Tema 3.

KONTEKST STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA

SADRAJ TEME
1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE I KONKURENTSKA PREDNOST GLEDITE INDUSTRIJSKE ORGANIZACIJE GLEDITE ZASNOVANO NA RESURSIMA GERILA GLEDITE NOVO POSLOVNO OKRUENJE POKRETAI NOVOG POSLOVNOG OKRUENJA IMPLIKACIJE POKRETAKIH FAKTORA KRITINI FAKTORI USPEHA ORGANIZACIONO UENJE

Ako nemate konkurentsku prednost, ne poinjite borbu sa konkurencijom. Jack Welch.

STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE I KONKURENTSKA PREDNOST

Konkurentska prednost (engl. Competitive advantage) oznaava skup faktora koji izdvajaju neko preduzee od ostalih konkurenata i daju mu jedinstvenu trinu poziciju; superiornu u odnosu na konkurenciju.
Konkurentska prednost ostvaruje se posedovanjem ili kreiranjem odreene posebnosti koju kupci trae i prihvataju, i pomou koje se neko preduzee razlikuje od svojih konkurenata.

KONKURENTSKA PREDNOST
Konkurentska prednost preduzee stvara vie ekonomske vrednosti od svojih suparnika Konkurentski paritet preduzee stvara istu ekonomsku vrednost kao i suparnici Konkurentski zaostatak preduzee stvara manje ekonomske vrednosti od svojih suparnika

Privremena Konkurentska prednost

Odriva konkurentska prednost

Privremeni konkurentski zaostatak

Odrivi konkurentski zaostatak

Elementi konkurentske prednosti

Elementi konkurentske prednosti su:

superiorno znanje superiorni resursi. superiorna kontrola.

Elementi konkurentske prednosti

Superiorno znanje. Ono daje menaderima sposobnost bolje percepcije i efiksanosti, a samim tim i breg donoenja kvalitetnijih odluka. Superiorni resursi. Menaderi moraju obaviti odgovarajuu analizu resursa na osnovi kojih mogu ostvariti konkurentsku prednost, obaviti poreenje s konkurentima, kao i definisati njihove prednosti i slabosti. Superiorna kontrola. Kvalitetnom kontrolom poslovanja menaderi dobijaju informacije o trenutnom stanju preduzea koje im pokazuju smernice i naine upotrebe svih raspoloivih vlastitih resursa i znanja u svrhu postizanja konkurentskih prednosti.

Rezultati konkurentske prednosti

Najbolji pokazatelji ostvarenja konkurentske prednoste generalno daju: Trini udeo. Veliina trinog udela preduzea prua jasnu sliku o dominantnosti nekog preduzea na tritu, kao i o snazi i veliini njegovih trinih konkurenata. Profitabilnost. Profitabilnost je (uspean) poslovni rezultat poslovanja poduzea baziran na konkurentskim prednostima.

Oblici i izvori konkurentske prednosti

Najvaniji oblici konkurentske prednosti su:

Odlian proizvod Niski trokovi poslovanja Veliina poduzea Primena savremene tehnologije i novih tehnolokih reenja Bolja interna organizaciona reenja Kvalitetniji odnosi sa kupcima.

NAJVANIJI IZVORI ZA RAZVOJ KONKURENTSKE PREDNOSTI

1.

Inovacije. Preduzetnik moe stei konkurentsku prednost razvojem nekoga novog proizvoda ili usluge. Diferencijacija. Preduzetnici koji se usmere na strategiju diferenciranja i proirenja postojeeg proizvodnog asortimana imaju, zbog smanjenja rizika, veu mogunost uspeha. Brzina. U savremenim ekonomskim uslovima ivotni ciklus proizvoda postaje sve krai. Zato brzina razvoja novog proizvoda postaje izuzetno vana jer e najveu dobit ostvariti oni koji prvi uspeju uvesti novi proizvod ili uslugu na trite.

2.

3.

Kljune sposobnosti kao osnova za sticanje konkurentske prednosti

Kljune sposobnosti (engl. Core competencies) predstavljaju jedinstveni set sposobnosti koje neko preduzee poseduje i razvija, i koje mu omoguuju opsluivanje svojih potroaa bolje od konkurenata.

Kljune sposobnosti mogu imati izvor u: vrhunskom kvalitetu, inovacijama, organizaciji poslovanja, timskom radu, fleksibilnosti, odlinom postprodajnom servisu, odgovornosti, i svemu ostalom to nekom preduzeu omoguuje konkurentsku prednost na tritu.

Vrste konkurentske prednosti

Diferencirani proizvod/ usluga

Premijska cena koja oslikava dodatnu vrednost

Diferencijacija

Inoviranje i kontinuitet u napredovanju

Nadprosene profitne mare

Vrste konkurentske prednosti

Trokovi ispod proseka za kvalitet koji je jednak konkurentskom

Strategija prosenih ili Ispod prosenih cena na tritu

Niski trokovi
Inoviranje i kontinuitet u napredovanju

Nadprosene profitne mare

KONKURENTSKA PREDNOST - Gledita

Generalno postoje tri razliita gledita:

Gledite industrijske organizacije, Gledite zasnovano na resursima Gerila gledite

Gledite industrijske organizacije

Gledite industrijske organizacije orijentisano je na strukturalne snage unutar odreene privredne grane, konkurentsko okruenje i na to kako ove dve komponente utiu na konkurentsku prednost.

Gledite zasnovano na resursima

Gledite zasnovano na resursima zasnovano na resursima polazi od pretpostavke da su resursi firme najznaajniji preduslov za sticanje i odravanje konkurentske prednosti. Ono to organizacione resurse ini jedinstvenim jeste:

vrednost retkost mogunost kopiranja ili zamene sposobnost ekspolatisanja

Gledite zasnovano na resursima

Da li doprinose poveanju vrednosti? Da li su retki?

Organizacioni resursi kao konkurentska prednost

Da li ih firma moe Iskoristiti?

Da li ih je teko prekopirati ili zameniti drugim resursima?

Gerila gledite

Gerila? Iznenadni i otvoreni napad na konkurenciju.

SITUACIONA ANALIZA
Gledite industrijske organizacije
Konkurentska Pozicioniranje firme u prednost privrednoj grani Determinante profitabilnosti Glavna svojstva privredne delatnosti, pozicija koju firma zauzima u okviru delatnosti

Gledite zasnovano na resursima

Posedovanje jedinstvenih organizacionih sredstava ili kapaciteta Vrsta, koliina i priroda firminih resursa

Gerila gledite
Privremena

Sposobnost da se organizacija menja i iznenauju konkurenti Eksterni i interni

Fokus analize Eksterni

Interni

Glavna preokupacija
Strategijski izbori

Konkurencija

Resursi kapaciteti

Kontinuirani, radikalni i haotini uslovi

Naglo i konstantno remeenje trenutne situacije na tritu

Odabir atraktivne delatnosti,

Razvijanje jedinstvenih resursa i distinktivnih sposobnosti

NOVO POSLOVNO OKRUENJE

Formulisanje strategije podrazumeva razvoj, a potom i odabir adekvatnih strategija. Funkcionalne strategije Konkurentske strategije Korporativne strategije

POKRETAI NOVOG POSLOVNOG OKRUENJE

POKRETAI NOVOG POSLOVNOG OKRUENJE
Informaciona revolucija Tehnologija Globalizacija

Implikacije

Kritini faktori uspeha

INFORMACIONA REVOLUCIJA

Informacije (znanje) oduvek su se koristile za proizvodnju roba i usluga.

Podaci vs. Informacije

Podaci Informacije

Podaci su registrovane injenice koje se odnose na pojedine aspekte funkcionisanja prouavanog sistema. Informacije su obraeni podaci koji su organizovani tako da imaju odreeno znaenje i vrednost za primaoce.

INFORMACIONA REVOLUCIJA

Informacija mora:

da bude prikladna da bude blagovremena da bude tana da smanji neizvesnost.

Informaciona eksplozija je ubrzano poveanje koliine objavljenih informacija i efekti ovog obilja dostupnih podataka.

INFORMACIONA REVOLUCIJA

2008. godine Amerikanci su bili izloeni razliitim informacijama u trajanju oko 1,3 milijardi sati, ili proseno skoro 12 sati dnevno. Prevedeno u bajtove ili broj rei to je iznosilo 3,6 milijardi zettabajta ili10 845 triliona rei.
To znai da je prosean Amerikanac u samo jednom prosenom danu izloen informacijama veliine 100.500 rei ili 34 gigabajta.

TEHNOLOGIJA

Tehnologija podrazumeva korienje opreme, materijala, znanja i iskustva da bi se obavljali zadaci.

Efekti tehnologija se mogu uoiti u sledeim oblastima:

inovativnost bottom-up sposobnosti kontrole organizacionom uinku

GLOBALIZACIJA

U savremenom poslovno okruenju svaka organizacija mora da se pozabavi globalnim pitanjima

Na strategijski menadment globalizacija utie: putem globalnog trita globalne konkurencije

IMPLIKACIJE POKRETAKIH SNAGA

Faktori koji su od presudnog znaaja za uspeh jedne organizacijeu novom poslovnom okruenju:
1. 2.

3.

sposobnost da se prihvate promene, sposobnost kreativnosti i inovacija, da organizacija bude na svetskom nivou.

SPOSOBNOST DA SE PRIHVATE PROMENE

Promene su termin koji na najbolji nain doarava sutinu savremenog poslovnog okruenja. Donosioci strategijskih odluka u neku ruku moraju da budi i agenti promena.

SPOSOBNOST KREATIVNOSTI I INOVACIJA

Kreirajte i inovirajte ili ete propasti Kreativnost je sposobnost da se proizvede delo koje je ne samo novo (tj. originalno, neoekivano) nego i korisno (tj. usklaeno ogranienjima koje nalae dati zadatak).
Barron, 1995

Kretaivnost, vetina da se ideje kombinuju na jedinstven nain, ili da se izmeu ideja pronau neobine veze, vrlo je bitna sposobnost.
T.M. Amabile 1988

ORGANIZACIJA NA SVETSKOM NIVOU

Organizacija na svetskom nivou? Organizacija u kojoj donosioci strategijskih odluka preduzimaju potrebne mere da bi joj pomogli da postane svetski lider u svojoj brani.

ORGANIZACIJA NA SVETSKOM NIVOU

Snana usmerenost na kupce Znaajna tehnoloka podrka

Neprestano uenje i usavravanje

Organizacija koja je na svetskom nivou

Klima ravnopravnosti Kreativni menadment ljudskih resursa Fleksibilna organizaciona struktura

DEFINISANJE ORGANIZACIONE VIZIJE I MISIJE FIRME

Organizaciona vizija predstavlja jasnu predstavu onoga to lider eli da organizacija postane Vizija moe biti formulisana i kao iroko definisan dugotrajan iskaz svrhe poslovanja organizacije po kome se biznis organizacije razlikuje od ostalih vrsta organizacija. Ova definicija ukljuuje dva bitna elementa vizije firme:
trajnost iskaza o svrsi poslovanja, specifinost pojedinane organizacije.

Ona ukljuuje definiciju trita, potreba i tehnologije.

DEFINISANJE ORGANIZACIONE VIZIJE I MISIJE FIRME

Organizaciona vizija bi trebalo da sadri sledee komponente:

1.

2.

3. 4.

zasnovanost na duboko usaenim vrednostima i uverenjima jedne organizacije, Podrobno da bude objanjena svrha poslovanja jedne organizacije Kratak opis posla kojim se organizacija bavi Blie odreivanje optih ciljeva

DEFINISANJE ORGANIZACIONE VIZIJE I MISIJE FIRME

SVRHA Zato preduzee postoji?

STRATEKA VIZIJA Budua konkurentska pozicija i posebne sposobnosti

SISTEM VREDNOSTI U ta kompanija veruje

STANDARDI PONAANJA Politike i ponaanja kojima se podravaju posebne sposobnosti i sistem vrednosti

DEFINISANJE ORGANIZACIONE VIZIJE I MISIJE FIRME

Misija je iskaz o poslovima koje konkretne organizacione jedinice obavljaju i njihovim aspiracijama. Organizacije treba da imaju samo jednu viziju, ali nekoliko potencijalnih misija (na nivou funkcionalnog sektora, odeljenja, radne grupe itd.)

DEFINISANJE ORGANIZACIONE VIZIJE I MISIJE FIRME

Da bi bile efektivne, organizaciona vizija i misija trebalo bi da imaju sledee vane karakteristike:

treba da bude bazirana na solidnom poznavanju poslovanja firme i jasnoj viziji faktora koji e uticati na promene poslovanja u budunosti. misija firme trebalo bi da bude bazirana na snanom linom ubeenju i motivaciji menadera koji imaju sposobnost da svoju viziju uine prihvaenom od svih u organizaciji. snana formulacija misije firme trebala bi da kreira strateku tenju celog menadmenta i radnog kolektiva da se ostvaruju pobede uz pomo organizacije misija firme treba da bude mogua.

KORPORATIVNA DRUTVENA ODGOVORNOST I POSLOVNA ETIKA

Korporativna drutvena odgovornost predstavlja obavezu donosilaca odluke na pojedinim organizacionim nivoima da odluuju i postupaju na nain u kome se prepoznaje uzajamna povezanost organizacije i drutva.

Stejkholderi su pojedinci ili grupe koji imaju udela ili na koje znaajno utiu odluke i akcije organizacije, a koji za uzvrat, mogu da utiu na poslovanje same organizacije.

STEJKHOLDERI
Akcionari Politike grupe Vlade

Trgovinska udruenja

Kupci (Potroai) Organizacija

Dobavljai Lokalne zajednice

Drutvene grupe Zaposleni

POSLOVNA ETIKA

Etika podrazumeva postojanje principa kojima se definiu ispravne i pogrene odluke i ponaanje. Etika danas treba da bude deo procesa strategijskog menadmenta.

ORGANIZACIONO UENJE

Adaptivan proces u kome ciljevi, panja i istraivanja bivaju adaptirani u iskustva koja su korisna za organizaciju i smatraju ga kljunim procesom unutar organizacije koji treba da obezbedi fleksibilnost i bolje performanse organizacije.

ORGANIZACIONO UENJE

Znaaj uenja se moe posmatrati sa razliitih aspekata. Uenje za menadere ima sledee implikacije:
1.

2.

3.

pozitivni rezultati (poveanje kompetencija, razumevanje, samopotovanje, moral), ali i negativni rezultati (uenje o tome kako izbei rad ili ispoljiti nepoeljno ponaanje), pojedinci koji vole uenje postaju fleksibilniji u vremenu konstantnih promena i zato su pogodnije za prihvatanje organizacionih promena, svest o tome da kultura uenja moe uticati na efikasnost organizacije.

UTICAJ ORGANIZACIONOG UENJA NA PROCESE U ORGANIZACIJI

Dimenzija Efektivnost Ilustracija merenja
Poboljanje servisa za potroae Bolje upravljanje projektima Manje iznenaenja od eksternih dogaaja Poveanje procenta potroaa zadovoljnih proizvodima Smanjivanje trokova proizvodnje u odnosu na obim prodaje Krae vreme priprema operacija Bre odluivanje Bre isporuivanje proizvoda Poveanje procenta novouvedenih proizvoda Vei broj patenata po zaposlenom Podsticanje promena umesto sleenje konkurenata Vei broj ideja u bazi upravljanja znanjem

Efikasnost

Inovativnost

PITANJA ?

HVALA NA PANJI!