SJEREN KJERKEGOR (I) - teistiki egzistencijalizam AS 85 (APRIL)

Suprotstavljajui se Hegelu, Kjerkegor polazi od uverenja da za egzistenciju nema sistema. Nijedan od sistema ne zadire u egzistenciju, tj. u doivljaj jedinke koja strepi imajui svest o smrti i svom neminovnom kraju. Nadalje, ne umire ovek uopte koji je deo sistema nego ja umirem i niko drugi ne moe doiveti moje iskustvo u suoavanju sa smru. (Kora, Pavlovi; udbenik)
ta ovde znai ovek uopte i kako razumeti prigovor linog iskustva u suoavanju sa smru?

ovekova individualna egzistencija je sluajna, neponovljiva, konana, prolazna i neizvesna. Individua je potpuno nesigurna u svetu, jer ne postoji vrst oslonac postojanja, ni u o veku, ni izvan oveka; niti postoji jasan, unapred postavljen smisao ili svrha ivota, koje ovek treba da ostvari. Poto je egzistencijalna istina uvek lina, subjektivna, ona se ne moe sasvim racionalno razumeti. Kad bi sva nauna i metafizika pitanja bila reena, time jo uvek ne bi bilo reeno pitanje individualnog ivotnog smisla, smatra Kjerkegor. (Cvetkovi, Ceki, Savi; udbenik)
Kako razume stav da se istina ne moe racionalno razumeti jer je lina, tj. subjektivna ? Zato se nita ne reava po pitanju individualnog smisla ak i ako se ree sva nauna pitanja?

Problem smisla ljudskog ivota i vrednosti ne moe biti reen uvoenjem odgovarajueg ekonomsko-politikog sistema, niti nam smisao biva dat time to se raamo kao hriani. (Don Cupitt on Kierkegaards Philosophy)
Zato se kae da nam smisao nije udahnut samim tim to se raamo kao hriani ?

Neki se slau s Marksom da je dovoljno tek promeniti politiku atmosferu drutva kako bi ivot dobio smisao, dok drugi poput Kjerkegora misle da problem smisla na kraju moe biti reen jedino unutar duha individue. (Don Cupitt, The Sea of Faith)
Kakvu predstavu ima o smislu koji zadaje Marks?

Kako se otkriva lina istina? S njom se najizrazitije suoavamo u strahu i strepnji, koji ne potiu od neke odreene stvari, ve od linog suoavanja sa smru. ovek je, smatra Kjerkegor, bie bolesno na smrt. Doivljaj smrtnosti raa oseanje nitavnosti ljudske egzistencije nihilizam. (Cvetkovi, Ceki, Savi; udbenik)
Da li se zna za jo nekog filozofa koji ima slian pogled na linu istinu i ta je to nihilizam?

Dva su izlaza iz nihilizma: prvi je oaj, koji vodi u samoubistvo ili ludilo, a drugi je hrianska vera. Meutim, vera se ne moe racionalno opravdati, ve predstavlja egzistencijalni izbor, slobodnu odluku u kojoj se sukobljavaju logiki protivrene mogunosti. Egzistencija povezuje u oveku ono to je iskljuivo: konano i beskonano... (Cvetkovi, Ceki, Savi; udbenik)
Kako razume izraz egzistencijalni izbor i na koji nain egzistencija povezuje konano i beskonano ?

Sutina vere nije u prihvatanju neeg to se propoveda kao istina (bog), ve izazov da se posvetimo ivotu kakav biramo iz trenutka u trenutak. Vera je akt iste slobode budui da biramo sebe i svoj put, a ne znamo ta nas tamo eka. (Don Cupitt, The Sea of Faith)
Objasni kako razume naglaeni deo citata, tj. kako je to vera akt iste slobode.

Dostizanje istinske vere je retko jer se odnosi na pravu, autentinu egzistenciju, koju ljudi obino izbegavaju. Na putu autentine egzistencije Kjerkegor razlikuje tri stadijuma: estetski, etiki i religiozni. (Cvetkovi, Ceki, Savi; udbenik)
Kakva je to autentina egzistencija, i da li se slae s tim da je ljudi obino izbegavaju?