graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.2 / 2009

POSLEDICE PROCESA NADOGRADNJI STAMBENIH ZGRADA U NOVOM SADU EFFECT OF THE PROCESS OF BUILDING ROOFTOP EXTENSIONS ON RESIDENTIAL BUILDINGS IN NOVI SAD
Lazar KUZMANOV 1
Rezime Nadogradnja stambenih zgrada izaziva viestruke posledice koje se pre svega odraavaju na samom objektu kroz promene u njegovom arhitektonskom, funkcionalnom i konstruktivnom sklopu, a zatim i ire, na okruenje, odnosno blok, uspostavljanjem novih odnosa koji sa urbanistikog stanovita definiu predmetni prostor. U samoj injenici da nadogradnja zgrada uzrokuje promene i posledice u urbanistikom, arhitektonskom, funkcionalnom i konstruktivnom smislu, ogleda se sva kompleksnost ovog problema, to zahteva naroitu panju pri njegovom reavanju. Kljune rei Nadogradnja stambenih zgrada, tipoloka klasifikacija, arhitektonski, funkcionalni, konstruktivni, sklop. valorizacija, sanacija, urbanistiki,

Summary Building rooftop extensions on existing residential buildings results in variuos consequences, ranging from transformations in the architectural, functional and structural framework to changes in the environment, neighbouring area, and establishing new relations in the given space, from the perspective of urban planning. The fact the the whole structure of a building and the neighbouring area would be transformed in the sense of architecture, function and construction by such interventions requires meticulous attention in the process of dealing with this issue. Key words Rooftop extensions of residential buildings, typological classification, setting a value, repair, urbanplanning, architectural, functional and constructional framework.

1. UVOD
Stambena izgradnja u Novom Sadu u poslednjoj deceniji je obeleena izmeu ostalog i mnogobrojnim nadogradnjama postojeih vieporodinih stambenih zgrada i formiranjem potkrovnih etaa. Cilj nadogradnji je bio dobijanje novog, u trinim uslovima vrlo jeftinog stambenog prostora. Masovna pojava nadogradnji stambenih zgrada esto je za rezultat imala nekvalitetna oblikovna i tehnika reenja nadograenih delova stambenih zgrada, te je ta injenica prouzrokovala kritiku ne samo strune i ostale javnosti nego i korisnika tih stambenih prostora. Preispitivanje mogunosti nadogradnji stambenih zgrada proizvelo je pre svega dva osnovna uzrono posledina problema: kako sanirati ravne krovove na stambenim objektima, a istovremeno utvrditi estetsko oblikovne i funkcionalne kriterijume

za nadogradnju, kako bi predloeno reenje nadogradnje sauvalo postojei koncept objekta koji se nadograuje. Zato se s pravom postavlja pitanje: Nadogradnja, da, ali kako!? [1] Neophodnost rekonstrukcije ravnih krovova, kao i stambeni deficit i visoke cene stanova u novogradnji, prouzrokovale su masovnu nadogradnju stambenih objekata. Nadogradnja stambenih zgrada poveala je broj stanova i uticala na vizuelni identitet naselja, ali i prouzrokovala nestajanje znaajne karakteristike perioda Moderne, a to je ravan krov. [2] Naravno, tu se otvara arhitektonsko inenjerska dilema ravan krov ili kos krov, kao dva oponentna oblika krova, koji su se u prethodnim periodima meusobno iskljuivali kao nosioci razliitih stremljenja. Prvi se javljao kao reprezent pokreta Moderne sa izrazitim insistiranjem na internacionalnom stilu i brisanju svih lokalnih karakteristika. S druge strane, kos krov u naim

mr Lazar Kuzmanov, dipl.in.arh., struni saradnik, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.2 / 2009

krajevima je tradicionalna logina i opravdana. [3]

forma,

funkcionalno

2. KARAKTERISTINE NADOGRADNJE
Posmatrajui nadograene objekte u Novom Sadu sa sigurnou dolazimo do zakljuka da su umnogome promenili i strukturu i arhitektonsko oblikovne elemente itavih naselja i uticali da mnogi delovi Novog Sada izgube nekadanje atribute kvalitetno planiranih i visoko estetski oblikovanih stambenih naselja. Karakteristine nadogradnje u Novom Sadu se mogu podeliti u tri grupe [4]: Prva i na alost malobrojna grupa nadogradnji (Slika 1) je ona u koju spadaju kvalitetne nadogradnje u kojima su novi autori pratei arhitektonske ideje prethodnih, uspeli da nenametljivo poveaju spratnost dogradnjom ili adaptacijom najviih delova graevina. U toj grupi se nalaze objekti koji nadogradnjom nisu izgubili sopstveni arhitektonski identitet i na kojima su se prilikom nadogradnje potovale zakonitosti postojee arhitekture i koristili oblikovni elementi karakteristini za postojei objekat.

morati da pretrpe rekonstrukciju, jer bi mogle dovesti do ruenja nadograenih delova zgrade. Takvih objekata je malo i ovi primeri pokazuju namarnost investitora pri nadogradnji stambenih zgrada.

Slika 3- Primeri nezavrenih nadograenih zgrada

Izbor primera nadogradnji i tipoloki pristup odabira nadograenih objekata koji se analiziraju, omoguava grupisanje odreenih celina i karakteristinih grupacija koje e biti osnov za sagledavanje celokupnog problema nadogradnji stambenih zgrada. Predmet tipologije u arhitekturi je klasifikovanje putem posebnih oblika ispitivanja arhitektonskih elemenata, delova i celina sa ciljem da se uoe, izdvoje i grupiu primeri koji imaju zajednike karakteristike, pa se zato mogu svrstati u jedan odreeni tip. To meutim nije samo intervenisanje zajednikih karakteristika, ve se pri tom istrauje i sutina tih karakteristika, koja moe biti uoljiva ili ne. [5]

3. RAZLOZI ZA POJAVU NADOGRADNJI

Problem odravanja ravnih krovova, zbog estih sanacija i visokih trokova, prisutan je u Novom Sadu praktino od izgradnje prvih objekata sa ravnim krovovima. Sanaciju ravnih krovova mogue je reiti ako se oni zamene kosim krovovima u skladu sa unapred definisanim urbanistiko tehnikim uslovima. Meutim, izgradnja kosog krova zahteva veoma visoka finansijska sredstva koja vlasnici stanova nisu spremni da obezbede (nizak ivotni standard, razliit interes vlasnika stanova itd.). Iz ovog proizilazi, a to je i jedan od glavnih razloga pojave nadogradnji, da problem finansiranja izgradnje kosog krova namee potrebu da se reenje trai u uspostavljanju ekonomskog interesa za takvu izgradnju. Sa stanovita potencijalnih investitora osnovni ekonomski razlozi koji bi ga opredelili da uloi stedstva u nadogradnju postojeih objekata, odnosno da na zgradama sa ravnim krovovima gradi stambeni ili poslovni prostor su sledei: nia cena izgradnje od one koja se ostvaruje izgradnjom na slobodnom prostoru i visoka vrednost lokacije na kojoj se nadogradnja realizuje.

Slika 1 - Primeri kvalitetno nadograenih zgrada

Drugu grupu, koja je i najbrojnija, ine nadograeni objekti koji u arhitektonskom smislu dobijaju sasvim novi izraz, a nadograeni deo objekta ponitava postojeu arhitekturu. (Slika 2). Ovakve nadogradnje su neizraajne, a koriste se krovni elementi koji nisu primereni postojeoj arhitekturi (poput krovnih bada ili krovnih atika) i vrlo esto u oblikovnom smislu daju suprotan efekat od onog koji je zamislio sam autor objekta.

Slika 2. Primeri nekvalitetno nadograenih zgrada

Treoj grupi pripadaju intervencije (Slika 3) koje sa statikog gledita moemo oceniti kao opasne i koje e verovatno u blioj ili daljoj budunosti

13

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.2 / 2009

Imajui u vidu ova dva razloga, moe se rei da je interes investitora da izgradi stambeni ili poslovni prostor na najatraktivnijoj lokaciji uz najniu cenu, jer time ostvaruje maksimalnu dobit na uloeni kapital. Cena izgradnje stambeno-poslovnog prostora koji bi se dobio nadogradnjom objekta sa ravnim krovom, objektivno zavisi od vie faktora od kojih su najbitniji sledei: tehniki uslovi izgradnje, obim izgradnje (veliina korisnog prostora) naknada za ureenje graevinskog zemljita. Naravno, jedan od najbitnijih razloga za pojavu nadogradnji stambenih zgrada u Novom Sadu je svakako i usvojena skuptinska Odluka o izmenama i dopunama Generalnog urbanistikog plana Novog Sada u cilju reavanja problema izgraenih objekata sa ravnim krovovima, na osnovu koje je stvoren pravni osnov za izgradnju kosih krovova u svim delovima grada.

i valorizaciju odabranih nadogradnji. Takoe su primetne i razliitosti kod sagledavanja i praenja realizacije pojedinih nadogradnji. Primer su dva objekta koji imaju istu morfoloku ulogu i grade ugaoni objekat (Slika 4) i koji su na potpuno drugaiji nain tretirani od strane autora nadogradnji.

Slika 4 - Primeri nadograenih ugaonih zgrada

4. POSLEDICE NADOGRADNJI
Posledice procesa nadogradnji stambenih zgrada, vidni je na svakom koraku. Neusklaenost nadograenih stambenih objekata sa okruenjem, postojeom arhitekturom i oblikovanjem objekta, te neprimereni nain realizacije nadogradnji uz nizak tehniki kvalitet izgradnje, doveo je do naruavanja postojeeg stambenog fundusa i naeo temu da li se nadogradnja stambenih zgrada vodila na pravi nain. Posledice haotinog voenja itavog procesa nadogradnji stambenih zgrada proizvele su puno nezadovoljnih u tom procesu stvaranja nadogradnji. I pored toga vidni su i pozitivni efekti ovog procesa. Nakon sprovedene analize odabranih nadogradnji stambenih zgrada u Novom Sadu, mogla bi se definisati osnovna valorizacija u arhitektonskom i graevinskom smislu i ona nadogradnje deli na [6]: uspele, odnosno kvalitetne nadogradnje kod kojih je uspeno realizovan kontinuitet odnosno veza delova objekta u arhitektonskom smislu i smislu osnovne nosee konstrukcije, manje uspene odnosno manje kvalitetne, kod kojih su neki elementi konstruktivnog sistema odnosno arhitekture reeni na zadovoljavajui nain, a neki nisu u potpunosti i neuspele, pri emu su neke od njih i sa nedovoljnim koeficijentom sigurnosti u pogledu kapaciteta nosivosti i stabilnosti objekta, ali i sa malim arhitektonskim vrednostima. Uporeujui odreene nadogradnje moemo uoiti zakonitosti koje treba da budu osnov za analizu

Na drugom primeru se moda i na najbolji nain mogu sagledati razliiti pristupi arhitekata i njihov odnos prema nadogradnji objekta i onome to je zateeno kao postojee stanje. Naime, imamo dva primera koji suprotno tretiraju postojeu arhitekturu (Slika 5). Jedan autor potpuno podrava postojei koncept i oponaa ga, dok se drugi ak i delimino ruga i samoj zgradi i prethodnom autoru.

Slika 5 - Primeri razliitih pristupa nadogradnji zgrada

I trei segment sagledavanja posledice procesa nadogradnji je tumaenje arhitektonskog dela u odnosu na period kad je nastao i arhitektonskoj epohi kojoj pripada. Ovde raspoznajemo dve zgrade (Slika 6), jedna koja je nastala u peridu modernizma, a druga u doba soc-realizma. Kod prve zgrade autor pokuava da sauva geometriju i karakteristinu horizontalnost fasade pa uvodi i krovnu ravan koja podrava osnovnu ideju arhitekture postojee objekta, dok drugi arhitekta uvodi potpuno suvian i neprimeren element tradicionalne, pre svega seoske vojvoanske arhitekture i projektuje zabatni zid.

14

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.2 / 2009

Slika 6 - Primeri razliitog zavretka krovnog venca nadogradnji

Vana posledica procesa nadogradnji je i to to se poetkom nastajanja procesa nadogradnji stambenih objekata u Novom Sadu poelo potovati i autorstvo nad objektima koji se nadograuju. Za svaku intervenciju na objektu morala se pribaviti saglasnost autora (projektanta) ili Drutva arhitekata Novog Sada, kada autori nisu bili dostupni. Potrebno je takoe naglasiti da u trenutku kada su nastajale nadogradnje postojala je obaveza da liftove moraju imati stambene zgrade koje su nadogradnjom postale vie od P+4. Na taj nain su i mnoge postojee stambene zgrade dobile lift. Jedna od posledica je i izgradnja znaajnog fonda novih stambenih jedinica u novonastalim nadogradnjama stambenih zgrada. U uslovima stambenog deficita, kada su stanovi u novogradnji jo uvek bili nedostupni prosenom potroakom depu, odluka o nadogradnji postojeih stambenih zgrada predstavljala je reenje, kojim se poveava korisna povrina zgrade, kao i procenat iskorienja gradskog graevinskog zemljita. [7] Osim toga, nadogradnjom se izlazi u susret i jo nekim oblicima gradskog razvoja, kao to su na primer visinska regulacija i ambijentalno uobliavanje pojedinih delova grada.

Sama nadogradnja omoguava i ukupnu obnovu same zgrade, to utie na definisanje opteg stanja stambene gradnje u dananjim drutveno ekonomskim uslovima i zato je potrebno definisati mesto i ulogu nadogradnji u stambenoj izgradnji. Pored urbanistikih aspekata, socioloki aspekti i ekonomski aspekti ine sam proces nadziivanja specifinim oblikom izgradnje stambenih zgrada. Na alost, neke od posledica ovog procesa ostavile su trajne tragove u stambenoj arhitekturi Novog Sada i mora se daleko vie voditi rauna o svim aspektima koji ine proces nadogradnje stambenih zgrada kako bi negativne posledice usled nadogradnje zgrada u budunosti bile to manje.

6. LITERATURA
[1] Radovi, R. (2000) Dogradnja trai vie od znanja trai mudrost. Zbornik radova: Nadogradnja stambenih i javnih zgrada, JUDIMK Jugoslovensko drutvo za ispitivanje i istraivanje materijala i konstrukcija, Beograd, str. 5 [2] Krsti, A. (2000) Aspekti materijalizacije relevantni za izdavanje uslova za nadogradnju i reoblikovanje krovova. Zbornik radova: Nadogradnja stambenih i javnih zgrada, JUDIMK Jugoslovensko drutvo za ispitivanje i istraivanje materijala i konstrukcija, Beograd, str. 78. [3] Krsti, A. (1995) Kos krov u domaoj stambenoj arhitekturi - tradicionalni i savremen arhitektonski element. Edicija Arhitektonika, Kolo A Sveska br.8, Arhitektonski fakultet, Beograd, str. 53 [4] Mitrovi, V. (1998) Nadogradnja u Novom Sadu. asopis DaNS br.23, Drutvo arhitekata Novog Sada, Novi Sad, str. 18 [5] Kurtovi Foli, N. (1992) Teorijske mogunosti i praktina primena tipologije u savremenoj arhitekturi. asopis Izgradnja, br.9-10, Saveza graevinskoh inenjera i tehniara Srbije, Udruenja arhitekata Srbije i Udruenja urbanista Srbije, Beograd, str. 6 [6] Foli, R., Popovi, B. (1999) Aktuelna problematika nadziivanja zgrada. Savremena graevinska praksa 99, Drutvo inenjera i tehniara Novi Sad i FTN-AIG, Novi Sad, str. 246 [7] Krsti, A., Bogdanov, A. (2003) Informaciona osnova o stanju krovova i potkrovlja u Beogradu. Energetska optimizacija zgrada u kontekstu odrive arhitekture, deo 1, Analiza strukture graevinskog fonda. Nauno istraivaki projekat, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd [8] Jovanovi Popovi, M. (2003) Odravanje, obnova i rekonstrukcija objekata vieporodinog stanovanja i poslovanja preporuke. Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Ministarstvo urbanizma i graevina Republike Srbije, Beograd, str. 108

5. ZAKLJUAK
U Novom Sadu veliki procenat stambenih zgrada podlee nadogradnji. Potreba za poveanjem stambenog prostora je svakako jedan od glavnih faktora to je nadogradnja postojeih objekata u trinim uslovima primamljiv nain za dobijanje novog stambenog prostora. Da bi se uopte pristupilo nadogradnji neophodna je procena uspenosti odnosno neuspenosti primene ovakvog naina proirenja stambenog prostora. U toku ovog procesa neophodno je prepoznati i pridravati se definisanih faza rada. [8]

15