IZVODI IZ KWIGE ''MOJ @IVOT U HRISTU'' SVETOG PRAVEDNOG OCA NA[EG JOVANA KRON[TATSKOG

Jutarwa molitva Bo`e, Tvor~e i Vladaru sveta! Pogledaj milostivo na stvorewe Tvoje ukra{eno Tvojim Bo`anstvenim likom, u ove jutarwe ~ase. Tvoje oko, svetlije od zraka sun~evih, neka odr`ava u `ivotu i neka obasjava moju du{u, mra~nu i umrtvqenu grehom. Odagnaj od mene mrzovoqu i lenost, i podari mi veselost i vedrinu du{e, da bih u radosti srca moga slavio Tvoju dobrotu i svetost, Tvoju bezgrani~nu uzvi{enost i Tvoja beskrajna savr{enstva, u svako vreme i na svakom mestu. Jer si Ti Stvoriteq moj, Vladiko `ivota moga, Gospode, i Tebi prili~i svaka slava od razumnih stvorewa Tvojih svakoga ~asa, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

...Vidi{ ga da je u tebi i da se odmah ne mo`e{ izbaviti od wega, zato {to se on obi~no stara da zatvori u srcu sve izlazne puteve neverovawem, ozloje|eno{}u i drugim porodom svojim. - Uzalud se trudi{ u meni, pali arhistrati`e! Ja sam sluga Gospoda moga Isusa Hrista. Ti, nadmeni gordeqiv~e, poni`ava{ sebe, bore}i se tako ogor~eno sa mnom slaba{nim. Tako u mislima svojim govori zlome duhu, koji poput nekakvog te{kog bremena le`i na srcu tvome, podsti~u}i te na zla svakojaka. Gordome su duhu ove re~i kao bi~ ogweni, pa }e on, posramqen tvojom ~vrstinom i mudro{}u duhovnom, pobe}i od tebe. Ti }e{ ovo odmah i videti i osetiti i zadivi}e{ se ~udnoj promeni u sebi: te{kog i za du{u ubistvenog bremena nesta}e iz srca, posta}e ti sve lako, lako, lako. Ubedi}e{ se opipqivo da postoje duhovi zlobe u podnebesju, koji stalno `ude za propa{}u na{om, truju}i srce na{e otrovom mra~nih i zlobnih pomisli, upiwu}i se da uni{te u nama qubav prema qudima i dru`equbqe.

Kada ti srce skrene u pomisli zle, pa ne~astivi po~ne da ti podriva srce, da bi ono sasvim otpalo sa kamena vere, reci u sebi: znam ja svoju duhovnu ubogost i svoju ni{tavnost bez vere. Reci: toliko sam slab, da `ivim samo imenom Hristovim, wime se smirujem, veselim se i srce mi se {iri, a bez Wega sam mrtav du{evno, uznemiravam se i srce mi se ste`e; bez krsta Hristovog davno bih bio `rtva najcrwe tuge i o~ajawa. Hristos me odr`ava u `ivotu, krst mi je odmor i uteha moja.

Ne {tedi sebe za srda~nu molitvu, pa ni onda kada si ceo dan proveo na radu. Nimalo ne budi lew na svetoj molitvi, ve} sve reci Gospodu od srca i vide}e{ da je ona delo Bo`ije. Ako si se ne~ega prihvatio, ne govori da ne mo`e{: "Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazre nazad, nije pripravan za Carstvo Bo`ije" (Lk.9,62). Ako se bude{ molio nemarno, a ne od svega srca, ne}e{ zaspati dok ne ispla~e{ svoj greh pred Bogom (ako su molitve bile za no}). Ne biva ovo kod svih, ve} kod duhovno usavr{enih. Pazi, ne stavqaj iznad Boga telo svoje, ve} radi wega zanemari odmor telesni.

1| SVETIJAKOV.org

Ma kakvo da si molitveno pravilo prihvatio da izvr{i{ (ako je duga~ko obavi ga savesno u celini; ako je kratko, tako|e) izvr{avaj sa najve}om mogu}om dobrosavesno{}u. Delo Bo`ije ne obavqaj sa srcem podeqenim, tako da bi jedna polovina pripadala Bogu, a druga telu tvome. Revnost Gospoda Boga ne}e da podnosi tvoje lukavstvo, tvoje samosa`aqewe. Preda}e te On |avolu i |avo ne}e dati mira srcu tvome zbog zanemarivawa Onoga koji je istinski pokoj srca tvoga i koji }e vazda ovo ~initi, radi koristi tvoje i radi toga da bi zadr`ao srce tvoje u blizini Bo`ijoj. Svaka neiskrena molitva udaquje srce od Boga i oru`a ga protivu samog ~oveka; i naprotiv , svaka iskrena molitva pribli`uje srce ~ovekovo Bogu i ~ini ga bliskim wemu. Prema tome, veruj ovim re~ima: po`uri{ li se na molitvi radi odmora telesnog, da bi pre odahnuo, izgubi}e{ i telesni i du{evni odmor. O! sa kakvim se naporima, znojem i suzama posti`e pribli`avawe srca na{eg Bogu! I zar }emo opet svoju (nemarnu) molitvu ~initi sredstvom udaqavawa od Boga, i ne}e li Bog uzrevnovati za ovo? Ta wemu je `ao i nas i na{ih ranijih napora i, evo, On ho}e da nas neizostavno privoli da mu se opet obratimo od sveg srca. On `eli da svagda pripadamo wemu.

Budno nadgledaj projave gordosti: ona se projavquje neprimetno, naro~ito kroz ogor~enost i razdra`qivost na druge, iz najneva`nijih razloga.

Kada je nepomjanik u na{em srcu, tada su neobi~nom nepodno{qivom patwom i ogwem ispuwene grudi i srce; du{a se u mukama gr~i i ispuwava tamom, sve je razdra`uje; prema svakom dobrom delu ose}a odvratnost; re~i postupke drugih prema sebi ona krivo tuma~i i u wima vidi zle namere protivu sebe, protiv svoje ~asti, i zato ose}a prema wima duboku, ubita~nu mr`wu, razjaruje se i kipti `eqom za osvetom. "Po plodu wegovom pozna}ete ga" (Mt.7,20). Ima dana kada me zli duh uznemirava.

Kada vidite da se telo bole{}u razara, ne rop}ite na Gospoda, ve} govorite: "Gospod dade, Gospod uze... neka je blagosloveno ime Gospodwe" (Jov. 1, 21). Navikli ste da gledate na telo kao na svoje neotu|ivo vlasni{tvo, ali je to potpuno neosnovano, jer je va{e telo - Bo`ije delo.

U crkvi najvi{e slu{ate glasove sve{tenoslu`iteqa, ~te~eva, i pojaca, koji pevaju o na{em pomilovawu. [ta to zna~i? Zna~i, da smo svi mi, koliko nas je u hramu Bo`ijem, gresima svojim zaslu`ili svakovrsne kazne od Boga i da smo pre svega, po dolasku na{em u hram, du`ni da se setimo da smo kao gre{nici do{li Gospodu neba i zemqe, Tvorcu i Dobrotvoru, Koga svakog dana i svakog ~asa gnevimo svojim nepravdama, da ga umolimo svaki za sebe i jo{ po hri{}anskoj qubavi - i za druge, radi pomilovawa. Moqewa za pomilovawe postoje velika, mala i suguba (dvostruka). Kako u crkvi nema nijedne suvi{ne re~i, to zna~i da pri pevawu Sugube jektenije treba se osobito sna`no moliti Bogu, iz najve}e dubine du{e, od srca krajwe smirenog, kao {to se o tome i govori u po~etku jektenije:"Recimo svi, iz sve du{e, i od svega uma svoga, recimo" U to vreme potrebno je da nestane i najmawe hladno}e, najmawe nepa`we srca, pa gore}i duhom smirenim, postav{i sav pa`wa, vaqa da svako uznosi Stvoritequ najtopliju molitvu za pomilovawe nas gre{nika. Ali, {ta vidimo pri vozglasima sve{tenoslu`iteqa i pevawu Sugube i Velike jektenije? Naj~e{}e onu uobi~ajenu nepa`wu i ravnodu{nost molilaca.

2| SVETIJAKOV.org

Moli se za opro{taj sagre{ewa drugima onako kao {to se moli{ za opro{taj svojih grehova, kada ti gresi rawavaju du{u tugom i utu~eno{}u, pa te pobu|uju da sa tugom i bole}ivo{}u, sa smirenim srcem i suzama umoqava{ Boga za opro{taj. Podjednako se moli i za spasewe drugih, kao za svoje li~no. Ako postigne{ ovo i pretvori{ to u naviku, zadobi}e{ od Gospoda preizobilne duhovne darove, darove Duha Svetoga, Koji voli du{u ispuwenu saose}awem sa spasewem drugih, zato {to i On Sam, Svesveti Duh, na sve na~ine `eli da spase sve nas, samo da Mu se ne protivimo i ne budemo okorela srca. " Sam se Duh moli za nas uzdisajima neiskazanim "(Rim. 8, 26).

Pazi na sebe, na svoje strasti, osobito dok si u ku}i, po{to se tu one slobodno pomaqaju, kao krtice na bezopasnom mestu. Van doma, pojedine na{e strasti obi~no prikrivamo drugim strastima, zgodnijim za o~i, dok u ku}i nema mogu}nosti da se proteraju ove crne krtice, koje podrivaju zdravqe du{e na{e.

Prihvatite se makar jedan dan da provedete po zapovestima Bo`ijim i sami }ete uvideti, pozna}ete srcem, kako je dobro izvr{avati voqu Bo`iju (a voqa Bo`ija je u odnosu na nas - na{ `ivot i na{e ve~no bla`enstvo). Zavolite Gospoda svim srcem, makar toliko koliko volite svoje roditeqe i svoje dobrotvore. Ocenite po mo}i svojoj Wegovu qubav i dobro~instva prema vama, preberite ih umom u srcu svome: kako vas je On prizvao u bi}e i sa wim vam podario sva dobra; kako On beskrajno trpeqivo podnosi grehove na{e; kako vam On beskrajno mnogo pra{ta zbog va{eg iskrenog pokajawa, silom krsnih stradawa i smrti Sina Svoga Jedinorodnoga; kakvo vam je bla`enstvo u ve~nosti On obe}ao, ako Mu budete verni, to jest dobra koja su beskrajno velika i mnogobrojna. Daqe, zavolite svakog ~oveka kao samog sebe, tj. ne `elite mu ni{ta {to sebi ne `elite; mislite i ose}ajte za wega tako, kako mislite i ose}ate za sebe; ne `elite da vidite u wemu ni~ega {to ne `elite da vidite u sebi; ne pamtite zlo koje vam drugi u~ini{e, kao {to `elite da i drugi zaborave zlo koje ste vi u~inili; ne pomi{qajte namerno ni o sebi ni o drugome ni{ta nedopu{teno ili ne~isto, nego do`ivqavajte druge dobronamernima, kao i sebe. Uop{te, ako ne vidite sasvim o~igledno da su oni nedobronamerni ~inite za wih ono {to ~inite i za sebe, ili makar ne ~inite im ono {to ne ~inite sebi - i vide}ete {ta }e vam biti na srcu, kakva ti{ina, kakvo bla`enstvo! Bi}ete pre raja u raju: pre raja na nebesima - u raju na zemqi. " Carstvo Bo`ije je unutra u vama " (Lk. 17, 21), govori Spasiteq. A Apostol u~i: " Koji stoji u qubavi, u Bogu stoji, i Bog u wemu stoji " (1. Jn. 4, 16).

Kada dobije{ iscelewe od neke bolesti, tada odaj zahvalnost Bogu slede}im kratkim slavoslovom: Slava Ti, Gospode Isuse Hriste, Sine Jedinorodni bespo~etnog Oca, jedini koji iscequje{ " svaku bolest i svaku nemo} u narodu" (Mat. 4, 23) , {to si me gre{noga pomilovao i izbavio me od bolesti moje, ne dopustiv{i joj da se razvije i da me umrtvi zbog grehova mojih. Podari mi otsada, Vladiko, mo} da neotstupno tvorim voqu Tvoju na spasewe kukavne du{e moje i na slavu Tvoju, sa bespo~etnim tvojim Ocem i jednosu{tnim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

3| SVETIJAKOV.org

Kada ti se u srcu razgori zloba protivu koga, tada veruj svim srcem da je ona delo |avola, koji ti u srcu deluje; omrzni wega i wegov porod i ona }e te ostaviti (ne smatraj tu zlobu za ne{to vlastito, ne pristaj i ne saose}aj joj). To je oprobano, provereno. Nevoqa je {to se |avo prikriva nama samima, skriva svoju glavu i svoj rep, pritaji se, a mi slepi mislimo da sve ovo ~inimo sami, pa stojimo ~vrsto za delo |avolsko kao za ne{to svoje, kao ne{to pravedno, mada je svaka pomisao o nekoj pravednosti svoje strasti ~ista la`, bogoprotivna i kobna la`. Ovim se upravqaj i u odnosu na druge qude. Kada vidi{ da se neko quti na tebe, ne uzimaj mu tu zlobu za wegovu; ne, on je samo stradaju}e oru|e svezlobnog neprijateqa, jer nije potpuno upoznao wegovu prevaru i dopu{ta mu da ga obmawuje. Moli se da bi ga ne~astivi napustio i da bi mu Gospod prosvetio o~i srca, pomra~ene otrovnim i smrtonosnim dahom duha zlobe. Treba se od srca moliti Bogu za sve qude pot~iwene strastima, jer u wima deluje ne~astivi.

Strasti su po duhovnom sklopu zarazne. Na primer: zloba, jo{ ne izgovorena re~ima, ne projavqena na delu, a samo skrivana u srcu i ovla{ odra`ena na licu i u o~ima, ve} se prenosi na du{u onoga koga mrzim, a prime}uju je i drugi. Uzbu|en sam stra{}u, moje se uzbu|ewe doti~e i srca drugoga, postaje kao neko duhovno prelivawe ne~istog potoka iz jednog sabirnika u drugi. Iskoreni{ li u sebi strast prema bratu, iskoreni}e se i u wemu; sti{a{ li se sam, sti{a}e se i on. Kako je tesna veza me|u du{ama! Istinita je re~ Apostolova: " Jer smo udovi jedni drugome " (Ef. 4, 25), tj. delovi; ili; " Jer smo jedno telo mnogi " (1.Kor. 10, 17). " Od jedne je krvi sav rod ~ove~ji "(Del.Ap. 17, 26). Zato bo`anstvena zapovest zahteva: " Qubi bli`wega svoga kao samog sebe " (Mt. 22, 39).

Ne kloni duhom kada na tvoju du{u nale}u adski oblaci, jedan od drugog mra~niji, kada ti se za wu lepi adska zloba, zavist, sumwa, protivqewe i drugo. Pouzdano znaj da je nalet ovih mra~nih oblaka na tvoj misaoni horizont neizbe`an, i da to ne biva svagda, ni dugo, nego kao {to je u prirodi gomilawe mra~nih oblaka na nebu: sjure se, pa pro|u, pa se opet razvedri misaona atmosfera du{e. U prirodi je neophodno da budu oblaci na nebu i da se pomra~uje dnevna svetlost, svetlost sun~ana, i to sa novom snagom.

Ponekad se ~ovek moli naoko usrdno, no molitva mu ne donosi plodove mira i radosti srcu u Duhu Svetome. Za{to? Zato {to se, mole}i se po ustaqenim molitvama, nije kajao za one grehe koje je u~inio toga dana, kojima je isprqao srce svoje, taj hram Hristov, i prognevio Gospoda. Zato, seti ih se i pokaj se; sa svom iskreno{}u osudi sebe nepristrasno i odmah }e ti se u srcu nastaniti " mir koji prevazilazi svaki um " (Filib. 4, 7). U molitvama crkvenim postoji nabrajawe grehova, ali ne svih, pa ~esto nisu spomenuti upravo oni kojima smo svezali sebe; treba ih neizostavno nabrojati na molitvi, sa jasnim shvatawem wihovog zna~aja i sa ose}awem smirewa i srda~ne skru{enosti. Stoga se u ve~erwim molitvama spomiwe pri nabrajawu grehova: " to i to " ili " ovo sam u~inio r|avo ", tj. ostavqa nam se na na{u voqu da pomenemo ove ili druge na{e grehove.

4| SVETIJAKOV.org

Sa srda~nom krepo{}u izgovarajte re~i molitve. Mole}i se uve~e, ne zaboravite da ka`ete u molitvi Duhu Svetom, sa svom iskreno{}u i smirenim srcem, one grehove u koje ste pali prethodnog dana. Nekoliko trenutaka toplog pokajawa i vi ste o~i{}eni Duhom Svetim od svake prqav{tine; beqi ste od snega, i suze koje ~iste srce pote}i }e iz va{ih o~iju; ode}om pravde Hristove bi}ete pokriveni, sa Wim }ete biti sjediweni, kao i sa Ocem i sa Duhom.

Sredstvo za postizawe uspeha u bilo kakvome dobrom delu: Kada se u domu moli{ na ve~erwoj ili jutarwoj molitvi, ili u crkvi na slu`bi, imaj u srcu brigu o obavqawu ovoga posla i srda~nu `equ da ga izvr{i{ na slavu Bo`iju. Gospod i Wegova pre~ista Majka }e te neizostavno urazumiti, stavi}e ti u srce svetlu misao kako da ga izvr{i{. Ako ho}e{ da pi{e{ besedu ili propoved i ne zna{ o ~emu da Pi{e{, jer u srcu tvome nema vode `ive, ti se samo za to iskreno postaraj na molitvi i Gospod, sa Pre~istom Svojom Majkom, neizostavno }e ti jasno pokazati predmet propovedi i wene delove, a tvoj um i srce bi}e ozareni jasnim i svestranim poimawem toga predmeta.

Dobro je u molitvi ponekad re}i i nekoliko svojih re~i, koje izra`avaju `arku veru i qubav prema Gospodu. Da ne razgovaramo samo tu|im re~ima sa Bogom, da ne budemo samo deca u veri i nadi, nego da poka`emo i svoj um, da izgovorimo od srca i svoju re~ dobru (Ps. 45, 1), jer se na tu|e re~i privikavamo i hladimo. Kako je prijatno Gospodu ovo na{e vlastito mucawe, koje ishodi pravo iz veruju}eg, qubavqu ispuwenog i zahvalnog srca, to nije mogu}e ni da se iska`e. Treba samo re}i, da du{a od svojih re~i Bogu treperi od radosti, razgoreva se, o`ivquje i postaje bla`ena. Nekoliko re~i ka`e{, a bla`enstva okusi{ toliko da ga ne}e{ dobiti u takvoj meri ni od najdu`ih i najdirqivijih tu|ih molitava, po navici neiskreno izgovorenih.

U vreme molitve dr`i se pravila da je boqe re}i pet re~i od srca, nego bezbroj re~i samo jezikom (1. Kor. 14, 19). Kada primeti{ da ti je srce hladno i da se moli nerado, ti zastani, zagrej srce svoje nekom `ivom predstavom. Na primer: zami{qu svoje kukavnosti, svoje duhovne siroma{tine, ubogosti i slepo}e ili predstavom o velikim, dobro~instvima Bo`ijim prema tebi i rodu qudskom, osobito prema hri{}anima, kojih bivamo udostojeni svakoga trena. Zatim se moli bez `urbe, sa toplinom u srcu. Ako i ne uspe{ da pro~ita{ sve molitve na vreme, {tete od toga nema, ve} koristi, jer }e{ od tople i lagane molitve dobiti neuporedivo vi{e, nego kada bi ih pro~itao sve, ali sa `urbom, bez saose}awa. " Volim pet re~i umom svojim re}i, nego li hiqadu re~i jezikom " (1. Kor. 14, 19).

Eto, ti se moli{ i molitva ti se ostvaruje uspe{no; ima{ unutra{we svedo~anstvo da je Gospod slu{a i da joj je naklowen; u tebi je mir u mislima, lako}a i slast u srcu. Ali eto, pri kraju tvoje molitve, posle najmaweg slabqewa srca tvoga i pomisli, u srce ti se ubacuje neko te{ko breme - ogaw od koga srce oboli i ti ose}a{ molitvu kao najve}i teret, uz odvratnost prema woj, umesto ranije lako}e i raspolo`ewa. Prijatequ, ne o~ajavaj, to su zamke ne~astivog, koji voli da nam se

5| SVETIJAKOV.org

podsmeva, naro~ito na kraju na{ih pobo`nih pothvata, da bismo tako pali u mrzovoqu i ubrojali u izgubqene sve prethodne napore svoje na svetom poslu. Iz ovoga se pou~i da ubudu}e duh svoj u toku molitve ni za tren ne gasi{, no se nesmaweno moli u duhu i istini i ne obmawuj Gospoda u molitvi ni jednom re~ju. To jest, ni jednu re~ ne izgovaraj la`no i licemerno, nego neka ti je sva molitva izraz istine, truba Svetog Duha; ni jedna re~ neka ti ne slu`i la`i ne~astivog; ne budi oru|e |avola. Za skidawe bremena vra`ijeg sa du{e i ga{ewe ogwa wegovog pomoli se Gospodu od srca, priznaj od srca svoju krivicu - licemrje za vreme uzno{ewa molitve, i dobi}e{ olak{awe i mir. Ne `uri, ve} sve smireno govori i radi. I uspe}e{. Ne~astivi `uri i smu}uje, jer u konfuznoj u`urbanosti nema nikakve koristi.

Kada stane{ na molitvu optere}en mnogim gresima i zahva}en o~ajawem, po~ni da se moli{ sa pouzdawem i duhom gore}im; seti se tada da nam sam Duh Bo`iji poma`e u nemo}ima na{im, zauzimaju}i se za nas "uzdasima neizrecivim"(Rim. 8, 26). Kada se sa verom seti{ ovoga dejstva Duha Bo`ijeg u nama, tada }e suze miqa pote}i iz o~iju tvojih i na srcu }e{ osetiti mir, sladost, opravdawe i "radost u Duhu Svetom" (Rim. 14, 17), i re~ima iz srca klica}e{: Ava, O~e"!

Kada se moli{, vaqa ti tako verovati u silu re~i molitve da ne odvaja{ re~i od stvarnosti, koja se wima izra`ava; treba verovati da za re~ima sledi delo, kao senka za predmetom, po{to su za Gospoda re~ i delo nerazdvojni:"Jer On re~e i postade; On zapovedi i pokaza se" (Ps. 33, 9). I ti tako veruj u sve {to si rekao na molitvi, za {ta si se molio, i to }e biti. Izgovorio si slavopoj - i Bog je primio slavopoj; zablagodario si Gospodu - i Gospod je primio tvoju zahvalnost kao prijatni miomir duhovni. Te{ko}a je u tome {to smo mi maloverni i odvajamo re~i od dela, kao telo od du{e, kao oblik od sadr`aja, kao senku od predmeta i u molitvi smo, kao u `ivotu, "telesni, bez duha" (Juda 1, 19); otuda su besplodne i molitve na{e.

Kada obavqa{ molitvu, pravilo, naro~ito po kwizi, ne hitaj od jedne re~i ka drugoj, bez ose}awa wihove istinitosti, ne staviv{i je u srce, no u~ini i uporno ~ini napor da srcem oseti{ istinu koju govori{. Srce }e ti se protiviti ovome, nekad lewo{}u i kamenom neosetqivo{}u prema onome {to ~ita{, a nekad sumwom i neverovawem, ili nekom unutra{wim ogwem i teskobom, nekad rasejano{}u i udaqavawem ka nekim zemaqskim stvarima i brigama, ponekad se}awem na uvredu bli`wega i ose}awem osvete i mr`we prema wemu, nekad predstavom o svetovnim zadovoqstvima ili zami{qawem naslada od ~itawa romana i uop{te svetovnih kwiga. No ne budi samoqubiv, pobe|uj srce svoje i prinesi ga Bogu kao `rtvu ugodnu. "Sine moj, daj mi srce svoje" (Pri~e 23, 26). Tako }e te tvoja molitva sroditi, sjediniti sa Bogom i sa celim nebom, i ispuni}e{ se Duhom i plodovima Wegovim: pravdom, mirom, rado{}u, Qubavqu, kroto{}u, dugotrpqewem i miqem u srcu. @eleo bi da brzo zavr{i{ molitveno pravilo, da bi odmarao zamoreno telo? Pomoli se od srca i zaspa}e{ spokojnim, tihim i zdravim snom. Ne `uri da se pomoli{ kojekako; za pola ~asa usrdne molitve dobi}e{ cela tri ~asa najzdravijeg sna. @uri{ li na slu`bu i na rad? Ustaj ranije, ne spavaj, i pomoli se usrdno; tako }e{ ste}i spokojstvo, energiju i uspeh u radu celoga dana. @udi li ti srce za delima ta{tim i prizemnim? Slomi ga; neka mu riznica ne bude pusto{nost zemaqska, ve} Bog; nau~i srce svoje da se vi{e od svega kroz molitvu priqubquje Bogu, a ne sujeti svetskoj, da se ne posrami{ u dane bolesti tvoje, kao bogat sujetom svetskom, a sirot verom, nadom i

6| SVETIJAKOV.org

qubavqu. Ako se ne bude{ tako molio, kao {to sam rekao, ne}e{ imati napretka u `ivotu, veri i razumu duhovnom.

Kada vidi{ nekoga da je opsednuta srca od |avolskog nasiqa, pa silno pati za nekim ni{tavnim zemaqskim predmetom i uporno govori o wemu, te ti time izaziva razdra`enost, nemoj se uzrujavati, nego, znaju}i sigurno da je ta obolelost duha od ne~astivoga, budi sa bolesnikom krotak i tih; odmah se spokojno i sa nepokolebqivom verom obrati Bogu molitvom i ~itaj tropar Nerukotvorenoj ikoni; "Pre~istoj ikoni Tvojoj klawamo se, Blagi, mole}i za opro{taj sagre{ewa na{ih, Hriste Bo`e. Sam si izvoleo da telom uzi|e{ na krst, da bi izbavio stvorewe Tvoje od robovawa ne~astivom. Zato Ti zahvalno kli~emo: Rado{}u si ispunio sve, Spasitequ na{, do{av{i da spase{ svet".

^uvaj i sebe. Ne~astivi ku{a i tvoje trpqewe. Slavqe je za wega dvostruko, ako razjari i tebe. Prozri wegove spletke i podsmehni im se. Kada ne~astivi savla|uje neku osobu, osobito blisku srcu, bolno je videti i ~uti od we bezumne re~i koje odra`avaju strasnu privezanost srca wenog za zemaqsko. Ne budi obeshrabren, ne padaj duhom, ne grizi sebe, ne besni, "pazi na samoga sebe, da i ti ne bude{ isku{an" (Gal. 6, 1). Vapij Spasitequ: Spase, spasi nas! Ne varaj Ga ni u kakvoj `alosti du{evnoj, ni u kakvom nasiqu ne~astivoga ili neke strasti. Pamti {ta govori Sam Spasiteq: "Prizovi Me u nevoqi svojoj, i izbavi}u te, i ti }e{ Me proslaviti" (Ps. 49, 15). Beskrajna je sila Gospodwa i svagda je spremna da nam pritekne u pomo}. Gospodu sila i Gospodu dobrote ugodno je da projavquje u nama silu Svoju i da nas izbavqa od neprijateqa vidqivih i nevidqivih. Utoliko je ~ovek jadniji i dostojniji je sa`aqewa {to je ni{tavniji uzrok wegovog du{evnog bola; tada o~ito vidi{ da je taj uzrok - ne~astivi.

Uo~i velikih praznika treba biti osobito pa`qiv prema sebi. Ne~astivi se unapred stara da ohladi srce prema praznovanom doga|aju, da ga hri{}anin ne bi mogao srda~no po{tovati, sa srda~nim razmi{qawem o wegovoj su{tini. Ovde on deluje na nas ili kroz atmosferu ili kroz unetu u sebe suvi{nu hranu i pi}e ili kroz neke svoje raspaqene strele, obilno odapiwane na srce, koje silno peku celog ~oveka. Pored ovoga, opa`aju se i r|ave, prqave i hulne pomisli i odvratnost srca prema onome {to se proslavqa. Ne~astivog treba nadvla|ivati prinu|ivawem sebe na razmi{qawe o Bogu i na molitvu.

Kad za vreme molitve ne~astivi bude izazivao u tebi sna`nu potrebu za hranom, prezri taj materijalni i nervni nadra`aj, osna`i jo{ ve}ma srce svoje u molitvi, rasplamsaj ga verom i qubavqu, pa uputi ku{a~u re~i Spasiteqeve: "Ne `ivi ~ovek o samome hlebu, no o svakoj re~i koja izlazi iz usta Bo`ijih" (Mt. 4, 4). Molitva mi je najboqa hrana, koja mi sna`i i prosve}uje du{u i telo.

Kad ti srce uskipi od duha neke strasti, kada se li{i{ mira, ispuni{ pometwom, pa ti se sa jezika po~nu liti re~i nezadovoqstva i neprijateqstva prema

7| SVETIJAKOV.org

bli`wima, ne oklevaj, ne ostani u ovom kobnom za tebe stawu, no tog ~asa klekni i ispovedi pred Duhom Svetim svoj greh, rekav{i od svega srca: O`alostio sam Te, Du{e Sveti, duhom strasti moje, duhom zlobe i nepokoravawa Tebi! Potom od sveg srca, sa ose}awem svudaprisutnosti Duha Bo`ijeg, pro~itaj molitvu Svetome Duhu: "Care Nebeski, Ute{itequ, Du{e istine, koji si svuda i sve ispuwava{, Riznico dobara i Davao~e `ivota, do|i i useli se u nas, i o~isti nas od svake ne~istote i spasi, Blagi, du{u moju, strasnu i slastoqubivu." I srce }e ti se ispuniti smirewem, spokojstvom i miqem. Znaj, da svaki greh, svaka strast i strastna privezanost za ma {ta zemaqsko, svako nezadovoqstvo i neprijateqstvo prema bli`wemu zbog ma ~ega telesnog `alosti Svesvetoga Duha, Duha mira i qubavi, Duha koji nas uzvodi od zemaqskog ka vi{wem, od vidqivog ka nevidqivom, od trule`nog ka netrule`nom, od privremenog ka ve~nom, od greha ka svetiwi i od poroka ka vrlini. O, Svesveti Du{e! Upravitequ na{, Vaspita~u na{, Ute{itequ na{! Sa~uvaj nas vla{}u Tvojom, O~eva svetiwo! Du{e Oca na{ega nebeskoga, zasadi u nama, odneguj u nama duh O~ev, da postanemo istinska ~eda Wegova u Hristu Isusu Gospodu na{em.

, ; ; / 035/267-160; SVETIJAKOV.org

8| SVETIJAKOV.org