatim se numeriu grupe u sledeem -
junom delu, idui sa istoka na zapad. U sledeem junom redu numeriu se grupe idui sa
zapada na istok i tako redom dok se izrrumeriu sve grupe i delovi grupa na listu br. 1.
Numerisanje grupa nastavlja se po istom principu na listu br. 2, pa na listu br. 3 i tako redom dok
se iznumeriu sve grupe katastarske optine.
Po drugom nainu se numeriu redom sve one grupe koje obuhvataju parcele pod
kulturom i neoplodna zemljita kao i objekte manjih povrina i prostiranja. Redosled
numerisanja oviti grupa je isti kao i u prvom nainu. Posle toga numeriu se vode, pa eleznice,
javni putevi i najzad zajedniki objekti po granici katastarske optine koji su bez sredinje linije,
dakle objekti koji ine posebne grupe. Pri numerisanju ovih grupa napr. voda ide se redom po
listovima a u listu od severa ka jugu. Zatim se prelazi na numerisanje puteva koji ine grupe, po
istom redosledu. Grupe koje ine zajedniki objekti, ako ih ima vie, numeriu se po granici
katastarske optine, poev od objekta na severu.
Pri numerisanju grupa treba teiti da se poslednji broj grupe na prethodnom listu nalazi
na strani prema sledeem listu, kako bi prelaz numerisanja iz jednog lista u drugi bio to
prirodniji.
Ukoliko u nekoj katastarskoj optini postoje planovi u 2 ili 3 razmere, i numerisanje
grupa e tei po razmerama planova, poto je i numeracija listova ve tako izvrena.

5.1.4. OPTI PRINCIPI NUMERISANJA PARCELA

Pre nego to se pree na izlaganje ovih principa potrebno je imati na umu da se pod
pojmom parcela podrazumeva deo zemljita jedne kulture ili neplodno koji pripada istom
vlasniku i nalazi se na teritoriji jedne katastarske optine. Na parceli je dakle samo jedna
poljoprivredna kultura (njiva, uma, itd.) odnosno slui samo jednoj nameni (gradilite) ili se
cela koristi na isti nain (majdan, ljunkara). Dakle, parcela ini jednu celinu, tj. u jednom je
komadu, te nije preseena kakvim objektom (putem, rekom) koji i sam ini posebnu parcelu.
Sva se plodna zemljita, prema nainu obrade i poljoprivrednom korienju, uvrsuju u
jednu od sledeih poljoprivrednih kultura: njive, vrtove, vinograde, livade, panjake, ume,
trstike i movare.
Zemljita koja se ne mogu za poljoprivredu i umarstvo koristiti su neplodna zemljita
(kr, golet, vododerina, osulina).
Zemljita koja su poljoprivedno upotrebljiva, ali se privremeno ili povremeno koriste u
druge svrhe (ciglane, stovarita), uvruju se u kulturu okolnog zemljita.
Javna fiskulturna igralita, javni parkovi, skverovi, ulice, trgovi, putevi, eleznike pruge,
ekonomska dvorita, groblja, vojna vebalita, strelita, aerodromi, vojni objekti i sl. uvruju
se u neplodna zemljita, ali se oznauje nain upotrebe.
Imajui sve ovo u vidu moe se rei da sva zemljita i objekti dobijaju brojeve parcela.
Ali, od ovoga ima i izuzetaka, tj. neka zemljita i objekti se ne numeriu, te njih treba pripojiti
susednim zemljitima istog vlasnika, koja se numeriu.
5.1.4.1. Parcele i objekti koji se numeriu

1) To su parcele (zemljita) koja se za poljoprivredu i umarstvo koriste ili se mogu
koristiti, kao i ona koja slue u druge svrhe a koja su sposobna za pol.joprivredno korienje,
neplodna zemljita, zemljita du voda (obale) koja se povremeno plave, zemljita du mora
izmeu linije dopiranja plime i granine linije zemljita korisnika odnosno vlasnika, zemljita u
parkovima koji nisu javni a poljoprivredno se koriste ili slue u druge svrhe, zemljita koja su
izdvojena od okolnog (eksproprijacijom, otkupom) radi zatite pojedinih geodetskih taaka
(trigonometrijskih, visinskih) kao i ona na kojima su spomenici (kulture, istorijski, znamenitih
ljudi) a koja su ograena, zemljita koja koristi armija (utvrenja, fortifikacije, vojni objekti) bez
obzira da li se ona delimino koriste u poljoprivredne svrhe i da li unutar takvih zemljita ima i
drugih objekata (puteva, voda, kanala), zemljita koja se koriste kao javni parkovi, bez obzira da
li se delimino koriste u poljoprivredne svrhe, kao i zemljita na kojima se nalaze
elektroenergetski ureaji (otvoreni ili ne) ili trafostanice;
2) dvorita u kojima se nalaze stambene zgrade ili su bez njih;
3) ostrva u rekama i moru odnosno njihov deo koji ne plavi srednja voda - plima. Ako se
zemljite na ostrvu koristi u poljoprivredne ili druge svrhe, odnosno ako na njemu postoje i
objekti, ona se numeriu po optim princjpima;
4) ulice, trgovi, skverovi, putevi javnog saobraaja ukljuiv i zemljite koje pripada putu,
bez obzira da li je ono omeeno trajnim belegama ili ne, putno zemljiste koje se koristi u
poljoprivredne svrhe ili slui za parkiranje vozila, ali nije neposredno pored puta a vezano je
posebnm prilazom, putevi u privatnoj svojini (privatni, slubeni) ukoliko su stalnog karaktera,
zemljite koje je pod upravom eleznica i nalazi se u eksproprijacionom pojasu sa svima
postrojenjima i skladitima;
5) tekue vode (reke, potoci) do granice srednje vode i nepokretne vode (jezera, movare)
do granice vodnog toka (kod vetakog jezera, kad je ono puno), nasipi i hidrotehniki objekti
van renog korita za odbranu od poplava do eksproprijacione linije odnosno do spoljine ivice
objekta, brane i vodojae do eksproprijacije odnosno do terenske linije objekta;
6) zgrade na zemljitu pod upravom eleznica, zgrade sa vodovodnim instalacijama,
zgrade koje pripadaju jednom vlasniku a nalaze se na zemljitu koje ne pripada njemu
(superedifikat), planinske kue i kolibe, kiosci, javni klozeti, telefonske kabine, paviljoni (sve
kao nadzemni objekti stalnog karaktera);
7) zajedniki objekti izmeu dve susedne katastarske optine, odnosno delovi takvog
objekta od jedne do druge tromee.
5.1.4.2. Parcele i objekti koji se ne numeriu

To su zgrade koje slue kao javne, za stanovanje ili privredu (izuzetak ine zgrade za
koje je ve reeno da se numeriu), pratei jarkovi, materijalni rovovi, prostor za parkiranje
vozila uz komunikacije, staze konjske i peake, sporni deo zemljita izmeu susednih vlasnika,
podzemne instalacije, padine (karpe) terasastih parcela, bez obzira da li su one pod nekom
kulturpm ili ne. Ove se padine pripoje glavnoj kulturi.
Sva ova zemljita i objekti koji se ne numeriu, pripajaju se okolnom susednom zemljitu
ili objektu istog vlasniaka.

5.1.5. MINIMUM POVRINA PARCELA

Pri numerisanju parcela grupisanih imanja raznih kultura ali istog vlasnika treba voditi
rauna o povrinama pojedinih parcela .

Slika 5.2. Pripajanje parcele pod kulturom istog vlasnika kada je manja od 200 m
2

Ukoliko neka parcela pod kulturom ima manju povrinu od 200 m
2
(odnosno manju od
propisane), ona ne dobija poseban broj parcele, ve se pripoji jednoj od susednih parcela
najslinije kulture istog vlasnika (Slika 5.2.).

Slika 5.3. Vanost mimimalnih povrina za sve parcele pod kulturom

Ova minimalna povrsina vai za sve parcele pod kulturom, neplodna zemljita i dvorita
(Slika 5.3.). Vie parcela u jednoj grupi, bez minimuma povrine, ako pripadaju istom vlasniku
treba meusobno pripojiti, kako bi zajedno inile parcelu koja ima vie od minimuma povrine
(Slika 5.4.) ili se mogu tako pripojiti da pojedinano ine povrinu veu od minimuma (Slika
5.5.).

Slika 5.4. Slika 5.5.
Na slikama 5.6. i 5.7. prikazani su karakteristicni sluajevi pripajanja parcela usled
pojedinanog neispunjavanja povrine od 200 m
2
.

Slika 5.6. Karakteristini sluajevi pripajanja parcela

Medjutim, ako neka usamljena parcela nema minimum povrine a sve okolne parcele
pripadaju drugim vlasnicima, dakle ne moe se pripojiti ni jednoj od okolnih parcela, ona ipak
mora dobiti parcelarni broj. To isto vai i ako dve ili tri parcele istog vlasnika, ali grupisane, ni
pojedinano ni skupno nemaju minimum povrine. Prema tome, treba ih meusobno spojiti
znakom pripadnosti i numerisati samo jednim parcelarnim brojem.

Slika 5.7. Karakteristini sluajevi pripajanja parcela

Za povrine zemljita pod zgradama, koje dobijaju parcelarne brojeve, ne vodi se rauna
o minimumu povrine. To isto vai i za male trgove, puteve, ulice, koje imaju posebne nazive.
Bez obzira to se pojedine parcele, koje nemaju minimum povrine, dakle koje nemaju
svoje brojeve, pripadaju susednim parcelama, ipak treba za svaki pripojeni deo sraunati
povrine i ove iskazati u spisku povrina parcela sa naznaenjem vrste kulture, odnosno naina
korienja.

5.1.6. REDOSLED NUMERISANJA PARCELA

Pre nego to se prede na numerisanje parcela mora se obaviti rangiranje onih parcela koje
se ukrtaju odnosno seku, to je sluaj kod komunikacija i tekuih voda.
Ako se tekua voda i komunikacija ukrtaju u nivou ili u razliitim nivoima, uvek vei
rang ima voda, te se komunikacija na tome mestu prekida (Slika 5.8.).

Slika 5.8. Rangiranje komunikacija za potrebe numerisanja parcela

Ako se komunikacije ukrstaju odnosno seku u istom ili razliitim nivoima, vei rang ima
ona komunikacija koja ima vei znaaj, odnosno koja je na viem nivou.
Pri ukrtanju tekuih voda u razliitim nivoima (npr. reka i akvadukt) vei rang ima reka.
Redosled numerisanja parcela je u zavisnosti od naina obrazovanja grupa. Prema prvom
nainu prvo se numeriu sve parcele koje se nalaze u okviru grupa, poev sa grupom 1 pa idui
redom dok se one iznumeriu i u poslednjoj grupi.
Poetak numerisanja parcela u grupi 1 je uvek u severozapadnom delu, a dalje se
numerie tako da poslednji broj parcele u toj grupi, kao i u ostalim, bude pored narednog broja u
sledeoj grupi tako da prelaz numerisanja iz jedne grupe u drugu bude povezan. Vodi se, takoe
rauna da se redosled numerisanja ne prekida kod grupisanog zemljita istog vlasnika a ve
ranije je reeno da se ono treba da nalazi u jednoj grupi. Ukoliko se na grupisanom zemljitu
nalazi kua za stanovanje, sa numerisanjem treba poeti od dvorita sa zgradom za stanovanje.
Kad neki objekat (put, reka) see grupu treba prvo iznumerisati sve parcele sa jedne
strane objekta, pa zatim sa druge strane.
Po zavrenom numerisanju parcela u svim grupama, nastavlja se sa numerisanjem i
ostalih parcela i objekata. Ove parcele numeriu se sledeim redom:
1) parcele koje nisu vode, putevi, eleznice ni zajednicki granini objekti, dakle ni ona
zemljita koja po svojoj veliini ine dve ili vie grupa, ili ine posebne grupe (velike
ume, panjaci, utrine ili umski zatitni pojas i sl.);
2) vode, ukoliko nisu zajednike po granici 'katastarske optine;
3) zemljita i objekti pod upravom eleznica, na kome se prvo numerie celokupni
objekat u granici eksproprijacije, dakle cela eleznika pruga, a zatim zgrade i parcele
pod kulturom idui od severa ka jugu;
4) ulice, putevi, sem zajednikih - graninih;
5) na kraju, t.j. poslednjim brojevima u katastarskoj optini, iznumeriu se granini -
zajedniki objekti koje obino ine reke, potoci, jaruge, putevi i sl. Sa numerisanjem
ovih objekata treba ii, po mgustvu, u smeru kretanja kazaljke na satu.
Ako jedan isti objekat (reka, put, elenika pruga) izae iz atara katastarske optine, pa
se u nju ponovo vrati (Slika 5.9.), svaki deo toga objekta, unutar katastarske optine dobie
posebne brojeve.

Slika 5.9. Primer izlaza objekta iz atara katastarske optine

Prema drugom nainu numerisanje parcela ide redom po brojevima grupa. Time je i
redosled numerisanja parcela ve unapred odreen. Dakle, prvo e dobiti brojeve sve parcele
koje se cele nalaze u pojedinim grupama. Zatim parcele - objekti koji sami ine pojedine grupe.
Pri tome e se prvo numerisati vode, pa eleznice i javni putevi a na kraju zajedniki objekti koji
nemaju sredinje linije.

5.1.7. ISPISIVANJE BROJEVA PARCELA I UCRTAVANJE ZNAKOVA
PRIPADNOSTI
Po zavrenom numerisanju parcela svake grupe, upie se u preglednu skicu prvi i
poslednji broj parcele svake grupe, sa jednom crticom izmeu ovih brojeva, crvenom bojom
priblino u sredini konture grupa. Na taj nain e se dobiti jasan pregled koji se brojevi
parcela nalaze u pojedinim grupama (Slika 5.1.).
U preglednoj skici unesu se i brojevi svih onih parcela koje prolaze kroz vie grupa,
takoe crvenom bojom. Zato sve takve parcele moraju biti nacrtane na preglednoj skici.
Ukoliko je neka parcela preseena ivicomi okvirnog prostora plana odnosno skice detalja tj.
nalazi se na dva, tri ili etiri plana (skice), odgovarajui broj parcele upisuje se u svakom delu
parcele.
Brojeve na planu treba, po mogustvu, upisati u sredini parcele odnosno dela parcele, i
to uvek paralelno sa ivicom korisnog prostora koja je paralelna sa y osom (Slika 5.9.).
Meutim, ako je parcela uzana pa se njen broj ne moe ovako upisati, pisae se paralelno
duim stranama iparcele, a ako ni to nije mogue, tada se broj parcele moe upisati i van
odgovarajue parcele ali u njenoj blizini, pa jednom malom crticom oznaiti kojoj parceli broj
pripada.

Slika 5.9. Upisivanje brojeva parcela paralelno sa y osom

Uporedo sa numerisanjem parcela znakom pripadnosti spajaju se one parcele koja ne
dobijaju posebne brojeve sa parcelama istog vlasnika. Ovo se odnosi na parcele koje nemaju
uslova da dobiju posebne brojeve, npr. padine zemljanog trupa kod saobraajnica, obloni i
potporni zidovi, materijalni rovovi, pratei jarkovi, zgrade i sl. (Slika 5.10 i 5.11.), znaci
pripadnosti ucrtavaju se istovremeno na planu, a na skici detalja crvenom bojom. Kasnije se i
na planu upiu crnom bojom.

Slika 5.10 Slika 5.11.

Pri ukrtanju pojedinih objekata u nivou ili u razliitim nivoima, pri odvajanju jednog
puta ili ulice od drugog ili ulice od trga, skvera i sl., pri numerisanju, izvlae se crtice na planu
crnom bojom, a u skici crtice crvenom bojom (Slike 5.12. i Slika 5.13).


Ako se i pored panje pri numerisanju parcela desi da neka parcela, ili vie njih
grupisanih, ostanu bez brojeva a numerisanje u celoj katastarskoj optini je zavreno, one ne
mogu dobiti brojeve iza poslednjeg broja u optini, ve treba postupiti na sledei nain. Parceli
koja je ostala bez broja dati isti broj jedne susedne parcele istog vlasnika ukoliko takvih ima,
odnosno broj jedne susedne parcele ma koga vlasnika. Kako e sada dve parcele imati isti broj,
to ona parcela koja je ve imala broj dobija razlomaku crtu i u imeniocu broj 1, a parcela koja
je bila bez broja takoe dobija razlomaku crtu i u imeniocu broj 2 (Slika 5.14.). Ako je ostalo
vie grupisanih parcela bez brojeva svima treba dati broj jedne od susednih parcela. Ta susedna
parcela e dobiti razlomaku crtu sa brojem 1 u imeniocu, a sve ostale parcele bie sa brojem 2,
3, 4... u imeniocu (Slika 5.15).

Slika 5.14. Slika 5.15

Po zavrenom numerisanju svih parcela u katastarskoj optini, ispisuju se brojevi parcela
na planu i iscrtavaju znaci pripadnosti crnom bojom u svemu prema propisima Digitalnog
topografskog kljua.


M.MILADINOVI, GEODETSKI PLANOVI

129
5.2. RAUNANJE POVRlNA

Kad su izradjeni digitalni planovi, zatim parcele numerisane i kad su sprovedene sve
ispravke greaka, mogu se sraunati povrine parcela katastarskih optina, odnosno delova,
katastarskih optina.
Povrine parcela se raunaju iz iz pravouglih koordinata graninih taaka sraunatih iz
podataka snimanja, dakle iz originalnih mera sa terena, po pravilima analitike u ravni.
Ranije su se povrine parcela raunale:
1) iz originalnih mera, tj. iz podataka merenja duina (odstojanja) na terenu i
redukovanih na horizont, iz kojih se mogu sraunati povrine po pravilima
planimetrije;
2) iz mera proitanih na planu, po pravilima planimetrije;
3) iz pravouglih koordinata graninih taaka proitanih na planu, kao pod 2);
4) kombinacijom originalnih mera - duina sa terena (redukovanih na horizont) i
mera oitanih na planu, takoe po pravilima planimetrije;
5) pomou naroite sprave za raunanje povrina-planimetrom (mehanikim putem).
Iz ovog se moe zakljuiti da su se povrine parcela raunale:
A) iz originalnih mera (nain 1);
B) iz mera sa plana (nain pod 3 i 4);
C) kombinacijom iz originalnih mera i mera sa plana (nain pod 4);
D) mehanikim putem (nain pod 5).
Raunanje povrina parcela iz originalnih mera sa terena, mera sa plana ili kombinacijom
ovih mera primenjen je obino za raunanje povrina usamljenih parcela ili objekata (zgrada)
praviilnog geometrijskog oblika, zatim grupisanih parcela pravilnog geometrijskog oblika
(komasirana, parcelisana zemljita). Ovim nainom su se sraunale povrine parcela nepravilnog
geometrijskog oblika, poto su se one zgodnim kombinacijama pretvorile u pogodne oblike za
raunanje.
Mehaniki nain raunanja povrina planimetrom primenjen je najvie pri novom
premeru katastarskih optina sa nepravilnim parcelama van naseljenih mesta, kao i za raunanje
povrina parcela u naseljima. Ovaj nain primenjen je, takoe, za raunanje povrina grupa
parcela, kao i za raunanje ukupne povrine atara katastarske optine.
Jasno je da se korienjem originalnih mera, odnosno pravouglih koordinata iz podataka
merenja, dobile najtanije vrednosti za povrine na koje su uticale samo greke snimanja,
odnosno terenska merenja. Sve ostale metode raunanja povrina su manje tanosti, s obzirom da
na njihove rezultate utiu, sem greaka snimanja, i greke nastale od kartiranja, izvlaenja,
promena dimenzije hartije, itanja odstojanja na planu, greke planimetra, itd.

5.2.1. OPTI PRINCIPI PRI RAUNANJU POVRINA

Utvrivanju povrina pristupa se po prikupljanju podataka, kontroli prikupljenih podataka
i otklanjanju utvrenih greaka.
Poznati princip u geodeziji pri raunanju i izraunavanju podataka geodetskih mrea od
veeg ka manjem" primenjuje se i pri raunanju povrina.
Odnosno povrine se utvrdjuju prvo za katastarsku optinu ili deo katastarske optine, a
zatim za katzastarsku parcelu.
Povrine se utvruju za parcele i delove parcela iz pravouglih koordinata prelomnih
taaka graninih linija.

130
Povrina katastarske optine ili dela katastarske optine, mora biti jednaka zbiru povrina
svih parcela.
Ako se digitalni katastarski plan izrauje u okviru obnove premera, oznake parcela u
okviru digitalnog katastarskog plana preuzimaju se sa skica snimanja detalja ili fotoskica.
Ako se digitalni katastarski plan izrauje za postojei premer, oznake parcela u okviru
digitalnog katastarskog plana preuzimaju se sa analognih planova, odnosno iz katastarskog
operata.

5.2.2. SPISAK POVRINA PARCELA

Spisak povrina parcela jeste zbirni spisak povrina svih parcela jedne katastarske optine
ili dela katastarske optine, sa svim pripadajuim delovima.
Za svaku parcelu, u spisku povrina, upisuje se:
1) oznaka parcele;
2) ukupna povrina parcele;
3) oznake delova parcela;
4) povrine delova parcela.
Spisak povrina parcela izrauje se u digitalnom obliku.
Ako se digitalni katastarski plan formira sekundarnim metodama ili preuzimanjem
podataka, obavezno se vri uporeenje povrina iz digitalnog katastarskog plana i povrina iz
katastarskog operata.
Razlike povrina dobijene uporeenjem povrina iz digitalnog katastarskog plana i
povrina iz katastarskog operata, moraju biti u granicama dozvoljenog odstupanja P sraunatog
po formuli: P = 0.0007MP, gde su M imenilac razmere plana, a P povrina parcele sraunata
iz koordinata.
Parcele kod kojih je razlika povrina vea od dozvoljenog odstupanja P upisuju se u
spisak greaka.

5.2.3. UTVRDJIVANJE POVRINA PARCELA NA ANALOGNIM KATASTARSKIM
PLANOVIMA

Kako su analogni katastarski planovi jo u upotrebi (do izrade digitalnih katastarskih
planova) to e jo biti potrebno da se na njima vre razna merenja i raunanja povrina. Iz tog
razloga razmotrie se uticaj promene dimenzije analognog geodetskog plana na raunanje
povrina kao i sprave i pribori za tzv. mehaniko odredjivanje povrina.

5.2.3.1. Uticaj promene dimenzije analognog plana na raunanje povrina

Iako je reeno da se za analogne planove morali koristiti materijali koji ne menjaju
dimenzije pri promenama vlanosti odnosno temperature vazduha ipak e se razmotriti uticaj
eventualne promene dimenzije plana na raunanje povrina planimetrom.
Ako se sa Pu oznai ukupna promena povrine lista nastala usled promene dimenzija,
onda je
Pu=L
y
u
x
+ L
x
u
y
,

131

gde su L
y
i L
x
teoretske veliine strana okvirnog prostora paralelnih koordinatnim osama y
i x, a u
x
i u
y
razlike izmeu teoretske veliine strana korisnog prostora i promenjene, dakle:

u
y
=L
y
-L
yu
; U
x
=L
x
-L
xu
,

gde su L
yu
i L
xu
promenjene veliine strana korisnog prostora (Slika 5.16.).

Ako se sa P
u0
oznai specifina (relativna) promena povrine lista, to se ona moe da
srauna iz obrasca

u u
u
u
P k P
P P
P
P = =
=
1
0
,

gde je k=1/P, a P ukupna povrina lista - teoretska ali ne u razmeri plana, ve u razmeri
1:1 izraena u mm
2
.

Slika 5.16. Promenjene veliine strana korisnog prostora

Kako je koeficijent k u zavisnosti od povrine lista P, a ova od veliine okvirnog prostora,
to su u sledeoj tabeli date vrednosti k za sve veliine okvirnih prostora.

Okvirni prostor
u razmeri 1:1 (cm)
Teoretska povrina lista
P (mm
2
)
k=1/P
60x45
50x75
60x90
270 000
375 000
540 000
0,000 003 70
0,000 002 67
0,000 001 85


132
Ako se specifina promena povrine lista P
u0
pomnoi vrednou neke povrine p,
onda je je to popravka p
u
za povrinu p u jedinici mere kojom je ovo p izraeno i ona je
odredjena znakom veliine P
u0
, dakle

p
u
= P
u0
p.

5.2.3.2. Raunanje povrina iz originalnih mera

Ukoliko se eli da se povrine sraunaju iz originalnih mera, treba o tome voditi rauna
jo pri snimanju. Prema tome, jo na terenu moraju biti izmerena sva ona odstojanja koja su
potrebna da bi se, po pravilima planimetrije, mogle sraunati povrine. Uz merenja tih odstojanja
potrebno je da se odrede i visine krajnjih odnosno prelommh taaka svake dui radi svoenja -
redukcije na horizont izmerenih duzina, ukoliko te dui nisu ve na terenu horizontalno
izmerene.
Pri raunanju povrina uvek se tei da se povrine sraunaju na dva nezavisna naina. O
tome treba jo na terenu voditi rauna, te obaviti i takva merenja koja e ovo omoguiti. Iz dva
nezavisna raunanja iste povrine usvojie se prosta aritmeticka sredina, ulkoliko se ove dve
povrme ne razliikuju meusobno vie nego to je dozvoljeno. Tanost raunanja povrina iz
originalnih mera, kao to se vidi, zavisi od tanosti terenskih merenja.
Naveemo nekoliko iprimera raunanja povrina iz originalnih merenja usamljene
parcele.
Ako parcela ima oblik pravilne geometrijske figure (kvadrat, pravougaonik, trougao
pravougli, ravnokraki ili ravnostrani, romb, krug, itd.), na terenu treba izmeriti sve one duine
koje omoguuju primenu ovog naina raunanja povrina. Prethodno se mora na terenu proveriti
geometrijska pravilnost figura.
Meutim, ako parcela ima obliik nepravilnog trougla ABC (sl. 141), potrebno je na terenu
odrediti upravne h
1
na stranu a i h
2
ili h
3
na strani b, odnosno na c, tj. spustiti upravne iz taalka
A, B ili C, pa zatim izmeriti duine tih upravnih kao i duine strana a i b odnosno c.

Slika 5.17.

Povrina takve parcele je:

2
1
ah
P = ,


133
i
2
2
bh
P = , odnosno
2
3
ch
P = .

Povrina nepravilnog trougla moe se sraunati i iz poznatog Heronovog obrasca

( )( )( ) c s b s a s s P = gde je
2
c b a
s
+ +
=
te u tom sluaju moraju biti izmerene sve strane trougla.

Ako parcela ima oblik nepravilnog etvorougla ABCD (Slika 5.18), za raunanje povrine
takve parcele ona se moe podeliti, povlaenjem dijagonale d
i
, u dva truogla a na dijagonalu
povuku se upravne h
1
, i h
2
tj. spuste upravne iz taaka B i D. Iz izmerenih duina d
1
, h
1
, h
2

sraunaju se povrine oba trougla te, C prema tome, i cele parcele.
Na isti nain imoe se ova parcela podeliti i u druga dva trougla povlaenjem dijagonale
d
2
, i merenjem visina h
3
i h
4
se povrina te parcele moe dobiti i preko povrine ova dva trougla.
Naravno, da se povrine trouglova mogu sraunati i po Heronovom obrascu.
Slino bi se moglo postupiti ako parcela ima oblilk petougaonika, mada ovakav nain
raunanja povrine ve nije ekonomian, te je treba sraunati na neki drugi nain.

Slika 5.18. Podela parcele povlaenjem dijagonala

5.2.3.3. Raunanje povrina planimetrom

Sprava za raunanje povrina bilo je vie vrsta, veliina i konstrukcija, kao to su stakleni
planimetar, konani (nitni) planimetar i polarni planimetar. Ovde e se dati opis samo polarnog
planimetra pomou koga su se sraunale mnoge povrine i koji e se moda jo upotrebljavati za
ove namene kada su u pitanju analogni katastarski planovi. Polarni planimetar i danas koriste
mnogi strunjaci u drugim oblastima kada je potrebno na analognim kartama ili crteima odrediti
povrinu nekog areala ili prostorne pojave.


134
Polarni planimetar
Na jednom kraju polarnog kraka p nalazi se polarna igla P koja je sa gornje strane
optereena malim tegom kako bi bila privrena za plan. Kod nekih polarnih planimetara
umesto polarne igle nalazi se metalna ipka sa lopticom na kraju koja se uvue u odgovarajui
otvor na tegu paralelopipednog obima (Slika 5.20).

Slika 5.19. Polarni planimetar starije konstrukcije
Na drugom kraju ovog kraka postoji jedna ipka G (Slika 5.19.), takoe sa kuglicom na
kraju, koja ulazi u naroiti otvor obilaznog kraka, te se time postie meusobna veza oba kraka
(zglob).

Slika 5.20. Polarni planimetri novije konstrukcije

Na jednom kraju obilaznog kraka nalazi se obilazna igla i. Kod novijih planimetara
umesto obilazne igle postoji obilazna lupa sa malom markom - kruiem u sredini sa donje
strane. Na drugom kraju obilaznog kraka nalazi se naroiti mehanizam koji se sastoji iz doboa D
ija se jedna ivica (rub) oslanja na plan i po njemu rotira. Na osovini doboa je beskrajni zavrtanj
koji pokree ploicu Z (cifrenik). Perferija ove krune ploice je izdeljena na 10 delova i svaki
deo na njoj je obeleen brojem od 0 do 10. Periferija doboa je takoe izdeljena na 100 delova.
Pun okrot dobo.sa odgovara jednom podeljku na cifreniku. Pored podele na dobou nalazi se i
nonijus.
Ovaj mehanizam (Slika 5.21.) omoguuje da se proita ukupna duina preenog puta koji
uini ivica doboa na planu izraena sa etiri proitana broja. Jedinica ovog broja je deo rotacije
ivice doboa.


135

Slika 5.21. itanje na skali planimetra

Pored ovog mehanizma postoji jo jedan toki C koji se takoe kree po planu ali koji
slui samo kao oslonac planimetru. Tako se planimetar oslanja na plan preko etiri oslone take
koje ine polama igla, obilazna igla (lupa) odnosno mali stubi S pored igle, rub doboa D i
toki C.
Pomerajui obilaznu iglu dobo e rotirati u jednom ili drugom smeru a pri izvesnom
poloaju obilaznog kraka, dobo e samo kliziti po planu, dakle nee se okretati.
Po spoljnjem obliku, veliini i konstrukciji uglavnom postoje polarni planimetar sa
nepromenljivom (fiksnom) duinom obilaznog kraka i planimetri sa obilaznim krakom
promenljive duine.

Teorija polarnog planimetra

Teorijsko objanjenje funkcije polarnog planimetra moe se prikazati geometrijskim
putem, mada postoje i drugi naini.
Ako se pretpostavi da se jedna prava pomeri iz jednog poloaja u drugi, paralelno svom
prvobitnom poloaju (Slika 5.22.) stvorie se jedan paralelogram. Ako je ta prava obilazni krak
planimetra GJ, ija je duina a, pa on pree u poloaj G, J, i neka je h meusobno odstojanje tih
poloaja, to je povrina oznaenog paralelograma P=ab.


136
Slika 5.22.

Posmatrajui kretanje doboa od D do
1
D moe se ovo kretanje razdeliti u dve
komponente (Slika 5.23), tj u kretanje po osi y, kada e dobo samo kliziti, i u kretanje po osi x,
kada e dobo rotirati i prevaliti put

b OD =
1

Prema tome, na osnovu gornje jednaine za povrinu paralelograma moe se rei da je
ona proizvod iz duine obilaznog kraka i preenog puta ivice doboa.


Ako se obilazni krak pomeri tabo da taka G ide po jednoj pravoj liniji (Slika 5.24.), duina
preenog puta ivice doboa moe se izraziti sa
sin
1
GG b =
gde je ugao koji ini obilazni krak sa pravom
1
GG .
Zamislimo sada da se obilazni krak iz poloaja
1 1
I G , zaokrenuo za ugao i da je doveden
u poloaj
2 1
I G , dobo je prevalio jo i put
1
b , koji je u zavisnosti od ugla i od odstojanja
doboa D od zgloba G ikoje je oznaeno sa te je

=
1
b

Kako se pri raunanju povrine neke figure obilaznom iglom obie cela granica (kontura)
zgloba figure, tj. od jedne take (poetne) do iste taoke (zavrne), obilazni krak je pri tome
izvrio uglovno kretanje i u pozitivnom i u negativnom smislu. Na kraju je suma svih ovih
kretanja jednaka nuli. Iz toga sleduje zakljuak da uglovno kretainje obilaznog kraka nema
uticaja na rezultat raunanja povrine neke zatvorene figure.


137

Slika 5.25. Tok uglovnog kretanja obilaznog kraka

Na Slici 5.25. jasno se vidi tok uglovnog kretanja obilaznog kraka pri obilaenju
obilaznom iglom jedne figure koja ima oblik trougla
4 2
, , I I I . Tako moe se kretanje obilazne
igle iz I u
2
I razdvojiti u pozitivno kretanje I
1
I paralelno pravoj po kojoj se kree zglob G i u
pozitivno kretanje po luku
4 3
I I pri emu je obilazni krak promenio svoj poloaj za ugao + a
zglob se pomerio iz G u
1
G .
Dalje kretanje obilazne igle iz
2
I u
4
I moe se razdeliti u pozitivno kretanje po pravoj
3 2
I I koja je paralelna pravoj po kojoj se kree zglob i u negativno kretanje
4 3
I I pri emu je
obilazni krak promenio svoj poloaj za ugao a zglob se pomerio iz
1
G , u
2
G .
Slino se moe razdeliti kretanje prelaskom obilazne igle
4
I u I .
Na kraju je =+, odnosno +-=0 a to je ve reeno.
To je sluaj kada se zglob kree po pravoj liniji. Meutim, kod polarnog planimetra linija
kretanja zgloba je kruna linija, sa sreditem u polu, iji je poluprenik veliine p (Slika 5.26).


138

Slika 5.26. Kruna linija kretanja zgloba planimetra

Povucimo sada tangentu na krunu liniju kretanja zgloba u samom zglobu G. Ugao koji
ini ta tangenta sa obilaznim krakom oznaen je sa .
Pri kretanju obilazne igle iz I u I
1
ali pod uslovom da je ugao a ostao isti, obilazna igla e
se kretati takoe po krunoj liiniji, i to koncentrino, pa e igla opisati luk I I
1
.
Ako se sada povue paralelna linija u taki G
1
sa pravom GI, ugao e predstavljati
uglovno kretanje obilaznog kraka, kad se obilazna igla pomeri iz I u I
1
.
Kako je ve utvreno da uglovno kretanje obilaznog kraka ne utie na rezultat raunanja
povrine, to e put, koji ivica dobaa pree, biti

sin
1
GG b =

Pri ovome, a to se i iz prethodnih slika vidi, pol planimetra je van figure, te se sve napred
odnosi samo za takav sluaj.
Osnovni krug

Ako se zaimisli da se dobo nalazi ba u samom zglobu (Slika 5.27) i da obilazni krak
stoji upravno na polarni krak to e dobo, pri kretanju obilazne igle, a u takvom medjusobnom
poloaju krakova, samo da klizi, tj. nee se okretati. Obilazna igla u takvom sluaju opisuje
koncentrini krug oko pola. Ovaj se krug naziva osnovni krug planimetra.


139

Slika 5.27.

Poluprenik osnovnog kruga je

r
2
=p
2
+a
2
, odnosno
2 2
a p r + = ,

a povrina osnovnog kruga je

K=r
2
=( p
2
+a
2
).

Predposravimo da se obilazna igla pomerila iz I u I
1
po koncentrinom krugu i da je luk
OI=I I
1
(Slika 5.28).
Kako je ve reeno da je sin
1
GG b = , to se iz ove slike moe staviti da je
a
h
= sin , te
je
a
h
l
a
h
GG b
1 1
= = .
Iz trougla P
0
NI i trougla GNI moe se napisati da je r
2
1
=(p+h)
2
+a
2
-h
2
=p
2
+a
2
+2ph, a
kako je ve r
2
=p
2
+a
2
, to je r
2
1
=r
2
+2ph.

.

Slika 5.28


140

Ako se sa K, obelei povrina dela krunog sektora izmedju lukova l
2
i l
3
, to je

2 2
2 3 1
rl l r
K
s
= , odnosno 2K
s
=r
1
l
3
-rl
2
.

Kako postoji odnos
3
1
2 1
l
r
l
r
l
p
= = to kada se ovim pomnoi prethodna jednaina, bie

2 2
1
1
2 r r
l
p
K
s
= .

Ve je nadjeno da je r
2
1
=r
2
+2ph, odnosno, 2ph=r
2
1
-r
2
, to je

ph
l
p
K
s
2 2
1
= , a odavde je K
s
=l
1
h.

Medjutim, kako je
a
h
l b
1
= , to je odavde ab=l
1
h, te je na kraju K
s
=ab.
Prema tome, deo povrine krunog sektora izmedju krunog luka l
3
i luka osnovnog
kruga l
2
, koji se naziva elementom povrine, jednak je povrini pravougaonika koji ini proizvod
iz duine obilaznog kraka a i predjenog puta b ivice doboa planimetra.
Posmatrajmo sada jednu parcelu (figuru) izvan osnovnog kruga (Slika 5.29.)

Slika 5.29.

Ako se obilaznum iglom obie deo granine linije I
1
I
2
koji nije paralelan osnovnom
krugu, ivica doboa e prei put b, a proizvod ab daje povrinu dela krunog sektora I
1
P
0
I
2
koji
se nalazi izmeu dela granine linije i dela osnovnog kruga.
To se moe objasniti na taj nain to e se zamisliti da je ova povrina izdeljena na
beskrajno male elemente povrina, kao i da su beskrajno mali elemerati granine linije kruni
lukovi paralelni osnovnom krugu. Prelazom obilazne igle iz jedne take u drugu granine linije


141
ini se uglovno kretanje obilaznog kraka, za koje je ve raniie reeno da nema uticaja na rezultat
raunanja povrine zatvorene figure.
Posmatrajui celu figuru, koja je takoe zamiljena da se sastoji iz sume beskrajno malih
elemenata povrina, i to iz sume pozitivnih elemenata +P
1
, izmeu granine linije I
1
I
2
I
3
, i
osnovnog kruga i iz sume negativnih elemenata P
2
izmeu grariine linije I
3
I
4
I
1
i osnovnog
kruga, dolazi se do toga da je ukupna povrina figure I
1
I
2
I
3
I
4
I
1
iznosi P=P
1
-P
2
.

Smer rotacijce doboa

Na Slici 5.30 prikazane su dve figure, i to figura 1, koja lei izvan osnovnog kruga, i
unutar toga kruga.

Slika 5.30.
Radi odredivanja povrine neke parcele (figure) na planu planimetrorn ona se mora
obilaznom iglom obii u smeru kretanja satne skazaljke. Tom prilikom dobo e rotirati u
pozitivnom ili negativnom smeru, s obzirom na podelu na dobou, ili e mirovati i samo kliziiti
kad se igla kree po osnovnom krugu.
Ako se igla kree van osnovnog kruga, u odnosu na zglob, bie uvek pozitivna rotacija
kad se igla kree nalevo, a pri kretanju nadesno - negativna rotacija. Meutim, ako se igla kree
unutar osnovnog kruga nalevo bie negativna rotacija a kad sa kree nadesno - pozitivna.

Slika 5.31.


142

Imajui ovo u vidu, lako se mogu doneti zakljuci o smerovima rotaciie doboa kod
figure kroz koju prolazi osnovni krug (Slika 5.31). Tako, idui od A do B bie negativna
rotacija te je povrina p
1
, ograniena radijalnom pravom AA', osnovnim krugom A'B i graninom
linijom AB, negativna; idui od B do C rotacija je pozrtivna, te je povrina p
2
+p
3
ograniena
radijalnom linijom CC', osnovnim krugom C' B i graininoim linijom BC, pozitivna; idui od C
do D rotacija je negativna, te je povrina p
3
, ograniena radijalnom linijom CC', osnovnim
krugom C'D i graninom linijom CD, negativna. Najzad, idui od D do A rotacija je pozitivna, te
je i povrina p
4
+ p
1
, ograniena radijalnom linijom AA', osnovnim krugom A'D i graninom
linijom DA, pozitivna.
Prema tome, povrima figure ABCDA je

p=-p
1
+(p
2
+p
3
)-p
3
+(p
4
+p
1
)=p
2
+p
4
.

Povrina K osnovnog kruga polarnog planimetra

Kad je govoreno ta je osnovni krug, pretpostavilo se da se dobo nalazi u samom zglobu.
Meutim, to u stvari nije tako. Dobo se kod polarnog planimetra nalazi ili izmedju zgloba i
obilazne igle ili je zglob izmeu doboa i obilazne igle. Prema tome, ranije sraunati podaci za
osnovni krug (r i K) nisu ispravni.
Uzeemo prvo u razmatranje planimetar konstrukcije kao na Slici 5.32. Da bi se dolo do
povrine osnovnog kruga, treba planimetar tako postaviti da zamiljena vertikalna ravan koja
prolazi kroz pol i ivicu (rub) doboa ini sa obilaznim krakom pravi ugao (90). To je prava
P
0
I=r, tj. poluprenik osnovnog kruga.
Ako se sa obelei (kao ranije) odstojanje izmedju ivice doboa i zgloba, a sa x
odstojanje P
0
D, iz trougla P
0
DI bie

r
2
=x
2
+(a-)
2
=x
2
+a
2
-2a+
2
.

Kako je iz trougla P
0
GD x
2
=p
2
-
2
, to je

r
2
=p
2
-
2
+a
2
-2a+
2
=p
2
+a
2
-2a, pa je povrina osnovnoh kruka K=(p
2
+a
2
-2a)

Slika 5.32 Slika 5.33

Za planimetar konstrukcije kao to je na slici 5.33. iz trougla P
0
DI je


143
r
2
=x
2
+(a+)
2
=x
2
+a
2
+2a+
2
, a iz trougla P
0
DG sledi da je x
2
=p
2
-
2
, te je

r
2
=p
2
-
2
+a
2
+2a +
2
=p
2
+a
2
+2a.

Povrina osnovnog kruga je K=( p
2
+a
2
+2a).

Kada se uporede ove povrine osnovnog kruga sa onom ranije sraunatom pod
predpostavkom da su zglob i dobo u jednoj taki, vidi se da se razlikuju jo za jedan lan, tj. za -
2a odnosno za + 2a .
Povrina osnovnog kruga K, koja se naziva konstantom planiimetra, u zavisnosti je od
duine polarnog kraka p, duine obilaznog kraka a, kao i od odstojanja doboa od zgloba X
odnosno od konstrukcije planimetra.
Za svaki planimetar vrednost K je sraunata u fabrici i nalazi se upisana u kutiji
planimetra izraena u brojevima nonijevih jednica. Meutim, i pored toga ovu vrednost treba
proveriti s obzirom da mogu nastupiti izvesni uticaji koji je mogu izmeniti.

Apsolutna i relativna povrinska vrednost nonijeve jedinice planimetra

Ve je ranije reeno da se povrina neke figure moe sraunati polarnim planimetrom sa
polom van figure, iz proizvoda duine obilaznog kraka a i preenog puta b koji uni ivica doboa
pri obilaenju granice figure, dakle P=ab.
Na slian nain moe se sraunati i povrina neke parcele (figure) kad je pol planimetra
inutar parcele. U tome sluaju povrina parcele jednaka je zbiru povriine osnovnog kruga
(konstarate) i proizvoda duine obilaznog kraka i preenog puta ivice doboa pri obilaenju
granice parcele, dakle

P=(p
2
+a
2
2 a )+ab, ili P=K+ab.

Ako se vrednost b preenog puta ivice doboa zameni obimom ivice doboa izraenog u
hiljaditim deloviima oboda, tj. da je

n
r
b
1000
2
= ,

gde je r poluprenik ivice doboa a n broj nonijevih jedinica pri rotiranju doboa, onda je

n
r
a P
1000
2
= .

Ako se u ovoj jednaini stavi da je
0
1000
2
p
r
a =
, tada e jednaina za raunanje povrina

glasiti P
(1:1)
=p
0
n, ali samo za razmeru 1:1, tj izraena u mm
2
.
Oznaena vrednost sa p
0
naziva se apsolutnom povrinskom vrednou nonijeve jedinice.
Prema tome, povrina neke figure u tazmeri 1:1 sa polom van nje jednaka je ukupnom
broju nonijevih jedinica pri rotaciji doboa, pomnoenom apsolutnom povrinskom vrednou
nonijeve jedinice.
Povrina figure u razmeri 1 : M dobie se kada se povrina odreena za tu figuru u
razmeri 1:1 pomnoi kvadratom imenioca razmere, dakle

144

P
(1:M)
=P
(1:1)
M
2
=p
0
nM
2
.

Ako se dalje stavi da je

f M
r a
M p = =
2 2
0
1000
2

onda se oznaena vrednost f naziva relativnom povrinskom vrednou nonijeve jedinice.
Ona je izraena u m
2
.
Tako je sada

P
(1:M)
=fn

Prema tome, povrina heke figure u razmeri 1:M, sa polom van figure, jednaka je
ukupnom broju nonijevih jedinica pri rotaciji doboa, pomnoenom relativnom povrinskom
vrednou nonijeve jedinice za odgovarajuu razmeru plana.

Konane jednaine za raunanje povrina polarnim planimetrom

Radi pojednostavljenja raunanja povrina polarnim planimetrom podeava se duina
obilaznog kruga a, s obzirom na razmeru plana, tako da relativna povrinska vrednost nonijeve
jedinice f ima iznos nekog celog broja, pogodnog za mnoenje brojem nonijevih jedinica. Tako
npr. f moe biti jednako 1, 2, 4, 5, 10, 20, 30, 40, 50 ... m
2
.
Ako se itanje na cifreniku, dobou i noniju, pre poetka obilaska granice figure
obilaznom iglom, obelei sa n
p
, a itanje na kraju obilaenja sa n
k
, to razlika n
k
-n
p
=n, daje
ukupan broj nonijevih jedinica pri obilaenju figure, te e jednaina za raunanje povrine sa
polom van figure sada imati konaan oblik

P
(1:M)
=f(n
k
-n
p
).

Radi eliminisanja raunanja broja nonijevih jedinica, ne preporuuje se da na poetku
obilaenja figure podeava itanje n
p
na 0000.
Imajui u vidu sve to je napred reeno za raunanje povrine figure sa plom van nje,
moe se dati i jednaina za povrinu neke figure (u razmeri 1: M) kada je pol planimetra unutar
nje.
Razimotriemo tri mogua sluaja, tj. kad je figura vea od osnovnog kruga i kad ona
preklapa taj krug (Slika 5.34.), kad je figura manja od osnovnog kruga i kad krug preklapa celu
figuru (Slika 5.35) i, najzad, kad je figura vea ili manja od osnovnog kruga, te je delimino u
osnovnom krugu, a delimino van njega (Slika 5.36).

Slika 5.34.


145
Ako se sa P
1
oznai u prvom sluaju povrina van osnovnog kruga a sa P
2
povrina
osnovnog kruga, dakle povrina figure P je prema Slici 5.34. jednaka P=P
1
+P
2
.


Obilaenjem figure u smeru kretanja kazaljke na satu, poev od take A preko B do A
bie pozitivna rotacija, te je

P
1
=f(n
k
-n
p
), P
2
=fK

gde je K, povrina osnovnog kruga za odreenu duinu obilaznog kraka, izraena brojem
nonijevih jedinica, i to obino samo za razmeru 1:1 000. Prema tome, vrednost konstante K za
neku drugu razmeru mora se odrediti.
Dakle, ukupna povrina figure u prvom sluaju je

P=f(n
k
-n
p
)+fK, odnosno P=f[K+( n
k
-n
p
)]

Za drugi sluaj je povrina figure P prema Slici 5.35. je P=P
2
-P
1

Kako e pri obilaenju ove figure biti negativna rotacija to je P
1
=f(n
k
-n
p
) pa je

P=fK-f(n
k
-n
p
), odnosno P=f| || |K-(n
p
-n
k
)| || |

Za trei sluaj pri obilaenju figure lako se moe zakljuiti da li je konaan rezultat
rotacije pozitivan, pa e se povrsina sraunati kao u prvom sluaju. Meutim, ako je konaan
rezultat rotacije negativan, povrina e se sraunati kao u drugom sluaju.

Proveravanje odnosno odreivanje povrine K osnovnog kruga

S obzirom na konstrukciju planimetra izvedene su jednaine iz kojih se moe sraunati
povrina osnovnog kruga. Meutim, i ako je za svaki planimetar ova vrednost K srainata u
samoj fabrici i upisana u kutiji planimetra za datu razmeru plana i odreenu duzinu obilaznog


146
kraka, potrebno je ovu vrednost proveriti pa, ukoliiko se ona izmenila usled due upotrebe
planimetra ili iz nekih drugih uzroka, upisati tu vrednost za K i sa njom dalje operisati.
Data vrednost K imoe se proveriti raunanjem povrme neke kontrolne figure poznate
povrine.
Imajui u vidu konanu jednacinu za raunanje povrine neke figure sa polom u njoj,
vrednost za K bie u prvom sluaju - kad je figura vea od osnovnog kruga

( )
p k
n n
f
P
K = ,

a u drugom slucaju - kad je figura manja od osnovnog kruga

( )
k p
n n
f
P
K + = .

Za kontrolnu figuru najbolje je uzeti vie grupisanih decimetarskih kvadrata (3X3 ili
4X4) nanetih na hartiju istog kvaliteta na kojoj su izraeni i planovi na kojima se raunaju
povrine.
Vrednosti K ma za koju razmeru, sa odgovarajuom duinom obilaznog kraka mogu se
odrediti na sledei nain.
Za ovo ispitivanje izabere se jedna figura koja se nalazi u osnovnom krugu (Slika 5.35.)
ali koja se moe obii iglom sa polom planimetra van nje i sa polom u njoj. Nije potrebno da se
poznaje povriina te figure.
Iz obilaenja figure sa polom van nje iz ve poznate jednaine povrina je: P
(1:M)
=f(n
k
-
n
p
), pa ako se ukupan broj nonijevih jedinica oznai sa n
1
=(n
k
-n
p
), to je P=fn
1
.
Za povrinu te iste figure sa polom unutar nje je P=f|K-(n
p
-n
k
)|, pa ako se i ovde ukupan
broj nonijevih jedinica oznai sa n
2
=(n
k
-n
p
), to je P=f(K-n
2
).
Sada se moe napisati, s obzirom da su obe vrednosti za povrinu iste figure, da je

fn
1
=f(K-n
2
), odnosno n
1
=K-n
2
, ili da je K=n
1
+n
2
.

Dakle, povrina osnovnog kruga je jednaka zbiru nonijevih jedinica pri obilaenju iste
figure sa polom van nje a zatim sa polom u njoj.

Ispitivanje i rektifikacija polarnog planimetra

Kao to geodetske instrumente i sprave treba pre upotrebe ispitati pa, prema dobijenim
rezultatima eventualno rektifikovati, tako isto treba postupiti i sa polarnim planimetrom.
Uslovi koje treba da ispuni polarni planimetar su:
1) osa doboa u svojim leitima mora se okretati lako i bez trenja;
2) osa doboa mora biti paralelna sa obilaznim krakom;
3) zamiljena prava koja spaja vrh obilazne igle i zglob planimetra, ako oni ne lee u osi
obilaznog kraka, mora biti paralelna sa obilaznim krakom.
1) Za ispitivanje prvog uslova treba izdii obilazni krak tako da ivica doboa vie ne
dodiruje plan. Tom prilikom proveriti da li krajevi osovine doboa, u svojim leitima, nisu jako
pritegnuti ili suvie labavi. Pravilan poloaj krajeva ose doboa u svojim leistima moe se
postii zavrtnjima e (Slika 5.19). Ukoliko je ovo dobro uraeno, dobo e se, kad se kaiprstom
zavrti, lako i dugo vrteti a zatim postepeno zaustaviti. Time je ispunjen prvi uslov.

147
Napominje se da se pri zaokretu doboa prst ne sme osloniti na ivicu doboa koji je od metala,
ve na deo koji je od plastike, tj. na deo na kome je podela. Time e se ivica doboa zatititi od
karozije.
2) Za ispitivanje drugog uslova treba planimetrom sracunati povrinu neke frgure sa
polom van nje, i to dva puta: jednom sa jednim poloajem pola, npr. sa leve strane obilaznog
kraka gledajui od obilazne igle, a drugi put sa drugim (promenjenim) poloajem pola - sa desne
strane obilaznog kraika (Slika 5.37), ili oba puta sa istmi poloajem pola, ali jednom sa jednim
meusobnim poloajem obilaznog i polarnog kraka, a drugi put sa izmenjenim meusobnim
poloajem tih krakova (Slika 5.38).

Slika 5.37. Slika 5.38

Ukoliko se povrine dobijene prvim i drugim raunanjem, jednim ili drugim nainom, ne
razlikuju (odnosno razlikuju dozvoljeno), uslov je ispunjen. U protivnom treba izvriti
rektifikaciju, ukoliko na planimetru postoje naroiti zavrtnji koji omoguuju pomeranje osovine
doboa i njeno dovoenje u paralelan poloaj sa obilaznim krakom.
Ali, bez obzira na mogunost pomeranja osovine doboa treba uvek pri drugom raunanju
povrina pomeriti pol, odnosno promeniti meusoban poloaj krakova planimetra. Time je
uinjena kompenzacija planimetra, te je samim tim i eliminisana eventualna neparalelnost ose
doboa i obilaznog kraka. Takvi planimetri se otuda i nazivaju kompenzacioni planimetri.
Radi dobijanja to boljih rezultata pri raunanju povrina preporuuje se da se polarni
planimetar, bez obzira na nain kompenzacije, uvek postavi tako da osnovni krug prolazi, po
mogustvu, kroz sredinu figure i pri prvom i pri drugom raunanju. Ovo vai i za planimetar sa
polarnom ploom i koturom.
Pored toga, obilaznu iglu pri poetku obilaenja figure treba uvek postaviti iznad jedne
take granine linije figure koja lei priblino na osnovnom krugu. Ovo sa razloga to pri malom
pomeranju obilazne igle, odnosno pri netanom nametanju igle na poetku i na kraju obilaenja,
nema rotacije doboa ili je ona minimalna (v. sl, 5.37 i 5.38).
Zamiljena prava koja se kod linijskog planimetra nalazi na sredini osovine koja spaja
oba toka i stoji upravno na nju je osnovna linija (Slika 5.39.). Ova linija, kao i osnovni krug kod
polarnog planimotra, treba, po mogustvu, da prolazi kroz sredinu figure kao i da se pri poetku
raunanja povrine obilazna igla nalazi na jednoj taki granine linije figure koia je to blia ovoj
osnovnoj liniji.


148
Za raunanie povrine kontrolne figure moe da se koristi kontrolni lenjiri koji se nalazi
u kutiji planimetra te pomou njega srauna povrina kruga, ija je teoretska povrina poznata.
Meutim, neki teoretiari ne preporuuju ovaj nain za ispitivanje 2. uslova.

Slika 5.39

3) Za ispitivanje treeg uslova treba dva puta sraunati povrinu jedne figure, i to jednom
sa najmanjom duinom obilaznog kraka, a drugi put sa najveom duinom.
Ukoliko se izmeu ova dva rezultata sraunatih povrina ukae razlika vea od
dozvoljene, to je dokaz pa planimetar nije ispravan.
Rektifikaciju odnosno dovoenje planimetra u ispravno stanje moe izvriti samo
strunjak - mehaniar. Za ispitivanje ovog uslova ne treba koristiti kontrolni lenjiri.


149

POGLAVLJE 6

VISINSKA PREDSTAVA
TERENA NA PLANOVIMA


150
6.1. UVOD

U visinskom smislu teren (reljef) se na katastarsko-topografskim i topografskim
planovima predstavlja nadmorskim visinama (kotama) taaka karakteristinim u visinskom
smislu i izohipsama, bez obzira na koji nain je izvreno prikupljanje podataka na terenu.
Izohipsa (horizontala, slojnica) jeste kriva linija koja medjusobno spaja take terena istih
visina (apsolutnih i relativnih).
Na planu se ispisuju visine vrhova za uzvienja, dna za udubljenja (vrtae), najvie take
sedla, presene take osa saobraajnica koje se ukrtaju, kao i sve ostale take koje su
karakteristine za reljef terena i njegovu visinsku predstavu.
U izuzetnim sluajevima reljef se na katastarsko-topografskim i topografskim planovima
predstavlja samo kotama, bez izohipsa. Ovo je uvek sluaj kod terasastih terena stvorenih
vetakim putem (radi poljoprivredne obrade, jako nagnutih terena, dvorita u strmim naseljima i
sl.). Izohipse se ne crtaju ni preko nekih prirodnih ili vetakih objekata, kao to su: ivi pesak,
ljunak, majdan, movara, jaruga, nasip, usek, zasek, plato, ali se oni oznaavaju posebnim
topografskim znacima. Izohipse se takodje ne iscrtavaju ni preko zgrada, jarkova, trupa
saobraajnica, otvorenih kanala, i td.
Visinska predstava terena se izradjuje na osnovu podataka iz digitalnog modela terena (o
emu e biti dat detaljan prikaz u posebnoj publikaciji) ili primenom klasinih postupaka (o
emu e se ovde dati samo karatak prikaz).

6.2. EKVIDISTANCIJA IZOHIPSA

Visinsko odstojanje izmedju ravni povuene kroz dve uzastopne izohipse naziva se
ekvidistancijom.
Ekvidistancija uglavnom zavisi od nagnutosti terena, razmere katastarsko-topografskog i
topografskog plana, namene plana i potrebne tanosti visinskog predstavljanja terena. Za planove
se upotrebljava ekvidistancija izohipsa od 0,5 m do 5,0 m. Pri izboru ekvidistancije treba voditi
rauna i da horizontalno odstojanje u grafikom prikazu izmedju dve susedne izohipse nije
manje od 1 mm.
U vezi sa razmerom katastarsko-topografskih i topografskih planova ekvidistancije su
uglavnom:

Za razmeru 1:500 e=0,5 m,
1:1000 e=1,0 m,
1:2000 e=2,0 m,
1:2500 e=2,5 m,
1:5000 e=5,0 m.

Medjutim, za ravne terene ekvidistancija nije u zavisnosti od razmere plana. U izuzetnim
sluajevima mogu planovi biti i sa ekvidistancijom od 0,25 m, ukoliko e se oni koristiti za
projektovanje hidrotehnikih objekata, specijalno za sisteme za odvodnjavanje i gravitaciono
navodnjavanje.
Ekvidistancija mora biti naznaena na svakom listu plana.
Ako za manji deo terena nije pogodna usvojena ekvidistancija, odnosno ako je potrebno
da se za svaki deo terena na planu visinska predstava prikae detaljnije od usvojene, moe se

151
koristiti polovina ili etvrtina ekvidistancije. Izohipse sa takvim ekvidistancijama na grafikim
planovimja ne ispisuju punim linijama, ve crtkastim (za e/2), odnosno takastim (za e/4).

e=5,0 m

Slika 6.1. Izohipse sa ekvidistancijom e=5.0m

Nadmorske visine izohipsa u zavisnosti su od ekvidistancije. Poev od nulte vrednosti, na
primer za e=2,5 m visine su 0,0; 2,5; 5,0;... 155,0; 157,5; 160,00 i td.

6.3. OSOBINE IZOHIPSA

Imajui u vidu ta su izohipse i kako one predstavljaju reljef, moe se rei da se dve
susedne izohipse razliitih visina ne mogu sei ni ukrtati, ali se one mogu pribliiti ili udaljiti
(Slika 6.1. i 6.2.).

Slika 6.2. Osobine izohipsi

Iz zbijenosti, odnosno gustine izohipsa i ekvidistancije moe se zakljuiti kakva je
nagnutost terena. Vee medjusobno odstojanje (u horizontalnom pogledu) susednih izohipsa je
na manje nagnutom terenu (Slika 6.2.), a manje odstojanje je na jae nagnutom terenu.
220
200

152
Iz oblika izohipsi moe se zakljuiti da li je reljefna forma ispupena ili izdubljena, poto
i izohipse imaju odgovarajue oblike, odnosno ispupenje ili izdubljenje (Slika 6.3. levo). Isto
tako, i iz oblika izohipsa moe se zakljuiti kakav je profil terena. Ako horizontalno odstojanje
izohipsa, idui od niih ka viim, raste, profil je ispupen, i obrnuto ukoliko se horizontalno
odstojanje izohipsa smanjuje, profil je izdubljen (Slika 6.3. desno)

Slika 6.3. Osobine terena na osnovu izohipsi

Usamljena uzvienja odnosno udubljenja predstavljena su zatvorenim izohipsama (Slika
6.4.).

Slika 6.4. Usamljeno uzvienje

Dve izohipse istih visina mogu se, u izuzetnim sluajevima, jako pribliiti jedna drugoj
(Slika 6.5. levo) ili ak spojiti (Slika 6.5. desno). Ovo se najee deava kod ravniastih terena.

Slika 6.5. Priblienje ili spajanje izohipsi


153
6.4. ODREDJIVANJE MESTA PROLAZA IZOHIPSA U
HORIZONTALNOJ RAVNI (INTERPOLACIJA VISINA RELJEFA)

Da bi se dobila to vernija visinska predstava reljefa na planu, mora biti ispunjen uslov da
je izvreno pravilno snimanje. Izrazite forme reljefa snimaju, kao to je poznato, po skeletnim
linijama. To su padne i prevojne linije, vododelnice i slivne linije (Slika 6.6.). Ove linije su na
skicama detalja, prilikom snimanja, oznaavaju crticama i odgovarajuom bojom (prema
Topografskom kljuu). Pored toga, ucrtavaju se i znaci za zemljine forme koje ukazuju na
povijenost izohipsa ili su izohipse, ili samo neke od njih, nacrtane odoka. Medjutim, ravniasto
zemljite, s obzirom da skeletne linije na njemu nisu uoljive, snima se rasutim takama, po
pravcima ili po temenima geometrijskih figura (kvadrati, pravougaonici).

Slika 6.6. Snimanje izrazitih formi reljefa po padnim i prevojnim linijana, vododelnicama i
slivnim linijama

Interpolacijom se odredjuje mesto prolaza izohipsa u horizontalnoj ravni i to izmedju dve
susedne snimljene take skeletne linije ije su visine poznate i upisane na planu. Ovo mesto
prolaza je u zavisnosti od medjusobnog odstojanja tih taaka, njihovih visina i ekvidistancije
izohipsa.
Interpolacija izohipsi se moe vriti na klasian nain, odnosno manuelnim raunanjem
mesta izohipsi na planu ili korienjem raunarskih digitalnih modela terena.
Predpostavimo da treba nai mesto P izohipse sa visinom H
P
koja prolazi izmedju take
A sa visinom H
A
i take B sa visinom H
B
. Dakle, treba srunati horizontalno odstojanje x od
take A ili x' od take B, ime je odredjeno mesto prolaza izohipse sa visinom H
P
(Slika 6.7.).

A (H
A
)

H
A
-H
P

M P (H
P
)

H
P
-H
B
B(H
B
)
N Q
x x'
H
A
-
H
B


154
d

H
A
H
P
H
B

Nivo mora

x x'
d

A P B
Slika 6.7. Klasina raunska interpolacija prolaza izohipsi u horizontalnoj ravni

Iz slinosti trouglova AMP i ANB moe se napisati

x : d = (H
A
-H
P
) : (H
A
-H
B
),

a odavde je
) H k(H ) H (H
H H
d
x
P A P A
B A
=
= .

gde je
B A
H H
d
k
= .
Isto tako iz slinosti trouglova PQB i ANB moe se sraunati i vrednost x'. Iz praktinih
razloga bolje je da se operie sa vrednou x, tj. da se od take sa viom visinom ide ka taki sa
niom visinom. Ali, bilo da se raunaju odstojanja x ili x' vano je da se sraunate vrednosti
nanesu u prvom sluaju idui od take A, a u drugom sluaju idui od take B.
Na isti nain se postupa ukoliko izmedju dve susedne take skeletne (padne) linije prolazi
vie izohipsa. U takvom sluaju treba sraunati odstojanja x
1
, x
2
, x
3
, ... (Slika 6.9.), koja e se
dobiti kad se vrednost k mnoi pojedinano razlikama izmedju kote take A i kota pojedinih
izohipsa, dakle
x
1
=k(H
A
-H
P1
)
x
2
=k(H
A
-H
P2
)
x
3
=k(H
A
-H
P3
).

NUMERIKI PRIMER: Date su dve take sa njihovim visinama: H
A
=135,2m i
H
B
=128,8 m, sa ekvidistancijom e=1,0 m. Plan je razmere 1:500. Nai poloaje izohipsi koje
prolaze kroz kote 128, 129, 130, 131, 132, 133 ,134 i 135m.

Slika 6.7. Primer klasine raunske interpolacije poloaja izohopsi na planu

155
Duina izmedju taaka iznosi d=56,4 mm (u razmeri 1:1), odnosno 28,2 m (u razmeri
1:500). Koeficijent k je:

mm
mm
k 8 , 8
4 , 6
4 , 56
8 , 128 2 , 135
4 , 56
= =
= (odnosno 4,4 m)

x
1
=k(135,2-135,0)=8,80,2= 1,8 mm (odnosno 0,9 m)
x
2
=k(135,2-134,0)=8,81,2= 10,6 mm (odnosno 5,3 m)
x
3
=k(135,2-133,0)=8,82,2= 19,4 mm (odnosno 9,7 m)
x
4
=k(135,2-132,0)=8,83,2= 28,2 mm (odnosno 14,1 m)
x
5
=k(135,2-131,0)=8,84,2= 37,0 mm (odnosno 18,5 m)
x
6
=k(135,2-130,0)=8,85,2= 45,8 mm (odnosno 22,9 m)
x
7
=k(135,2-129,0)=8,86,2= 54,6 mm (odnosno 27,3 m)

6.5. KONSTRUKCIJA IZOHIPSI KLASINIM MANUELNIM NAINOM

Po zavrenoj interpolaciji nekoliko susednih padnih linija konstruiu se izohipse
medjusobnim spajanjem onih taaka koje imaju iste visine ali ne pravim linijama, ve linijama
blage povijenosti koje e, u zavisnosti od reljefa, to vie odgovarati prirodnom obliku terena
(Slika 3.52.). Pri ovom poslu koristi se i skica detalja na kojoj su, jo pri snimanju, oznaeni
oblici, odnosno povijenost izohipsa. Tako iscrtane povijene linije moraju prolaziti kroz ona
mesta koja su interpolacijom dobijena na padnim linijama.

Slika 6.8. Konstrukcija izohipsi na planu


156
6.6. DOBRE I LOE STRANE KONSTRUISANIH IZOHIPSI

Primenom navedenog naina interpolacije izmedju visina krajnjih taaka padne linije kad
je snimanje visina obavljeno nekom od terestrikih metoda (polarna metoda, detaljni nivelman)
dobija se na planu visinska predstava reljefa izraena konstruisanim izohipsama. Ovakav nain
prikazivanja visinske predstave ima i dobrih i loih strana. U dobre uglavnom spada verno
prikazivanje i lako uoavanje oblikovanosti terena, kao i mogunost odredjivanja visine svake
take, proizvoljno izabrane na planu, pod predpostavkom da je reljef u tom cilju pravilno
snimljen. Imajui to u vidu, planovi sa visinskom predstavom izraenom izohipsama, mogu se
povoljno koristiti pri raznim prostornim i urbanistikim planiranjima i projektovanjima u
gradjevinarstvu, poljoprivredi, umarstvu, pri prenoenju projektovanih objekata na teren, za
stvaranje topografskih karata, i td. Kao nedostatak visinskog prikazivanja reljefa konstruisanim
izohipsama spada prvo onaj koji nastaje usled ekvidistancije izohipsa. Jasno da e se manjom
ekvidistancijom vernije prikazati reljef. Ali, i pored izbora najpovoljnije ekvidistancije, koju
uglavnom uslovljava nagnutost terena i razmera plana, ostaju ipak izvesne neravnine reljefa, koje
se ne mogu prikazati izohipsama, a pogotovo ako je ekvidistancija vea. To se jasno vidi
uporedjujui istu situaciju terena prikazanu razliitim ekvidistancijama na Slici 6.9.

Slika 6.9. Ista situacija terena prikazanu razliitim ekvidistancijama

Drugi nedostatak konstruisanih izohipsa je onaj koji nastupa od izvesne line
proizvoljnosti pri konstruisanju izohipsa izmedju dva susedna profila (dve padne linije). Tu se
mogu nacrtati manje vie razliitih zakrivljenosti i oblika to, uglavnom zavisi od linog
shvatanja osobe koja ih konstruie. To se jasno vidi iz Slike 6.10.

Slika 6.10. Izgled izohipsi u zavisnosti od line proizvoljnosti pri konstuisanju


157
6.7. ISPISIVANJE VISINA (KOTA) TAAKA DETALJA

Kote se ispisuju u svemu prema propisima Topografskog kljua i to uvek sa desne strane
take, a ako to nije mogue, onda u blizini take, ali tako da ne bude sumnje na koju se taku
visina (kota) odnosi kao i da linije detalja ne seku ispisane visine.
Visine taaka koje su u profilu, s obzirom da su one na bliskom medjusobnom odstojanju
pa ih nije mogue pisati pored odgovarajue take sa desne strane, ispisuju se u vertikalnoj
koloni, jedne ispod drugih, neposredno pored profila i paralelno sa koordinatnom osom y. Ovo se
obino ispisuje u dve grupe sa obe strane objekta (Slika 6.11.), i to tako da su visine poredjane
idui od spoljne strane objekta ka sredini. Prvo visinu u grupi, kad je to mogue, poravnati sa
takom na koju se odnosi, druga ispod nje odnosi se na sledeu taku u profilu, i tako redom
idui ka sredini objekta.
Kad je to povoljnije, mogu se kote u profilu pisati samo u jednoj grupi, sa jedne strane
objekta. U takvom sluaju kote u grupi se odnose na take profila idui od jednog kraja ka
drugom kraju objekta (Slika 6.12.).

92,82 (1) (1) 42,36
91,40 (2) (2) 44,18
91,41 (3) (3) 44,17
92,84 (4) (4) 43,12
1 (5) 43,26
2 (6) 43,36
3 1
4 2

5 3
6 4
7 5
8 6
92,86 (8)
93,12 (7)
93,14 (6)
92,84 (5)


6.8. VEZA IZOHIPSA

Kao to je potrebno da se postigne veza detalja na granici korisnog prostora susednih
listova, razmera ili katastarskih optina, tako isto treba da se ostvari i veza izohipsa. Ovom
vezom postie se da prelaz jedne izphipse sa jednog lista na drugi bude prirodan, da se ona na
tom mestu ne lomi, odnosno da delovi iste izohipse na susednim listovima imaju zajedniku
tangentu u taki preseka.
Radi postizanja te veze treba interpolaciju istih padnih linija obaviti na oba susedna lista
po granici korisnog prostora. Za postizanje pravilne veze koristi se providna hartija na kojoj se
kopira granica korisnog prostora i izohipse sa jednog lista od poslednje padne linije do prve
padne linije na prostoru van okvira. Ovako kopirane izohipse staviti preko susednog lista pa ih
uporediti.

158
Slian je postupak i na granici katastarske optine, samo u ovom sluaju, imajui u vidu
da je svaka granina taka snimljena, to i svaka karakteristina taka u visinskom smislu ima
odredjenu visinu. Prema tome, interpoluje se nezavisno sa obe strane granice, te ostaje samo da
se postigne veza na isti nain kao u prethodnom sluaju.
Veza izohipsa po granici razliitih razmera moe se postii samo ako se visinska
predstava po toj granici dovede na istu razmeru (sitniju) pa takodje upotrebi providna hartija.

6.9. ISCRTAVANJE IZOHIPSA

Po zavrenoj vezi izohipsa one se izvlae tuem (peena sijena) prema propisima
Topografskog kljua. Debljina linija glavnih izohipsa (svake pete odnosno svake etvrte) je 0,3
mm, a ostalih 0,1 mm. Na svakoj glavnoj izohipsi ispisuje se njena visina, i ona se (izohipsa) na
tome mestu prekine (Slika 6.13.). Za ravniaste terene, gde je horizontalno odstojanje izmedju
susednih izohipsa veliko, visine se ispisuju za sve izohipse.

Slika 6.13. Iscrtavanje izohipsi na analognim planovima

6.10. TANOST VISINSKE PREDSTAVE RELJEFA NA PLANU
SNIMLJENE KLASINIM METODAMA

Za visinsku predstavu reljefa snimljenog nekom od klasinih metoda snimanja moe se
rei da njena tanost uglavnom zavisi od vie faktora: metode snimanja, pravilnog izbora,
rasporeda i broja snimljenih taaka s obzirom na prirodu oblika i nagnutosti terena, tanosti
kartiranja visinskih taaka, interpolovanja, konstrukcije i izvlaenja izohipsa, razmere plana i
ekvidistancije izohipsa.
Poznato je da se na planovima visinska predstava izraava nadmorskim visinama
karakteristinih taaka i izohipsama. Da bi se mogla odrediti visina za neku proizvoljno izabranu
taku na planu zahteva se da izohipse imaju odredjenu tanost. Ali, pogreno bi bilo da se u
svakom sluaju trai najvea mogua tanost visinske predstave. Nju treba prilagoditi
oderdjenim potrebama i zahtevima. Prema tome, mora se znati kakva je tanost visinske
predstave potrebna za razna projektovanja kao i od vrste projekata (generalni, idejni, glavni),
zatim od vrste prostornih i urbanistikih planova i dr.


159
Za ocenjivanje tanosti visinske predstave reljefa na planovima ima vie naina, od kojih
e se navesti samo dva naina.
Jedan nain je prethodna ocena tanosti, odnosno ocenjivanje srednjih kvadratnih greaka
pojedinanih terenskih i drugih izvora greaka u procesu dobijanja visina na planu. Zbir svih
greaka ini ukupnu srednju kvadratnu greku visine take koja bi se mogla oekivati na planu.
Pri korienju ovog naina treba detaljno poznavati sve operacije u procesu izrade plana.
Drugi nain je da se na planu iz visinske predstave grafiki odrede visine izabranih
taaka. Za te iste take odrede se visine na terenu. Iz razlika ovih visina za iste take srauna se
greka visine. Na ovaj nain najbolje se moe odrediti tanost visinske predstave na planu, bez
obzira na razmeru plana.
Prvi nain odredjivanja tanosti visinske predstave razmotrie se detaljnije.
Ukupna srednja greka m
H
visinske predstave terena snimljenog polarnom metodom i
izraene izohipsama sastoji se iz tri grupe greaka koje su oznaene sa A, B i C.
Grupu greaka A ine:
1. Srednja greka visine geodetskih taaka m
1
koje ine osnovu za snimanje je u
zavisnosti od metode odredjivanja njihovih visina. Za odredjivanje visina geodetskih
taaka geometrijskim nivelmanom ona iznosi 0,03m, a trigonometrijskim
nivelmanom 0,05m.
2. Srednja greka viziranja i optikih svojstava instrumenta m
2
iznosi oko 0,01m.
3. Srednja greka m
3
visinskih razlika h, polarno odredjenih, izmedju stanine take i
take detalja je u zavisnosti od duine vizure D' i ugla nagnutosti terena . Vrednosti
ove greke izraene u santimetrima, izloene su u sledeoj tabeli.

D Ugao nagnutosti terena

(m)
0,5
0

(cm)
2,5
0

(cm)
7,5
0

(cm)
12,5
0

(cm)
17,5
0

(cm)
25,5
0

(cm)
35,5
0

(cm)
50 1,4 1,6 2,1 3,0 3,8 4,9 5,9
100 2,9 3,1 4,3 5,9 7,6 9,8 11,8
125 3,6 3,9 5,4 7,4 9,5 12,2 14,7
150 4,3 4,6 6,4 8,9 11,3 14,6 17,7
200 5,8 6,2 8,6 11,8 15,2 19,6 23,6
300 8,7 9,2 12,8 17,8 22,7 29,3 32,4

4. Srednja greka postavljanja letve u visinskom pogledu m
4
(odstupanje od povri
terena koje nastaje usled stavljanja letve na humke ili rupe) iznosi oko 0,05 m.

Grupu greaka B ini:
5. Srednja greka m
5
izbora mesta (lokacije) taaka detalja visinski karakteristinih na
kosom terenu zavisi od srednje greke duine vizure m
d
i ugla nagnutosti terena .
Jasno je da greka, nastala usled loeg izbora mesta ovih taaka detalja na ravnom
terenu nema znaajnog uticaja na odredjivanje visine tih taaka, dok na strmom
terenu njen uticaj je vrlo znaajan. Ova greka se moe dobiti iz jednaine m
5
=
m
d
tg. Za srednju greku m
d
obino se uzima da iznosi 0,17M, odnosno m
d
=0,17M,
a iz toga je m
5
=0,17M tg.

Grupu greaka C ine:
6. Srednja greka kartiranja visinskih taaka detalja m
6
je u zavisnosti od srednje greke
kartiranja taaka detalja po poloaju m
k
i tangesa ugla nagnutosti terena (Slika 6.14),

160
dakle m
6
=m
k
tg. Za srednju greku m
k
uzima se da je 0,2M, te je srednja greka
kartiranja visinskih taaka m
6
=0,2M tg.

T'
H

T
H
m
6

T
H

H
H m
k

T
k
T'
k
T
k

Slika 6.14.

7. Srednja greka interpolacije, konstrukcije i izvlaenja izohipsa m
7
se moe izraziti na
slian nain kao prethodna te bi ona, prema dosadanjem iskustvu, bila takodje u
zavisnosti od razmere plana i nagnutosti terena, odnosno m
7
=0,5M tg.

Prema tome, ukupna srednja visinska greka izohipsa rauna se iz obrasca

2 2 2
C B A m
H
+ + = .

Kako je

2
4
2
3
2
2
2
1
m m m m A + + + = ,

2
5
m B = =
2
) 17 , 0 ( tg M ,

2
7
2
6
m m C + = =
2 2
) 5 , 0 ( ) 2 , 0 ( tg M tg M + ,
to je

2 2
C B + =
2
) 565 , 0 ( tg M ,

pa je

2 2
) 565 , 0 ( tg M A m
H
+ = .

Prvi lan veliine pod korenom po ovoj jednaini (A
2
) dobie se iz datih konstantnih
vrednosti za m
1
, m
2
i m
4
, a za m
3
iz tabele, prema duini vizure i nagnutosti terena, a drugi lan
iz razmere plana i nagnutosti terena.

NUMERIKI PRIMER: Razmera plana: 1:2500
Duina vizure: do 150 m,
Srednja nagnutost terena: =12,5
0
.

161
Tako je: m
1
= 0,03 m,
m
2
= 0.01m,
m
3
= 0,089 m ( iz tabele),
m
4
= 0,05m
A = 0,11 m

Dalje je :
2 2
C B + =
2
) 565 , 0 ( tg M = 1,130 tg=1,13x0,222=0,251

Prema tome je:
2 2
251 , 0 11 , 0 + =
H
m = 0,27 m.

Maksimalna vrednost m
H
ne bi trebalo da je vea od jedne treine ekvidistancije izohipsa.

91geodetski Planovi MM

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

91geodetski Planovi MM

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

M.

MILADINOVI, GEODETSKI PLANOVI 1

, tada e jednaina za raunanje povrina

You might also like