ANALIZA LIRSKE PESME Pitanja na koja treba dati odgovor u analizi su: - znaenje naslova, kakva je veza naslova

I sadraja pesme - vrsta pesme ( ako ima elemente nekoliko vrsta pesama, koje su to I kako ih pesnik kombinuje) - pozicija lirskog subjekta ( ja, on, mi pozicija, opisuje li oseanje, dogaaj, prizor ) - koja je situacija, ta je isprovociralo nastanak pesme - vreme ( prolo, budue, sadanje ), znamo li ta se dogodilo, kakva je veza onog to je bilo i to jeste, ili to jeste i to e biti, zato je ba to vreme izabrano - korienje Nelirskih elemenata ( ako ih u pesmi ima, npr. Dijalog, opis dogaaja) i njihova funkcija u pesmi - jezik kojim je pisana pesma ( arhaizmi, argon, govorni ritam, inverzije...), bilo koje zapaanje u vezi sa jezikom; korienje stilskih sredstava (dominantne stilske figure i njihova funkcija u pesmi) - analiza vrste stiha( stihova) i strofa koje se u pesmi koriste, veza duine( metra) stiha i sadraja pesme ( sklad/nesklad) i funcija te duine, grafiki izgled pesme (ako postoji) - kako se pesma razvija, menja li se to, forma pesme ... da li je izloen stav lirskog subjekta ili se samo nasluuje - centralna ideja pesme, koji su to elementi ( rei, sintagme) koji omoguavaju formulisanje ideje ANALIZA treba da prati i da istie najmarkantnije detalje; da pokae RAZUMEVANJE smisla pesme i mo POVEZIVANJA detalja i injenica u celinu; da pokae vezu sadraja i forme pesme; da se naroito zaustavi na najmarkantnijim mestima i detaljnije ih objasni u kontekstu CE LINE KORACI U ANALIZI PESME 1. UVOD u uvodu treba istai CENTRALNU IDEJU analize, koju e kasnije kroz rad razvijati. Uvod treba da bude kratak, jezgrovit i treba izbegavati OPTA MESTA ( tipa: 1 od najveih pesnika svih vremena.... bla, bla, bla) 2. CENTRALNI DEO ANALIZE treba da sadri odgovore na sva gore postavljena pitanja, raspored tih odgovora zavisi od TVOG linog izbora i od, pre svega, SADRAJA pesme. Treba poi od onog to je DOMINANTNO, NAJUOLJIVIJE, NAJBITNIJE. Bitno je da se neto samo ne konstatuje, nego i da se DA OBJANJENJE. Ne treba u svakoj pesmi PO SVAKU CENU traiti SVE od gore navedenog. 3. ZAKLJUAK- slino uvodu, treba istai IDEJU KOJA JE RAZVIJANA tokom celog rada, kao i da pokae SVOJ STAV, OSEANJE... ali NE I DA OTVARA NOVE TEME. U SVIM FAZAMA ANALIZE MOE DA CITIRA AUTORA ( ali citat ne treba da bude predug), ili moe da navede broj stiha ili strof e na koji/koju se poziva ( u 12. stihu, ili u 4.stihu 3. strofe...) Moderna: osnovne odlike moderne : bjezanje od stvarnosti i okretanje unutrasnjem covjekovom zivotu, dakle trazenje subjektivnog "ja", pesimizam i individualizam, isticanje osjecanja i subjektivnosti i trazenje svega novog i iracionalnog. Moderna se , dakle, bavi misticnim ,iracionalnim i spiritualnim vidovima stvarnosti . Njeni umjetnici koji se suprostavljaju realizmu zapravo na svoj nacin ozivljavaju romantizam. Zato se ovaj period u nauci knjizevnosti oznacava kao neoromantizam. Moderni stvaraoci iznad svega postuju individualni dozivljaj i licno tumacenje , i oni ne samo da su preplitali vise stilskih tendencija u jednom djelu ,nego je cak i njihova parola glasila:svako na svoj nacin,svako prema svome vienju i razumijevanju svijeta. Dekadenti izraavaju ogroman prezir prema svakodnevnom i obinom ivotu , inspiraciju trae u vjetakom raju, esto poseu i za drogom.Oni, s jedne strane ,izraavaju prezir i dosadu prema duhovnom i materijalnom bespuu u koje su ,po njihovom miljenju, zali drutvo i civilizacija,a s druge strane njeguju poeziju,visoko cijenei sve to je uzvieno , estetizovano i izvjetaeno . Dekadenca je , zapravo, opisana kao stanje duhovnog klonua i beznadja(splin). , , . O . , ; , ; , , ( ); , , . ( , ), ( ), ( , ). Simbolizam: pridaje se panja jeziku; slobodan stih (radi muzikalnosti),korespodencija zvukova,boja i mirisa; poezija je nejasna i hermetika,forma-postaje sadrina dela; sinestezija,tenja ka izbacivanju spontane inspiracije,artificijalnost,neprirodnost,bizarnost,estetika runog,splin;distanciranje od oseanja, misteriozni oseaj. Poezi ja ne sme biti deskriptivna, da bi uspela da dosegne duu stvari, iznad prividnog, koristi simbol, postaje sugestivna, fluidna, muzikalna i arolijska. Poezija se vezuje za filozofiju nepoznatog i podsvesnog.