Valorizacija zlata iz primarnih i sekundarnih sirovina

Tehniki fakultet u Boru

Univerzitet u Beogradu

Milica orevi 166/08

Zlato u prirodi
Nalazi se svuda oko nas, veim delom na kopnu, ali i u moru, iako u znatno manjim koliinama. Zemljina kora u proseku sadri samo 0,004 g/t zlata u stenskoj masi. U Zemljinom jezgru nalaze velike koliine zlata, ak 6,84 x 1012 - 8 x 1012 tona. Udeo zlata u morskoj vodi iznosi 0,001 - 0,4 mg / t (u svetskim okeanima se nalazi oko 27.000.000 tona ovog dragocenog metala)

Karakteristike zlata

Zlato se ubraja u retke metale i uopteno se smatra najplemenitijim metalom. U periodnom sistemu elemenata nalazi se na 79. mestu, s atomskom masom 196,9665. Hemijski simbol zlata je Au (lat. Aurum). Relativna gustina prirodnog zlata iznosi 15,5 - 19,3 g/cm3. Po Mosovoj skali relativna tvrdoa zlata iznosi samo 2,5 - 3, (isto zlato se moe zaparati noktom i moe se dobro obraivati i oblikovati). Temperatura topljenja zlata iznosi 1064,18C (1337,33 K). Taka kljuanja zlata je na oko 2600 C. Kao plemeniti metal, zlato se ne menja u vatri, ne oksidira na vazduhu, i u vodi ( vrlo je postojano, kae se "besmrtno" pa otuda i nosi naziv plemenitog metala). Ne otapa se u kiselinama, osim u carskoj ili kraljevskoj vodici (meavina HNO3 i hlorovodonine kiseline, HCl), razreenom rastvoru cijanida i ivi s kojom stvara amalgam. To je tehniki izuzetno znaajno zbog izdvajanja zlata iz rude. Tehniki vana osobina zlata je izvanredno dobra provodljivost elektriciteta i toplote, a takoe se odlikuje i dobrim upijanjem rendgenskih zraka.

Nain pojavljivanja zlata

Zlato pripada najstarijoj vrsti metala, koje su ljudi preradili. U prirodi gradi sopstvene minerale ili se nalazi u vidu primese u mineralima drugih elemenata. U leitima mineralnih sirovina prisutno je u tri osnovna oblika:
slobodno, samorodno zlato dimenzija od desetih delova mm do nekoliko mm, finodisperzno zlato u kvarcu, baritu, limonitu i drugim miniralima ije su razmere min. 0,0005 mm, i zlato u vidu primese u sulfidnim mineralima drugih elemenata ili sopstvenim mineralima.

Samorodno zlato nije u prirodi nikad potpuno isto, ve je prirodno legirano najvie sa srebrom, a zatim sa bakrom, gvoem, bizmutom, kobaltom, kalajem, cinkom, olovom i dr. Primese ostalih elemenata u samorodnom zlatu se kreu od 2 20%. Zlato koje u prirodi sadri 25 28% Ag naziva se elektrum.

Elektrum

Zlato, pirit i kvarc

Zlato i kvarc

Samorodno zlato

Nain pojavljivanja zlata

Ekonomski najvei znaaj imaju rude sa samorodnim zlatom, kako zbog koncentracije ovog metala u njima, tako i zbog efikasnog i vrlo visokog iskorienja koje se ostvaruje postupcima pripreme. Sulfidne rude sa zlatom imaju manji ekonomski znaaj, ali je za njih bitno da se zlato valorizuje sa drugim proizvodima - koncentratima, to doprinosi ukupnoj vrednosti takvih, polimetalinih sirovina. Brojni su tipovi leita u kojima se zlato javlja, ali se najznaajnijim smatraju hidrotermalna i raspina leita. Ovoj grupi pripadaju leita i sa vrlo visokim sadrajem zlata, kao to je to sluaj sa kvarcnim zlatonosnim icama u kojima se zlato pojavljuje samorodno. Subvulkanska leita zlata i srebra su takoe rasprostranjena i esto su od velikog ekonomskog znaaja, a karakterie ih prisustvo samorodnog zlata, sa visokim sadrajem srebra (javljanje u vidu elektruma), uz manje pojave teluridnih jedinjenja i sulfida sa zlatom. Rasipna leita daju znatan deo svetske proizvodnje zlata. Najvea leita ovog tipa se nalaze u velikim slivovima reka, u vidu aluvijalnih i deluvijalnih nanosa.

Proizvodnja zlata
Procenjuje se da je oko 165.000 tona rude zlata iskopano u sveukupnoj ljudskoj istoriji. Najvei svetski proizvoa zlata jeste Kina, koja daje oko 14% svetske proizvodnje. Na drugom mestu je Australija sa oko 10%, a potom slede Juna Afrika, Rusija, SAD i Peru. Sve ostale zemlje daju zajedno oko 46% svetske proizvodnje zlata. Srbija je, prema dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), sa 14,3 tona zlata u 2011. plasirana na 58. mestu.
Prikaz svetske proizvodnje zlata ( u tonama) Najvei proizvoai zlata u svetu

Upotreba zlata
Od svih minerala koje iskopavamo iz Zemlje ni jedan nije korisniji od zlata. Njegova korisnost proizilazi iz razliitih posebnih svojstava. Zlato provodi struju, ne tamni, vrlo ga je lako obraivati, moe se razvui u icu, lako ga je iskovati u tanke listove, izlivati ga u legure s drugim metalima, a moe se i izraditi u jako detaljne oblike. Upotreba zlata raste svake godine, kao kljuni element u mnogim industrijskim sektorima. To je zbog svojih izuzetnih karakteristika koji ukljuuju izuzetno visoku otpornost na koroziju i sposobnost da sprovodi i toplotu i elektrinu struju. Ovi faktori ine zlato jednim od najpouzdanijih metala neophodan u razvoju novih tehnologija. Jedinstvene osobine zlata ine ga korisnim u medicini i proivodnji: medicinskih uredjaja, uredjaja za kontrolu zagaenja; proizvodnji: svemirskih letelica, vazdunih jastuka, mobilnih telefona, laptop raunara i mnogih drugih high-tech ureaja. Od ukupne potranje zlata oko 11% potie zbog takvih tehnolokih primena.

Postupci pripreme i koncentracije

Nizak sadraj zlata, pa ak i kod bogatih, tipinih i jednostavnih ruda, ne doputa njegovu valorizaciju bez prethodne pripreme, odnosno koncentracije. Proces zapoinje usitnjavanjem rude, odnosno drobljenjem i mlevenjem u sitni prah, veliine estica 0,01 mm. Primarno dobivanje zlata kao metala zavisi o vrsti mineralizacije pa se u tom smislu zlato moe dobijati direktno i indirektno. Zlato se direktno dobija selektivnim obogaivanjem, tj. ekstrakcijom iz ruda pomou razliitih metoda koje se temelje na specifinim fiziko-hemijskim svojstvima zlata (gravitacijska koncentracija, flotacija, amalgamiranje, cijanizacija). Indirektno se zlato dobija kao nusprodukt iz ruda obojenih metala, pre svega bakra, i to elektrolizom rafiniranjem iz anodnog mulja. Kod ruda zlata najveu primenu, sa najpovoljnijim tehnolokim parametrima, ima postupak luenja pomou cijanida ili kako se to popularnije kae cijaniziranje. Gravitacijska i flotacijska koncentracija takoe su primenljivi industrijski postupci za dobijanje koncentrata zlata. Dobijeni koncentrati mogu ii neposredno u dalji proces metalurke prerade ili u postupak cijaniziranja. Oba ova postupka imaju manju primenu u savremenim uslovima u odnosu na cijaniziranje, mada flotacijska koncentracija ima veliki znaaj u valorizaciji zlata, posebno kod polimineralnih sirovina. Amalgamacija predstavlja industrijski postupak primenljiv na mali broj sirovina u kojim se zlato pojavljuje slobodno i krupnorzno.

Cijaniziranje zlata u sutini predstavlja njegovo izluivanje koje se odvija pomou cijanida, a u prisustvu kiseonika. Izluivanje zlata cijanidima obavlja se najee na celokupnoj sirovini ili, ree, na proizvodima sa poveanim sadrajem zlata, koji su dobijeni prethodnim postupkom gravitacijske ili flotacijske kon centracije. Primena cijaniziranja mogua je i na otocima i jalovinama. koje se dobijaju posle izdvajanja odgovarajuih proizvoda (koncentrata), pa se u tom sluaju ovaj postu pak smatra dopunski vid u valorizaciji zlata. Isto tako cijaniziranje zlata mogue je obaviti na proizvodima posle prenja to je primenljivo kod koncentrata sulfidnih minerala. Put do dobijanja koncentrata zlata obuhvata nekoliko faza procesa: dobijanje obogaenog rastvora; bistrenje obogaenog rastvora; precipitacija (taloenje) zlata iz obogaenog rastvora; i odvodnjavanje koncentrata zlata (izprecipitirani talog). Precipitaciju ili taloenje zlata iz obogaenog rastvora mogue je uiniti na vie naina, pri emu se sutina sastoji u tome da se u obogaeni rastvor uvede, precipijent, koji treba da stupi u reakciju sa CN-, a da se tom prilikom zlato dobije kao talog. U sluaju ekstrakcije zlata iz rastvora sa aktivnim (odn. drvenim) ugljem proces je neto drugaiji. Kao precipijenti se mopu koristiti metalni cink, aluminijum, natrijumsulfld. Metalni cink za precipitaciju zlata moe se upotrebiti kao metalni prah ili u vidu metalnih opiljaka. Postupak precipitiranja zlata, primenom cinkovog praha (agitaciono izluivanje zlata) poznat je i pod nazivom Merrill Crowe proces. Izdvajanje zlata iz obogaenog rastvora mogue je obaviti i pomou aktivnog uglja i ovaj postupak u novije vreme pokazuje znaajne prednosti u odnosu na precipitaciju sa cinkovim prahom.

Gravitacijska koncentracija je odavnina primenjivan postupak za izdvajanje samorodnog zlata i minerala u kojima zlato intimno asocira. S obzirom na veliku gustinu zlata ovaj postupak moe dati zadovoljavajue efekte posebno kod prerade rasipnih leita i kada se radi o malim kapacitetima. Gravitacijska koncentracija ima jednu znaajnu ulogu da izdvoji krupna zrna zlata, koja zahtevaju inae vrlo dugo vreme cijaniziranja, pa se ovaj postupak primenjuje kao prethodni vid koncentracije za izdvajanje pomenutih zrna, a ostatak (jalovina gravitacijske koncentracije) ide u proces cijaniziranja. Flotacijska koncentracija primenjuje se kod zlatonosnih ruda na nekoliko naina ili u nekoliko faza procesa. U dananjim, savremenim uslovima pripreme zlatonosnih ruda, kada je izluivanje cijanidima najprimenljiviji prostupak sa najveim efektima, flotacijska koncentracija u sutini primenljiva je:
za izdvajanje koncentrata, odnosno meinerala nosioca zlata koji se inae ne mogu tretirati ni gravitacijom, ni izluivanjem; i za izdvajanje iz rude jednog dela minerala nosioca zlata (refraktornih za izluivanje), pri emu se dobija ostatak koji je po godan za dalji proces cijaniziranja.

Amalgamacija se zasniva na mogunosti kvaljivosti zlata sa ivom, to se inae ne deava sa drugim, pre svega nemetalinim mineralima. Povrinski napon u graninoj fazi zlato - iva (ovaj napon je manji no u sluaju voda - zlato) omoguuje vrlo povoljan kontakt, to obezbeuje da doe do stvaranja meusobnog metalinog spoja, koji se naziva amalgam. Gledano u celini postupak amalgamacije se danas skoro i ne primenjuje, a ukoliko se i primenjuje onda se to ini na ve izdvojenim koncentratima dobijenim postupkom flotiranja ili gravitacijske koncentracije. Osnovni razlozi, to ovaj veoma stari postupak nije vie prisutan u industrijskoj primeni lei u injenici da se pojavljuju odreene opasnosti u radu sa ivom, iskorienje zlato je nisko, proces je diskontinuiran, nije pogodan za velike kapacitete - te jednom reju njegova primena je neekonomina.
Zlato koje se dobija navedenim postupcima zove se sirovo zlato jer sadri odreena oneienja, zbog ega ga treba dalje obraivati u rafinerijama. Postupkom rafiniranja dobija se zlato istoe 99,6 procenata.

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz primarnih sirovina - Srbija

RTB Bor
Rudarsko-topioniarski basen Bor je jedini proizvoa bakra i plemenitih metala (zlata i srebra) u Srbiji. Samo u 2012. godini proizvedeno je 900 kilograma zlata i ostvaren dobit 55,9 mil USD. Resursi borskog i majdanpekog rudarstva su neiscrpni jer dosad nije iskoriena ni njihova polovina. Overene geoloke rudne rezerve iznose oko 1,38 milijardi tona rude i sadre oko 202 tone zlata Elektroliza dobija bakarne anode, koje sadre 99% bakra i odreeni procenat zlata i srebra, iz Topionice sa linije livenja anoda, i one se potapaju u bakarno-sumporni kiselinski elektrolit. Elementi koji se pored bakra nalaze u anodi (zlato, srebro i ostali plemeniti metali) tokom procesa rafinacije padaju na dno elija u vidu mulja, koji se skuplja, filtrira i alje na preradu u Fabriku plemenitih metala zlataru. Sadraj mulja je: oko 35 % srebra, 14-16 % bakra, 5-6 % antimona, 6 % selena, 3% telura i oko 1% zlata.

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz primarnih sirovina - Srbija

Tehnoloka ema dobijanja zlata preradom anodnog mulja u RTB-u Bor

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz primarnih sirovina - svet

Meadowbank ( Kanada )
Medowbank rudnik se nalazi oko 2.600 kilometara severozapadno od Toronta. Medowbank rudnik preradi oko 11.000 tona rude na dan i za tu preradu zlata koristi konvencionalnu tehnologiju prilagoenu Arktikoj klimi. Da bi se spreilo smrzavanje, izdrobljena ruda se skladiti u kupoli i dovodi u pogon pokrivenom trakom. Oko 25 - 30% zlata samorodno zlato pa se uklanja iz rude gravitacijskom koncentracijom. Ostatak ( zlato sa kvarcom i zlato sa sulfidnim mineralima piritom i pirhotinom) se ispira iz rude pomou cijanida, sa zlatom adsorbovanim na aktivnom uglju i dalje pomou elektrolize. Katode zlata i koncentrat gravitacijske koncentracije se tope u indukcionoj pei i oblikuju poluge koje sadre oko 81% zlata i 19% srebra. Meadowbank proizvodi 8 10 zlatnih poluga nedeljno.

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz primarnih sirovina - svet

ema dobijanja zlata u rudniku zlata Meadowbank

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz primarnih sirovina - svet

Rosebel (Suriname, Juna Amerika)
Smeten u predelu bogatom mineralima Rosebel rudnik zlata nalazi na oko 85 milja juno od Paramaribo, glavnog grada zemlje. Zlato se uglavnom javlja u svom prirodnom obliku kao samorodno. Proces proizvodnje ukljuuje drobljenje, mlevenje, gravitacijsku koncentraciju, odvajanje zlata uvoenjem aktivnog uglja u luenje (CIL), uklanjanje uglja i rafiniranje. Krupna i tvrda ruda se usitnjava na veliinu manju od 6 ina (15,2 cm) kroz primarnu drobilicu i kao takva se prenosi putem hranilice u proces mlevenja. Ruda se melje dok 80% estica ne budu manje od 75m (da bi se oslobodilo zlato za proces luenja). U okviru ciklusa mlevenja, pesak hidrociklona odlazi na gravitacijsku koncentraciju uz pomo sita, konusa i koncentratora. Zlato sa gravitacijske koncentracije dalje ide na klatni sto, suenje i rafinaciju u indukcionoj pei na 1250C. Pulpa preliva hidrociklona se zgunjava i odvozi na luenje (CIL proces), gde se dobija koncentrat od oko 70% zlata. Obogaen ugalj iz CIL procesa se alje na pranjenje gde se zlato odvaja od uglja. Rastvor sa zlatom ide dalje u proces elektrolize gde se formiraju katode zlata. Zlatni mulj se spira sa katode, sui i konano refinira u indukcionoj pei iji je krajnji proizvod zlatna poluga.

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz primarnih sirovina - svet

ema dobijanja zlata u rudniku Rosebel

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz primarnih sirovina - svet

Sadiola (Mali, severozapadna Amerika)
Sadiola je povrinski rudnik zlata koja posluje od 1996 u Maliju. Nalazite je smeteno u udaljenim delovima Malija i prostire na povrini od 302 km2. Zlato je povezano sa dominantnim sulfidima arsena i antimona ukljuujui arsenopirit, pirhotin, pirit i antimonit. Samorodno zlato je izuzetno sitnozrno, dominiraju estice veliine manje od 15m, a veoma retko se javljaju do 50m. Postrojenje za preradu zlata u Sadiola rudniku zlata se sastoji od dva identina paralelna kola koji kolektivno omoguavaju tretiranje oko 5,3 miliona tona rude godinje. Ovaj dvostruki tok omoguava visok stepen fleksibilnosti u radu i odravanju postrojenja u sluaju kvara na opremi. Veina rude se doprema sa povrinskog kopa do dela za skladitenje koje se nalazi u blizini postrojenja za preradu. Rudna meavina se hranilicama dovodi do dve paralelne drobilice, drobilica je dizajnirana za usitnjavanje mekih ruda koje se nalaze u ovom rudniku. Ruda zatim ide u proces mlevenja u dva SAG mlina. Usitnjena ruda se dovodi do ciklona, iji preliv ide u proces cijanidnog luenja, dok pesak ide na domeljavanje. Nakon cijanidnog luenja vri se izdvajanje zlata iz obogaenog rastvora pomou aktivnog uglja, direktno u pulpu (CIP carbon in pulp). Nakon toga se vri ispiranje zlata iz uglja, rastvor sa zlatom ide dalje u proces elektrolize, a ugalj iz koga je uklonjeno zlato se transportuje u rezervoar za ponovnu upotrebu. Katoda zlata koja je krajnji proizvod elektrolize se pere i mulj koji sadri zlato se alje na topljenje u indukcione pei i dalje na livenje poluga zlata.

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz primarnih sirovina - svet

ema dobijanja zlata u rudniku Sadiola

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz sekundarnih sirovina

Tehnogeni otpad
Tehnogeni depozit je akumulacija mineralnih sirovina na povrini Zemlje nastao prilikom rudarskih, flotacijskih, metalurkih i drugih procesa, a koji je pogodan za komercijalnu upotrebu (za ekstrakciju metala i drugih vrednih komponenti, generaciju goriva i proizvodnju graevinskog materijala). Odlagalita tehnogenog otpada ukljuuju mineralne rudarske deponije, deponije jalovine, odlagalite pepela i ljake iz energana i toplana, odlagalite otpada iz metalurkih i drugih operacije. Ba kao i primarni depoziti, oni imaju odreene vredne komponente za distribuciju, ali za razliku od prirodnih, tehnogeni depoziti imaju manji sadraj vrednih komponenti. Korienje ovog otpada je po pravilu ekonomski opravdano, jer je depozit na povrini i materijal u njemu je delimino dezintegrisan (raspadnut). Meutim, ovi depoziti se moraju iskoristiti u pravo vreme, jer u mnogim sluajevima oni vremenom trpe znaajne izmene, smanjuje se mo preraivanja kao i njihova praktina vrednost (najee spontanim bakterijskim luenjem).

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz sekundarnih sirovina

Izluivanje zlata na gomili je primenljivo kod vrlo siromanih ruda (sa manje od 2 g/t), odnosno kao postupak za dopunsko dobijanje zlata iz onih sirovina, koje ne bi bilo ekonomino tretirati postupkom agitacionog luenja. Naime luenje na gomili je nekoliko puta jeftinije u pogledu direktnih trokova, a neuporedivo jeftinije u pogledu investicionih ulaganja zbog ega se i predlae kao najbolji nain tretiranja zlata u tehnogenom otpadu. Luenje na gomili se razlikuje od agitacionog luenja samo u nainu rada, tj. tehnici rada i odvija se na krupnim komadima sirovine. Da bi ovaj nain luenja mogao da se primeni neophodno je pre svega da se pripremi teren. Naime povrina terena zahteva da bude presvuena jednim, za luni rastvor i vodo-nepropusnim slojem i to se postie postavljanjem nabijenog sloja gline, sloja plastine mase ili sloja asfalta. Na tako pripremljenu povrinu se nabacuje gomila krupnog materijala, koji je predvien za luenje. Odgovarajui luni rastvor cijanida dodaje se pod pritiskom u razvodni sistem (perforirane cevi, kanale, rasprnjivae), koji je postavljen iznad formirane gomile. Na ovaj nain izluitelj u obliku odgovarajueg lunog rastvora, cirkulie od povrine prema dnu gomile i na tom putu vri izluenje zlata.

Predlog tehnoloke eme za valorizaciju zlata sa odlagalita tehnogenog otpada

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz sekundarnih sirovina

E otpad
E-otpad je popularni za odbaene i pokvarene elektronske i elektrine ureaje kao to su kompjuteri, oprema za informacione i komunikacione tehnologije (ICT), kuni aparati (npr.televizori, ve maine, klima ureaji, friideri i sl), audio i video ureaji i sve njihove periferne jedinice. Imajui u vidu poveanje prodaje i brzog zastarevanja proizvoda, e-otpad se javlja kao opasnost za drutvo. Upotreba elektronskih ureaja se veoma razvila u poslednjih nekoliko decenija, i proporcionalno, koliina elektronskih ureaja (npr. raunari, mobilni telefoni i elektronski ureaji za zabavu) koji se odbacuju rapidno raste irom sveta.

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz sekundarnih sirovina

Tehnoloka ema dobijanja zlata iz e otpada

Tehnoloka ema dobijanja zlata i bakra iz tampanih ploa mobilnih telefona

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz sekundarnih sirovina

Pozlata
Pozlaivanje je jedan od vanih industrijskih procesa koji obuhvata mnoge sfere ljudskog ivota, od domainstva do hi-tech materijala, kao to su ogledala, narukvice, katalizatori, komunikacijske i elektronske aplikacije. Pozlata ima odlinu i konzistentnu reflesivnost infra-crvenih zraka, koji omoguava lako korienje crvenih lasera za izravnavanje. Pozlaena stakla su najpouzdaniji nain odravanja polarizacije. Mnogi sateliti su obloeni zlatom koje ih titi od suneve toplote. Tanak sloj zlata na viziru kacige astronauta ga titi od opasnih efekta sunevog zraenja. Rast upotrebe zlata u naprednim tehnologijama, kao to su telekomunikacije, mikroelektronika, optika, avijacija i svemirska tehnologija je od zlata napravio vitalan strateki resurs ije je recikliranje jako isplativo.

Postojee tehnoloke eme za valorizaciju zlata iz sekundarnih sirovina

Tehnoloka ema dobijanja zlata iz pozlaenih matinih ploa, narukvica i ogledala

Zakljuak
Prema Agenciji za zatitu ivotne sredine (Environmental Protection Agency - EPA) najvei zagaivai ivotne sredine su rudnici zlata. Da bi se dobilo 8 12 grama zlata (otprilike 3 zlatna prstena) procenjuje se da je potrebno iskopati i tretirati (hemikalijama koje tete zivotnoj sredini kao to su cijanidi) oko 1 tone rude zlata (pri emu se generie oko 20 tona otpada). Reciklaa zlata smanjuje komercijalno dobijanje zlata iz primarnih sirovina i pomae u ouvanju prirodnih resursa. Uzimajui u obzir rastuu potranju za zlato, u svetu i u Srbiji, kao i tetan uticaj rudarenja na ivotnu sredinu moemo, sa sigurnou, zakljuiti da je dobijanje ovog plemenitog metala iz sekundarnih sirovina glavni zadatak dananjice.

Hvala na panji!