Budet

Pojam i definicija

Budet predstavlja sistematizovan plan prihoda i rashoda drave za odreeno vremensko razdoblje, najee za godinu dana
Sistematizacija podrazumeva da su prihodi i rashodi klasifikovani u skladu sa odreenom metodologijom (GFS, OECD ili dr.) Osim prihoda i rashoda u budetu se iskazuje i deficit/suficit U sluaju fiskalnog deficita budet sadri i plan za njegovo finansiranje (zaduivanje drave, prodaja imovine i kapitala i dr.) U sluaju suficita budet sadri plan za plasiranje vika sredstava (prevremeno smanjenje javnog duga, uvanje depozita kod CB za periode kada se ostvaruje suficit, plasiranje na finansijskom tritu)
2

Pojam i definicija

Budet predstavlja kljunu instituciju javnih finansija i predstavlja finansijski izraz programa rada Vlade u toku odreene godine Osim budeta u savremenim dravama postoje i druge institucije javnih finansija, kao to su:

Budetski fondovi Finansijski programi Posebni rauni i podrauni i dr.

Budet u modernom smislu rei javlja se tek u novije vreme (17 vek) sa pojavom pravnih drava u kojima vlast polae raune o prikupljenim i potroenih sredstvima

Funkcije budeta

Osnovne funkcije budeta su:

Politika budet odraava politiku i prioritete Vlade, koja bi trebala u odreenoj meri da odraava preferencije naroda Planska budet je finansijski plan drave za odreenu godinu, aktivnosti svih dravnih organa moraju se usklopiti u budetske okvire

Budet kao finansijski plan drave bitno utie na privatni sektor

Pravna budet se esto donosi u formi zakona, to implicira odreene pravne posledice (nemogunost prekoraenja rashoda i dr.)

ukoliko se javi potreba za znaajanijim odstupanjem od Zakona o budetu donosi se rebalans takoe u formi zakona Zakon o budetu je vrsto povezan sa drugim zakonima (npr. poreskim zakonima) i ugvornim obavezama:

Oko 80% rashoda budeta Srbije je odredjeno o drugim zakonima ili ugovorima
4

Funkcije budeta

Ekonomske funkcije budeta kao i javnog sektora u celini su:

Alokativna porezima i rashodima (subvencijama, javnim nabavkama, javnim investicijama i dr.) utie se na alokaciju resursa

direktno (ponuda odreenih javnih dobara) i indirektno (promena relativnih cena)

Distributivna drava kroz poreza i javnu potronju vri preraspodelu dohotka privatnog sektora Stabilizaciona drava je duna da privredu usmerava ka stanju pune zaposlenosti uz stabilne cene

U tom cilju drava (vlada i Centralna banka) preduzimaju razliite mere, meu kojima vanu ulogu ima fiskalna politika

Funkcije budeta

Kontrolna funkcija se ogleda u kontroli izvrenja budeta:

Parlament kontrolie Vladu preko zavrnog rauna budeta i Dravne revizorske institucije Ministarstvo finansija kotrolie budetske korisnike preko budetske inspekcije

Finansijska funkcija se ostvaruje stalnim traenjem ravnotee izmeu prihoda i rashoda

Budetska naela

Budetska naela predstavljaju odredjenu vrstu smernica koje obezbeuju veu racionalnost budetskog procesa Postoji veliki broj budetskih naela koja su nastala na osnovu iskustva Koja budetska naela i u kom obliku e se primenjivati u odreenoj zemlji zavisi od politikih, ekonomskih i socijalnih faktora
7

Budetska naela

iroko su prihvaena sledea budetska naela:

Naelo budetskog jedinstva prema kome svi javni prihodi i rashodi odreene teritorijalno-politike zajednice treba da budu iskazani u jednom budetu

ipak postoje odreena odstupanja - fondovi socijalnog osiguranja budeti za finansiranje vanrednih rashoda

Naelo potpunosti zahteva da se u budetu prikau svi javni prihodi i rashodi

Javni prihodi i rashodi mogu u budetu biti prikazani po metodu bruto budeta ili po metodu neto budeta Metod bruto budeta podrazumeva da se u budetu u punom iznosu iskau svi prihodi i rashodi Metod neto budeta podrazumava da se u budetu prikau samo deficit ili suficit za svakog budestkog korisnika
8

Budetska naela

Naelo tanosti zahteva da se prihodi i rashodi iskau to realnije odnosno da razlika izmeu planiranih i ostvarenih budetskih pozicija bude to manja
Naelo budetske ravnotee - zahteva da javni prihodi u budetu budu uravnoteeni sa javnim rashodima

Striktno potovanje ovog naela je retko Prema nekim shvatanjima ovo naelo treba da se realizuju u srednjem roku ili u dugom roku, a ne u svakoj godini

Budetska naela

Naelo specijalizacije zahteva da se za svaku poziciju rashoda precizno definie namena, iznos sredstava i vremenski period u kome e se realizovati rashodi
Naelo trajanja (periodinosti) budeta zahteva da se budet donosi za odreeni vremenski period, koji po pravilu iznosi godinu dana Naelo jasnoe (transprentnosti) budeta - podrazumeva da sve pozicije prihoda i rashoda budu iskazane u skladu sa odreenom standardnom metodologijom

Primena standardne metodologije obzbeuje razumljivost sadraja za politiku, strunu i najiru javnost

Naelo javnosti podrazumava da predlog budeta, usvojeni budet kao i izvrenje budeta budu dostupni najiroj javnosti (publikacije, web site ministarstva finansija)
10

Budetska procedura

Budetska procedura ili budestki postupak sastoje se od etiri osnovne faze:

izrada budeta usvajanje budeta (redovni budet ili privremeno finansiranje) izvravanje budeta kontrola budeta

11

Izrada budeta

Inicijativu za izradu budeta najee pokrea ministarstvo finansija

U starijoj literaturi se navode tri naina planiranje prihoda i rashoda:

Metod direktnog procenjivanja - planiranje se vri na osnovu ostvarenih prihoda i rashoda u poslednjoj budetskoj godini uz uvaavanje oekivanih ekonomskih i drugih okolnosti Metod automatskog procenjivanja planiranje se vri kao u metodu direktnog procenjivanja, ali na osnovu podataka iz pretposlednje godine Normativni metod pri planiranju prihoda i rashoda koriste se odreena merila koja su tipina za odreene organe i ustanove
12

Izrada budta

U savremenoj praksi izrada budeta (centralne drave i konsolidovanog budeta) sastoji se iz veeg broja faza:

Analiza novijih makroekonomskih i fiskalnih kretanja (rast BDP, inflacija, ..., fiskalni deficit, javni dug) Definisanje srednjoronih ciljeva i izrada makroekonomskih projekcija

Na ovaj nain je odreen makroekonomski okvir za fiskalnu politiku

Na osnovu makroekonomskog okvira odreuju se osnovni parametri budeta i ukupne fiskalne politike (konsolidovani prihodi, rashodi, deficit)
13

Izrada budeta

U okviru datog makroekonomskog okvira planiraju se poreske reforme i odreuju prioriteti i politika javnih rashoda
Promene u poreskom sistemu treba da obezbede planirani nivo prihoda, ali i da stvore povoljniji ambijent za funkcionisanje privrede i doprinesu ostvarenju socijalnih ciljeva

Prihodi se planiraju na osnovu oekivanih makroekonomskih kretanja, planiranih promena u poreskom sistemu, planiranih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije i dr.
14

Izrada budeta

Pri planiranju rashoda polazi se od zateenog nivoa, ali se zateeni nivo koriguje u skladu sa:

oekivanim makroekonomskim okvirom ciljevima i prioritetima Vlade vre se poreenja sa drugim zemljama u cilju otklanjanja distorzija

Pri odreivanju rashoda obavljaju se pregovori ministarstva finansija sa drugim ministarstvima, sindikatima i dr. Poslednja faza izrade budeta je usvajanje predloga budeta od strane Vlade i njegovo upuivanje Skuptini
15

Donoenje budeta

Budet se najee usvaja u skuptini u formi zakona Ukoliko se u skuptinskoj proceduri prihvate amandmani, usvojeni budet moe biti razliit od predloga Vlade Budet se usvaja pre poetka godine na koju se odnosi

Usvojeni budet se sastoji iz:

opteg dela u kome se prikazuju agregatni podaci i posebnog dela u kome se nalaze detaljni podaci o prihodima i rashodima direktnih budetskih korisnika

16

Privremeno finansiranje

Ukoliko se pre poetka budetske godine (najee se poklapa sa kalendarskom godinom) ne usvoji budet tada se pristupa privremenom finansiranju Privremeno finansiranje obino traje jedan kvartal (izuzetno dva kvartala) Obim rashoda budeta u toku privremenog finansiranja odreuje se na osnovu:
revalorizovanih prosenih mesenih vrednosti rashoda ili prihoda iz prethodne godine revalorizovanih vrednosti rashoda iz prvog kvartala ili prve polovine prethodne godine planiranog nivoa rashoda u budetu koji je pripremila Vlada, ali koji nije usvojen u parlamentu

Odluku o privremenom finansiranju obino donosi Vlada

17

Izvrenje budeta

Izvrenje budeta se sastoji od naplate prihoda (ukljuujui i zaduivanje) i plaanja rashoda budetskih korisnika
Ministarstvo finansija odreuje mesenu i kvartalnu dinamiku realizacije prihoda i rashoda Realizoveni rashodi mogu biti manji, ali ne i vei nego to je planirano u budetu U okviru budetskih korinsnika postoje
Nalogodavci lica koja daju naloge za izvrenje rashoda Raunopolagai - lica koja efektivno relizuju plaanja na osnovu naloga nalogodavca

18

Zavrni raun budeta

Po isteku budetske godine Vlada je obavezna da skuptini uputi zavrni raun budeta Cilj je da se u skuptinskoj proceduri proveri da li su sredstva koriena u skladu sa Zakonom o budetu Zavrni raun budeta objedinjuje zavrne raune svih direktnih i indirektnih budetskih korisnika Struktura zavrnog rauna je slina kao i struktura budeta

Zavrni raun sadri opti i posebni deo, kao i bilans stanja drave
19

Budetska kontrola

Predmet budetske kontole su sve faze budetskog postupka, a naroito izvrenje budeta
Budetska kontola moe biti

Prema vremenu: prethodna i naknadna Prema metodu: dokumantarna i terenska Prema subjektu: kontrola naredbodavca i kontrola raunopolagaa Prema organima koji sprovode kontrolu: upravna, raunsko-sudska i politika
20

Budetska kontrola

Upravna kontrola sastoji se od kontrole nieg organa od strane vieg u okviru svakog ministarstva Raunsko-sudsku kontrolu sprovodi Budetska inspekcija koja je organizovana kao samostalni organ u okviru ministarstva finansija Politiku kontrolu sprovodi skuptina na osnovu izvetaja Dravne revizorske institucije organa koji je nezavisan od ministarstva finansija i Vlade
21

Savremene teorije budeta

Savremene teorije polaze od toga da se fiskalna politika i budet donose u okviru meovitih privreda
Budet se tretira kao vaan instrument ekonomske politike kroz koji se ostvaruju kljuni ekonomski i socijalni ciljevi Osnovne funkcije budeta kao i fiskalne politke su:

alokativna distributivna i stabilizaciona

22

Savremene teorije budeta

Ciljevi fiskalne politike se ostvaruju primenom:

Diskrecionih mera (promena poreskih stopa, realizacija programa javnih rashoda i dr.) Automatskih stabilizatora tj. instrumenata koji su ugraeni u sistem i koji automatski deluju u smeru ublaavanja ciklinih oscilacija (npr. fleksibilni porezi, socijalna pomo) Diskrecione mere imaju niz nedostataka:

kanjenje u uoavanju potrebe za primenom mera trajanje procedure realizacije mera i vremenski pomak od primene mera do ispoljavanja njihovog dejstva ali je njihova primena neophodna u sluaju veih poremeaja

U sluaju nefleksibilnih poreza primenjuju se diskrecione mere, dok fleksibilni porezi deluju kao automatski stabilizatori, ali se na njih mogu primeniti i diskrecione mere
23

Savremene teorije budeta

Postoji vei broj teorija koje razliito definiu ciljeve i funkcije budeta
Neke od teorija budeta su:

Teorija sistematskog budetskog deficita - prema kojoj drava treba da permanentno ostvaruje budetski deficit:

postoje rizici i ogranienja za primenu ove teorije (preteran javni dug, istiskivanje privatnih investcija i dr.)

Teorija ciklinih budeta - prema kojoj budetska ravnotea treba da se ostvari u toku jednog ciklusa, a ne u toku kalendarske godine

U fazi recesije drava ostvaruje deficit, a fazi ekspanzije suficit

24

Savremene teorije budeta

Teorija stabilizacionog budeta - prema kojoj se ciljevi fiskalne politike ostvaruju primenom:

ugraenih stabilizatora koji smanjuju ciklina oscilacije i pravila (npr. maksimalni deficit i javni dug) primer EU diskrecione mere se ne preporuuju zbog moguih politikih zloupotreba, nedovoljnog znanja i dr.

Teorija kompenzatornog budeta prema kojoj je osnovni cilj fiskalne politike puna zaposlenost faktora proizvodnje

U tom smislu se preporuuje fiskalna ekspanzija u periodima recesije

Teorija istog ciklusa - objanjava uticaj mera fiskalne politike na rast privrede i cikline oscilacije, naroito na privatni sektor Uoptena teorija istog ciklusa prema kojoj je cilj fiskalne poltike postizanje ukupne privredne ravnotee, a ne samo ravnotee u privatnom sektoru
25

Vanbudetske institucije
U savremenim dravama deo javnih prihoda i rashoda se realizuje mimo budeta
Osnovni razlozi za formiranje vanbudetskih institucija su:
Postojanje namenskih prihoda i rashoda (socijalno osiguranje) Diversifikacija funkcija savremene drave Potreba da se prevazie godinji karakter budeta Krutost budetske procedure Neophodnost posebne evidencije nekih rashoda (npr. budestkih kredita)

Opravdanost postojanja vanbudetskih institicija se moe osporavati stavom da nije opravdano da se javni prihodi prikupljaju i troe mimo skuptinske procedure Uvoenje vanbudetskih institcuja je u suprotnosti sa naelima budetskog jedinstva i naela potpunosti budeta
26

Vanbudetske institucije

Veina razloga za uvoenje vanbudetskih institucija se moe otkloniti adekvatnim sistemom i politikom budetiranja izuzetak su fondovi socijanog osiguranja

Tokom 90-tih godina u Srbiji su postojale brojne vanbudestke institucije (rauni, fondovi), a iskustvo sa njihovim radom je krajnje negativno (zloupotrebe, pronevere) Primeri vanbudetskih institucija su:

Finansijski planovi fondova obaveznog socijalnog osiguranja Finansijski programi namenjeni za finansiranje dugogodinjih projekta mogu se finansirati iz budeta ili iz sopstvenih namenskih prihoda
27

Vanbudetske institucije

Posebni rauni i podrauni - slue za finansiranje odreenih delatnosti

uvode se u sluaju postojanja znaajnih sopstvenih prihoda budetskog korisnika (participacija u zdravstu, naplata usluga u zdravstvu, kolstvu, sudstvu i dr.) Na ovaj nain se izbegava uplata sopstvenih prihoda u budet i njihova upotreba za druge namene

Budetski fondovi mogu da slue za finansiranje izgradnje, odravanja i korienja objekata u odreenoj delatnosti

jednim delom se finansiraju iz budeta, a drugim iz sopstvenih prihoda u Srbiji budetski fondovi su sastavni deo budeta, imaju namenske prihode i slue za finansiranje odreenih delatnosti namena (npr. deo akciza na cigarete moe da se koristi za kampanje protiv puenje, preventivu, leenje i dr.)
28