1.

- : 313. - 13.
313. - 1453.
-
- , , .
- : ,,
- +
- , +
- ,
-
- , : . :
- , .
- 2 : -, -
2 : , 1054. -
- :
3 :,,
-
-. . : , . , . , .
: -:
:



:
- ,
- - Slavia Orthodoxa
-
- :,,,,,,.
-
* :
- ; ,,,,,,,
- , , ,
- : . : ,,,,
* :
- : ,
,
- + : - , ,
( 9.. : )
- : ,
,,,, .
- : , , , -
, , -
:
-. ;, , ,
- - ,
, , .
- : ; .
- : , , . .
- : , , , .
.
: 11 13. ()
(), , .
, , , ,
.

 , . ,
.
.
, 313. ,
13. , 1453. ,
. . . ,
, ,
, .
, .. , ,
.. ,
, , . ,
.. , 1054.
. . ,
Slavia Orthodoxa,
,
, .
. . ,
. ,
, , , , , , , .
,
. , ,
.
,
, - ,
, , , , .
, , , ,
. , ,
. ,
, .
2.,
(1265-1321) .
, .
,
.
. ,
, , , .
, .
, 1302. .
,
. ,
. ,
,
, dolce stil nuovo, .
, ,
, .
, .
, .
,
, .
, , 1307. .

3.
- 14233 ,
. ,
, . 3 , , ,
33 , , , ,
100 , . ,
9 , 9 , 9
, . 9 .
, 666.
, . ,
. ,
.
4.
34 ,
, , .
9 , ,
, ,
.
.
, , .
: , , .
(1) ,
. , , ,
. ,
. . ,
, , (2), (3),
(4) (5). ,
, (6) .
, (7) :
, , ,
, ,
. ,
.
, (8)
(
,,, ,,,, ,
, ), ,
. , , (9).
4 : , , , , ,
, , . ,
, . , .
, , , ( ),
, ( ).

4*
0. / -
1. / - , , ,
2. - , , , ,
3. - ,
4. - ,
5. -
6. - ,
7. - , ,
8. - , 3(.), ,
, , ,
, , , , ,
9. - ,
,
5.
U drugom krugu Pakla Dante nailazi na nesrecne ljubavnike Paola i Francesku cije duse nosi pakleni vihor. Na
Danteovu molbu, oni otkrivaju kako su zgresili. Citajuci viteski roman o Lanselotu i njegovoj ljubavi Djinevri,
u trenutku kada se junaci u knjizi poljube i njih greh navede da ucine to isto. U tom trenutku ih uhvati
Franceskin muz i Paolov brat koji im oduzme zivot. Ovo dvoje gresnika za svoj prestup smatraju krivim pisca i
knjigu koja je bila svodnik. Njihova ljubavna prica jako pogadja Dantea i on pada u nesvest.Njihova ljubav se
nastavlja i u paklu jer oni lete zajedno i moze ih zaustaviti neko ko ih zaklinje njihovom ljubavlju, kao sto to
cini pesnik.

Petrarka je rodjen u Arecu 1304 god, zavrsio je studije gramatije i retorike, a studirao je i prava. Lauru, koja mu
je bila veliki izvor inspiracije upoznao je na dvoru gde je bio savetnik. Zbog nedostatka novca prihvatio je
duznost kanonika. Podstakao je inicijativu da javno bude krunisan kao pesnik i senator Angvilara lovorovim
vencem. Njegov odnos prema jeziku jeste pravi "bilingvizam", jezik komunikacije i razmisljanja u prozi je
latinski, ali istovremeno pise lirsku poeziju na narodnom jeziku. Petrarkina filozofija je hriscanski humanizam nastoji da resi religiozno iskustvou moralnom zivotu u kojem Bog predstavlja unutrasnji mir. Osnovne odlike
njegovih proznih dela na latinskom su: strast prema antickoj istoriji, teznja da se zivot kulturnog coveka shvati
kao vrhunska vrednost i da mu se pripise priviligeija da prosudjuje o drustvenom zivotu, ali sa udaljenosti,
religioznost, spoznaja vrednosti onog sto je postojano i jedno. Pisao je pisma na latinskom jeziku: "Prijateljska
pisma", "Staracka pisma", "Prema potomstvu". Napisao je epsku pesmu u heksametrima "Afrika", zbirku od 12
ekloga "Pastirski spre", 66 "Pisama u stihu" i 7 "Pokajnickih psalma". Napisao je delo pod nazivom "Tajna"
koje nije bilo za objavljivanje vec ga je cuvao kao licni dnevnik. Otkrio je i Ciceronova izgubljena dela "Pisma
Atiku, Brutu i Kvintu" i Ciceronov govor. Umire u Arkvi 1374 god

Kanconijer se sastoji od 366 pesama - tacno 317 soneta, 29 kancona, 9 sestina, 7 balada i 4 madrigala. Izvestan
broj rima su ostale izvan zbirke. Osnovni smisao zbirke odredjuje se pocetnim sonetom "Vi koji zvukom
rasutih rima", kojim poziva citaoce da prate njegov put. S tim u vezi je i podela zbirke na dva dela: prvi deo,
koji stize do broja 263 prati razne trenutke strasti prema Lauri, ali sadrzi i stihove politickog sadrzaja ili
prepiske sa prijateljima, i drugi deo, koji pocinje konconom "Mislim, a usred razmisljanja toga" i zavrsava se
obracanjem Devici, odlikuje uznemirenost i razocarenje "prouzrokovani, pre svega, Laurinom smrcu.
Izmedju prvog i drugog dela, u Kanconijeru se uocavaju jasne celine na osnovu stilskih, tematskih i hronoloskih
kriterijuma. U prvom delu koji obuhvata 60 pesama, nalaze se tekstovi koji poticu iz pocetne faze Petrarkinog
stvaralastva, ali tu su i kasniji tekstovi medju koje spada uvodni sonet. Sledeci, drugi deo 69-129, zapocinje
sonetom "Blazen nek' dan je, mjesec i letu" koji slavi prvi susret sa Laurom. Treci deo 130-247, pocinje sa 2 soneta
u kojima se prepoznaje novi nacin pevanja o ljubavi. Ljubav se sada razresava pohvalom i slavljenjem Laure.

Cetvrti deo, koji spaja prvi i drugi deo, obuhvata pesme 248-266 gde se javljaju motivi predosecanja gubitka Laure
i slavnjenje njene cednosti. Peti deo veoma je slican gotovo citavom drugom delu 267-349, tu su pesme pisane
nakon Laurine smrti, u ovim tekstovima se kajanje i zelja za spasenjem ukrstaju sa vizijom zene. Sesti deo 350-366
vezan je za unutrasnje ispitivanje licnosti, sa potragom za apsolutnim mirom koji bi zauvek okoncao uznemirenosti
i protivrecnosti.