1. Geneza organizacije u praistoriji Predistorija je od ivotinje stvorila oveka i njegovu sklonost prema porodici i spremnost rtvovanja za svoje blinje.

Opremljen biolokom opremom, ovek je poeo svesno da se udruuje. To se posebno moe videti kroz dve etape ovekove preistorije: lovaku organizaciju i neolitsku organizaciju. 2. Karakteristike lovake organizacije Ljudi su gotovo milion godina iveli kao lovci. Lovili su u grupama, koje su se kasnije skupljale i inile plemena, a plemena klanove. arakteristike lovake organizacije su: !isok stepen pokretljivosti: nisu bili vezani za odre"enu teritoriju ve# su odlazili na teritorije gde je bilo divljai$ %nteresantnost: dolazila je sa promenom teritorije jer svaka nova promena je ispoetka otpoinjala ivot, i sami tim nosila odre"eni stepen interesantnosti$ Privremenost: ivotinje su iz klimatski& razloga menjale teritoriju, pa samim tim i lovci su kretali za njima i bivali primorani da se prilago"avaju novim uslovima$ 'ednostavnost: postojala je podela poslova po polu, mukarci su lovili krupnu divlja, a ene sakupljale plodove, to je inilo dosta e(ikasnom$ )kupina je vo"ena: skupinu je vodio najstariji ili najvetiji lan jer je bio najpogodniji za planiranje, dok su mladi bili za lov$ *aspodela je vrena nezavisno od rezultata: sav ulov se delio na jednake delove, mada se smatra da je najsposobnijim lovcima pripadao najlepi deo$ )vojina: postojala je privatna i zajednika svojina, gde je privatna bila samo ode#a i oruje, dok je svim bogatstvima prirode bio dozvoljen pristup svim lanovima$ 'ednakost: imala je veliki stepen jednakosti kako pojedinaca, tako i pojedini& njeni& delova, a ekstremi su spreavani obiajima, religijom i slino. %z navedenog se moe zakljuiti da je lovaka organizacija bila proeta du&om saradnje, ispomaganja i bez &ijerar&ijski& podela. 3. Sutina neolitske organizacije + neolitskoj organizaciji, ovek je poeo da ovladava svojom prirodom. )ejanjem i gajenjem useva, uzgojem ivotinja, izgradnjom naselja, stvoreni su prvi vikovi &rane za zanatlije. To se naziva neolitskom revolucijom. Ona se dogodila izme"u ,rke i %rana. *azvijaju se ar&itektura i gra"evinarstvo. Od -.... / 0.... godine p.n.e. procvat su doivele delatnosti kao to su uzgoj penice i pripitomljavanje i uzgoj ivotinja. 1eolitska organizacija je bila drutvo 2univerzalne slobode, jednakosti i protiv svi& ogranienja3. +pravljanje je bilo zajedniko, a obiaji su bili osnovna norma u regulisanja me"uljudski& odnosa. Poglavice su bili prvi upravljai, a kriterijum pri nji&ovom izbor su bili mudrost i iskustvo.

4. Karakteristike drevne organizacije Proistekla je iz praistorijske organizacije. Odgovara robovlasnikoj organizaciji i obu&vata period od oko 5... godina p.n.e. Pojavljuje se prvi grad6drava kod )umera. 7ovek je u drevnoj civilizaciji stvorio nova oru"a. 1astaju veliki gradovi6drave, bedemi protiv poplava, masovni radovi u seenju umu, izgradnje verski& objekata. )ve ovo predstavlja osnovicu za nastanak prvi& klica organizacije. Ovde se upoznajemo sa oblicima ljudske civilizacije, kao to su: &orde, rodovi, bratstva, plemena i kon(ederacije. 8rojna saznanja ove civilizacije su ostala temelj i savremenim organizacijama. 5. O jasniti karakteristike !araonske" vavilonske i kineske drevne organizacije 9araonska organizacija predstavlja znaajan izvor za (ormulisanje nauke o radu, tj. organizaciji. Osnovu za razvoj u :giptu dala je religija. :gip#ani su verovali u veni ivot tako da su ve#u panju poklanjali stvaranju ivota posle smrti i to najvie gradnjom piramida. eopsova piramida ;4<0 m visina, =>. m duina, 5 &a povrina? je jedan od najve#i& objekata koji je izgra"en u egipatskom carstvu. 1a njoj je radilo 4...... ljudi, a pripreme su trajale vie od deset godina. Organizacija u kojoj je trebalo objediniti &iljade radnika razni& struka morala je biti razra"ena do detalja. )tari :gip#ani su znali za slede#a dostignu#a: Pripremu za izvo"enje radova sa preciznim razradama pojedini& (aza i operacija$ Planiranje i koordinaciju u izvo"enju sami& radova$ +vo"enje specijalni& savetnika za ure"enje unutranjosti piramida, pretee savremenog dizajna u enterijeru$ 7uvanje tajne,bitno je i za dananju i za budu#u organizaciju, davana je zakletva,a u sluaju izdaje odsecan je jezik izdajniku$ Lojalnost organizaciji,bitno je za savremenu a naroito za japansku organizaciju, me"u prvima su primenjivali 2terapiju kroz razgovore3$ Potovanje dogovora i (erpleja, data re bila je svetinja za egipatsku organizaciju. 1ajvanija praktina realizacija vavilonske organizacije je izgradnja grada !avilona. + njemu je prona"en sistem vise#i& vrtova, a !avilonska kula je prvi soliter koji je ra"en sistemom projekta i koji je titio njene stanovnike od poplava. !avilonska organizacija je dala veliki doprinos i u razvoju pravne drave pisanjem najstarijeg zakonskog kodeksa u istoriji, @amurabijevog zakonika, u kome se ure"uju i brojna pitanja iz organizacije i rukovo"enja, i to: Planiranje rada, videli su u planiranju poetnu aktivnost u svakoj delatnosti$ ontrola, delatnost se morala kontrolisati gde je bilo mogu#e$ Proraunavanje, morao se utvrditi broj radnika i broj dana pa se pristupalo realizaciji posla$ +putstva za rad, za svaki rad se odluivalo na koji nain #e se izvesti$ *adni nalozi, propisivani za izvo"enje radni& naloga$ *aspodela, odre"ivanje maksimalne i minimalne zarade po zanatliji$ %nventarisanje, sistem uskla"ivanja po knjigama je pretea dananjeg popisa$ )timulisanje, motivisanje kao element organizacije je bilo razvijeno i njemu se insistiralo. Odgovornost je bila sastavni deo organizacije, a njeno (unkcionisanje je zavisilo od pravilnog regulisanja organizacije. inezi su razvili gotovo celovit prsten upravljanja: organizaciju, (unkcije i kooperativne odnose. Poljoprivreda je bila osnovna delatnost. ineska organizacija je izgradila najduu gra"evinu na svetu ineski zid ;preko >... km duine?. + njegovoj izgradnji nailazimo na prve praktine primere proraunavanja radnog uinka. + @an tapi#ima ;isplatnim =

listama? bili su uneeni podaci o uinku pojedinaca. ineska organizacija je posebno bila proeta etikom i moralom. inezi su de(inisali i praktino sprovodili (ilozo(iju upravljanja sa dravnom organizacijom, a njen smisao se svodio na to da narod mora imati dovoljno da jede, mora imati dovoljno veliku vojsku i da mora imati poverenje u vladare. ineska organizacija je bila centralizovana. #. O jasniti karakteristike indijske" grke i ri$ske drevne organizacije Arava kao indijska organizaciona (orma ivljenja izgra"ena je na principima centralizma. 7reni su u %ndiji imali super organizaciju kojoj bi mogle da pozavide brojne sadanje organizacije sveta. %ndijska organizacija nije imala veliki& podu&vata kao ostale. Aoprinos indijske organizacije ukupnom razvoju organizacije ogleda se u : 9ormiranju pro(esionalni& udruenja zanatlija sa sopstvenim peatom od bronze, bakra ili peene gline$ ooperativnost organizacije, indijska organizacija se zasnivala na osnovama ispomaganja i me"usobnog uvaavanja$ *azvijen sistem evidencije je znaajna karakteristika indijske organizacije$ Postojanje etikog kodeksa, ovim dostignu#em se teko mogu po&valiti i pojedine zemlje dananje civilizacije. %ndijska organizacija je u drevnoj civilizaciji bila znaajan (aktor za rast indijske privrede. ,rka civilizacija je bila 2velika laboratorija3 za razradu ideje organizacije, ali pre svega je jedna od kolevki nastanka demokratije. ,rci su doneli ak 45B ustava, to upu#uje da su nastojali da prona"u univerzalnu organizaciju. Ca grke, organizacija je bila politika, verska i privredna zajednica koja je obezbe"ivala savren i samostalan ivot gra"ana. Cajednika karakteristika svi& organizacioni& oblika u ,rkoj bila je bazirana na principima dobre zakonitosti kako bi se ograniila vlast tiraniji. ,rka organizacija je me"u prvima uvela merne instrumente i standarde i specijalizaciju. )okrat je posebno ukazivao na (unkciju upravljanja organizacijom. 2Onaj koji zna da vodi svoje doma#instvo, znao bi da vodi i veliku organizaciju, a onaj koji ne zna rukovoditi grei#e i u jednoj i u drugoj organizaciji. *imska organizacija je u najve#em delu svoje istorije bila centralistika i &ijerar&ijski opredeljena. 1a vr&u piramide je bio vladar kao boiji izaslanik. !ladar je za rimsku organizaciju bio olienje asti i potenja iji je prevas&odni cilj bio da stvara &armoniju u organizaciji. + rimskoj organizaciji po prvi put nalazimo odvajanje privredni& od dravni& (unkcija. + njoj nailazimo i na prve pro(esionalne rukovodioce koji su se zvali villicus ;vilikus?. *imska organizacija je bila preteno birokratska. *imljani su uveli birokratski oblik upravljanja. 8irokratska uprava se zasnivala na strogim principima subordinacije. *imljani su prvi u drevnoj civilizaciji izvrili (ormalizovanje organizacije i me"u prvima udarili temelje teorijskom zasnivanju vlasti. + rimskoj organizaciji po prvi put nalazimo podelu poljoprivredni& imanja na srednja ;villa? i velika ;lati(undija? imanja i uputstva o pove#anju prinosa sa zemlje.+ rimskoj organizaciji (ormulisani su i prvi opisi radni& mesta, upravnika imanja. 1jegove dunosti su bile da: 8rine o disciplini$ Potuje prava drugi&$ *eava nesuglasice izme"u radnika$ )ankcionie one koji su greili$ Dotivie, podstie$ sokoli$

>

)ara"uje sa drugim gazdinstvima$ Posebnu panju posve#uje radnicima koji najbolje gone stoku$ 1a vreme planira poslove, jer ako se neka stvar uradi kasno, sve #e biti kasno, jer ak i kada posao stoji, jo uvek nastaju trokovi. )vetenika organizacija *ima je dala poseban doprinos razvoju organizacije jer je svetenstvo podelilo kalendar na radne i neradne dane. %. O jasniti sutinu i karakteristike esna!ske organizacije :sna(ska organizacija predstavlja udruenje mnogobrojni& zanatlija iste struke. 9rank(urt na Dajni je sredinom etrnaestog veka imao posebno razvijene esna(ske organizacije. :sna(ska organizacija je dala prva pravila po kojima su se esna(i morali ponaati. :sna(i nisu smeli jedan drugom da konkuriu, da nanose tetu ili da preuzimaju egrte, kal(e,... !reme egrtovanja je trajalo od tri do sedam godina. Eegrt je od majstora dobijao stan, &ranu i deparac i bio je duan da bez pogovora izvrava sve naloge majstora. :sna( je morao biti priznat od gradske uprave. :sna(ska organizacija je dala znaajan doprinos u obuavanju pojedinaca, prelasku iz zvanja egrta u kal(e, i ovi& u majstore. roz nju je dokazano da okupljanje ve#eg broja zanatlija pod jednim krovom ima ve#u e(ikasnost od pojedinani& esna(a. &. ' e$u je doprinos religiozni( organizacija razvoju srednjovekovne organizacije *eligiozne organizacije su doivele svoj puni prosperitet u srednjem veku i tako uticale na unapre"enje i razvoj organizacije. atolika crkva je u svom organizacionom ustrojstvu izgradila centralizovanu organizacionu strukturu sa preciznim ovla#enjima i pravima &ijerar&ijski& nivoa. 1a vr&u &ijerar&ijske piramide je Papa, dogmatska linost, najvanija, primarna i nepogreiva. Pored svete stolice postoje i nii organizacioni delovi kao to su asistencije i provincije. Pravoslavna religijska organizacija je autonomna i njen nosilac je episkopat. Pravoslavna crkvena organizacija nema ni jednog zajednikog vr&ovnog poglavara, niti jedan zajedniki centar. )truktura upravljanja pravoslavnom crkvenom organizacijom je oliena u slede#im organima: ;4? patrijar& sa svetim sinodom$ ;=? mitropolit$ ;>? vladika ;episkop?$ ;<? paro& ;protojerej?$ ;5? "akon. 1ajnia organizaciona jedinica u pravoslavnoj organizaciji je paro&ija. %slamska organizacija je zasnovana na prorokoj religiji. od nje ne postoji klasina ;crkvena? &ijerar&ija niti crkveni autoritet. %slamska organizacija je razvila demokratske odnose jer je primat sa pojedinca prenet na organizaciju. Osnovu islamske organizacije ine odbori islamske zajednice koga ine predstavnici vie demata ;demat je podruije jedne damije?. 8udistika organizacija polazi od toga da su sve pojave u svemiru svakog razumnog bi#a mani(estacija njegovog du&a. Ono to je pojedinac u ovom ivotu, rezultat je onoga to je bio u prolosti, a ono to ini u sadanjosti, odredi#e ta #e biti u budu#nosti. !ladar u budizmu je 2)in 1eba3. Ljudi mu se moraju pokoravati jer je on sadraj organizacije.

<

). *isani radovi u srednjevekovnoj organizaciji + srednjevekovnom periodu nije bilo pisani& knjiga iz oblasti organizacije, ali se njeno pitanje pojavljivalo u nekim zakonskim aktima ili drugim pisanim radovima kao to su: +akonik ,ara -uana. donet je 4><-. godine. + njemu su obra"ena slede#a pitanja iz oblasti organizacije, i to: o Odnosi izme"u privatnog i zajednikog poseda$ o Pravo ugo#avajna (eudalaca od strane kmeta u roku od etiri nedelje u toku godine$ o *egulisanje doivotni&, poveljski& i obini& kmetova, vlasteli su bili oslobo"eni svi& javni& tereta$ o *egulisana je i podsticana trgovina sa dubrovakim i mletakim trgovcima uz brojne povlastice$ o Arava je bila organizovana po upama, a zatita trgovaca od razbojnika bila je u nadlenosti carski& #e(alija. /0letaki trgovac1. mletaki trgovac je viestruko interesantan, i to zbog ;4? naina primenjene poslovne organizacije i ;=? upotrebe raunovodstva u upravljanju sa organizacijom. + poslovnoj organizaciji diominirala su ortaka i deoniarska drutva. +govori o ortatvu su bili precizni i regulisali su poslovna i statusna pitanja (irmi. Organizacija je bila pokretljiva, jer su stvoreni uslovi da trgovci menjaju (irme, vrstu robe kojom su trgovali, posrednike i dr. )istem uvo"enja dokumentacije i uvanja podataka je poetak raunovodstva, kao instrumenta u upravljanju sa (irmom. /'topija1. koncept 2idealne drave3 koncepcijski je postavio Tomas Dor u esnaestom veku. Dor svoju dravu zamilja kao 2dobru, idealnu organizaciju3. 1jegov doprinos razvoju organizacije u 2+topiji3 moe se rezimirati kroz: o :liminisanje prekomerne potronje bogati& i propadanje siromani&$ o Cagovaranje zajednike svojine i eliminacije novca kao suvinog i nepotrebnog$ o *azvrstavanje zanatlija po principu specijalizacije gde je svako bio primoran da ui neki zanat i to od svoji& roditelja, ali i mogu#nost opredeljenja za druge zanate, ako bi oni odgovarali sklonostima pojedinaca$ o *azmatranje 2komunalni& &ala3 kao mestima masovne proizvodnje$ o Opisivanje sistema vladavine pomo#u izborni& slubenika. Dorova 2+topija3 predstavlja pokuaj stvaranja &umanitarne organizacije. /2ladalac1. 1ikola Dakijaveli je napisao delo 2!ladalac3. + njemu kritikuje vladare. + 2!ladaocu3 Dakijaveli ne istie pozitivnu stranu oveka. Filj dravne uprave je da vlada. 2!ladalac3 je praktino postavljen na etiri principa: o Poverenje u svest naroda6 svaka vlast opstaje zavisno od poverenja naroda jer bez poverenja naroda nema vladavine$ o !last moe da odri jedinstvo organizacije kroz podrku od svoji& prijatelja$ o !last treba da tei da nada&ne svoj narod, a posebno kada je drava napadnuta od neprijatelja$ o !olja za ivotom6 svaka organizacija ima primarni cilj da preivi. %ako je Dakijaveli postavio principe u upravljanju drave oni su znaajni za bilo koju organizaciju.

13. O jasniti karakteristike kapitalistike organizacije 4$anu!akturna i $ainska industr.5 + drugoj polovin 40. veka dolo je do buroaske revolucije. 1jom je razorena srednjevekovna organizacija sa kvalitativno novim elementima, i to: ;4? promena u nainu proizvodnje$ ;=? uspostavljanje manu(akture kao novog organizacionog oblika$ ;>? nastanak mainske industrije$ ;<? nastanak 2menaderske3 revolucije$ ;5? konstituisanje naune organizacije rada. + manu(akturi dolazi do novi& kvalitativni& promena. Ovde se u stvari radi o tome da je esna(ska radionica majstora postala ve#a, odnosno da se proirila i da je dolo do pojedinane podele rada koji je zasnovan na runom radu. + manu(aktiri radnik postaje delimian radnik, a alat postaje delimini alat. Time se dolazi do specijalizacije alata i podele radnika na kvali(ikacije. + poetnim oblicima manu(akture, vlasnik obavlja (unkciju upravljanja. + njenom daljem razvoju nastaje potreba za vo"enjem. Time nastaje nova (unkcija, a to je (unkcija koja se bavi upravljanjem. !lasnik je za sebe rezervisao samo odluivanje, dok je izvravanje prepustio drugim ljudima. Aok u (unkciji izvravanja dolazi do podele na pripremu i izvrenje, dotle se sutina upravljanja svodi na kontrolu kori#enja sredstava. Time manu(akturna proizvodnja stvara podelu rada. Danu(akturni nain proizvodnje je odigrao istorijsku ulogu u pove#anju produktivnosti rada, specijalizacije alata i ljudi, i uve#anju vika proizvda, a time i ivotnog standarda. + mainskoj industriji organizacija proizvodnje, odvija se pod uticajem podele proizvodnog postupka u kome predmet biva izloen obradi od strane niza maina koje se uzajamno nadopunjuju. Organizacija u mainskoj industriji prilago"ena je za&tevima maine. + njoj, maine odre"uju organizaciju, a radnik se raspore"uje izme"u nji& da i& opsluuje. Time nastaje (abrika organizacija. 11. /0enad6erska revolucija1 i uticaj na organizaciju Aok su promene u 45. veku bile revolucija u nauci, u 4B. veku revolucija pomo#u nauke, dotle je u 4-. veku odvajanjem vlasnike i upravljake (unkcije, dovelo do 2revolucije u revoluciji3. Pravo upravljanja poveravano je ekspertima za upravljanje. :ksperti za upravljanje su osposobljeni pre svega da upravljaju sa ljudskim resursima. Denaderi su, za&valjuju#i svojoj strunosti, bolje upravljali od vlasnika, to je interesantno i zasluuje potrebu posebne analize. 2Denaderska revolucija3 je stvorila elitu upravljaa koja ima sve to se moe imati. Denaderi u 2menaderskoj revoluciji3 se koriste znanjem i naunim institucijama u ostvarivanju svoji& ciljeva. Oni se ne interesuju za ideologiju, nji&ova je ideologija da nema ideologije. +mesto ideologije, menaderi propagiraju biznis. + 2menaderskoj revoluciji3 umesto prinude koristi se nauka za pove#anje pro(ita. 1astoje#i da to uspenije ree probleme organizacije, upravljanja i rukovo"enja, menaderi krupni& kompleksa poeli su raspravljati na stranicama ininjerski& struni& asopisa. 12. 7auna organizacija rada Poetkom =.. veka u svetskoj civilizaciji nastupile su brojne, do tada nezabeleene promene. 1ajznaajnije su one koje su pove#ale proizvodnu snagu rada primenom novi& metoda, te&nika i procesa, kao to su: !isok nivo primene mainskog rada i mogu#nost proizvodnje u velikim serijama$ Pojava novi& te&noloki& postupaka i novi& proizvoda, sa manjim utrokom energije$ Pojave vikova roba na tritu i zaotravanje konkurencije, koja dovodi do kvalitetniji& i je(tiniji& proizvoda$

oncentracija resursa u velike organizacije koje posluju na novim principima i koje uspostavljaju nove odnose izme"u proizvodni& resursa, ali i sa okruenjem$ Organizovaniji nastup radnike klase i uspostavljanje novi& odnosa izme"u sindikata i poslodavaca$ Promena smera napretka sa %stoka ka Capadu i promena odnosa snaga na svetskoj privrednoj pozornici. 1avedene i druge promene dovele su do toga da se u industrijski razvijenim zemljama sveta pojave prvi nauni radovi iz oblasti organizacije. Oni su u nauci o organizaciji poznati pod nazivom 2nauna organizacija rada3, a njeni protagonisti su bili 9rederick H. Tejlor, @enrI 9aIol, @enrI 9ord i dr. 13. O jasniti sutinu razvoja vladavine 7oveanstvo je u svojoj istoriji imalo dve organizacione (orme za ovladavanje drutvenom s(erom u kojoj se nalazimo, i to: ;4? putem sistemske organizacije drutva$ ;=? organizacijom drutva koja se zasnivala na principu teritorije i svojine. 1a osnovu prve, stvorena je rodovska organizacija koja je bila karakteristina za sve vrste organizacije drevne civilizacije i organizacije srednjeg veka. Arugi organizacioni oblik je uspostavljanje politikog drutva u kome se organizacija vladavine ostvaruje na principu teritorije ;gradske optine, okruzi, drave?. 1avedena dva naina vladavine su se me"u sobom razlikovali. Prvi je karakteristian za rodovsku organizaciju, a drugi za moderna drutva. *odovska organizacija nas upoznaje sa najstarijim i najrasprostranjenijim organizacionim oblicima ako to su: &orde, rodovi, bratstva, plemena, savezi plemena ;kon(ederacija?, narodi i nacije. 8orda je najnii, prvi i poetni oblik organizacije. 8rojala je desetak lanova i imala je elemente krda. 9od je bio naslednik &orde i osnovna #elija prvobitne zajednice. rvno srodstvo i zajedniki predak daju posebno rodovsko ime. Doe biti po mukoj i enskoj liniji. )vaki rod imao je stareine. :ratstvo je prelazna (aza od roda ka plemenu gde se dva ili vie roda spajuju radi zajedniki& ciljeva. 1ije imalo (unkciju vlasti i nisu bivali dozvoljeni brakovi me"u pripadnicima istog bratstva. *le$e je organizacija gde su pored srodniki& bitne i ekonomske, teritorijalne, jezike i druge veze. Prirodno se ra"aju jedno iz drugog kada teritorija postane ograniavaju#i (aktor. !last ima plemenski savet i poglavica. Kon!ederacija je savez plemena i prelazna je (orma od plemena ka narodu. Ocenjuje se kao inteligentna organizacija. 14. -e!inicija i odre;enje organizacije Organizacija je nastala u dalekoj prolosti, odnosno, onog trenutka kada su se makar dva oveka poela me"usobno druiti i obavljati zajednike aktivnosti. *azvojem sredstava za rad i te&niko te&noloki& postupaka, organizacija postaje imperativ, a industrijska revolucija stvara nauku koja se bavi utvr"ivanjem zakonitosti dizajniranja organizacioni& sistema, nauku o organizaciji. 1auka o organizaciji je u stanju da (ormulie naune zakonitosti, kako bi se projektovala, izgradila i odravala organizacija u stanju 2veite optimalnosti3. *e organizacija je izvedena iz grke rei 2organon3 to znai oru"e. + ovom odre"enju je bitno da organizaciju treba s&vatiti kao instrument u rukama menadera. Odre"en broj teoretiara polazi od de(inisanja organizacije kao svrsis&odno povezivanje delova u celinu. + ovom odre"enju primarno mesto se daje povezivanju delova i stvaranju e(ikasne i e(ektivne celine. Organizacija se esto de(inie kao proces organizovanja i odravanja sistema. 8itna karakteristika ovog odre"enja je permanentno uskla"ivanje elemenata i delova unutar celine. %z navedenog proizilazi da je organizacija sistem sa slede#im karakteristikama:

Organizacija je vetaka tvorevina koju je stvorio ovek, i ono to ovek nije stvorio ne predstavlja organizaciju$ Organizacija je svrsis&odna delatnost koja ima svoj cilj$ Organizacija se sastoji od prirodni& ili te&niki& elemenata. 1ajpotpunije je ono odre"enje koje organizaciju de(inie kao svrsis&odnu ljudsku delatnost povezivanja prirodni& ili te&niki& delova u jedinstvenu celinu, radi ostvarenja postavljeni& ciljeva. 1auka o organizaciji izuava kvantitativno kvalitativne odnose izme"u ljudi i sredstava na jednoj i uticaj sredstava na ljude, odnosno kolektiv na drugoj strani. Ca organizaciju je bitan odnos izme"u ljudi koji se uspostavljaju izme"u ljudi, koji se uspostavljaju zbog podele rada i ralanjavanje zadataka, ali i odnose koji proistiu iz drutvenog karaktera organizacije. %z navedenog se moe zakljuiti da nauka o organizaciji izuava odnose, pojave i (aktore koji te odnose uslovljavaju, metode rada i organizovanja, a u cilju optimalnog ostvarivanja postavljeni& ciljeva. 15. *red$et organizacije 4e!ikasnost i e!ektivnost5 1auka o organizaciji, za osnovni predmet svog istraivajna ima e(ikasnost i e(ektivnost u organizacionim sistemima. :(ikasno i e(ektivno (unkcionisanje treba podsticati na svim nivoima. :(ikasna je ona organizacija koja ostvaruje dobre rezultate. Postoje tri vreste e(ikasnosti: *oslovna e!ikasnost. je za&tev da se zadaci izvravaju uz to nie trokove$ <lokativna e!ikasnost. je za&tev da se raspoloivi resursi na makro nivou adekvatno alociraju na one drutvene segmente koji su drutvu neop&odni. Jlokativna e(ikasnost je prisutna u svakoj organizaciji$ -istri utivna e!ikasnost. je za&tev da se proizvod organizacioni& sistema distribuira drutvenoj zajednici u skladu sa potrebama i u skladu sa ekonomskom snagom drutva. + organizaciji treba razlikovati i ekonomsku i te&noloku e(ikasnst. =kono$ska e!ikasnost se posmatra kao odnos trokova i ostvareni& vrednosti. >e(noloka e!ikasnost meri realizaciju poslova po jedinici upotrebljeni& (aktora, izraeni& u nji&ovim (izikim veliinama. :(ikasnost se esto tretira kao eksterni problem organizacioni& sistema. 1ee(ikasnost je prate#a pojava birokratski& organizacija. :(ektivnost podrazumeva izbor pravi& ciljeva i nastojanje da se izabrani ciljevi maksimalno realizuju. :(ektivna je ona organizacija koja je izabrala pravo podruje svog rada, pravu misiju, odnosno prave ciljeve. :(ektivnost je klju uspe&a svake organizacije. :(ektivnost menadmenta posebno dolazi do izraaja u timskom radu. 1#. *red$et organizacije 4odnos e!ikasnosti i e!ektivnosti i $erenje5 :(ikasnost i e(ektivnost se me"usobno proimaju, to znai da izme"u nji& postoje odnosi me"uzavisnosti. Organizacija moe biti ekonomski e(ikasna, ali nee(ektivna. To #e se desiti ako se ne rade prave stvari, kada se primenjuju zastareli naini rada, itd. Organizacija moe biti e(ektivna, ali ekonomski nee(ikasna. To #e se desiti kada se rade prave stvari, ali uz visoke trokove. :(ikasnost i e(ektivnost se koriste kao dva osnovna merila uspenosti svake organizacije. %z navedenog moemo zakljuiti da organizacija moe biti: e(ektivna, ali nee(ikasna, e(ikasna, ali nee(ektivna, nee(ikasna i nee(ektivna, i nee(ektivna i nee(ikasna. Postoje razliiti naini merenja e(ektivnosti i e(ikasnosti, ali za organizaciju je najznaajniji klasian pristup i moderan pristup istraivanja. Klasian pristup merenja e(ektivnosti i e(ikasnosti karakterie parcijalno merenje uspenosti sistema. Derenje se vri u svakom ciklusu rada. + zavisnosti od stepena poznavanja trans(ormacioni& procesa, moemo razlikovati crne, B

odnosno bele kutije. 8ele kutije simbolino oznaavaju poznate trans(ormacione procese u kojima sa velikom verovatno#om moemo izraunati njegove rezultate. + njima se trans(ormacioni procesi uvek odvijaju na isti nain, pa je e(ikasno i e(ektivno upravljanje istima uslovljeno upoznavanjem, ovladavanjem i upravljanjem tim procesima. Frne kutije predstavljaju trans(ormacione procese koji nisu poznati i iji je stepen neizvesnosti veliki. lasian pristup se primenjuje kada su jasno odre"eni ciljevi, koji se odnose na (unkcionisanje sistema i kada se ciljevi mogu meriti. 0oderan pristup u izraavanju e(ikasnosti i e(ektivnosti polazi od stava da organizacija ima vie ciljeva, za ije ostvarenje su potrebne brojne aktivnosti. Doderni pristup izraavanja e(ikasnosti i e(ektivnosti se svodi na te&niku strategijski& konstituenata. 1%. S(vatanje organizacije 4 iologistiko i $e(anistiko5 Teorija organizacije je iskristalizovala nekoliko najznaajniji& s&vatanja organizacije, i to: ;4? biologistiko$ ;=? me&anistiko$ ;>? prakticistiko$ ;<? birokratsko$ ;5? s&vatanje organizacije kao socijalnog sistema$ ;G? ostala s&vatanja organizacije$ ;0? s&vatanje organizacije kao nauke, pro(esije i vetine$ ;B? integralno s&vatanje organizacije. :iologistiko ili medicinsko s&vatanje organizacije je da je organizacija organizam koji ima svoje (unkcije i organe ; upravljake, regulatorne, izvrne,...?. Ono to je mozak u organizmu, to je upravni odbor ili generalni menader u organizaciji. ao kod rojeva pela ili mrava, kod jata ptica ili krda ivotinja, i u organizaciji svako mora da zna ta mu je posao i zadatak. 0e(anistiko s&vatanje organizacije posmatra organizaciju kao sloeni aparat koji se sastoji od razni& sklopova, rezervni& delova koji su svi me"usobno povezani tako da organizacija mora (unkcionisati bez trenja, greaka, slabosti,... Ono je nenauno i zbog toga je danas uglavnom odbaeno. 1&. S(vatanje organizacije 4prakticistiko i irokratsko5 Prakticistiko s&vatanje je jednostrano jer daje primat praksi. Teorija je u potpunosti zapostavljena iako je teko zamisliti praksu bez teorijske osnove. Prakticistika organizacija se oslanja na prolost, iskustvo, a pre(eriraju se stariji i pristalice manjeg obrazovnog nivoa i zapostavlja se nauka. 8irokratsko s&vatanje organizacije je gde ovek predstavlja jedan element koji se mora ponaati po odre"enim pravilima i propisima koji upravljaju ljudima. *espektuju se (unkcije, a ovek je uvek u drugom planu. Ovakvo s&vatanje je zasnovano na prinudi, nenauno je i nepri&vatljivo. *obuje (ormi i tako unitava kreativnu snagu svake organizacije.

1). S(vatanje organizacije 4socijalno i kao nauke" pro!esije i vetine5 )ocijalno s&vatajne organizacije je novijeg datuma. + prvi plan se stavljaju ljudi i nji&ovi me"uljudski odnosi. Ljudi imaju potrebe, elje, motive, probleme. Ovo s&vatanje sve vie dobija na znaaju i predstavlja uslov e(ikasnog (unkcionisanja organizacije. )ocijalno s&vatanje organizacije eliminie te&niku komponentu organizacije to dovodi u pitanje e(ikasnost organizacije, jer su socijalna i te&nika komponenta organizacije neodvojivi. Pojava mainskog rada ukazuje na potrebu za uvo"enjem nauke ;matematika, (izika, &emija,...?. Organizacija je i nauka i vetina. oliko je ta, teko je utvrditi. !etina ne moe bez nauke ali vetina oplemenjuje nauku. Organizator se stvara uenjem. 23. S(vatanje organizacije 4integralno i ostala s(vatanja5 Pored navedeni& s&vatanja organizacije, organizacija se moe s&vatiti na po$odarski nain koji proizilazi iz pomodarstva, iz odre"enog trenda vremena. Doe se s&vatiti i na dog$atski nain koji je prisutan u religijskim ali i privrednim organizacijama. Podrazumeva slepo verovanje u propis i autoritet. Postoji i !or$alistiko s(vatanje koje e(ikasnost i e(ektivnost organizacije stavlja u drugi plan. %ntegralno s&vatanje je danas dominantno. + njemu dominiraju dva elementa. ;4? da je organizacija jedna integrisana celina$ ;=? da je organizacija proces. %ntegralno s&vatanje celine organizacije je karakteristino po tome to svaka organizacija ima tri osnovne karakteristike, i to: svaka je sastavljena od ljudi$ svaka ima odre"ene zadatke$ svaka ima odre"enu strukturu koja ograniava slobodu delova, da bi se pove#ala sloboda cele organizacije. Arugo znaenje organizacije je u tome to ona ini proces organizovanja rada, ljudi i sistema. Ovo s&vatanje je sveobu&vatno i pri&vatljivo jer je organizacija socijalni i te&niki sistem, nauka i vetina i u isto vreme teorija i praksa. 21. Sutina (olistikog pristupa u organizaciji %zraz 2&olistiki3 upu#uje na celovitost. Ovaj pristup koristi kvanti(ikaciju verovatno#e koja se usmerava na istraivanje kvaliteta celine. valitet celine se ne moe izvoditi iz kvaliteta delova jer celina je neto vie od prostog zbira njeni& delova. Ovaj koncept znai izgradnju, projektovanje i upravljanje poslovnim sistemima primenom &olistike u utvr"ivanju i otkrivanju nepoznatog u organizacionim sistemima. +poznavanje nepoznatog u celini dobija na vrednosti ako se steena znanja koriste u praktine svr&e. Ovaj pristup je zapostavljen u uslunom sektoru jer je kompleksniji (enomen jer je uslovljen raznovrsnim (aktorima i uticajima. 22. *rirodni poredak kao izvorite organizovanja Primena prvi& primitivni& oru"a inicirala je ljude da svestranije i potpunije posmatraju prirodne pojave i da na osnovu nji& konstruiu nove naine delovanja. Eto je snaga pojedinca manja, isti je prinu"en da ivi u zajednici ;roj, jato ,opor?. od ivotinja kao i kod ljudi postoji podela rada, a to ukazuje da se u prirodi mogu na#i svi oblici organizacije i da se pravila prirodnog organizovanja mogu preneti na upravljanje organizacijama. )vr&a posla je utvr"ivanje cilja. ako ne postoje dva ista oveka, tako se i (unkcije ostvarivanja cilja me"usobno razlikuju. 7ovek stvara organizaciju i uzima prirodne resurse. Organizacija je vetaka tvorevina u kojoj se neki prirodni elementi dovode u neprirodni poloaj.

4.

23. O jasniti sutinu organizovanja Pod organizovanjem treba podrazumevati proces povezivanja u celinu istorodni& i razni& elemenata. Tako se menjaju postoje#a stanja u kvalitetno nova stanja potuju#i se pravila. Osnovni nosioci procesa organizovanja su priroda i ovek, subjekt i objekt. Tri nosioca organizovanja na koje se posebno obra#a panja su: *rirodno organizovanje. sve to postoji nastalo je me"usobnim povezivanjem estica. )ve se kre#e i menja, tako je bilo i osta#e zauvek. retanje je mrtvu materiju oivelo. retanje materije nije samo grubo me&aniko kretanje ve# je to i toplota, svetlost, elektrina i magnetna napetost, &emijsko spajanje i razdvajanje i konano ivot$ ?judsko organizovanje. mozak odvaja oveka od drugi& bioloki& bi#a koja odluke donose instiktivno. 7ovek iz prirode uzima, pravi oru"a i maine za rad$ 0e(aniko organizovanje. je rezultat ovekovog rada i svesti za pomagala u radu. 7ovek je razvijao me&anizme kao svoja pomagala koja su se razvijala tokom vekova. De&anizam prima instrukciju od oveka. 24. O jasniti sutinu dezorganizovanja Proces dezorganizacije se ispoljava tendencijom nastajanja &aosa, tenjom elemenata da se oslobode stega i postanu slobodni. Aa nema dezorganizovanja ne bi bilo ni organizovanja jer nita ne nestaje ni iz ega, ve# se iz dezorganizovanja vri vetako povezivanje prirodni& elemenata u neprirodno organizovane strukture. )vaki cilj se moe ostvariti na vie naina. 9ormalizacijom dezorganizovanja obezbe"uju se vane komponente za osposobljavanje i usavravanje radnika. 25. O jasniti sutinu reorganizovanja )avrene organizacije su nemogu#e jer postojanje isti& bi predstavljalo poetak kraja. 1esavrenost organizacija dovodi do restruktuiranja celina, a to znai drugaije raspore"ivanje i povezivanje do ostvarenog cilja. *eorganizacija pokazuje da svesno organizovanje nema konanu dimenziju. +vek postoji mogu#nost za boljim organizovanjem. *eorganizovanje postoje#i& sistema se obino upotpunjuje uvo"enjem novi& resursa i iskljuenjem pojedini& elemenata koji postaju nepotrebni. 1ajrasprostranjeniji oblici reorganizovanja su vezani za organizacione sisteme iz uslunog sektora. Organizovanje, dezorganizovanje i reorganizovanje su me"usobno povezani i uslovljeni.

44

2#. Karakteristike organizovanja u usluga$a Povezivanje jedni& elemenata sa drugim elementima poslovnog sistema oznaava vii stepen sre"enosti. Filj je e(ektivnost i e(ikasnost. Organizovanost i red su povezani i zavisni. Dajstorstvo oznaava najvii dostignut stepen strunosti i vetine ali uvek postoji mogu#nost za bolje. :ntropija ;en / unutar, tropi / pretvaranje? je statistika tenja ka neredu, tj. &aosu. )voj maksimum dostie u zatvorenim sistemima, a takvi& nema ni u prirodnom ni u drutvenom poretku. Cnai da poslovni sistem ne moe biti zatvoren jer bi time doao u pitanje nji&ov opstanak. )talnost kretajna dovodi da su sve strukture u me"usobnoj zavisnosti. :ntropija izaziva degeneraciju postoje#i& struktura ali ujedno postaje i osnov za novo organizovanje i reorganizovanje poslovni& sistema. 2%. *rincip jedinstva i reda u organizaciji Poznavanje principa organizacije, uslov je za kompetentno i kvalitetno organizovaje. :(ikasne organizacije su zavisne od podsistema ili elemenata koji ga ine. Jko organizacije nemaju cilj, nikada ga ne#e ni ostvariti. %nteres elemenata strukture u organizaciji se naziva naelom jedinstva. 'edinstvo je bitno na svim nivoima organizacije, a posebno kod upravljake elite. *ed u organizaciji podrazumeva da se cilj ostvari uz minimum napora i uz najmanji utroak resursa. )vako naruavanje reda smanjuje e(ikasnost organizacije. Odravanje reda je u nadlenosti svi& zaposleni&, a ne samo menadera. *ed se mora potovati razgranienjem pojedini& (unkcija. 2&. *rincip stalnosti i ravnopravnosti )talnost je tenja odravanja egzistencije u organizaciji. Aa bi do toga dolo, potrebna je stalnost promena po principu sve je konstantno, samo su promene stalne i dominiraju savremenom organizacijom. Prostorna dimenzija znai ve#a sloboda organizacije kao sistema, a ve#a sloboda organizacije za&teva ve#e ogranienje slobode pojedini& elemenata organizacije. )talnost zaposleni& je bitna jer ne za&teva preraspodelu. *avnopravnost / ljudi imaju elju da dominiraju i ne biraju nain i sredstva. Cato svaki pojedinac treba da ima onakav status kolike su mu sposobnosti i doprinos. 2!elika je nepravda iste ljude razliito tretirati, a jo ve#a razliite ljude isto tretirati3 ;stara misao?. 2). *rincip adaptivnosti i (ijerar(inosti Organizacija mora biti tako organizovana da se mora prilagoditi u najkra#em roku nastalim promenama. Prilagodljivost je uslovljena spoljnim i unutranjim elementima. !remenska dimenzija svakog elementa je ograniena i mora se menjati uz to manje potresa i poreme#aja, a uz to ve#i stepen ekonomije. lasina teorija &ijera&inosti polazi od odnosa potinjenosti i nadre"enosti. )avremena organizacija (ormira piramidu, a zasniva je na sloenosti (unkcija i znanju, jer znanje je resurs kojim se mogu kupiti svi ostali resursi.

4=

33. *rincip ekono$ije i kvaliteta Osnovni princip organizacije je ekonomija. To je bazini princip jer je utvr"eno da udrueni rad u odnosu na pojedinani nosi ve#i stepen ekonomije. Organizacija mora uvaavati ekonomske zakonitosti, a to je postizanje cilja uz najnie trokove. Capostavljanjem principa ekonomije, organizacija gubi ekonomsku smisao i sama sebi postaje cilj. 1ajznaajnije naelo organizacije je kvalitet. Princip kvaliteta organizacija polazi od pouzdanosti organizacije da proizvodi ili prua usluge uz najniu cenu. valitet proizvoda ili usluga u savremenim organizacijama se trans(ormie u kvalitet organizacije po standardima De"unarodne organizacije za kvalitet. Orgaizacije koje nemaju veri(ikovanu unutranju strukturu od strane De"unarodne organizacije za kvalitet, ne mogu ravnopravno uestvovati na svetskom tritu. Time kvalitet postaje insrument politike koju razvijeni svet sprovodi prema manje razvijenim zemljama. 31. Odnos organizacije i prirodni( nauka Organizacija stoji u interaktivnom odnosu sa prirodnim naukama, jer i kao vetaka tvorevina, ona je sastavljena od prirodni& elemenata pa se i prirodne zakonitosti moraju potovati. +e#e matematike stvorilo je u korporacijama stanje koje se oglaava kao nemogu#e. *azvoj kompjutera je vie aktuelizovao matematiku u organizaciji. 8iologija je u direktnom odnosu sa organizacijom. 8orba za opstanak je aktuelna kako u prirodi tako i u organizaciji ;ve#a riba guta manju ribu?. !e#e znanje i sposobnost unitavaju konkurenciju. Dedicina i organizacija tako"e imaju dodirni& taaka. Telo predstavlja sistem, a nervni sistem deo tela. Tako je i u organizaciji koja je sistem sa svim njenim delovima. 32. Odnos organizacije pre$a pravu i ekono$iji Organizacia je u direktnim odnosima sa pravom putem pravnog sistema zemlje. Pravo, podzakonskim i zakonskim aktima neke organizacije stimulie, neke destimulie, a neke zabranjuje. Cakonom je regulisan sistem osnivanja i rada organizacije. Denaderi treba da poznaju upravno, obligaciono a i obiajno pravo. Organizacija i ekonomija su u interaktivnom odnosu jer odre"ene e(ekte treba ostvariti po najpovoljnijim uslovima. Organizacija je i osnovana radi ekonomski& interesa, pa bi danas zapostavljanje ekonomije bilo nezamislivo. 7ak i &umanitarne organizacije, zdravstvo, prosveta i vojska ne mogu (unkcionisati bez ekonomske osnove. 33. Odnos organizacije pre$a socijologiji )toje u interaktivnom odnosu gde se organizacija pojavljuje kao uzrok odre"enim odnosima ljudi, a u drugom sluaju su me"uljudski odnosi uzrok odre"eni& stanja u organizaciji. )adanja kola u prvi plan stavlja oveka, sa svim svojim navikama, potrebama i eljama. Organizacija je tlo za socioloka istraivanja, a nji&ovi rezultati se u menadmentu koriste za unapre"enje, rast i razvoj organizacije. Tako socijologija aktivno doprinosi organizaciji kao nauci.

4>

34. Odnos organizacije pre$a $enad6$entu i u$etnosti +druivanje vie ljudi stvara uslove u kojima se mora de(inisati ko #e voditi grupu. Tako se primenjuje nauka o menadmentu. + odnosima organizacije i menadmenta, postoje dva stava: ;4? da je organizacija sistem, a menadment podsistem organizacije$ ;=? da je menadment sistem, a organizacija podsistem. + tim stavovima se iznalazi da je deo vaan ali je celina vanija$ da se delovi mogu 2rtvovati3 zarad celine$ da je celina neto vie od prostog zbira njeni& delova i da celina postie uvek ve#e e(ekte nego delovi pojedinano. Osnovna (unkcija umetnosti je estetsko / emotivna. Cadatak joj je da u ljudima izaziva ose#aj lepog. Duzika je delo kompozitora, a organizacija je delo menadera. ada organizacija dostigne vr&unac, pribliava se umetnosti. ako umetnost nema kraja i savrenstva, tako i u organizaciji nema idealnog. 35. Odnos iz$e;u organizacije preduze@a i organizacije rada + teoriji i praksi organizacije pojavljuju se razliiti stavovi u vezi odnosa izme"u organizacije rada i organizacije preduze#a. Pojedini autori smatraju da je organizacija rada stara koliko i sam rad, a da je organizacija preduze#a stara koliko je staro preduze#e. Organizacija rada se po miljenju pojedini& autora odnosi na organizovanje i uskla"ivanje resursa u procesu rada, dok organizacija preduze#a se odnosi na celokupno poslovanje preduze#em. %z navedenog moemo zakljuiti da je organizacija rada samo deo organizacije, tj. da je organizacija rada samo podsistem organizacije preduze#a. Arugi autori osporavaju da se organizacija rada odnosi samo u procesu proizvodnje, a organizacija preduze#a uskla"ivanjem u svim (unkcijama i svim delovima preduze#a. ao razlozi se navode slede#a dva stava: ;4? to se proizvodnja pre pojave preduze#a nije odvijala odvojeno od drugi& (unkcija, ve# uz nji&ovu podrku, to je za&tevalo uskla"ivanje inilaca rada i u ovim (unkcijama$ ;=? to se uskla"ivanje inilaca rada ne vri samo u proizvodnim preduze#ima, ve# i u vrstama preduze#a. Organizacija rada i organizacija preduze#a nisu istovetni pojmovi. Organizacija rada obu&vata samo proces rada, dok organizacija preduze#a obu&vata organizaciju svi& komponenti ;proces rada, organizaciju upravljanja i odluivanja?. Ovako s&v#ena organizacija rada predstavlja u isto vreme i iru i uu kategoriju od organizacije preduze#a. Eiru, kad se misli na nju kao optu kategoriju primenljivu u svim jedinicama drutvenog rada $ uu, kada se misli na nju kao kategoriju preduze#a, tj. kao proces organizovanj rada u njemu. Potrebe za organizacijom rada postoja#e dok postoji zajedniki rad, a potreba za organizacijom preduze#a #e postojati dok postoji preduze#e.

4<