Visoka kola primenjenih struknovih studija Vranje

Seminarski rad Predmet: Dijagnostika motornih vozila Tema: Analiza najeih neispravnosti savremenih motornih vozila i nain njihivog otklanjanja

Student:Milan Petkovi

Vranje,2013

Sadraj

UVOD............................................................................................................................................................. 3 Obd i eobd dijagnostika ................................................................................................................................ 4 Kriterijumi i pokazatelji inteziteta eksploatacije vozila i efektivnosti transportnog procesa ....................... 6 Motorna vozila i uslovi za odvijanje automobilskog saobradaja................................................................... 8 Osnove tehnike eksploatacije i odravanja motornih vozila ..................................................................... 10 Osnovni uticaji na vek upotrebe motornog vozila ...................................................................................... 12 Literatura .................................................................................................................................................... 14

UVOD
Eksploatacija vozila je izraz za iskoritenje vozila (voznog parka) u odnosu nanjihov tehniki (instalisani kapacitet) propisan tehnikim prirunikom za odravanje.Eksploatacija se moe pratiti sa obimom prevoza kao osnovnim merilom za praenjestepena koritenja

kapaciteta.Maksimalni obim transportnih usluga, zadati nivoproizvodnosti voznog parka, minimum cene kotanja jedinice proizvodnje, najvea akumulacija itd..Efikasno i efektivno upravljanje transportnim procesom Komleksni izmeritelji procesa rada: vremensko iskoritenje voznog parka, elementi preenog puta vozila, pokazatelji iskoritenja kapaciteta vozila, proizvodnost vozila, jedinini trokovi transporta, Najednostavniji su jedno-parametatrski modeli, gde figurie jedan eksploataciono tehniki parametar, to nezadovoljava praksu. Proizvodnost automobila mo vozila za obavljanje procesa rada u jednom vremenskom razdoblju, pri zadatim uslovima eksloatacije (vremenski uslovi, uslovi puta, itd)Proizvodnost vozila se analizira u funkciji izmene pojedinih eksloataciono tehnikih parametara, (jedan faktor, dva faktora I retko tri i vie).

OBD I EOBD DIJAGNOSTIKA

Osnovni cilj uvoenja elektronskih sistema na vozila bio je vezan za zahtev smanjenja emisije izduvnih gasova i pojednostavljenje opravke vozila. Automobilska industrija nazvala je taj sistem On Board Diagnostic-OBD, a Kalifornijska agencija za kontrolu zagaenja vazduha CARB (The California Air Resources Board) izradila je prvu zakonsku regulativu koja se odnosila na proizvoae vozila i obavezu ugradnje OBD sistema. Generacija I (OBD I) poela se primenjivati na svim vozilima u Kaliforniji od modelske 1988 godine, a obuhvatala je sledede: -ugradnju indikatorske sijalice na panelu komandne table u cilju obavetenja vozaa o nastaloj greci u sistemu upravljanja radom motora. Sijalica je dobila naziv MILsijalica (Malfunction indicator lamp), esto poznate pod nazivom i kao CHECK ENGINE sijalica. - sistem mora imati mogudnost snimanja i oitanja koda greke (DTC=Diagnostic Trouble Code) za sve komponente koje utiu na emisiju izduvnih gasova vozila. - elektronski sistem mora nadzirati rad Lambda sonde, EGR-ventil i EVAP-ventil. Uvoenjem druge generacije - OBD II od strane CARB i EPA (Environmental Protection Agency), vozila su morala biti proizvedena sa opremom koja omogudava sledede: - prepoznavanje komponente koja smanjuje ili potpuno onemogudava efikasan rad sistema vozila koji reguliu emisiju izduvnih gasova, - obavetavanje vozaa o potrebi servisiranja/opravke vozila, - uvoenje standardizovanih kodova greaka i upotrebu itaa kodova greaka (Generic Scan Tool). Evropska unija je 13. oktobra 1988 godine usvojila EU Direktivu 98/69/EC, kojom se u sve zemlje lanice Unije uvodi EOBD, a u Nemakoj je proglaena za nacionalni zakon. Uvoenje EOBD-a nije direktno vezano za standarde o izduvnim gasovima u EU (EU II-V), zbog ega se odreeni datum uvoenja standarda i prelazni period moraju posmatrati nezavisno od razliitih standarda o izduvnim gasovima. Od 01.01.2000 godine autoindustrija je u obavezi da primeni samo jedan tip testa za nova vozila pogonjena benzinskim motorom, a koja su opremljena EOBD-om. Zakonske regulative koje definiu emisiju izduvnih gasova za putnika i laka teretna vozila (do 2,5 tone) uvedene su: - EU I - od 01.06.1992 godine, - EU II - od 01.01.1996 godine, - EU III - od 01.01.2000 godine, - EU IV - od 01.01.2005 godine i - EU V - od 01.09.2009 godine.

Osnovni cilj EOBD-a je: - stalni nadzor svih komponenti u vozilu koje su vezane za nivo emisije izduvnih gasova, - zatita ugroenih komponenti (katalitiki konvertor, lambda sonde), - optiko upozorenje (MIL-lampica) kod smetnji u funkcionisanju komponetni relevantnih za izduvne gasove, - memorisanje greaka sa uslovima rada motora pri kojima je greka memorisana, - mogudnost dijagnostike. Najvanije razlike izmeu evropskog EOBD i amerikog OBD II su: - OBD II, za razliku od EOBD-a, zahteva funkciju provere zaptivenosti sistema za snabdevanje gorivom, - EOBD prepoznaje izostanak paljenja do 4500 o/min, dok OBD II vri nadzor sve do maksimalnog broja obrtaja, - EOBD aktivira MIL-sijalicu nakon 2-10 ciklusa, a OBDII nakon 2 ciklusa, - EOBD vri merenje preenog puta sa aktiviranom MILsijalicom, za razliku od OBD II koji ne vri merenje.

Slika 1 Primer izbora vozila preko oznake vozila (vrsta vozila, vrsta pogona, marka, serija modela, tip i znaka motora) 5

Kriterijumi i pokazatelji inteziteta eksploatacije vozila i efektivnosti transportnog procesa

Proizvodni: prosena nosivost (statika i dinamika), kapacitet voznog parka,obim prevoza, transportni rad, preeni put sa teretom, proizvodnost transportnog sredstva, proizvodni uinak po jednom radniku. Intezitet eksploatacije: autodani rada vozila, autoasovi rada i vonje,srednji dnevni i godinji preeni put vozila, obim prevoza i transportni rad vozila, Efikasnost eksploatacije vozila: vremensko iskoritenje vozila, iskoritenje preenog pute i korisne nosivosti, srednja saobraajna brzina, vreme utovara I istovara tereta po vozilu ili toni, Erlementi organizacije i tehnologije transporta: vrsta prevoznog puta, sistem rada vozaa i vozila, , prevozna i eksloataciona brzina, sinhronizacija rada vozila i utovarno istovarne stanice, eksploatacione karakteristike vozila, stepen tehnike ispravnosti i zaposlenosti vozila, Tehniko-tehnoloke i ekonomske karakteristike predmeta i sredstava rada : eksploataciona svojstva vozila, standardizacija vozila i tovarnih jedinica tereta, trokovi goriva po jedinici preenog puta, ili transportnog rada, trokovi odravanja i opravke vozila na jedinicu preenog puta, Ekonomska efektivnost transporta: cena kotanja jedinice proizvodnje,akumulacija (dobit), ekonominost, rentabilnost, i drugi pokazatelji efikasnosti koritenja vozila, tehnikih sredstava i radne snage. Na proizvodnost rada u automobilskom transportu utie veliki broj faktora. Oni se mogu razvrstati u nekoliko osnovnih grupa: 1.Proizvodno-tehniki faktori: 2.Putni uslovi i uslovi saobraaja: 3.Organizacioni faktori 4.Organizacija i tehnologija transporta:

5.Eksploatacija tehnikih sredstava: kapacitet vozila, reim rada vozila(dnevni, nedeljni, godinji), iskoritenje nosivosti i preenog puta vozila, vrsta I duina prevoznog puta vozila, efikasnost izvrenja operacije utovara-istovara,saobraajna-prevozna i eksploataciona brzina, standardizacija i specijalizacija vozila I mehanizacije za utovar i istovar tereta iz vozila, usklaenost reima eksploataci je I odravanja vozila.

slika 2 Prikaz obd I eobd prikljucaka

Motorna vozila i uslovi za odvijanje automobilskog saobraaja

Motorna vozila su, kao to je navedeno, veoma raprostranjena radna sredstva i po broju preenih kilometara i po asovima rada. Sama injenica da se danas u eksploataciji nalazi oko 500 miliona raznih tipova vozila, a od toga najvie putnikih ukazuje na to da se ovoj privrednoj grani posveuje velika panja i da je prisutna u mnogim oblastima rada. Razvoj motorne i automobilske industrije uticao je na tehnologiju u drugim privrednim granama. Paralelno sa proizvodnjom motornih vozila, preciznije reeno automobila, morala se razvijati i servisna sluba za njihovo odravanje i putna mrea. Uloga i zadatak motornih vozila i motomehanizovanih sredstava je da obezbede sve vidove autosaobraaja i da u pokretu ili prevozno-stacionarnom stanju obave radnje za ije izvrenje je potrebno odavanje energije. Autosaobraaj treba da zadovolji potrebe drutva za prevoz stanovnitva, radnika, aka, vojske i razliitih vrsta tereta (robe). Ukljuuje se u proizvodni proces umnogim oblastima rada radi ega ima veliki privredni znaaj.Vanu ulogu igra struktura voznog parka, tj. odnos broja putnikih i teretnih vozila. Ona je razliita.Negde ide u konst putnikih, a negde u korist teretnih vozila (uglavnom u koristputnikih). Prethodno, u tab. 3-1. i sl.3.1. dat je pregled porasta broja putnikih automobila u dva razliita vremenska intervala, krajem 70-tih i krajem 90-tih godina dvadesetog veka, iz kojih se vidi da je rast proizvodnje automobila stalan I neprekidan. Po broju prevezenih putnika i koliine prevezenog tereta automobilski saobraaj se sve vie pribliava eleznikom, a u nekim sluajevima I periodima ga premauje. Ovo ukazuje na to da je automobilski saobraaj i njegova organizacija, u optem saobraajnom sistemu, njegov deo i da slui za prevoza Ijudi I tereta, na drumovima, prilaznim putevima i naseljenim mestima, a u privredi radi rastereenja i opsluivanja eleznikog, renog i avionskog saobraaja. Automobilski transport se primenjuje uglavnom za prevoz manjih tereta na kraim rastojanjima. Fleksibilan je, jer se moe brzo i lako prilagodi ukazanim potrebama(promena autobusne linije, angaovanje privatnog prevoznika itd. sl. 3.4.).Primenjuje se u raznim oblastima: rudarstvo, graevinarstvo, poljoprivreda,umarstvo i sl. U stvari tamo gdje su potrebna specijalna i terenska vozila.Pogonska energija motomih vozila su derivati nafte. U prodaji ih susreemo pod nazivom benzin i to: super, sa 98-100 oktana i normal sa 86-88 oktana za oto motore i dizelgorivo pod oznakom D1, D2 i D3 za dizel motore. U prethodnoj Jugoslaviji jedan deo 7 je obezbjeivan sa domaih nalazita (40%, odnosno 4-5 miliona t.), a ostatak iz uvoza.

Pitanje pogonske energije, za motore motomih vozila, sve vie zabrinjava jer je ima sve manje. U dogledno vreme morae se traiti alternativno reenje, nekonovo gorivo. Sada moramo, to vie, koristiti dizel motore radi veeg stepena iskoritenja pogonske energije, tj. goriva (kod dizel motora od 35-45% a kod oto od 28-35%). i u transmisiji izgubimo oko 15%.Putevi su veoma vaan uslov za dobru i pravilnu eksploataciju motornih vozila. Naa putna mrea jo uvek nije dobra, iako iz godine u godinu radimo sve vie savremenih asfaltnih puteva. Imamo relativno mali broj benzinskih stanica to nije dovoljno za nae potrebe, naroito u vreme turistike sezone. Nisu ni teritorijalno dobro rasporeene ali se situacija iz dana u dan menja. Putna mrea obiluje velikim usponima to nije povoljno za motorna vozila. Mnogi meunarodni putevi prolaze kroz Republiku Srbiju pa se na tim putevima stvaraju velike guve to oteava uslove eksploatacije.Objekti za odravanje motornih vozila, AUTOSERVISI, rade se paralelno sa razvojem voznog parka. Izuzev nekoliko dobro opremljenih, u veim centrima, ne moemo se pohvali ti kvalitetom servisnih usluga.Servisno- garana oprema uglavnom je uvozna, a samo manji deo radi se policencama u naoj zemlji. Objekti i ureaji u njima moraju da obezbede neprekidan proces odravanja voznog parka. Trebali bi da budu u skladu sa potreba tj. vozila se ne smiju zadravati na nekom radnom mestu i zadravati ostale uesnike u izvravanju opravki i servisiranju. Oprema i ureaji moraju biti ispravni (badareni)da bi dobiveni rezultati bili verna slika tehnikog stanja vozila.Zadatak I cilj pravilne tehnike eksploatacije motomog vozila je da se organizuje ekonomino i pouzdano korienje motornog vozila kao i pravilno i to bolje iskorienje raspoloivih kapaciteta (to vee eksploatacione i putne brzine, to vie auto- dana rada, to vie prevezenih putnika i tkm).Racionalna organizacija eksploatacije motornih vozila obuhvata: -organizaciju rada voznog parka -tehniko odravanje i opravke -tehniku snabdevanja vozila gorivom, mazivom, rezervnim delovima, gumama idrugim materijalima

Osnove tehnike eksploatacije i odravanja motornih vozila

Jedan od osnovnih zadataka tehnike eksploatacije motornih vozila je njihovoodravanje u tehniki ispravnom stanju. Na tehniko stanje motornog vozila utiu slijedei inioci : -klimatski i putni uslovi -optereenost i brzina kretanja -kvalitet goriva i maziva -kvalitet odravanja i remonta -kvalitet konstrukcije i izrade vozila -nain rukovanja Dobar deo uticaja ne zavisi od toga da li vozilom upravlja profesionalni voza ili amater. Vozila u autotransportnim i slinim preduzeima imaju vei intenzitet eksploatacije pa radi toga i krai vek, vie opravki i si. to nije sluaj kad vozilom rukuje samo jedno lice.Intenzitet eksploatacije vozila, koji esto ima sezonski karakter, na ta utiu potrebe pojedinih delatnosti (graevinarstvo, turizam i sl.), prikazan dijagramom na sl. 3.4,izraen u %, ne ulazei u tehniku ispravnost i potrebe za odravanjem, znatno je vei u Ietnjim nego u zimskim mesecima. Putniki automobili prelaze godinje u prosek u 12.000 - 18.000 km, a teretna vozilai autobusi 50.000 -80.000 km, to zavisi od vrste prevoza koji obavljaju. Vozila koja imaju bolje eksploatacione osobine imaju i vei radni uinak. Prema veliini trokova i vremenu utroenom na odravanje ocenjujemo rentabilnost vozila. Proizvoai motornih vozila nastoje razviti takve konstrukcije koje ne zahtevaju veliko odravanje, to odgovara korisnicima. Usavravajnjem konstrukcionih rjeenjapojedinih sklopova poveavaju njihovu pouzdanost.Vaan pokazatelj eksploatacije motornih vozila je broj njihovih dolazaka u autoservise radi odravanja tj. Radi opravki, kako tekuih tako i generalnih. Putniki automobili u proseku dolaze u servise tehnikog odravanja (STO) 3-5 puta godinje, dok je to kod kamiona I autobusa, s obzirom na intenzitet njihove eksploatacije, znatno ee, priblino 5 -10 puta i odnosi se na redovna odravanja.

Vana karakteristika odravanja su trokovi radne snage tj. usluga i rezervnih delova. Ovi trokovi su razliiti, a zavise od vrste vozila i kvaliteta njegove izrade. Karakteristino je da se ovi trokovi iz godine u godinu poveavaju bez obzira to sekonstrukcija usavrava i pouzdanost poveava Proizvodnja automobila bila je dalekobra od razvoja servisnih slubi to je sigurno uticalo na kvalitet odravanja. Radi toga, mora se velika panja posvetiti racionalizaciji proizvodnih procesa uodravanju.U tom smislu servise je potrebno opremiti savremenom opremom za otkrivanje kvarova (dijagnostika opema) to znatno utie na skraenje vremena utroenog na odravanje. Ovde je naroito dobre rezultate postigao Volkswagen smanjivi proseno vreme zadravanja svojih vozila u servisu, na nekim tipovima I poslovima, i za 11 puta (sa 275 na 25 minuta).Upotreba dobre dijagno stike opreme moe da utie na trokove odravanja i do 15 - 18%, to uvelikim servisima ima znaajan ekonomski efekat. S druge strane, na smanjenje trokova odravanja moe se uticati i skraenjem vremena eksploatacije, npr. Nakon 5-7 godina vozilo se rashoduje jer posle tog perioda trokovi odravanja naglorastu. Ovom kriteriju esto pribegavaju i proizvoai projektujui izdrljivost motora i drugih delova na taj vremenski period. Paralelno sa razvojem automobilske industrije razvijala se i mrea servisnih radionica u kojima se mogao izvriti najvei deo opravki i mogli kupiti rezervni delovi. Ona nije tako razvijena da bi mogla u potpunosti zadovoljiti sve potrebe vlasnika motornih vozila, ali je iz godine u godinu za to sve sposobnija.

11

Osnovni uticaji na vek upotrebe motornog vozila

Svako sredstvo za rad, maina ili alat, pa prema tome i motorno vozilo, ima ogranien vek upotrebe. Radom i trenjem jednog dela o drugi, sastavni dijelovimotornog vozila se troe, usled ega im opada radna sposobnost, pa ih je, nakon izvesnog vremena eksploatacije, potrebno zamenjivati. Njihov vek upotrebe je razliit, radi ega, u zavisnosti od broja preenih kilometara i izvrenog obima rada,preduzimamo razliite vidove opravki.Bilo bi idealno kada bi svaki dio trajao koliko I celo vozilo. U tom sluaju, tokom eksploatacije, na vozilima ne bi bilo velikih opravki i zamena pojedinih delova. Meutim, to bi bilo vema skupo i neracionalno reenje pa u konstrukciji motornog vozila i nemamo takav pristup. Ipak, neki delovi na vozilima traju gotovo itav njegov eksploatacioni period, dok druge, u toku eksploatacije, radi kvarova, zamenjujemo vie puta, npr: -sveice nakon 10-20.000 preenih kilometara -gume nakon 20-50.000 preenih kilometara -opruge nakon 100.000 i vie preenih kilometara -blok motora i asija traju gotovo celi vek upotrebe motornog vozila. Korisno je napomenuti da u sastav jednog automobila, zavisno od vrste, tipa i namjene, moe da ue od 10-20.000 dijelova. To dovoljno u kazuje na sloenost konstrukcije i potrebe odravanja. Pravilno i blagovremeno odravanje i podeavanje radnih performansi i drugih tehnikih parametara, prema uputstvima proizvoaa,kao i zamena pojedinih delova, produava vek upotrebe motornih vozila. Do danas je "potroeno", tj. odravano, priblino 300 miliona raznih tipova motornih vozila i steeno bogato iskustvo na njihovom odravanju koje je kasnije ugraeno unove konstrukcije.Sve do nedavno nastojalo se, u konstrukcionom smislu, produiti radni vek motornog vozila i postignuti su dobri rezultati. Meutim, usavravanjem konstrukcije, tehnologije izrade, udobnosti vozakog prostora, usavravanjem I potrebom ugradnje prateih ureaja, kao i potrebom zapoljavanja radne snage I proizvodnih kapaciteta, pristupilo se ograniavanju njihovog veka upotrebe. Kod putnikih vozila na 5 -6 godina, kod autobusa i drugih privrednih vozila na 10- 12, to ne znai da tako mora biti, ali iz razloga bezbednosti uesnika u saobraaju to bi predstavljalo neku optimalnu granicu.

Na vek trajanja motornog vozila utiu:tehniki, ekonomski i eksploatacioni elementi.Tehniki elementi su: konstrukcija I kvalitet izrade vozila u celini, mehaniko habanje, korozija, rukovanje vozilom,odravanje i opravka vozila i sl.Ekonomski elementi bi bili: nabavka novog vozila (cena kotanja), snabdevenost trita rezervnim delovima, cijena odravanja,standard i mogunost rashodovanja.Eksploatacioni elementi su: klimatski uslovi,putna mrea, intenzitet i karakter upotrebe vozila, kultura i obuenost vozaa,odravanje i sl.

13

Literatura
Odravanje i popravka automobila za neupudene,Deanna Sclar, Mikro knjiga 2011 Tehnologija odravanja motornih vozila,Z.Peid.2011 Automotive Handbook, Robert Bosch GmbH, 2007 Diesel Engine Management, 4rd Edition, Robert Bosch GmbH, 2007, Automotive Electrics/Automotive Electronics,5th Edition, Robert Bosch GmbH, 2007 Beleke sa predavanja i laboratorijskih vebi na Visokoj koli elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija,Beograd, 2009