Biopesticidi u organskoj proizvodnji prof.

dr Slobodan Milenkovi Megatrend univerzitet, Beograd Fakultet za biofarming, Baka Topola Uvod Zatita bilja u organskoj proizvodnji ne predstavlja prostu zamenu pesticida koji se primenjuju u konvencionalnoj poljoprivredi pesticidima koji su dozvoljeni u organskoj. Kontrola organizama koji ugroavaju prinos u organskoj proizvodnji oslanja se pre svega na otpornost sorti, korisne organizme, plodnost zemljita, agrotehnike i fizike mere, rotaciju useva, zdrav reprodukcioni materijal. Preventivne, agrotehnike, mehanike i fizike metode moraju biti prvi izbor u kontroli tetnih organizama u organskoj poljoprivredi. Tek ako postoji opravdan razlog i neophodnost primenjuju se neke od aktivnih supstanci koje su dozvoljene po direkt. EC 889/2008, Anex II odnosno domaim propisima (zakon i pravilnici). U organskoj poljoprivredi gaje se prevashodno lokalne autohtone ili novostvorene sorte otporne prema prouzrokovaima bolesti i tetoinama. Pored otpornih i manje osetljivih genotipova biljaka u zatiti u organskoj poljoprivredi postoje znaajne mogunosti korienja biopesticida u irem smislu: botanikih insekticida mikrobiolokih insekticida i biofungicida, bioherbicida. Biopesticidi u irem smislu predstavljaju: mikrobioloke insekticide i fungicide (gljive. bakterije, virusi); entomofagne nematode (nematode koje parazitiraju tetne insekte); pesticide derivate biljaka (botaniki pesticidi); feromoni (egzohormoni - insekata; seksualni atraktanti); predatori i parazitoidi (insekti koji se hrane tetnim insektima). Botaniki insekticidi Azadirahtin je jedinjenje izdvojeno iz neem drveta. To je insekticid irokog spektra, koji deluje i kao repelent (odbija tetoine), regulator rasta i insekticid. Neem ulje ima takoe insekticidna svojstva. Ove supstance suzbijaju vai, minere lista, gusenice zemljomerki, leptire moljce, tripse, tetoine lista i grinje. Preparat: Diractin: insekticid biljnog porekla ekstrakt biljke neem. Sadri azadirachtin A 32 g/l. Doze primene: 0,751,5 l/ha. Koristi se u suzbijanju: biljnih vaiju, tripsa, leptirastih vaiju, cikada na: povru, jabuci, kruki, ljivi, jagodi, breskvi, kajsiji, vinovoj lozi. U naim uslovima u ogledima korien je i preparat NeemAzal. Piretrin je prirodni insekticid izolovan iz praha osuenih glavica cvetova biljke Chrysanthemum cinerariefollium. Primenjuje se u suzbijanju vaiju, gusenica, tripsa i moljaca. Preparati: Pyros - nsekticid na bazi prirodnog piretrina. Koristi se u dozi od 70100 ml na 100 l vode, u voarstvu i ratarstvu za suzbijanje tetoina u organskoj poljoprivredi; Show - insekticid prirodnog porekla na bazi rotenona 2% i piretrina 0,5%. Doze primene: 0,7-0,9 l na 100 l vode. Koristi se u suzbijanju: vaiju, tripsa, grinja, stenica, larvi sovica na: jagodi i vinovoj lozi. Piretrin pripada insekticidima irokog

spektra i toksian je i za korisne vrste ali je taj negativan uticaj manji zbog injenice da se na lisnoj povrini kratko zadrava insekticidna svojstva zbog svoje fotonestabilnosti. Piretroidi su sintetiki piretrini otrovniji za insekte od piretrina. Piretroidi se ne mogu koristiti u organskoj proizvodnji. Rotenon je takoe estrahovan iz biljaka rodova (botaniki pesticid). Deluje kao kontaktni i degestivni insekticid. Rotenon je sporodelujui preparat za bube, ike, pueve, gusenice, tripse, i grinje. Veoma je efikasan protiv insekata sa usnim aparatom za grickanje, rane faze u razvoju gusenica koji se hrane listom, sa manjim uticajem na starije gusenice. Rotenon je kratkog dejstva u prirodi i esto pristupaan u formulaciji koja sadri piretrin. Rotenon nije toksian za pele. Preparat: Rotena. insekticid biljnog porekla ekstrakt biljke Derris elliptica, sadri 6% rotenona. Doze primene: 0,25-0,3 l na 100 l vode. Koristi se u suzbijanju: lisnih vaiju, lisnih buva, grinja, smotavaca, cvetojeda, na: jabuci, kruki, ljivi, breskvi, vinovoj lozi. Riania je biljni derivat, esto kombinacija piretrina i rotenona. Pomae u zatiti od jabukinog smotavca, tripsa, larve kukuruznog moljca. Toksian je za ribe i druge vodene oraganizme, kao i sisare. Neophodna je zatitna odea pri primeni ovog preparata jer izloenost moe biti opasna po zdravlje. Sabadila je biljni derivat i moe se koristiti kao praivo rastvorivo u vodi. Koristi se kao kontaktni i digestivni insekticid. Sabadila se moe koristiti za suzbijanje insekata sa usnim aparatom za sisanje i tripsa. Toksian je za pele. Mikrobioloki insekticidi Bacillus thuringiensis (opte ime je Bt) je mikrobioloki insekticid na bazi toksina bakterije Bacillus thuringiensis. Razliiti sojevi bakterije suzbijaju razliite tetoine. Bt var. kurstaki (EG2348) i Bt var. barliner inficiraju gusenice i larve, Bt var israelensis inficira larve insekata koji lete ukljuujui i komarce, B. popillae i B. lentimorbus inficiraju larve japanskih pivaca u zemljitu. Primena preparata Bt u poljoprivredi daje velike mogunosti obzirom na specifinosti vezane za mehanizam delovanja ekoloke karakteristike. Na naem tritu u postupku registracije su preparati: Lepinox plus, Rapax, Wormox. Beauveria bassiana je gljiva ije hife prodiru u telo insekata i izazivaju njihovo uginue. Na telu uginulih insekata stvaraju se spore navedene gljive koje omoguavaju dalje irenje. Visoka vlanost je pogodna za razvoj gljive, infekcija nastaje u periodu od 24-48 sati, a insekati uginjavaju nakon 3-5 dana. Postoji vie sojeva koji ispoljavaju patogenost prema raznim vrstama insekata. Kod nas je u postupku registracije B. bassiana ATTC 74040 preparat Naturalis. Efikasan je u kontroli bele leptiraste vai, grinja, tripsa, injaka.
Jedna od aktivnih supstanci iz grupe dozvoljenih je i spinozad koji nastaje fermentacijom aktinomicete Saccharopolysora spinosa (retka vrsta konaste bakterije, prisutna u zemljitima na ostrvima, daje mu zdrav miris). Spinozad ispoljava brzo insekticidno delovanje, digestivno i kontaktno, nije klasian sistemik ali ima ogranieno sistemino delovanje. Zbog mogue rezistentnosti ne primenjivati ga vie puta sukcesivno u jednoj vegetaciji. U vodi se sporije razlae, a u zemljitu degradacioni produkti zadravaju bioloku aktivnost vie meseci. Toksian je za pele i pueve, slabo toksian za sisare. Efikasan je u kontroli defolijatora: larvi krompirove zlatice, gusenica leptira, manje je efikasan u suzbijanju biljnih vaiju, tripsa i stenica.

Biofungicidi Fusarium oxysporum Schlechtendal (soj Fo 47) je gljiva koja je izolovana iz zemljita na jugu Francuske, i predstavlja nepatogeni (avirulentnu) soj patogene vrste istog naziva. Na gajenim biljkama ona je konkurent istoimenoj patogenoj vrsti. Koristi se u merama zatite od sudovnih patogena koji prouzrokuju uvenue biljaka (F. oxysporum i F. moniliforme). Navedeni nepatogeni soj gljive titi biljke preko tri nezavisna mehanizma: a) konkurencija patogenim vrstama u zemljitu u zoni korena za hraniva; b) direktna konkurencija patogenim vrstama u pristupu mestima za inficiranje korena; c) aktiviranjem imunog sistema biljaka. Ovaj mehanizam vodi stvaranju fitoaleksina koji inhibiraju stvaranje digestivnih enzima Fusarium vrsta. Gliocladium catenulatum Gilman i Abott izolovan je iz zemljita u Finskoj. Komercijalne formulacije ove gljive koriste se u kontroli Pythium spp., i Rhizoctonia vrsta u zemljitu, ali i za tretmane bolesti koje nastaju posle berbe u (prouzrokovai Botrytis spp., Didymella spp.,). Delovanje korisne vrste je preventino kroz mehanizme: stvaranje antibiotika koji unitavaju patogene vrste; parazitiranje patogenih vrsta i konkurencija za hraniva. Pythium oligandrum Drechsler, koristi se u kontroli veeg broja zemljinih patogena u staklenikoj, plastenikoj kao i u proizvodnji povra na otvorenom. Konkurent je patogenim vrstama za hranu i stimulie rast i razvoj gajenih biljaka poveavajui njihovu otpornost prema patogenima. Trichoderma harzianum Tul, soj TH 11, T39 (Harzan) komercijalno je primenjivana zbog svoje osobine da konkurie patogenim gljivama. Preporuuje se za kontrolu vrsta roda Botrytis i Sclerotinia na povru. U zoni korena gajenih biljaka postie dominaciju u odnosu na patogene vrste gljiva. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte) koji se koristi u suzbijanju trulei cvetova i plesnivosti plodova. Ostala jedinjenja Bakar je sredstvo neorganskog porekla koje se koristi za suzbijanje gljivinih i bakterijskih bolesti voaka. Primenjuje se kad vremenski uslovi omogue da se biljke brzo osue. Bakar je toksian ribe. U sluaju pada temperature ispod 10C ili poveane vlanosti bakarni jon moe na liu nekih biljaka izazvati oegotine. Primenjuje se jedino preventivno. Ponovljeno tretiranje moe izazvati zakrljalost u rastu. Sama upotreba mora biti na takav nain koji minimizira akumulaciju u zemljitu, a od 1.1.2006 dozvoljeno je max. 6 kg elementarnog bakra/ha godinje u organskoj proizvodnji. Ogledi i praktina iskustva pokazuju da su bakarni fungicidi efikasni i u znatno niim koncentracijama od preporuenih. Tako, ako je u uputstvu navedena koncentracija primene 0,3% u praksi se slian efekat postie i sa 0,1%. To nam omoguava da potujemo ogranienje u pogledu koliine primene, a takoe da ponovljenim tretmanom produimo period zatite. Kriolit je neorgansko jedinjenje natrijuma, fluora i aluminijuma. Moe pomoi u suzbijanju gusenica i insekata. Materijal je toksian za ribe.

Diatomejska zemlja je neorganski materijal. Sastavljen je od usitnjenog egzoskeleta mikroskopskih morskih organizama. Mikroskopski delovi su abrazivi i grebu povrinu insekata, pueva i grinja, izazivajui suenje tetnih organizama. Potrebno je nositi masku pri primeni preparata; udisanje moe bii opasno po zdravlje. Mineralno ulje je smea ugljovodonika. Preparat se moe koristiti kao pomo u zatiti biljaka od vaiju, grinja, titastih vaiju i drugih insekata mekog tela. Mineralno ulje je kontaktni pesticid. Deluje na povrini insekta guei ih zatvaranjem otvora kroz koje insekti diu. Potpuno obuhvatanje povrine biljka ili delova biljaka je neophodno da bi se uverili da su insekti u kontaktu sa njim. Zavisno od nivoa populacije i vremenskih uslova, moda se primena ulja mora ponoviti. Primena ulja kada je temperatura visoka (priblino 29-320C) i vlanost niska, mogu izazvati oegotine na listu i ometaju transpiraciju biljaka. Primena ovih proizvoda je optimalna u vreme kad je hladovina tokom dana i sunce ne greje direktno na biljku. Zimsko ulje se primenjuje jedino kada biljke nisu u vegetaciji . Insekticidni sapuni su kontaktni insekticidi posebnog sastava da ne bi razloili povrinu zatitnog votanog omotaa lista. Insekticidni sapun moe suzbijati grinje i insekte mekog tela kao to su vai, i insekte sa usnim aparatom za sisanje. Slino mineralnom ulju, potpuno obuhvatanje biljke je neophodno da bi se obezbedio kontakt sa insektima i moda je neophodno ponoviti primenu zavisno od vremenskih uslova. Sumpor je neorganski element za suzbijanje prouzrokovaa pepelnica i grinja i osnovna primena je preventivno suzbijanje. Ne primenjivati ga kada su biljke tretirane sa uljem u poslednje etiri nedelje. Ne tretirati kada je temperatura preko 28.50C. Korodira metal: korstite resprivae sa plastinim delovima. Kre i kalcijum sulfat su jedinjenja za kontrolu grinja, krukine vube i nekih insekata sa usnim aparatom za sisanje. Takoe se koriste za folijarnu kontrolu bolesti. Da bi se izbegla fitotoksinost, ne primenjivati ih 2-4 nedelje nakon upotrebe mineralnog ulja. Ne koristiti kada je temperatura iznad 290C. Feromoni su hormoni insekata koje deluju kao hemijski signal izmeu jedinki iste vrste. Neki su sintetizovani i uglavnom se koriste kao atraktanti (privlae insekte) u praenju pojave insekata. Feromoni se koriste najee iz dva razloga: praenje pojave i brojnosti neke tetoine i u cilju suzbijanja. Suzbijanje se izvodi postavljanjem feromonskih klopki u odreenoj oblasti to zbunjuje mujake tetoine koji ne pronalaze enke i izostaje kopulacija i razmnoavanje. Biofumigacija Postupak biofumigacije zemljita poinje setvom biljaka iz roda slaica, Brassica (juncea i napus) koje se rastu do punog cvetanja do kada one razviju 20-30 t svee mase po hektaru. Biljke se nakon toga maliraju, a dobijena masa unosi u zemljite freziranjem. Ako je zemljite suvo poeljno je izvriti zalivanje odnosno kvaenje. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase oslobaaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Navedena mera nema tetnog uticaja na gajenje biljke. Kontrola korovskih biljaka svodi se na mehanike i agrotehnike mere, a u perspektivi e se primenjivati i bioherbicidi (pelargonijska i siretna kiselina; herbicidi

izolovani iz mikroorganizama i biljaka). Uprkos injenici da veina strunjaka smatra da su korovske biljke tetne, pre svega kao konkurenti gajenim biljkama za vodu, hranu i svetlost, to je naelno i tano, korovske biljke u organskom sistemu gajenja mogu biti i korisne. Naime, korovske biljke mogu biti izvor organske materije koja je presudna za uspeno odravanje plodnosti i mikrobioloke aktivnosti zemljita tako to s povremeno vri njihovo tarupiranje i zaoravanje. Pored toga, cvetajue korovske biljke spontane flore, ili koje su sejane u trakama oko useva i zasada, odnosno u njima izvor su nektara za korisne insekatske vrste to doprinosi odranju ekoloke ravnotee korisnih i tetnih vrsta i dugoronoj odrivosti proizvodnje. Kontrola korovskih biljaka odvija se u nekoliko faza: pre sadnje odnosno setve, u toku proizvodnje i posle berbe. U dosadanjoj praksi u Srbiji, zbog nedostataka vezanih za registraciju biopesticida, u primeni su bila sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2010. god. primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju biljnih vaiju i cvetojeda), rotenona i toksina Bacillus thuringiensis (u suzbijanju gusenica tetnih vrsta leptira). Postoji uzraena potreba za uvozom biopesticida: biolokih insekticida i fungicida kao i parazitoida i predatora tetnih insekata

Literatura Alabouvette, C., Olivain Chantal and Steinberg, C. (2006): Biological control of plant diseases: the European situation. European Journal of Plant Pathology, 114: 329341. Copping, L. G., Menn, J. J. (2000): Biopesticides: a review of their action, applications and efficacy. Pest Manag Sci, 56, 651-676. Harman, G. E. (2000): Myths and dogmas of biocontrol. Changes in Perceptions Derived from Research on Trichoderma harzianum T-22. Plant Disease, April; 377-393.-2 Milenkovi, S., Cerovi, R., Glavendeki, M. (2001): Azadirahtin insekticid biljnog porekla. Zbornik naunih radova, INI PKB Agroekonomik, Vol. 7, 2, 87-92. Milenkovi, S., Tanaskovi, S., Lazi, T. (2005): Azadirahtin mogunost primene u zatiti bilja. Voarstvo, 39, 149, 61-66. Rosen, E. B., Sideman, E., Shelton, A. M., Smart, C. D. (2005): Resource guide for organic insect and diseases management. NYSAES, USA.