SIRAK ZA ZRNO I SIRAK METLA KAO ALTERNATIVNE KULTURE

Vladimir Sikora, Jano Berenji Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad e-mail: vladimir.sikora@nsseme.com Izvod: Sirkovi su u ratarskoj proizvodnji zastupljeni sa nekoliko agronomskih formi od kojih poseban znaaj imaju sirak za zrno i sirak metla. Sirak za zrno se po povrinama i proizvodnji ubraja meu pet najvanijih gajenih biljaka na svetu. Tolerantnost prema sui i visokim temperaturama, kao i manja probirljivost u pogledu tipa zemljita u kombinaciji sa skromnijim zahtevima u pogledu biljnih hraniva jesu najee isticane prednosti sirka za zrno u odnosu na druge gajene biljke. Ekonomski znaaj sirka metlaa proizilazi iz znaaja metlarstva. Naime, vie od 90% ukupne proizvodnje sirkovih metli se izvozi na zapadnoevropsko trite. Stoga su gajenje sirka metlaa i metlarstvo od velikog znaaja sa stanovita izvoza i ostvarivanja deviznog priliva. Pri tome je vano napomenuti da su skoro sve sirovine u proizvodnji metle domaeg porekla. Finalni proizvod, sirkova metla je u pravom smislu rei biorazgradivi, ekoloki artikal, koji se u potpunosti uklapa u moderne trendove upotrebe prirodnih sirovina umesto vetakih. Kljune rei: ratarska proizvodnja, sirak metla, sirak za zrno

Uvod
Po botanikoj klasifikaciji zbirnim nazivom sirkovi (engl. sorghums) oznaava se vie biljnih vrsta koje pripadaju rodu Sorghum (Clayton & Renvoize 1986). Jedna od tih vrsta je S. bicolor koja po autoru de Wet (1978) obuhvata jednogodinje i viegodinje gajene i divlje forme. Prema savremenoj klasifikaciji, svi sirkovi koje se gaje na naim prostorima spadaju u biljnu vrstu S. bicolor (Dahlberg 2000). Po agronomskoj klasifikaciji baziranoj na nainu gajenja i upotrebe vrsta S. bicolor se deli na tzv. agronomske forme: sirak za zrno, sirak metla, sirak eerac i sudansku travu. Divlji sirak se iz neznanja esto dovodi u pogrenu vezu sa gajenim sirkovima. U irem smislu rei i divlji sirak je sirak, ali kad se konkretno misli na ovu vrstu, neophodno je da se upotrebi pun naziv divlji sirak. Izmeu divljeg sirka i gajenih sirkova postoji stvarna genetika srodnost, ali su razlike ipak mnogo izraenije od slinosti. Najuoljivija razlika je da su gajeni sirkovi na naim prostorima jednogodinje biljke, a divlji sirak je viegodinji korov. Pogrean je stav prema kom je divlji sirak nastao i jo uvek moe nastati podivljanjem gajenih.

172

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Slika 1. Sirak za zrno (levo) i sirak metla (desno)

Na kraju treba spomenuti spontani sirak koji se za sada ne navodi ni u jednoj klasifikaciji, s obzirom da se radi o realtivno novoj pojavi jedne korovske biljke koja je najverovatnije nastala spontanom meuvrsnom hibridizacijom gajenog i divljeg sirka. Ovaj novi korov na naim prostorima najee se javlja u usevima gajenog sirka, kukuruza, suncokreta i slino, a iri se spontanim osipanjem semena odakle potie naziv spontani sirak.

Sirak i uslovi spoljne sredine

Generalno se moe rei da je sirak biljka tropskog porekla dobro adaptirana uslovima umerenog klimata. Temperatura Sirak je termofilna biljka. Na naim prostorima najkritiniji period u pogledu zadovoljavanja zahteva prema toploti je prolee. Dobro poznata pojava sporog poetnog rasta i razvia sirka, koja traje oko mesec dana posle setve, najveim delom se objanjava upravo time da je temperatura u tom periodu redovno ispod optimuma za sirak. Iz tog razloga tehnologija proizvodnje ima za cilj da se u poetnom delu vegetacije sirku obezbede to bolji uslovi za rast i razvie. Tek po prolasku poetnog zastoja u punoj meri dolazi do izraaja telerantnost sirka prema nepovoljnim uslovima spoljne sredine. Voda Za razliku od temperature, zahtevi sirka prema vodi su mnogo skromniji. Odnos sirka prema vodi se u sutini svodi na njegovu tolerantnost prema sui

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije

173

(Boyer 1987). Glavni faktori tolerantnosti sirka za zrno prema sui su sledei: (i) mono razvijen korenov sistem koji usvaja vlagu i biljna hraniva nepristupana za druge biljke; (ii) u poreenju sa kukuruzom sirak je manje robustna biljka, te je njegov indeks lisne povrine (LAI) manji od kukuruza, a samim tim je i transpiracija svedena na minimum; (iii) sirak se odlikuje manjim brojem sitnijih stoma te je sposoban da za vreme sue transpiraciju svede na minimum, ali da se protok vode kroz biljku ipak ne zaustavi potpuno; (iv) deblji epidermis (kutikula) i votana navlaka na listovima utiu na smanjenu transpiraciju; (v) sirak se odlikuje niskim transpiracionim koeficijentom; (vi) u periodu najvee sue sirak savijanjem listova prelazi u dormantno stanje sa mogunou potpune regeneracije nakon prolaska sunog perioda. Zemljite i biljna hraniva Sirak bolje podnosi marginalna zemljita nepovoljne mehanike strukture (slatine i peskovita zemljita) od drugih biljnih vrsta. Zahvaljujui efikasnom korenovom sistemu usvaja i manje dostupna hraniva, te se zadovoljava i redukovanom ishranom. Biljna hraniva efikasnije iskoriava od kukuruza, to se naroito odnosi na azot.

Mesto i uloga sirka za zrno u ratarskoj proizvodnji

Iz zahteva sirka za zrno prema uslovima spoljne sredine proizilazi definicija njegovog mesta u ratarskoj proizvodnji, kao i specifinosti u tehnologiji gajenja (Berenji 1982, 1991). Tolerantnost prema sui i visokim temperaturama, kao i manja probirljivost u pogledu tipa zemljita u kombinaciji sa skromnijim zahtevi u pogledu biljnih hraniva jesu najee isticane pozitivne osobine sirka za zrno. Naravno, ni sirak za zrno nije udotvorna biljka i na nepovoljne uslove spoljne sredine

Slika 2. U povoljnim uslovima spoljne sredine sirak za zrno i kukuruz daju slian prinos. U nepovoljnim uslovima spoljne sredine dolazi do smanjenja prinosa kod kukruza i kod sirka za zrno, ali je smanjenje kod sirka za zrno manje izraeno zbog bolje tolerantnosti ove biljke u odnosu na adverzne uslove spoljne sredine.

174

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

reaguje smanjenjem prinosa, ba kao i kukuruz. Ipak, ovo smanjenje je kod sirka manje izraeno nego kod kukuruza, zbog ega je gajenje sirka za zrno u nepovoljnim uslovima spoljne sredine stabilnije i ekonominije u poreenju sa kukuruzom
180 ASM (g biljka-1) ASM (g biljka-1) y = 25,748x - 369,9 R2 = 0,1653 180 150 120 90 200 y = 0,0953x + 81,784 R2 = 0,0622

150

120

90 18 18,5 19 19,5 20 Temperatura ( oC) 650 600 ASM (g biljka-1) 550 500 450 400 350 300 18 18,5 19 19,5 20 Temperatura ( oC) ASM (g biljka-1) y = -162,1x + 3441,6 R2 = 0,4343

250

300

350

400

450

500

Padavine (mm) 650 600 550 500 450 400 350 300 200 250 300 350 400 450 500 y = 0,5583x + 168,04 R2 = 0,1414

Padavine (mm)

Slika 3. Uticaj srednjih dnevnih temperatura i padavina tokom vegetacije na prinos apsolutno suve mase (ASM) sirka za zrno (gornji red) i kukuruza (donji red)

Sirak za zrno stoga moe biti dobra alternativa u situacijama, kada je podbaaj u prinosu kukuruza posledica slabijeg zemljita loije obezbeenog biljnim hranivima ili aridne klime suvie tople i sune za kukuruz. Po pravilu, kukuruz bi trebalo da ustupi mesto sirku za zrno svuda gde ostvaruje prinose manje od 5 t ha-1 do 5,5 t ha-1 (Berenji 1993, 1994, Starevi & Berenji 1994). Scenario globalne promene klime predvia da e klima postati sunija i toplija, to e se nepovoljno odraziti na mnoge ratarske biljke. Sirak za zrno je ve sada adaptiran takvim oekivanim promenama, to govori o velikoj perspektivi ove biljne vrste u strukturi budue ratarske proizvodnje. Od posebnog znaaja za sadanju ratarsku proizvodnju je da kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera LeConte) ne napada sirak, te se sirak za zrno namee kao efikasno reenje za zamenu kukuruza u proizvodnji i ishrani stoke tamo gde kukuruzna zlatica ograniava gajenje kukuruza.

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije

175

Najvaniji elementi tehnologije gajenja sirka za zrno

Plodored Za ozime kulture sirak nije najbolji predusev zbog jakog isuivanja i intenzivnog iskoriavanja rezerve azota iz zemljita. Uz kvalitetno izvedeno zaoravanje biljnih ostataka sirak za zrno moe biti dobar predusev za jare kulture. Povoljna je okolnost da sirak za zrno dobro podnosi monokulturu, to se ne moe rei za kukuruz, naroito ne u uslovima gde kukuruzna zlatica onemoguava gajenje kukuruza u monokulturi. Obrada zemljita Dobro pripremljeno zemljite za setvu sirka za zrno je sitno-mrviaste strukture i dovoljno zbijeno. Ovo je posebno vano iz razloga to je seme sirka za zrno znatno sitnije od semena kukuruza, te zahteva i bolje pripremljen setveni sloj. Izbor sorti Pored nedovoljnog poznavanja same biljke i njenog naina gajenja i korienja, jedna od prepreka irem gajenju ove biljke u prolosti je bio i nedostatak kvalitetnog sortnog semena. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvoreni su visokoprinosni niskotaninski F1 hibridi Alba i Gold ime je pitanje sortimenta za poetak irenja proizvodnje sirka za zrno moe smatrati reenim na zadovoljavajui nain (Berenji & Divi 2000). U toku je intezivan oplemenjivaki rad na novim hibridima sirka za zrno sa naroitim osvrtom na ranozrele hibride pogodne za zakasnelu pa i za postrnu setvu. Setva Sirak za zrno je jari usev srednjeranog roka setve. Redovna setva se obavlja u drugoj dekadi aprila, tj. neto kasnije u odnosu na optimalno vreme setve kukuruza. Jedna od prednosti sirka za zrno u odnosu na kukuruz je da se bez velikog rizika od znaajnijeg smanjenja prinosa moe sejati i u zakasneloj setvi ak do sredine maja. U pogledu sklopa useva velika prednost sirka za zrno u odnosu na kukuruz je sposobnost efikasne kompenzacije eventualnog gubitka prinosa u uslovima proreenog sklopa. Kompenzacija se ostvaruje formiranjem produktivnih zaperaka iji broj u zavisnosti od stepena proreenosti sklopa moe biti i do 4-5. Problem je to su zaperci drugaije visine i kasnije sazrevaju u odnosu na glavno stablo, to donekle oteava etvu.

176 Nega i zatita useva

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Uz najmanje dve meuredne obrade najee je neophodno i hemijsko suzbijanje korova. Meutim, izbor herbicida za sirak za zrno je znatno manji u odnosu na kukuruz (Mako & Berenji 1989). Veoma je vano da korovi ne ugroze sirak u kritinoj fazi njegovog usporenog porasta, u periodu oko mesec dana od nicanja. Suzbijanje korova u usevu sirka metlaa vri se mehaniki (redovnom meurednom obradom i eventualnim okopavanjem) i herbicidima. Izbor selektivnih herbicida za sirak znatno je ui u odnosu na izbor herbicida za druge useve, npr. za kukuruz. Naroito je izraen problem hemijskog suzbijanja travnih (uskolisnih) korova. Iz ovih razloga je potrebno posvetiti posebnu panju izboru parcele, mestu u plodoredu, suzbijanju problematinih korova u predusevu i na strnjitu, kao i agrotehnikim merama koje e redukovati masovniju pojavu i negativan uticaj korova. Od hemijskih mera borbe, omogueno je suzbijanje irokolisnih korova, a specijalnom tehnologijom i suzbijanje travnih korova. Za suzbijanje irokolisnih korova posle setve, a pre nicanja sirka, koriste se preparati na bazi atrazina (1,5-2 l ha-1 preparata sa 50% aktivne materije). Atrazin se odlikuje dobrom selektivnou prema sirku i efikasnou u suzbijanju korova, a sve to uz povoljnu cenu. Ukoliko se zbog useva koji dolaze posle sirka mora voditi rauna o rezidualnom dejstvu atrazina, pomenuta koliina se smanjuje na najvie 1 l ha-1 preparata. Korienje ovog herbicida zvanino je zabranjeno, ali e u praksi zalihe verovatno biti potroene. Preparati na bazi 2,4-D DMA (1,5-2 l ha-1 preparata Monosan herbi, Herbisan i dr.) ili 2,4-D 2-EHE (Esteron ili Lentemul D, u koliini 0,8 l ha-1) mogu se primeniti posle nicanja sirka i korova, odnosno kada sirak ima 3-4 lista. Prerano ili zakasnelo tretiranje ovim preparatima moe izazvati negativne posledice na biljkama gajenog sirka. Pomenuti preparati na bazi 2,4-D, mogu se kombinovati s preparatima na bazi atrazina (Monosan herbi/Herbisan + Atrazin SC, 1+1 l ha-1 ili Esteron/Lentemul D + Atrazin SC, 0,6+1 l ha-1). Od novijih preparata za suzbijanje irokolisnih korova posle nicanja sirka, istiu se preparati Peak 75-WG na bazi prosulfurona (20 g ha-1) i Cambio (2 l ha-1). Ovi preparati se takoe mogu primeniti uz dodatak atrazina (1 l ha-1 preparata sa 50% atrazina) i u isto vreme kao i preparati na bazi 2,4-D. Prema naim ispitivanjima, ovi preparati pokazali su se bezbednijim prema gajenoj biljci sirka od preparata na bazi 2,4-D. Za suzbijanje travnih ili uskolisnih korova (ukljuujui i divlji sirak) u gajenom sirku za sada naalost ne postoje efikasne hemijske mere borbe. Reenje je tretiranje semena sirka za setvu specifinim protektantom, koji omoguuje bezbednu primenu preparata Dual Gold 960EC u cilju suzbijanja muhara, divljeg sirka iz semena i nekih drugih korova. Samo pomenuti specifini protektant prethodno nanesen na seme titi sirak

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije

177

od negativnog delovanja Dual Gold 960-EC, omoguujui njegovu bezbednu primenu. Najbolja je aplikacija preparata Dual Gold na povrinu zemljita neposredno posle setve, a pre nicanja sirka. Aktivacija preparata se vri iskljuivo kiom. Ukoliko je posle setve suvo vreme, treba saekati sa prskanjem do pred kiu, ali obavezno pre nicanja sirka. Predloena koliina preparata zavisi od strukture zemljita: na lakim, peskovitim zemljitima preporuena koliina je 1,3 l ha-1; na srednjetekim zemljitima je preporuena koliina 1,4 l ha-1 a na tekim zemljita preporuena koliina preparata je 1,5 l ha-1. tetoine i bolesti za sada ne prouzrokuju ekonomski znaajne tete u sirku za zrno te protiv njih u praksi nije neophodna nikakva zatita. Treba napomenuti da kukuruzna zlatica moe ozbiljno ugroziti proizvodnju kukuruza i onemoguiti njegovo gajenje u monokulturi (amprag 1995). Prednost sirka za zrno u odnosu na kukuruz je da ga ne napada kukuruzna zlatica i moe se smatrati odlinom alternativom kako za gajenje tako i za zamenu zrna kukuruza sirkovom svuda gde je proizvodnja kukuruza ugroena. etva Karakteristika sirka za zrno je da sazreva na zelenom stablu, tj. listovi i stablo su jo zeleni kada je zrno ve zrelo za etvu. Pogled na biljku dakle nije dobra metoda za utvrivanje faze zrelosti sirka za zrno, ve treba pratiti vlanost zrna. etva moe poeti i sa 30% vlage u zrnu, ali se zrno trajno skladiti bez gubitaka samo ako sadraj vlage ne prelazi 13%. U normalnim godinama zrno se prirodno osui u polju do ove vlanosti. Treba napomenuti da sirak za zrno uopte nije sklon osipanju, ak ni u prezrelom stanju (Berenji & Sikora 2006).

Korienje sirka za zrno

Sirak za zrno se proizvodi zbog zrna bogatog belanevinama i skrobom. Zrno sirka je izrazito energetsko zrnasto hranivo sa vie svarljivih proteina od zrna kukuruza. U nerazvijenim zemljama Afrike, Azije i Centralne Amerike zrno sirka je osnovna ljudska hrana (Doggett 1988). U razvijenim zemljama sveta za sada ne postoje proizvodi za ljudsku hranu na bazi zrna sirka. Najnoviji pokuaji u tom pravcu se odnose na proizvode od sirka bez glutena i na proizvode namenjene zdravoj ishrani. Antioksidativne komponente zrna specijalnih sorti sirka privlae posebnu panju istraivaa koji rade na razvoju prehrambenih proizvoda na bazi sirka za zrno (Rooney & Waniska 2000). U ishrani stoke zrno sirka ima slinu upotrebu kao zrno kukuruza (Berenji & Kunc 1995, obi et al. 1987). Veliki napredak u korienju zrna sirka u ishrani stoke ostvaren je uvoenjem visokoprinosnih niskotaninskih sorti u

178

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

proizvodnju, gde spadaju i domai hibridi Alba i Gold. Iskustvo iz prakse govori da se zrno sirka za zrno istie odreenim specifinostima u pogledu njegovog efikasnog korienja u ishrani stoke.
Tabela 1. Hemijski sastav zrna sirka za zrno Pokazatelj Proteini Masti Vlakna BEM Pepeo Tanini Sadraj (%) 12,5 3,4 2,9 79,4 1,6 u tragovima

Najnovija praksa u SAD je da se zrno sirka za zrno pre upotrebe za stonu hranu obradi tehnikom kokienja ili tehnikom pripremanja pahuljica (flakes). Pahuljice se istiu viestruko poveanom aktivnom povrinom zrna na koju momentalno mogu delovati enzimi u probavnom traktu ivotinja. Na taj nain se vri nesmetana i veoma efikasna probava zrna sirka za zrno. U nedostatku takve tehnologije bitno je da se zrno pre upotrebe to bolje mehaniki usitni tj. zdrobi. Samo na taj nain moe u punoj meri da doe do izraaja povoljna hranljiva vrednost zrna sirka za zrno kao stone hrane bez bilo kakvih nepovoljnih posledica u pogledu reakcije domaih ivotinja na ovo hranivo, novo za njih i za stoare.

Sirak metla kao alternativna kultura

Sirak metla je industrijska biljka koja se prvenstveno gaji radi metlice sastavljene od dugakih elastinih peteljki na ijim se vrhovima nalazi seme. Tokom etve metlice se sa drkom koju predstavlja gornja internodija stabla runo odsecaju od ostatka stabla. Nakon suenja metlica seme se vri vrilicom, a ovrene peteljke se odsecaju ime se dobija sirkova slama koja slui kao sirovina za proizvodnju sirkovih metli (Berenji & Kigeci 1996). U svetskim razmerama se najvee povrine pod sirkom metlaem kao i najobimnija proizvodnja sirkovih metli nalazi u Evropi, gde u tom pogledu pored Srbije znaajnije mesto zauzimaju Maarska, Rumunija, Turska i Ukrajina (Berenji & Dahlberg 2004). Gajenje sirka metlaa i proizvodnja sirkovih metli u Srbiji ima veoma dugu tradiciju, a ova proizvodnja je najveim delom skoncentrisana u Vojvodini (Sikora 2005).

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije

179

Tehnoloki proces proizvodnje sirka metlaa je najveim delom identian sa proizvodnjom sirka za zrno. Veina agrotehnikih operacija su iste, a razlika je u etvi koja se kod sirka metlaa obavlja runim odsecanjem metlica pomou noa ili srpa (Kigeci & Mijavec 1980). Problemi sa bolestima sirka metlaa koje se u naim uslovima mogu sporadino pojaviti, poput virusa mozaine krljavosti kukuruza (MDMV Maize Dwarf Mosaic Virus) ili antraknoze (Colletotrichum graminicola (CES.) G.W.WILS) uspeno su reeni otpornim sortama (Mijavec 1993, Mako 1995). Tokom dugogodinjeg rada na programu oplemenjivanja i unapreenja proizvodnje sirka metlaa u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu razraena je tehnologija proizvodnje i stvoreno je ukupno 11 sorti. Sadanji sortiment ine sorte Prima, Tan Sava i Reform koje potpunosti zadovoljavaju potrebe proizvoaa u pogledu prinosa, a i preraivaa (metlara) u pogledu kvaliteta sirkove slame (Sikora & Berenji 2010).
Tabela 2. Karakteristike NS sortimenta sirka metlaa Sorta Prima Tan Sava Reform Neovrena metlica (t ha-1) 10,9 13,9 9,7 Ovrena metlica (t ha-1) 4,4 5,1 3,5 Prinos zrna (t ha-1) 6,5 8,8 6,2 Duina slame (cm) 82 80 73 Finoa slame (g m-1) 0,71 0,76 0,74 Duina vegetacije (dana) 107 121 106

Literatura
Berenji J (1982): Proizvodnja sirka za zrno. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 14: 27-65 Berenji J (1991): Sirak za zrno-perspektivna kultura. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 19: 519-528 Berenji J (1993): Mesto sirka za zrno u ratarskoj proizvodnji. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 21: 427-438 Berenji J (1994): Znaaj i perspektive proizvodnje sirka i prosa. Savremena poljoprivreda 42: 32-36 Berenji J, Dahlberg J (2004): Perspectives of sorghum in Europe. J. Agron. Crop Sci. 190: 332-338 Berenji J, Divi S (2000): Nove sorte sirka za zrno. Zbornik izvoda Trei Jugoslovenski nauno-struni simpozijum iz selekcije i semenarstva III JUSEM, Zlatibor174 Berenji J, Kunc V (1995): Prinos i kvalitet sirka za zrno. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 23: 309-318

180

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Berenji J, Kigeci J (1996): Broomcorn classical example of industrial use of sorghum. 1. European seminar on sorghum for energy and industry, Touluse, 43-48 Berenji J, Sikora V (2006): Proizvodnja sirka za zrno. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Boyer J S (1987): Water and plant productivity. In: W. R. Jordan (ed.) Water and water policy in world food supplies. Texas A&M University, College Station, 233-239 Clayton W D, Renvoize S A (1986): Genera Graminum Grasses of the World. Kew Bulletin Additional Series XIII, Royal Botanic Gardens, Kew, 338345 amprag D (1995): Diabrotica virgifera virgifera Le Conte. Beograd obi T, Kunc V, Berenji J (1987): Ispitivanje hemijskog sastava i hranljive vrednosti zrna sirka nemenjenog za ishranu preivara. Savremena poljoprivreda 35: 361-368 Dahlberg J A (2000): Classification and characterization of sorghum. In C. W. Smith and R. A. Frederiksen (eds.) Sorghum: origin, history, technology, and production, p. 99-130. John Wiley & Sons, Inc. New York De Wet J M J (1978): Systematics and evolution of sorghum Sect. Sorghum (Gramineae). Amer. J. Bot. 65: 477-484 Doggett H (1988): Sorghum. John Wiley & Sons, Inc., New York Kigeci J, Mijavec A (1980): Proizvodnja i prerada sirka metlaa u Vojvodini. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 35: 13-26 Mako V (1995): Osetljivost sirka metlaa prema prouzrokovau antraknoze. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 27/28: 5-108 Mijavec A (1993): prouavanje otpornosti genotipova sirka prema virusu mozaine krljavosti kukuruza. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 25/26: 5-112 Rooney L W, Waniska R D (2000): Sorghum food and industrial utilization. In C. W. Smith and R. A. Frederiksen (eds.) Sorghum: origin, history, technology, and production, p. 689-729. John Wiley & Sons, Inc. New York Sikora V (2005): Varijabilnost germplazme sirka metlaa. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 37: 5-105 Sikora V, Berenji J (2010): Razvoj sortimenta sirka metlaa u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 363-369 Starevi Lj, Berenji J (1994): Mesto i uloga prosolikih ita u proizvodnji hrane. Savremena poljoprivreda 42: 7-11