Zamka za boje Trapping i Overprint 1.

deo
Svi oni koji se bave pripremom za tampu pre ili kasnije se susretnu sa problemom nesavreno postavljenih separacija na ofset plou tj. loim "pasovanjem" (eng. misregistration) [1]. Naroito se poetnici iznenade kada im naslovna stranica, koja je izgledala odlino u programu u kome su je pripremili, ispadne katastrofalno u tampi. Tada sledi uobiajeno psovanje tampara, uz obaveznu konstataciju da je majstor sigurno bio pijan [2]. Prebacivanjem krivice na drugog samo pokazujemo nae neznanje i neupuenost. Borba sa loim pasovanjem nije jednostavna, pa mnogi samozvani "dizajneri" jednostavno ne koriste mogunosti koje svi DTP programi poseduju, a oni "iskusniji" uopte izbegavaju dizajnerska reenja za koja znaju da dovode do problema. U nastavku emo pokuati da vam pribliimo ovu problematiku.

Slika 1. Loe pasovanje.

Postoje dva naina da se rei problem loeg pasovanja, jednostavan overprint i sloen trapping. Prvi nain se zasniva na upravljanju reimom slaganja boja jedne preko druge. Sledei metod koristi specijalne objekte zamke za loe pasovanje. Oba metoda su tesno povezana jedan sa drugima (esto ih korisnici i meaju) i obino se zajedno i primenjuju. Ponimo sa jednostavnim primerom. elimo da odtampamo par objekata razliitih boja. Jedan objekat iznad drugog. ta se tada deava? Gornji element moe izrezati u donjem "rupu" tj. napraviti knockout. Taj izrezak je specijalni trei element, projekcija frontalnog objekta na onaj ispod njega. im se u donjem elementu pojavi izrezak, odmah se pojavljuje i problem prilikom tampe neophodno je da gornji element tano upadne u rupu u donjem elementu tj. moraju biti upasovani. Da li je taj izrezak uvek neophodan?

Slika 2. Dve varijante tampe.

Overprint.
U nekim sluajevima moemo da zabranimo objektu da ispod sebe pravi izrezak. Zato i slui specijalni atribut overprint. Objekat, koji nosi atribut overprint, ne pravi pod sobom izrezak u tim bojama, koje on ne sadri. Zato nije potrebno pasovati element i izrezak (njega ni nema). Kada nema "rupe" nema problema ni sa pasovanjem! Kada smemo a kada nesmemo da primenimo overprint? Razmislimo zato nam je uopte bio potreban izrezak? Naravno, eleli smo da izbegnemo slaganje boja kako ih ne bi promenili. Naime, obine boje su providne. Ako uti element lei preko plave pozadine, a u njoj ne napravimo izrezak, u slaganju emo dobiti sumu dve boje objekat e biti zelene boje kada se odtampa (slika 3). Jo gore, kada za pozadinu imamo arenu sliku (nije bitno da li je rasterska ili vektorska). Slika e se jasno videti ispod elementa. A ako dodelimo overprint belom objektu? On e prosto nestati. Iz tih razloga, obino se u DTP programima, elementima zadaje atribut knockout, tj. pravi se izrezak.

Slika 3. Promena boje kod slaganja.

Overprint Black
U kojim je sluajevima overprint mogu? Samo kada promena boje nije opasna tj. kada se ona ne primeuje. Na primer, kada je element mali i crni (slika 4). Ako crni tekst veliine 8 taaka ide preko iznad plave pozadine sa atributom overprint, promena boje u slaganju K+C nije znaajna. Promena postoji (tekst e malo potamneti), ali e ona biti praktino neprimetna. Ali ako zaboravimo da zadamo overprint, svako oko e primetiti najmanje neslaganje izmeu teksta i izreska za njega u plavoj pozadini (slika dole levo).

Uopteno, sutina izbora je jednostavna: moramo odluiti ta je uoljivije loe pasovanje ili promena boje i "progledavanje". Kod crne boje uoljivost misregistration-a je za red veliine vea, nego kod promene boje. Iz tog razloga, u DTP praksi uobiajeno je da se crni elementi putaju preko pozadine all black overprint.

Ris 4. Crna - knockout i overprint.

Ipak, ovde lako moemo pogreiti. Samo kod malih objekata crne boje moemo zanemariti promenu boje i "progledavanje". Podvlaimo samo kod malih objekata. Ofsetna crna boja, iako tamna, nije apsolutno crna. Pri tom je i prilino prozrana. Ako zadate overprint za crnu povrinu veliine 5x5 cm koja se nalazi povrh slike, slika e se sigurno nazirati ispod crne povrine. Ako je vaa linija irine 5 mm, ne treba joj zadavati overprint, jer e se objekti ispod nje lako videti. Isto vai i za krupan tekst (slika 5). I tako, uobiajena praksa DTP-a "uvek overprint crne" moe i te kako dovesti do neeljenih rezultata. Kada zadajemo atribut overprint za crnu boju moramo razmiljati na sledei nain: "tekst ne krupniji od...", "stroke debljine najvie...", "fill ne vei od...".

Slika 5. Kod krupnog teksta overprint e biti uoljiv

Atribut overprint moe biti zadan i neposredno u DTP programu, a moe i u RIP-u osvetljivaa filmova. Gde je pogodnije da to uradimo? Odgovor je prost tamo, gde se nalazi strunjak. ovek (ili algoritam), koji poznaje gore pomenuta pravila . U oba sluaja postoji opasnost da se olako klikne na opciju za lenje all black overprint. Sa druge strane treba zapamtiti overprint, ak i kvalitetan, ne moe da zameni trapping. Ako ne umete da uradite trapping koristite grublja podeavanja za overprint, ak na tetu progledavanja. U pravom profesionalnom

(overprint+trapping) lancu preporuljive su sledee vrednosti za overprint crne boje: tekst ne vei od 12 taaka; stroke i fill debljine najvie 1 mm (~3 pt).

Ako je izdanje amatersko i neemo raditi trapping, dobro bi bilo da poveamo ove vrednosti: tekst ne vei od 24 taaka; stroke i fill debljine najvie 2 mm (~6 pt).

Ako ba morate, moete zadati i vee vrednosti. Odluite sami, zavisno od konkretne situacije, ali imajte na umu da je loe pasovanje uoljivije od progledavanja. Ponekad je bolje ostaviti ukljuenu opciju all black overprint po sistemu "trea klasa nije isto to i otpad".

Pokrivajue boje
U kojim jo sluajevima promene boje nisu opasne? Razmotrimo korienje neprovidnih boja tzv. pokrivajuih. Za razliku od ofsetnih boja pokrivajue boje ne dozvoljavaju "progledavanje". Ako bi se u naem primeru (slika 2) primenjivala specijalna pokrivajua uta boja (i tampala se posle plave), ne bi dolo do sumiranja boja tj. uti element e ostati ut. U ovom sluaju, za razliku od obinih boja, sutinski je znaajan redosled uta se mora tampati posle plave. I ofsetne boje mogu biti pokrivajue, na primer, srebrna, bronzana, zlatna i ostale tzv. "metalne" boje. Ipak, postoji problem i sa njima (pored cene). Obian ravni ofset, naalost, ne moe naneti na hartiju dovoljno debeo sloj boje. Ove boje je pravilnije nazvati polupokrivajuim [3], jer se kod sloja debljine 1-2 mkm ofsetno srebro, iako sasvim malo, ipak providi. Nije redak sluaj da u tampariji takve boje meaju sa obinim. Ili ih posvetljuju ("bele") dodavajui providan lak ili i srebro putaju u raster. U oba sluaj pokrivajua sposobnost boja opada i primena overprint-a moe dovesti do greke. Primena atributa overprint za pokrivajue boje zavisi pre svega od njihovog redosleda (print order)[4], ali i od mnogih drugih tehnolokih ogranienja. Potrebno je puno prakse da se sve to naui.

Primena u praksi.
esto u prelomu imamo ne samo ilustracije, nego i njihovo oivienje.. Takvim konturama uvek dodeljujemo overprint atribut.. Jo jedan primer pokrivajua bela povrina kod tampe na obojenim ili prozranim materijalima (slika 6).Takva povrina mora biti obojena specijalnom bojom (spot color ili "Pantone"), bela boja ugraena u sve DTP programe (white) ovde je beskorisna.

Slika 6. Pokrivajua bela na prozranoj pozadini.

Overprint na RIP-u
Na alost, RIP-ovi jo uvek ne mogu potpuno automatizovati upravljanje overprint-om. Neki od njih poseduju mogunost analize objekata kod dodele atributa overprint za crnu boju (slika 7 i 8). Ove mogunosti su , meutim, prilino ograniene. Pored toga, overprint se ne zadaje samo za crnu boju. Automatsko zadavanje overprint-a za druge boje rade, za sada, samo RIP-ovi firme CreoScitex. U ostalim sluajevima atribut overprint moramo dodeliti u programu u kome smo radili ili u PDF-u.

Slika 7. Black overprint na RIP-u AGFA Apogee.

Slika 8. Heidelberg Supertrap 4.0.

Ne zaboravite kontrolu nad overprint-om bele boje. Mnogi (nai omiljeni) izdavaki programi mogu dodeliti overprint takvoj boji, kao to je black 0% tint. Tj. . beloj! U svakom programu za proveru pred tampanje (preflight) obavezno aktivirajte opciju always white knockout. Naravno, ovo ne vai ako koristite pokrivajuu belu boju. Overprint teksta u QuarkXpress-u trai posebnu panju. Ova aplikacija obavezno zadaje atribut overprint svakom (!) objektu, koji se nalazi iznad bele pozadine. To je najee sasvim u redu ali ponekad dovodi do sigurne greke. U sluaju "tekst po tekstu" (slika 9) crveni tekst, koji se nalazi iznad crnog, pogreno je dobio atribut overprint.

Slika 9. Greka "tekst po tekstu" u QuarkXPress-u.

Uvek prekontroliite overprint kada izmenite prelom, pogotovu kada promenite boje.

[1] Velika uoljivost lanih kontura misregistration-a povezana je sa tim, to je ljudsko oko (tanije mozak) nauen od detinjstva da u svakoj slici u prvom redu trai informaciju. Defekti neuklapanja stvaraju primetne parazitne elemente, koji kvare optu sliku. Oko je posebno osetljivo na promenu nivoa svetlosti, mnogo vie nego na promenu boje. Overprint i trapping se i zasnivaju na zameni svetlosnih defekata kolornim. [2] ak ni najbolja maina i potpuno trezan majstor ne mogu savreno upasovati separacije. Razlog za to su deformacije same hartije, koje nastaju pri njenom prolasku kroz tamparsku mainu. Najbolje je bi bilo da veliinu greke saznate od tehnologa tamparije, ali kod nas ete tu informaciju dobiti samo u najboljim (itaj najskupljim) tamparijama. Ipak, u veini sluajevima moete oekivati da e pasovanje "pobei" za polovinu linije rastera. Na primer, na linijaturi 175 lpi (skupi katalozi) greka e biti 70 mkm. Naravno, ovo je greka same maine i na nju treba dodati greku majstora pasera. Njih ne elimo da pravdamo, neretko upropaste izdanje, ali budite svesni ni da vrhunski majstor ne moe da postigne vie od onoga to maina moe da da. I kada iz ruku takvog profesionalca izae defektan proizvod, budite sigurni Vi ste pogreili! [3] Sve boje, nezavisno od vrste, imaju odreen nibo transparentnosti koji se meri parametrom opacity. esto, da se ne bi komplikovalo, sve boje dele na etiri tipa prozrane, poluprozrane, polupokrivajue, pokrivajue. Obine trijadne boje (tj. process-ne) su tipini predstavnik semi-transparent (poluprozranih) boja. [4] Rezultat slaganja procesnih boja takoe zavisi od redosleda kojim se tampaju separacije. Mnogi ne znaju da M+Y i Y+M nee dati istu nijansu crvene. Zato se u ofsetnoj tampi taj parametar posebno prati. On se takoe naziva trapping, ali je sa procesom pravljenja zamki on samo indirektno povezan.

Pripremio Nenad Rondovi