LJUDI I DOGAAJI KOJI SU OBELEILI 2013.

GODINU INU
BiH 3.50 BAM; Hrvatska 19 HRK; Makedona 150 MKD; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany y 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CH CHF HF

NO VO DV GO OB DI RO NJ cena J I 200 rsd

broj 1199-1200
26. decembar 2013.

SREAN NOVI DATUM

LINOST GODINE

foto: Goranka Mati

BRANKO KUKI
Branko Kuki, pisac i urednik asopisa i izdavake kue Gradac iz aka, izabran je za linost godine veinom glasova lanova urednitva nedeljnika Vreme. Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapreenju drutvenih institucija u javnom interesu. Kolegijum nedeljnika Vreme smatra da je Branko Kuki kao urednik Gradca, koji sledee godine slavi etrdeset godina postojanja, ove godine odrao i nastavio kulturnu misiju pokazujui da se vrhunska kultura moe stvarati u kontinuitetu, bez obzira na spoljanje okolnosti. Kuki ve etiri decenije pokazuje da je tako neto mogue raditi izvan glavnih kulturnih centara i bez podilaenja trendovima i neukusu, ostavljajui dragocen i neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Opiran intervju sa Brankom Kukiem bie objavljen u sledeem broju Vremena.

Ovo je trinaesti put da redakcija Vremena dodeljuje priznanje za linost godine. Prethodnih godina dobili su ga: Boidar eli (2001), Mlaan Dinki (2002), Ljiljana Raievi (2003), Rasim Ljaji (2004), Vladimir Vukevi (2005), Zdravko Pono (2006), Sonja Liht (2007), Vigor Maji (2008), Milica Delevi (2009), Dragan ilas (2010), Ivan Tasovac (2011) i episkop lipljanski Jovan (ulibrk) 2012. godine.

itaocima, it t saradnicima radn nic i poslovnim im p prijateljima rij ma el elimo srenu Novu 2 2014. godinu!
Sledei broj Vremena izlazi iz tam Slede tampe 9. januara 2014.
VREME REME 26 / 12 / 2013

ZOOM

BROJ 11991200 26. decembar 2013.

izdava NP VREME d.o.o. Trg Republike 5, Beograd

direktor Stevan Risti pomonik direktora Vojislav Miloevi nansijski direktor Daniela Vesi glavni urednik Dragoljub arkovi odgovorni urednik Filip varm pomonik glavnog urednika Aleksandar iri sekretarijat Mirjana Kalezi redakcija Dejan Anastasijevi, Aleksandar Ani (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi, Tamara Nikevi, Teol Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov dokumentacija Dragoslav Gruji (arhiva) Jelena Mra (foto) tehnika redakcija Ivan Hraovec (ur.), Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; korektori: Ana uk, Marija Halupka, Stanica Miloevi; lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi, Ivana Smolovi; daktilograf: Zorica Nikoli internet izdanje www.vreme.com Marija Vidi (urednica) Marjana Hraovec prodaja i pretplata Nikola ula, Milan Radovi raunovodstvo Slavica Spasojevi marketing Aleksandar Aleksi (direktor) e-mail: redakcija@vreme.com telefon redakcije: 011/3234-774 telefaks: 011/3238-662 tampa Rotograka, Subotica

DRAGOLJUB ARKOVI

enidba Vui gospodara

Nema teme o kojoj se uz trpezu u slavu Svetog Nikole vie trtljalo nego o Vuievoj enidbi. Kao nekad, u potaji, o vezi Tita i Gertrude. Sestro slatka, da ti kaem i u tom smislu...

Srbija je postala tabloidno drutvo, u smislu javnog informisanja. Nemam nita protiv. Naprotiv, sve najbolje, principijelno, mislim o tabloidima. To je najtei posao u naem zanatu. Svaki dan morate imati neku vest koja zadire u tui ivot. Pod uslovom da je naete sami. I ako vam nije gadno. Ve sam negde napisao da mi se urednik jednog tabloida alio na drugi tabloid kako je njima lako: Oni dobiju prve etiri strane unapred, a mi moramo sve sami. Zavera tabloidnog utanja postignuta je samo oko, kako cela Srbija pria, novog braka najmonijeg oveka Srbije Aleksandra Vuia. Ja, mada imam vie brakova iza sebe, potpuno razumem Aleksandra Vuia. to bi njegov privatni ivot bio tema utara kad ima dosta Stoja, Stanija, Severina (fali mi etvrto ime za ona uvena srpska etiri S), ali taj manjak informacija treba pripisati mojoj neobavetenosti mora da ima jo neka na S. Mikovi se tu slabo uklapa, kod ilasa zbilja ima jedno slovo u prezimenu na s, mada i kod Mikovia, kad bolje razmislim, ima s u prvom imenu, kao i kod Aleksandra. Dakle, da li se prvi potpredsednik vlade i prvi ovek Srbije oenio po drugi put, s kim, kada i gde, to nae tabloide ne zanima, jer instinkt im govori, ili im je neko apnuo, da ne diraju tu poverljivu informaciju od nacionalnog znaaja za zatitu lika i dela Aleksandra Vuia. Tako ti tabloidi, kad ispunjavaju sve naruene funkcije, unitavaju brakove i poslove, svaku vrstu intime, nemaju prostora za vest koju bi svako proitao: da li je ruak, svadbeni, bio u Kumbari ili u Domu garde oko ega se ceo Beograd podelio vie nego oko Kosova. Nema teme o kojoj se uz trpezu u slavu Svetog Nikole vie trtljalo nego o Vuievoj enidbi. Kao nekad, u potaji, o vezi Tita i Gertrude. Sestro slatka, da ti kaem, i u tom smislu... Ali, nai divni tabloidi ni mukac o tome, dok je ona tema, na primer, o spanavaju Karapande i Karaora, Ljube i njene maloletne keri, gde se jedva razabire ko je tu kome mu, a ko ena, leinarski praena do poslednjeg poroajnog gra nesretnog devojurka. Mene zbilja ne zanima da li se Vui u dva dana razveo i ponovo oenio maala, brate ali me zbilja zanima ta zavera utanja koja upuuje na injenicu da on zapoveda tabloidima i daje naloge za artiljerijsku paljbu po svim oblicima protivnika, a on je zatien od obine ljudske znatielje. I od vesti od javnog interesa. Da li je mogue da je strah toliki da ne mogu da objave ni ono to je prirodna sfera njihovog interesovanja i interesovanja njihove publike? Jebo tabloide kojima to nije vest. Dragi itaoci, srena vam Nova godina, potom boini praznici i promislite nekad, makar ponekad, o tome ko vas, o emu i kako obavetava.

ISSN 0353-8028 COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Aleksandar Vui Fotomontaa: Vreme/ih

26 / 12 / 2013 VREME REME

IZ SADRAJA

TV MANIJAK: GODINJI PREGLED Devet krugova medijskog pakla kako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbiji str. 24 DESET DOGAAJA 2013: KAD NAPREDNJAK SLONO GLASA PROTIV MIKA I ILASA Laufer javlja formula uspeha vlasti 2013: dr' se Brisela, pii krivine prijave, grdi opoziciju, preti joj i obeavaj crtaj grad na vodi i brod na Moravi. Zeman doo, valja tvitovati. str. 8

MUZIARI U BEKSTEJDU: ORGANIZATOR U PROCEPU Tekst iz koga neete saznati ta ko jede u garderobi, jer je to privatna stvar, ali ete saznati poneto o organizatorovim susretima sa stranim umetnicima iji su koncerti odrani kod nas. str. 58

LINOSTI KOJE SU OBELEILE SVET U 2013. Vladimir Putin, papa Franja, Edvard Snouden, Sebastijan Fetel, Kejt Midlton str. 44 POSTKOLONIJALNA JAGMA ZA AFRIKOM Velike sile se ponovo bore za crnu Afriku. Ali, kao i krajem devetnaestog veka, utakmica Amerike, Kine, Indije i posustalih evropskih drava je borba za resurse. Niko ne mari za Afrikance najsiromanije potroae na svetu. str. 32 PONOVNO OTKRIVANJE AMERIKE Amerika, prvi roman Franca Ka e spada meu najslavnije evropske umetnike vizije kontinenta koji je otkrio Kolumbo. Ka inim tragom su ili i mnogi: Handke, Bodrijar, Venders, pa i Ivo Andri. ta je Evropljanima Amerika novi Jerusalim, beg od istorije, zemlja u kojoj se mnogo i poteno radi a dobro i slobodno ivi ili sve to zajedno? str. 52
VREME REME 26 / 12 / 2013

26 / 12 / 2013 VREME REME

VREME REME 26 / 12 / 2013

Deset dogaaja 2013.

Kad naprednjak slo protiv Mika i ilas

Laufer L f javlja j lj formula f l uspeha h vlasti l ti 2013: dr d se Brisela, B i l pii ii krivine k i i prijave, ij grdi opoziciju, preti joj i obeavaj crtaj grad na vodi i brod na Moravi

Zeman doo, valja tvitovati

(anonimni narodni pesnik o letu gospodnjem 2013. u tviter desetercu) U bijelom gradu Kragujevcu gnjevna raja blokirala druma i sad eka gospodar Vuia, da joj plati zaraene novce, eka raja, ima mjesec dana. Podigoe glasa sindikati, trae smjenu Radulovi Sae, jer ne mari za radnika prava, ve on titi gazde i spahije, hoe raju pretvorit u roblje. Besjedio Lazare Krstiu, nee proi ni dvije godine, bie bolje sirotinji raji, stranci e joj kuluk obezbjedit, da bi mogla plaati haraa. Kuluk raja podnosi valjano, savila se do zemljice crne. Nee onaj ostati bez ruka, ko poljubi skute naeg Vuka. ta se trese u medijskoj sferi? Nije vojska ula na Kosovo, stala kriza, niti pala vlada, nego Cvijan napao Vuia, pa mediji brane gospodara. Poruuju medijski telali, po nalogu gospodar-Vuia: Srblji vole svoga gospodara, i za njega svi e glasovati, dokle god je paa od Srbije. Muku mui Anti Olivere valja branit predsjednika Tomu, koji ne smje sam se sukobiti, nit razgnjevit gospodar-Vuia, nego alje sluge i subae. Glupira se Tomo-predsjednie, parodira cara Vladimira, ima crni pojas u dudou, a da nikog pobjedio nije, nosi jaknu, nema motocikla. Utakmica udna zapoela takmie se partijski knezovi ko e prije ponudit Vuiu da postane Srbije premijer, samo uti Ivice Daiu. Razmilja se Ivice Daiu, to da ini Zorki-ministarki, podriva mu posle sa Rusima, napada mu Duka-pobratima, naruava u vladi jedinstva. Oglasi se Mihajlovi Zorka, da bi samu sebe opravdala, optuuje u vladi ministre, protiv vlade da i oni rade, al ih nee Zorka imenovat. Odahnula Mihajlovi Zoka, hvali Zoka Ruse na sva usta, pustili je prii Junom toku, da i ona makar ta potpie, da se ne bi javno sramotila. Nije Srbljam do je inog gasa, niti mare za strateka posla, raduju se oni gasovodu zato to e graditi ga Rusi, sve za inat jevropskoj gospodi. Rijeila Porta u Briselu da Srbiju u Jevropu primi, tamo raja nije rada ui, al radi su knezi-izjelice, tono svoju zemlju rasprodaju. enluk ini gospodar-Vuiu, pobjedie njegove subae, u golemoj optini Vodovcu, tamo raja nije rada glasat, naprednjaci-izjelice jesu. Kad u bjelom gradu Beogradu naprednjaka postane sudija, Pink e biti na svakom kanalu, samo Kurir na svakom kiosku, sve ulice gospodar-Vuia. Napredni e paa beogradski sagraditi je ine uprije, gradski prevoz nee naplaivat, hljeb e raji daba poklanjati, poslje 10 pivo prodavati. Doekuje gospodar-Vuiu pobratima Crnog Arapina, hoe njemu prodat po Srbije, hoe prodat njive i livade, a sa njima sirotinju raju. Kada dou rme emiratske, preporodit Srbiju e cjelu, eroplanam oraemo njive, ipovima praviti ajvara, mjesto svinja gajiti kamile. Poruuje gospodar-Vuiu pobratimu Crnom Arapinu: Uzmi pobro to ti srce ite, plati pobro koliko ti drago, ionako zemlju poklanjamo!

( @GUSLEOLINE, HTTPS:// TWITTER.COM/GUSLEONLINE, IZBOR TVITOVANIH DESETERACA 2013)

26 / 12 / 2013 VREME REME

no glasa sa

VREME REME 26 / 12 / 2013

10

Pita jedan zemljak iz Badnjevca: ta se, bre, ovo radi? Potpisnik ovih redova brzo odgovara: Pa, el vidi ta se radi!? Efektan opis stanja u zemlji kojom se upravlja preko tabloida, mogao bi se dati u tviter desetercu (Videti u okviru: Zeman doo valja tvitovati, anonimnog narodnog autora) i to bi se slagalo s nastupajuim duhom sadanje prefarbane vladajue garniture evropoetnika i sa njihovim prolim ivotom. Moglo bi i tako, ali ne bi valjalo, ne toliko zbog toga to je narodni pesnik antiprotivan (B. opi), ve zbog toga to za priu o izlasku novoevropske Domanovieve Stradije 2013 na novoevropsko Mrtvo more ipak treba vie od deset slogova 140 slova tviter deseterca.

vlast i srea Opsena studija sree u svetu, koju su Ujedinjene nacije prole godine predstavile kao prvi Izvetaj o svetskoj srei (World Happines Report), pokazuje da su, po srei koju trenutno oseaju, iza Srbije samo graani Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Togoa, Palestine, Jermenije i Iraka... Na dnu lestvice, osim Srbije, u poslednjih deset nema nijedne evropske drave. (Tamo gde je srea bila jue, Vreme 1178, od 1. avgusta 2013.) Srea se ovde trai u zagrljaju vlasti. Dok se Srbija, prema proceni Fiskalnog saveta, opasno pribliavala grkom scenariju dunike krize i dok se u izvetaju European Health Consumer Index 2013 (ehci), koji je vedska ekspertska organizacija Health Consumer Powerhouse uradila za potrebe Evropskog parlamenta, tvrdilo da srpski zdravstveni sistem zauzima 35, poslednje, mesto u Evropi, popularnost vladajue Srpske napredne stranke (koju neki analitiari nazivaju biroom za zapoljavanje, a protivnici prefarbanim radikalima evropoetnicima) i njenog lidera naroito vrtoglavo je 2013. rasla... bolje da te se plae, nego da te vole Vui ostavlja utisak kao da sve zna i sve kontrolie. I politiki protivnici i obini graani doivljavaju ga kao otelotvorenje ili ispostavu Velikog Brata (to u neku ruku i jeste), koji zna sve njihove male i velike tajne, greke i grehove. Vuiu je poznata, ili je makar instinktivno sluti, Makijavelijeva preporuka vladaru bolje da te se plae, nego da te vole. Uostalom, u strahu e ga moda neko i zavoleti, kao to su voleli ili mislili da vole Rankovia i Krcuna... (Godina Gospodara Vuia ore Vukadinovi, Vreme br. 1180, 15. avgust 2013.)

Masovno je obnavljano staro oboavanje policije: ako politiar pokae ozbiljnu nameru da e da hapsi, dobar je ma koliko puta okrenuo urak naopako i obeanja pogazio. Prvi potpredsednik vlade i koordinator svih slubi je tome dao sutinski doprinos, a formalni ef prvog potpredsednika, premijer i ministar unutranjih poslova samo simboliki kada se, polaui venac povodom 30 godina od smrti Aleksandra Rankovia, zaloio za njegovu rehabilitaciju. Pojavljuju se meutim prigovori i na raun uvara naroda: Nereformisani sektor bezbednosti, pre svega zbog nedovrenog i pravno neusaglaenog sistema demokratske kontrole i kompromitovanih kadrova, koji je i sam zahvaen korupcijom, nee biti u stanju da ostvari ambiciozne zadatke koji su mu navodno dati... Meunarodna organizacija Transparency International u izvetaju, objavljenom u januaru 2013. godine, svrstala je Srbiju u D+ grupu, kao zemlju sa visokim rizikom od korupcije u sistemu bezbednosti, zajedno sa zemljama poput Ukrajine, BiH, Kenije i Meksika. (Government Defence Anti-Corruption Index, Transparency International 2013.) O korupciji u sistemu bezbednosti u Srbiji, ak i u jeku navodne sveobuhvatne borbe protiv korupcije, dravni zvaninici koji navodnu borbu navodno sprovode gotovo uopte ne govore..., pie u Izvetaju Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji za 2013. U Vremenu (Dani afera, 3. oktobra 2013) pisali smo kako su trajale kontroverze oko smene policijskog generala Dikia u julu ove godine, to je povezivano s dvostrukim ubistvom za koje je osumnjien jedan andar; kako su izbijale pa tonule u zaborav nerazjanjene afere prislukivanja, nerazjanjene pekulacije o

Foto: Fonet

raznim pokuajima atentata, ili o ostavci policajca Bogdana Puia (koji je u javnosti promovisan prilikom otvaranja sluaja Mikovi) i proe. Prie o kontroverzama u policiji zapravo su ukazivale na nerasvetljeni deo politikih sukoba koji su tinjali u vladajuoj koaliciji, u kojoj je zabeleeno i zatakano tuce unutranjih sukoba: oko Junog toka, oko Srbijagasa, oko gmo-a, oko kanala MoravaVardar, oko lojalnosti koalicionih partnera, itd. To se nee negativno bodovati, sve dok vladajuoj populistikoj koaliciji stie podrka iz Evrope kojom inae vladaju desne konzervativne partije. Vlast koja je tano i pedantno izvravala obeanja data Briselu, u istoj proporciji u kojoj postupa suprotno od vlastitih predizbornih obeanja, dobila je viestruku satisfakciju pripao joj je zadatak da ostvari program svojih protivnika, da preskoi istorijsku stepenicu na evropskom putu i vlastitu senku. to spontano, to na suiranje iz Brisela, vlast su
26 / 12 / 2013 VREME REME

11

podrali (pa se neki malo pokajali) i zagovornici 6. oktobra i lustracije, koje je pre dvanaest godina bilo teko obuzdati u njihovom poletu ka tranzicionoj pravdi. Dok su gresi sadanje vlasti iz devedesetih tonuli u zaborav, izgovore za svaki problem i neuspeh ona je traila u prolom reimu onom posle 2000. Jedan od univerzalnih odgovora na svaku kritiku je glasio: Ja pregovaram s Taijem, a vi mi podmeete klipove u tokove... Ministri vladajue koalicije manje-vie su se drali formule poloi zakletvu i pii krivine prijave. Umesto da polau raun skuptini, ministri su preesto grdili opozicione poslanike i pretili im. Kao da je radikalska formula Laufer javlja dobila novu ocijelnu teinu. tabloidi presuuju ko je nevin, a ko kriminalac Jato naprednjakih pristalica se uveavalo preletaima, moda i masovnije nego to se ranije deavalo.
VREME REME 26 / 12 / 2013

Sudei po nekim vienjima, i po lokalnim izbornim rezultatima pri niskoj izlaznosti, opozicija je bila u inferiornijem poloaju nego u vreme kada su carovale parole Grola i Peru, o banderu. Moram da demantujem samog sebe od pre nekoliko nedelja kada mi se uinilo da ovde vlada duh Ilije vorovia, pogreio sam. Ovo danas je kombinacija Tvin Piksa i Boljeg ivota..., objanjavao je jedno svoje poslaniko pitanje 30. maja 2013. poslanik ds Borisav Stefanovi. Opoziciona Demokratska stranka je ponavljala, kad god je stizala od unutranjih trzavica, da je rtva politiki motivisanog progona. (Politiki ivot opozicije: Hapenja i igara, Vreme br. 1198, 19. decembar 2013.) Tamara Tripi, narodni poslanik ds-a, tvrdila je, 10. decembra, postavljajui poslaniko pitanje u Skuptini: Sistem u kome jedna stranka i tabloidi odluuju o tome ko je nevin, a ko kriminalac, vodi u politike progone irom Srbije.

Sedamdeset troje ljudi je privedeno ili su bili u pritvoru, a neki su jo uvek u pritvoru, a stotine graana je pozivano na informativne razgovore samo zato to su lanovi ds-a, ili su u nekom trenutku imali kontakt sa demokratama. Pritvor je postao najomiljenije sredstvo obrauna sa politikim oponentima i za ove progonjene ljude, moram da vam kaem, najskuplji nain prikupljanja politikih poena... Demokratska stranka je podseala da je prvi potpredsednik vlade obeavao ono to mu je, navodno, obeavao lini prijatelj eik i najavljivao da bi velika fabrika delova za avio-industriju u Panevu trebalo da pone sa radom u junu i da izvozi delove u vrednosti od 400-500 miliona dolara. Postavilo se i pitanje: Da li iko veruje da ozbiljna fabrika moe da se izgradi za est meseci i pone da isporuuje delove za Boing i Erbas? Demokrate su upozoravale na to da je vlada za samo petnaest meseci Srbiju zaduila za pet milijardi evra, da se svakog dana zaduuje 11 miliona evra, a da je u budetu za narednu godinu planirano novo zaduenje od 6,6 milijardi evra i da e deo tog novca biti iskorien za otputanje najmanje 60.000 radnika. Poto u proteklih godinu i po dana nije dola nijedna nova investicija, danas je vie nego jasno da se cela ekonomska politika vlade svela na iekivanje ta e eik obeati. Nakon to smo godinu dana sluali da e Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati hraniti ceo svet kroz projekat Al Dahre, oigledno je da e nas do beogradskih izbora zamajavati nerealnim projektom Beograd na vodi, koji neodoljivo podsea na projekat Europolis Mire Markovi iz devedesetih... Nije se taj glas daleko uo u Srbiji godine 2013.

12

Foto: Fonet

1. BeogradPritina 2013: poetak kraja, SrbijaEU 2014: poetak poetka

Poetak pregovora o lanstvu u eu, ije nale optimisti evropoetnici oekuju 2020, troila je cele 2013. sav vazduh u Beogradu i u briselskim kancelarijama koje se bave Srbijom. Visoka predstavnica eu za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Eton izvestila je Evropsku komisiju o napretku u procesu normalizacije odnosa Beograda i Pritine. Otili smo dublje i dalje nego to sam oekivala, rekla je Etonova novinarima. Ministri spoljnih poslova zemalja lanica Evropske unije odluili su u utorak 17. decembra da pregovori o lanstvu sa Srbijom ponu u januaru 2014. U Pregovarakom okviru, koji su ministri usvojili, kae se i da e normalizacija odnosa BeogradPritina biti podvrgnuta, evropskim novogovorom reeno, skriningu, trakingu i evaluaciji u poglavlju 35 (ostala pitanja), koje e biti otvoreno u ranoj fazi pregovora, a zatvoreno meu poslednjima. Pojedini analitiari pominju da je pre briselskog odluivanja Beogradu bio dostavljen takozvani britansko-nemaki non paper, koji nije zvanian, a kojim se zahteva da Srbija uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom. Nemci i Britanci su u Briselu traili da se 35. poglavlje povee sa svim ostalim poglavljima, tako da svaki korak u evropskim integracijama bude uslovljen koracima u normalizaciji odnosa sa Pritinom. U dokumentu je ipak navedeno i da e normalizacija (uz pravno obavezujui sporazum, neku vrstu faktikog priznanja Kosova) moi da bude ukljuena u druga poglavlja u valjano opravdanim sluajevima, kao i da Srbija mora obezbediti da njen stav prema statusu Kosova ne stvara prepreke niti utie na primenu pravne tekovine eu od strane Srbije. To je zaeereno time to je uz re normalizacija pridodat, navodno kompromisni, izraz sveobuhvatna umesto izraza puna normalizacija koju su traili Nemci mada nije jasna razlika u znaenju ta dva termina. Kako e stvarno izgledati taj pravno obavezujui dokument ne zna niko i njegov sadraj e do daljega biti predmet uslovljavanja, ucena, nagovaranja, ubeivanja, primoravanja i pohvaljivanja za primerno dranje, kao to je u onih osam meseci pre decembarskog samita bilo i u pripremi Sporazuma o glavnim principima normalizacije odnosa Beograda i Pritine. Taj sporazum pararali su 19. aprila premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dai i Haim Tai, uz posredovanje Ketrin Eton, kojoj je to bio moda jedini spoljnopolitiki uspeh u 2013, uz uee nenadlenog, ali nezaobilaznog Aleksandra Vuia, za tu priliku posebno pozvanog u Brisel. Vlada Srbije je na taj sporazum o glavnim principima dala saglasnost u utorak 22. aprila, za ta je imala podrku svih parlamentarnih stranka osim dss-a, koji je organizovao potpisivanje peticije, traio referendum i pozivao vladu i predsednika da podnesu ostavke, a Ustavni sud da briselske sporazume proglasi neustavnim, o emu se ova instanca nije oglaavala, ekajui da Skuptina o tome donese ustavni zakon, kojim bi se briselski sporazumi nekako simboliki upakovali u ustavni sistem Srbije. Izgleda da se decembarskom briselskom odlukom upravo ta namera osujeuje i to odredbom da Srbija mora posebno
26 / 12 / 2013 VREME REME

13

zajamiti da njeno usvojeno zakonodavstvo ukljuujui i njene geografske razmere, ne deluje protiv normalizacije odnosa sa Kosovom. U iroj javnosti je oko toga bilo sporenja. Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je, 22. aprila, apelovao na poslanike Skuptine Srbije i predsednika Srbije da odbace sporazum. Posle je patrijarh dao neki orden efu Kancelarije za Kosovo Vulinu, koji je podneo ostavku zato to se nije slagao s briselskim sporazumom, a onda navalio na Srbe sa severa Kosova da potuju odluku drave Srbije da izau na izbore, koje veina njih smatra Taijevim. Srbi sa severa Kosova su 22. aprila, na trgu umadija u Kosovskoj Mitrovici, na protestu pod nazivom Sever Kosova i Metohije ostaje u Srbiji aklamacijom usvojili Deklaraciju Sabora srpskog naroda s porukom da ne prihvataju Briselski sporazum i traili da se graani cele Srbije izjasne na referendumu o predloenom sporazumu. Srpska vlada je reagovala tako to je smenila neposlune predsednike optina na severu Kosova i nije priznala Deklaraciju Sabora srpskog naroda, koji su oni bili sazvali. Aprilski Sporazum o glavnim principima normalizacije predvia da se formira Zajednica veinski srpskih optina na Kosovu, koja e imati osnivaki statut, predsednika, skuptinu i ostvariti nadzor u oblastima ekonomskog razvoja,

obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja. Policija e biti jedinstvena i to e biti kosovska policija, u koju e biti ukljueni i srpski policajci sa severa Kosova. etiri optine (Severna Mitrovica, Zvean, Zubin Potok, Leposavi) birae regionalnog komandira policije. Predvia se da pravosudne vlasti rade u okviru kosovskog pravnog okvira, ali su sredinom decembra jo voeni neuspeni pregovori o sudu u Mitrovici, koji Beograd tretira kao neku vrstu garancije za sudsku autonomiju Srba na severu Kosova. Dve strane su se obavezale da se mora potovati princip transparentnosti nansiranja srpskih institucija na Kosovu. Taka 14. Sporazuma kae: Dogovoreno je da nijedna strana nee blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka eu. Po tumaenjima vladinih funkcionera ta taka nema nikakve veze s priznavanjem Kosova, a po kritiarima Sporazuma, to otvara kanal za pritisak na Srbiju da ne spreava lanstvo Kosova u un-u, po modelu po kome svojevremeno Zapadna Nemaka nije priznavala Istonu Nemaku, koja je bila lanica un-a. Odrani su lokalni izbori uz podrku oebs-a i po zakonima Kosova, na koje se, posle intenzivnog ubeivanja od strane srpske vlade, odazvao mali broj biraa na severu Kosova, uz incidente u prvom krugu u nedelju 3. novembra.

Foto: Fonet

2. Suenje Mikoviu: Optuba i odbrana

Tuilatvo za organizovani kriminal optuilo je Miroslava Mikovia, njegovog sina Marka i Mila urakovia da su kao saizvrioci poinili krivino delo zloupotreba poloaja odgovornog lica i za utaju poreza, a druga lica za sauesnitvo i pomaganje. Suenje je poelo u Posebnom odeljenju Vieg suda u Beogradu 14. novembra itanjem optunice i nastavljeno 15. novembra iznoenjem odbrane prvooptuenog Miroslava Mikovia. U optunici se kae: U periodu od 2005. do 2010. godine, u Beogradu i Niu,
VREME REME 26 / 12 / 2013

Miroslav Mikovi, Milo urakovi i Marko Mikovi kao odgovorna lica u pravnim licima Sheer korporacija, Nibens korporacija, Preduzeu za puteve Ni, Hemslade Trading Limited, Mega Investment Fund B.V. i u drugim, sa njima povezanim pravnim licima, iskoriavanjem svojih poloaja i ovlaenja proisteklih iz funkcije, vlasnitva i uloenih nansijskih sredstava u navedena pravna lica, po prethodnom dogovoru planirali, koordinirali i usmeravali njihovu delatnost vrei poslove upravljanja i nadzora nad njima i njihovom

14

imovinom i time sebi i drugom pribavili protivpravnu imovinsku korist u ukupnoj vrednosti preko 200.000.000,00 dinara... Tuilac dalje navodi: Miroslav Mikovi (su) u svojstvu vlasnika, kontrolnog lana i direktora Hemslade Trading Limited, Hitomi nancial limited i Delta M, Milo urakovi u svojstvu vlasnika, kontrolnog lana i direktora Sheer korporacije i Nibens korporacije, a Marko Mikovi u svojstvu vlasnika i kontrolnog lana Parmidoli investment corp, Mega Investment Fund B.V., Mega invest d.o.o. i Mercuren group i istovremeno, delujui zajedno kao kontrolni akcionari u pzp Ni i pzp Beograd, a preko njih i u ostalim putarskim preduzeima iz sistema Nibens grupe, sa pravima, obavezama i ogranienjima koja kao kontrolni akcionari imaju prema odredbama Zakona o privrednim drutvima, stvarajui privid da je re o zakonitim pravnim poslovima izmeu povezanih pravnih lica, nezakonito uveavali vrednost kapitala i izvlaili nansijska sredstva i imovinu iz putarskih preduzea, radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi, kao i privrednim drutvima u njihovom vlasnitvu koja deluju pod njihovom kontrolom, uz istovremeno priinjenu tetu preduzeima za puteve koja su bila u postupku privatizacije, bankama i drugim poveriocima... Prvooptueni Miroslav Mikovi, za koga do tada nije vailo medijsko pravilo da se mora uti i druga strana, pobijao je optunicu: Optuuju me da smo se, navodno, Milo urakovi i ja 2005. godine dogovorili kako da izvuemo pare iz putarskih preduzea preko kredita UniCredit banke od 25 miliona evra i da su zbog toga putarska preduzea upala u nansijske tekoe 2011. i 2012. godine. A ja pitam kako smo uloili 60 miliona evra, da izvuemo 16? To nije logino, kao to nije logino meati ulogu nansijskog i stratekog investitora. Koliko je logino i ovo: Putarska preduzea su, prema konsolidovanom bilansu, 2007. godine pravila 270 miliona prihoda i imala prot od 32 miliona evra. Mogli smo da legalno podelimo dobit i da dobijemo vie od ovog to nam tuilatvo pripisuje kao nelegalnu dobit. Ako nam je cilj bio izvlaenje para, zato to nismo uradili?!... Ja moram da vam priznam: iako sam predsednik kompanije, ja se u poresku politiku ne razumem. Mi smo angaovali najpoznatiju svetsku kuu za poreska pitanja, kpmg, i oni vode rauna o poreskim obavezama i Deltinim i mojim lino. Oni tvrde u svom izvetaju da ovde nikakvog poreskog prekraja nema. I to ne samo oni, ve i eksperti sa Pravnog fakulteta, zatim eksperti koji su radili na pisanju i primeni Zakona. Mi smo ponudili etiri kvalikovana miljenja, ali tuilatvo je sve to odbacilo. Porez za koji sam ja optuen nikad nikome u Srbiji nije niti obraunat niti naplaen. Zato to ne postoji. Tuilatvo nas optuuje da smo injenice oko ove transakcije prikrivali kako bismo utajili porez iako je cela transakcija bila prijavljena svim nadlenim dravnim organima, pa i poreskim. Opet nije jasno da li smo utajili porez ili smo ga prijavili, i kako neko moe da odgovara za poresku utaju ako je prijavio porez? Molim tuilatvo da se odlui da li smo prijavili porez ili nismo.

Foto: Fonet

Poreska inspekcija je pre nekoliko godina utvrdila da ovde poreza nema, a onda je isti inspektor sada utvrdio da smo bili obavezni da platimo porez. Da li je to pravna sigurnost o kojoj svi govorimo? Miroslav Mikovi je zahvaljujui kauciji od 12 miliona evra u keu puten u utorak 23. jula 2013. iz pritvora Okrunog zatvora u Beogradu, u kome je dran od 12. decembra 2012. Ustavni sud Republike Srbije usvojio je 3. oktobra ustavnu albu i utvrdio da je produavanje pritvora Miroslavu Mikoviu bilo protivno Ustavu Republike Srbije, koji trajanje pritvora ograniava na est meseci, i suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava. Mikoviu je krajem godine vraen paso. Vui na to izjavljuje da mu nita nije jasno. Sudija Vladimir Vuini je nakon medijske bure koja se oko toga podigla izjavio da je paso vraen na osnovu zakona i procene stanja u predmetu. Upozorio je da mu se na perdan nain pripisuje nezakonitost u proceduri, to doivljava kao pritisak. Reenicu Nije Mikovi jai od drave! esto je u toku istranog procesa i sudskog postupka na javnim skupovima i nastupima u medijima izgovarao potpredsednik vlade i koordinator slubi bezbednosti, i ministar pravde i drugi, to je sluaju Mikovi davalo politiku konotaciju. Pronaprednjaki tabloidi i funkcioneri sns-a su politikim protivnicima raznog kalibra (od ilasa do Cvijana) vie puta priivali zavereniko saveznitvo s Mikoviem. Kompanija Delta je u tom kontekstu bar u dva navrata saoptavala da se Miroslav Mikovi bavi biznisom i ne mea u politiku.
26 / 12 / 2013 VREME REME

15

4. Za Beograd, s rmom Krsti

Nakon dvanaestomesene tabloidne hajke, Dragan ilas, gradonaelnik Beograda, smenjen je veinom glasova odbornika Skuptine grada u utorak 24. septembra 2013. Zahtev da se smeni gradonaelnik odbornicima je obrazloio ef odbornika opozicionog sns-a Aleksandar Jovii, a podrali su ga odbornici Demokratske stranke Srbije, jedna odbornica spo-a, potom Socijalistike partije Srbije (sps-pups-js), koja je napustila koaliciju u Beogradu uz obrazloenje da ne moe ostati u gradskoj koaliciji zato to ilas kao predsednik ds-a kritikuje vladu Ivice Daia, a podrku da se zahtev stavi na dnevni red dala je i Sandra Doskovi. U predlogu za razreenje gradonaelnika navodi se da Dragan ilas snosi najveu odgovornost za nansijsku situaciju u Beogradu i za injenicu da je ugroen razvoj grada i njegovo svakodnevno funkcionisanje. Predsednik beogradskog odbora sns-a Neboja Stefanovi poruio je da se vlast gradonaelnika ilasa u Beogradu prethodnih godina bavila jedino ruenjem grada, da je 2008. godine u budetu Beograda postojao sucit i do milijardu evra, a da je sada u decitu od oko 500 miliona evra, da su najvea zaduenja bila tokom 2009, 2010. i 2011. godine i da su ona vea od 644 miliona evra, te da se boji da je sa dugovima javnih preduzea zaduenost vea od 800900 miliona evra. ilas je tvrdio da njegovi oponenti iznose netane podatke o zaduenosti Beograda i naveo da se Beograd prethodnih pet godina zaduio 315 miliona evra, investirao u kapitalne objekte 1,36 milijardi evra, da Beograd duguje 398 miliona evra, i da je to zvanian podatak Vlade Srbije, a ne 800 miliona, kako tvrde naprednjaci. Naglaavao je i da njegova smena pokazuje da zemlja polako klizi u diktaturu i jednopartijski sistem.
Foto: A. Ani

3. Rekonstrukcija vlade i cab for hire

Mlaan Dinki je odrao tradiciju da zapone mandat u vlasti, a da nove izbore doeka u opoziciji. Posle trojnog sastanka elnika vladajue koalicije u utorak 30. jula premijer Ivica Dai je saoptio da Mlaan Dinki i Ujedinjeni regioni Srbije vie nisu deo vladajue koalicije. Tempo rekonstrukcije vlade diktirao je Aleksandar Vui koji je preuzeo politiku odgovornost i za privredni resor i angaovao strane savetnike: ex-predsednika Meunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros Kana, ex-kancelara Austrije Alfreda Guzenbauera i biveg efa italijanske diplomatije i nekadanjeg potpredsednika Evropske komisije Franka Fratinija. Meu imenima novih ministara najvie panje je bilo posveeno Lazaru Krstiu, ministru nansija, koji je diplomirao magna cum laude matematiku i etiku, politiku i ekonomiju 2007. godine na Univerzitetu Jejl u Americi, a od 2007. do imenovanja na funkciju ministra nansija radio je u vodeoj svetskoj konsultantskoj kui McKinsey&Company, u istoj kompaniji u kojoj je svojevremeno radio dos-ov ministar Boidar eli... Imenovanje Krstia je od strane vlasti i veine medija reklamirano kao zaokret vlade ka ekspertskom znanju, a Dragoljub arkovi je u uvodniku napisao (Vreme br. 1188, 10. oktobar 2013): Za ono to je pripalo Lazaru Krstiu da saopti kao reformske mere vlade nije mu trebao Jejl. Megatrend bi bio dovoljan. Ali, ovi na vlasti zadovoljno trljaju ruke. Poelo je, poelo... A u sutini nije poelo ni grebanje po pokorici sutinskih srpskih ekonomskih problema...
VREME REME 26 / 12 / 2013

17

Foto: Fonet

5. Juni tok: Dugo ste ekali, ponite

Kad je predsednik Srbije 24. novembra izdao komandu, po jedan ruski i srpski zavariva poeli su da zavaruju jednu gasovodnu cev u ajkau, ime su simbolino poeli radovi na izgradnji gasovoda Juni tok kroz Srbiju, koji stvarno treba da ponu na prolee 2014. Na ceremoniji odranoj u Palati Srbija prisustvovao je dravni vrh, ali nije bilo biveg premijera Vojislava Kotunice, ni biveg predsednika Borisa Tadia, koji su taj posao ugovorili 2008. godine. Zorana Mihajlovi (koja je ranije lobirala za konkurentski gasovod Nabuko) na tenom ruskom jeziku je citirala Lava Tolstoja: Sve srene porodice lie jedna na drugu, a sve nesrene porodice su nesrene na svoj nain..., da bi rekla da iz nae prapostojbine sada stie energent koji e predstavljati krvotok razvoja i da sve zemlje koje Juni tok spaja ine jednu veliku porodicu. Juni tok je predstavljen 23. juna 2007. godine, kada su izvrni direktor italijanske energetske kompanije Eni Paolo Skaroni i, tada potpredsednik, a sada prvi ovek ruskog Gasproma Aleksandar Medvedev, potpisali u Rimu Memorandum o razumevanju o izgradnji ovog gasovoda. Krajem iste godine tadanji predsednici vlada Italije i Rusije Silvio Berluskoni i Vladimir Putin potpisali su ugovor o formiranju zajednike kompanije za projektovanje i izradu studije izvodljivosti, a u januaru sledee godine Gasprom i Eni registrovali su u Cugu u vajcarskoj i zajedniko preduzee South Stream ag. Godine 2009. u vreme nove rusko-ukrajinske gasne krize, u projekat su se ukljuili i nemaki Vinteral i francuski edf sa po 15 odsto udela, Gasprom je zadrao svoju polovinu, Eni 20 odsto.
VREME REME 26 / 12 / 2013

Rusija je potpisala niz politiko-ekonomskih sporazuma: sa Bugarskom u januaru 2008, sa Srbijom u januaru 2008; s Maarskom u februaru 2008; s Grkom u aprilu 2008 (2012. vie nije bilo jasno da li e se realizovati krak Junog toka ka jugu Italije), sa Slovenijom u novembru 2009; sa Hrvatskom u martu 2010. i sa Austrijom u aprilu 2010. Sporazumima je predvieno osnivanje meovitih kompanija za izgradnju gasovoda u svakoj od zemalja potpisnica po principu pola-pola, sem u Srbiji gde je taj odnos 51:49 u korist ruske kompanije. Radi izgradnje gasovoda ruski Gasprom e u prvom kvartalu 2014. godine Srbijagasu dati kredit od 175 miliona, sa zalogom na budue prihode Junog toka u Srbiji. Gasprom e zakupiti praktino 100 odsto kapaciteta po sistemu puno za prazno, u sledeih 25 godina. Po reima generalnog direktora Srbijagasa Duana Bajatovia, krajem februara sledee godine na raunu zajednikog preduzea South Stream Serbia trebalo bi da bude 500 miliona evra, to je dovoljno za realizaciju ovog projekta tokom 2014. Meutim, Trei energetski paket eu, koji je stupio na snagu 3. marta 2011, zabranjuje da jedna ista kompanija bude i snabdeva gasa i vlasnik transportnog sistema. Rusija se tome protivi, pa su najavljeni pregovori euRusija u januaru 2014. u Briselu. Oni trae da Juni tok kao meudravni projekat bude izuzet iz Treeg paketa, kao to je izuzet i Severni tok... U tampi se pojavilo nekoliko izjava briselskih politiara, stranih eksperata (ili lobista) da e Juni tok predstavljati prepreku u pregovorima o lanstvu sa eu, jer je Srbija kao kandidat podlonija pritiscima od lanica eu kroz koje gasovod prolazi.

18

Foto: Beta

6. Aeroput, JAT, JAT ervejz Er Srbija

Jugoslovenski aerotransport (jat) je 26. oktobra 2013. zamenila nova kompanija Er Srbija. Toj promeni, u kojoj jedan kultni ex-yu simbol zamenjuje srpski, posvetili smo dunu panju (Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva: Aeroput, svetski a na, Vreme br. 1179; Od Aeroputa do jat-a i Er Srbije, Vreme 1180, dr Saa Markovi). Putniki avionski saobraaj je u Kraljevini shs poeo 1918. potanskim letovima izmeu Beograda, Novog Sada, Nia i Skoplja. Na inicijativu beogradskog Aerokluba, formirano je 17. juna 1927. drutvo Aeroput, ije je osnivanje jako pomogao inenjer Tadija Sondermajer, koji je zajedno s pilotom Leonidom Bajdakom obavio etapni let avionom od Pariza do Bombaja, na kraju koga ih je 30.000 Beograana doekalo kao heroje na aerodromu ispod Beanijske kose. Prva domaa vazduna linija, izmeu Beograda i Zagreba, uspostavljena je 15. februara 1928, a prva meunarodna linija za Be. Do 1941. Aeroput je uspostavio linije do Graca, Praga, Milana, Budimpete, Soje i Tirane... Aeroput je prestao da leti poetkom Drugog svetskog rata. Jugoslovenski aero-transport (jat) formiran je 1. aprila 1947. Osamdesetih godina prolog veka prevozio je vie od pet miliona putnika godinje i leteo na 80 destinacija na pet kontinenata (19 domaih, 45 evro-mediteranskih i 16 dugolinijskih). Pod sankcijama un jat je 1992. obustavio sav meunarodni saobraaj i leteo samo na domaim linijama izmeu Beograda, Podgorice, Tivta, Nia, Pritine i Uica. Meunarodni saobraaj jat je obnovio oktobra 1994... Jat (Yugoslav Airlines) 8. avgusta 2003. menja naziv u Javno preduzee za vazduni saobraaj jat ervejz. Zbog loih poslovnih rezultata i nagomilanih dugova u vie navrata je razmatrana sudbina jat-a, i najavljivana je njegova privatizacija. Govorilo se o interesovanju ruskog Aeroota i turskog Tirki erlajnsa. Jat ervejz od 26. oktobra 2013. leti pod nazivom i sa oznakama Air Serbia (Er Srbija). Reklamiran je kao nacionalna aviokompanija Republike Srbije. Veinski vlasnik je Vlada Republike Srbije (51 odsto), a suvlasnik (sa 49 odsto) je Etihad ervejz, nacionalni avio-prevoznik Ujedinjenih Arapskih Emirata, uz menaderski ugovor na pet godina. Prvi let putnikog aviona s novim oznakama nad Beogradom, u pratnji vojnih lovaca pratio je toliki publicitet kao da avion prvi put leti nad Srbijom. Kako smo pisali (Vreme br. 1189, 17. oktobar 2013) dva vazduhoplova za kompaniju novog imena su nabavljena iz tzv. skladita pod vedrim nebom (open air storage) u Arizoni, sad, i ranije su letela za meksiku niskotarifnu avio-kompaniju Volaris. Jedan od njih je proizveden 1999. i leteo je do 2006. godine kada je uskladiten a drugi je godinu dana mlai. Inae zbog povoljnih atmosferskih uslova (malo padavina, niska vlanost), Arizona je poznata po skladitenju na dui period kako putnikih tako i vojnih letelica. Najavljivana je nabavka novih aviona. Avio-kompanija Etihad ervejz objavila je sredinom novembra da je naruila od kompanije Boing 56 novih aviona, a od Erbasa 87 letelica. Er Srbija trenutno saobraaj obavlja otom od 15 aviona deset aviona boing 737-300, etiri atr-72 i jedan erbas A319. Najavljuje da e do kraja 2013. nabaviti est aviona tipa erbas i jo etiri tokom 2014. godine.
26 / 12 / 2013 VREME REME

19

7. Ministar i aatoksin M1
Ministarstvo poljoprivrede u januaru 2013. ni posle est meseci zakanjenja nije priznalo da u jesen 2013. nije na vreme kontrolisalo kvalitet kukuruza za stonu hranu, koji je zbog nepovoljnih klimatskih uslova 2012. bio buav, to je za posledicu imalo poveanu koncentraciju aatoksina M1 u mleku. Na upozorenja pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Gorana Jeia da mleko sadri nedozvoljene koncentracije aatoksina M1 vladajua garnitura je reagovala optubama za zaveru uperenu protiv domae poljoprivrede, malih proizvoaa mleka i velikih mlekara, a navodno u korist gmo lobija i uvoznika. Brzo je izmenjen pravilnik i privremeno je dozvoljena desetostruko vea koncentraciju aatoksina M1, najjaeg prirodnog kancerogena. Po Pravilniku iz 2011. u Srbiji je do 28. februara 2013. maksimalna dozvoljena koncentracija aatoksina M1 u sirovom mleku, termiki obraenom mleku i mleku za proizvodnju mlenih proizvoda bila 0,05 g/kg. Od 28. februara 2013. je 0,5 g/kg. Na teritoriji Evropske unije (Comission Regulacion (ec) no 1881/2006) granina vrednost za aatoksin 1 je 0,050 g/l kod sveeg mleka, termiki obraenog i fabrikog mleka, kao i 0,025g/l u hrani za bebe. Evropski standardi, deset puta stroi od amerikih, uvedeni su nakon dugih istraivanja koja su poela jo u ezdesetim godinama devetnaestog veka (videti: The Histopathology of Turkey X Disease in Great Britain C. C. Wannop, Avian Diseases Vol. 5, No. 4, Nov., 1961, pp. 371381). Ministar poljoprivrede Goran Kneevi je u Skuptini tvrdio da je vanrednu meru doneo u vanrednim okolnostima. Da promenom uredbe nije dozvoljena ta desetostruko vea koncentracija aatoksina M1 u mleku, stotine hiljada malih proizvoaa mleka koji ive od dve-tri krave ne bi moglo da proda svoje mleko, a hiljade i hiljade ratara ne bi imali kome da prodaju svoj kukuruz, a na policama bi bilo strano mleko, tvrdio je ministar Kneevi, naglaavajui: Nita se nee dogoditi ako graani nastave da piju mleko sa 0,5 mikrograma po litru mleka, jer isti standard ima tri etvrtine sveta a standard od 0,05, uz eu, jo samo Junoafrika Republika. Onda su ministri navalili da piju mleko pred tv kamerama. Nakon kampanje protiv raznih zaverenika i lobista, i gmo hrane, u kojoj su naglaavane tete po proizvoae mleka, a zabaurivane mogue posledice po javno zdravlje, o aatoksinu M1 se nije tokom godine mnogo govorilo u javnosti, niti su objavljivani rezultati laboratorijskih analiza, ako ih je neko uopte radio. Pre nego to je novi rod kukuruza 2013. bio skinut s njiva, objavljeno je da aatoksina u kukuruzu nema. Ono to nisu radile asocijacije potroaa i institucije za zatitu javnog zdravlja u Srbiji radio je oito neko u Briselu. Kneevi je tiho smenjen tokom rekonstrukcije vlade. Novi ministar poljoprivrede, prof. dr Dragan Glamoni, koji je strunim miljenjem u januaru 2013. odobravao Kneevievu odluku o poveanje dozvoljene granice aatoksina u mleku, najavio je da e u prvoj polovini 2014. Srbija vratiti standard na 0,05 mikrograma po kilogramu aatoksina, kao to je i ranije bilo. Vest o tome preneo je prvo neki dopisnik iz Brisela. Nacionalni savet za bezbednost hrane u Srbiji jo nije formiran iako je to bila zakonska obaveza iz 2009. godine.

VREME REME 26 / 12 / 2013

20

Foto: A. Ani

8. Sahrana Jovanke Broz i kraa ordena

Jovanka Broz, supruga nekadanjeg predsednika sfrj Josipa Broza Tita, umrla je u nedelju, 20. oktobra, u 11.45, posle teke bolesti, u 89. godini ivota. Ona je u Kliniki centar Srbije u izuzetno tekom stanju primljena 23. avgusta ove godine. Prikljuena je na aparat za vetako disanje. Dva meseca kasnije nastupilo je pogoranje svih vitalnih sistema. Jovanka Budisavljevi je roena 7. decembra 1924. selu Peanima, u Lici, kao drugo dete u porodici Milana i Milice Budisavljevi. Sa 17 godina je stupila u Savez komunistike omladine Jugoslavije. Jovanka je nosilac Partizanske spomenice 1941. U partizane je otila sa 17 godina. Bila je borac este like i Prve enske ete. U 21. godini je dobila dva ordena za hrabrost. Bila je najmlai major jna, a kasnije je dobila in potpukovnika jna. Josipa Broza Tita je upoznala prilikom nemakog desanta na Drvar 1944. godine. U Maralatu je radila od 1946. Negovala je Tita tokom njegove bolesti nakon operacije jetre 1951. Dvadesetosmogodinja Jovanka i 32 godine stariji Tito venali su se 15. aprila 1952. u vili Dunavka u Iloku, sa Aleksandrom Rankoviem kao mladoenjinim kumom i generalom Ivanom Gonjakom kao mladinim kumom. Javnosti je predstavljena kao prva dama 1953, tokom dravne posete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna. Tokom 1970-ih odnos Tita i Jovanke postao je tema otrih politikih kontroverzi. Jovanka je tvrdila da je pokuavala da zatiti svog ostarelog supruga od raznih agenata meu njegovim saradnicima; a tadanji politiki i partijski vrh suprotno: da je ona radila protiv svog supruga i da je sa generalom okom Jovaniem i srpskim generalima pripremala pu, to po svoj prilici nije bilo tano. Jovanka je poslednji put viena u javnosti 14. juna 1977. na zvaninom prijemu za premijera Norveke. Za obaveteniju javnost bilo je intrigantno to to nije putovala s Titom u sssr, Severnu Koreju i Kinu 1978. U daljem toku Titovog ivota faktiki je bila u kunom pritvoru, a Tito navodno vie nije svratio u rezidenciju u Uikoj ulici u Beogradu, ve je, navodno, za vreme sve reih boravaka u Beogradu spavao u Kui cvea, u kojoj je i sahranjen.

Prema izvetaju iz 1988. godine napisanom za Predsednitvo sfrj, izmeu 1974. i 1988, najvii jugoslovenski forumi su na 59 sastanaka raspravljali samo o Jovanki. Nisu joj dozvolili da u Ljubljani 1980. poseti na smrt bolesnog Tita. Nakratko se pojavila u javnosti tokom Titove sahrane poetkom maja 1980. godine, vidno potresena. Navodno joj je dozvoljeno da prisustvuje sahrani na insistiranje Indire Gandi. Tri meseca posle Titove smrti, 27. jula 1980. slubena lica su upala u rezidenciju u Uikoj 15 (pre rata vila inenjera Ackovia, sruena u nato bombardovanju 1999). Ispreturali su rezidenciju, konskovali Jovankinu imovinu i oduzeli joj line stvari. Prisilili su je da se preseli u Bulevar mira 75, u neuslovnu za stanovanje vilu Bor od 750 kvadrata, u koji su nekada smetani oni koji su ekali na audijenciju u Belom dvoru, a koja je vremenom poela da prokinjava. Mada je Skuptina sfrj donela poseban zakon o njenom statusu, takozvani lex Jovanka, po kome je ona dobila platu u visini lana Predsednitva sfrj, faktiki status Jovanke Broz u poslednjim decenijama ivota nije bio regulisan. Dugo je ivela bez linih dokumenata i nije mogla da ostvari svoja nasledna, imovinska i graanska prava. Linu kartu i paso je dobila tek 6. jula 2009, gotovo 30 godina nakon Titove smrti. Svi pokloni koje je Tito dobio proglaeni su posebnim zakonom za dravnu imovinu, to ona nije priznavala i traila je da se Titova imovina podeli izmeu nje i Titovih potomaka. Ustavni sud je 2000. godine proglasio neustavnim Zakon o upravljanju stvarima u drutvenoj svojini kojim je imovina Josipa Broza proglaena za dravnu. Tada je otvoren novi proces, u kome je iznova trebalo utvrditi ta su line stvari biveg predsednika sfrj. Taj proces jo traje. Slovenci se ukljuuju u proces i na osnovu sukcesije trae deo te imovine. Jovanka Broz sahranjena je 26. oktobra uz vojne poasti u Kui cvea u Beogradu pored Titovog groba, uz melodiju pesme italijanskih antifaista 1943-45. O bela ao. Poasnu strau dali su pripadnici este like divizije u kojoj se Jovanka borila i pripadnici Garde. Pet odlikovanja, dva ratna i tri mirnodopska, meu kojima su Medalja borca, Partizanska spomenica i ordenje za hrabrost Jovanke Broz ukradeni su nakon sahrane iz prostorije
26 / 12 / 2013 VREME REME

21

u memorijalnom kompleksu. Tri odlikovanja i nisu bila Jovankina, ve su ih pozajmili Jovankini saborci da bi umesto zagubljenih Jovankinih ordena bili izloeni tokom pogrebnih sveanosti.

nasilje i suicid, kao upotreba lekova za smirenje. Kao najei simptomi depresije pominjani su: pesimizam, oseaj nesree, bede, neuspenosti, bezvoljnosti, runoe, bezvrednosti ivota, suicidalne misli.

10. Ponitena mala matura

Mala matura, koja se u Srbiji polae od kolske 2011/12, ponitena je i rezultati sa ispita nee se uzimati u obzir prilikom upisa u srednje kole, odluila je 24. juna Republika ispitna komisija. Mala matura je ponitena nakon to je policija pronala originalne testove za polaganje male mature ukradene iz tamparije Slubenog glasnika u periodu od 5. do 12. juna i podnela i krivine prijave protiv tri osobe odgovorne za krau. Ministar prosvete, nauke i tehnolokog razvoja arko Obradovi, na koga je vren pritisak da zbog afere podnese ostavku, nakon rekonstrukcije vlade nije vie na ministarskom poloaju. Ta kraa testova iz specinog ugla ukazuje na to kako lako propadaju napori u popravljanju stanja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju. To stanje nisu popravile ni reakcije na prethodne afere (sluaj Indeks, kupovina ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu je potonuo s maratonskim sudskim procesom koji zastareva).

Foto: V. Ani

9. Masovno ubistvo u Velikoj Ivani

Trinaestoro ljudi, meu kojima i dvogodinjeg deaka, ubio je u utorak, 9. aprila ujutru, u selu Velika Ivana kod Mladenovca, iz vatrenog oruja, ezdesetogodinji Ljubia Bogdanovi. Poubijao je rodbinu koja ivi u pet kua. Kad je policija stigla u selo, Ljubia Bogdanovi je pucao sebi u glavu i umro u kc Beograd. Episkop umadijski Jovan je u govoru nad samrtnim odrom rekao da se o tragediji u Velikoj Ivani jezik koi i razum suava, a da se svi treba da se zapitaju kako ive, da li brinu o drugima, da li su spremni da pomognu, rtvuju se, prataju, vole, utee... Psiholozi i neuropsihijatri su navodili bar deset faktora rizika koji su mogli dovesti do masakra u Velikoj Ivani: 1) Tolerisanje nasilja u porodici; 2) Potisnuta depresija; 3) Nereeni porodini konikti; 4) Pos raumatski stres zbog boravka na ratitu; 5) Samoubistvo u porodici; 6) Poremeaj strukture linosti 7) Dranje oruja u kui; 8) Skuenost ivota na selu; 9) Gubitak posla; 10) Traumatino detinjstvo... Prema podacima Ministarstva zdravlja prikupljenim u istraivanju obavljenom 2006. godine, ak 43,9 odsto naih graana je pod stresom, 28,1 odsto ima emocionalne probleme, a 22,6 odsto pati od nesanice, pisali smo u Vremenu br. 893. 1. februara 2007. pod naslovom Unutranji mrak. Oko 300.000 osoba u Srbiji pati od mentalnih poremeaja, a tek deseti deo je obuhvaen medicinskim tretmanom. U porastu su depresija (prenoena su upozorenja lekara da bi ona do 2020. godine mogla biti druga najea bolest u naoj zemlji), zatim anksioznost, psihosomatske bolesti, agresija,
VREME REME 26 / 12 / 2013

Fonet

U Strategiji naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine se inae ukazuje na dublje uzroke krize obrazovanja: opte siromatvo u zemlji, produbljivanje razlika (otrine i dubine siromatva) izmeu sela i grada; ugroenost porodica s decom; mali bdp i stalni budetski decit; fakat da se zbog estih politikih promena prekida kontinuitet u sprovoenju neophodnih promena u obrazovanju; injenica da dnevna politika veoma utie na obrazovanje i odluke koje se u njemu donose; nedovoljno vrednovanje obrazovanja u odnosu na znaaj doprinosa drutvenom razvoju; injenica da su ukupna ulaganja Republike Srbije za prosvetu, istraivanje i razvoj ispod proseka eu (3,5 odsto bdp, naspram oko est odsto u zemljama oecd) Francuska Republika, na primer, za obrazovanje izdvaja 100 milijardi evra, a Republika Srbija samo jednu...
MILAN MILOEVI I DOKUMENTACIONI CENTAR VREMENA

22

Intervju: Dragana Vukosavi, HR direktorka Victoria Group

Vie zaposlenih ena uspenija kompanija

ene zaposlene u Victoria Group oseaju se ravnopravno, ispunjeno i sigurno, a rodni balans koji smo postigli prepoznat i od strane samih zaposlenih. Tako, recimo, vie od 85 odsto svih zaposlenih smatra da ene u kompaniji ostvaruju ista prava kao i njihove muke kolege, a ak 92 odsto njih radije radi u rodno meovitim radnim sredinama

ovod za razgovor sa direktorkom ljudskih resursa (hr human resources) kompanije Victoria Group Draganom Vukosavi bilo je istraivanje rodne ravnopravnosti unutar kompanije koje su zajedniki sproveli Victoria Group i Evropska banka za obnovu i razvoj (ebrd). Takoe, neke od tema u razgovoru bile su i generalna slika o poloaju ena u Srbiji prilikom zapoljavanja, kao i svetska iskustva, koja pokazuju da su kompanije sa najveim udelom ena meu zaposlenima ujedno i najuspenije. VREME: Moete li neto vie rei o zaduenjima koje ima jedan hr direktor kako generalno tako i u vaoj kompaniji? dragana vukosavi: Posao hr direktora je izuzetno odgovoran i podrazumeva svakodnevne aktivnosti koje proimaju sve sektore i oblasti poslovanja. Moj posao se ne zavrava onog momenta kada neko proe proces regrutacije i dobije posao. U opisu posla je i komuniciranje sa voama timova i sektora s jedne strane, odnosno zaposlenih s druge, to je jako odgovoran posao i direktno utie na poslovanje kompanije. Osnovni zadatak hr je da kompaniji prui adekvatnu sredinu i organizaciju koja e u najboljoj meri podrati strategiju i poslovne procese, pa samim tim i planove i rezultate. Takoe, na hr sektoru je i obaveza da svim zaposlenima obezbedi iste uslove za rad i napredovanje, kao i da se zaposleni motiviu, da se osete kao deo tima i da zajedno funkcioniu na najbolji nain i tako doprinose sopstvenom razvoju i razvoju kompanije. Jednom reju, da bude pravi partner i da doprinese razvoju i napretku poslovanja i stvori pozitivnu klimu koja e omoguiti ostvarenje vrhunskih rezultata.

Pomenuli ste da je hr zaduen da obezbedi iste uslove rada za sve zaposlene, a poznato je da ene vrlo esto ne ostvaruju jednaka prava kao njihove muke kolege, pa ak i da u Srbiji najvii procenat meu nezaposlenima ine upravo ene. Naalost, te brojke zaista neretko i jesu poraavajue. Meutim, imajui u vidu da se ve dugi niz godina bavim ovim poslom, mogu da konstatujem da se stvari ipak menjaju nabolje i da sve vie kompanija i institucija sada obraa panju na poloaj ena u drutvu. Svest drutva o urgentnosti ovog pitanja je na znatno viem nivou nego to je to ranije bio sluaj, a postoje i primeri koji su ve daleko otili u reavanju ovog pitanja. Veoma mi je drago da i sama radim u kompaniji koja se ovoj temi veoma ozbiljno posveuje, a iza sebe ima ve zavidne rezultate. Kako uopte ocenjujete rodnu ravnopravnost zaposlenih u Srbiji i u vaoj kompaniji? Dosta toga je uraeno proteklih godina i rezultati svakako jesu vidljivi, ali generalno nije ujednaeno i esto zavisi od kompanije ili institucije. Upravo rukovoeni time, Victoria Group je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koja inae ini deo nae vlasnike strukture, sprovela istraivanje na temu rodne ravnopravnosti unutar kompanije. Metodom upitnika i fokus grupa obuhvatili smo 846 zaposlenih u ak est naih lanica Victoria Group korporativni centar, Victoriaoil, Fertil, Sojaprotein, Veterinarski institut Subotica i Victoria Logistic. Ovo inae predstavlja prvo ovakvo istraivanje ebrd-a u jednoj kompaniji u Srbiji, a cilj nam je upravo bio da sagledamo realnu sliku unutar kompanije vienu direktno okom samih zaposlenih i mukaraca i ena.

I, kako izgleda ta slika i ta je istraivanje pokazalo? Slika je veoma dobra i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da sve brojke i te kako govore u prilog tome da se ene zaposlene u Victoria Group oseaju ravnopravno, ispunjeno i sigurno, kao i da je rodni balans koji smo postigli prepoznat i od strane samih zaposlenih. Tako, recimo, vie od 85 odsto svih zaposlenih smatra da ene u kompaniji ostvaruju ista prava kao i njihove muke kolege, a ak 92 odsto njih radije radi u rodno meovitim radnim sredinama. Na pitanje o mogunostima koje ene imaju za profesionalni razvoj, oba pola ispitanika slau se da pravo na usavravanje i strunu edukaciju imaju podjednako sve kolege i koleginice, a gotovo 90 odsto ispitanica smatra da njihov profesionalni razvoj ni na koji nain nije ugroen odlaskom na porodiljsko odsustvo. Ima li, po vama, dovoljno ena u menadmentu kada je re o Srbiji, ili je i dalje re o gotovo statistikoj greci? Koliki udeo ena u menadmentu ima Victoria Group? Svakako mislim da je najvanije to da na pozicijama pre svega budu kompetentne linosti, bez obzira na njihov pol. Kada je re o Srbiji, taj je odnos danas dosta bolji jer se ene koluju podjednako kao mukarci. U nekoj meri i dalje postoji podela na muka i enska zanimanja, ali i taj segment prolazi kroz odreene promene. to se Victoria Group konkretno tie, u seditu kompanije zaposlen je natproseno visok broj ena, pa one tako ine 55 odsto zaposlenih, na razliitim organizacijskim nivoima od juniorskih pozicija do top menadmenta. ta govore svetska iskustva kada je re o odnosu uinka kompanije
26 / 12 / 2013 VREME REME

23

foto: Dragan Vukosavi

i rodne ravnopravnosti prilikom zapoljavanja? Apsolutno postoje dokazi da su kompanije sa viim procentom ena uspenije. Meu prvim istraivanjima ovog tipa, na temu rodne ravnopravnosti i uticaja ovog faktora na prinos kapitala, sprovedeno je 1999. godine u vedskoj, a uestvovalo je 14.000 kompanija. Rezultati dobijeni ovim istraivanjem pokazali su da kompanije u kojima je broj mukaraca i ena meu zaposlenima ujednaen, ostvaruju vii stepen prinosa na kapital, vie net prote i bolju produktivnost. Jedno od skorijih istraivanja, iz 2007. godine, koje je sprovela The Catalyst Corporation, obuhvatilo je 30.000 kompanija, a rezultati su pokazali da su kompanije sa najveim procentom ena u top menadmentu ostvarivale za 34 odsto bolje rezultate ka svojim stejkholderima, a ak 35,1 odsto vii prinos na kapital. Istina je da sve vie ena vodi kompanije i ima jako odgovorne pozicije, tako da ne iznenauje injenica koja proizilazi iz ovog istraivanja. S obzirom na to da je ovo istraivanje raeno 2007. godine i obuhvatilo ak 30.000 kompanija, sigurna
VREME REME 26 / 12 / 2013

sam da takav rezultat proizilazi iz globalnih promena, a to je da je enama u razvijenim delovima sveta obrazovanje postalo sve dostupnije, kao i mogunost zaposlenja i jednakog napredovanja. Uprkos odlinim rezultatima istraivanja, ima li prostora za napredak u ovoj oblasti u vaoj kompaniji? Prostora za napredak uvek ima, a mi kao kompanija teimo ka tome da se stalno usavravamo. Na cilj je da se svi nai zaposleni oseaju dobro, i da budu svesni prilika koje imaju i da budu motivisani da ih iskoriste. Takoe, vano nam je da i dalje ostanemo poslodavac koji potuje prava svojih zaposlenih, a pre svega elimo da opravdamo poverenje naih zaposlenih koji smatraju da imaju podjednako pravo na usavravanje i edukaciju, kao i ena zaposlenih u Victoria Group, koje smatraju da njihov profesionalni razvoj nije ugroen odlaskom na porodiljsko odsustvo. Ono to smo identikovali kao oblasti kojima emo se baviti u narednoj godini svakako je motivacija ena da preuzmu odgovornije pozicije, ali i edukacija menadmenta da je rad u meovitim grupama veoma motiviu

za sve zaposlene. Razbijanje predrasuda po pitanju mukih i enskih poslova bie jo jedan pravac naeg razvoja u narednom periodu s obzirom da dananja tehnologija proizvodnje dozvoljava potpuno izjednaavanje poslova izmeu mukaraca i ena. Prosek ena meu zaposlenima na nivou cele kompanije Victoria Group danas iznosi 27 odsto, a ideal kojem teimo je 30 odsto, to je ujedno i evropski prosek. Da li postoje neke zakonske mogunosti isprobane u razvijenijim zemljama koje bi mogle da pomognu u razvijanju rodne ravnopravnosti? Ili je ipak problem to se ve postojei zakoni kre i ne potuju prava ena prilikom zapoljavanja i kada one ve zasnuju radni odnos? Zakoni nisu sporni, veina ih je usklaena za zakonima eu, pitanje je samo doslednosti u njihovom sprovoenju od strane poslodavaca i koliko svako od njih za sebe insistira na pruanju jednakih mogunosti svim svojim zaposlenima. Mnoge kompanije danas ipak posluju u skladu sa standardima koji postoje u razvijenim zemljama eu, a ohrabruje i to to pojedinci znaju svoja prava i spremni su da se za njih bore. Zajednikim radom kompanija, institucija, obrazovnog sistema i pojedinaca mogue je sprovesti i ire drutvene promene, ali volja mora da postoji na svim stranama podjednako. Da li ste, moda, imali prilike da se upoznate sa nekim primerom suprotnim od uobiajene prakse da je mukarac taj koji se ne tretira ravnopravno u radnom odnosu? Lino ne, ali diskriminacija je neto to se naalost deava. Ono to svakako raduje jeste injenica da sve vie idemo ka tome da je to izuzetak, a ne pravilo. Takvi sluajevi su izolovani, ali sreom sankcioniu se po zakonu i takve pritube se danas u zemlji vrlo ozbiljno razmatraju. Smatramo da ne samo potujui zakone ve i uspostavljanjem adekvatne korporativne kulture i procedura rada, kojima se potuju razliitosti i prava svakog pojedinca, kompanije umnogome mogu da promene trenutno poslovno okruenje i omogue zaposlenima, a posebno talentima, da rade i doprinesu razvoju drutva iji su lanovi.
R. MARKOVI

24

TV manijak, godinji pregled 2013.

Devet krugova srpskog medijskog pakla

Kako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbiji
kilometrae dobilo je novi, malo blai naziv. Korigovanje! Reklame s Radio-stanice Bubanj Potok: Restoran Bata. Restoran broj dva, prvi posle pekare, nudi vam: jagnjeu i pileu orbu, dimljena crevca na aru, dimljene pilee batake i dimljena pilea krilca. Razna kuvana jela, domae rotiljske kobasice, moe i na kilo. Ekstra ponuda, vrue jagnjee i prasee peenje sa krompirom, u Pirotskoj pei. Sve po snienoj ceni, prasetina i jagnjetina moe i za poneti. Vealice u maramici, pilee belo u maramici, ekstra gurmanska pljeskavica u maramici. I svadbarski kupus u oba restorana. Bata dva, prvi posle pekare, i Bata jedan, prvi posle mostia do kanala. Ne dajte da vas varaju za katalizatore. Doite, ispiramo katalizatore sa garancijom. Sve tipove, sa lambda sondom i bez nje, sa tehnikim otvorom. Proizvodimo i sve vrste auspuha od prohroma i belog lima sa dugogodinjom garancijom. Auto servis Strava Novi Beograd.
(NIKOLA IVOJINOVI)

ako veliki Dante jednom ree na poetku stranog putovanja: Na pola naeg ivotnog puta, U mranoj mi se umi noga stvori, Jer s ravne staze skrenuvi zaluta Tako se naosmo u sumranom svetu televizije i srodnih medija na kraju 2013. Kao predava na Fakultetu za medije i komunikaciju imao sam ast da predajem studentima 3. godine na smerovima za psihologiju, komunikologiju i novinarstvo, na predmetu Kreativna medijska kritika, logika savremenog novinarstva i advertajzinga. Ovo su delovi njihovih eseja, a nama mapa za snalaenje u spiralnim krugovima srpskog medijskog Pakla. 1. krug

tehnike iz inostranstva, antikviteta i starina, slatkia i hrane iz Maarske i svega onoga to ima potencijalnog kupca. Meutim, moda najpopularnija roba jesu razni delovi za takozvano budenje automobila. Spojleri, volani, papuice, auspusi, folije za zatamnjivanje stakala. Naravno, najzastupljenije folije su one pod nazivom Ultra-dark, kako ih je krstio jedan kupac na Bubanj Potoku, a odnose se, naravno, na one folije sa stoprocentnim nivoom zatamnjivanja, jer kako kupac kae: Radimo nekog audija.... Preprodaja polovnih automobila u Srbiji predstavlja unosan posao. Neki put se to postie vraanjem kilometrae i osveavanjem stanja automobila, kako bi automobil izgledao, kako kau na pijaci, to utegnutiji. U jednoj od reklama vraanje

2. krug

Strast to pomuti razum...

irilica kao uzrok nesuglasica izmeu Srba i Hrvata. Kako su mediji opismenjavali itaoce sa obe strane srpsko-hrvatske tarabe O ovoj temi izvetavali su gotovo svi pisani mediji sa oba prostora. Prouzrokovala je veliku panju i pomno je praena od strane hrvatskih i srpskih italaca. Pratei medije ovih drava, ono to je zanimljivo jeste da nije bilo pristrasnosti nijedne od njih. Zapravo su obe strane
26 / 12 / 2013 VREME REME

Limb automobilizma
Radio-stanica Bubanj Potok, gde polovnjaci sreu nae vozae, uz eliksir podmlaivanja kilometrae Iako prevashodno namenjena za prodaju automobila i delova, pijaca Bubanj Potok postala je i sedite prodaje polovne

25

foto: A. Ani

svakodnevno izvetavale javnost o najsveijim detaljima, ne ulepavajui istinu. Ipak, da je ova tema izazvala ustre reakcije, svedoe komentari i rasprave koje moemo analizirati ispod objavljenih tekstova na internet portalima. Hrvati su po tom pitanju bili znatno aktivniji u odnosu na Srbe. To je donekle i logino, s obzirom na to da se sve ovo odvija na njihovom terenu pa je i tenzija tamo vea. Na internet portalima novina u Hrvatskoj poput, 24 sata i Veernjeg lista, moemo proitati vie od 100 komentara, negde taj broj dosee i preko 170, dok na srpskim online portalima Blica, Veernjih novosti, Monda uoavamo svega neto vie od 1deset0. Netrpeljivost je oigledna...
(ANJA NIKOLI)

3. krug

Troglavi Kerber mui prodrljivce

Medijske reprezentacije privatnih robnih marki. Ponovo etrom vladaju reklame za proizvode ija jedina vrednost jeste cena! Kuca li to glad na naa vrata

usredsreena na Dobro, a realizovana u formi spontanog intervjua koji se vri u prodajnim objektima Disa. Ljudi su pitani zato kupuju Dobro, i svi su, u sutini, odgovorili zato to je je ino. Iako plaeni glumci, tekst su izgovarali kao pod prisilom, onako na pola ivota, kao da ih je muka naterala da o tome priaju. Sa druge strane, moda je to zapravo i bio cilj tvoraca ove reklame. Poistovetiti se sa onim prosenim namuenim potroaem koji e rei Jao, vidi ovu to je utedela 3000 dinara za mesec dana kako uzdie, morau i ja da tedim, i onda naravno uzdahne. Sve izgleda kao rinfuz roba. U jednoj od reklama, lepo obuen mlai ovek objanjava da nema para za bacanje, zato kupuje iskljuivo ovu marku. Dok u kesu pakuje sve, naizgled iste proizvode, govori ovo sa pauzom izmeu jer nemam para i za bacanje. Ve im se na licima vidi da su proizvodi dobri, ocena tri, prolazno, jestivi su, ali nikome to ne bi bio prvi izbor. Gospoa koja utedi 3000 svakog meseca jasno kae zato je prela na Dobro. Zato to je je ino. Nisu pokuali kao Idea da prodaju savrenu K Plus okoladu. Na kraju, sezona je slava, endemska pojava. Na pitanje kako e se jesti ove godine na slavi, ovek sreno odgovara Pa dobro! Tako Dis ponudi instant reenje i potedi ljude promena, kojih se svi plae. Sve e biti kao i ranijih godina, samo malo manje kvalitetno. Jasno, eksplicitno, spiker kae koja je sledea slava i ta ete kupiti. Sveti Jovan, Nikola, Gavrilo ili neko drugi, i onda kiseo kupus, svinjski but, unka, paprika. Jednostavno, ono to je neophodno za pripremanje srpske tradicionalne slave
(ORE LUKOVI)

4. krug

Tvrdice i rasipnici (uvek dostupni)

foto: FoNet

Ciljna grupa reklama za robne marke Premia, K Plus i Dobro su svi koji ele da utede neki dinar. Nije bitno da li ste penzioneri koji piu ek i imaju deset odsto popusta svake subote, zaposleni roditelji ili deca koja e da pojedu sve to im se da. Najnovija kampanja je
VREME REME 26 / 12 / 2013

arobno carstvo telekomunikacija. Kako nas u medijima vide oni koji nas umreavaju, spajaju, tariraju i dopunjuju Bila jednom majka Srbija i imala je tri keri. Najmlaa vip uvek je zanesena i zaljubljena, voli ekologiju i umetnost, srednja Telenor je apsolvent, uiva u ivotu i najvie voli da slua muziku. Najstarija

je mt:S, koja je popularna i uvek je imala mnogo prijatelja sa kojima je najvie vremena provodila u Savamali, pored reke. Mobilne telefonije nisu jedine koje nam prodaju bajke. Izabrati svoju mreu znai izabrati najmanje zlo, slino kao kada se bira predsednik drave. Obeavaju nam lep ivot, mau nam idealima ispred nosa, ponosni su na sebe i znaju ta je najbolje za mene i za sve nas. Da bi se nain stvarnog funkcionisanja sakrio i ulepao, obeanja i ponude se pakuju u arene pokretne slike koje traju trideset sekundi. esto, kada gledam reklame, imam oseaj da ne gledam neto to prodaje telefone i impulse. Prodaje se nada, srea, zaljubljenost, lepravost i sve to ima svaka holivudska romantina komedija. Bitno je samo da su ljudi naizgled obini, da se s vremena na vreme pojavi poznata linost i da reklama bude snimljena u Beogradu, po mogunosti u Savamali ili u umetnikim objektima. Takoe je bitno da se slika izbeli to je vie mogue i da sunce sija direktno u oi naeg nasmejanog junaka. Reklame se uzdaju u stereotipe, a gledalac se tamo manje ili vie prepoznaje, ali ono to je sigurno jeste da neki telefon svakako mora da ima na kojem e imati kredit. Lako je rei da su sve mree zle, da im je pdv ogroman bez ikakvog razloga, da je lake otii u zatvor nego platiti zaostali raun ili megabajte koji su preli limit. Ipak, sve mree imaju tzv. dokera, neto to ih razlikuje od drugih, a korisno je za drutvo. Zbog toga je svaki ovek u reklami umreen...
(NATALIA CVIK)

26

foto: FoNet

5. krug

Gnevni i besni u movarnoj reci Stiks... (ili na tribinama)

Izvetavanje o huliganima u tampanim medijima. Da li mediji jo uvek vole grubu igru i jo grublje navijanje Utakmica izmeu reprezentacije Srbije i Belgije odigrana u Gornjem Milanovcu, bila je okida da uefa pokrene postupak protiv Fudbalskog saveza Srbije, jer su na tribinama mogli da se uju rasistiki ispadi jednog dela navijaa. Ova vest je u domaim medijima odjeknula i ini se kao da je bilo vie zabrinutosti oko toga kakve e kazne uslediti, nego oko samog neslavnog ina. Tretman domaih navijaa i njihovih rasistikih izjava u medijima je mogue videti kroz pokuaj ublaavanja krivice. Vie nego oigledan primer za to je naslov Veernjih novosti, 26. novembra: I posle su Srbi rasisti? Navijai Betisa majmunskim kricima izvreali fudbalera svog kluba. Iako bi bilo apsurdno okarakterisati celu naciju zbog komentara jednog dela publike, naslov u Veernjim novostima usvaja upravo taj argument koji je bio aktuelan u stranim medijima: da bi sprao ljagu sa imena Srbije i umanjio krivicu navijaa time to e ovaj dogaaj uporediti sa jo gorim. Ta vrsta spinovanja je i te kako prisutna u domaim medijima, a ovaj primer tei da ukae na to da aica navijaa nije uradila nita spektakularno loe.
(IRENA DEDAKIN)

Vanja Hadovi, koja ima 24 godine, za kratak vremenski period uspela je da se dokopa visoke pozicije u Ministarstvu spoljnih poslova, za kojim mnogi ude. Zato je njena pojava izazvala toliku panju? Zbog njene mladosti, lepote, slika na drutvenim mreama ili seksepilnosti kojom zrai? Ne zna se razlog, ali se mora primetiti ono to je i te kako vidljivo, a to je da niko ni u jednom trenutku nije proverio, niti doveo u pitanje njenu moguu sposobnost obavljanja posla za koji je izabrana, jer ona nikako ne spada u prol ljudi kojima je tu mesto. Da li bi ovakvu panju izazvao neki mladi momak slinih godina koji na drutvenim mreama ima fotograje na kojima ispija alkohol ili uiva u nonom provodu? Dozvoljeno je razliitim politiarima da u emisijama zabavnog karaktera pevaju i igraju sa kojekakvim estradnim zvezdama, jer je to sasvim legitimno i dozvoljeno, dok se nekim drugim oso-

7. krug

Nasilnici protiv sebe i drugih, rasputenjaci, trnovito drvee i vatra koja pada sa neba (ili drutvenih mrea)
Starleta u Srbiji i Stanijina vojska. Trgovina intimom, zakon ponude i potranje

6. krug

Krivovernici i jeretici
Vanja Hadovi, mlada nada srpske diplomatije, po profesiji savetnica u Ministarstvu, u slobodno vreme goliava na internetu

bama pristupa na sasvim drugaiji nain. Da li ovo pokazuje na odnos prema enama, njihovom zapoljavanju, drutvenim mreama ili neemu sasvim drugom? Seksizam bi se mogao navesti kao jedan sasvim korektan razlog zbog ega je do svega ovoga dolo. Veita je rasprava o pravima i mogunostima pri zapoljavanju, ali da li zaista treba odmah na ovakav primitivan nain izvetavati o tome? Pretpostavlja se da jedna lepa, zgodna pritom mlada ena nema mogunost da se zaposli u jednoj dravnoj instituciji, kao i da bi potpuno legitimno bilo zaposliti mladog, zgodnog mukarca, ili nam se to tako samo ini? Koliko god uspevali da napravimo isti kriterijum za ene i mukarce pri zapoljavanju, ovakvi primeri vie ukazuju na to da je enama mesto u kuhinji i uz decu, dok su mukarci ti koji treba da rade i donose prihode.
(NINA STOJANOVI)

Prvo to sam saznala je to da je Stanija Dobrojevi tukla po viskiju, kako nas je na list Kurir izvestio. Saznali smo takoe da je to devojka koja ne voli da pije, ali je posle par aica viskija igrala do iznemoglosti sa svojim drugaricama. Ova vest me je navela na to da shvatim da je to u stvari ivot, da je sutra petak, da se jednom ivi i otila sam da kupim au viskija. Jo jedan slian naslov je usledio Stanija celu no uivala bez Filipa; zatim nas dalje Kurir izvetava, sa sve gramatikim grekama da se Dobrojevika provodi u klubu na Adi Huji, a ovoga puta s njom nije bio Panajotovi, od koga se ne odvaja. Sledei naslov na koji sam naila je Filip: Stanija i ja smo raskinuli!, gde on objanjava kako su imali trzavice i kako su u fazi raskida. Posle jednog tako potresnog naslova sledi sledea vest: Stanija, ne mogu bez tebe: Filip pokuava da se pomiri. On je tu Kuriru otvorio duu i izjavio Ja sam ishitreno reagovao i runo je sve ovo ispalo. Mnogo mi je ao zbog svega i izvinjavam se devojci sa kojom sam proveo ovoliko vremena i to sam postupio klinaki. Neu da priam ta u sada uraditi, ali u se svakako boriti za nas. Znam da sam pogreio i pokuau da sve to ispravim. elim da je vratim! Nakon ovoga Stanija je potvrdila da su oni raskinuli, na ta je njen, valjda maneken, deko burno reagovao
26 / 12 / 2013 VREME REME

27

izjavom Stanija, reci ta smo radili u stanu? Poto je starleti svega dosta, rekla je da jedva eka da ode u Ameriku, pa da moe da izae na ulicu da je niko ne gleda i ne procenjuje
(TAMARA BOI)

9. krug

Izdajice rodbine, gostiju, dobroinitelja (i sponzora)

Karantin ispunjen neprekidnom svaom, okien reklamama, nije li to mrana metafora naih ivota? Da li ljudi koji gledaju Farmu neguju narav svojih maaka, pue elektronske cigarete, nemaju bol u zglobovima i jedu nenu okoladu

8. krug

Korumpirani politiari zarobljeni u rijeci vrele smole, lani savjetnici i laskavci i licemeri sa zlatnim platovima tekim kao olovo...
Nevena Ademovi, starleta i poslanica u Skuptini Srbije Dnevni list Kurir u lanku u kome se govori o poznatim linostima sa estrade koje su ule u politiku pod podnaslovom Za prsa ispred!, donosi priu o starleti i poslanici u parlamentu Srbije Neveni Ademovi. Ona istie: Zavrila sam privatni ekonomski fakultet, borim se samo i iskljuivo za narod. Treba nam nova ekonomija, bolji standard. Nevena i Sindi: Nemamo silikone bive lanice grupe Models Nevena Ademovi i Ivana Stamenkovi Sindi rekle su da nemaju silikone. One tvrde da su totalno prirodne. Nevena naglaava da je najbitnije ono to nosite u sebi, a ziki izgled je vaan samo na prvu loptu. Ona se poverila da je neke njene koleginice iz parlamenta pitaju gde nabavlja garderobu, to joj veoma imponuje, jer svuda u svetu je normalno da se javne linosti ukljuuju u politiku, a samo kod nas je to tabu tema, navodei tako da je u Sjedinjenim Amerikim Dravama Ronald Regan bio predsednik, a Arnold varceneger guverner Kalifornije. Za razliku od njih, kojima to niko nije osporavao, njoj se svata spoitava. Jo smo podloni predrasudama i stereotipima i smatra se kako nije normalno da pevai i pevaice sede u parlamentu, navodei da je ula u politiku iz ljubavi prema svom narodu kako bih pomogla graanima da bolje ive, ne iz materijalne koristi. Za tv Prvu Nevena
VREME REME 26 / 12 / 2013

foto: Goran Srdanov

Ademovi je izjavila da se bori za prava radnika. Narodna poslanica u svojoj izjavi zabrinuto naglaava da je Prvi maj dan kada svi treba da se zapitamo kakva su prava radnika i kako zaista oni ive. Mislim da smo mi jedina zemlja... jedina zemlja u Evropi koja ima najvie tih sindikata, ali mislim da se oni nisu dovoljno izborili za prava radnika. Na pitanje ta planira da preduzme kako bi pomogla radnicima, poslanica kae: Zauzeu se u parlamentu za radnike kako bi se poboljao njihov standard i prava. Svojim ueem u Skuptini, o tome u otvoreno govoriti i boriu se. Ne znam da li emo uspeti, ali bitno je da emo se potruditi, istakla je biva modelsica i aktuelna poslanica. Govorei o duini radnog vremena, poslanica navodi da je idealno radno vreme od est do sedam sati. U vedskoj je radno vreme est sati, to je jedno radno vreme njihov legitiman... legitimno... u vidu legitimnog predstavljanja radnikog nezadovoljstva. Na internet portalu Vesti online mogue je saznati da je poslanica u Skuptini Srbije Nevena Ademovi odluila da trenira izraelsku borilaku vetinu Krav Maga kako bi se odbranila od eventualnih napadaa koji vrebaju ulicama. Ovaj portal dalje navodi da Nevena napreduje odlino, a njen trener kae da je problem to je previe nena, te ne moe da usvoji odreene aspekte samoodbrane. Cilj ove njene nove aktivnosti je podizanje svesti ena o nasilju, a trening joj pomae da savlada poteze u cilju odbrane od noa, pitolja, udarca po glavi. enama poruuje da je osnovno oruje protiv opasnih nasilnika udarac u meunoje!. Ipak, Nevena priznaje da joj je koncentracija najbitnija, kako na treninzima tako i u politici.
(MIELA MAKSIMOVI)

U celoj kui nema nijednog znaka kulture postoji nekoliko portreta, ali ne zna se iji su jer, osim to su crno beli (ne privlae panju), mali su i van domaaja kamera. Postoji i poneki tanjir okaen pored vazne ili nekog postera. Tu je i nekoliko odevnih predmeta koji na sebi sadre reklame Zglobex kaket (opet jarke boje ljubiasta), Herbiko prsluk (zelen). Opet postoji implicitna poruka da im proizvodi daju neku vrstu sigurnosti. Zamislimo se malo nad ovim. ta ove reenice uopte znae? Koteks ukus nove generacije (mesni proizvodi). Da li to znai da nova generacija ima ukus Koteksovih proizvoda? Ili nova generacija ima ulo ukusa razvijenije nego stara generacija, pa vie voli Koteksove proizvode? Onda jedan deo populacije oni zapravo vreaju! Whiskas negujte njihovu narav (hrana za make). Kako oni znaju kakvu narav ima moja maka? (Nemam maku, ali hipotetiki gledano, moda imam maku koja ima lou narav.) Ne elim da negujem njenu narav. Da li to znai da e se, poto ne elim da joj narav ostane takva, ako uzmem hranu drugog proizvoaa, moja maka bolje ponaati?
(NINA IVANOVI)

DRAGAN ILI, nastavnik vetine, uz nesebinu pomo studenata FMK u Beogradu

28

Ekonomski dogaaji 2013.

Mnogo prie, malo vajde

Iako nam se tokom protekle godine stalno inilo da se i u privredi neto ozbiljno dogaa, na kraju se vidi da je realan ekonomski rezultat tih navodno vanih (negativnih i pozitivnih) dogaaja nepovoljan. Zbog toga se stie utisak da je najvanije da smo proteklu godinu, kao drutvo i kao nacionalna ekonomija, kako-tako preiveli, a kako emo dalje videemo

takvom optem vidokrugu, mi smo se odluili da sledeih pet dogaaja proglasimo za dogaaje koji su obeleili ekonomsku 2013. godinu, a ukratko emo na njih podsetiti izvesnim hronolokim redom. To to su neki od ovih dogaaja svrstani i u prethodni izvetaj znaajnih dogaaja samo potvruje njihovu vanost.

Afera sa mlekom i zdravljem

Iako je jo u jesen 2012. godine, posle nezapamene sue i katastrofalno malog roda kukuruza, strunjacima bilo jasno da e se u stonoj hrani pojaviti viak aatoksina, jednog navodno kancerogenog gljivinog materijala, koji se, naravno, kasnije pojavljuje i u mleku za ljudsku ishranu, Afera aatoksin izbie tek krajem februara 2013. godine i ona e, pored materijalne tete, izazvati i niz ozbiljnih politikih zavrzlama i reperkusija. Veliku nevolju proizvoaa i potroaa mleka, kao politiku aferu faktiki je lansirao vojvoanski pokrajinski sekretar za poljoprivredu i funkcioner Demokratske stranke Goran Jei, kada je na svom tviteru, a kasnije i na konferenciji za tampu u Novom Sadu (18. februar) obnarodovao veoma nepovoljne laboratorijske analize mleka u prodavnicama. On je tada naveo da je od 35 pristiglih rezultata laboratorijskih analiza mleka koje se prodaje na teritoriji Vojvodine, ak 29 bilo pozitivno na aatoksin, te da je o tome odmah obaveteno Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije, koje dotle praktino nita nije preduzimalo protiv takve opasnosti. Na kontra konferenciji za novinare u Vladi Srbije, 20. februara, tadanji ministar poljoprivrede Goran Kneevi je odbacio tezu o tetnosti pronaenih koliina aatoksina u mleku na tritu Srbije i istakao da je u Americi dozvoljena granica njegovog prisustva u mleku ak 0,5 odsto, dok je u Evropi, pa i u Srbiji (ergo), ona

postavljena prenisko, 0,05 odsto pa je tu tvrdnju pokuao da osnai i tako to je pred foto i televizijskim kamerama popio au mleka. U tom smislu, posle nekoliko dana, Kneevi e Vladinom uredbom poveati i u Srbiji granicu prisustva aatoksina sa tih 0,05 na amerikih 0,5 odsto i tako pokuati da legalizuje prisustvo ovog otrova u mleku koje se nudi u Srbiji. No, takav manevar nije stiao aferu, a kasnije e se videti, nije spasao ni Kneeviev ministarski kredibilitet dok je potronja mleka naglo desetkovana, a proizvoai su zabeleili (nikad tano procenjene) velike tete (izmeu 20 i 30 miliona evra). U intervjuu za Vreme, 14. marta, Jei je ovako ocenio razloge ove afere: Nije sluajno evropski standard toliko strog i nije sluajno da su zemlje koje se nalaze u naoj klimatskoj zoni (Maarska i Rumunija) potpuno iskljuilo prisustvo aatoksina u mleku, jer se plesanj u naoj zoni esto javlja, a on je veoma opasan i njegovo dejstvo u jetri je slino dejstvu tekih metala ne moete da ga izbacite iz organizma. Zato je taj toksin toliko rizian za trudnice i decu do sedam godina. To je zdravstveni aspekt naeg problema. Drugi aspekt je, naravno, ekonomski. Srbija je ozbiljna poljoprivredna zemlja, znaajan izvoznik kukuruza i itarica, ali i mleka, naroito u regionu a evropski limit aatoksina nam je omoguavao da budemo konkurentni u izvozu. Sa poveanjem limita tolerancije ovog toksina mi sami sebe izbacujemo sa naih tradicionalnih trita.

Rekordna etva i dobar rod

Posle katastrofalno sune 2012. godine, Srbiju je 2013. Bog pogledao povoljnim vremenskim prilikama, naroito u periodu sazrevanja penice, pa je ostvarena rekordna etva, a ni ostale ratarske, ali i vone kulture nisu loe rodile (dok su

jabuke rodile izvanredno). Iako strunjaci kau da smo, ukupno uzevi, imali jednu prosenu poljoprivrednu godinu, zbog prologodine katastrofe, svi rezultati iz ove prema proloj godini deluju veoma dobro. Prema zvaninim statistikim podacima, ove godine je, u odnosu na prethodnu, poveana proizvodnja penice za 40,2 odsto, kukuruza za 83,6 odsto, eerne repe za 32,9 odsto, suncokreta za 30,2 odsto, a soje za 58,6 odsto. Naa javnost, do besvesti politizovana i salonizovana, zanimljivo, pokazala je malo razumevanja za ove uspehe srpskih seljaka, a slino se ponaa i ekonomska politika. Inae, koliinski podaci o proizvodnji, u Srbiji nisu perfektni, jer se znatan deo proizvodnje ne evidentira, a kasnije se pojavljuje u sivoj zoni, naroito u sivom prometu brana. Zato se, na primer ukupan ovogodinji rod penice procenjuje u rasponu izmeu 3,5 i 4 miliona tona. U svakom sluaju, rodilo je dobro, ak i ako se uzmu u obzir najrestriktivnije procene. Takav rod omoguio je rehabilitaciju poljoprivrednog izvoza. Direktor udruenja ita Srbije Vukosav Sakovi, poetkom decembra, izjavio je da je za pet meseci, od 1. jula do kraja novembra, izvezeno milion tona penice, to je apsolutni rekord Srbije. On je ak izneo procenu da e do nove etve idue godine biti izvezeno izmeu 1,3 i 1,4 miliona tona. Oboren je i rekord u izvozu suncokreta jer je eksportovano oko 130.000 tona, dok se ranije godinje izvozilo samo dvadesetak hiljada tona. Prema Sakovievim reima, ima izvesnih problema u izvozu kukuruza, ali je on procenio da e Srbija do sledee berbe ipak uspeti da izveze izmeu dva miliona i dva i po miliona tona. Inae, za dva meseca od berbe, od 1. oktobra do kraja novembra, izvezeno je blizu 400.000 tona.
26 / 12 / 2013 VREME REME

29

Rekonstrukcija vlade, da li i ekonomske politike

Jo u prolee ove godine, kada se videlo da privredni problemi sve jae pritiskuju zemlju i da se drava nalazi na rubu nansijskog bankrotstva, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vui pokrenuo je pitanje rekonstrukcije vlade, pretei istovremeno da moe izazvati prevremene izbore, ukoliko ta rekonstrukcija ne bude temeljna i duboka. Pri tome, Vui nije krio da mu je ekonomija nona mora, iz ega se moglo zakljuiti da e on kao voa naglo ojaale Srpske napredne stranke u toj rekonstrukciji traiti da on i njegova stranka preuzmu punu odgovornost za nansijsku i privrednu politiku, koju su, po koalicionom dogovoru iz 2012. godine, vodili uglavnom kadrovi ministra nansija i privrede Mlaana Dinkia i njegove stranke Ujedinjeni regioni Srbije. Ta politika kampanja za rekonstrukciju vlade posle mnogo smiljenih peripetija, tokom kojih je bio ak, neformalno, u medije putan i predlog da Vui, bez parlamentarnih izbora, jednostavno zameni na glavnom poloaju premijera Ivicu Daia, vou Socijalistike partije Srbije, dobro je zabavljala narod nekoliko meseci i potiskivala sa glavne scene realne ekonomske probleme. Napokon, 1. septembra, u Skuptini Srbije izabrano je 11 novih ministara u Vladi Srbije (koja sada ima 18 resora i 22 lana), a kljune ekonomske portfelje dobila je ili zadrala Srpska napredna stranka. U prigodnom ekspozeu pri predlaganju novog sastava Vlade Srbije, kao i govoru neposredno pre glasanja o novom sastavu Vlade, premijer Srbije Ivica Dai je prilino radikalno izmenio socijaldemokratske prioritete svoga kabineta, one koje je bio najavio samo godinu dana ranije, kada je prva njegova Vlada stupala na dunost. Dai je, naime, tom prilikom istakao da je svrha rekonstrukcije postizanje boljih rezultata, kao i potreba i elja da se Vlada fokusira na pregovore sa eu, na zaustavljanje ekonomske krize i podsticanje privrednog rasta, a poentirao je usklikom: Verujem u Srbiju i njenu budunost! Ova vladajua koalicija nema nadmo samo u Skuptini, nego u narodu Srbije. To je za nas najvea pohvala koja postoji!
VREME REME 26 / 12 / 2013

NOVI RECEPT: Kad je teko eik

foto: Reuters

Meutim, uprkos navodnom Daievom ushienju zbog toga to je sam preiveo rekonstrukciju, kako sada stvari stoje, rairen je utisak da su ovoj koaliciji dani odbrojani, jer se o voi sns-a, Aleksandru Vuiu bez zazora govori kao o buduem premijeru Srbije. Kad je re o ekonomskim resorima, najvaniji rezultat rekonstrukcije Vlade Srbije bio je da je dotadanji ministar privrede i nansija Mlaan Dinki razvlaen, a njegovo ministarstvo je podeljeno na dva ministarstva pa je ministar nansija postao Lazar Krsti, a ministar privrede Saa Radulovi. Obojica su za manje od 100 dana ve preduzeli neke poetne korake koji upuuju na zakljuak da bi se mogla promeniti i ekonomska politika, to bi bilo vanije od promena linosti. Naime, novi ministar nansija Lazar Krsti je, 8. oktobra, na javnoj sednici Vlade Srbije (koju su prenosile televizijske kamere), veoma otvoreno izneo dramatinu nansijsku situaciju u kojoj se nalazi Srbija, zatraio politiku velike tednje, te izneo plan smanjivanja plata u

javnom sektoru sa godinjim efektom izmeu 100 i 150 miliona evra, uz poveanja donje stope pdv-a sa 8 na 10 odsto, sa oekivanih 200 miliona evra novog priliva, a pri tome je najavio i niz irih reformi sistema, koje bi trebalo da budu realizovane 2014. i narednih godina, kako bi novi plan nansijske konsolidacije drave dobio na uverljivosti. Neto kasnije, tokom novembra, Vlada i Skuptina usvojie na Krstiev predlog i budet Srbije za 2014. godinu, koji je, na izvestan nain, ohladio preterane nade u njegovu reformsku politiku. Naime, za iduu godinu projektuju se budetski prihodi od 930 milijardi dinara i rashodi od 1113 milijarde dinara. Dakle, decit budeta bio bi 183 milijarde dinara, odnosno 4,6 odsto oekivanog bruto domaeg proizvoda. Kljuna procena je, pri tome, da e bdp Srbije idue godine realno porasti za samo 1 odsto. Ako ovu projekciju prihoda i rashoda za 2014. godinu uporedimo sa onim to je dravi (jula 2013. godine) naknadno odobreno za proteklu godinu videemo da Vlada Srbije za iduu godinu, uz inacionu stopu od 5,5 odsto,

26 / 12 / 2013 VREME REME

planira nominalno poveanje budetskih prihoda za neto preko 6,5 odsto, neto manje poveanje rashoda, za oko 5,5 odsto, a decit bi se poveao za blizu 3 odsto, dok bi njegovo uee u bdp-u Srbije bilo manje za 0,1 procentnih poena. Konsolidovani decit, dakle onaj koji se javlja kao razlika izmeu svih javnih trokova i prihoda budeta svih nivoa (od republike do optina, propalih banaka i javnih preduzea) ostao bi na zamanih 7 odsto bdp-a (preciznije, 7,1 odsto). Takva poreenja s jedne strane izazivaju miljenja da Vlada Srbije zapravo nije u stanju da smanji javnu potronju, a sa druge strane izazivaju zebnju da e se sa reformama i dalje oklevati. Povrh svega, ministar Krsti je ve krajem novembra na meunarodnom nansijskom tritu prodao novu emisiju srpskih evroobveznica za milijardu dolara, sa rokom dospea od pet godina i prinosom za investitore od 6,125 odsto. To je, inae, ve peta emisija srpskih evroobveznica od septembra 2011. godine, a druga ovogodinja emisija. Tako se sada portfelj ovih obveznica popeo na ukupan iznos od 5 milijardi i 250 miliona dolara, od ega je Cvetkoviev kabinet zaduio jednu milijardu dolara, a 4 milijarde i 250 miliona dolara ovaj Daiev i Vuiev. Prinosi za poverioce se kreu izmeu 5,15 odsto i 7,25 odsto, a rokovi amortizacije su izmeu pet i deset godina. Novi ministar privrede Saa Radulovi je od starta svog mandata krenuo neto hrabrije uz vetar dosadanje ekonomske politike. Pre svega, on uporno zagovara preraspodelu poreskih tereta koja bi ila u korist poslodavaca. Zatim, on je zaratio sa svim dosadanjim modelima podrke privredi i sa svim institucijama koje su tu podrku obezbeivale parama svih poreskih obveznika (Fond za razvoj, siepa). Naroito je na meti kritika to je izriito protiv dosadanjeg naina nansiranja privlaenja stranih investitora, putem dravnih dotacija za otvaranje novih radnih mesta.

Privredna kriza u Srbiji se 2013. poveavala. To ne mogu da ublae ni vesti o relativno stabilnom kursu dinara i rekordno niskoj inaciji
prijateljskih aranmana sa princom Muhamed bin Zajed al Nahjanom, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naime, jo 13. januara, tadanji ministar finansija Mlaan Dinki potpisao je u Abu Dabiju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima predugovor kojim je bilo predvieno osnivanje zajednikog poljoprivrednog preduzea u Srbiji (ve 31. marta) u kojem bi emiratska prehrambena kompanija Al Dahra imala 80 odsto udela u vlasnitvu, za 100 miliona evra obrtnog kapitala, s kojim bi ono kupilo osam poljoprivrednih preduzea u Srbiji, sa ukupno 7452 hektara njihove obradive zemlje. Pri tome bi to zajedniko preduzee zakupilo jo oko 6500 hektara obradivog zemljita u dravnoj svojini. Sve u svemu, predvieni posao obuhvatao bi oko 14.000 hektara obradive zemlje, a osim spomenutih 100 miliona evra, Al Dahra bi preuzela obavezu ulaganja jo 100 miliona evra za izgradnju sistema za navodnjavanje na oko 10.000 hektara. Taj posao, meutim, kasnije nije zakljuen, a razlozi nisu navedeni. Ipak, Srbija je dobila dva puta po 100 miliona evra kredita za poljoprivredu i projekte za navodnjavanje iz Ujedinjenih Emirata. Neto kasnije, na kraju prolea, ppv Aleksandar Vui i ministar Mlaan Dinki su sa eikom Muhamedom zakljuili izvesni aranman za formiranje novog nacionalnog prevoznika na ruevinama starog Jata, a sa avionima emiratske aviokompanije Etihad. U poetku, javnosti je bilo naznaeno da je to posao veka, da je tako pod krilo jedne velike svetske kompanije stavljen na veiti gubitnik, to e ga spasti od gaenja, a Srbiju ostaviti u krugu zemalja sa sopstvenom aviokompanijom itd. U stvari, jo ne znamo kada je i da li je, pravno gledajui, ugaen jat i stvoreno novo zajedniko preduzee ili je samo dokapitalizovano staro preduzee sa novim imenom, Er Srbija, kreditom za koji garantuje Vlada Srbije (kao i za stare Jatove dugove) ali sigurno znamo da je Vlada Srbije u oktobru dala garancije Jatu da se zadui za 100 miliona dolara kod Etihada, kako bi kompanija Er Srbija iznajmila nove avione, to jest zakupila stare, ali u odlinom stanju. Pria o znaajnim perspektivama koje se Srbiji otvaraju u saradnji sa eikom Muhamedom ima poentu u tome to se rauna da e Ujedinjeni Emirati odrati navodno ve dato obeanje o buduem povoljnom kreditu Srbiji od preko tri milijarde dolara. Taj iznos je ve ukalkulisan u budet Srbije i strategiju nansijske konsolidacije, ali nema pouzdanih informacija kako teku pripreme za zakljuenje ovog nansijskog posla.

31

Promocija gradnje gasovoda

U nedostatku boljih realnih ekonomskih dogaaja u toku 2013. godine, moramo u ovaj pregled uvrstiti i sveano pokretanje izgradnje kontinentalnog gasovoda Juni tok i na teritoriji Srbije, 24. novembra. Zapravo, radovi su pokrenuti samo simbolino, zavarivanjem dve cevi kod bakog sela ajka i akademijom u Palati federacije u Beogradu, na kojoj su govorili najvii predstavnici Srbije, sa predsednikom Tomislavom Nikoliem na elu, a sa ruske strane glavna linost je bio predsednik Gasproma Aleksej Miler (govorkalo se da se prieljkivalo da na ovu promociju doe i sam predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, ali on se tada naao u poseti Vatikanu). Ceo ovaj ogromni meunarodni projekat, za koji je Srbija veoma zainteresovana, bio je na neki nain u sreditu i jednog velikog unutranjopolitikog natezanja izmeu naprednjaka i socijalista u vladajuoj koaliciji, a pojavni oblik tog natezanja bio je viemeseni sukob ministarke energetike Zorane Mihajlovi sa generalnim direktorom Srbijagasa Duanom Bajatoviem sukob koji dosad krasi nereeni rezultat. U pozadini tih sukoba i sporova zapravo je pitanje da li Vuieva struja u sns-u moe neto uiniti u Srbiji i mimo ruske volje, a na liniji evropskih pritisaka na itav taj projekat. Zbog toga to u Evropskoj uniji smatraju da se Junim tokom, pored tradicionalno pravoslavnog i panslovenskog, uspostavlja i snaan ekonomski koridor za ruski uticaj na Balkanu.
DIMITRIJE BOAROV

eik Muhamed i naa posla

Jedna od mantri koja je ove godine sluila Vladi Srbije da nekako prikrije depresivno stanje u srpskoj ekonomiji pronaena je jo poetkom godine, u perspektivi zakljuivanja nekakvih posebno
VREME REME 26 / 12 / 2013

32

Crni kontinent u raljama svetskih sila

Otimai afrikog blaga

Velike sile se ponovo bore za crnu Afriku. Ali, kao i krajem devetnaestog veka, utakmica Amerike, Kine, Indije i posustalih evropskih drava je borba za resurse. Niko ne mari za Afrikance najsiromanije potroae na svetu. U senci okraja velikih, u decembru je juno od Sahare zapoela nova serija bratoubilakih sukoba. Ekonomija predstavlja zajedniki imenitelj svih pria na najgladnijem kontinentu i onih koje bude nadu i onih najtraginijih
26 / 12 / 2013 VREME REME

33

KANAANI U AFRICI: Rudnik zlata u istonom Kongu

Fotograje: Reuters

sasvim sekundarna, a promena granice obino postane vana onda kada moe da obezbedi da neka manjina stekne monopol nad prirodnim bogatstvima na svojoj teritoriji. Svebalkansko gde su nai grobovi, tu su nae zemlje prevedeno u afriki kontekst glasilo bi: gde su protabilni resursi, tu je naa zemlja. Za mnoge je glavni ili jedini raspoloivi resurs dravni aparat kontrola nad polugama vlasti je neuporedivo vanija i isplativija nego kontrola nad teritorijom. Zato malo ko u Africi mari za granice. Tipina podsaharska drava prestaje negde na obodu prestonice i iznenada se pojavljuje na vanim raskrsnicama, mostovima i oko rudnika svuda gde mizerno plaeni vojnici i slubenici mogu da istresu malo para od onih koji neto imaju, a ne mogu da ih zaobiu. ideologija gladi i pohlepe Naalost, glad i pohlepa su odavno postale dve glavne afrike ideologije. I jedne i druge ima u izobilju. Hronino gladni ele redovno da se hrane: pohlepni uglavnom hoe da prigrabe afrike resurse. Mnogi od njih nisu Afrikanci. Globalna jagma za Afrikom je ponovo, kao i krajem devetnaestog veka, borba za podsaharska bogatstva. Neoliberalni kapitalizam ne posmatra Afrikance ak ni kao ljudski resurs. Siromane stanovnike crnog potkontinenta danas, po pravilu, doivljavaju ili kao prepreku ili kao napast, ili ih prosto ignoriu. Za zapadane preduzetnike sklone visokom riziku i velike multinacionalne korporacije Afrikanci su obino balast, aica jadnika koja sedi na hrpama prirodnih bogatstva i smeta. Za stanovnike bogatih zapadnih zemalja crni ljudi su najee poast, pretea najezda oajnika koji u medijima esto bivaju uokvireni kao kradljivci stvari i poslova. Za velike zapadne proizvoae u vremenu u kome vai konzumiram dakle postojim oni su bezvredna, zanemarljiva ili sasvim nepostojea kategorija potroaa. I moni prijatelji Afrike su veoma krti uglavnom su brini na reima, pred kamerama, tokom samita efova

razvijenih drava. Iako i dalje uiva veliko potovanje, svuda na potkontinentu je primetno rastue razoaranje ak i Barakom Obamom. Kada je jula 2009. godine prvi put doao u Ganu, svoju postojbinu, parlament je skandirao: Da, mi moemo! Ali Obama vie nije simbol nade. Afrika nije bila u vrhu njegovih prioriteta, a ogromni ameriki budetski decit mu je posluio kao izgovor za slanje tek mizerne pomoi regionu, koji je i dalje najvea rtva zapadnog meanja i meetarenja. Naalost, Obama je (p)ostao jedan od onih sinova Afrike koje mnogi crnoputi Afrikanci nazivaju kokosovim orasima crni spolja, beli iznutra, preokupirani pitanjima i stvarima koje zanimaju (dobrostojee) belce. kineski faktor Dok Obama deluje neoekivano ravnoduno, njegova Amerika vodi rauna o svojim stratekim i ekonomskim interesima. Politika dvostrukih standarda je ostala glavno obeleje njihovog ostvarivanja. Tako je oteran Loren Gbagbo, voa Obale Slonovae, ali Loran Kabila, nita bolji predsednik stratekim sirovinama bogatog Konga, i dalje ima snanu ameriku podrku. Ipak, sad najdoslednije stoje uz veoma loe lidere koji su im veoma vani u ratu protiv terora. ini se da reimi u Ruandi, Ugandi i Etiopiji mogu da raunaju na ameriku blagonaklonost, podrku i novac ta god radili. Strah od rastueg kineskog uticaja predstavlja jedan od glavnih razloga to Obamina Amerika nije jo vie okrenula lea ostatku Afrike. Vaington, sa svojom hakom lijalom, vie nije jedino skladite geopolitike argarepe. Obama je odluio da ove godine ne poseti Keniju, zemlju svoga oca, poto je na predsednikim izborima pobedio Uhuru Kenijata, koga je Meunarodni krivini sud u Hagu prethodno optuio za ratne zloine. Mladi predsednik se posle izbora naao pod ogromnim amerikim pritiskom i odluio da mu prva zvanina poseta bude Peking. Kina je afrikim liderima ponudila alternativu i tako omoguila da ignoriu mnoge zapadne zahteve. Kineski komunisti danas sipaju novac u Afriku i ne vezuju ga za politika uslovljavanja. Pri tome Kina pomae na najbolji mogui

nogim ljudima je dosadno da sluaju prie o ekonomiji. Iako znamo da je veoma vana, veliki deo naih privatnih i drutvenih preokupacija i strahova ostaje neokrznut ekonomskim pitanjima. U Podsaharskoj Africi nije tako. Svaka afrika pria je, praktino, pria o ekonomiji. I seks dobija novu dimenziju kada iz svih depova i slamarica ne moete da istresete pare za jedan jedini kondom. ak i masovni zloini i etnika ienja, esti saputnici novije afrike istorije, iznad svega su zloini iz ekonomije. Malo ko juno od Sahare sanja balkanske dravotvorne snove i pokuava da napravi lokalnu verziju Prirodne Albanije ili Velike Srbije. Prava mera afrike drave je ona koja omoguava da se redovno jede ili mnogo krade. Veliina drave je tu

VREME REME 26 / 12 / 2013

34

GAS I NAFTA U NIGERIJI: Gasovod, ilegalna ranerija na e i transport rekom

Fotograje: Reuters

nain pomou investicija, a ne preko humanitarne pomoi koja izaziva antirazvojnu zavisnost. Ne samo da je danas najvei strani investitor ve je i prvi veliki investitor od kraja kolonijalizma. Preko 2000 kineskih kompanija je aktivno u Africi. Pored toga, Kina je odvojila i 75 milijardi dolara za pomo ljudima na potkontinentu. Uprkos verovanju da najvie ulae u rudnike i eksploataciju sirovina, Kina uglavnom investira u proizvodnju elektrine energije i puteve, neretko u oblastima gde se oni ne koriste za transport stratekih resursa. Jedino politiko ogranienje koje nameu Kinezi vezano je za Tajvan. Samo etiri afrike drave koje imaju diplomatske odnose sa ostrvskom Kinom, meu kojima su Burkina Faso i Gambija, ne dobijaju pomo Pekinga. Ohrabruje i to to Kinezi nisu znaajnije doprineli zaduenosti podsaharaskih drava ak razmiljaju da otvore razvojnu banku koja bi predstavljala konkurenciju Svetskoj banci. Kina je u Afriku poslala i 18.000 lekara, od kojih mnogi ive

u nekim od najizolovanijih mesta. to je najvanije, Kina ima ogromno iskustvo u iskorenjivanju siromatva, posebno na lokalnom nivou, to predstavlja jedan od glavnih problema na kontinentu ije se stanovnitvo svake godine uvea za 35 miliona ljudi. Privlanost Kine poveavaju i ogromna frustracija i nezadovoljstvo rezultatima demokratizacije. Slobodni izbori su dodue sve ei, ali se u mnogim zemljama ivi sve gore. Poslednjih godina, obino uz manja ili vea krvoprolia, jednog jakog lidera posle izbora zameni novi, ali demokratske institucije ostaju slabane. Brojna ministarstva, vladini biroi i agencije predstavljaju karikature imena koje nose. Osnivaju ih ili po diktatu Zapada, ili zato to je neki lokalni voa nanjuio da se na tome mogu uzeti neke zapadne pare. politika praznog stomaka Ipak, jedan od glavnih problem brojnih afrikih potemkinovih demokratija nije to to su, bar iz ugla nas koji ivimo

u Evropi, nezamislivo siromane, ve injenica da su podsaharske slabe drave istovremeno i veoma siromane i vienacionalne. Velika etnika heterogenost i ekstremno loa pa i, bez preterivanja, bezizlazna ekonomska situacija karakteriu stalno rastui broj vruih taaka u zapadnoj i centralnoj Africi. Posle Malija rtve ovog eksplozivnog spoja postale su ove godine Centralnoafrika Republika i Juni Sudan. Jo nekoliko zemalja je na ivici etnikog ili verskog krvoprolia. Ali, zato je toliko rizino spajati demokratiju i etniku heterogenost u ekstremno siromanim dravama? Hronina beda ima svoje zakone i svoju logiku. Smisleni pojmovi u tim zemljama nisu, na primer, promene ili nepristajanje, ve opstanak i odustajanje, od svega sem od najelementarnijeg ivotarenja. Svi odavno znaju da im ni dobra ni bolja vladavina nee doneti vie posla i hrane. U ovim zemljama ne samo pristojan ivot ve i preivljavanje zavise prvenstveno od etnikih mrea i veza, to doprinosi tome da skoro svaki sukob i
26 / 12 / 2013 VREME REME

35

Najbogatiji crnac na svetu

Barak Obama je najmoniji crni ovek. Kakav god da bude konaan bilans njegove osmogodinje vladavine, injenica da je jedan sin Afrike uspeo da postane najmoniji ovek na svetu obezbedie mu mesto u istoriji i verovatno omoguiti da, pored Mandele, bude jedini crnac na ijoj e se sahrani okupiti lideri i ugledne javne linosti iz celog sveta. Ipak, kritike odluke da na poetku prvog mandata dobije Nobelovu nagradu, koje se i danas esto uju, pokazuju da mnogim belim ljudima nije lako da razumeju koliko je Obamina izborna pobeda velika i istorijska i ta ona znai stotinama miliona ljudi koji su zbog tamne boje koe vekovima posmatrani kao protabilna roba ili je ina posluga. I Aliko Dangote, najbogatiji Afrikanac i 43. najimuniji ovek na svetu, pokuava da ostane zapamen kao heroj. To nee biti lak zadatak. Najbogatiji crnac u istoriji je do svojih dvadeset milijardi dolara doao zahvaljujui vezama sa nigerijskim politiarima koji su mu obezbedili protabilne privilegije. Strategija koju on koristi amerike diplomate su, prema Vikiliksu, opisale reima dovedi svoje sunarodnike do prosjakog tapa. Nigerijski opozicioni mediji piu da je Dangote otelotvorenje korupcije i da je nezamislivo bogatstvo uveao robovskim ugovorima koje potpisuju zaposleni radnici i monopolom, izmeu ostalog, na eer, cement i pirina. Od poetka osamdesetih razliite vlade su uvodile astronomske carine ili potpuno zabranjivale uvoz robe koju su proizvodile njegove rme, ukljuujui pastu, koja je vaan deo ishrane nigerijske sirotinje, i voskirana platna, od kojih Nigerijci iju omiljenu odeu ivih boja kod krojaa na velikim pijacama. Vikiliks je zasluan i za razbijanje mita koji je Dangote godinama izuzetno uspeno irio o sebi da dolazi sa dna i da njegov ivot predstavlja uzornu priu o tome kako od bede stii do bogatstva. U stvarnosti, on potie iz bogate trgovake porodice iz naroda Hausa sa muslimanskog severa duboko podeljene zemlje. Opozicioni list Osun difender napisao je u oktobru za ovog tajkuna, koji kontrolie trite cementa, da je cementirao Nigerijce u trajnom siromatvu. Cene mnogih njegovih proizvoda su dvostruko vee nego u zemljama u okruenju. Liberalni list, iji je glavni urednik nasilje odmah postanu nacionalno ili versko pitanje. Politika u velikom delu Afrike nije, kako je rekao an-Fransoa Bajar, mudri francuski politikolog, samo politika stomaka ve preesto politika praznog stomaka. Etnike i verske zajednice koje nemaju vlast ekaju da zahvaljujui izbornoj pobedi ili, to je esto mnogo izglednije, uspenom puu
VREME REME 26 / 12 / 2013

2007. godine preiveo pokuaj ubistva (metak je probuio njegov ka an, ali je ostao nepovreen), smatra da Dangote ubija Nigerijce ekonomskim terorizmom. Ali to nije stav velike veine graana. Dangote voli da govori o nigerijskoj industrijskoj renesansi i u javnim nastupima sebe poredi sa Donom Rokfelerom i eleznikim baronima koji su poetkom 19. veka udarili temelje amerikom ekonomskom rastu i globalnom uticaju. Ovakva retorika i naklonost dravnih medija donele su mu ogromnu popularnost prosean Nigerijac smatra da je on, i to je jo vanije, njegov nain poslovanja, model na koji se treba ugledati, napisale su amerike diplomate.

POLITIKA I BIZNIS: Predsednik Nigerije Gudlak Donatan i milijarder Aliko Dangote

Foto: Reuters

Za oboavaoce on je primer da Nigerija moe da postigne vie od trampe i trgovine i najvei afriki preduzetnik, ovek na koga je Zapad ljubomoran i ljut, jer stvari radi za nas i na na nain. Kritiari pak tvrde da je nezasiti rentijer, tuna slika uspeha u naciji koja oboava bogatstvo i ima lopovsku vlast. Tajna njegovog uspeha je da je jo poetkom sedamdesetih dobio monopol na cement u trenutku kada je vlast zahvaljujui petrodolarima krenula da ulae novac u seriju, uglavnom promaenih, kapitalnih projekata. Da li je potrebno biti genije da bismo zakljuili da bi svako ko dobije ovakvu privilegiju postao instant milijarder?, pie jedan nigerijski bloger. Naalost, radi se o biznis modelu koji je proizveo veliku veinu podsaharskih tajkuna. mobilizacija idu skoro iskljuivo po etnikim osnovama. Sindikati i nevladine organizacije su ili slabe i beznaajne, ili predstavljaju nain da etniki ili verski zasnovane mree lake ostvare interese i poboljaju ivotne uslove pripadnika zajednice, bilo na lokalnom bilo na nacionalnom nivou. U takvim uslovima ak i mala nestabilnost ili promena, kakvu mogu da donesu

grupe sunarodnika konano doe njihov red da jedu, dok one iji predstavnici dre poluge moi znaju da bi gubitak vlasti znaio da je doao njihov red da gladuju. Fiziki opstanak je u velikim delovima kontinenta toliko vezan za porodicu, klan ili narod (pleme) da samo potpuna budala nee glasati kao njegovi roditelji. ak i u zemljama u kojima su meani brakovi relativno esti politika i politika

37

izbori ili produena sua, preti da poremeti krhku ravnoteu koja je uspostavljena na veoma niskom nivou. Pri tome, ak i male razlike u standardu ivota izmeu pripadnika razliitih zajednica, koje su i ranije mnogima izgledale kao velike i nepravedne, u novim okolnostima mogu lako biti iskoriene kao povod za nasilnu i pravedniju redistribuciju majunog bogatstva i oskudnih resursa. Ovo je posebno izraeno u viekonfesionalnim zemljama u centralnoj i zapadnoj Africi u kojima su muslimanske zajednice trgovake i (malo) manje siromane nego hrianske. Nomadski nain ivota i islamski univerzalizam su, izmeu ostalog, doprineli da muslimani lake naprave postojane mree i veze na velikom prostoru, koji prevazilazi dananje granice. Oni su danas esto uspeniji u (legalnoj i ilegalnoj) trgovini, ak i u onim zemljama u kojima su poluge vlasti ve decenijama u rukama hriana. krvoprolia Ovakav spoj religijskih razlika i ubistvene bede treba imati u vidu ako elimo da bolje razumemo krvoprolie koje je poelo u Centralnoafrikoj Republici. Procenjuje se da je poetkom decembra oko hiljadu civila ubijeno samo u glavnom gradu Banguiju. Nezamislivo su strane slike male dece koja su namerno sakaena maetama. Doana Mariner iz Amnesti internenela je rekla da predstavljaju klasine primere ratnih zloina i, poto su poinjeni sistematino, zloina protiv ovenosti. Svedoci tvrde da je pokolje, tokom kojih su donedavno dobre komije poele meusobno da se ubijaju, zapoela hrianska milicija koja je ubijala muslimane, a da su zatim pripadnici muslimanske milicije ubijali hriane. Ova veinski hrianska zemlja je deveta najsiromanija zemlja na svetu. Prolog marta je u roku od dve nedelje promenila tri efa drave. Od tada nema ni policiju, ni vojsku, ni sudove. Naalost, Obama je u Bangui poslao Samantu Pauer, ambasadorku sad pri un, koja umesto o miru voli da govori o pravdi i humanitarnim intervencijama. Mislim da jo uvek ne znamo prave razmere onoga to se ovde dogodilo prethodnih dana, nedelja i meseci. Ali se svakako
VREME REME 26 / 12 / 2013

Balkan afriki bauk

Pojam Afrika podrazumeva se ona crna, jedan je od glavnih bauka u Srbiji. Dobila je konotacije fatalne opasnosti i u javnom govoru se obino pominje kao ivi primer u kojoj meri su navodno pogubne alternative evropeizaciji, koja je promovisana kao jedina razvojna opcija zemlje sa bezidejnim voama. Direktorka uticajne nevladine organizacije tako tvrdi da jedna zajednica u kojoj ne funkcioniu centralne institucije moe da postane Afrika, mislim, moe da postane ivi pesak. Voa jedne moderne, proevropske stranke je Afrikance opisao kao kanibale. Tvrdnja mi nismo Afrika, koja se esto moe uti, sugerie da veliki broj graana i strunjaka veruje da, naalost, ak i samo pominjanje afrikih argumenata i uvida podrazumeva pristajanje na nezadovoljavajue stanje Srbije. Pri tome kada kau ceo svet, mnogi misle na Zapad.

JUE KOD NJIH, DANAS KOD NAS: Dominik Stros Kan u Junom Sudanu
Foto: Reuters

Ni Balkan nije nita manje ozloglaen u Podsaharskoj Africi. Strah od balkanizacije ali i ukazivanje na brojne slinosti izmeu dva sloena regiona prisutan je u afrikoj politici jo od dvadesetih godina prologa veka. Patris Lumumba, prvi premijer veeg i nesrenijeg od dva Konga, istakao je 1958. godine da izbegavanje balkanizacije nacionalnih teritorija predstavlja jedan od najvanijih zadataka za neiskusne crne politiare koji e par godina kasnije postati voe bivih kolonija. Stiv Biko, legendarni junoafriki studentski lider, Balkan pominje u istorijskom govoru u kome je graane pozvao da ne prihvate bantustane i da nastave borbu protiv aparthejda: Mi crni ljudi moramo u svakom trenutku imati na umu da je Juna Afrika naa zemlja i da cela pripada nama. Arogancija koja je uinila da beli ljudi putuju ak iz Holandije da bi doli ovamo, balkanizovali nau zemlju i premetali nas unaokolo, mora da bude unitena. Bauk balkanizacije u Africi, pored straha od posledica bilo kakve promene granica vienacionalnih drava, ima i neke specino podsaharske dimenzije snano se, izmeu ostalog, vezuje za slabost malenih drava, rasizam i kolonijalizam. Aile Mbembe, jedan od vodeih afrikih intelektualaca, istie da je kolonijalna balkanizacija kontinenta cepkanjem na lavirint mikrodrava koje nisu ekonomski odrive dovela do toga da one budu vie povezane sa Evropom nego sa svojim okruenjem. Ipak, ima i autora koji neke od uzroka siromatva, estih ratova i hronine nestabilnosti u Africi, vide u nedovrenoj balkanizaciji i tvrde da je Evropa nala mir kroz balkanizaciju velikih imperija i da su beskrajni ratovi trajali sve dok i Balkan nije balkanizovan.

38

slaem da je poinjeno neto, to izgleda kao zloini protiv ovenosti, rekla je tokom kratke posete Centralnoafrikoj Republici mona ambasadorka i autorka knjige Problem iz pakla: Amerika u dobu genocida. Krvoprolie kome se ne nazire kraj je ovog decembra poelo i u susednom Junom Sudanu, najmlaoj afrikoj dravi. Ali sukob u zemlji koja je posle viedecenijskog rata postala nezavisna 2011. godine, nije verski ve etniki. Meusobno su zaratili donedavno dobri momci miljenici Dorda Klunija i amerikih fundamentalistikih crkava i paracrkvenih organizacija koje su prethodnih godina potroile ogromne koliine novca na odvajanje ove sune i gladne teritorije od veinski muslimanskog Sudana. Danas se bivi potpredsednik Riek Maar i njegovi nuerski sunarodnici bore protiv vladinih trupa i reima predsednika Salve Kira, koji je Dinka. Nueri su drugi najbrojniji, a Dinke najvei narod u zemlji u kojoj ima mnogo spavae bolesti, najgore malarije, i na e koju nije lako transportovati do najblie luke koju kontroliu muslimani koji se (jo uvek) nisu ukljuili u najnoviji sudanski rat.

ekstrakcione enklave Ali podele u Sudanu i Centralnoafrikoj Republici nisu ni nove ni sasvim afrike. One imaju korena u injenici da su mnoge afrike teritorije bile sasvim neisplative zapadnoevropskim kolonijalnim gospodarima. Afrika jeste bogata sirovinama, ali je uglavnom re ili o malim i izolovanim ekstrakcionim enklavama, ili o veim oblastima unutar jedne ili nekoliko susednih drava. Van ovih prostora koji su opisivani kao geoloki skandal lee ogromna prostranstva beskorisne Afrike, kako su ih nazivali francuski politiari frustrirani neoekivanom neisplativou. Politika zavadi pa vladaj je zato s vremenom postala jedno od glavnih sredstava pomou kojih su svi kolonijalani gospodari crne Afrike pokuavali da smanje ogromne trokove odravanja svojih preskupih poseda. Ovakvo pojeftinjavanje vladavine je, naalost, podrazumevalo identitetski inenjering olien u izmiljanju plemena u delovima Afrike, u kojima pre kolonijalnog doba nije postojala plemenska ili nacionalna svest. Plemenske karte koje su izdavale kolonijalne vlasti cementirale su kasnije ove

IVOT I RAT: Deca izbeglice i red za hranu u Kongu; deak vojnik u Centralnoafrikoj Republici
Fotograje: Reuters

nove podele meu ljudima, koji su ranije imali mnogo uidnije identitete. tavie, Darfur i dananji Juni Sudan kao dva izuzetno neisplativa regiona Britanci su izloili najekstremnijoj i najbezobzirnijoj formi kolonijalne manipulacije identitetima. lenjinizam i crnaka svest I u Junoj Africi se iza rasnih podela kriju ogromne ekonomske nejednakosti. Beda danas predstavlja glavnu pretnju po najvee Mandelino dostignue mirnu koegzistenciju razliitih rasa. Nezaposlenost meu mladim crncima iznosi preko pedeset odsto i mnogi podravaju lidere Koplja nacije, rasputenog krila Mandelinog Afrikog nacionalnog kongresa. Iako su roeni slobodni, posle zavretka aparthejda veina ivi skoro identino kao i njihovi roditelji. Praktino nema drutvene mobilnosti i Juna Afrika za veliku veinu crnakog stanovnitva vie ne deluje nita bolje od ostatka kontinenta. Pogledajte kue gde oni ive i oblasti
26 / 12 / 2013 VREME REME

39

Homofobina tolerancija
U Africi je veoma teko biti gej. Predsednik Senegala Maki Sal tvrdi da je njegova zemlja jako tolerantna, ali da jo nije spremna da dekriminalizuje homoseksualnost.
Senegalski predsednik je izrekao injenicu koja svuda u Podsaharskoj Africi zbunjuje posetioce sa Zapada mnogi divni ljudi postae vrlo netolerantni, ponekad i histerini, ve na sam pomen homoseksualnosti. Odnosi izmeu osoba istog pola predstavljaju krivino delo u ak 38 afrikih drava. U Nigeriji samo jedan odsto stanovnika smatra da drutvo treba da prihvati homoseksualnost, a najtolerantnija je Juna Afrika u kojoj se 32 odsto stanovnika ne protivi gej ljubavi. tavie, jedna od najveih greaka koju gej pridolica moe da uini jeste da svojim novim, ljubaznim i toplim afrikim prijateljima otkrije sklonost prema istom polu. Moe se rei da postoji konsenzus po pitanju homoseksualnosti u velikoj veini zemalja regiona. Jedan od dva glavna uzroka ovog afrikog izuzetka je vezan za odnose sa Zapadom u prolosti, dok drugi odrava jedinstven odnos izmeu religije, prvenstveno svetih tekstova, i ekstremnog siromatva. Medlin Bantin, kolumnistkinja Gardijana, podsea da je istorija zapadnog prisustva u Africi obeleena zloinima od trgovine robljem i serije kolonijalnih genocida do neokolonijalne dominacije i stalnog meanja i da danas sve to mirie na to da Zapadnjaci govore Afrikancima ta treba initi odmah izaziva iskazivanje prezira. Sam nain NIGER: Tradicionalna plemenska heteroseksualna makarada na koji pitanja vezana za prava gej osoba ula- Foto: Reuters ze u politike rasprave doprinosi osnaivanju shvatanja da Ipak, duboki koreni problema uglavnom nisu podsaharski. je homoseksualnost neafrika. S druge strane, u uslovima tavie, nije re samo o Africi. U velikom delu sveta homosveprisutne bede biblijske i kuranske metafore deluju ivo, fobija je relativno skoranja pojava. Na primer, Indonezija, one verno odraavaju okolnosti u kojima ive milioni ljudi danas jedna od najhomofobinijih drava, bila je tradicioi ine da verovanje da je Bog osudio homoseksualnost po- nalno neuporedivo tolerantnija od Holandije, svog kolonistane jo snanije. jalnog gospodara, u kojoj je homosekaulnost kanjavanja Postoje i drugi uzroci. Vladari mladih afrikih drava bili smru do 1811. godine. su preokupirani ogromnim problemima i mnogi nisu imali vremena da se bave ovim pitanjem. Danas je to mnogo tee, uglavnom zbog velikog uticaja hrianskih i islamskih fundamentalista koji su u region stizali iz sad ili su se vraali posle kolovanja na ultrakonzervativnim kolama u islamskom svetu. Ima i lidera koji, da bi skrenuli panju sa brojnih neuspeha, u javnim nastupima namerno podstiu homofobiju. Robert Mugabe, predsednik Zimbabvea, homoseksualnost je nazvao zapadnom perverzijom koja je nametnuta Africi. Pokuaj Obamine administracije da pomo vee za dekriminalizaciju izazvao je negativne reakcije ak i u tradicionalno proamerikoj Liberiji. Samo tri dana poto joj je 2011. godine uruena Nobelova nagrada, predsednica Elen Donson Sirlif je poruila da e staviti veto na svaki zakon koji bi legalizovao homoseksualne odnose. U Ugandi, jednom od glavnih
VREME REME 26 / 12 / 2013

saveznika sad, savetnik predsednika Joverija Musevenija je izjavio da je homoseksualnost ovde tabu i da je ta Obamina ideja neto to e biti shvaeno kao gnusno u svim zemljama koje mi padaju na pamet. Nepromiljeno vezivanje pomoi za ranjivu i nepopularnu manjinu imalo je negativne posledice po stigmatizovane pojedince. O razmerama problema svedoi i injenica da veina gej mukaraca koja pozove broj za pomo pri Centru za resurse o sidi u Adis Abebi trai da im se pomogne da promene seksualne navike kako bi izbegli diskriminaciju. U Etiopiji je pre nekoliko godina ubijen ameriki diplomata koji je bio gej.

Kolonijalni gospodari su posle Drugog svetskog rata konano oterani, ali su ostali na snazi nametnuti drakonski zakoni i norme koje su odravale vrednosti evropske srednje klase. Prema istraivanju Hjuman rajts voa vie od pola zakona koji irom sveta danas kriminalizuju homoseksualnost doneli su zapadni kolonijalni gospodari, uglavnom Britanci. etiri decenije posle odlaska Portugalaca, najbrutalnijih i najupornijih gospodara, crna Afrika je preplavljena amerikim evanelistikim i pentakostalnim propovednicima. Sve su glasniji i njihovi dobri lokalni aci. Borei se za due vernika i to malo novca koji imaju, oni u Ugandi i drugim zemljama manje ili vie otvoreno propovedaju ubij pedere. Veliina njihovog uspeha ne obeava da e u dogledno vreme ivot gej ljudi u Africi postati laki. Z..

40

Afrike selebriti kolonije

Od Andelistana do Klunistana
Glumci, muziari i manekeni krstare siromanom Afrikom. Da li pomau ili odmau, i koliko to ima veze sa Oskarom, Gremijem ili naslovnom stranom Voga

agma za Afrikom nije ograniena samo na protabilne resurse. Odnedavno su ekstremna beda i pratee nevolje postale egzotine kulise, asesoar kojim se ponose velike zvezde. Dord Kluni se tako okitio satelitom pomou koga od kraja 2011. godine dokumentuje nasilne napade, velika raseljavanja stanovnitva i masovne grobnice u Sudanu. On tvrdi da je pomou privatnog satelita ukljuio svetla u jednom od najnesrenijih delova crne Afrike. To ne znai da e bilo ta prestati. Ali e postati tee i to je na posao, kae selebriti borac koji je zaratio sa sudanskim predsednikom. Veinu novca koju zaradim na Nespreso reklamama potroim drei na oku Omara al Baara. Ja elim da taj ratni zloinac dobije istu panju koju ja dobijam. Mislim da bi to bilo fer, kae najseksipilniji mukarac. Mnogi su sumnjiavi prema motivima holivudskih zvezda. Uloga rtve ili na neki nain hendikepiranog lika predstavlja siguran put do Oskara. Zato ne iznenauje da su se manekenke, glumci i popularni muziari fokusirali na siromanu Afriku, pie Adam Elkus. Pored Klunija koji ima Juni Sudan, Madona je pokuala da prisvoji Malavi, a posedi Andeline oli ukljuuju, izmeu ostalog, Bocvanu, Etiopiju, Kambodu i Siriju. Andelistan je danas najvea selebriti kolonija, holivudsko carstvo u kome, kao nekada u britanskoj imperiji, sunce nikada ne zalazi. Selebriti usvajanja su bila prvi znak da su humanitarizam i internacionalizam postali ik. Tela usvojene dece su transformisana u robu, sredstvo za sticanje potovanja javnosti i ostvarivanje drugih ambicija, smatra Svetlana Feniel sa Stokton koleda. Ali, posmatrai veruju da esto ne samo da namere nisu iste, ve istiu i da nain kako slavni dolaze do svoje obojene dece nije ni dobar

HUMANITARNI RAD: Anelina oli sa izbeglicama

Fotograje: Reuters

ni legalan. Nestrpljiva Madona je kupila presudu suda u Malaviju kako bi zaobila zakonska ogranienja. Ona oliava sve najgore u trendu selebriti usvajanja koji je zapoela Andelina oli u Kambodi i Etiopiji pomou dilova sumnjive legalnosti, tvrdi Feniel. U ovim postupcima prepoznatljiv je uznemirujui eho kolonijalne prakse kidnapovanja aboridinske dece kako bi bila podignuta u skladu sa vrednostima belih hriana. I pre stotinak godina ovakav humanizam je pravdan slinom eljom da deca budu spasena od siromatva i u bukvalnom i u duhovnom smislu. Andelina oli je 1996. godine pretvorila deo Namibije u vojni logor, kako bi mogla da rodi bebu a da je uznemiravaju, pie Adam Elkus. Tokom est nedelja zapadne (privatne) snage bezbednosti su preuzele efektivnu kontrolu nad Namibijom... Iznad dela zemlje je proglaena zona zabranjenog leta. Vlada je prihvatila zahtev olijeve, koja je elela da stekne iskustvo raanja u Africi, pa je ograniila i kretanje novinara. Slike tragedije, bespomone dece koja umiru od gladi, postale su glavna slika Afrike to je postalo psiholoki tetno

za ceo kontinent, za celu populaciju, kae Dambisa Mojo, ekonomistkinja koja se bavi antirazvojnim posledicama zavisnosti od humanitarne pomoi. Kao i tokom kolonijalnog doba, poslata je slika da Zapadnjaci moraju da spasavaju Afriku beli ljudi e doi na konjima da spasu siromane ljude. Samo je ovaj put na lepo oblikovana plea slavnih pao teret belog oveka, kako je jo krajem 19. veka napisao Radjard Kipling u pesmi koja racionalizacije kolonijalno osvajanja. Ali, napori slavnih spasilaca Afrike nisu doprineli otklanjanju glavnih, strukturalnih uzroka hronine bede. Mnogi afriki aktivisti uveni koncert Live Aid i njegovo dobrotvorno naslee danas nazivaju Dead Aid, mrtva pomo. Bob Geldof je bio okiran slikama masovnog umiranja od gladi u Etiopiji tokom sue 1984. godine. Prilog koji je emitovan na bbc-ju je malo koga u Britaniji ostavio ravnodunim nikada ranije jedna televizija nije u udarnom terminu emitovala toliko potresne snimke. Geldof, muziar koji se do tada isticao izjavama o tome koliko voli novac, bio je jedan od onih ljudi koji su po prvi put plakali gledajui vesti. Sve mu je delovalo tako jednostavno put do ukidanja
26 / 12 / 2013 VREME REME

41

gladi se svodi na mobilizaciju publike. Proslavio se izjavom da je gramofonska ploa komad plastike prenika sedam ina cena neijeg ivota ove godine. Ubrzo je organizovao Live Aid. Meu prvima mu se prikljuio Bono Voks, peva grupe U2. Geldof i Bono danas imaju lobistiku organizaciju sa godinjim budetom od 30 miliona dolara i esti su gosti na samitima lidera G8, grupe najbogatijih zemalja. Obojica veruju da e neto postii tako to se slikaju i avrljaju sa najmonijim ljudima na svetu. Kritiari, meutim, smatraju da ovakav angaman predstavlja recept za katastrofu, kulturalni kolonijalizam maskiran kao liberalni multikulturalizam. Uprkos njihovim dobrim namerama, Geldofa i Bona za nos vuku tehnokrate i multinacionalne korporacije koje su odgovorne za mnoge afrike probleme, pie Elkus. Postali su miljenici zapadnih politiara opsednutih imidom i medijskom slavom koji ne ele da se bave pravim uzrocima ubistvene bede. Dobru ilustraciju nepodnoljive egocentrinosti i hibrisa predstavlja govor koji je Bono odrao pred efovima drava na Globalnoj konferenciji o sigurnost hrane: Jedna od ne tako nevanih prednosti iskorenjivanja gladi jeste da vie ne morate da sluate mene ili moje prijatelje kako priamo o prehranjivanju sveta. Elkus kae da poboni hrianin Bono predstavlja moderni ekvivalent misionara sa arom u oima, koji su ili u Afriku da spasavaju due zajedno sa imperijalistima koji su stremili bogatstvu. Za razliku od prethodnika, Bono ne ide da bi proirio krst, ve njegov moderni ekvivalent liberalni kapitalizam. Brandon Onil pie da je za slavne linosti Afrika postala igralite, pozadina na kojoj sebe mogu da projektuju kao dobre i posebne, ali i mesto gde pokuavaju da nau smisao ivota i novu karijeru. Elkus kae da je nagore od svega to Madona i oli odvlae panju javnosti sa pravih problema kontinenta, dok dobroinitelji kao to su Bono i Geldof skrivaju kljune, globalne uzroke tih problema. Naalost, ta god o tome mislio Dord Kluni, glavni uzroci problema dananje Afrike ne vide se iz satelita.
Z..

KONTINENT PUN RAZDORA: Damija u severnom Nigeru

Foto: Reuters

gde mi ivimo, izjavio je novinaru Gardijana devetnaestogodinji Tami Manana. Belci su i dalje rasisti. Za rastui broj mladih nezadovoljnika razoaranje u demokratiju je, u sutini, razoaranje u domete vierasne demokratije. Kada danas slave Mandelu, oni se seaju vojnika, momka koji se borio. Oni ne slave pomiritelja i spasioca, tvrdi Dulijus Malema, popularni bivi lider Omladinske lige Afrikog nacionalnog kongresa, koji je izbaen iz Mandeline stranke zbog rasistikih izjava o belcima. Ali Malema je ove godine osnovao novu partiju pod nazivom Borci za ekonomsku slobodu. Njena ideologija predstavlja spoj lenjinizma i crnake svesti, revolucionarne i emancipatorne misli. Malema oekuje da e privui mlade ljude koji su digli ruke od politike i koji veruju da glasanje nije vredno truda. fiktivan privredni rast Moda i nije. Oekuje se da e hronino nestabilna i kriminalizovana Nigerija narednih nedelja i zvanino prestii Junu Afriku i postati najvea afrika ekonomija. Ova duboko podeljena drava, u kojoj ve etiri godine traje brutalna islamistika pobuna protiv latinice i drugih

zapadnih uticaja, predstavlja odlinu ilustraciju velikog podsaharskog paradoksa ekonomski rast nema mnogo veze sa stabilnou, koja se obino uzima kao preduslov za popravljanje ekonomske situacije. Meunarodni monetarni fond je prolog meseca objavio da se oekuje da e stopa rasta u Nigeriji 2014. godine iznositi ak 7,4 odsto. tavie, stalni sukobi, kriminalizacija i nestabilnost u dravama kao to je Nigerija doprinose privlanosti ulaganja u eksploataciju protabilnih prirodnih resursa, jer obino podrazumevaju male ekoloke i mnoge druge trokove. Tako ostvaren rast je iz ugla velike veine podsaharskog stanovnitva ktivan. Od njega e korist uglavnom imati korumpirana lokalna politika i poslovna elita i mali broj zaposlenih oko izdvojenih enklava koje obezbeuju dobro plaene i naoruane privatne vojske. Zato u velikom broju zemalja moemo govoriti samo o rastu bez razvoja, rastu koji, iako pripisan afrikim ekonomijama, pomae drugima da budu bogatiji, ili bar da ive je inije u relativnom obilju. Afrikanci, naalost, jo dugo nee moi da pobegnu od ekonomije.
ZORAN IRJAKOVI

VREME REME 26 / 12 / 2013

42

Sran Lazovi, direktor za korporativne i regulatorne poslove za cefta region i Bugarsku British american tobacco South-East Europe d.o.o.

Srpska duvanska industrija na raskru

godini na izmaku, kompanija British American Tobacco (bat) je proslavila deceniju od privatizacije Duvanske industrije Vranje. Bat predstavlja najinternacionalniju duvansku grupaciju na svetu, koja posluje u vie od 180 zemalja. Kompanija zapoljava 56.000 ljudi i poseduje 44 fabrike cigareta u 39 zemalja. U toku prole godine, bat je globalno prodao skoro 700 milijardi cigareta i uplatio preko 32 milijarde funti u budete zemalja u kojima posluje. Kompanija je prisutna u Srbiji punih 17 godina, a privatizacijom fabrike u Vranju pre deset godina postala je, i do dananjeg dana ostala, vodei britanski investitor u Srbiji. U poslednjim danima godine na izmaku, o ostvarenim rezultatima kao i buduim planovima u Srbiji, razgovarali smo sa Sranom Lazoviem, direktorom za korporativne i regulatorne poslove za cefta region i Bugarsku kompanije British American Tobacco South-East Europe d.o.o. VREME: bat je ove godine obeleio znaajan jubilej u Srbiji deset godina od kupovine Duvanske industrije Vranje. Kakva su vaa dosadanja iskustva na srpskom tritu? SRAN LAZOVI: Poeli smo kao predstavnitvo 1996. godine, a prekretnicu je oznaila upravo privatizacija Duvanske industrije Vranje, 2003. godine. Time je kompanija postala jedan od najznaajnijih stranih investitora, a ujedno i najvei britanski investitor u zemlji. Srpsko trite zauzima veoma znaajnu poziciju u naim poslovnim operacijama u jugoistonoj Evropi, zbog ega smo se i odluili za ovu akviziciju. Dosadanja iskustva u Srbiji su pomeana. Jo ne ostvarujemo eljene nansijske rezultate zbog velikog broja, uglavnom eksternih faktora na koje ne moemo, ili moemo samo delimino da utiemo. Poslednji primer u tom smislu jeste eksplozija nelegalne prodaje duvanskih proizvoda. Sa druge

strane, postoje i elementi kojima smo zadovoljni, na primer injenicom da talentovani ljudi iz Srbije predstavljaju neprocenjivi resurs za celu bat grupaciju. U poslednjih deset godina, vie od 30 mojih kolega je otilo da radi u bat-ovim lijalama u inostranstvu od Azerbejdana, preko eke, Nemake do centrale u Londonu. Primera radi, danas u naoj centrali u Londonu radi estoro Srba na jako odgovornim poslovima za kompaniju globalno. To je najbolji pokazatelj da srpski menaderi mogu da budu i te kako uspeni i u poreenju sa kolegama iz preko 180 drugih zemalja u kojima poslujemo. To su zaista stvari na koje smo ponosni. Koliki je bio konkretan doprinos bat-a ekonomiji Srbije u poslednjoj deceniji? Bat je bio jedan od pionira stranih investicija u Srbiji. Od privatizacije fabrike pre deset godina, direktno smo investirali u Srbiju preko 200 miliona evra, od ega je 115 miliona evra uloeno u kupovinu i modernizaciju fabrike u Vranju. Zahvaljujui ovim investicijama, danas se u Vranju proizvode vodei globalni brendovi kompanije kao to su Kent, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy. Verujem da je za srpsku ekonomiju i njene nansije mnogo vanija injenica da smo, sve ove godine, jedan od najveih poreskih obveznika u Srbiji. U poslednjoj deceniji uplatili smo milijardu evra u srpski budet, prvenstveno kroz akcize i druge poreze. Dakle, godinje uplatimo u proseku stotinak miliona evra u budet Srbije. Na kraju, u poslednjoj deceniji smo realizovali i preko stotinu drutveno dogovornih projekata kroz koje smo uloili u lokalnu zajednicu preko milion evra. Godinu za nama je obeleila pojava ilegalnog rezanog duvana. Koliko je to ugrozilo duvansku industriju u Srbiji? Masovna pojava ilegalnog duvana u ovoj godini je ugrozila celokupan proizvodno-prometni lanac, ne samo duvansku industriju. Legalna industrija je

izgubila izmeu 3000-4000 tona cigareta ili, procentualno, 15-20 odsto trita je pobeglo u, reeno prostim jezikom, verc. Posledino, budet Republike Srbije je u ovoj godini direktno izgubio oko 200 miliona evra zbog pojave nelegalnog trita duvanskih proizvoda. To je ekvivalentno 50-60 kilometara novog autoputa, mesenom iznosu penzija za 40.000 penzionera ili godinjem troku vrtia za 55.000 dece. To je dimenzija dravnih gubitaka o kojoj govorimo. Ne manje znaajno, sektor maloprodaje je takoe izgubio dodatnih, ne manje od 200 miliona evra usled pada prometa duvanskih proizvoda kao posledice pojave nelegalnog trita istih. Sve napred navedeno implicira ogromne pritiske na sektor zapoljavanja u celokupnom proizvodnoprometnom lancu. ta je onda reenje ovog problema, koji je oigledno veliki i za samu dravu, imajui u vidu da duvanska industrija puni budet Srbije sa 12 odsto godinje? Jedino reenje za ovaj problem jeste u konzistentnoj, kontinuiranoj i sveobuhvatnoj akciji svih nadlenih dravnih organa na suzbijanju ilegalne prodaje duvanskih proizvoda. Kao i dosad, bat ostaje posveen partner Vladi Republike Srbije i svim nadlenim dravnim organima u borbi protiv ovog velikog problema. Drugi problem sa kojim se domaa duvanska industrija suoila u godini na izmaku jeste bilo prihvatanje kvote od 1625 tona na uvoz cigareta iz eu, a kao posledica ulaska Hrvatske u eu. Bilo je ak i nagovetaja da e pojedine duvanske kompanije, u sluaju prihvatanja ove kvote, zatvoriti fabrike u Srbiji. Kakvo je vae vienje ovog problema? Bat u potpunosti podrava proces evropskih integracija Srbije. Svesni smo svih politikih pritisaka iz eu kojima je Vlada Republike Srbije bila izloena u poslednjih godinu dana da prihvati ovu
26 / 12 / 2013 VREME REME

43

kvotu na cigarete. Sa druge strane, mi moramo da vodimo rauna o svojim komercijalnim interesima. Nesumnjivo je da e prihvatanje ove kvote imati negativne posledice po domau duvansku industriju. Meutim, amplituda tih negativnih posledica, sad kada je kvota ve prihvaena, zavisi samo i iskljuivo od Srbije. Kao ozbiljna kompanija, nismo doneli nikakvu odluku u afektu, ve detaljno analiziramo novonastalu situaciju. Imajui u vidu da e prihvaena kvota vaiti za celu eu, a ne samo za Hrvatsku, kljuni element za tu analizu jeste neophodnost potpune transparentnosti podele prihvaene kvote. U suprotnom, otvara se potencijalno ogromno podruje za manipulacije i korupciju, to, duboko verujemo, nije u interesu niti Brisela niti Beograda. Nastaviemo da pratimo deavanja na temu mehanizma distribucije prihvaene kvote i donositi poslovne odluke u skladu sa istim. Vi lino ste i potpredsednik Saveta stranih investitora, vodee meunarodne poslovne asocijacije u Srbiji. ta oekujete od Vlade u smislu unapreenja poslovnog ambijenta u narednoj godini? Za svakog investitora, predvidljivost regulatornog okruenja, te politika i makroekonomska stabilnost su od krucijalne vanosti. Stoga upravo na tom polju oekujemo dalji progres od strane Vlade Srbije u narednoj godini. To podrazumeva
VREME REME 26 / 12 / 2013

Portret
Sran Lazovi bio je jedan od studenata generacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a potvrda tome su i brojne nagrade, kako domae tako i meunarodne. Njemu najdraa je Svetosavska nagrada Vlade Republike Srbije. Profesionalnu karijeru je zapoeo upravo u Vladi Republike Srbije, prvo u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a nakon formiranja i u Kancelariji za pridruivanje Evropskoj uniji, gde je bio zaduen za ekonomski deo procesa pribliavanju eu. Procesom evropskih integracija u Srbiji bavio se jo od rane 2002. godine i jedan je od pionira procesa evropskih integracija u Srbiji. Od 2005. godine radi u kompaniji British American Tobacco. U januaru 2008. postavljen je na mesto direktora za korporativne i regulatorne poslove bat-a na nivou Jugoistone Evrope i lana uo kompanije. Vai za osobu sa dobrim poslovnim i politikim kontaktima kako na prostoru bive Jugoslavije tako i u Briselu i Londonu. Istovremeno je i potpredsednik Saveta stranih investitora (fic), lan uo kk Crvena zvezda i lan uo Srpske asocijacije menadera. lan je i srpskog ogranka Meunarodne marketinke asocijacije, Foruma poslovnih lidera i srpskog Udruenja za odnose sa javnou. Dobitnik je i nagrade Kluba privrednih novinara i Privredne komore Srbije za najboljeg Mladog menadera u Srbiji za 2009. godinu. Oenjen je i ima dva sina, Luku i Filipa. dugo oekivani poetak pregovora sa eu, nastavak strukturnih reformi, transparentnost ukupnog poslovnog ambijenta, odlunu borbu protiv sive ekonomije, dalje eliminisanje nepotrebne birokratije na svim nivoima kao i nastavak borbe protiv korupcije. Svesni smo da je to lako rei, ali veoma teko sprovesti u praksi. Pa ipak, svaki potez Vlade u narednoj godini koji bude iao u ovom smeru imae nau apsolutnu podrku i bie dodatni korak koji e predstaviti Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju. Kakve su vae prognoze poslovne klime za 2014. godinu? Imajui u vidu krizu u kojoj se nalazi evrozona, a na koju je naa privreda u dobroj meri naslonjena, ne treba gajiti nerealna oekivanja. Stoga fokus treba da bude na kakvom-takvom rastu bdp-a, smanjenju budetskog decita te stope nezaposlenosti, dranja inacije u projektovanim okvirima kao i obuzdavanju eventualne prevelike volatilnosti domae valute.
R.V.

44

Vladimir Putin, 4:0 za Rusiju

Linosti koje su po izboru Vremena obeleile 2013. godinu

Kraj godine obeleilo je povlaenje konopca izmeu Evropske unije i Rusije oko Ukrajine. Na suprotnim polovima rastegnute zemlje nali su se predsednik Viktor Janukovi i bokserski ampion Vitalij Kliko u ulozi voe proevropske opozicije. Etapnu pobedu odneo je Janukovi, koji je obustavio potpisivanje Sporazuma o pridruivanju eu i prihvatio nepristojnu ponudu Rusije, uprkos masovnim demonstracijama. Obojica su mogla da se nau meu pet linosti koje su po izboru nedeljnika Vreme obeleile 2013. godinu. Isto vai i za novog predsednika Irana Hasana Rohanija, u kome Zapad vidi vesnika boljih odnosa sa Teheranom, i sirijskog predsednika Baara el Asada, ije trupe umalo da bombarduje nato predvoen Sjedinjenim Amerikim Dravama zbog navodne upotrebe hemijskog oruja protiv pobunjenika. U ui izbor uao je i predsednik sad Barak Obama, koji se svojski obrukao kada je najavio bombardovanje Sirije, pa potom odustao zbog manjkave podrke meu zapadnim partnerima i neizvesnog ishoda glasanja o vojnom kanjavanju Sirije u sopstvenom kongresu. Angela Merkel po trei put je postala kancelarka Nemake... Ipak, redakcija Vremena se opredelila za pet drugih linosti. Predsednik Rusije Vladimir Putin izvojevao je nekolicinu spoljnopolitikih pobeda, kako u borbi za duu Ukrajine tako i na Bliskom istoku. Odavno Rusija u Velikoj igri nije tako uspeno zavrila sezonu. Papa Franja je gotovo preko noi popravio ukaljani imid Rimokatolike crkve, grlei one koje drugi ne bi ni pogledali. Za razliku od svojih prethodnika, u prvi plan je stavio oveka, zalae se za borbu protiv siromatva i bolesti, rasipnitva i raskoi, govori o radosti i milosti, umesto o kazni i prekom sudu. Edvard Snouden je raskrinkao neverovatne razmere prislukivanja i neovlaenog nadgledanja amerike Nacionalne bezbednosne agencije nsa i uzburkao strasti kako u sad tako i irom sveta. Ne jenjava diskusija o tome da li ga treba zbog izdaje osuditi na doivotnu robiju ili mu dodeliti Nobelovu nagradu za mir. U sportu se istako voza Formule 1 Sebastijan Fetel, koji je po etvrti put postao prvak sveta. A Kejt Midlton, to jest Ketrin Elizabet, Njeno kraljevsko visoanstvo vojvotkinja od Kembrida, rodili su princa Dorda Aleksandra Luisa, budueg kralja Velike Britanije.
ANDREJ IVANJI

Pobednik Teh
Kada je 17. decembra objavljeno da je Vlada Rusije donela odluku da uloi u ukrajinske hartije od vrednosti petnaest milijardi amerikih dolara i privremeno smanji cene ruskog gasa za Ukrajinu skoro za treinu, bilo je jasno ko je etapni pobednik velike igre velikih sila iji je ulog dua Ukrajine. Bila je to samo jedna u nizu ovogodinjih spoljnopolitikih pobeda Vladimira Putina

orba izmeu Evropske unije i Rusije oko Ukrajine se zahuktala kada je Kijev 21. novembra obustavio pripremu sporazuma o pridruivanju eu, koji je trebalo da bude potpisan 28. novembra. Mada je zvanino objanjenje ukrajinske vlade bilo da hoe da promeni nekoliko zakona, to bi omoguilo da bude ispunjen zahtev eu da se pusti iz zatvora biva premijerka Julija Timoenko, razlozi oigledno nisu bili tehnike prirode. Moskva je upozorila da bi u sluaju stupanja Ukrajine u zonu slobodne trgovine eu bila prinuena da podigne dabine na ukrajinske proizvode, ime bi se krhka ukrajinska privreda nala na kolenima Rusija u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Ukrajine uestvuje sa 30 odsto. Osim toga, gradnjom Severnog i Junog toka za transport gasa u Evropu, koji zaobilaze Ukrajinu, Rusija je izbila iz ruku glavni ucenjivaki potencijal Ukrajine u meusobnim razmiricama. Valja napomenuti da je sredinom godine i denitivno propao projekat gasovoda Nabuko, koji je trebalo da smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa. eu je predloila da u sluaju potpisivanja sporazuma sa Ukrajinom ova zemlja dobije kredit od samo milijardu evra u narednih sedam godina, a adaptacija ukrajinskih tehnikih regulativa evropskim standardima Ukrajinu bi mogla kotati 164 milijarde evra u narednih deset godina. Uz takve argumente, gubi smisao pitanje bokserskog ampiona Vitalija Klika, najpoznatijeg lica ukrajinske proevropske opozicije koja ve nedeljama protestuje na ulicama, koliku e cenu Ukrajina za rusku pomo morati da plati. Vladimir Putin je rekao da se Rusija ne protivi ulasku Ukrajine u eu, ve u nato. Ova dva procesa su prilikom pristupanja istonoevropskih drava eu po pravilu bila nerazdvojna. Odmeravanje snaga sa nato savezom traje i na udaljenijim prostorima, poput Bliskog istoka, gde je ove godine Rusija po prvi put od pada Berlinskog zida uspela da povrati deo nekadanjeg uticaja. inilo se krajem avgusta da je vojna intervencija u Siriji, sa sad na elu, pitanje dana. Povod je bila optuba da je vojska Baara el Asada, najvanijeg saveznika
26 / 12 / 2013 VREME REME

45

hnikim Nokautom

foto: AP Photo

Rusije u regionu, koristila bojne otrove u napadima na prilazima Damasku i tako ubila oko 1400 ljudi. Rusija je tvrdila da su incident iscenirali pobunjenici ne bi li izazvali stranu intervenciju, koja bi dovela do jo veeg krvoprolia i imala katastrofalne posledice na itav region. Delovalo je da je to rutinsko rusko protivljenje, bez efekta, poput onog koje je pratilo napade zapadne alijanse na srj 1999. godine, intervencije u Iraku 2003, Libiji 2011. godine. Onda je nastupio preokret. Britanski parlament odbio je da podri svoju vladu u pohodu na Siriju, predsednik sad Barak Obama suoio se sa neizvesnim glasanjem o intervenciji u kongresu. U takvim okolnostima, ministar spoljnih poslova sad Don Keri rekao je da bi Sirija mogla da izbegne vojne udare ako bi svoje hemijsko oruje stavila pod kontrolu meunarodne zajednice, a njegov ruski kolega Sergej Lavrov je hitro izjavio da e sad imati u tome podrku Rusije. Sirija je oberuke prihvatila inicijativu, ne zbog amerikog pritiska, ve zbog ruskog predloga. Rusija je tako svom savezniku Asadu omoguila da izbegne bombardovanje, a sad su se poteno izblamirale u meunarodnoj javnosti. Putin ne proputa priliku da pomene i da su saveznici Zapada u Siriji islamski ekstremisti koji se bore protiv Asada. Putin je na poetku svog treeg mandata 2012. godine rekao i da je Rusija zabrinuta zbog uestalih pretnji vojnim udarom protiv Irana, jo jednog vanog saveznika Rusije u regionu. Rusija insistira da se reenje problema oko iranskog nuklearnog
VREME REME 26 / 12 / 2013

programa mora nai pregovorima, ali do sada su jastrebovi u sad i meu amerikim saveznicima na Bliskom istoku bili mnogo glasniji. Poto je reformista Hasan Rohani ubedljivo pobedio u prvom krugu predsednikih izbora u Iranu u junu ove godine, Teheran je zapadnim silama ponudio obnavljanje pregovora o nuklearnom programu, u zamenu za ukidanje sankcija. sad su, ubrzo poto su nevoljno odloile oruje isukano na Siriju, prihvatile taj predlog. Vladimir Putin je ove godine ostvario neke od ciljeva koje je pomenuo preuzimajui predsedniku dunost od Medvedeva 2012. godine, kao to je zaustavljanje irenja nato-a do ruskih granica preko bivih sovjetskih republika. Zaustavljene su i humanitarne intervencije po islamskom svetu, u kojima su uglavnom na meti znaajni ekonomski i strateki saveznici Rusije. No, to jo ne znai da je Rusija izvojevala neku trajnu pobedu. U Siriji, graanski rat sa neizvesnim ishodom i dalje besni; sad su na est meseci oroile ekanje na konkretne rezultate pregovora sa Iranom; Ukrajina jeste trenutno blia Rusiji nego eu, ali budunost ove zemlje je sve osim izvesna. Ali Putin je ove godine zabeleio nekoliko pobedonosnih rundi, to se Rusiji odavno nije desilo u meunarodnoj areni. A to se tie optubi njegovih zapadnih oponenata da je neke od tih pobeda postigao ucenom, one su izreene rutinski, i Putin i pomenuti oponenti spadaju u velike i mone, koji ucenu i batinu najee koriste kao sredstvo ubeivanja.
MOMIR TURUDI

46

Papa Franja, ljudsko lice crkve

Poslanik radosti i milosti

Za devet meseci preokrenuo je odnos svetskog mnjenja prema Rimokatolikoj crkvi. U centar je stavio oveka i njegove probleme, siromatvo, usamljenost, bolest, tugu, nepravdu. A onda, na svoj nain, poruio: Kada se zaista, kao Crkva, posvetimo ovim problemima, baviemo se i nekim drugim

vetske kladionice su mu davale anse otprilike upola manje nego kolika je u ovom trenutku kvota na Iran za pobedu nad Argentinom na predstojeem svetskom fudbalskom prvenstvu. Nedavno je izveta cnn-a iz Rima opisao trenutak kada je 13. marta 2013. uo ime novog pape: Ko?, bila je moja prva reakcija. Pogledao sam oko sebe potpuno zbunjen.

Kamerman je slegnuo ramenima, ba kao i producent. Ostali oko nas, sa izuzetkom jedne starije Engleskinje, bili su jednako slueni. Bilo je to veliko iznenaenje za sve i svetska senzacija kada se Horhe Mario Bergoljo pojavio na balkonu bazilike Svetog Petra. Nekoliko nedelja pre toga papa Benedikt xvi se posve neoekivano povukao. Poslednji put pre njega to je uradio papa Grgur xii pre nekih 600 godina. Devet meseci kasnije papa Franja je svetska zvezda. Pre nepunih godinu dana bilo je nezamislivo da bi poglavar Rimokatolike crkve mogao na Tviteru da bude proglaen za najuticajnijeg svetskog lidera, najpopularniju osobu na internetu i linost godine u izboru magazina Tajms. Postao je miljenik medija. ta god da kae ili uradi, puni naslovne strane novina. Jedno od objanjenja novinara magazina Tajms zato je izabran za linost godine glasilo je: On grli one koje vi ne biste ni pogledali. ta je zaista harizmatini papa Franja uradio za nepunu godinu? Ne prestaje da govori o siromatvu i nunosti da se

pomogne onima kojima je to zaista potrebno. U ophoenju sa ljudima je prirodan, spontan, topao. Vidi se kako lako ostvaruje kontakt i kako ostavlja utisak ljudskosti na sagovornike. Jednom reju, veruju mu i blizak im je. Papa pokazuje kako papska sluba moe da izgleda. Sudei po onome to se uje, ivi skromno, kao i kada je bio kardinal u Argentini. U situaciji kada je limburki biskup smenjen zbog miliona i miliona evra koje je troio za rezidenciju, a italijanska tampa jo pre godinu i po pisala o luksuzu u kojem ive pojedini biskupi, papa Franja je osveenje ne samo za Rimokatoliku crkvu. to se tie veih promena, verovatno da e ih biti manje nego to to oekuje liberalna javnost, ali dovoljno da konzervativci strepe. Teko da e papa Franja menjati uenje Crkve, ali sigurno je da menja odnos Crkve prema oveku. Ako se pria o abortusu, on e biti protiv, ali e govoriti o patnji kroz koju prolazi ena koja se rei da prekine trudnou. Kada je re o homoseksualcima kazae: Kada Bog pogleda u osobu koja je gej, prihvata li on postojanje te osobe s ljubavlju ili je odbacuje? Mi moramo uvek da gledamo na to kakva je neko osoba. U prvom zvaninom dokumentu koji je objavio, Radost Jevanelja, rei koje se odnose na radost ima oko stotinka, milost se pominje vie od trideset puta, homoseksualnost nijedfoto: AP Photo nom, abortus jednom. Papa Franja pokrenuo je i proveru poslova Vatikanske banke, spominje reformu rimske Kurije. Dokle se stiglo, krije se iza zatvorenih vrata Vatikana. esto govori o potrebi da se, iako je papa, savetuje sa drugima i da su odluke donesene u takvom duhu najbolje. Spominje i promenu same papske slube. Rimokatolika crkva govori o Franja efektu, odnosno o poveanju broja vernika koji dolaze na mise. Jednom je izjavio da prva reforma mora da bude promena stava crkve. I prva reforma je uspela. Sada treba biti mudar i voditi Crkvu dalje tako da se zalog koji je papa Franja u prvim mesecima stekao ne troi uzalud. Zaostalih problema, to se taloe godinama, podosta je i ekaju da dou na red. Kada je njegov prethodnik Benedikt xvi izabran za papu, kazao je da je imao oseaj da se giljotina sputa na njega. Papa Franja je rekao da nije ni sanjao da e sledei Boi doekati na Trgu Svetog Petra, ali da je, kako je broj glasova u njegovu korist rastao, ostao potpuno miran. Taj mir je jo uvek tu, smatram da je to boji dar, izjavio je u intervjuu datom pre nekoliko dana.
JELENA JORGAEVI

26 / 12 / 2013 VREME REME

VREME REME 26 / 12 / 2013

48

Edvard Snouden, dojavljiva godine

Kradljivac kljua kraljevstva

Za jedne je izdajnik, za druge heroj. Jedni bi da ga strpaju na doivotnu robiju, drugi da mu dodele Nobelovu nagradu za mir. Edvard Snouden je obelodanio nesluene razmere amerikog prislukivanja i nadgledanja, doveo u nezgodnu situaciju Belu kuu i na unutranjem i na spoljnopolitikom planu, izazvao estoke rasprave o privatnosti podataka i postao svetska zvezda

isoki zvaninik amerike Nacionalne bezbednosne agencije (nsa) Rik Ledet opisao je nekadanjeg slubenika vlade sad Edvarda Snoudena kao oveka koji je ukrao kljueve kraljevstva. Ledet je zaduen za procenu tete koju je danas najtraeniji Amerikanac napravio Velikom bratu. Naime, od 1,7 miliona tajnih dokumenata koje je Snouden snimio (od toga je do sada objavljeno 58.000), 31.000 sadri podatke od izuzetnog znaaja za nsa. Tu su pedantno nabrojani predmeti interesovanja Agencije, ali i njene slabe take i propusti. Drugim (Ledetovim) reima, Snouden sada poseduje mapu puta koja otkriva snagu i slabosti amerike obavetajne zajednice. Edvarda Dozefa Snoudena svet je upoznao u junu ove godine kada su u javnost procurila tajna dokumenta koja svedoe o postojanju velikog broja tajnih projekata nadziranja u reiji amerike vlade, kao i dokumenta koja pokazuju da su sad sprovodile hakerske napade irom sveta, izmeu ostalog i tokom sastanka G20 u Londonu 2009. Usledile su pikanterije o prislukivanju na relaciji Bela kuaBundestag i same kancelarke Angele Merkel, koje su uzdrmale odnose sad i Nemake... Otkrivi i da je nsa redovno obmanjivala Kongres ne navodei u svojim izvetajima o kom se nivou pijuniranja u Americi radi (Skupljamo vie digitalnih podataka o komunikacijama Amerikanaca, nego to to inimo kod Rusa) Snouden je izazvao i trvenja u amerikom politikom vrhu i glavobolju Baraku Obami. nsa je pre par godina angaovala Snoudena kao slubenika preduzea Buz Alen Hamilton, privatne rme koja je imala ugovor sa Ministarstvom odbrane. Edvard Snouden je kao dete dravnih slubenika i bivi tehniki asistent u cia imao dovoljno dobar pedigre da bi sedeo u kancelariji nsa na Havajima. Za ovog tihog mladia, veito zagledanog u kompjuter (kako ga opisuje njegova majka), bio je to rajski posao na rajskom ostrvu. Dok nije otkrio razmere nadziranja privatne komunikacije, tj. telefonskih razgovora i elektronske pote pojedinaca, kao

i drutvenih mrea u sad, ali i u drugim zemljama od strane amerikih tajnih slubi, a sve u okviru bezbednosnog programa zvanog prism. Sakupio je dokazni materijal, efu rekao da ide na krai odmor i 20. maja odleteo u Hong Kong. Sredinom juna Gardijan objavljuje prva dokumenta koja, najblae reeno, kompromituju najveu, najskuplju i najmoniju obavetajnu agenciju na svetu, a najmanje se oekivalo da e izvor tih podataka na sopstveni zahtev da otkrije svoj identitet, svestan rizika koji to sa sobom nosi. Zbog svoje hrabrost i motiva naiao je na veliku podrku u svetu. Edvard Snouden je, pod parolom biu zadovoljan ako bar za trenutak razotkrijem tajne zakone, nepravedna pomilovanja i nefoto: Reuters odoljivu izvrnu mo koja upravlja svetom koji volim, doveo u pitanje ne samo svoj ve i status, ugled i ziki opstanak svoje porodice. Dok je za jedne izdajnik, drugi ga proglaavaju herojem, poredei ga sa Danijelom Elbergom, nekadanjim vojnim analitiarom korporacije Random, koji je omoguio da Njujork tajms 13. juna 1971. objavi takozvane Pentagonske papire (the Pentagon Papers) to je doprinelo da se promeni odnos amerikog javnog mnjenja prema Vijetnamskom ratu. Do sada je dobio nagradu Dojavljiva godine koju su ustanovile nevladine organizacije u Nemakoj, kao i priznanje Sam Adams Associates, grupe zvidaa (bivih slubenika i pijuna), koje mu je lino uruio bivi analitiar cia Rej Mekgaven, a profesor sociologije iz vedske Stefan Svalvors ga letos ga je nominovao za Nobelovu nagradu za mir. Najprestiniji svetski listovi stavili su ga u trku za linost godine, a fascinacija Snoudenom nije mimoila ni lmsku industriju epizoda kultne animirane serije Saut park u kojoj se Erik Kartman zalae za njega, bila je najgledanija od svih ikada emitovanih, a za 19. septembar sledee godine najavljena je premijera igranog lma Poverljivo: Pria Edvarda Snoudena. Producenti obeavaju da e biti napeto i uzbudljivo.
JASMINA LAZI

26 / 12 / 2013 VREME REME

Sebastijan Fetel, prvak F1 etvrti put

49

Blagoslov ili prokletstvo

da je (valjda) mislei samo na to, iz ista mira, potpuno nepotrebno udario kalpi Marku Veberu dok su vozili iza sigurnosnog automobila, pa su obojica ispali iz trke. Po povratku u boks, Australijanac koji je do sudara bio na drugom mestu, nije birao rei i toliko je nagrdio Fetela da se ovaj obliven suzama vratio u svoju garau. Taj sukob odredio je ono to je dolo kasnije, njihov obostrani animozitet u zajednikom timu. Posle petog mesta u Monaku 2008, u Monci je osvojio prvo startno mesto, a potom i pobedio sjajnom vonjom u bolidu u kome je realno mogao da rauna na poziciju ispod desetog mesta. Na kraju sezone bio je osmi u generalnom plasmanu to mu je donelo ugovor sa ekipom koja je tada krenula u ekspanziju i koju su poznavaoci smatrali jednom od najozbiljnijih konkurefoto: Reuters nata tih godina dominantnom Ferariju i MihaKada je u drugom delu sezone dobio novi bolid, pobedio je elu umaheru. Tri pobede u prvoj sezoni, anu preostalih deset trka. Postao je najmlai etvorostruki gaj, Silverston i Suzuka, najavili su da je novi erif stigao u grad. prvak F1. Sebastijan Fetel je vie prokletsvo, nego Ipak, ne umanjujui vetinu, brzinu i rezultate blagoslov, pisao je nemaki Cajt, jer trke gube najmlaeg etvorostrukog ampiona Formule 1, dra, pobednik se zna unapred. Koliko zahvaljujui mislim da je uspeh Sebastijana Fetela, kao onomad umahera i Ferarija, veim delom zasluga vozau toliko i zbog superiornosti tima Red Bula dominacije tima Red Bul i slabosti ostalih koji a 26 godina osvojio je i etvrtu titulu svetskog prvaka For- nisu imali dovoljno znanja i novca da ih prate. Pokazao je to i mule 1, oborio pregrt rekorda, jer ima sve to treba For- poetak sezone 2013. kada novi bolid za Fetela jo nije bio spremuli 1 pamet, brzinu u donoenju odluka i iznad svega man i kada je bio egal sa ostalima. U prvom delu sezone pariraje veoma, veoma brz na stazi. Tako je pre vie od jedne deceni- li su mu pobedama Raikonen (Lotus), Alonso (Ferari) i Hamilje procenio lovac na talente koji je doveo Sebastijana Fetela da ton i Rozberg (Mercedes). U novom bolidu Fetel je ampionski bude jedan od mladih vozaa u tada tek ustanovljenom Pro- niz zapoeo u Belgiji, a onda pobedio na svim trkama do kraja gramu za razvoj vozaa ekipe Red Bul. Kada je poeo, iako sam sezone ukupno deset. tada ve imao sta u praenju i pisanju o trkama F1 nisam Iza Fetela stoje dva najvea mahera u ovom poslu ef tima stekao utisak da je re o izuzetnom talentu, zato valjda i ni- Kristijan Horner i sportski direktor Adrijan Njuji. Izraz masam headhunter. Smatrao sam Fetela drnim arivistom, mom- heri nisam sluajno upotrebio, jer je re o ljudima koji, osim kom koji isuvie srlja, iji pogreni potezi mogu drugim voza- ogromnog znanja i iskustva, potuju onu mangupsku da je sve ima da upropaste trkanje, hou rei da je sklon glupostima u to nije zabranjeno dozvoljeno. Pleui po ivici ileta olietrkanju jedan na jedan, a neto mi je isuvie liio na Mihaela nih u tehnikim pravilima F1, njih dvojica su odmakli ostaliumahera Ako razumete ta hou da kaem. ma taman toliko da skockaju Fetelu bolid koji mu daje predAjmo redom. Poeo je u kartingu, onda formula bmw, gde nost, makar pola desetinke po krugu. Prvo mesto na startu je je 2003. bio najbolji novajlija. ini se da je ve tada shvatio ta postalo feti, uslov za gotovo sigurnu pobedu. S druge strane, moe, jer je sledee godine u tom takmienju pobedio u 18 od to je pokazalo i Fetelovu najveu slabost kad nije na elu u 20 trka. Posle povrede Roberta Kubice, Fetel ga je zamenio na prvoj krivini, gubi ne samo hladnokrvnost i oseaj nadmonotrci za Veliku nagradu sad u Indijanapolisu osvojivi osmo me- sti ve i koncentraciju. sto i svoj prvi bod. To mu je donelo stalni ugovor sa Red Bulom, etvorogodinji trijumfalni niz Fetela ipak je i potvrda da ali u njihovom drugom timu Toro Roso. Poetnike greke, dobre okolnosti trae i pravog realizatora za volanom. Da li e nekoliko karambola i pogrenih poteza koje je tada uinio nisu se uspesi nastaviti? Ne bi me zaudilo da tako bude, mada obeshrabrile efove, mada mu je sve to donelo negativan imid Svojevremeno je jedan znalac rekao da voza gubi sekundu i meu starijim vozaima, ali i meu novinarima. Moda je naj- po krugu kad dobije prvo dete, a Fetel e uskoro postati otac. bolji primer trka u Suzuki 2007. kada se novajlija Fetel, tada u DUAN RADULOVI Radio Beograd Toro Roso timu, toliko bio napalio da se domogne podijuma

VREME REME 26 / 12 / 2013

50

Kejt Midlton, majka prestolonaslednika

ivot u bajci
Ketrin Elizabet Midlton, vojvotkinja od Kembrida, rodila je ove godine treeg u nizu naslednika britanske krune Dorda Aleksandra Luisa i promovisala how to be British nain ivota. Obeleila je Veliku Britaniju svojom pojavom i armom i bitno uticala na rejting svoje zemlje

ekada davno, u dalekoj zemlji u Berkiru, ivela je prelepa devojica Ketrin. Ona je bila roena u porodici srednje klase Midlton. Kada je odrasla, sedela je pored fontane elja i pevala ptiicama koje su se skupljale oko nje. Priaju da su siromani stanovnici sela Midltonovih sluali kako peva stihove Jednog dana moj princ e doi. Pesma je odzvanjala iz kue gde se igrala mala Kejt. Vrlo brzo nakon to je Kejt poela da peva kako eli da je princ spase od samoe, on se pojavio. Uskoro su se sjedinili u svetoj tajni braka i iveli sreno do kraja ivota, pisala je uoi venanja Rej Filar, predsednica Feministikog udruenja u Kembridu, sve pucajui od cinizma. ta god feministkinje rekle, Kejt Midlton je prva kraljevska nevesta koja ima univerzitetsku diplomu, prva koja je ivela sa svojim suprugom pre venanja, ija je majka bila stjuardesa, i prva koja je odrasla u kui koja ima ulicu i broj. Vojvotkinja od Kembrida je oseajna, srdanog i damskog dranja i poseduje mnoge karakteristike zbog kojih e ui u istoriju britanske monarhije. esto je porede sa pokojnom svekrvom ledi Dajanom, koja je imala aristokratsko poreklo, ali ne i samopouzdanje. Kejt Midloton, kako se ini, nije imala oseaj inferiornosti u odnosu na budueg mua, govorila je da on treba da bude srean to ju je sreo, a po roenju treeg po redu prestolonaslednika Dorda Aleksandra Luisa svaki trag nesigurnosti sa njenog lica se izgubio. Osim toga, odlikuje je i strpljenje zato to je dugih sedam godina ekala da je Vilijam Artur Filip Luis od Velsa konano zaprosi. Kad je informacija o njihovoj vezi dospela u javnost, mnogi nisu mogli ni da pretpostave da bi ova devojka mogla ak i da pomisli na to kako je ba ona idealna kandidatkinja za branu drugaricu nekome iz britanske kraljevske porodice. Potie iz porodice koja je ivela u oblasti Berkir, gde je pokrenula sopstvenu kompaniju za organizaciju i dostavu hrane, ima sestru Filipu Pipu i brata Dejmsa. Princa Vilijama je upoznala na prestinom Univerzitetu Sent Endruz u kotskoj, gde je izuavala istoriju, da bi se kasnije ipak prebacila na geograju. Njih dvoje prvo postaju prijatelji, a zatim i cimeri, da bi negde oko Boia 2003. godine izmeu njih planula ljubav. Ketrin Midlton je radila za modnu kuu Jigsaw, a kad je poelela da bude fotograf, uzimala je privatne asove od Marija Tesina koji je svojevremeno nainio poznate portrete ledi Di, princeze od Velsa. Kejt Midlton je dospela na liste najbolje odevenih javnih linosti 2006. godine, a u februaru 2011. modni magazini su joj

foto: AP Photo

dodelili najvie priznanje za izgled i stil. U meuvremenu, bavila se porodinim biznisom kao projektni menader, fotograf i veb-dizajner i preivela raskid i pomirenje sa princom Vilijamom. Verili su se u oktobru 2010. u Keniji, gde su proslavljali Vilijamov zavretak obuke za vojnog pilota helikoptera za spasavanje. Vojvotkinja od Kembrida pre udaje nije imala spomena vrednu karijeru, znala je da e njeno glavno zanimanje biti princeza i majka prestolonaslednika. Od veridbe do poroaja njen ivot je bio vlasnitvo naroda Britanije i celog sveta. Najvie je komentara bilo na njen stil odevanja i lepotu i osmeh kojim se ponose Ostrvljani, do detalja su analizirani porodini odnosi Midltonovih i kako se kraljica Elizabeta ophodi prema buduoj snahi. Ne pamti se takva histerija kao ona koja je vladala u Londonu uoi dolaska bebe Dorda Aleksandra Luisa na svet. Princ Dord je roen 22. jula u bolnici Sveta Marija u Londonu. U dokumentu se navodi i da se majka novoroenog princa zove Ketrin Elizabet, Njeno kraljevsko visoanstvo vojvotkinja od Kembrida, a otac Njegovo kraljevsko visoanstvo princ Vilijam Artur Filip Luis, vojvoda od Kembrida. Vilijam i Kejt Midlton registrovali su sina u Kengsinton palati i u rodnom listu, kao svoja zanimanja, naveli su: princ i princeza Ujedinjenog Kraljevstva.
BILJANA VASI

26 / 12 / 2013 VREME REME

VREME REME 26 / 12 / 2013

52

as pozitivne geograje: Amerika

26 / 12 / 2013 VREME REME

53

Zemlja u kojoj N se mnogo i poteno radi a dobro i slobodno ivi

Godina na izmaku bila je i godina u koju je pala stotinu i trideseta godinjica roenja Franca Ka e. U godini pred nama, godini u kojoj e se, znamo ve, mnogo priati i pisati o stotoj godinjici Sarajevskog atentata i poetka propasti jednog sveta, pae i devedeseta godinjica smrti jednog od najveih pisaca tog propalog sveta Franca Ka e (18831924). Poetkom godine, izdavaka kua Laguna objavie novo izdanje Ka inog prvog romana Amerika, jedne od najpoznatijih evropskih literarnih vizija kontinenta daleko na zapadu

ije, ini mi se, previe komparativno pisano o piscima roenim krajem devetnaestog vijeka u tadanjoj Austro-Ugarskoj, s jedne strane u Srednjoj Evropi, a s druge na Balkanu. Bruno ulc i Ivo Andri su, recimo, roeni iste, 1892. godine, oni su, dakle, generacija; i ne samo to, nego je upravo ulc maltene jedini pisao o prevodu Andrievih pripovijetki na poljski krajem tridesetih godina prolog vijeka, jednom od prvih Andrievih prevoda na strane jezike uopte. Branislava Stojanovi je valjda jedina koja je pisala o vezi Andri-ulc. O ulcu i Ka i (devet godina starijem), pisano je, naravno, mnogo; oni su obojica srednjoevropski Jevreji, dosta srodni poetiki, a ulc je Ka u i prevodio. Ima nekoliko perspektiva i toposa u kontekstu kojih bi vrijedilo pisati o Andriu i Ka i, no ovdje u se dotai samo jednog motiva, motiva Amerike. Amerika je, znamo, naslov prvog Ka inog romana. ta je, meutim, Amerika Andriu? Odgovor na ovo pitanje vodi nas do posljednjih poglavlja Na Drini uprije. beg od istorije Nikola Glasinanin, unuk gazde Milana koji je na mostu s avolom igrao karata, bled i krut mladi koji je zbog siromatva, tankog zdravlja i slabog uspeha morao da napusti gimnaziju, u Viegradu radi za njemaku rmu koja izvozi drvo. Zaljubljen je u uiteljicu Zorku, rodom iz (viegradske) kasabe. U augustu 1913. godine, na raspustu u Viegradu je Janko Stikovi, nekadanji Nikolin gimnazijski kolega, sada beki student prirodnih nauka, pjesnik i novinar. Zorka, koja se dotad gledala (kuirala) sa Nikolom, zaljubljuje se u Janka. U jedno augustovsko poslije-

Sajmon Girti na akvarelu Huga Prata

VREME REME 26 / 12 / 2013

54

Ivo Andri

Franc Ka a

podne oni su ostvarili ono to je u kasabi najtee: da se mladi i devojka sastanu na skrovitom mestu, a da to niko ne vidi i ne sazna. Nali su se u njenoj koli koja je sada, preko raspusta, potpuno pusta (...) u jednoj polumranoj, pranoj prostoriji u kojoj su sve do plafona bile naslagane ake klupe. (...) Nisu mogli ni da sednu ni da legnu. Bili su oboje zbunjeni i nespretni. I suvie eljni i plahoviti, oni su se grlili i savijali na jednoj od onih istroenih klupa koje je ona tako dobro poznavala, ne gledajui i ne primeujui nita oko sebe. To je bio njihov jedini ljubavni susret. Uoi jeseni, Stikovi je vraa u Be. Zorki alje pisma i razglednice, no oni su takvi da Zorki jasnije (i bolnije) od utnje govore nit sam te voleo, niti te volim, niti u te ikad moi voleti. Povrijeena i tuna, djevojaka ponovo poinje da se via s Nikolom. S proljea 1914. godine, on joj kazuje: Ti zna da je Bogdan urovi, moj drug sa Okolita, ve treu godinu u Americi. (...) On me zove sebi i obeava mi siguran posao i dobru zaradu. (...) Ako bi ti pristala, treba da se vjenamo to prije (...) A tamo, u Americi, tamo bismo radili i ti i ja. Tamo ima naih kola na kojima treba uiteljica. I ja bih naao rada, jer tamo su svi poslovi svima otvoreni i pristupani. Bili bismo slobodni i sreni. Sve bih to ja izveo, samo ako ti hoe...ako pristaje. Zorka je i dirnuta i zahvalna, ali u tom trenutku ne bi mogla da kae da pa da je seku na komade. Ubrzo e raspust, doi e studenti sa univerziteta, a ona hoe jo jednom da vidi Janka Stikovia. Prije nego studenti dou, doi e Vidovdan, doi e atentat u Sarajevu, doi e rat. Nikola bjei za Srbiju, a prije

toga dolazi da se oprosti sa Zorkom. Ona mu kae: Nita od nae... nita od Amerike?, a Nikola odgovara: Da si ti pristala kad sam ti, prije mjesec dana, predlagao da odmah svrimo stvar, moda bismo sada bili daleko odavde. Ali moda je bolje da je tako bilo. (...) A ako iziem iv iz ovoga i ako se oslobodimo, nee trebati moda ni ii u ono Ameriku preko mora, jer emo imati ovdje svoju Ameriku, zemlju u kojoj se mnogo i poteno radi a dobro i slobodno ivi. beg od odgovornosti Nikola Glasinanin je u Ameriku htio pobjei od istorije, od njenih samozvanih portparola (poput Janka Stikovia). Kad je istorija, meutim, zaista stigla, on zamilja da dolazi vrijeme izgradnje Jugoslavije kao balkanske Amerike, oko Sarajevskog atentata kao oko Bostonske ajanke. On je u Zorku zaljubljen i prosi je drei je za ruku (to je bila krajnja granica njegove edne smelosti). Djecu ne pominje, ali ona se u braku, u to vrijeme, podrazumjevaju. Fantazija o Americi javlja se pred sam kraj Na Drini uprije. Kod Ka e pak Amerika je na poetku. (Naravno da je Amerika na poetku Amerike, ali u kontekstu Kafkinog opusa, a u vezi amerikih lajtmotiva se vrijedi sjetiti i one zgodne priice elja da postane Indijanac. Kao to, u krajnjoj liniji, ne treba zaboraviti ni Vitmenov uticaj na mladog Andria.) Bilo kako bilo, i Karl Rosman, glavni protagonist Amerike, bi, kao i Nikola Glasinanin, u Ameriku bjeao. Samo to on ne bjei

od istorije, nego od odgovornosti; ne bjei zbog ene (i eljenog) djeteta, nego od ene i (neeljenog) djeteta. ena je sluavka s kojom je imao besmislenu seksualnu avanturu, ena, dakle, koju nit je voleo, niti je voli, niti u je ikad moi voleti. Zbog te avanture, zapravo ishoda njezinog (trudnoe i djeteta), Rosmana protjeruju iz roditeljske kue i alju u Ameriku. U jednoj svojoj esejistikoj knjizi Milan Kundera najprije konstatuje da je Amerika udan roman, pa postavlja pitanje: Zato je mladi pisac od dvadeset i devet godina smjestio svoj roman na kontinent na koji nikad nije nogom stupio? (Usput, ni Andri, rekli bismo, nije nikad bio u Americi mada je prva diplomatska sluba na koju je poslan bila u konzulatu Kraljevine shs u Njujorku; prije nego je otputovao, meutim, stigla je prekomanda u Vatikan. U Rimu su mu Bosna i Jugoslavija preblizu da bi ih zaboravio. Moda je i za Andria samog odlazak u Ameriku ostao kao mogunost da mu ivot potpuno drukije tee?) Odmah slijedi odgovor: Taj izbor pokazuje jasnu namjeru: nema realizma; ili bolje: nema ozbiljnosti. Nije se ak potrudio otkloniti prouavanjem svoje neznanje; stvorio je vlastitu sliku Amerike prema nekom drugorazrednom tivu, starim oleograjama, tako da se slika Amerike u njegovu romanu (namjerno) sastoji od klieja. beg od stvarnosti Odlina je i otkrivalaka ova Kunderina primjedba o stvaranju slike Amerike prema drugorazrednom tivu, prema starim oleograjama. Ono to je tu jo vano dodati jest da niti je Ka a prvi koji je stvarao takvu sliku Amerike, niti je, naravno, posljednji. ak i pisci koji nisu pisali o Americi, a da je nisu ni vidjeli, ak i pisci, dakle, koji su pisali svojevrsne putopise i reportae iz Amerike, esto su zapravo pisali o slici stvorenoj posredstvom drugorazrednog tiva i starih oleograja. Te evropske vizije Amerike neiscrpna su tema zapravo i koliko god u nekom smislu bile panevropske, toliko se opet, u nekim aspektima, i tipski razlikuju, a u odnosu na jezik i kulturu u kojima nastaju. isto primjera radi, jedna se vertikala moe povui kad
26 / 12 / 2013 VREME REME

55

je rije o njemakoj umjetnikom doivljaju Amerike: od poslovinog Karla Maja preko ovdje komentarisanog Ka e pa do Handkea i Vima Vendersa, a neka posve druga kad je rije o Francuzima: od Tokvila do Bodrijara. (Rusi su opet neto sasvim drukije, od glasovite Prizemne Amerike Iljfa i Petrova do Vladimira Nabokova, Josifa Brodskog i Aleksandra Genisa.) Posebna je pak pria o jugoslovenskoj Americi, od popularne muzike do lma. Kad je o muzici rije, dovoljno je pogledati ve i naslove tri pjesme: Pit, i to je Amerika, Goodbye, Amerika, Prokleta je Amerika. Koliko god sve bile razliite, sve opet kao da se nastavljaju na Andrievu reenicu: I ja bih naao rada, jer tamo su svi poslovi svima otvoreni i pristupani. Ipak, mada rada (pa eventualno i novca) u Americi u ovim pjesmama ima, nieg drugog zapravo nema, ni ivota, ni sree, ni slobode, ni ljubavi. Srce kui tjera, tamo gdje draga eka. to se lma tie, paralela Gojko Miti Hari Dekson zavreuje zaseban tekst. U irem evropskom kontekstu pak, a kad se radi o lmu, s jedne strane je paradigma pageti vesterna, a s druge pa-

Si Va Vata Vata, poglavica plemena Zuni, Novi Meksiko, 1903. foto: Edvard Kertis

radigma art lma na amerike teme a la Lars fon Trir. (Usput, ni Lars fon Trir nikad nije bio u Americi.) U skoro svim sluajevima, ba kao kod Ka e, Amerika kao tema za evropskog umjetnika predstavlja mogunost bijega od ozbiljnosti, bijega od realizma, bijega od stvarnosti. Kao da se zauvijek i do u nedogled rekreira ona istorijska situacija iz ranog novog vijeka, o odlasku u Ameriku kao okretanju novog

lista, kao izlasku na istu (neoranu) brazdu, kao prilici za izgradnju novog Jerusalima. To je onaj ameriki san o ijoj sutini je najbolje pisao Frensis Skot Fizderald, jedan zapravo od evropskih Amerikanaca (kakav je bio i Edgar Alan Po ili Henri Dejms), pred kraj svog Velikog Getsbija. Jer Amerika je za evropskog umjetnika u njegovom djelu, ono to je Njujork bio za Getsbija u njegovom ivotu: mogunost da izmisli vlastitu prolost, pa da sa izmiljenom prolou promijeni sadanjost, a s njom i budunost. Prolost i istorija su okovi na nogama. Bijeg od tih bukagija bijeg je u slobodu. Sloboda eka na ulazu u najslavniju ameriku luku. (Shes Liberty and she comes to rescue me.) Bjeei iz svijeta u kome je sve bilo izgovor za rat, u kome su ratovi i podjele poinjali i pitanjem smiju li se crtati bogovi i sveci, smiju li im se vajati likovi, na horizontu se u jednom trenutku ugleda bogolika statua. Kao i velika poezija, Amerika je ono to u nju oko i dua uitaju. Kao u stihu Nikanora Pare (ije ileansko prezime nama priziva i dim i novac), tamo je sloboda kip.
MUHAREM BAZDULJ

VREME REME 26 / 12 / 2013

56

Re autora

Zato Srbija nema muzeje?

Poetkom decembra, na utakmici poslednjeg kola jesenjeg fudbalskog ampionata, navijai Crvene zvezde su na tribinama razvili transparente sa porukama do sada nevienim u navijakoj ikonograji. Na njima je, naime, pisalo: Zato Srbija nema muzeje? i Otvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti! Ovakav postupak navijaa izazvao je veliku panju medija i mnotvo komentara u javnosti. Ono to se, meutim, do sada nije znalo jeste injenica da navijai nisu sami doli do ideje za transparente sa ovakvim sadrajem. Na ideju su doli beogradski umetnici Vesna i Nikola Boovi, koji su smislili i na ovaj nain realizovali svoj umetniki projekat. Jedan od autora ovog projekta, Nikola Boovi, za Vreme pie o tome kako je doao na ovu ideju i ta je eleo da postigne
Pie: Nikola Boovi

rojekat Zato Srbija nema muzeje? realizovali su navijai Crvene zvezde, Saa Relji (foto), Milo Luaji (video), moja sestra Vesna i ja. Kao rezultat nae saradnje, na utakmici poslednjeg kola jesenjeg fudbalskog ampionata ZvezdaVojvodina koja je odigrana 7. 12. 2013. godine, istaknuta su dva transparenta: Zato Srbija nema muzeje? i Otvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti!. U naoj sredini, ali i svetskoj, ovo izgleda kao neobian pokuaj inkluzije fudbalskih navijaa u reavanje nacionalnih problema. To, meutim, nije tako. Na tribinama se ve neko vreme mogu uoiti slini performansi: zahtevi dravi za popravljanjem uslova u nekim bolnicama, da se zavre radovi na nekom stadionu, da se prikupi novac za izbegle i raseljene. Meutim, takav drutveno koristan rad navijaa se, iz nekakvog razloga, retko prenosi i komentarie u medijima. Praksa da se na tribinama kritikuju i ismevaju odreeni potezi vlasti je uobiajena. Ovoga puta, pitanje i zahtev nadlenima postavljen na poslednjoj utakmici prvenstva, u centar panje stavio je dve znaajne nacionalne institucije kulture i izraz je aktivistike umetnosti. Mi smo reagovali u odnosu na situaciju u kojoj se

ove dve institucije nalaze spajanjem dva elementa koja se do sada nisu nala u toj poziciji. Sa jedne strane su muzeji, koji su nacionalna, regionalna, pa i svetska batina, a sa druge strane navijai Crvene zvezde, ija navijaka simbolika uglavnom nije vezana za kulturni angaman i uklopili ih u umetniko delo koje kroz formu neoekivanosti alje snanu poruku o situaciji u naoj zemlji. Tako smo, uz pomo Delija, uspeli da skrenemo panju na nau viegodinju nacionalnu sramotu, a to je da Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej ne rade. U stvari, treba biti precizan: Srbija ima muzeje i oni rade, obavljaju svoje redovne aktivnosti ali nisu rekonstruisani do kraja i otvoreni za posete. U pitanju je dakle kritika upuena onima koji treba da se prilikom raspodele budeta sete ovih institucija i nansiraju zavretak graevinskih radova. Ovaj primer saradnje spajanja ljudi koji, naizgled, dolaze iz razliitih kulturnih obrazaca i interesovanja, izazvao je veliku panju javnosti i predstavlja jedan od naina na koji je mogue da u Srbiji ivot bude bolji. Posle diktature kolektivizma koji je vladao u Jugoslaviji, poslednjih dvadeset godina mi se samo delimo i usitnjavamo, a sada smo u poziciji u kojoj svi imamo utisak da smo stigli do nekakvog kraja,

sve je stalo i polako gubimo sposobnost zamiljanja bolje budunosti. Ostaje nam samo ideja ulaska u evropsku zajednicu gde e zapoeti novi bolji ivot. I ta nada ima sve manje vernika. Homo sapiens, kau, razlikuje se od ostalih ivih bia, izmeu ostalog i zbog toga, to da bi iveo neophodna mu je optimistika vizija budunosti. U Srbiji je toga sve manje. Podele su oigledno u interesu odreenih pojedinaca i to ne samo politiara. Protera podela ima i meu umetnicima, radnicima u kulturi, naunicima, a i ostali koji su prisiljeni da izaberu stranu, kako se ini, poeli su da perverzno uivaju u tome. U stvari, sve je otilo tako daleko da ljudi govore istinu samo kada nemaju interes da govore neistinu. Teme oko kojih se delimo konstantno se pojavljuju, taman pomislimo da smo se na neto navikli, eto nove stvari oko koje emo vatati jedan drugog za guu. ivimo u maloj i siromanoj zemlji koju smo podelili na takozvane dve ili vie Srbija. Nijedna od tih Srbija nema snage da sama rekonstruie i otvori naa dva najvea muzeja. Neki meu Delijama smatraju da su muzeji namerno zatvoreni. Moda su u pravu. I kada vidimo ovu akciju Delija, zapitamo se ta ona znai, a odmah zatim, ta znai to to drava nema snage da rei graevinski problem dva najva26 / 12 / 2013 VREME REME

57

foto: Saa Relji

nija nacionalna muzeja? Pa evo nekoliko odgovora. To znai da politiari smatraju da muzeji na spadaju u nacionalne prioritete. To znai da ako ne otvore muzeje za vreme svog mandata, na sledeim izborima im to nee biti uzeto za zlo. To znai da su bar dve generacije studenata Filozofskog fakulteta diplomirale istoriju umetnosti bez prilike da uivo vide ijednu postavku unutar muzejskih zidova. To znai da je neko zavrio osmogodinju i srednju kolu, a da nije posetio ovim dvema institucijama. To znai da ako ste turista koji je u Beograd doao dva puta u toku devet poslednjih godina, niste mogli da pogledate najvee regionalne zbirke umetnikih dela. Posebno su zanimljivi i ozbiljnu analizu zasluuju komentari ljudi koji se odnose na akciju Delija, naroito na socijalnim mreama: Sjajno, svaka ast!, Kojim pacovskim kanalima su ovi transparenti stigli na tribine?, Prava umetnost se odavno nalazi samo na navijakim tribinama. Jedan lozof je podsetio na zahtev protestanata u Parizu 68. godine: Spalite muzeje. Koleginica umetnica je komentarisala: Ovaj angaovani hepening je em mona ideja, em njeno jo monije ostvarenje! Urednik
VREME REME 26 / 12 / 2013

muzikog programa na radiju je upitao: Zar u Srbiji nisu navijai isto kao i umetnici, glasnogovornici odreenih politika, dvoglava adaha...? Kolega umetnik je posumnjao u to da su zahtevi navijaa proizali iz njihove iskrene potrebe, i tako dalje. Vest je na Fejsbuku imala nekoliko stotina erova/deljenja i vie hiljada lajkova/ svianja. Moda je u krugovima visoke politike zahtev sa tribina ozbiljnije shvaen od mnogobrojnih zahteva koji su dolazili od kulturne javnosti. Kada su institucije u pitanju, moda ipak ima nade. O tome govori istraivanje javnog mnjenja agencije Faktor plus, koja je to radila u dva navrata, u julu i u decembru 2013. godine. Oko 11 odsto ispitanika je u julu mislilo da Muzej savremene umetnosti radi normalno, 26 odsto je mislilo da je zatvoren, 22 odsto da se rekonstruie, 41 odsto ne zna ta se sa Muzejom deava. U decembru iste godine, situacija je malo bolja: samo 7 odsto misli da se radi normalno, 29 odsto zna da je Muzej pod rekonstrukcijom, a 34 odsto ne zna nita. Takoe, vei broj ispitanika je u decembru rekao da je video natpise u medijima o situaciji u kojoj se Muzej savremene umetnosti nalazi. To verovatno govori i da je nova uprava u Muzeju prisutnija u javnosti saoptavajui svoje probleme i uspehe.

Moda smo svi zaboravili da su nae institucije stvarno nae! Samo kao nae one e opstati. A bez njih, mi neemo opstati. Da bi nam bilo bolje, neophodno je da se svi promenimo. Fini svet voli da veruje da je njihova pozicija u grubom i sirovom drutvu ugroena i da su oni pripadnici manjine koju svakog trenutka moe izbrisati divljaka veina primitivaca. Devedesetih, opasnost su predstavljali dizelai, danas su to navijai. Ljudi koji pretenduju da budu elita ovoga naroda moraju pronai vie ljubavi za njega, valjalo bi da se oslobode predrasuda i proire svoje podruje delovanja i uticaja. To je nemogue bez ljubavi ili bar uzajamnog potovanja izmeu svih nas koji se danas, naizgled, toliko razlikujemo. Ovoga puta, navijai su se izjasnili o neemu to, navodno, nije njihovo polje izraavanja. To jeste tako ukoliko razmiljate ustaljenim proklamovanim nainom, koji nam je u nekom trenutku zadat kao forma, a zaboravili smo kada se to desilo. Muzeji pripadaju navijaima isto koliko im jo uvek pripada, recimo, i stadion. Kada to stvarno sami osete i kada vie ne bude bilo podsmeha intelektualaca, onda e se moda napuniti galerije, koncertne sale ili muzejski hodnici, oni koji su, naravno, otvoreni za posete.

58

Muziari u bekstejdu

Organizator u procepu
Poslednjih dvadesetak godina radim i kao organizator koncerata stranih muziara u naoj zemlji. Bilo ih je preko est stotina. Zahvaljujui tome imao sam priliku da se izbliza upoznam sa nekim od velikih svetskih imena rokenrola. U tekstu koji sledi neete saznati ta ko jede u garderobi, jer je to privatna stvar, ali ete saznati poneto o njihovoj prirodi i naravima

Na koncertu grupe Wu Tang Clan, festival Terraneo, ibenik 2013.

Pie: Dragan Ambrozi

rvi strani koncert koji sam radio svojevremeno bio je vie kao neka vrsta ispomoi drugu. Mada je teko rei ko je tu kome pomagao meni je neprepriljiva avantura sa dovoenjem Grant Hartovih Nova Mob u Beograd, maja 1990, svakako pomogla da odmah shvatim koliko je lako zakazati koncert, ali da je mnogo vanije znati ta posle. To stavljanje glave u torbu uglavnom vodi ka noima neprospavanim od briga i neizvesnosti, no, na kraju, pre i posle

dobrog koncerta, uvek se nae neka uspomena koja te je moda malo promenila, neto to se iz te iste torbe pune opasnosti moe izvaditi, to pomae da bolje shvati gde si bio i ta si tamo radio, pa ti doe da pokua opet da doe do tih neprepriljivih iskustava. Jo i pre toga, dok sam se vrteo po backstageu ekajui da uradim neki intervju, znao sam ta me najvie zanima kako ti ljudi prave neto ni od ega. Svako to mora da uradi ponekad, ali kako to rade ovi ljudi za koje, zdravo za gotovo, mislimo da su jedinstveni i neponovljivi

na stejdu. Neverovatno je inspirativno pratiti izbliza na koji nain se oni snalaze da izvedu ono zbog ega smo doli na koncert i pod kojim okolnostima se sve to deava okolnostima koje esto nisu nita drugaije od onih u kojima smo i mi sami svakodnevno. Pre izvesnog vremena Mark Ajcel mi je ispriao kako se spasao od sranog udara, poto se naao sam kod kue sa jakim bolom u grudima i rukom koja se koi. Spas je naao tako to je pozvao svog dilera. Dileri su, naime, jedini ljudi u San Francisku koji jo uvek odgovaraju na te26 / 12 / 2013 VREME REME

59

lefon. Po prirodi stvari, diler zna i dobrog doktora, a klijent mu je investicija, pa je brzo reagovao i odveo legendarnog pesnika uz gitaru na pravo mesto, te je nedavno mogao da odri jo jedan koncert u Beogradu.

Sramota iz koje su mnogi otili jer je izgledalo kako je ovde veni potemkinizam jedini mogui oblik dravnog ureenja.

Pre samog koncerta, ispred hale Pionir 1995, The Prodigy su sa deakim oduevljenjem traili da pogledaju piDok su letnji noni sati polako postaja- tolje linog obezbeenja, koje je, te goli rani jutarnji u konim foteljama u pred- dine, po njihovom zahtevu bilo naovorju hotela Metropol, Defri Li Pirs je ruano jer je jedan imao magnum, priao kako je svojevremeno Los Aneles inae zabranjen u Velikoj Britaniji. Kakav izliv deake nenosti prema pitoljima, kao da su u pitanju igrake, a ne smrtonosna oruja, ali taj nerazgovetan ar sam ve mnogo puta video u mukim oima... Sutradan smo putovali ka Makedoniji na sledei koncert, te smo zastali na pustoj benzinskoj pumpi na auto-putu ka Skoplju. Svi smo bili gladni i pljeskavice sa kajmakom su bile dobrodole. U jednom trenutku, pojavilo se par Cigania sa idejom da operu prozore luksuznih limuzina makedonske policije koja nas je prevozila, da bi bili as posla udaljeni od strane vozaa. No, pljeskavica sa kajmakom, to magino oruje srpske dobrodolice, ovaj put je naterala Kita Flinta da se i sam zainteresuje, kupi ih nekoliko i odnese malianima koji su u nasmejafoto: Mia Beki Sa Manu aom, Beograd, 2002. nom udu gledali kako im lino avolak u kariranim oien od svih sumnjivaca, koji su po- pantalonama donosi topli obrok na smrhapeni ili poslani van grada, da bi se na- znutom parkingu usred niega, nedaleko pravilo Potemkinovo selo za Olimpijadu od Nia. Flint je ostao pored njih dok nisu 1984, jedno od mnogih Reganovih Potem- u slast pojeli svoje pljeske, da im stariji kinovih sela... To je bio odgovor na moje gospodin Rom, koji je stajao na bezbedpitanje zato je preselio sebe i svoj bend noj udaljenosti, ne bi iste uzeo. Sama iGun Club u Evropu sredinom osamdese- njenica da je stajao i uvao decu dok nisu tih, i mogu rei da se vidno suzdravao pojela svoje, govorila je u kakvom kraju gutajui ogorenost, prolazei jo jednom je Kit odrastao. u sebi tu jadnu epizodu svog ivota. To Doni Lajdon se etao Kalemegdanom se sve deavalo poetkom juna 1991, rasa svojim menaderom i drugom od dedili smo kasnije neobjavljeni intervju za Ritam, jo sam uio da radim koncerte, tinjstva, Donijem Rambom, uivajui na na tri nedelje pre nego to je u Jugoslavi- suncu sve dok nisu otkrili pukarnice ji poela ona sramota u kojoj jo ivimo. onda je poelo neobuzdano deje penjaVREME REME 26 / 12 / 2013

nje po zidinama Kalia, sakrivanje i pucanje u zamiljenog protivnika, sve one radnje koje smo i mi radili na istom mestu u godinama koje se mere kolskim razredima. Nije prolo mnogo, a nali smo se na Kalemegdanskoj terasi, u restoranu sa najsadrajnijim pogledom u Beogradu. Jo jedan ovek koji je na svojoj koi nauio da medijima ne treba nita verovati, ispitivao je ta se ovde stvarno deavalo... Bilo je dugo letnje popodne, pre odlaska na Exit, na nastup protiv svake logike (a u tome je sva logika) ponovo okupljenih Sex Pistolsa. I onda havarija: sa druge strane zidine primetio je vukove u kavezu tri puta etiri metra, eksponate Beogradskog zoolokog vrta i potresao se stvarno se potresao pred nasiljem nad nezatienima. Naime, kao neko ko je snimao dokumentarne emisije o ivotinjama u prirodi, objasnio nam je da su vukovi u naem Zoo-vrtu sigurno postali opasni izofreniari u tim kavezima, jer u njihovoj svesti ne postoji nita kao mogunost da se prostor ogradi, ne postoji mentalni plan u kome je to mogue. Sigurno je tako, ali u Beogradu ne postoji nijedno drutvo za zatitu divljih ivotinja. Robert Plant je sedeo u limuzini na zadnjem seditu, sa svojom linom sekretaricom i otpozadi me ispitivao, kao i svi paljivi i umni ljudi, ta se to stvarno deavalo u ovoj zemlji, s obzirom na to da medijskoj slici nikad nije verovao (sasvim sigurno i iz svog iskustva). Na kraju sam doao do rei i zamolio za priliku da i ja njega neto pitam. Ma, naravno, izvoli. Znam da ste imali priliku da upoznate Doni Miel.... Da, jesam... ne znam ta da kaem. Ona je jedna izuzetna, izuzetna ena. I pogledao je kroz prozor, u stranu, kao da seanje na nju i na te dane promie beogradskim ulicama. Trenutak duge tiine koji je posle toga zavladao u kolima jedan je od najsadrajnijih trenutaka tiine kojima sam ikada prisustvovao. Kad pomislim da ga je nekadanji generacijski simbol neobuzdane rokerske muevnosti podelio sa mnom, pomislim i kako ene esto ne znaju za koliko su blesavih stvari odgovorne. Manu ao je insistirao da se sam eta Bulevarom revolucije i pogleda ta se to prodaje po haubama automobila, a po-

60

tom je sam iao po Buvljaku i delio ulaznice za svoj koncert na Tamajdanu 2002. Imao je dug susret sa beogradskim anarhistima iz attack inicijative. Pozdravio je decu iz izbeglikih naselja oko grada, koja su preko Grupe 484 organizovano i besplatno bila na koncertu. A onda smo imali vremena da sedimo i ekamo poetak koncerta, sve priajui kako mu je malo teko navii se na novu rodbinu u Maroku i posebno majku svoje nove ene... ene koja je upravo dolazila posebnim letom, posebno na beogradski koncert, uinivi prvo veliko muziko postmiloevievsko vee, i onako specijalno, sasvim izuzetnim, svojom lepotom i blagou. Manu je u Beogradu zapravo sve vreme ekao da mu se ena pridrui.

va stvar, i to je ar festivala tako se za Kra werk u Novom Sadu pri ekiranju u hotelu Parku, tom predvorju Exita, odigrao istorijski susret sa Grandmaster Flashom, koji je nastupao to isto vee legendarna prva zvezda rep muzike ba ovde se srela sa grupom koju je intenzivno putala na prvim ikad hiphop ulinim urkama, pravei od njihovog singla Trans Europe Express uticajnu podlogu za dalji razvoj ove muzike. Kad ih je na kraju upoznao, Grandmaster je povikao: Dugujete mi procenat, ja sam vas uinio slavnim! Nemakim umetnicima je trebalo malo vremena da shvate ko je taj vritei afroameriki umetnik, ali su se na kraju i slikali zajedno, ostavljajui po strani dilemu da

od njegovog obnavljanja 2005. Zbog toga mi je na kraju neobino dugog dana Duko izgledao jo vei. Ponekad, meutim, susret sa bendom koji volite otkriva da nije sve blistavo u raju. Violent Femmes su se dovukli do Beograda sa lanovima mentalno poprilino udaljenim jedan od drugog, do tog nivoa da su traili da ne putuju u istom vagonu u vozu, da ne budu u istim krilima hotela u kom su spavali, da ne idu po gradu istim kolima i da ne budu u istom bekstejdu, a Gordon Gano je izriito zahtevao da ne ruava u isto vreme kad i ostali, da ih ne bi sreo u restoranu. I ba kad sam se glasno zapitao kako e sve to uopte funkcionisati na sceni (funkcionisalo je odlino), Gordon je naao za shodno da me smiri rei-

Frenk Blek, Pixies, SKC 1989.

Majk Paton, Faith No More, Egzit 2010.

Dulijet Luis i...

Kim Gordon i Ikue Mori su nabadale visokim potpeticama kaldrmom Skadarlije do prvog ozbiljnog rotilja. Morao sam Kim, majku amerike enske buke, prvo lepo da pitam da li smem da joj postavim oigledno pitanje. Moe, ali zadravam pravo da ga ne primetim, rekla je, a ja sam zapravo hteo da saznam da li je na kraju upoznala Nila Janga, a nikako ne ta je bilo sa Terstonom Murom, od koga se upravo razila. Kao predgrupa, Nila Janga skoro da ga uopte nismo ni sreli, ali zato njegovu ekipu jesmo i bila je skroz seksistika. Kako to misli? Pre koncerta, nismo ga nigde videli, posle koncerta on bi odmah otiao, a sve to su u svakom gradu pokuavali njegovi momci iz tehnikog osoblja bilo je da dovedu striptizete. Eto, to su Sonic Youth videli od Nila Janga kao njegova predgrupa... Susreti muziara sa drugim muziarima uopte su zabavna i nepredvidlji-

li je Grandmaster mislio ozbiljno i li bar delimino bio u pravu. arls Lojd je stajao u foajeu hotela in, priajui o svom oduevljenju Kalemegdanom, sa ijeg se obilaska upravo vratio, kad je na svoje iznenaenje spazio naeg Duka Gojkovia kako izlazi iz li a. ekaj! Je l ono Duko?, rekao je, prijatno iznenaen. Nisam ga video jo od 1975, kad smo zajedno svirali sa Dizijem Gilespijem u Njujorku. I potom se otisnuo u susret naem majstoru trube, koji je prijatno iznenaen ovim susretom stao da se izgrli sa starim drugom. Nisam nikad video jasniji znak da se odavde moe krenuti u ozbiljne kreativne svetske avanture, od tog medveeg zagrljaja, u kome je inae prema arlsu mali Duko izgledao kao vea veliina nego to je ikad i u jednom tekstu bilo opisano. arls Lojd je, inae, to vee odrao do sad najbolji koncert na Beogradskom Jazz Festivalu

ma: Sve e biti sjajno na stejdu, nego ja vie ne mogu da sluam gluposti koje priaju ovako, preko dana. I nastavio je u tom smislu da prepriava neozbiljnosti kojima ga smaraju na putovanjima, meu kojima zbilja nije bilo nieg vrednog prepriavanja no ivot u bendu ponekad oito dobija oblik nategnutog branog odnosa, bez alimentacije za one koji odu. Drugi su opet, neobino sloni, do te mere da se istovetno kreu kroz prostor. Beastie Boys sam zatekao u njihovom boksu u atoru, kako sede sva trojica zavaljeni u stolice paralelno jedan pored drugog, identino opruenih nogu, kao u kakvom crtanom lmu, i sva trojica istovremeno kuckaju u laptopove, i sva trojica u isto vreme izgovaraju istu reenicu pozdrav lokalnom promoteru. Kao da su oblikovali vanscensko ponaanje po modelu nekog nesnimljenog lma brae Marks. Sa pojedinim umetnicima ue u njihov lm sa njima ue u crtani lm.
26 / 12 / 2013 VREME REME

61

Tako, na primer, i jedinstveni Donatan Riman osim to gleda da svuda ide vozom i to vie hoda okolo peke, on nema mobilni telefon niti i-mejl adresu, i smeno mu je kad ga pitate za njih. Meutim, svuda sa sobom nosi crtanku i, naravno, stalno crta predele, ptice, ljude, drvee u stvari, belei svoje uspomene na neki kraj, ali onako kako ih je on video, a ne neko nepogreivo oko kamere. To je kao da kreirate svoje budue uspomene po sposobnosti za takav in se umetnici razlikuju od nekog obinijeg sveta. Verovatno nema lepeg naina da se putuje. Neki ljudi imaju vremena da upranjavaju svoje hobije pred koncerte, pa je Peti

sa njim jeste ta da je Nina Alu, njegova supruga, jedna od najatraktivnijih enskih osoba koje hodaju okolo, i to do te mere da se tur menader uvek posebno brine da Nina ne dolazi na tonske probe, ako ih Igi uopte radi ukoliko ona doe, tehniki tim prestaje sa smislenim radom i zadivljeno je posmatra dok sedi na pogodnom mestu na bini (taan i proveren istorijski podatak). Kao to je nepoznat, ali provereno taan istorijski podatak da su tehnika uputstva za odravanje Igijevog koncerta apsolutno najsmeniji zvanini dokumenti od kojih zavisi neki posao na svetu, poto su sroeni kao satirini spisi u kojima se ismevaju svi zvanini dokumenti kao takvi. Navodim primere u celosti. Odeljak: specikacija zahteva za

da zna manje o nekim detaljima od svog gosta. Dek je potom izveo bend i svoju tadanju enu, supermodel Karen Elson, u klasini beogradski restoran Lovac da rekapituliraju ovo iskustvo i steknu neko novo tu je ve ona bila kustos, do detalja odreujui ta e se i kako konzumirati u jo jednoj egzotinoj evropskoj zemlji (ta je sve bilo praeno i odreenom koreograjom; lepo je kad ljudi imaju podeljene sfere interesovanja, pa se dopunjuju). Prvi vei bend koji nas je posle godine 2000. obiao, Stereo mcs, bio je pun bratskog sauesnitva, pa nas je savetovao o poslu, ali najvanija poduka koju smo dobili bila je da nikako ne menjamo ovaj predivni starinski hotel u koji smo ih

Gogol Bordelo, Egzit 2008.

Yello, Dom omladine, 2011.

Grandmaster Flash, Egzit 2009.

Smit ila sama po Egzitu i fotograsala prisutne, kao i Najl Roders, mnogo godina kasnije, dok su Kra werk vozili bicikl, Tom Jork i Fli peaili okolo znaajno zamiljeni, a mia kupovala scensku garderobu kod Kineza. Drugim umetnicima, kao to su Morisi ili Nik Kejv, hobi je da ostanu nedodirljivi i nepristupani, i to se sa razlogom potuje. Trea vrsta, posebno oni iz kategorije simpatinih starijih momaka sa ponosnom prolou, kao to su Bernard Samner iz New Order, Mik Douns iz The Clash odnosno Big Audio Dynamite, te Pol Veler iz The Jam, uglavnom vreme provodi pravei lepu atmosferu svuda oko sebe, ugoavajui drugare i usput steene prijatelje piem iz garderobe, to je uvek bonus, jer tad ujete i neke anegdote koje posle nikom ne smete da prepriate. Sve to ste uli o Igiju Popu istina je, ali je jo vea istina ono to niste uli. Najvea meu slabo poznatim istinama u vezi
VREME REME 26 / 12 / 2013

ozvuenje; uputstvo: Iggy and the Stooges ele da zvue ba glasno i opasno, pa odvrnite reglere na ozvuenju do kraja to bi bila dobra fora, da vidimo ta e biti. Odeljak: specikacija zahteva za osvetljenje, uputstvo: Iggy and the Stooges ele da se vide dok sviraju, ali nije neophodno da ih publika vidi ba najbolje. Sa druge strane, slabo je poznato, ali je suva istina da i mi u Beogradu imamo svoje globalne bisere zbog kojih ljudi dolaze kod nas svesni da ih treba bar jednom videti u ivotu, a da ipak nije u pitanju nijedan splav, na ta ste moda pomislili. Tako su u mom prisustvu Lori Enderson, Kraftwerk, The Residents, Coldcut, Mercury Rev, i posebno eljno The White Stripes obilazili Muzej Nikole Tesle, a Dek Vajt se pokazao toliko velikim poznavaocem Teslinog lika, da je samo njegova dobrodunost spasla dodeljenog kustosa neprijatne situacije

smestili glasno su tvrdili da e ga Nemci upropastiti ako ga kupe, jer e sve standardizovati na isti nain kao svuda po Evropi, a to je da ti se ivot smui... Hotel koji ih je oduevio svojim unikatnim enterijerom iz sedamdesetih jeste Jugoslavija, kasnije naravno prodat strancima, ali ne Nemcima, i oigledno ne da bi radio, na gubitak svih nas. Neki put se jedna vrsta neprepriljivog bratstva sa muziarima izgradi sluajno. esto smo umorni na koncertima i stalno ponavljam da me od tolike muzike vie bole noge nego ui, ali nikad nisam video da je neko zaspao na sceni sve dok za vreme nastupa sjajnog dez-fank benda Freda Veslija nisam stao zaista blizu bine i shvatio da legendarni saksofonista Pi Vi Elis sedi na stolici zatvorenih oiju. Poto ih dugo nije otvarao, poeo sam malo da se brinem ta se tu stvarno deava, bilo bi stvarno neverovatno postignue da mu

AKCIJA
NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE

Laguna

Knjige za ! a 299 dinar

Amos Oz: MOJ MIHAEL Ljubavna pria, smetena u Jerusalim pre Suecke krize, i misaoni portret jedne zemlje. Roman velikog izraelskog knjievnika Amosa Oza. Madam Bovari savremenog Izraela

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI Ponesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara. Akcija traje od 5. decembra do 3. januara 2014.
Varis Dirije: PUSTINJSKI CVET Roena u nomadskom plemenu u Somaliji, pre nego to je postala vrhunska manekenka preivela je genitalno sakaenje i bliski susret s lavom... Sada je ambasador Ujedinjenih nacija... Neverovatna autobiografska pria Kendas Bunel: LETO I GRAD Nastavak serijala Kerini dnevnici prua itaocima iznenaujui uvid u ono to je pretvorilo devojku iz provincije u nezaboravnu njujorku ikonu - Keri Bredo. Novi dnevnici junakinje megapopularne televizijske serije Seks i grad uraene upravo prema romanima Kendas Bunel

Maa Rebi: SPONZORUE Opora pria o sudbinama nekoliko tinejderki u olovnim devedesetim godinama prolog veka u Srbiji. Jedan od Laguninih bestselera

Don Balkin: VELIKA OTKRIA STO NAUNIKA KOJI SU PROMENILI SVET Pria o idejama koje su oblikovale dananji svet i o idejama koje e oblikovati budunost

Skot Marijani: PROROANSTVO SUDNJEG DANA Smak sveta se blii. Samo jedan ovek ga moe spreiti... Brz, visokooktanski triler koji e zaokupiti ljubitelje Dena Brauna i Sema Borna

Arnulf Krauze: VIKINZI Dosad najobuhvatnija, istorijski pouzdana knjiga o nekad najmonijem narodu svoga vremena izvan granica nekadanjeg Rimskog carstva

Danijel H. Pink: TA NAS POKREE ta motivie ljude da bolje rade? Jesu li to poviice, bonusi ili drugi vid nagrada? Ili kazne ako se ne ispuni zacrtano? Da li ovaj metod tapa i argarepe moe da opstane i u dvadeset prvom veku? Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai: Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni) Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni) Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo) Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad) Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)

Petra Torbric: KONCENTRACIJA Prirunik koji odgovara na pitanje kako da detetu pomognemo u uenju, sa testom i vebama za jaanje koncentracije, namenjen roditeljima, nastavnicima i uenicima

Skot Marijani: ZAVERA MOCART Prema zvaninim izvorima, Oliver je poginuo u traginoj nesrei. Meutim, injenice se ne slau i navode ga na neoekivan trag iz prolosti Mocartovu misterioznu smrt

Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo) Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica) Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd) MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica) Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac) Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo) Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad) Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)

63

se ne daj boe neto desi na sceni ba dok ja radim koncert, ali, na svu sreu, kako se pesma u kojoj nije uestvovao zavrila, tako se Pi Vi trgao od aplauza i sa prvim tonom sledee numere bez greke uleteo u svoju deonicu, koju je, naravno, ushiujue nadahnuto izveo. lanovi benda koji su bili blie shvatili su da je legenda dremnula i smijuljuli su se zajedno sa mnom poto su iz mog iskolaenog pogleda iz prvog reda i hvatanja za glavu shvatili da sam i ja primetio isto to i oni. Sad, kad bolje razmislim, ko zna koliko je puta Pi Vi slatko odspavao na sceni... Kakvu smo veliku zajedniku tajnu od tada stekli da uvamo... Vejn Kramer i posebno Denis Tompson iz mc 5 ispriali su mi sve mogue tajne prie sa regrutacija za Vijetnam ezdesetih godina i kako je u tom trenutku zaista vrlo realno bilo pitanje ivota ili smrti uspeno se pretvarati da si lud ili bar gej, da ne bi zaista zavrio u nekoj dungli. Hladna jeza koja obuzima dok sluate ova seanja jer vrlo dobro znate kako funkcioniu obavezne narodne vojske, a amerika je u tom trenutku bila ba takva povezuje mukarce na neprepriljiv nain. Veze meu nama se neki put uspostavljaju na nedokuiv, ali negde ve predvien nain. Aleks ilton je stigao kao ivi sinonim za palog anela rokenrola, se reputacijom nesnosne osobe, ali smo od svega toga videli samo to to je istakao neobian uslov da doe traio je da ostane u Beogradu etiri dana, po svom izboru i o svom troku, odsevi u hotelu Moskva. U jednom trenutku, na ruku dan posle koncerta, povela se rasprava o politikim problemima ovog sveta kad je legendarno nepredvidljivi junjaki dentlmen ispriao kako veruje da su sindikati jedina prava snaga koja e spasti ljude. Tu mi je ve bilo poneto prepoznatljivo, te sam ga direktno pitao zar nije to malo marksistiki reeno da, prouio je dela Karla Marksa koja je imao priliku da svojevremeno vidi kod svog brata, studenta u koledu na Istonoj obali; oigledno je tu bilo i vie od samog itanja klasika, neka re mora da je pala, jer je aktivistika svest koju je ilton u sekundi pokazao, negde morala da bude pokupljena i preuzeta. Nigde, ni pre ni posle, u svetskoj tampi nisam proitao da je Aleks ilton bio leviar, ak moda i vrlo
VREME REME 26 / 12 / 2013

obrazovani marksista, ali on je u Beogradu hteo da u tom pogledu bude jasan i direktan, i oseao se srean to to ovde moe, sa nenou ispunjavajui sebi jednu veliku elju. Moda nije sve tako slobodno u slobodnom svetu? Model alternativne muke privlanosti, Evan Dendo iz Lemonheadsa, proveo je posle koncerta jo nekoliko nezaboravnih dana u Beogradu, plaajui sam dodatno sobu u Hajatu, koju je svaki dan punio uredno poreanim ispijenim konzervama piva. Razlog za ovo neobino ponaanje bio je privatan Elizabet Mozes, ena koju je smatrao svojom, letovala je porodino u Grkoj, a njeni roditelji ga nisu podnosili, pa je eleo da joj bude blizu, nadajui se da e ga pozvati... Ova pria je bila dirljiva, koliko i neproverljiva, pa ne mogu sa sigurnou da kaem zato je u stvari Evan ostao jo par dana kod nas, no postoji jedna koliko romantina toliko i luda injenica koja je potkrepljuje. Ljubavni putnik je sa sobom nosio samo jednu prirunu hipi torbu za na rame, sa nekolicinom odlinih knjiga koje je tokom svog boravka poklanjao ljudima koji su mu postali dragi. No, jednu knjigu je svima samo pokazivao iz svoje ruke. Bio je to foto album sa slikama njega i njegove drage na nekim nepoznatim letovanjima, zimovanjima i umovanjima, obine privatne uspomene dvoje obinih privatnih ljudi, bez obzira na to to je jedan rok zvezda, a druga uspean model. Kao da sve to ve nije bilo dovoljno da se ovek oseti emotivno uvuen u neki veliki svet, i on je punom brzinom ulazio u na, terajui nas da shvatimo da smo njegov deo. U nekom trenutku smo ili poluraspadnutim starim kolima u zgradu bigz-a, na probu jednog benda kojoj se Evan kasnije pridruio, samim tim je uinivi delom gradskih legendi koje se i danas prepriavaju vozili smo se preko reke, krivinama autoputa ka meseinom osvetljenom gradskom pejzau, dok je sa kasetofona ila jedina kaseta koju je vlasnica automobila imala, i to Nik Kejv. Kao obian fan, kao bilo ko od nas, Dendo je komentarisao sedei pozadi kako je Kejv ovde odlian, a im je neizbeno poela Do You Love Me, uzeo je da peva iz sveg glasa. Ta scena u kojoj sam i sam igrao, kad Evan Dendo peva Do You Love Me iznad Beograda oblivenog meseinom, spada u nenapisanu antologiju pria ovog grada.
Lemonheads, Jelen pivo Live, Tamajdan 2008.

Delo Biafra, Beograd 2010.

Svaki put morate biti spremni na reality check. Andre Vilijams je plaio devojku koja je prodavala sendvie preko puta Doma omladine tako to joj je rekao da mu sipa majonez u aku prvo, a onda ga je olizao sa svoje ruke da vidi da li je dobar, sve gledajui curu pravo u oi. Potom se ogromni stari crni ika nadvio nad mene i dohvatio da me ispituje: Zato ti radi koncerte? Pa da bih video neto to inae ne mogu u svom gradu. E, pa dobro onda, to je pravi razlog tako rade koncerte i na Srednjem zapadu.... U dananje vreme nije ba tako lako biti toliko stvaran. Kao to ree Dilan, novac ne pria, on psuje. Moda to nije rekao dok se vozio od Hajata do Arene, ne znam, nisam radio taj koncert, ali mogu da ga zamislim kako o tome razmilja u jo jednoj sportskoj svlaionici, ovaj put u naem gradu. Godinama sam sluao kako se ovakve stvari ne mogu i nikad nee desiti kod nas. Kafanske prie o nekom ko to nee dopustiti. Razna opravdanja od kojih boli glava, a koja skrivaju pravu istinu da niko nije ni radio na tome da pomenuti muziari dou kod nas i da se ta velika pop kultura, eto, desi malo ba u naoj ulici. Nije bilo ak ni zamislivo. Ali sve se to desilo u naoj zemlji. (Nastavie se...)
(Autor je programski urednik Doma omladine Beograda i programski menader Mejn stejda festivala Egzit)

64

Knjige: Samo deca

Gladni dendi i cura iz Dersija

Knjiga uspomena Peti Smit je pre svega fascinantna poetska hronika jednog ljudskog i umetnikog odrastanja i sazrevanja u dvoje
Zato ne mogu da napiem neto to bi probudilo mrtve? To je ono to me ponajvie titi. Prebolela sam gubitak njegovog stola i stolice, ali me nikada nije napustila elja da ispletem rei vrednije od Cortesovih smaragda. Ipak, ostala mi je lokna iz njegove kose, neto njegovog pepela, kutija njegovih pisama, tamburica od kozje koe. Smit, tada jo samo trkljava cura iz Nju Dersija koja je zagrizla u Veliku Jabuku u bekstvu od isprojektovane malograanske good girl egzistencije, hranjena tek niskokalorinom i nefokusiranom umetnikom ambicijom, ponajvie likovnom, onda pesnikom, a ponajmanje muzikom, i Robert Mejpltorp (Mapplethorpe), senzibilni gladni dendi pravo Niotkud, ovek koji osea, misli i ivi u prizorima i slikama, a koji e mnogo kasnije postati jedan od najznamenitijih umetnika fotograje xx veka, dok e trkljasta deakua Pa i, ali i potonja zrela, mona umetnica i pesnikinja, biti njegova prva, trajna i poslednja muza, to jest, neto mnogo vie od modela: ona koja postoji kao donekle drugaiji nain da postoji i sam, ma koliko to nekome moda preterano zvualo. Peti je Smit, dakle, napisala memoarsku knjigu Just kids (Samo deca; Rende, Beograd 2013; preveo Peria Perii; duan sam da napomenem da sam lino itao ranije objavljeno i fotograjama iz izvornika opremljeno hrv. izdanje: Tek djeca; areni duan, Koprivnica 2011; preveo Denis Leskovar) ne prevashodno kao sopstveni ivotopis, nego kao precizno injeninu i hronoloku, a opet dosledno uzvieno poetsku istoriju jedne ljubavi, one koja ju je sudbinski denisala kao zrelo i samosvesno ljudsko bie. Uvodni delovi ove knjige posveeni su onome to je bilo pre Njujorka i Mejpltorpa, ali spisateljica relativno brzo i ovlano prelazi preko tog ranog perioda svog ivota, tek ga neophodno kontekstualizujui, a sve hitajui ka Bitnom; takoe, onog posle zapravo i nema ne znai da nee biti u nekom buduem nastavku nego je Mejpltorpova smrt od aids-a 1989. zapravo prirodan kraj ove knjige, kraj koji je
26 / 12 / 2013 VREME REME

retnu se momak i devojka na nekom njujorkom uglu, mladi i gladni, mravi i velikih oiju, eljni svega i jo eljniji samopotvrivanja u svemu, nedenisano talentovani i denisano goli na hladnoi menhetnskih ulica, doljaci u grad i svet; pria, elem, ispriana ve milion miliona puta, ali se uvek iznova pria sa istim arom, jer koja je pa to pria vanija od te? Oko njih umiru mitske ezdesete, Armstrong eta po Mesecu, Mao tiranie Kinu dok razmaeni buroaski revolucionarni snobovi Zapada lanano svravaju na njegove idiotske slogane, pomahnitali ubica arls Menson ritualno sahranjuje hipijevski san, rumeni i kratko podaiani ameriki momci uredno stiu kui iz Vijetnama u kovezima ili sa protezama, mladi i lepi umiru Brajen Dons, Hendriks, Denis i Morison, po opskurnim rupagama donjeg Menhetna sviraju Velvet Underground, najbolji bend na svetu (ne samo) tog trenutka, oni udaci to im je bananu s naslovnice genijalnog prvog albuma kreira Endi Vorhol, a taj Vorhol je sve vreme tu negde iza oka, a opet nevidljiv, kao odsutan, kao nepostojei, kao ne-entitet u svetu o kojem je rekao toliko toga spektakularizujui i doestetizujui njegovu programsku banalnost... To je, dakle, grad i svet u kojem se susreu najvea pesnikinja rokenrola Peti

65

zato ne rei tako velianstveno potresan i potresno velianstven (dakle: petismitovski) da mi je grunuo suze na oi, a nisam, ini mi se, ba od italaca prelakih na suzi... Ljubitelji optih i poluoptih mesta rok mitologije doi e i ovom knjigom na svoje, jer tu su susreti sa ivim i mrtvim Veliinama epohe, opojno kuni miris Njujorka, Amerike i sveta u jednom prevratnom vremenu, tu je sveto trojstvo seks, droga i rokenrol u neranisanom stanju, knjigom promiu zvuci i prostori iz samog vrha Kanona, tu su i Ginsberg, Barouz ili Gregori Korso, Pa ine (jbg, ne mogu da kaem Patine, kao da se radi o doivotnoj verenici Paje Patka!) veze sa mukarcima poput Sema eparda, duh Boba Dilana lebdi nad vodama Hadsona i Ist Rivera, a dabome da je tu i Chelsea hotel u kojem nije samo Denis objanjavala Koenu kako preferira zgodne mukarce ali e njemu, eto, ipak izai u susret, nego su Pati i Robert tu neko vreme iveli, i zapravo e se odatle iseliti tek onda kada njihova ljubavna veza pone da nepovratno splanjava ili tanije, da se transformie u

neto drugo, u osnovi ne manje vano i blisko. Jer takav je to ljudski par i takva je to veza: ne rastavlja to ni bog ni ovek, bez obzira u iji ko krevet lee, i s kakvim namerama. Mejpltorpa e seksualne sklonosti polako i sigurno odvui ka mukarcima, a od svoje e fascinacije mukim telom ovaj umetnik nainiti hrabru, drsku i provokativnu estetiku za sebe jer, kako Pati vie puta kae, Robert nikada nije bio od onih koji bi se izvinjavali zbog toga to su to to jesu... to, opet, nikako ne znai da nije proao kroz buran i bolan proces saivljavanja sa dominantnim slojem sopstvene seksualnosti itajui ovu knjigu, ponekad ti se uini da je njemu to padalo tee nego njoj... Kako god, nije Samo deca ni knjiga o tome, mada jeste i dalje zadivljujua mirnoa i snaga kojom Peti Smit prihvata transformacije udnji voljenog bia. Ne, ovo je pre svega fascinantna poetska hronika jednog ljudskog i umetnikog odrastanja i sazrevanja udvoje, istovremeno umeno i dobro dozirano zainjena svim (haiarskim, dakako :-) ) aromama mesta i vremena.

Ova knjiga uspomena staje tamo gde bi njen naslov postao deplasiran, negde pred vratima slave i uspeha, negde tamo gde poinju prave karijere Smitove a potom i Mejpltorpa onakve kakvima ih svet poznaje. Njihovo razdvajanje bilo je neminovno koliko je bilo i neminovno relativno, jer je veza meu njima bila odvie duboka da bi ju se dalo raskinuti, sve i da su ljubavnici to hteli a nisu, ta zato bi? Otuda nije neobino da je Peti Smit bila tu negde, sasvim blizu, i onda kada je Mejpltorp umirao. Dvadeset godina u nekom viem smislu zajednikog ivota, pa potom jo dvadeset godina do vremena pojavljivanja ove knjige; kakva pria i kakvi ivoti! A moe li, uostalom, biti nesreno i uzaludno proveden ivot u kojem te je voleo neko takav? Gledao sam je onomad u Petrovaradinu, plesala je bosonoga uz moda najjau pesmu koju je napisala, pa je sila meu nas (dok su gore gruvali Tom Verlen i poludeli saksofonista) i dodirivala nas i slikala nas i priala nam i pevala, a bio je jo uveliko dan nad Panonijom, letnji, dug, a posle je ipak pala no, no koja, znamo to, pripada ljubavnicima.
TEOFIL PANI

Nagrada World Finance magazina

Delta Generali osiguranje najbolje u Srbiji

Prestini ekonomski magazin World Finance, sa seditem u Londonu, proglasio je Delta Generali Osiguranje za najbolje osiguravajue drutvo u Srbiji u 2013. godini. Struni iri dodelio je ovu vanu nagradu Delta Generali osiguranju za poslove u oblasti ivotnog i neivotnog osiguranja. Visoki profesionalni standardi, vrsti etiki principi, inovativnost, posveenost potrebama klijenata, brzina u isplati teta, ponuda razliitih proizvoda, zadovoljstvo klijenata, razvijena prodajna mrea, ostvareni rezultati i drutveno odgovorno poslovanje, samo su neki od parametara koji, po oceni irija, ine Delta Generali osiguranje prepoznatljivim i jedinstvenim na tritu u Srbiji. Sa tritem osiguranja koje dui period prolazi kroz promene, kompanije

su morale da postanu jo impresivnije, ekasnije i orijentisane ka klijentima kako bi ostale ispred konkurencije. U World Finance Insurance Awards 2013, pohvaljujemo one organizacije koje su predvodnici industrije, koje stvaraju

nove opcije i pruaju najbolje usluge, navodi se u obrazloenju strunog irija. Inae, World Finance magazin ve estu godinu zaredom irom sveta dodeljuje nagrade u oblasti osiguravajue industrije.

VREME REME 26 / 12 / 2013

66

More, zemlje, ljudi

Nedosanjani Mediteran
Muzej evropskih i mediteranskih civilizacija (MuCEM), otvoren u junu ove godine u Marseju, jedan je od najuspelijih muzeolokih projekata realizovanih u Evropi u skorije vreme
Kada sanjamo o ovekovom ispunjenju, o ponosu i srei to smo ljudi, na se pogled okree ka Mediteranu. or Dibi, Mediteran, ljudi i naslee, Pariz, 1986. ve koja je prema reima kritiara jedan od najuspelijih muzeolokih projekata u skorije vreme u Evropi, Muzeja evropskih i mediteranskih civilizacija (Mucem), otvorenog u junu ove godine u Marseju. Ideja o osnivanju ovog muzeja rodila se pre vie od dvanaest godina, ali su nesuglasice izmeu Pariza i Marseja koile njeno ostvarivanje. Proglaenje Marseja Evropskom prestonicom kulture za 2013. godinu dalo je projektu dugo oekivani polet. kocka Za nekog ko prvi put poseuje Marsej teko je zamisliti da se pored nedavno renovirane tvrave Sen an nije oduvek nalazila ipkana kocka koja je danas glavno zdanje Mucem-a. Pa opet, ta glomazna doza poezije u produetku pitoreskno-urbane Stare luke i nije mogla biti glavna preokupacija grada koji se u francuskim medijima uglavnom pominje zbog socijalnih tenzija i majakih obrauna. Za muzej je odreena lokacija izmeu tvrave i pristanita za brodove koji dolaze iz severne Afrike. Mesto je samo po sebi znaajno. Na konkursu za arhitektonski projekat pobedio je Rudi Rioti, enfant terrible francuske arhitekture koji je pre par godina izazvao skandal izjavom da je katoliki arhitekta. Njegov projekat, bez ikakve namere da okira, prua suptilnu materijalnu interpretaciju kompleksnih odnosa izmeu mediteranskih civilizacija. Sagraena na vetakom ostrvu u produetku keja broj 4, Riotijeva kocka je sa tvravom povezana uskim mostom. Iako arhitekta verovatno nije nameravao da svakim elementom graevine napominje
26 / 12 / 2013 VREME REME

eseju Imaginarni muzej iz 1947. godine, Andre Malro zamilja prostor ispunjen umetnikim delima koja su ljudi zapamtili, videli na reprodukcijama ili o kojima su itali u knjigama. Tjeri Fabr, osniva Averoesovih susreta, tvrdi da postoji jedan takav imaginarni muzej, i to Mediterana, sastavljen od pria koje se nalaze u samom korenu mitologije Sredozemlja. Moda je upravo potreba za otelotvorenjem tog imaginarnog muzeja glavni pokreta ustano-

67

O SREDOZEMLJU: Pogled iz MuCEM-a na marsejsku luku (levo); pogled na muzej (gore); rad Mikelanela Pistoleta Voleti razlike Sredozemno more, 20032007 (dole)

foto: Tijana Krivokapi

sadrinu i smisao Muzeja, teko je prilikom prelaska mostia ne osetiti kako se ziki odvajamo od ustaljenih percepcija i komfornih predrasuda. Kocka je sama po sebi verovatno jedna od najlepih graevina 21. veka. Istovremeno prozrana i impozantna, moderna i orijentalna, ona isto toliko podsea na srednjovekovne vitrae koliko i na arapske muarabije. upljikavost ipkaste strukture fasade podsea na poroznost granica izmeu mediteranskih civilizacija koje neprestano utiu jedne na druge. To da Riotijeva konstrukcija fascinira posetioce od kojih vie od pedeset odsto dolazi van regije u kojoj se nalazi Marsej, ogleda se i u injenici da dve treine posetilaca poseuju Mucem samo da bi obili zgradu muzeja. Brojke su inae vie nego ohrabrujue za ovaj grad koji nema turistiku auru: od otvaranja, Mucem je posetilo vie od milion ljudi. postavka Stalnu postavku Mucem-a ine predmeti iz Muzeja oveka i Muzeja narodnih umetnosti i tradicija koji je zatvoren
VREME REME 26 / 12 / 2013

2005. godine. Kolekcija ovog muzeja prebaena je u Marsej s namerom da joj se jednog dana posveti odgovarajui prostor. Muzej narodnih umetnosti i tradicija, naime, zatvoren je ponajvie jer ga je veoma malo ljudi poseivalo, predmeti koji su u njemu bili izloeni izgledali su pranjavo i nepovezano sa dananjicom. Ovu kolekciju nasledio je Mucem i oigledno je da se ne radi o prieljkivanom nasledstvu. Tako su se i pre nego

to su poeli da razmiljaju o kolekciji posveenoj Mediteranu, kustosi Mucem-a nali pred zagonetkom kako integrisati nametnuto muzeoloko blago. Takoe, poueni nesrenim iskustvom kolekcije koju je trebalo udomiti, oni nikako nisu hteli da stalnu postavku zasnuju iskljuivo na predmetima iz mediteranskih predela. Neophodno je bilo nai maginu formulu pomou koje bi se muzej posveen razliitim drutvima i civilizacijama otarasio etnoloko-antropolokog karaktera. Odabrane eksponate iz ove kolekcije upotpunjuju tekue izlobe kojima se kustosi trude da stvore uslove za svojevrsnu mentalnu sliku Mediterana koju bi svako za sebe mogao da pone da konstruie dok se eta izlobom i da je ponese kui. crno i plavo Naime, ponavljati da je Mediteran kolevka civilizacije danas nije dovoljno. Pokuati nai odgovor na pitanje ta je uopte Mediteran iziskuje i da se prisetimo da on nije samo na, to jest da e se mogui odgovori razlikovati u odnosu na mesto sa koga se trudimo da ih formuliemo. U tom smislu interesantno je evocirati injenicu da je za Turke Mediteran Belo more, na-

68

Huan Miro, Plavo

Abd-el-Krim proteruje pance iz Maroka 1921.

Fransisko Goja, Uspavani razum stvara udovita

Kadar iz lma Larise Sansur Nation Estate

zvan tako u odnosu na Crno more, a da su ga u starim arapskim knjigama zvali more Al-Rum to jest more Evropljana jer s arapske take na Mediteran se gledalo kao na teritoriju konikta izmeu hrianske i muslimanske civilizacije. Nauno otkrie Mediterana kao jedinstvenog geografskog, geolokog, kulturolokog koncepta zapravo potie iz 18. veka. Evropski naunici su se trudili da dokau da postoje neosporive slinosti meu mediteranskim predelima, biljkama i narodima; biljke koje rastu na jugu Francuske i u Magrebu vie lie jedne na druge nego to lie one koje rastu na severu i na jugu Francuske, a ono to se naziva mediteranski mentalitet razlikuje se recimo od srednjoevropskog ili skandinavskog. Srbi, jo uvek pod uticajem oseaja jadransko-jugoslovenskog fantomskog uda, tako e rei da se oseaju sliniji Libancima nego Maarima. Mucem pak sugerie na injenicu da ako elimo da Mediteran nekako kulturoloki obuhvatimo, treba da budemo spremni da se izmestimo iz svojih kulturnih okvira. Izloba Crno i plavo kojom je muzej otvoren upravo na to podstie. Tenzije koje su oduvek postojale meu obalama Mediterana prikazane su kroz istorijske epizode (Napoleonov pohod na Egipat, uspon faizma u Italiji, panski graanski rat, opsada Sarajeva) pruajui uvid u njihove razliite percepcije. Sam naslov izlobe, inspirisan Gojom i Miroom, skree panju na svetlost i senku u kojima se narodi s razliitih obala Mediterana na-

izmenino nalaze. Kroz Uase rata, Goja se pretvara u mranog proroka civilizacije koja se, kada je nametnuta, sudara sa demonskom stranom ovekove prirode. Slojevitost njegovih graka suprotnost nalazi u Miroovim dvodimenzionalnim kompozicijama. Miroovo plavo je boja sna sila koja omoguava preporod. razliite prizme Ovakvo predstavljanje istorije Mediterana u Mucem-u ima i politiki znaaj u zemlji u kojoj 42 odsto stanovnitva smatra da prisustvo muslimana predstavlja opasnost za drutvo. Odavanje priznanja uticaju islamske civilizacije u javnoj instituciji, u jedinom gradu u Francuskoj u kome graani arapskog porekla ne ive na periferiji moe se protumaiti i kao pokuaj vlasti da doprinese socijalnom miru. Kroz istoriju, insistiranje na kulturnoj celovitosti Mediterana nije bilo motivisano iskljuivo humanistikim aspiracijama ve je sluilo i kao opravdanje za kolonizaciju. Autori ove izlobe su zato veoma vodili rauna da se nijedno od mediteranskih lica ne predstavi jednostrano. Voen Benjaminovim uverenjem da je svaki dokument o civilizaciji ujedno i dokument o varvarizmu, posetilac se kroz izlobu navikava da svaki predmet ili umetniko delo posmatra kroz razliite prizme. Na taj nain, sami odluujemo koji e aspekt biti u tami, a koji e osvetliti mediteransko sunce. Poslednji deo aktuelne izlobe posveen je dananjim politikim previranjima u zemljama mediteranskog prostora

graanskom ratu u Libanu, prikazuju se delovi lma Odisejev pogled Tea Anglepulosa, a kroz dokumentarni materijal se spominje i Arapsko prolee. Zbog jednog rada prikazanog pred sam kraj izlobe, ovo putovanje kroz Mediteran ipak ostavlja gorak ukus u ustima. Re je o kontroverznom kratkometranom lmu palestinske umetnice Larise Sansur s ironinim nazivom Nation Estate. Ona u sajens-kn stilu zamilja palestinsku dravu koja je cela stala u jedan moderan soliter. Svi graani nekadanje Palestine sada ive u ovom neboderu u kojem svaki sprat predstavlja jedan od izgubljenih gradova: Jerusalim je na treem, Ramala na etvrtom i Vitlejem na petom spratu. Umetnica, koja je ujedno i glavni lik lma, kree se kroz zgradu i vodi nas kroz ostatke kulture svoje sada izolovane nacije: iz ultra moderne kuhinje vadi kutije za obrok u kojima su tradicionalni tabule i falafel... Film se zavrava tako to ona pored prozora zaliva biljku. Kada se kamera udalji, vidimo da je ta biljka stablo masline, a Larisa Sansur, u poodmakloj trudnoi, polae ruku na svoj veliki stomak i zagleda se u daljinu, ka zlatnoj kupoli jerusalimske damije. Mediteran tako biva prikazan i kao mrana sila zbog koje se njegovi duhovi nikad nee smiriti. U vreme kad jedni pred drugima diemo zidove, Mediteran sve manje lii na kolevku, a sve vie na grobnicu za one koji nikad ivi ne stignu do Lampeduze.
TIJANA KRIVOKAPI

26 / 12 / 2013 VREME REME

VREME REME 26 / 12 / 2013

70

Primenjeno pozorite: Teatar u zatvoru

foto: Neboja Petrovi

Zatvor, zakon, zabrana

Poetna zamisao autora predstave Banja robija u kojoj igraju bivi osuenici bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima irom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa zatvorenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za poboljanje njihovog poloaja

ovek se naao u zatvoru, na odsluenju kazne na koju je osuen. Za to vreme, njegova majka, koja nema nikog osim njega, obolela je od raka. Potrebni su joj lekovi kojih nema na pozitivnoj listi. Nema novca da ih nabavi, a njen sin nema naina da taj novac zaradi. Majka umire, sin mora da pie molbu da prisustvuje njenoj sahrani. Drugi osuenik stigao je na odsluenje kazne sa tri ubodne rane, koje su mu sanirane u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Prepisana mu je terapija, ali ni nje nema na pozitivnoj listi, pa zatvorski lekar ne moe da mu je da. Osuenik pie molbu da mu se omogui jo jedan pregled u Gradskoj bolnici. Upada u zaarani krug administracije, a rana mu je u sve gorem stanju. Umire od infekcije. Treeg osuenika pretukao je zatvorski vaspita. Podneo je albu na takav tretman, ali se susreo prvo sa pritiscima uvara, a zatim i drugih zatvorenika i na kraju povukao albu. etvrti je

odsluio kaznu od pet godina, zbog trgovine narkoticima. Pokuao je da nae posao, prvo kao voza, a zatim u perionici automobila. Zbog injenice da je osuivan, poslodavci su ga zaobilazili u irokom luku, te se ubrzo vratio trgovini drogom i na kraju ponovo zavrio u zatvoru. Ove etiri prie, uz niz drugih detalja u vezi sa ivotom u srpskim zatvorima, publici u Beogradu predstavljene su kroz predstavu Banja robija, rediteljke Aleksandre Jeli. Predstava je nastala na osnovu autentinih svedoanstava vie od 300 osuenih lica iz dva zatvora u Srbiji Okrunog zatvora Novi Sad i Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica. Deo glumake ekipe ove predstave ine bivi osuenici. zatvoreni ivot Banja robija nije klasina pozorina predstava, ve interaktivna forma, koja, nakon izvoenja, omoguava publici da

uzme aktivno uee, stavi se u ulogu svakog od aktera radnje, preokrene situaciju u kojoj se on naao i, eventualno, promeni ishod. Glumci nakon predstave ostaju na daskama i zajedno sa dobrovoljcima iz publike ponavljaju scene za koje smatraju da su mogle da budu drukije razreene. Predstava je deo projekta Od krenja do stvaranja zakona. Nosilac projekta je ApsArt Centar za pozorina istraivanja, a partneri su yucom Komitet pravnika za ljudska prava i Beogradski centar za ljudska prava, uz podrku Fondacije za otvoreno drutvo i Zatitnika graana. Poetna zamisao autora predstave bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima irom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa osuenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za poboljanje njihovog poloaja, kako za vreme tako i nakon odsluenja kazne. Pred26 / 12 / 2013 VREME REME

71

stava je do sad izvedena u pozoritima u Novom Sadu, Niu, Kragujevcu kao i u tri kazneno-popravna zavoda u ovim gradovim. Meutim, dalje igranje je odloeno do daljnjeg. Iako cilj predstave nije podstrekivanje nezadovoljstva osuenika, ve unapreenje njihovog poloaja, usled osetljivosti pitanja kojim se bavi, dalje izvoenje u zatvorima je uslovljeno novom dozvolom Uprave za izvrenje krivinih sankcija i time jo uvek neizvesno, kau u ApsArtu, organizaciji koja realizuje projekat: Kroz predstavu elimo da iroj javnosti pribliimo ivot i probleme sa kojima se susree osuenika populacija, a strunoj javnosti i osuenicima da omoguimo da daju predloge za reavanje postojeih problema. Sve predloge koji budu izneseni tokom diskusije pravni tim e uobliiti u konkretne pravne predloge za koje e osuenici moi da glasaju, a predlozi i preporuke e nakon toga biti predstavljeni nosiocima izvrne vlasti. Kako trenutno stoje stvari, izvoenje ove predstave 21. i 22. decembra u Domu omladine Beograd bila je poslednja prilika da publika vidi o emu je re. Tokom interaktivnog dela predstave publika je imala priliku da uje i da su donosioci odluke o njenom daljem izvoenju smatrali da bi ono to je u njoj prikazano moglo da dovede do zatvorskih pobuna. Verovatno najzanimljiviji deo razgovora nakon predstave jeste razlika u miljenju izmeu prisutnih bivih zatvorenika iz publike i obinih gledalaca. Dok se od obine publike moglo uti da su etiri obraene prie previe brutalne, dvojica bivih osuenika smatraju da je u predstavi sve prikazano mnogo blae nego to se u stvarnosti dogaa. Inae, obojica su sa izdravanja zatvorske kazne izali sa invaliditetom zbog neadekvatnog leenja u zatvorskoj bolnici, za ta im je dosuena i materijalna odteta, ali su albeni postupci jo u toku. teatar potlaenih U razgovoru nakon predstave, moglo se uti mnogo toga to iroj javnosti nije poznato, poev od razmera drutvene stigmatizacije s kojom se osuenici susreu nakon odsluenja kazne, preko toga da, suprotno svakodnevnoj praksi prilikom zapoljavanja, nemaju ba svi poslodavVREME REME 26 / 12 / 2013

ci pravo da od buduih radnika trae potvrdu da su neosuivani do injenice da je odlaganje odsluenja zatvorske kazne u Srbiji mogue jedino u sluaju tekog akutnog zdravstvenog stanja, to je vrlo neprecizna zakonska denicija, pa ljudi bivaju upueni na odsluenje u vreme kad su im zakazane komplikovane operacije, na koje nikad ne stignu. Ova predstava izvodi se u vreme kada je najavljeno usvajanje novog zakona o izvrenju krivinih sankcija i prvog srpskog zakona o probaciji, meutim, diskusija nakon predstave ukazala je da ima elemenata za unapreenje Zakona o radu i Zakona o zabrani diskriminacije. Banja robija jedan je od inae retkih projekata iz domena takozvanog legislativnog pozorita, koje je kao jedna od formi primenjenog pozorita nastala na tradiciji koju je ezdesetih godina xx veka zapoeo brazilski teatrolog i politiar Augusto Boal. Boal je kreirao niz pozorinih formi pod nazivom Teatar potlaenih, koje je poev od 1973. promovisao u Brazilu, a zatim i irom Evrope. Sutina ideje Teatra potlaenih jeste da koristi pozorite kao sredstvo za promociju drutvene i politike promene. Uobiajena podela na glumce i publiku se ukida i svi postaju aktivni uesnici u analizi i promeni okolnosti u kojima ive. Budui da je bio i politiar, Boal je u drugoj polovini osamdesetih obavljao funkciju gradskog savetnika u Rio de aneiru. Upravo u to vreme stvorio je novu formu koju je nazvao legislativni teatar. Zamisao mu je bila da svojim glasaima prui nov nain da iskau miljenje i stav o gradskim zakonima. Na taj nain uspeo je da uspostavi dijalog izmeu graana i institucija, a ovaj proces nazvao je tranzitivnom demokratijom, koja predstavlja kombinaciju direktne i delegatske demokratije. Od 1986, kada je nastala, do danas, tehnika legislativnog pozorita koristi se, osim u Brazilu, jo i u Kanadi i Velikoj Britaniji. Tokom Boalovog boravka na javnoj funkciji, Rio de aneiro dobio je 13 novih zakona kroz dijalog u legislativnom pozoritu. U Srbiji, prvi ovakav pokuaj doekan je (privremenom) zabranom.
JOVANA GLIGORIJEVI

72

Knjige

Pozorite potkazuje istoriju

Studija Snjeane Banovi Drava i njezino kazalite (Hrvatsko dravno kazalite u Zagrebu 19411945) je publicistika knjiga godine objavljena u Hrvatskoj 2013.
Zamislite da to to vi piete, odnosno prikazujete, ita i gleda vaa majka ili kerkica?! Mile Budak, doglavnik NDH (zapisnik sastanka hazu, 21. i 22. 5. 1941) to je sa Sofoklom, s Lope de Vegom i Calderonom? S Corneillom i Racineom? Ljubomir Marakovi, Spremnost, Zagreb, 17. ix 1944.

onekad, i sam nain na koji je koncipiran naslov knjige moe govoriti mnogo. Tako bi se iz prvog dijela naslova studije Snjeane Banovi, zagrebake teatrologinje i nekadanje ravnateljice Drame Hrvatskoga narodnog kazalita, malo moglo shvatiti da nije dodatka u zagradi gdje se otkriva prava tema. U ovako dvostruko postavljenom naslovu mnogo je intencije, inteligentne, priguene i aluzivne, kao to i ide knjizi sainjenoj od toliko ambivalencija. Jedno je ipak bez sumnje: Drava i njeno kazalite najvaniji je hrvatski historiografski rad godine i magistralno djelo itave recen-

tne nacionalne publicistike. Istraujui dosad slabo tematiziranu povijest glavne nacionalne kulturne institucije, Hrvatskoga narodnog kazalita u Zagrebu u doba izmeu 1941. i 1945, vremena okupacije i ujedno trajanja takozvane Nezavisne drave Hrvatske, i ova kao i sve izuzetne knjige, osim to pojanjava mutne ili nikad dovoljno tematizirane stvari, otvara itav veliki i novi krug problema i pitanja. Jedan od njih ide ka unutra, ka uem kompleksu, nacionalnom, politikom, historijskom i dakako kulturnom. Drugi se pak iri prema van, prema obje Jugoslavije, kraljevini i soci-

jalistikoj, te postjugoslavenskom stanju, pa dalje u implikacije i pitanja itave evropske civilizacije. strane metafore Prije svega, trebalo bi publici u Srbiji skrenuti panju na neto kontekstualno. Mnogi e reeksno povui paralele izmeu dvaju najslinijih kultura s dva glavna grada i uloge teatarskih institucija, kako danas tako i kroz historiju. Meutim, zbog partikularnosti razvitka nacionalne kulture i otud i kazalita, ideja i znaenje hnk razliiti su od drugih u bivoj Jugoslaviji, pa onda i od one beogradske. Kako autori26 / 12 / 2013 VREME REME

73

Levo: Plamen s Velebita, program za 4. godinjicu NDH u reiji V. Rabadana, april 1945.

ca sama uostalom drugdje citira Gavellu: srpski teatar nastao je od putujuih trupa; hrvatski dekretima. Hrvatsko narodno kazalite drugim rijeima miljeno je oduvijek, a gurira ak i danas, kao simboliko glavno mjesto kulture, moglo bi se rei piramidalno, sasvim centralizirano i centralistiki. U tome ona prati i itavu simboliku strukturu drave i iz toga je uvijek na nju bila i ostala najtjenje vezana. Sve promjene, svi sukobi i historijski potresi kad bi se prenijeli na plan kulture, svaki su put kretali iz ove kue, nezaobilazno. Tko je vladao hnk taj je imao i svu drugu vlast, i obrnuto. Zato, za najstranijeg i najsramnijeg doba i iskuenja, ovoga o kojemu knjiga govori a na primjeru kazaline ustanove, vidi se sva razlika i prestaju slinosti i povlaenje analogija. U odnosu na tadanji kaos Srbije i na njene pogubljene, razuene troglave kolaboracionistike pojavnosti, u Hrvatskoj je sve stvoreno iz jednoga, iz singularne mrane, dugo pripremane i dosljedno, u vlastitoj nedosljednosti, provedene ideje, naela i propagande kroz hrvatsku varijantu nacizma u svojoj najuasnijoj fenomeni historijskoj osnivanje i postojanje ndh pod Antom Paveliem. Metoda izabrana za obradu i tematizaciju ovoga kompleksa, povjesniarski i humanistiki, uzorno je provedena i dobro izabrana, naroito za ovo doba ideolokih proizvoljnosti, konikata i pseudoargumenata. Interpretacija je svedena na minimum, a nasuprot tome puteno je dokumentima, dakle provjerljivoj ostavtini i jednoj apsolutno golemoj grai koju je Banovika obradila, da sami govore onako uostalom kako historiar jedino treba da radi, a od ega smo se u dugom vremenu zloupotreba oduili. Upravo iz takve pozicije, ti papiri i fotograje, od najbitnijih do marginalnih (a potonjima je posveena jednaka panja), oieni od svake retorike, poleminosti ili ideologiziranosti udaraju mnogostruko jae. U tekst meutim, svaki, ak i isto znanstveni, koliko god pisan akribino, s namjerom da bude objektivan, kao da se uvijek, jednim viim zakonom Teksta,
VREME REME 26 / 12 / 2013

Ante Paveli u foajeu HNK sa pripadnicama enske loze ustakog pokreta

provue neto to e ga osvijetliti drugaije, dati mu makar detaljem znaenje koje onda ide u drugu vrstu pisanja i interpretacije od ove nauno-historijske. Tako, skoro nevjerojatan i beskrajno poticajan tipfeler naao se na samom poetku knjige, slovna greka ve na prvoj stranici to silnom ironijom otkriva mnogo: ime Duana anka, prvog intendanta hnk u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj, tampano je kao Duan anko. U tom potpuno frojdijanskom detalju i omaci, gdje se ustaki dunosnik i kulturtreger, i bez tipfelera, nezgodno zove, krije se strana metafora, itav narativ u koji bi se moglo krenuti. fikcijski refleks Utisak se, svakom stranicom, svakim podatkom i opisanom situacijom, u ovoj odgovorno i moralno pisanoj povijesnoj studiji, pojaava, da bi ubrzo eskalirao: u knjizi krije se druga knjiga, drugoga anra jedan metanarativ kojega ignorirati ili prijei preko njega znailo bi propustiti neto fundamentalno u razumijevanju svega. Umjesto dokumentarizma, knjiga se ita od samoga poetka kao drama, kao komad, teatar, knjievnost unutar akademskog rada nemogue je izbjei asocijacije, i zbog materijala i jednako uslovljeni literaturom o vremenu. Shvaamo po toliki put da je taj kcijski reeks tu vjerojatno i kao (samo)obrana jer se ono faktino izneeno ovdje stranicu za stranicom drugaije ne moe podnijeti. Kako nam autorica ionako esto i potpuno okree rakurs o dobu, o eri endehazije, i dodatno, za neke od nas, o gradu koji smo, to je nakon itanja bolno razvidno, znali samo dijelom, tako se i pogled na vlastitu kulturu uznemirujue mijenja. Uope, ako je ita, ova je knji-

ga u kojoj se dva pojma nameu suoavanje, ponovno (po koji put ve?), i otrenjenje, gorko i teko prihvatljivo pa ga treba drati pod kontrolom, tako da iracionalnost koja divlja po poglavljima ne prijee u iracionalnu reaktivnost subjekta koji ita i intepretira. U tom vrtlogu podataka i opisanih situacija, koliko god razumno i staloeno bili razvijeni rukom povjesniarke, teko je izabrati odakle da se pone i to da se nabroji od beskonane serije primjera ovoga suoavanja. Epizode udaraju i iskau dramaturki, gomila se koliina injenica koje izazivaju val reakcija od gaenja spram malograanske banalnosti u periodu to se u drugim dijelovima zemlje razvijao i kao najstraniji u historiji i jedinstveni herojski preko zapanjenosti, utihlosti i bijesa, do uzbuenja od jaine motiva koji su se dogaali u ivotu a sutinski vezani za scenu teatra. Nekoliko ih je ipak najuoljivijih, i dalo bi ih se postaviti recimo ba kroz inove, kao troinku u naoj krvavoj verziji teatruma mundi gdje su dijelovi i povezani i razueni, disperzivni. aveti na sceni Epizoda samog ustolienja drave (ili drave) moe se uzeti kao dramski prolog, a zavitlao bi i najprosjeniju matu: u trenu dok se rade probe Krleinih Glembajevih, desetoga travnja ustanovljuje se (kvazi)drava ndh. U nevjerojatnoj, avolskoj podudarnosti, odvija se i pokus Vagnerova Parsifala. Dok Slavko Kvaternik sablasno, po Krleinim rijeima, kao ona ista avet iz 1916. i 1918, ali sada potpuno povampirena proklamira roenje ovog poroda od tmine, detaljem kakav nijedan komad ili lm kao da ne bi mogao uiniti uvjerljivim, na scenu Kazalita netko donosi radio-aparat da prisutni uju prije-

74

NA REPERTOARU HNK: Sveana proslava druge godinjice NDH; predstava Vinetu prema romanu Karla Maja; proslava dvadesete godinjice faizma; Vagnerova opera Ukleti Holandez u reiji Branka Gavele

nos proglaenja. Stavlja ga na samu binu, ponovo frapantno kao u dramskoj sceni, kako list Nova Hrvatska pie ba na oltar Svetoga grala, vrei svoju umjetniku ceremoniju i uivljujui se u uznosite molitve Wagnerova misterija sve kao modernizirani magijski obred germanske mitologije, gdje je Vagner na sceni, u doslovnom i citatnom, aluzivnom obliku. I inae, okupirani Zagreb pod ustakom apom izlazi kao gotovo germanska mizanscena van deklarativne i u knjizi apostrorane arijske pripadnosti, rasistiki uenoj od strane ideologa ustakog pokreta neto od te imitativnosti postalo je istinski teutonski zatamljeno (slavenske i germanske mitologije dodiruju se ionako). Vagner i vagnerijanstvo, kljuna metafora, samo ime umjetnike rekontekstualizacije prolog kao platforme nacistike Njemake promalja se i ovdje kao neopaganski motiv izmeu vitalnosti i kia, izmeu modernog i prirodnog, to e rei amoralnog, javljajui se u verziji leta balkanskih valkira, to je sve demonski oivjelo od Valpurgijske noi, crnomagijskog rituala izvedenog 10. travnja 1941. Iz toga dalje dramatski kontinuum, scena i komad koji se piu u ivotu i na sceni: zavreni jedno oko drugoga izmjenjuju se u kolu, u vrtlogu u kojemu se izdvaja vrlo jasno nekoliko protagonista anko, Dujin, Rakua, Bela Krlea, Tito Strozzi, to kao Manov Mesto reira Geteovog Fausta; Strozzi kompromitiran igranjem tokom endehazije, voen vlastitom glumakom tatinom, i koji e zamijeniti u ulozi Afria ljeviara koji odlazi u partizane. Za ovo bi trebao autor da se znalaki i ekspresivno obradi sve u dramskom djelu gdje se teatar i stvarnost mijeaju do nerazaznavanja. Takav komad meutim ve postoji: Hrvatski Faust, Slobodana najdera za itavo vrijeme itanja Banovikine studije stoji muklo negdje kod

zavjese i namee se po toliki put kao sutinsko nacionalno dramsko djelo, i zato ba sve do sad istisnuto, neigrano i odbaeno kao strana obiteljska tajna. Kroz njegovog Fausta, ono nedoraslo udovite, materijalizirano patuljasto zlo koje se raa 1941, ksirao je najder, napisavi zapravo ono to njegov prethodnik, uitelj s Gvozda, na ijim ramenima njutnovski stoji, nije uspio. Ili htio. suoenje Bez dramske povienosti, simbolike i literarizacije pak, jo je tee suoiti se s drugom, prizemnijom stranom ljudskog postojanja, tu gdje se stvara neprestani kontrast izmeu krvave stvarnosti i krhotina svakodnevice, toga kako se Zagreb u endehaziji pokuavao napraviti da ivi normalnim, to e rei i kulturnim ivotom. Piui o scenskim i prateim aktivnostima Kazalita, Banovi dovodi svojim metodom tu napetost do puknua: u trenu dok se antediluvijalnim mesarenjem ljudi pune jame po Lici i Baniji, odnosno u logorima usred totalne svedenosti ovjeka do njegove negacije, do agambenovskog homo sacera, u istom trenu u Zagrebu igraju malograanske komade, ili, u osobnoj noti i u jedva shvatljivoj jukstapoziciji, sviraju neka od najveih djela i apsolutnih dostignua evropskog duha i kulture, respective humaniteta kao takvog. Tu izbija do neizdrljivosti stravinost konstrukta ogledanog kroz kulturu. Lake je pratiti banalnosti dokumenata o nedostatku drva i lo-ulja za ogrjev kazalita, o cijenama karata i prihodima, o nabavci masti i brana, o minki i garderobama podaci izazivaju jedino prezir (da se ne bi sluajno pomislilo da se time i akteri i sporedne uloge ovom prozainou oljuuju naprotiv). Ali injenica da se u isto vrijeme kad se istrebljenje provodi 24 sata na dan, u hnk pjeva arobna

frula, da se izvodi Mozart, to nije smijena, groteskna izvrnutost samo, to bi bilo prelako, nego neto krajnje uznemirujue za promiljanje itave evropske kulture u svojim dijalektikim implikacijama. Jer, kad anko govori na poetku da djelovati na duh moe se samo duhom, preuzimajui jezik i pojam (njemakog poglavito) Prosvjetiteljstva i idealizma u apsolutnoj negaciji, takav jezik, na liniji AdornoHorkhajmerove socijalne kritike, mora probuditi sumnju ako ne i razoriti cjelokupan najsvjetliji moramo u to vjerovati evropski emancipatorski koncept. otrenjenje Ako ne elimo pak iriti, vratiti nam se opet u okvir nacionalnog kompleksa, u zadnji simboliki in drame. itati o angamanu, ponekad prisilnom, ali bogami esto i sasvim dobrovoljnom, nekih kulturnih imena, apsolutno je okantno. To nisu epizodisti, izgurani zbog vlastitog grijeha pa nazad izvueni ovom knjigom, nego naprotiv imena koje smo znali i uili kao klasike ili ih ak gledali do osamdesetih godina na pozornicama i televiziji: Baranovi, Gotovac s ijim Erom smo odrastali, Papandopulo (pravoslavni Grk!), Gavella kojem se pjevaju fanfaronate do danas, papa Rogoz (onaj to ga s Hedi Lamar prikazuje enka u Maratoncima), von Matai u emu je ovaj posljednji poseban sluaj po socijalnom cinizmu i slijepoj sujeti. Gorak je tu zakljuak gubitnika, a suprotan dananjem ideolokom narativu o osveti komunista: iz epiloga ita se frapantan zakljuak. Kolikima je samo oproteno, i kako lako! I tren kasnije kao tuna panorama odmota se napokon sve, u svojoj jasnoi, zato je sve tako kristalno bistro, sada kad je prekasno. Trebali su nam! Jadna, sirotinjska, nepismena Jugoslavija, trebala je ove kulturne, a moralno ravnodune, samoljubive protuhe i sla26 / 12 / 2013 VREME REME

75

bie to su posjedovali svu sostikaciju koju tek stvorena zemlja nije imala, tajno udivljena znanjem i nesom, koliko god surova i stroga nakon svega. I zato danas, kad se to ita, van svih uzdranosti a pod uslovom mrve suosjeanja doe nam je ao, kao ivoga entiteta, kao to nam je ao iva ovjeka. to se nastavlja na poziciju, mjesto i vrijeme iz kojega se pie. Iz pokuaja objektivno historijske i iz toga etike strane pak, izvan svakog knjievnodramskog prosedea, ova analiza ere i nedoba ndh i njenog hrama kulture, postavlja se kao muno ogledalo za mnogo recentnije, tek zavrene (?) stvari.

Autorica citira tako dva imena, nezaobilazna: Stanka Lasia i Nikolu Batuia. Nejasno je sasvim, iz briljantnih citata u knjizi kako je prvi mogao nekada pisati tako intelektualno iste, nedvosmislene stvari, razbijajui totalitarno zlo (itati treba opetovano Kiov tekst o Lasievoj Krleologiji), precizno i smireno kao reza dijamanata a onda se devedesetih pretvoriti u intelektualnu kukavicu i sramotu svoga poziva. Kad se ita poglavlje o razlikama izmeu srpske i hrvatske kulture, gdje ustaki ideolog epuli pie kako geografska blizina nije znaila kulturnu, a sam Paveli, otvorenije naravno, surovo, kako se ne moe zajedno s pravo-

slavnim, grubim, divljim i okrutnim Srbinom (...) bez tradicija i bez umjetnosti i protiv volje ovjek se sjeti Lasievog buncanja devedesetih o srpskoj i bugarskoj (!) kulturi a nasuprot hrvatske. Batui pak, na dubljem nivou jo je problematiniji zapravo, kao metafora. Dosad nigdje u bilo kakvoj kontraverzi, kao najprominentniji povjesniar hrvatskog teatra, on pie svoje knjige, kabinetski, marljivo i sasvim apolitino istraujui prolost teatra, izmeu ostalog i ovu endehaku, u trenutku kad ponovo padaju glave i baca se iz stanova, i ni jednoga jedinog trena se ne osvre na to nigdje, ni fusnotom. Ta je povezanost, analogija izmeu dva doba, u sljepilu i bijedi akademizma, u dubokom kukaviluku kad je trebao angaman, neto o emu e se, opet sa zakanjenjem, ex-post facto, tek morati govoriti jednoga dana, u odnosu dakle na prole godine i novu kolektivnu traumu, poslije zloina i utnje i paralelnog sluenja ideji kazalita i umjetnosti. Knjiga Snjeane Banovi moi e biti primjer kako o tome pisati.
ORE MATI

VREME REME 26 / 12 / 2013

76

Re ilustratora

ta crtam, a ta mi se
Ima ona dubokomislena da crte menja hiljadu rei. Ono to je vano je kakvih hiljadu rei? Ako je od onih knjievnih, vredelo je crtati. Ako je od onih koje ujemo u rijalitiju ili raznim (a)socijalnim mreama, teta potroenog vremena

Pie: Vladimir Stankovski

vako zna da crta, neko dobro, neko bolje. Setite se samo poetaka spojite take linijama i dobiete predivan crte... neega. Danas je internet preplavljen ra-

znoraznim kursevima. Mislili ste da ne znate da crtate? Svako moe da naui... Mada ima i onih koji misle da su beznadeni sluajevi (ne bih znao ni ia Gliu da nacrtam) jer nisu ni probali. Zahvaljujui njima, mi sa zrncem talenta i brdom volje smo u osnovnoj koli esto crtali za

druge i tako uvebavali brzo crtanje. Molim te, nacrtaj mi ovde sto partizana koji napadaju vabe, ja ne znam da crtam, a glupo je da dobijem keca iz likovnog jer nisam zavrio crte... super... ajd dodaj i desetak tenkova, gomilu topova koji tuku sa planine, nacrtaj i tu planinu ovee!...

26 / 12 / 2013 VREME REME

77

deava
dan; ili se jada, ne znam. Hoe to od stalnih eksperimentisanja i menjanja tema. Krene tako na jedan nain i ne zna gde e da zavri. Povremeno zaluta, crte se otme i ne lii na ono nastalo u glavi, pa se umetnik iznervira. Kad ide dobro, uhodanim putem, iznervira se i vie, jer to znai da je neto odradio proseno, i zanatski. Novo i originalno se raa samo neoekivano. Kad sam sebe iznenadi. Je l to ruka gospodari mozgom? Otela se kao da kae mani se racionalnog, crtanje je stvar metazike. Crtanje spada u umetniku formu, nain umetnikog izraavanja. A umetnost je ljudska delatnost iji je cilj stimulisanje ljudskih ula i uma. Iz stare Grke imamo podelu na lepe umetnosti u koje spadaju arhitektura, vajarstvo, slikarstvo, knjievnost, ples i muzika. Moderno doba nam je donelo lm, fotograju i strip, a neki ovu listu ire i dalje dodajui televiziju, modu... devet ivota Matematiki reeno, zajedniki sadralac veine ovih formi izraavanja je strip. Strip je deveta umetnost i ima bar devet razloga zato ga tako zovu, devet ivota koji ga ine ilavim, pa opstaje i u kompjuterskoj eri. Strip ima sve to treba vizuelnoj umetnosti: likovnost slike, reitost knjievnosti, lmsko kadriranje, preglednost grake, zanesenost poezije... Ko kae da mu nedostaje zvuk, vara se. Kad krene na put tom kompozicijom malih crtea, likovi progovore, a muzika se uje iz pozadine. Prikljuiu slualice direktno u njega, da bolje ujem te glasove. Otkrio sam i ples u stripu. Deava se da usled dugog itanja linije crtea ponu da se pomeraju i njiu, dok ne skliznu u dubinu dvodimenzionalnog crtea. Neki mi kau da su mi potrebne naoari, ali ko jo eli da svet vidi jasno... Nita lake nego nacrtati strip prvo uradi najbolje to moe prvi crte, pa onda to primeni na svakom od stotina sledeih crtea pratei priu, eto, tako bi laiki opisali stvaranje stripa. Kad bi se zezali. U stvarnosti je drugaije, to je mukotrpan samotni posao. Samo ti, olovka i papir. I ideja, koja katkad odlepra iz mozga pa mora da eka da se vrati u gnezdo. Ima tako ideja koje se nikad ne vrate, moda ih upuca neki drugi lovac na ideje... Neki se silno iznenade kad vide crtaa stripova na delu. ta, tako se crta strip? Mora svaku sliicu da uradi runo? Ja sam mislio(la) da se strip... samo tako... tampa... hm? Crtanje stripova je lake kad je ovek mlad, tada dan traje due. U zrelim godinama dani su izguvani, nema vremena da ih ispegla jer na svakom naboru eka druga obaveza i ti pone da krati svoje stripove. Najkrai strip je strip u jednoj slici. Karikatura ima isti stil, pokree je ideja, a ako zna da se zagleda u nju videe i priu. Karikatura je izazov, kako biti duhovit, originalan, potaknuti na razmiljanje, sve u isto vreme i na jednom mestu. Najbolje su univerzalne karikature, one koje pokazuju prstom na ljudsku glupost i razotkrivaju je. Jer takav crte je uni-

Brain Droperation
karikature: V. Stankovski

Nekako, nastavnica je ipak znala iji je crte. Koliko god bio brz i amaterski, crte ima stil. Kao ovek karakter. A stil se gradi uz mnogo rada, lepi ti se za ruku. Kad uradi hiljadu brzih crtea, a gr ti ne zarobi ruku, uhvatio si stil. Ja imam sto stilova, hvali mi se je-

Svi smo mi Kim Dong un, ili, Zabranjene frizure

VREME REME 26 / 12 / 2013

78

Grupni portret s predumiljajem

karikatura: V. Stankovski

verzalni jezik, svako ga razume. On povezuje svet. Svaki karikaturista mata o savrenoj, univerzalnoj ideji koja e otkriti i ismejati sve to ne valja u ljudskom karakteru. Kao to i naunik mata o jedinstvenoj formuli koja objanjava univerzum. ne daj ri na se Ima ona dubokomislena da crte menja hiljadu rei. Ono to je vano je kakvih hiljadu rei? Ako je od onih knjievnih, vredelo je crtati. Ako je od onih koje ujemo u rijalitiju ili raznim (a)socijalnim mreama, teta potroenog vremena. und nam ne treba, makar bio i autorski rad. Ne gomilajte deponiju smea u svom mozgu. Na kulturnom polju, ak vie nego u prirodi, budite sami sebi komunalni policajac i to u sve tri smene. Za portretnu karikaturu, recimo, politiara, da ne kaem oveka, nema svako stomak. Mora dugo da gleda taj lik dok crta, pa ti bude loe... Ponekad takva karikatura, makar ga ismevala, uini politiara jo popularnijim. On postaje veseli lik, drug Patka Dae i Suner Boba, neko na koga ne moemo ozbiljno

da se naljutimo, a na veinu politiara se treba stalno ljutiti. Uostalom, pogledajte politiku scenu, Diznilend kako ga zamilja Hromi Daba. Tako je to sa umetnou primenjenom na papiru. A crte i papir su sudbinski povezani, u biblioteci i magacinu, dok ih vatra ne rastavi. Bolje su proli praistorijski umetnici. Crtali su na trajnom materijalu, pa se i danas, posle hiljada godina, divimo njihovim sjajnim grakama. Ali, nisu se potpisivali na svoje radove. Neki misle da je to zato to tada jo nije bilo izmiljeno pismo, ja mislim da je to zato to nisu bili sujetni. Bila je to ista praumetnost, osloboena svake komercijalnosti i samoreklamerstva. Danas umetnici prolaze mnoge kole, od klasine, dokazujui veto crtako zanatstvo, do traenja Novog. Moderna umetnost je voda puna virova. Mnogi prerano i nezagrejani uskau u tu vodu na glavu, plivaju slobodnim stilom dok ih vir ne povue. Samo retki isplivaju, ostali se hvale da su pobedili virove tako to odlino rone u nemirnoj vodi. Rezultat se lako vidi, kad na svoje tri linije na platnu stave potpis, to nema istu tei-

nu kao Pikasov potpis sa te iste tri linije. Jer, da bi doao do ba tih nekoliko linija, mnogo mora da se radi, da se znoji i rve da bi se viak stresao sa crtea. Zato kau Holivuani, za uspeh preko noi treba ti bar deset godina rada. Umetnici od iskustva e posavetovati budite svoji i ne sluajte nikog, ako ste tako uradili, znai da ste njih posluali pa to opet ne vredi. Umetnost je stalno otkrivanje i napredovanje. Gledajte najbolje i probajte da budete bolji. Ali, ko moe da odredi ta je bolje u umetnosti? Potuen je rekord u crtanju na kratke staze sa preponama ... Veliki izazov za doskoranjeg rekordera koji e se oprobati u novoj disciplini, potroie i do tri gratne olovke u boji po kvadratnom centimetru papira. I to nije sve... Ako hoete da budete bolji, sluajte kritiare. Kad vas hvale, skromno ignoriite, kad vas kude, zamislite se, pa opet ignoriite, jer, ta oni znaju... Drugi e vam rei dobro, lepo je to to voli da crta, to je lep hobi, ali ta e da radi da prehrani porodicu? ta u da radim? Hoe da ti nacrtam?!
(Autor je ilustrator i graki saradnik Vremena)
26 / 12 / 2013 VREME REME

80

Zvezde u 2014.

Mars u kui bezumlja i tiine

Sudei po natalnoj karti, Vi ste intuitivni i emotivni. To ne vide svi oko vas, ali ste prijatni i simpatini. Imate stav o tome ta je dobro, a ta ne. Velikoduni ste, saoseajni ali iz potrebe da ostavite utisak neete to uvek pokazati. Oekujete da Vam budu odani zbog vaih talenata, ali postoji veliki rizik da postanete rtva svojih ideala

ko se u ovome ba nigde ne pronalazite, to teko da je sluaj, moete to objasniti ogromnim neiskustvom nedeljnika Vreme sa horoskopima. Za poetak, to ne ide tako. Ne moe jedan isti horoskop vaiti za sve itaoce jednih novina, ak i kad su one jedine u zemlji, a i ire, koje nemaju redovnu astroloku rubriku. Za tako detaljnu analizu uticaja zvezda nije dovoljno da znate ni samo svoj znak i podznak. Za horoskop su neophodni datum i sat roenja, kao i precizna geografska irina i duina mesta na kome ste roeni, pa da vam se, na osnovu hiljadugodinjeg poznavanja kretanja planeta, izrauna njihov raspored u odnosu na 12 sazvea Zodijaka i to ba iznad mesta i u trenutku kad ste doli na svet, to astrolozi nazivaju natalnom kartom. I tek potom da pristupite tumaenju. Meutim, ceo postupak moete i sami sa lakoom da probate, pa ak i da se bez

mnogo muke uvebate u ovoj disciplini, da bi na kraju dobili neku vie ili manje slinu varijantu optih, dvosmislenih opisa za koje teko da ima ikog ko se u njima nee prepoznati, to je u psihologiji poznato kao Forerov efekat. No, ta god mislili o takvom ishodu, ili horoskopu uopte, kao i svaki zanat, ni vetina pravljenja natalnih karti nije beskorisna. Moda ete, na kraju, poeleti da se sasvim odate njihovom istraivanju i tumaenju. Osetiete izvesnu, mada varljivu utehu, spoznati sebe i svoje blinje na novi, mada bizaran nain, a ako krenete dalje, komercijalnim putem, posao je od davnina dobro razraen i nesumnjivo protabilan. Protiv astrologije danas zapravo jedva da ima novih argumenata, ali, samo iz jednog razloga nijedna od starih naunih kritika jo nije dovedena u pitanje. Naunici i dalje, od poslednjih velikih studija

sredinom osamdesetih godina xx veka, gotovo nepodeljeno smatraju astrologiju za pseudonauku i to zato to: nije konzistentna, nije proverljiva, nema otvorenih istraivakih tema i oslonjena je na gotove drevne recepture, kontradiktorna je, u sukobu sa realnom slikom neba, nema jasne zike osnove po kojoj tumai uticaj zvezda na novoroenu decu i, najbolnije za same astrologe, uopte ne daje tane predikcije. Uprkos tome, astrologija je svakodnevno u naem ivotu, a o njoj se gotovo nikad kritiki ne razgovara. No, da li je uopte vredno diskusije objanjavati kako su planetarne kue varka, sazvea pogrena, a svi ti so veri za natalne karte i uopte itanje sudbine iz zvezda nauno neutemeljeni? Da li je ova rasprostranjena zabluda, koja veini ljudi predstavlja samo razbibrigu, zaista problem koji je neophodno analizirati? Zar nemamo veih
26 / 12 / 2013 VREME REME

81

problema od politike, javnog ivota, kulture i sveopte nematine duha i novca? Ovo je jedno zanimljivo pitanje koje se, u moru uglavnom bezveznih, pojavilo meu komentarima uoi ovomesene tribine Centra za promociju nauke, koja je tendenciozno nazvana Zato je horoskop prevara, i koja je ba iz tog razloga uskomeala beogradske astrologe (autor teksta je bio urednik i moderator ovog skupa). Odgovor nije, naravno, u tome da u Srbiji nema hitnijih tema, kao to nije ni u tome da su se zvezde na kraju 2013. namestile izrazito nepovoljno za domae astrologe, ve se sadri u samom pitanju o znaaju pitanja. A za to je, ipak, neophodno da se vratimo korenima ove discipline. efekat blizanaca Jednu od najstarijih kritika astrologije izneo je pre vie od dve hiljade godina slavni rimski dravnik, retoriar, lozof i pravnik Ciceron (10643. p.n.e.) koji je postavio uveni problem blizanaca u horoskopu. Naime, ljudi koji su istog dana, u otprilike isto vreme roeni na istom mestu, doli su na svet
VREME REME 26 / 12 / 2013

pod istim zvezdama. Zbog toga se njihove natalne karte uopte ne razlikuju, a u praksi imaju sasvim razliite karaktere i sudbine. Ovu tezu je etiri veka kasnije razradio verovatno najuticajniji ranohrianski mislilac, sveti Avgustin (354430). Rani kritiari astrologije, poput njega, ukazivali su i na injenicu da horoskop zasnovan samo na trenutku roenja ne uzima u obzir poreklo, odgoj, uticaj lekova, hrane i vremenskih prilika, kao i brojne druge faktore u ljudskom ivotu. No, jedna od osnovnih zamerki na kojoj e se razvijati hrianska, srednjovekovna kritika ove vetine u vezi je sa pitanjem ovekove slobodne volje, koja je, kao uenje, u kontradikciji sa idejom sudbine koju svaki horoskop barem implicitno podrazumeva. Trenutna nemo neke discipline da odgovori na teke izazove ne znai da ona nije nauka da je tako, zika bi se ugasila na poetku xx veka. Kad se govori o tome ta jeste, a ta nije nauka, obino se posegne za teorijama saznanja verovatno najznaajnijeg lozofa nauke Karla Popera, koji je upravo astrologiju koristio kao primer pseudonauke. Naime, svaka nauka mora da sadri test kojim se moe ustanoviti da li je nauka ako se tvrdnja iz testa pokae netanom, teorija na njoj zasnovana je falsikat. Bez ovakvog testa, kakav postoji kod svih zikih teorija, astrologija, mada poiva na empirijski prikupljenim podacima, ne zadovoljava standarde nauke. I drugi teoretiari nauke su izneli vie argumenata protiv astrologije, od kojih su neki, poput argumenata Tomasa Kuna, bitno drugaiji od Poperovih. Prema Kunu, astrologija nije nauka jer zapravo i nema otvorenih pitanja za istraivanje astrolozi se u svom proricanju, mada je ono zasnovano na nekadanjim preciznim osmatranjima neba, iskljuivo slue drevnim receptima, aparatom koji je u takozvanoj zapadnoj astrologiji praktino star 2000 godina, ne dovodei ih u pitanje, niti ih ispitujui. Pored ovog problema, astrologija je i nekonzistentna disciplina ne postoji jedinstven skup aksioma i teorema, niti metod oko kog bi se sloili svi ili bar veina astrologa. Ako ostavimo po strani sve te druge nezapadne astrologije, pa se okanemo i same lozoje nauke, te se posvetimo grekama unutar samog sistema, sreemo se sa jednom od najslabijih taaka u izuavanju horoskopa. Naime, zapadna astrologija je

dobrim delom utemeljena na sistemu koji je razvio slavni aleksandrijski matematiar, astronom i astrolog Ptolomej (90168. g.n.e.), inae tvorac geocentrinog sistema sveta. U svom delu Tetrabiblios, koji e u naredna dva milenijuma predstavljati osnovu razvoja ove discipline, Ptolomej je nebo podelio na 12 sazvea Zodijaka, od kojih svako zauzima po 30 stepeni neba. Re je o projekciji na nebesku sferu koja odgovara ravni ekliptike, po kojoj se prividno kreu Sunce i sve planete, pa se tako neprekidno kreu iz sazvea u sazvee. Poloaj Sunca u trenutku roenja je znak, a poloaj horizonta podznak, dok cela natalna karta podrazumeva raspored svih planeta u odnosu na sazvea koja se vide iza njih. No, mada je i ranije postojao budui da raspon od 30 stepeni nije bio najsreniji izbor, problem demarkacije sazvea na nebu danas je astrologiju stavio u apsurdnu poziciju. Naime, zbog precesije Zemlje njihov poloaj se dve hiljade godina kasnije pomerio, pa tako sad kad se rodite u znaku Raka, zapravo ste roeni u susednom znaku Zodijaka, Blizancima. Ova neugodna greka dovodi u pitanje sve nalaze astrologije i relevantnost svake natalne karte ak i kad bi zaista postojao skriveni mehanizam kojim planete i sazvea utiu na ivot pojedinca. marsov efekat Ako pretpostavimo da su sazvea ipak samo simbolika stvar, postavlja se pitanje da li ipak ima neke korelacije u ljudskim osobinama i poloaju planeta. Na ovo pitanje se moe odgovoriti analizom statistikih podataka, poreenjem natalnih karti i zajednikih karakteristika velikog broja ljudi. U tome su se brojni okuali i gotovo u svim studijama dobili da ne postoji nikakva korelacija izmeu znaka u horoskopu i neke od merenih zajednikih karakteristika ljudi. U svim studijama, osim u jednoj studiji Miela Gaklena iz 1955. godine. Kao heroj svih astrologa dananjice, Gaklen je uoio da postoji izvesna veza izmeu poloaja Marsa u natalnoj karti i izbora karijere atletiara. Ovaj fenomen je nazvan Marsov efekat i zapravo je jedina ozbiljnija osnova da se o astrologiji razmilja kao o nauci. No, itav niz ponovljenih istraivanja narednih decenija ukazao je na to da neto metodoloki nije bilo u redu sa Galenovom studijom, od uzorka, do tanosti podataka o roenju. Ispostavlja se da se Marsov efekat

82

uopte ne vidi ako se analiziraju datumi roenja i horoskopi savremenih atletiara. Svakako, najznaajnija nauna studija astrologije ikada objavljena je iz 1985. godine u prestinom asopisu Nature. Ameriki ziar on Karslon je za ovo istraivanje okupio 26 astrologa koji su pristali da uestvuju u testiranju, kako bi se dobio najrelevantniji mogui horoskop, a potom je uporedio 100 natalnih karata sa 100 psiholokih prola koji su izraeni u Kaliforniji. Ovaj precizan test nije uoio nikakvo poklapanje i denitivno je pokazao da natalne karte pogaaju karakterne osobine samo na nivou potpune sluajnosti. Neoboren do sada, Karlsonov eksperiment je ve dvadeset godina najtvri nauni argument protiv astrologije. efekat babice U svakom sluaju, ne treba zaboraviti da je astrologija odigrala lavovsku ulogu u istoriji nauke, slino kao i alhemija. Naime, to e astrolozi esto isticati, Johan Kepler (15711630), astronom zasluan za razumevanje kretanja planeta oko Sunca i irenje Kopernikovog modela sveta, bio je pasionirani astrolog. No, u xvi veku

astronomija i astrologija nisu bile odvojene nauke Kepler, kao i njegov mentor Tiho Brahe, bili su dvorski astrolozi koji su upravo za potrebe astrologije izveli neverovatnu koliinu izuzetno preciznih merenja kretanja planeta. Ako pretpostavimo da astrologija funkcionie, kako se to dogaa? Kakvom silom planete utiu na novoroene? Gravitacija je svakako prisutna, ali ona ima nezgodnu osobinu da osim to zavisi od mase (a planete i te kako jesu masivne), opada sa kvadratom rastojanja (a ono je, naalost, izuzetno veliko). Zbog ogromnosti prostranstva u Sunevom sistemu, uticaj bilo koje planete, osim Meseca, na bilo kog oveka praktino je jednak nuli. Zapravo, ako bismo precizno izmerili vrednosti, gravitacioni uticaj mase svih babica i lekara u sali za poroaje daleko je vei od uticaja svih planeta zajedno na novoroene. No, u horoskopu po kuama nisu rasporeene babice, nego Jupiteri, Saturni i Merkuri. Uticaj Marsa je, na primer, uporediv sa gravitacionim uticajem poloaja jednog kombija u Australiji, parkiranog na jednoj ili drugoj strani ulice pred Sidnejskom operom. Najee razmatran gravitacioni uticaj

Meseca, mada izaziva plimu i oseku, i sam je izuzetno mali uporediv je sa efektom jedne kapi rose na ljudskom ramenu. Kad govorimo o drugim silama, kao to je elektromagnetni uticaj planeta, on je jo manji, a uticaj elektrinog polja ve-maine u podrumu bolnice je daleko jai. Vratimo se pitanju o opravdanosti diskusije o horoskopu. Uprkos svim pomenutim argumentima o njenoj nenaunosti, praksa astrologije se teko moe smatrati velikim drutvenim zlom. Naime, pokazuje se da u toj sferi misticizma, rairenih zabluda i pseudonauke ima mnogo grih, drutveno opasnijih pojava od horoskopa, a neke su toliko uzele maha da je, uprkos tome to su uglavnom sa one strane zakona, jednostavnije utati o lovcima na ljudski oaj. I kome su, onda, u toj umi trgovaca ljudskom nesreom uopte krivi astrolozi, koji se igraju rata plastinim pukama? Nisu nikome, jer to i nije stvar za ovu kastu zanesenjaka drevnom pseudonaukom. To je pitanje za sve nas za nae utanje i preutkivanje. Jer dok se, u utanju, bez diskusije mirimo sa svakom vrstom sujeverja, pa i astrolokim, klijae bezumlje.
SLOBODAN BUBNJEVI

26 / 12 / 2013 VREME REME

Vrla nova tehnologija

83

Sat na elo, ciglu u ruku

Novembar i decembar tradicionalno su meseci kada se kupuje najvie tehnologije: laptopi, tableti, mobilni telefoni i najrazliitiji gedeti savreni su novogodinji pokloni za veoma drage osobe. Oni koji e propustiti ovu priliku neka ne oajavaju idue godine sve e biti jo vee, jae i bolje, a cene sasvim uobiajene. Sledi pet novih proizvoda koji bi ak i u Srbiji trebalo da postanu veoma popularni

zakrivljeni ekrani udo tehnologije koje izgleda kao da mu je u najmanju ruku mesto u jedanaestom nastavku Matriksa, ove zime pojavilo se i u Srbiji. Prvi oled (organic lightemi ing diode) televizor sa zakrivljenim
VREME REME 26 / 12 / 2013

ekranom dijagonale 55 ina (140 centimecentime tara) prva je ponudila kompanija lg. Ali, pitate se vi, zato je ekran uopte zakrivljen? Ako izuzmemo oigledno zato to je to mogue, zato to je tehnologija posle

mnogo pokuaja i to dostigla i zato to izgleda kao da je televizor iz 2030. godine, odgovor je vie nego jednostavan. Prodavci ovih televizora tvrde da blago zakrivljen ekran daje idealnu sliku zahvaljujui

84

tome to su svi njegovi delovi priblino jednako udaljeni od oiju posmatraa. Nema loih uglova i gubljenja detalja. Za sada ovo ima smisla samo kod televizora velikih dijagonala, ali bi tokom 2014. mogao da se pojavi i neki model prilagoeniji manjim dnevnim sobama. Istovremeno, sve je vie pametnih telefona sa zakrivljenim ekranima iz potpuno istog razloga. Neki su zakrivljeni po horizontali, neki po vertikali, nudei jasniju sliku, manje odsjaja i bolju ujnost. No, sve je ovo i dalje suvie daleko od idejnog ishodita eksibilnog ekrana na koji emo priekati jo nekoliko godina.

svakog pranja ruku. Uglavnom, za sada se radi o kompjuterizovanim satovima sa ekranima osetljivim na dodir, koji daju vie informacija i imaju vei broj funkcija od obinih asovnika. Mnogi od njih imaju sopstveni operativni sistem i mogu da pokrenu najrazliitije aplikacije, putaju audio i video fajlove, preko nekih se moe telefonirati i razmenjivati sms-ovi i mejlovi, mogu se povezati sa drugim ureajima, kao i sa Facebook i Twi er nalozima, dok veina ima bazine funkcije poput kalkulatora, navigacije, kalendara, igrica i slino. Jedan od modela, Samsung Galaxy Gear smartwatch, koji se ve pojavio u Srbiji, ima ak i kameru od 2 megapiksela (na kaiu) i brojne aplikacije koje ve rade na android telefonima, ali su sada prilagoene za satove. firefox operativni sistem Vie od 80 odsto pametnih mobilnih telefona kao operativni sistem koriste Android ili Apple ios. Microso sa svojim operativnim sistemom Windows Phone ve dugo pokuava da napravi nekakav ulaz na trite mobilnih ureaja, ali za sada bez nekog veeg uspeha, dok su ostali operativni sistemi jedva vidljivi. Korisnike i potovaoce Mozille i njenog Firefox internet pretraivaa obradovae vest da se ak i u Srbiji pojavljuju modeli telefona koje pogoni Firefox operativni sistem. Mada izgledom pomalo podsea na Apple, Mozilla je najavila da ovaj

operativni sistem otvorenog koda cilja na sasvim drugu stranu, ka je inijim telefonima, i da za poetak ele da podstaknu kreiranje to veeg broja aplikacija koje e na njima da rade. Kod nas e pametne telefone sa vatrenom lisicom za poetak prodavati Telenor, a svi oni koji se ukljue u pravljenje aplikacija moi e i da ih prodaju i naplate. Na prolee se oekuje i druga generacija telefona sa ovim operativnim sistemom koji e biti jo atraktivniji. mrea etvrte generacije Po svemu sudei, tokom 2014. godine u Srbiji bi mogla da proradi mobilna mrea etvrte generacije, poznata kao lte (Long Term Evolution) ili 4G. Ova mrea na drugaiji nain obrauje podatke u odnosu na 3G i ranije mree, omoguujui drastino vee brzine protoka podataka. Na razvoju lte radi se ve gotovo itavu deceniju, a prva probna mrea proradila je u Oslu i Stokholmu pre etiri godine. Poslednjih godina ovom mreom pokrivene su sad i dobar deo Evrope, dok je Srbija, kao i u mnogim drugim sluajevima, na mapi pokrivenosti obeleena nekom sasvim drugom bojom. Tokom 2013. pojavilo se, ak i kod nas, dosta pametnih telefona koji imaju mogunost da rade na lte. Mogunosti mree zaista su impresivne: teoretska brzina preuzimanja podataka je 300 Mbit/s, a aploud 75 Mbit/s, dok je brzina odziva 20 do 30 ms, u odnosu na trenutno dostupnih preko 100 ms. Tehnologija je takoe poznata po sposobnosti da isprati rad korisnika, tj. njihovih telefona i drugih mobilnih aparata, koji se izuzetno brzo kreu, privezujui se sa jednog na drugi link (bez tucanja). U poreenju sa trenutno najbrom mreom u Srbiji, hspa+ sa brzinama od 42 Mbit/s za daunloud i 7 mbit/s za aploud, lte e biti ogromno ubrzanje. fablet Prvo smo imali mobilne telefone koje su bili ogromne debele cigle. Onda su postajali sve manji, ak i komino maleni. Kada su telefoni postali pametni, opet su, zarad lakeg baratanja ekranom osetljivim na dodir, postajali
26 / 12 / 2013 VREME REME

pametni satovi Ako smo nekada ljude koji idu ulicom i razgovaraju drei na uhu ogromne pametne telefone posmatrali kao vanzemaljce, kako li emo tek sada da gledamo na one koji priaju sa sopstvenim runim zglobom? Naredne godine oekuje se poplava takozvanih nosivih gedeta naoara, narukvica, privezaka... A poslednjih meseci najvie panje privlae pametni satovi koji polako stiu i u Srbiju. U posao ulaze i brojni sportski i modni brendovi pa je jasno da emo uskoro biti preplavljeni ovim stvaricama. Sve su one inae pametne, a neke ak i korisne. U ponudi je vie tipova satova, od kojih neki rade samostalno (sat ko sat), a veina u tandemu sa pametnim telefonom, tako to su povezani Bluetooth vezom. Meutim, kritiari napominju da su svi oni jo polupeeni, da imaju brojna ogranienja i pate od dejih bolesti. Za poetak, mnogi od njih nisu vodootporni, to znai da sat mora da se skine pre

85

sve vei i vei. Paralelno sa tim nastali su i tableti koji su se malo smenjivali, pa malo rasli. Sada smo dobili fablet (phablet), kombinaciju telefona i tableta. To je ureaj premali da bi bio tablet, a pregolem da bi smo ga leerno drali

prislonjenog na uho dok razgovaramo. Ova meavina kompjutera i telefona trebalo bi da nas potedi kupovine dve sprave i ponudi obe funkcije u nekom osrednjem pakovanju. Fableti obino imaju dijagonalu izmeu 5 i 6 ina pa za razliku

od tableta (minimum 8 ina) mogu da se nose u depu (velikom depu) i prue neto prijatniji vizuelni doivljaj. Prvi pravi fablet bio je Dell Streak, koji je 2010. godine, kada je napravljen, vaio za izuzetnu mainu, mada problematinih dimenzija. To je upravo bio jedan od modela koji neugodno lei u iole manjoj aci i s kojim je teko proi ulicom nezapaeno. Danas u segmentu proizvoaa fableta (kao i u mnogim drugim) prednjai kompanija Samsung sa modelom Galaxy Note 3, ali tu su i Huawei, lg, asus i mnogi drugi brendovi. U Indiji i Kini ovakvi modeli pravi su hit i njihova prodaja belei vrtoglave skokove, pa se oekuje da bi u 2014. taj trend mogao da zahvati i Evropu i sad. Do sada se, meutim, mnogo puta pokazalo da ovakve meutehnologije ne spreavaju kupce da i dalje troe pare. Nekada smo, na primer mislili da nije potrebno imati i desktop raunar, i laptop. Onda nam je bilo potpuno besmisleno da posedujemo i laptop i tablet. Sada kupci u iole bogatijim zemljama poseduju gotovo svaku od ovih sprava, pa zato onda ne bi i fablet?
MARIJA VIDI

VREME REME 26 / 12 / 2013

86

Liberalizacija trita elektrine energije

Od 1. januara srednji napon na slobodnom tritu

Sve kompanije i preduzea na srednjem naponu, odnosno kompanije i preduzea koji imaju vie od 50 zaposlenih ili godinji prihod vei od deset miliona evra ili su prikljueni na napon vei od 1 kV, od januara 2014. godine treba da izaberu od koga snabdevaa e da kupe struju. Od 2015. na trite e izai kompletna privreda, sva pravna lica, a to e moi da uine i domainstva

organizaciji Asocijacije medija, 14. decembra u Beogradu organizovan je seminar pod nazivom Promene na tritu elektrine energije u Srbiji. Da se otvara trite elektrine energije i postaje slobodno, nije nova vest. Novost je da od januara naredne godine na slobodno trite izlaze i potroai (kupci) elektrine energije koji spadaju u neku od sledeih kategorija: imaju prikljuke na srednjem naponu ili vie od 50 zaposlenih ili godinji prihod vei od deset miliona evra. Ono to se pre liberalizacije trita zvalo elektrodistribucije, objedinjavalo je ulogu trgovca i operatora. Operator vodi rauna o transformatorima, vodovima, kablovima, mernim mestima; onaj koji dolazi do kupca da neto popravlja kada je potrebno. Operator je odgovoran za

odravanje i razvoj mree kojom upravlja, za tanost merenja, za kvalitet isporuene energije. Agencija za energetiku e propisivati standarde za rad operatora. Kontrolisae se sve: od toga koliko e kupci ekati na telefonskoj liniji za prijavu kvarova pre nego to neko podigne slualicu, pa do toga koliko e proi vremena dok se prijavljeni kvar ne otkloni. Pojmom snabdeva (do sada korien termin trgovac) obuhvataju se svi oni koji imaju neku elektrinu energiju raspoloivu za prodaju. Do sada je u Srbiji sve to bila regulisana delatnost. Elektrina energija nabavljana je samo od Elektroprivrede Srbije po regulisanoj ceni i prodavana po regulisanoj ceni. Otkako je poeo postupak liberalizacije, cena elektrine energije zavisi od ponude i potranje, a kupci mogu da

izaberu od koga e struju kupiti. U novom sistemu funkcionisanja trita, regulisana e biti samo takozvana mrearina. To je usluga koju e na visokom naponu pruati javno preduzee Elektromree Srbije (ems), u ijem su vlasnitvu svi visokonaponski vodovi, odnosno prenosna mrea elektrine energije u Srbiji. Tom regulisanom cenom usluga ems-a pruaju se isti uslovi za sve uesnike na tritu i na taj nain se spreava povlaen status za pojedinane snabdevae. Na srednjem i niskom naponu te usluge pruaju operatori distributivnog sistema, dosadanje distribucije. Cena mrearine zavisi od koliine energije koju kupac kupuje, ali i od nekih drugih parametara poput toga da li distributivni sistem zbog kupca mora da investira u sistem, od reaktivne energije, od toga
26 / 12 / 2013 VREME REME

EPS Snabdevanje Promena snabdevaa

U zavisnosti od profila potroaa i vremena kada e biti obavezno da se izae na trite (potpie ugovor sa snabdevaem elektrine energije), kupci e birati od koga e kupovati struju. Promena snabdevaa prema zakonu ne sme da traje due od 21 dan. Ono to kupac mora da regulie pre promene jeste da izmiri obaveze prema starom snabdevau. Tu spadaju sve vrste izmirivanja, pa i sudski proces. Sa dokazom da je obaveza izmirena, kupac podnosi zahtev kod novog snabdevaa koji zatim odrauje sve potrebne radnje prema utvrenim pravilima. Ako neko ne potpie ugovor (ili ugovor prestane da vai), odnosno ostane bez snabdevaa, dobijae elektrinu energiju od rezervnog snabdevaa. Nakon dva meseca rezervnog snabdevanja energija mu biva iskljuena. Zbog rizika sa kojim posluje rezervni snabdeva, cena po kojoj e prodavati svoju energiju bie skuplja. Zbog toga se na skupu apelovalo na kupce da na vreme sklapaju ugovore sa snabdevaima. na ta kupac ima pravo, da li se stvaraju neke smetnje u sistemu itd. to se tie pravnog okvira potrebnog za funkcionisanje slobodnog trita, sve je spremno. U toku su pripreme izmena i dopuna zakona kojima e se poveati sigurnost snabdevanja i zatita potroaa. Od januara 2013. godine trite je otvoreno za 26 kupaca na visokom naponu. Kao snabdevai tih kupaca aktivni su samo eps i Geni iz Slovenije. Iako je dodeljeno oko 70 licenci za snabdevaa strujom, u Srbiji je aktivno samo 30-ak, i oni se uglavnom bave poslovima veleprodaje elektrine energije. Od 1. januara 2014. godine, na trite e izai oko 3200 kupaca i oekuje se da e se u poetku pojaviti samo pet ili est snabdevaa za krajnje kupce u Srbiji. balansiranje Elektrina energija mora da se troi istog trenutka kad se i proizvodi.
VREME REME 26 / 12 / 2013

87

Preduzee eps Snabdevanje je na tritu prisutno od jula 2013. Bave se prodajom elektrine energije u Republici Srbiji. Otkako je trite otvoreno za korisnike visokonaponoske elektrine energije, eps je u 2013. zadrao 97 odsto trita na kojem je pre toga eps bio jedini snabdeva elektrinom energijom u Srbiji. eps Snabdevanje kupuje energiju od eps-a, a svojim kupcima nudi dva paketa, dve cene: cenu za ukupnu potronju (sabranu viu i niu potronju) ili poseban obraun za niu i viu tarifu, rekao je Zvezdan osi, direktor sektora za prodaju kljunim kupcima u eps Snabdevanju koji je naglasio da je u ponudi za 2014. uraunata balansna odgovornost, to nije sluaj kod nekih drugih snabdevaa na tritu. Obino se rauna 10 odsto odstupanja od predviene potronje, a za sve preko naplauju se penali, ali mi u narednoj godini to neemo primenjivati, rekao je osi. S obzirom na to da je eps Snabdevanje u dravnom vlasnitvu, bie politika odluka da li e se i kako isporuivati elektrina energija velikim dunicima, pre svega kompanijama i preduzeima u restrukturiranju. Terminoloka novina je da su svi uesnici na tritu balansno odgovorni i da se njihovi odnosi reguliu ugovorima, objasnila je na skupu Ljiljana Hadibabi, lanica Saveta Agencije za energetiku. Balansna odgovornost znai da potroa predvidi svoju potronju i da time ostvari balans izmeu potronje i proizvodnje, a onaj ko organizuje rad sistema, mora da se stara o tome da taj balans postoji. Prema pravilima, snabdevai svakog dana operatoru prenosnog sistema Elektromrei Srbije i operatorima distributivnog (distribucijama) alju procene potreba za naredni dan i kako su predvideli da ih izbalansiraju. Postoji odreeni stepen tolerancije za treperenje razlike, a ukoliko je razlika velika, operator mora da kupi ili proda energiju koja se pojavi kao viak ili manjak u sistemu. Trokove podmiruju oni koji su izazvali taj debalans loim procenama. Uvodi se jo i prolisanje potroaa. Proli e zavisiti od toga koliko se ravnomerno troi energija, koji je odnos maksimalne snage koja se angauje i ukupno potroene energije, da li se struja troi tokom radnih dana ili ne, u sezoni ili ne... Kljuni podatak za prole e biti mesena oitana koliina potronje. Snabdeva na slobodnom tritu nije duan nikoga da snabdeva, ve samo ako postoji dogovor. Da bi do dogovora dolo, nee odluivati samo cena: svi snabdevai e se boriti prvo za one koji najvie kupuju, pa za one kod kojih mogu lako da predvide potronju, za one koji uredno plaaju. ta e biti sa onima koji nisu atraktivni za snabdevae, a elektrinu energiju troe za neki dravno vaan posao, na primer eleznice, bolnice, vodovodi? To e drava nekako morati da uredi, rekla je Ljiljana Hadibabi.
RADMILO MARKOVI MIRKO RUDI

Feljton: Iz knjige Kako smo propevali Jugoslavija i njena muzika

89

Srpski Nivil
Izdavaka kua Laguna upravo je objavila knjigu Ivana Ivakovia Kako smo propevali Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivakovi govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o drutvenom i politikom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavaa, Vreme u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka

Pie: Ivan Ivakovi

(...) Tokom prvog narodnjakog buma, samo jedna pevaica, koja je povremeno doticala i druge anrove, bila je za petama Lepi Luki. Re je o Silvani Armenuli (pravim imenom Zilha Barjaktarevi, roena 18. maja 1939. u Doboju, kao tree od desetoro dece poslastiara Mehmeda Barjaktarevia). U njenom detinjstvu nije bilo puno sree: jedva je preivela di eriju, a njen mlai brat Hajrudin umro je od ujeda pobesnelog psa. Zilha je imala esnaest godina kad je otila od kue i poela da peva najpre po sarajevskim, a kasnije beogradskim kafanama. Promenila je ime, ali tipino za njen ivot pun nereenih misterija i raznih nagaanja ne zna se da li je to uradila iz ljubavi prema italijanskoj glumici Silvani Mangano, iji je lm Gorki pirina oboavala, ili da bi u sebi stvorila neku drugu osobu koja e, umesto nje, podnositi tugu i dim kafane. Vie puta, ak i kada se proslavila, govorila je da u njoj postoje dve linosti i kako e svoj mir pronai kada ih uskladi. Tokom ezdesetih proula se serijom pesama koje je snimila u duetima sa Petrom Tanasijeviem (Nita lepe od prve ljubavi, Pitala me zvezda sjajna, Devojke sa Morave) i Krunom Jankovi (Noi tamna, Povetarac jutros se prikrao), da bi 1967, konano kao solo pevaica, snimila singl sa grkim pesmama. Naredne godine bio je popularan njen maksi singl sa etiri pesme: Otio si bez pozdrava, Nad izvorom vrba se nadnela, Kad ja poem na sokak i Ljubavi, vrati se. pic karijere dostigla je 1970, glumei pevaicu Radu u popularnoj televizijskoj seriji Ljubav na seoski nain, gde se nala pored Dragana Zaria, Miodraga Petrovia kalje, Ratka Saria i drugih. Zagrebaki Jugoton izdao je plou sa pesmama iz te serije, prodavi ga u itavih 300.000 primeraka. Silvana je jo, uz Borisa Dvornika, glumila u bioskopskom lmu Lov na jelene Fadila Hadia, kratkom lmu Saniteks, tv lmovima Milorade, kam bek i Koncert za komije, kao i u jo jednoj veoma gledanoj televizijskoj seriji Graani sela Luga. Bila je toliko popularna da je Klub njenih oboavalaca u apcu ak doao na ideju da pokrene list pod nazivom Naa zlatna Silvana. Sa dugakom plavom kosom, esto duboko dekoltirana ali ne bez elegancije i primetno sosticiranija od Lepe Luki, Silvana,
VREME REME 26 / 12 / 2013

moda ba zato to je bila na verovatno najnija narodna pevaica koju je dala Jugoslavija nije skinula Lepu sa trona. Ali uspela je da joj se priblii vie od bilo koga drugog. Privatno, njih dve su bile dobre prijateljice, a javno su, uz oigledno zafrkavanje, kudile jedna drugu kad god su bile u prilici. Bio je to rat u kojem se nisu dobro zabavljale samo njih dve nego i cela nacija. Maspok u Hrvatskoj? Liberali u Srbiji? Ustav iz 74? Ma koga briga! Dajte da vidimo ta je Lepa danas rekla o Silvani i obrnuto. A govorile su ovako... Lepa (povodom dobijanja Zlatnog mikrofona i elji drugo plasirane Silvane da se sa njom fotograe): Zato da joj pruim mogunost da se reklamira? Njoj je ve postalo toliko jasno da

Silvana Armenuli

90

pored mene ne moe nita da uradi, da me sada nou i sanja. (...) Ja sam, meutim, dovoljno humana da sam spremna da se uskoro i povuem kako bih omoguila Silvani da okusi bar deli uspeha kojim sam ja okruena ve godinama. Silvana (povodom lma Lov na jelene): Odlazim u Pulu na premijeru svog lma. Bie to denitivni sumrak Lepe Luki i ja s naporom skrivam tugu koja me zbog toga mori. Ali zar sam ja kriva to njen lini kompozitor priznaje da je za nju pisao und? Taj und je Lepa pevala: Doe vrabac i na prozor uk-uk-ukne... Ma hajde, molim vas! Ima ona divan glas, ali samo za umadijski melos. Iz mojih pesama ljubav izvire bez obzira da li su to narodne pesme, romanse ili zabavna muzika. Pored toga, danas za pesmu nije dovoljan samo glas: trai se jo i persona, kultura, arm koji dejstvuje na ljude... Mnogi su pomislili da je Silvana pod armom koji dejstvuje na ljude podrazumevala i televizijsko pojavljivanje u dvodelnom kupaem kostimu. U ono vreme re je o novogodinjem programu za 1972. bio je to skandal ije je razmere danas, kada televizija u reality programima direktno prenosi seks, nije mogue predstaviti. Ipak, takvo pojavljivanje nije Silvani pomoglo da bude jo uspenija. Naprotiv, stekao se utisak da su njeni oboavaoci takvim potezom bili vrlo razoarani. Po svoj prilici, odmoglo je i to to je Silvana, izgleda, samo delimino razumela da su oni bili razoarani njenim potezom, a ne njenom gurom, pa se branila i ovako: Mislim da pristojno izgledam. Visoka sam 170 santimetara, teka 63 kilograma, obim kukova i grudi je 94 santimetra, broj cipela 39. Nikakav nedostatak ne prikrivam haljinama! Takoe, objanjavala je kako ideja nije bila njena, kako nije tako neto ni elela da uradi, kako je, naprotiv, na snimanju to uporno odbijala i plakala, ali da su ljudi sa tv Beograd insistirali. Ovo nije bio jedini Silvanin problem sa televizijom. Pesma Jugo, moja Jugo, patetina gastarbajterska himna koja joj je bila dodeljena na neposrednim izborima (glasanjem italaca preko kupona tv Revije), bila je zabranjena na tv Beograd. Silvana, koju je, dakle, publika izabrala da peva ovu pesmu, htela je da je uvrsti u svoj tv ou, ali to nije prolo. Kada je zatraila objanjenje, ceo ou joj je otkazan. Objanjenje je postojalo zakljueno je da je pesma banalna i neukusna (und) ali samoj pevaici nije bilo dozvoljeno da bilo ta pita. Borba protiv unda bila je diktirana odozgo i o tome je imao ko da brine; ta pevaica ima da se mea! U svakom sluaju, bura oko bikinija se stiala, oboavaoci su preli preko tog gafa i, uprkos tome to su se Silvanini odnosi sa televizijom nepovratno iskomplikovali televizija je nalikovala na vojsku i nije trpela pitanja, odbijanja i prigovore karijera joj je uglavnom tekla neometano. Meutim, neto iznutra nije joj dalo mira. Po svedoenju njenog tadanjeg supruga, te-

niskog reprezentativca kasnije uspenog selektora Radmila Armenulia, sa kojim se venala 1961. i dobila erku Gordanu 1964, Silvana je esto, bez vidljivog razloga, govorila: Nemojte da me zaboravite. Svakako da ima mnogo ljudi koji e samo odmahnuti rukom kad uju da je ona, avgusta 1976, dok je bila na turneji po Bugarskoj, ila kod tada uvene proroice Vange i da joj je Vanga rekla: Nita. Nita ne treba da plati. Ne elim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i doi kroz tri meseca. ekaj, u stvari nee moi da doe... Idi, idi, ako moe, doi! Nije, meutim, lako samo odmahnuti rukom nad injenicom koja stoji crno na belo da je Silvana jo januara 1972, dakle etiri i po godine pre susreta sa Vangom, u tv Novostima pisala: Bojim se ivota. Budunosti. Onog to e sutra biti. Strepim da li e ga uopte biti... Mada je lako mogue da je ovakav oseaj ponela jo iz detinjstva, kada je, podsetimo se, bila jedva spasena od difterije, ona sama je pretpostavljala da ga je razvila u kafanama. Moda sam ba u kafanama, u kojima sam nekad pevala, stekla taj strah od budunosti, rekla je u intervjuu za Radio Sarajevo 1973. godine. Jer kad muzika ugasne, kad prestanu da zvee ae i raspevani gosti odu svojoj srei, svojim kuama, ja ostanem sama, pitajui se da li za mene postoji sutra. Jo udnije je bilo to su Silvanini strahovi, jaki koliko i njena melanholija, bili kombinovani sa uivanjem u rizicima i brzom ivotu. U intervjuu datom Slavku Troelju, novinaru Politike Radmilo Armenuli je ak opisivao Silvanu kao enu koju su uzbuivale opasnosti. Oktobra 1973, nepune dve godine posle svog tmurnog teksta u tv Novostima, Silvana je, nervozno vozei nov auto brzinom od 160 kilometara na sat, po kii, snegu i poledici, imala saobraajni udes u kojem je zamalo poginula. Opet u tv Novostima, o tome je ovako pisala: Kolona vozila. Moram da ih prestignem. urim... Na koncert. Pretiem. Dug red kola. Vidim farove koji mi idu u susret. Mesta, mesta u koloni! Evo ga! Uleem! Ali... Kamion ispred mene iznenada koi. Mesta vie nema. Pogled levo... farovi prilaze. Sama sam, treba udariti praznom stranom, stranom na kojoj nikog nema. Praznom stranom. Udarac. Lom. Crno. Desetog oktobra (opet oktobar!) 1976, Silvana Armenuli vraala se kolima iz Aleksandrovca, gde je pevala, ka Beogradu. Osim nje, u kolima su bili Miodrag Rade Jaarevi, violinista i ef Narodnog orkestra Radio Televizije Beograd, inae ovek od 60 godina, poznat kao slab voza, i Silvanina roena sestra, 25-godinja Mirjana Barjaktarevi, u tom trenutku u petom mesecu trudnoe. Pre nego to su krenuli, peva Ljubomir urovi ponudio je Silvani i Mirjani da ostanu jo malo i sa ostalima pogledaju fudbalsku utakmicu Jugoslavijapanija i da se posle vrate zajedno u Beograd. Umorne, njih dve su to odbile. Jaarevi, kojeg utakmica nije zanimala, u poslednjem trenutku pitao je moe li on sa njih dve i one su to prihvatile. Kada su krenuli, Silvana
26 / 12 / 2013 VREME REME

91

je bila za volanom, Jaarevi pored nje, a njena sestra na zadnjem seditu. Meutim, izmuena dvodnevnom glavoboljom od sluajnog udarca u vetaki stalaktit u jednom poarevakom restoranu, Silvana se zamenila sa Jaareviem; premestila se na suvozako sedite, a on je nastavio da vozi. udei za odmorom, Silvana je zaspala, da se vie nikad ne probudi. Na ezdesetom kilometru magistralnog puta BeogradNi, kod mesta Kolari, ford granada kojim je upravljao Jaarevi sasvim je otiao na suprotnu stranu puta i brzinom od 130 kilometara na sat udario u teki fap-ov kamion. (...) Sudar je bio tako jak da se ceo prednji deo automobila zario ispod kamiona, a Silvana Armenuli, Rade Jaarevi i Mirjana Barjaktarevi ostali su na mestu mrtvi. Kako je primeeno u jednom tekstu iz decembra 2007, Silvanin ivot sanjali su milioni, a ona je umrla u snu. (...) Predrag Cune Gojkovi, roen 6. novembra 1932. u Kragujevcu, takoe je ovek koji se moe pohvaliti velikim brojkama. Nesueni bokser i fudbaler, profesionalni peva od 1954, sa pesmom Kafu mi draga ispeci koju je uo od Nade Mamule osvojio je 1962. prvu zlatnu plou na Balkanu. Singl je bio prodat u 100.000 primeraka, to je takoe kao i neto kasnije u sluaju Lepe Luki i hita Od izvora dva putia bilo jednako broju gramofona u sfrj. tavie, prialo se dasu ljudi prvo kupovali Cunetovu plou, a onda dizali kredit da bi kupili gramofon! Cune je ve tada pokazao da spada meu retke zbog kojih se re Peva ponekad pie ba ovako, velikim poetnim slovom. Ujedno, tu je bila i tajna uspeha koju je postigla pesma Kafu mi draga ispeci. Jer, pre Cuneta pevalo ju je pet pevaa i nita se nije dogodilo. Pevajui sevdalinke, narodne, starogradske i meksikanske pesme, ali i dez i zabavnu muziku, Gojkovi je stekao status jedne od istinskih legendi domae scene. Poto je postigao praktino sve to se moe postii, u julu 2010. izjavio je da se povlai. Imam tremu veu nego ikad, rekao je u razgovoru za Press. Retko pevam, a glas trai trening i nisam u situaciji da odrim nivo na koji je publika navikla. Trema utie na kvalitet, ali mi iskustvo pomae da je savladam. Novembra naredne godine, pokazao je da je dosledan u odluci koja, kao uostalom i on sam, po gospodstvu odskae od uobiajenog cirkusa u ou-biznisu: Hou da se smirim, rekao je Peva. elim da se moja karijera prosto ugasi bez ikakve pompe. ezdesetih se, takoe, prouo aban auli, a izuzetno popularni bili su i Safet Isovi, Radojka i Tine ivkovi, Vladeta Kandi (virtuozni harmonika poznatiji kao Bata Kanda), Nedeljko Bilki i drugi. Krajem te decenije, pojavilo se jo nekoliko izvoaa koji e pun zamah dostii tokom sedamdesetih. Verovatno najcenjeniji meu njima bili su sjajni peva, kompozitor i harmonika Predrag ivkovi Tozovac i jedan koga smo malopre pominjali i koji je po mnogo emu bio poseban Toma Zdravko-

vi. ak i neki rok muziari iz ezdesetih priznaju da je Zdravkovi, inae nesrenik i boem bez premca, bio sjajan peva i da bi njegove pesme mogle izdrati svaki aranman, ukljuujui i dez. Neto slino govorilo se i za Miroslava Ilia, dobrog momka iz komiluka, koji e biti jedan od vladara sedamdesetih i glavni takmac Lepoj Breni u osamdesetima. Kad smo ve kod klasikacija i vrednovanja, vano je rei da su zvanini mediji tokom ezdesetih i, pogotovo, sedamdesetih gotovo sve osim izvorne narodne muzike, one koja je bila izvoena do tada, tretirali kao kulturni otpad. Na primer, pesme abana aulia nisu bile emitovane ni na radiju ni na televiziji. On se nije probio zahvaljujui zvaninim medijima nego uprkos njima. Da bi se ovo do kraja razumelo, treba se podsetiti da je septembra 1972. godine Tito uputio svoje uveno Pismo pisao ga je inae Stane Dolanc, jedna od najmonijih i najmranijih gura jugoslovenske istorije koje je bilo uvod u obraun sa srpskim liberalima, reformatorskom strujom unutar skj. U Pismu se nalo mesta i za kulturu, pa je kritikovano forsiranje kia i unda. To je za posledicu imalo mnoge represivne akcije u sferi kulture, od kojih je valjda najpoznatiji bio Kongres kulturne akcije odran u Kragujevcu. Uveden je porez na und, javno su bili spaljivani erotski asopisi ik i Adam i Eva, ak su i krimi romani postali nepoeljni, u programu Radio Beograda znatno je poveano emitovanje kod Srba uvek omiljenih anrova kao to su klasina muzika i opera, i tako dalje. Poto je u Pismu posebno kritikovana Televizija Beograd zbog propagiranja kia i unda, za izvesno vreme sputena je rampa za svaku mogunost da se novokomponovani narodnjaci tu pojave. Pritom, kako u svojoj knjizi Izmeu politike i trita navodi Jelena Arnautovi, nakon prispea Pisma sva izdanja pgp rtb-a morala su biti redovno kontrolisana u Republikom sekretarijatu za kulturu. Direktnim intervencijama samog partijskog vrha u programsku politiku medija, kae Arnautovieva, znatno je smanjeno dotadanje armisanje novokomponovane narodne muzike jer je politika podobnost ponovo postala vanija od trine. U Televiziji Beograd kukaviki mentalitet i autocenzura karakteristina za dravne medije bili su, videli smo, jedan od razloga da ta kua utke pree preko smrti Silvane r Armenuli. Tito sigurno nije tako zamiljao uvanje A javnosti od kia i unda, ali za televiziju koliko nadmenu prema izvoaima od kojih je ivela, toliko poniznu prema vlasti od koje su zavisile radne knjiice, plate, topli obroci i markice za javni prevoz niko od novih folk izvoaa vie nije postojao. Ovo preterivanje bilo je tim besmislenije ako se zna da su unutar narodnjake kategorije postojale uoljive razlike. Jer ako je Silvana, ukupno gledano, delovala pristojno, onda je Lepa Luki nesumnjivo spadala meu prve vesnike propasti: njeno priprosto ponaanje i dejmsbraunovska arogancija pripremili su stazu kojom e za koraiti takozvana novokomponovana na-

92

rodna muzika iz osamdesetih i, neto kasnije, turbo-folk. Mala digresija: mada je izraz novokomponovana narodna muzika u iroku upotrebu uao tek osamdesetih, u tu kategoriju se svakako moe svrstati najvei broj folk izvoaa iz ezdesetih i sedamdesetih. To su, dakle, izvoai poput Lepe Luki, izvoai iza kojih su stajali kompozitori sa mnogo slobodnijim odnosom prema tradicionalnoj narodnoj muzici nego to je dotad bio sluaj; naalost, rezultat tog slobodnijeg odnosa uglavnom je bila degradacija tradicije. Pojavom Lepe Luki i veine drugih iz tog doba zapeaeno je zlatno doba prave narodne muzike, kako je period od 1950, pa do ezdesetih, opisao legendarni peva Mile Bogdanovi. Ovo, meutim da sada zatvorimo krug nije znailo da je establiment trebalo da ima isti odnos prema svima. Razlika izmeu Silvane Armenuli i Mice Trofrtaljke, do koje uskoro stiemo, bila je otprilike onolika kolika je razlika izmeu trausa i Zahara, ali njih dve su na kraju, voljom kulturnog i medijskog establimenta, na televiziji bile tretirane isto. Ono to je zajedniko svima iz narodnjake brane, i po emu se ona razlikovala od svih ostalih segmenata ovdanje muzike paraindustrije, jeste oseaj za biznis. Prve velike folk zvezde nisu iz zaviaja donele samo pakovanje opanke, ajkae i jeleke nego i prirodnu lukavost srpskog sela. Dok su rok muziari goli entuzijazam proglaavali svetinjom, utiru tako put sopstvene propasti, narodi n njaci su vrlo brzo poeli da funkcioniu organizovano i sa poslovnim duhom: radili su pedantno i sistematski, stvarajui specijalizovane klanove i prilagoavajui se, uz munjevite reekse, zahtevima trita. Tako se na folk sceni formirala mnogo tvra i sposobnija logistika nego u rokenrolu. Najtipiniji i ujedno najspektakularniji primer iz ezdesetih jeste diskografska kua Diskos iz Aleksandrovca. Sve to je imalo komercijalni potencijal, a to velike kompanije poput Jugotona i pgp-a ponekad zbog razumljivog uvanja reputacije, ponekad zbog neshvatljive indolentnosti nisu htele da objave, Diskos je uzimao pod svoje. Aleksandrovac je, tako, postao srpski Nevil. Ako je, dakle, rok scena svojom neposlovnou uspela da, posle velikih uzleta ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, razori samu sebe ili da, ako insistirate, dopusti da bude lako razorena spolja, Diskos koji je inae objavio neke od prvih i najvanijih rokenrol ploa u Jugoslaviji oslukujui puls trita, podilazei mu i kreirajui ga, uspeo je da upropasti ne samo bolji deo svog imida nego i ugled i privlanost izvorne narodne muzike koju su mnogi pevai iz buma ezdesetih kompromitovali. Diskos je, dodue, objavljivao i Tomu Zdravkovia, a pruio je i prvu ansu Silvani Armenuli, ali je unizio i svoje ime i narodnjaki anr objavljujui ploe bizarnih izvo-

aa kakva je bila Milica Ostoji, poznatija pod umetnikim imenima Mica Trofrtaljka ili Mica Trocevka. Nastup ove ene koju konstitucija sumo rvaa nije spreavala da nosi kratke suknje i tesne dempere bio je istinski frik ou, a pesme koje je, da udo bude vee, pevala krajnje profesionalno, bile su pune golicavih i masnih stihova na ivici debiliteta. U pesmi I labavi ume da zabavi pevala je: Ljubim, ljubim vragolana, a on stoji pravo/Tek sad vidim lau, njemu nije sve labavo; u pesmi Hoe deda malo meda bilo je i ovakvih stihova: Hoe deda malo meda, u noge me stalno gleda/Ako deda, ako, ako, samo napred, samo tako/Protiv tebe ko ta kae, neka se pokae; a u pesmi Ja sam novi voza, Milica je pevala: ta e meni kola i kua sa spratom/Kad ja volim jednog sa debelim vratom/Pa ga esto molim dok radi masau/Uteraj mi, uteraj/ Kola u garau. Naslovi ostalih pesama Mice Trofrtaljke bili su Muko mi treba, Udri Milju po tilju, Ravome kupcu i dlake smetaju, Dr se keri vrstog kursa ili najpoznatija od svih Davorike dajke, sa uvenim stihom: Guram, guram, al nee da ue/Moja noga u cipele tue. Mica Trofrtaljka, iji je opus pravi Crven ban ovog narodnjakog talasa, bila je, valjda, najudnovatija pojava ne samo u Diskosovom katalogu nego u kompletnoj istoriji jugoslovenske popularne muzike sve do poetka devedesetih, kada su popucale sve granice. Njene ploe prodavane su u ogromnim tiraima neki kau da su ile i do 400.000 primeraka ali je, naravno, nije bilo nigde u ocijelnim medijima. Trebalo je da proe desetak godina izmeu njenog uzvika: Uteraj mi, uteraj! koji se mogao uti samo po stanovima, kuama i kafanama, i trenutka u kojem je Biljana Jevti zapevala: Ui mi, ui mi/Ui mi u trag u Beogradskoj hronici, jednoj od najgledanijih emisija Televizije Beograd. Po prirodi stvari, narodnjaci su se obraali provinciji, i to ne onoj provinciji koja se nosi u linoj karti, nego onoj koja se nosi u glavi. Kroz zvuke rodnog kraja nisu se, naime, prepoznavali samo oni koji su ostali na selu, nego i oni koji su pedesetih i ezdesetih doli u gradove. Ipak, folk zvezde su prvenstveno nalazile publiku van velikih centara, donosei u unutranjost zemlje posebnu vrstu demokratije: recept Diskosa bio je primenjen i na radio-stanice, pa su se one kotile po celoj dravi, ugaajui emitovanjem narodnjakih hitova banalnom i, kako e se ispostaviti, najrasprostranjenijem ukusu. Radio abac postao je narodnjaki Radio Luksemburg: tretali su hitovi, produkcija se zahuktavala, a izmeu pesama su se emitovale estitke za roenje deteta, odlazak sina u vojsku ili udaju najmlae erke. Jasno, kako ve biva kod onih koji usvajaju zakone trita, proces je bio dvosmeran, pa su narodnjaci ponudili namenske pesme za ove i mnoge druge prilike; na stotine, ako ne i hiljade tih pesama imaju tragikomino napisane tekstove i otpevane su kao da je pred mikrofonom bilo etvorogodinje dete oteenog sluha. Njihov komercijalni naboj i svrha, meutim, jesu neporecivi.
(Oprema i skraenja redakcijski)

26 / 12 / 2013 VREME REME

Vreme Vojvodine

nedeljnik

Kulturno mapiranje Vojvodine (4)

Sva naa lica

Prednosti etnike i kulturne raznolikosti

94

Etnika i kulturna raznolikost vojvoanskog prostora kroz istoriju

ivot na granici
Vojvodina danas ima neto manje od dva miliona stanovnika, est slubenih jezika (srpski, maarski, slovaki, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvoanska kulturna i etnika arolikost, koja se esto uzima kao samopodrazumevajua injenica, nastala je kao posledica sloenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog uvanja tradicije i etnikih posebnosti ve i na originalnoj alternativnoj umetnikoj sceni

Motiv iz vojvoanskog sela

Tokom ove godine nedeljnik Vreme e u okviru projekta Vreme Vojvodine, u nekoliko nastavaka i kroz seriju tekstova, dati jedan mogui predlog za kulturno mapiranje Vojvodine. Tema ovog broja tie se etnike i kulturne arolikosti na tlu Vojvodine. Projekat Vreme Vojvodine podrala je Vlada autonomne pokrajine Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje u okviru Konkursa za sunansiranje projekata podsticanja informativnih sadraja medija.
Urednik: Neboja Grujii, Slika na naslovnoj strani: Martin Jona, Moja Kovaica, 1969. (detalj)
26 12 13 VREME REME

95

Vinanska gurina iz Gomolave

Znak menore na opeci iz elareva

Freska iz Sirmijuma

ovopridolicu u naoj sredini lako ete da impresionirate ako mu samo plasirate zvanine podatke o Vojvodini pokrajina koju danas nastanjuje tek neto manje od dva miliona stanovnika, ima est slubenih jezika (srpski, maarski, slovaki, hrvatski, rumunski, rusinski) i ak 26 nacionalnih manjina. Iako danas uzimamo preplitanje kultura i nacija u Vojvodini zdravo za gotovo, kao samopodrazumevajuu injenicu, ona je nastala kao posledica sloenih, ponekad dramatinih istorijskih okolnosti, ali i prirodnih uslova, koji su odredili sudbinu ovog podruja. U stvari, reklo bi se da je dobar deo toga to ini panonski realitet toliko arolik i iscepkan da je nedovoljno poznat ak i tamonjim stanovnicima, koji esto oseaju da pre svega pripadaju svojim malim sredinama, oblastima, gradovima i selima. Rusin koji je, na primer, odrastao u sremskom selu Biki Do, svakako e imati drugaiji doivljaj nacionalnog ili kulturnog identiteta od Maara iz Subotice. Takoe e se i Maar iz katolike porodice u Bakoj oslanjati na drugaije tradicije od Maara iz protestantske porodice u Banatu. Ali svi su oni i te kako svesni da ive u sredini gde je neto drugo prisutno, mogue. Taj nedostatak unisonosti je takoe stvarao konikte, pa ak i katastrofe, ali je emancipatorska uloga melting pota neto to ini vitalnu snagu svake civilizacije.

NAJSTARIJA ISTORIJA Nedavno je grupa autora iz Subotice objavila alternativni vodi u obliku stripa, naslovljen Ilustrovani vodi za lutanja kroz praistoriju, istoriju, prolost, sadanjost i budunost Subotice, koji poinje od legendarnog Panonskog mora, pa nas preko kamenog doba vodi u sajber budunost. Moda je takav strmoglavi pristup neophodan da bi se razumela vojvoanska pria. U svakom sluaju, injenica je da je nestanak Panonskog mora (koji se zbio pre nekih milion godina) stvorio movarno tlo, ije je isuivanje, zajedno sa regulacijom reka, predstavljalo jedan od modernizatorskih poduhvata tokom XVIII i XIX veka. Meutim, vodom bogato tlo je u nekim davnijim vremenima bilo pravi blagoslov, obezbeujui odline uslove za ivot, o emu svedoi i bogatstvo arheolokih nalaza na ovoj teritoriji. Tokom neolita, movarna podruja su pruala puno mogunosti za ishranu, a mrea reka je omoguavala komunikaciju meu razliitim naseljima. Aleksandar Kapuran, nauni saradnik Arheolokog instituta u Beogradu, o Vojvodini u praistorijsko vreme kae: Kontinuitet u naseljavanju teritorije Vojvodine tokom svih perioda kasne praistorije uslovljen je geomorfolokim karakteristikama ovog izuzetno plodnog tla, hidrograjom koju predstavljaju ukrteni tokovi nekoliko velikih reka, geografskom

pozicijom unutar jugoistone Evrope, to sve zajedno ini jedan specian ekosistem. Bogatstvo u vodama, rekama i movarama, predstavljalo je najosnovniji preduslov za razvoj zemljoradnje i stoarstva, ak i tokom velikih klimatskih promena koje su se deavale od X milenijuma pre nove ere do dolaska Rimljana poetkom nove ere. Meutim, tokom razliitih perioda menjali su se uslovi bitni za preivljavanje. Najraniji tragovi ljudskih nastambi, tokom starijeg kamenog doba, povezani su sa uzvienjima kao to su Fruka gora ili Vraki breg. Po Kapuranovim reima, prvi tragovi naseljavanja Vojvodine tokom paleolita konstatovane su na Petrovaradinu i u okolini Vrca, dok je nastanak neolitske civilizacije vezan za eponimno nalazite Starevo kraj Paneva: Starevaku kulturu tokom V milenijuma pre n.e. postepeno smenjuje vinanska kultura ija se naselja nalaze na gotovo celoj teritoriji Vojvodine od Gomolave u Sremu do Novog Beeja, Aradca itd. Rano bakarno doba je predstavljao kompleks kultura koje su svoje uticaje na Vojvodinu irile rekom Tisom od Progara preko Nose do Belegia. Krajem IV i poetkom III milenijuma poinju neprestana kretanja i seobe populacija iz azijskih stepa kroz podunavlje, koje traju sve do poetka II milenijuma kada nastaje bronzano doba. Za starije gvozdeno doba, odnosno poetak I milenijuma, najznaajnija su nalazita Gradina na Bosutu, Kalakaa

VREME REME 26 12 13

96

Gradska kua, Subotica, 1912.

i idovar kod Vrca, koji je i kasnije tokom mlaeg gvozdenog doba (dominacija Kelta) predstavljao jedno od najznaajnijih utvrenja. ANTIKA I SREDNJI VEK Antiki period je svakako obeleen ekspanzijom rimske vlasti u panonskoj niziji pored ote koja je krstarila Dunavom, Rimljani su se bavili irigacionim radovima i izgradili vojnu i civilnu infrastrukturu. tavie, na mestu dananje Sremske Mitrovice bila je prestonica provincije Donja Panonija, Sirmijum grad koji je, krajem treeg i poetkom etvrtog veka, ak bio jedna od prestonica Rimskog carstva (uprkos naoj sklonosti ka busanju u grudi, ova i te kako znaajna injenica za ovdanju kulturu se nekako retko pominje). Iako je na povrini koju je nekada zauzimao Sirmijum podignut savremeni grad, i premda je antika prestonica temeljno razorena u petom i estom veku najezdama Huna i Avara, svakako je uzbudljiva injenica da na naoj teritoriji postoje makar tragovi imperijalne arhitekture i reprezentativnih spomenika jedne mone civilizacije. Ipak, ono to je obeleilo itav istorijski period sve do postepenog uspostavljanja ugarske vlasti u ranom srednjem veku jeste veliki broj naroda i kultura koji su se smenjivali nastanjujui se, selei ili pretapajui u nove entitete, to zadaje priline glavobolje arheolozima u nastojanju da identikuju sva ova sloena preplitanja. Meu narodima koji su na ovom podruju obitavali bili su i Daani, Sarmati, Franci, Sloveni, Gepidi, Grci, Longobardi i brojni drugi. Jedan od kurioziteta je svakako naseobina koja

je otkrivena sedamdesetih godina u elarevu, u Bakoj. Meu ostacima iz osmog i devetog veka, ili neto kasnijim, pronaene su i opeke na kojima su bili urezani jevrejski simboli i natpisi. Nalazi upuuju na mogunost da je u pitanju bila mongolska populacija, koja je prihvatila jevrejsku religiju. Jedna od pretpostavki je da se radi o koloniji Hazara, naroda iz kaspijske oblasti, za koje je poznato da su prihvatili judaizam, ali ova zagonetka ni danas nije sasvim razjanjena. Tokom ugarske uprave teritorija Vojvodine doivljava obnovu gradskih nastambi i ekonomski napredak, sve do prevrata koji je usledio turskom invazijom u esnaestom veku. Ambijent na taj nain ponovo biva preobraen: u krajevima gde je izbegla ugarska populacija, Turci naseljavaju sela srpskim i rumunskim stanovnitvom, a gradovi se grade u orijentalnom stilu (Sremska Mitrovica je, recimo, u to vreme imala sedamnaest damija). VREME HABSBURGOVACA Nakon neuspenog pohoda na Be 1683, turska vojska je u protivofanzivi koja je usledila isterana i iz Bake i dela Srema, a do 1718. celokupno podruje Vojvodine potpada pod vlast Habsburgovaca. Opustoena teritorija, koja se nalazila neposredno uz granicu sa otomanskom silom, nametnula je austrijskoj carevini razmiljanje o naseljavanju stanovnika. Tako je dolo do prilino dugotrajne kampanje doseljavanja, koja je zapravo sticajem okolnosti ve zapoela seobom Srba 1690. i 1740. godine. Ve za vreme Karla VI, pristigli su nemaki doseljenici, uglavnom siromani seljaci, kojima je drava

poklanjala zemlju i kue, uz znaajne poreske olakice. Iako su dolazili iz raznih delova Nemake, domae srpsko stanovnitvo ih je nazvalo vabama (prema jugozapadnoj nemakoj regiji vabiji). Doseljavanje je u poetku ilo veoma teko, zato to su se pridolice s mukom prilagoavale movarnim uslovima, a jo tee turskim ruilakim napadima. S obzirom da je ubrzo presahnuo priliv dobrovoljaca, tokom vladavine Marije Terezije (1740 1780) poseglo se za deportovanjem sitnih i krupnih prekritelja zakona i otpadnika od drutva raznih vrsta, ak i prostitutki. Ovaj socijalni eksperiment pokazao se kao neuspean, s obzirom da su se deportovani otimali dravnoj kontroli i zavravali kao jeftina radna snaga veleposednika, dok su prostitutke, suprotno inovnikoj zamisli da ih se privoli da se bave poljoprivredom, zahvaljujui trgovcima belim robljem bile prodavane na Bliskom istoku. Ve ezdesetih godina osamnaestog veka odustalo se od ovakvog vida doseljavanja. Umesto toga, drava je vie uloila u unapreenje doseljenikih naselja, poljoprivredne i druge opreme, i tome slino. Za vreme Josifa II (17801790) doseljenicima su poveane privilegije, osim poljoprivrednika ohrabrivano je i doseljavanje zanatlija, a pripadnicima protestantske vere omoguena je sloboda veroispovesti, iako je katolianstvo zadralo status dravne religije. Tako je veliki broj protestantskih Slovaka i Maara dospeo u Srednje Podunavlje. Ovo je bila znaajna promena, s obzirom da se do tada na protestante gledalo sa podozrenjem iako su u manjim grupama ve dospevali do
26 12 13 VREME REME

97

Bako selo Buljkes ertdesetih godina prolog veka

granice, na njihovo prisustvo se nije rado gledalo iz straha da bi mogli da se udrue sa Turcima. Takoe, doseljenici razliitih nacionalnih religijskih pripadnosti, kao to su Jevreji, Rusini, Bunjevci, Rumuni, Cincari i drugi, bili su ohrabreni da postanu deo ovog mozaika, iako moemo rei da je on nastajao manje-vie iz nude. Ve u devetnaestom veku (kada je Otomansko carstvo bilo na izdisaju) stvoren je relaksiran ambijent, sainjen od kulturnog amalgama, koji su drale na okupu prilino vrsta administracija i solidna ekonomija. Danas je gotovo sasvim zaboravljeno da su meu areniem vojvoanskih doseljenika (naroito u Banatu) bili ak i Francuzi, Katalonci i Italijani. Od ovih naroda, koji su se tokom vremena uglavnom pretopili u Nemce, Maare ili Srbe, ostao je trag u prezimenima i u toponimima.

FRANCUZI, KATALONCI, ITALIJANI, NEMCI U osamnaestom veku u Banatu su osnovana tri sela St-Hubert, Charleville i Seultour sa francuskim doseljenicima, uglavnom iz oblasti Alzasa i Lorene. U poetku je francuska zajednica imala svoju kolu i crkvu, ali se nakon nekoliko generacija njihov identitet gotovo u potpunosti sjedinio sa nemakim, maarskim, i neto manje srpskim. Negdanja tri francuska naselja danas ine Banatsko Veliko Selo kraj Kikinde; njegovi ponemeni stanovnici napustili su Srbiju 1944. godine, da bi se tu doselili srpski kolonisti iz BoGRCI sne. Delovi Banatskog Velikog Sela i danas, u posrbljenom obliku (Sveti Hubert, Meu svakako najbizarnijim doseljaarlevil i Soltur), uvaju seanje na izvor- vanja u Vojvodinu jeste upravo primer iz posleratnog perioda: u pitanju je grka ne, francuske toponime.
VREME REME 26 12 13

Katalonci su u Banat stigli kao podanici austrijske vojske ili administracije, uglavnom stacionirani na Siciliji i u Napulju. Kada su Habsburgovci izgubili ove teritorije, izvestan broj Katalonaca je sa svojim porodicama najpre dospeo do Bea, a zatim su bili raseljeni blizu granice sa otomanskom teritorijom. Toponim koji je nastao prema imenu vane linosti katalonskog porekla je Perlez, nazvan prema grofu Perlasu (Francis Vilana-Pearls), visokom inovniku iz Temivara, koji je zasluan za osnivanje naselja 1752. godine. Bekerek, dananji Zrenjanin, u prvoj polovini osamnaestog veka katalonski kolonisti nazvali su Nova Barselona (Neu Barcellona). Italijanski kolonisti su u Vojvodinu stigli sa Kataloncima, ali i neto kasnije, kada su u organizaciji beke administracije radili na pokretanju svilarske industrije i izgradnji eleznice u Banatu i Sremu. Postoji, dakle, itav spektar okolnosti koje su dovodile do nacionalnih preplitanja. Te okolnosti ponekad nisu bile lagodne, kao to pokazuje tragina istorija vojvoanskih Nemaca, koji su (ne bez otpora) najpre veinom stali uz okupatora, a zatim su, na osnovu kolektivne krivice, bili izgnani iz ove sredine. S druge strane, posleratni reim je, zahvaljujui insistiranju na ravnopravnosti nacionalnih zajednica, osnivanju medija na jezicima narodnosti, izgradnji infrastrukture i slino, uspevao da bar ne razori kohezivnu silu koja je inila Vojvodinu tako posebnom.

kolonija, svojevrsna komunistika graddrava, koja je postojala izmeu 1945. i 1948. godine u junoj Bakoj. Ova neobina istorija odigrala se u selu Buljkes, koje je 1786. naseljeno nemakim doseljenicima. Posle 1944. godine, veina stanovnitva je napustila selo sa okupatorskom vojskom, ili su bili prognani nakon dolaska novih vlasti. Nakon izbijanja graanskog rata u Grkoj, jugoslovenska vlada je omoguila da se 4650 izbeglica, pripadnika i

Buljkeki grki dinari

98

simpatizera narodnooslobodilake vojske ELAS, naseli u ovo opustelo selo u Bakoj. Buljkes je imao status neke vrste eksteritorijalne grke republike, gde je tampan novac buljkeki dinar, postojala je lokalna policija IKA, zatim kole, pozorite, tampan je lokalni list koji je izlazio triput nedeljno, ak i meseni deiji asopis Aetopula, razume se, sve na grkom jeziku... itav ovaj svet nestao je sa Rezolucijom Informbiroa, kada je, da bi se spreio sukob meu samim stanovnicima, predloeno da oni koji ele emigriraju dalje u zemlje socijalistikog lagera. Preostali, njih oko 800 koji su podrali jugoslovenski politiki pravac, napustili su ovo mesto nakon ega je ono jo jednom opustelo i zatim iznova naseljeno, ovaj put kolonistima iz razliitih krajeva Jugoslaviji, koji su svoje novo stanite preimenovali u Magli. ESI, BUGARI Neke od zanimljivih vojvoanskih mikrorealnosti i danas opstaju. Recimo, u junom Banatu se nalazi selo od nekih etrdesetak stanovnika, eko Selo, jedino na naoj teritoriji iji su stanovnici veinom esi (prema zvaninoj statistici,

njih 85 odsto od ukupnog broja naseljenih!). Osnovano je pod imenom Ablian 1837. godine od strane doseljenika iz Plzena, Praga i eslava, i danas se u ovom mestu nalazi mali muzej, a kao znak nastojanja da se ouva kulturni identitet, uitelj iz eke predaje na jeziku ove nacionalnosti, u koli koju trenutno pohaaju tri uenika. Inae, Banat je i prostor u kojem se govori tzv. palenski jezik, proizaao iz bugarskog dijalekta, u kome se prepliu uticaji nemakog, maarskog, rumunskog i srpskog jezika. Koristi se latinino pismo, koje je polovinom XIX veka prilagodio Jozef Ril, uitelj iz Modoa (danas Jaa Tomi). Banatski Bugari Paleni su katolike veroispovesti, i prema zvaninim podacima ima ih oko 1600 u srpskom delu Banata, u selima kao to su Ivanovo, Belo Blato, Skorenovac itd. Ova nevelika zajednica ima vie nego interesantnu istoriju. Pavlikijani ili Paleni potiu od dualistike jeresi nastale u VII veku u Jermeniji, koja je odbacivala crkvenu hijerarhiju. Budui blisko zoroastrizmu, pavlikijansko verovanje pretpostavlja postojanje dva Boga jednog koji je stvoritelj due i drugog koji kreira sve to je povezano sa materijalnim aspektima. Mnogo vekova kasnije, Pavlikijani doseljeni u Bugarsku su se asimilirali sa tamonjim stanovnitvom, prihvatajui jezik i obiaje; franjevaki misionari su ih sredinom sedamnaestog veka preveli u katolianstvo, da bi beei pred turskim nametima oni dospeli na austrougarsku teritoriju, u dananji srpski i rumunski Banat. MIKROREALNOSTI Inae, vaan doprinos iscrtavanju vojvoanskih kulturnih posebnosti imaju male i netradicionalne verske zajednice. Prema tvrdnjama religiologa Mirka orevia, ima ih ak stotinak, od kojih su neke, u strahu od ikaniranja i optubi za sektatvo, registrovane kao udruenja graana. Neke od ovih religijskih zajednica, poput nazarena, odbijaju da nose oruje i idu u rat, zbog ega su ponekad bili osuivani na viegodinje zatvorske kazne. Druge pak postoje gotovo neprimetno, nastojei da izazovu to manje buke, i ive u vlastitoj paralelnoj realnosti. Mnoge od ovih religijskih zajednica rairene su u Vojvodini u drugoj polovini dvadesetog veka, naroito meu pripadnicima etnikih manjina. Iako ova vrsta pluralizma

moda sama po sebi ne podrazumeva nekakav kvalitet, doprinela je umnoavanju alternativa, umesto zbijanja redova i stajanja pod jedan barjak. Meutim, kako se to umnoavanje mogunosti odraava na svakodnevni ivot, ili na savremeno stvaralatvo? Iako esto van panje glavnotokovskih medija, u Vojvodini, ponekad i u malim sredinama, postoje itave scene povezane sa odreenim nacionalnim zajednicama, ili odreenim vrstama kulturne produkcije . SAVREMENA PRODUKCIJA asopis na slovakom jeziku Vzlet je, tako, u saradnji sa rusinskim asopisom Mak nedavno objavio kompilacijski CD, na kojem je zabeleena muzika slovakih i rusinskih bendova iz Vojvodine, u rasponu od panka do eksperimentalne muzike, dark-elektra i metala, a bez hopa-cupa i pop muzike, koje se obino vezuju za male ili ak seoske sredine iz kojih veina ovih bendova dolazi. Stevan Lenhart, urednik Vzleta, koji je zajedno sa Borisom Vargom prireiva ovog izdanja, objanjava: Ekspanzija omladinske tampe u nekadanjoj Jugoslaviji imala je osnovnu ulogu da formira mlade ljude u duhu socijalizma. Tadanji ideal jednakosti se izmeu ostalog ogledao i u podrci omladinskim asopisima na jezicima nacionalnih manjina, pa je tako u Vojvodini najpre nastao maarski Kpes Ifjsg, zatim i slovaki Vzlet, rumunska Tribuna Tineretului (kasnije Tinereea) i rusinski Mak. Iako su se vremena od tada dosta promenila, svi ovi asopisi izlaze do danas, a neki od njih ak uspevaju da realizuju zajednike projekte. Plod jedne takve saradnje je CD, muzika kompilacija koja sadri 21 kompoziciju aktuelnih slovakih i rusinskih bendova i projekata iz Vojvodine, i stilski je prilino raznovrsna. Tekstovi pesama su na maternjim jezicima, iako su neki od autora izabrali da se izraavaju na srpskom ili engleskom jeziku. Bendovi su veinom deo andergraund muzike scene u Srbiji, iako pojedini ive i rade u inostranstvu (Slovaka, Ukrajina). Zatim, neki od njih ve imaju po nekoliko objavljenih izdanja i dosta koncerata iza sebe, dok su drugi jo u fazi demo snimaka i povremenih lokalnih nastupa. Sam nacionalni momenat na ovoj kompilaciji u stvari nije ni bitan osnovna ideja je bila kreativna
26 12 13 VREME REME

Lazar Pejov i Marika Jonov, Bugari Paleni iz Ivanova

99

POZDRAV IZ KOVAICE: Zuzana Halupova, Zima

saradnja meu redakcijama dva asopisa i predstavljanje muzikih projekata, koji zasluuju panju i podrku. Postoje i scene koje zapravo nisu povezane sa etnikim momentom, ve postoje na regionalnom nivou, kao to je sluaj sa Suboticom, gde se razvila samosvojna i zanimljiva alternativna produkcija. Prema reima selektora Festivala evropskog filma Pali, Petra Mitria, poetkom osamdesetih godina Subotica doivljava eksploziju alternativnog pogleda na stvarnost moda najvie zahvaljujui ekspanziji alternativnog teatra koja se u ovom gradu desila. To je vreme kada su sa lokalnim pozoritem saraivale ili gostovale gotovo sve umetnike trupe iz Jugoslavije, ukljuujui Laibach, koji su jedan od prvih svojih koncerata odrali upravo u Subotici. Sredinom osamdesetih u pozoritu su svirali UK Subs, kasnije The Ex i neverovatni bendovi koji su ostavljali traga na ljude eljne razbijanja tabua i optih mesta. Fanzini Mirka Stoilkova i Septika su pisali o udnim svetovima koji postoje tu oko nas, sluala se alternativna muzika zabeleena na kasetama, koje su stizale potom. Bile su to kasete grupa kao M Chadima & The Extempore Band, Plastic People of the Universe, Pere Ubu, The Residents, udaci sa istone, severne, zapadne i june hemisfere.
VREME REME 26 12 13

U takvom okruenju rastao je jedan krug ljudi koji su kasnije stvarali jednako udnu muziku, crtali udne stripove, pisali udnu poeziju, pravili udne predstave. Koncerti koji su ovde odravani najee nisu ni gostovali u drugim gradovima. Ruska kultna grupa N.O.M je svirala kod nas dva puta, a nikada u drugim gradovima Srbije. Plastic People of the Universe su te godine kada su nastupili u Subotici, osim u

rodnoj ekoj, svirali jo samo u Londonu i Njujorku. ak nekako mislim da je Subotica bila mnogo otvorenija za alternativne tokove svetske kulture od Beograda, ili Novog Sada. Sanktpeterburka grupa Messer Chups je prvi put svirala u Srbiji na palikom festivalu, a tek par godina kasnije u Beogradu, Novom Sadu i

Zrenjaninu. Zanimljivo je to se na Festivalu evropskog lma Pali te godine predstavljala savremena ruska kinematograja i jedan od pokrovitelja je bila ruska kompanija Lukoil. Na zahtev za sponzorisanje dela koncerta Messer Chups stiglo je zvanino saoptenje kompanije da grupa pod tim nazivom ne postoji! Messer Chups su ovaj dopis na kraju dobili kao poklon. Veina tih koncerata nije bilo preneseno iz okoline, ve su izvoai putovali od svoje kue do Subotice i natrag. Ipak, Mick Harvey je morao posle Palia da produi za Brisel kako bi nastupio sa PJ Harvey. Za koncerte te vrste nema interesovanja ni u Srbiji, ni u oblinjoj Maarskoj. Takoe, zanimljivo je da ovde u muzici nije postojala dominacija anglofonske pop kulture, bar ne u alternativnim krugovima. Jednako su se sluali i bendovi iz eke, Ukrajine, Japana, Rusije, Finske. Strani jezici su ovde opta pojava i nisu ni po emu udni. Moda je sve to zbog ivota blizu granice. Razliitostima se u pograninim prostorima ui od malena, jer ti je jo kao klincu jasno da ne govore svi isti jezik i da mora da se prilagodi toj stvarnosti kako bi mogao da opstane. Ovde smo zapravo svi jedni drugima strani dok se ne priviknemo.
SAA RAKEZI

100

Etnologija u Muzeju Vojvodine

Tragovi narodnog ivota

Sveano oglavlje okica iz Sonte, rumunska koulja saivena bez krojenja, maarska kolekcija posuda za zalivanje duvana, nemaki zanati, krajiko domainstvo samo su neki od eksponata u Etnolokom odeljenju Vojvoanskog muzeja koji svedoe o posebnostima i suivotu nacionalnih zajednica Vojvodine

aznovrsnost batine vojvoanskih nacionalnih zajednica oigledna je, i lako saglediva, u Etnolokom odeljenju Muzeja Vojvodine koje prikuplja, uva i obrauje predmete o narodnom ivotu u Vojvodini. U zbirci je 13.000 eksponata. Bogdan ekari, vii kustos Etnolokog odeljenja, kae da s obzirom na broj predmeta i kompletnost Etnoloke zbirke kojima su ravnopravno zastupljeni svi narodi i narodnosti Vojvodine, nije previe smelo tvrditi da Zbirka spada u retke, ak i kad se posmatra u okvirima van naih granica. NONJA Narodna nonja je uobiajena asocijacija na specinost neke nacionalne zajednice. Meu srpskim nonjama koje se nalaze u Muzeju Vojvodine, Bogdan ekari kao najznaajniju navodi kolekciju enskih sveanih oglavlja od kojih su najpoznatije one vezene zlatom, a meu njima izdvaja najstariji i istovremeno najskupoceniji primerak iz kolekcije srpskih oglavlja zlatnu kapu s kraja 18. veka, sa bogatom pozlatom na metalnim aplikacijama. ekari navodi i ubraaj, karakteristian tip sveanog enskog oglavlja, koji su nosile mlade ene posle udaje, Srpkinje iz viih graanskih slojeva, ali i one iz bogatih seoskih porodica od Budima do Sremskih Karlovaca i Zemuna, i od Temivara do Slavonije: Meu sveanim enskim oglavljima koja se uvaju u Etnolokoj zbirci posebno se istie oglavlje okica iz Sonte. U toku svadbenog ceremonijala devojka je dobijala kapicu koju je nosila preko kone i donje bele kapice. Ovaj tip sveanog oglavlja predstavlja najarhainiji primerak panonskog oglavlja, koji je noen i u Slavoniji i Baranji. Kapica je bila izraena od pamunog platna, koje je bogato ukraeno vezom izvedenim vunicom i pamunim koncem u vie boja, u tehnici punjenja ili visokog
26 12 13 VREME REME

Slovaka narodna nonja

101

Drveni plug, Dolovo, 19. vek, Muzej Vojvodine

boda. Na njoj preovlauju oralni motivi. Sveanu letnju nonju udate ene iz Sonte inio je i opleak velika svilena marama sa resama, tofana suknja i svilena kecelja. Lepotom se istiu i kompleti bunjevake narodne nonje prepoznatljive po dugim i irokim suknjama od lionske svile, platnenim oplecima vezenim zlatovezom, somotskim prslucima i svilenim pojasima. U kolekciji rumunske nonje svakako je najvrednija kolekcija opleaka banatskog

tipa sa varijantom panonskih koulja dobijenih bez krojenja, nabiranjem ukupne irine koulje oko vratnog izreza. Takoe je vredna kolekcija rumunskih sveanih oglavlja i krznene odee. ORUE Kolekcija srpskih drvenih plugova ima neprocenjivu naunu i dokumentarnu vrednost za agrikulturu celog panonskog regiona, kae Bogdan ekari: Znaajna

je i maarska kolekcija alatki za obradu duvana koja svedoe o uticajima koji su u Vojvodinu stigli iz maarskih matinih oblasti. Tu se nalazi vie arhainih alatki kojih vie nema ni u Maarskoj, na primer, posude za zalivanje duvana, pa njihovi strunjaci dolaze da u naim zbirkama ispitaju te arhaine oblike. Zatim, meu alatkama za okopavanje i seu useva, etvu i vridbu, posebno je dragocen arhaini oblik alatke za vridbu tipa mlatilice

Kapa sa lajfnama, Melenci,1894.

VREME REME 26 12 13

Bokali za vino, Senta, poetak 20. veka

102

Kue u glavnoj ulici u Bakom Jarku Srpska enska narodna nonja, Sombor, 1900.

cepa, sauvane kod Slovaka u Vojvodini. U obliku je podue motke za koju se alkom ili kaiem vezivala druga, kraa i deblja oblica koja se pregiba i tako jae udara po itu, odnosno klasju. Cepom se vrilo odvajanje zrna od klasova strnih ita-penice, rai i jema. KUA O razvoju vojvoanske kue i njenom enterijeru od 18. veka do danas svedoe vrata, prozori, grede, zabati, natpisi na kuama, tremovi, dekorativna plastika, mobilijar, osvetljenje, kuhinjski pribor, pribor za ognjite... Tokom 18. i do polovine 19. veka, osnovni tip kue starosedelaca i kolonista je tradicionalna panonska kua kua na brazdu, trodelne osnove: sobakuhinja-soba. Razvoj ovog tipa kue zavrava se pojavom takozvanih vapskih, ili prekih kua, u ijoj se dispoziciji i bogato ukraenim fasadama prepoznaje uticaj graanske arhitekture i vladajuih umetnikih stilova na seosku arhitekturu. U sobama se nalazio tesani ili bojeni nametaj za sedenje (klupe, stolice), za spavanje (kreveti, kolevke), za odlaganje stvari, odee, dragocenosti (sanduci, ormari, police, iviluci) i sto, nabraja ekari. U istoj sobi su noviji i lepi primerci nametaja sa ikonom kunog svetitelja kod pravoslavnih porodica. Paralelni raspored nametaja moemo pronai i danas: po jedan krevet du zida sa obe strane, izmeu njih sto u sredini sa stolicama ili klupama sa obe strane. Na zidu izmeu dva prozora ikona, porodine fotograje i slike sa istorijskim i sakralnim temama. Poznat je i dijagonalni raspored nametaja prepoznatljiv u slovakim kuama.

ZANATI O umenosti lokalnih lonarskih radionica govore primerci iz takozvane senanske grupe, proizvedeni oko 1905. godine u lokalnoj maarskoj grnarskoj radionici po nacrtima uitelja Teodora Branovakog. Meu njima se po svojoj lepoti izdvajaju bokali ukraeni pounim tekstovima na maarskom i srpskom jeziku. Planska kolonizacija Vojvodine izmeu 18. i 19. veka koja je izazvala velika migraciona kretanja naroda (Nemaca, Maara, Slovaka, Rusina, eha i drugih) iz srednjoevropskih zemalja, promenila je etniku i demografsku sliku Vojvodine. Meu doseljenim Nemcima bio je i veliki broj zanatlija meu kojima su neki radili dva a neki tri, pa ak i etiri zanata. Nemakim zanatlijama drava je obezbedila kuu, zemlju, novac neophodan za nabavku alata, i oslobaanje od poreza u prvim godinama bavljenja zanatom. Oni su kao predstavnici naprednijeg i tehnoloki savrenijeg naina zanatske proizvodnje snano uticali na razvoj zanatstva u Vojvodini. KRAJINICI U stvaranju etnike strukture Vojvodine znaajnu ulogu imalo je i doseljavanje srpskog stanovnitva sa prostora Like, Banije, Korduna, dela Dalmacije i Bosanske Krajine. Prostor sa kojeg su dolazili vekovima se delio na dve krajine otuda se za stanovnitvo sa ovih podruja ustalio naziv krajinici. ivot vekovima organizovan u okviru velikih porodinih zadruga razvio je kod krajinika izrazit oseaj solidarnosti i portvovanja meu lanovima zadruge, to se uoava i u tradicionalnom obliku udruivanja radi obavljanja zajednikih

poslova: spregu i mobi, objanjava Bogdan ekari. Ovaj oblik uzajamne pomoi u radu ouvao se kao prepoznatljiva karakteristika Krajikih Srba doseljenih u Vojvodinu. Tradicionalnu narodnu nonju Krajikih Srba ini vieslojna suknena odea bogato ukraena raznobojnim vezom i graom veom ornamentisanom celinom nastalom spajanjem komadia oje izvezenih u tehnici lozanje. Dolaskom u Vojvodinu, Krajinici postepeno naputaju nonju starog zaviaja zamenjujui je konfekcijskom odeom koju dopunjavaju vunenim odevnim predmetima domae radinosti. ivot u novoj sredini zahtevao je i brzu adaptaciju na zateenu urbanistiku i graditeljsku tradiciju starosedelakog stanovnitva, kae ekari. Od sela razbijenog tipa i kua brvnara trebalo je doi do uorenog vojvoanskog sela sa kuama od naboja ili erpia. Drveno posue i oskudni nametaj trebalo je zameniti zanatskim ili industrijskim pokustvom, a otvoreno ognjite zidanim ili metalnim poretom. Ovo prilagoavanje je praeno velikim naporima i odricanjem koje je kolonistiko stanovnitvo uloilo u ureenje novih naselja, izgradnju i opremanje kua i ekonomskih objekata. Tako je kao rezultat dve velike kolonizacije tokom 20. veka u Vojvodini naseljeno 114 naselja i osnovano 40 novih naselja. O materijalnoj i duhovnoj kulturi krajikih kolonista u Vojvodini danas svedoi Etnopark Brvnara u Bakom Jarku. Ovaj depadans Muzeja Vojvodine danas je jedinstveni muzej pod otvorenim nebom u Vojvodini, u kojem se moe upoznati karakteristino krajiko domainstvo sa svim stambenim i ekonomskim objektima.
SONJA IRI
26 12 13 VREME REME

Intervju: Jene Hajnal, direktor Zavoda za kulturu vojvoanskih Maara

103

Traganje za identitetom
U ouvanju kulturnog identiteta maarske nacionalne manjine bitnu ulogu imaju ustanove i manifestacije kulture, kao i udruenja za ouvanje kulturnih posebnosti. Prema naim podacima, registrovano je vie od 300 takvih udruenja za ouvanje nacionalnih, kulturnih i drugih posebnosti

avod za kulturu vojvoanskih Maara Vajdasgi Magyar Mveldsi Intzet je dravna ustanova ija je uloga da dokumentuje, istrauje i prezentuje kulturu vojvoanskih Maara. Gospodin Jene Hajnal, direktor ovog Zavoda, nabraja da su kljune oblasti njihove razvojne strategije: jaanje uloge maarske kulture u Vojvodini u izgradnji i razvoju zajednice, negovanje materijalne i duhovne kulturne batine, pruanje pomoi savremenoj kulturi maarskog kulturnog stvaralatva u Vojvodini, i obezbeivanje jednakih ansi da kulturna dobra i usluge budu dostupna svima.
Opera Ultima, SNP

Ana izmadia na Danima maarske kulture u Senti

Folklorna grupa iz Bogojeva

VREME: Koje su posebnosti kulture Maara u Vojvodini? JENE HAJNAL: Kultura ima kljunu ulogu u ostvarivanju drutvene pravednosti, u socijalnoj integraciji, ali moe i da d odgovore, ponudi reenja za najznaajnije drutvene probleme datog vremena kao to je na primer traganje za identitetom. Od Kornela Sentelekija (osnivaa maarske knjievnosti u Jugoslaviji) naovamo, nije prestalo traganje manjinske maarske knjievnosti i kulture za sopstvenim identitetom. Ovo traganje je izrazito u poeziji vojvoanske maarske knjievnosti. Narodna umetnost ima jedinstveno mesto meu amaterskim umetnostima u oblikovanju identiteta, naroito narodna muzika i narodna igra, ija je najvea vrednost da kroz negovanje tradicije prevazilazi generacijske granice i kulturoloke barijere. Tako ni na Zavod ne moe biti ravnoduan prema nastojanjima da se narodna muzika i narodna igra, folklor, podignu na vii nivo i omasove, to se moe ostvariti predstavljanjem naih vrednosti to iroj javnosti. Na koji nain uvate batinu vae nacionalne zajednice? U ouvanju kulturnog identiteta maarske nacionalne manjine bitnu ulogu imaju ustanove i manifestacije kulture, kao i udruenja za ouvanje kulturnih posebnosti. Prema naim podacima, registrovano je vie od 300 udruenja za ouvanje nacionalnih, kulturnih i drugih posebnosti maarske nacionalne manjine. U Vojvodini postoji vie profesionalnih maarskih pozorita, i brojne manifestacije kulture vojvoanskih Maara, a meu njima Festivali Durind i Gyngysbokrta su najmasovnije i najprestinije folklorne manifestacije vojvoanskih maarskih omladinskih i seniorskih orkestara narodne muzike i folklornih grupa, narodno-umetniki dogaaj vaan hiljadama i hiljadama ljudi. Ove godine je organizovan

50. Gyngysbokrta, a obe manifestacije su dostigle nivo koji zahteva njihovo ponovno struno definisanje, odnosno tumaenje njihovih specijalnih funkcija iz ugla kvaliteta narodne umetnosti, folklora, festivala, medija, gastronomije, turizma, ukljuivanjem svih zainteresovanih. Knjievnici koji piu na maarskom jeziku u Vojvodini neguju godinje manifestacije koje imaju ugled i preko lokalnih granica. U naem Zavodu je aktuelna digitalizacija kulture vojvoanskih Maara s ciljem da na dostupan nain pomaemo istraivanja i da sauvamo nacionalnu kulturu. U Vojvoanskom maarskom kulturnom vodiu su regionalna baza podataka i baze podataka 12 nadlenih centara. Ove godine su u digitalnoj formi kreirane Galerija portreta maarskih knjievnika u Vojvodini, Galerija likovne umetnosti vojvoanskih Maara, Osnovna biblioteka vojvoanskih Maara (kolekcija tekstova koja sadri dela mnogih znaajnih pisaca takozvane klasine jugoslovenske/vojvoanske maarske knjievnosti, i osnovne strune

Foto: Nikola Lui

VREME REME 26 12 13

104

Kultura nacionalnih manjina

radove iz raznih oblasti kulture), Katalog vojvoanskih Maara (katalog izvora na internetu o kulturnoj batini vojvoanskih Maara). U arhivi folklorizma se uvaju manifestacije vojvoanskih Maara Durind, Gyngysbokrta, Klmny Lajos Npmesemond Verseny, priprema se za tampu muzika monografija Kupuszinai npdalok (Narodne pesme iz Kupusine) etnomuzikologa Aniko Bodor, koja prikazuje bogatu istoriju naselja zapadne Bake kroz pesme, deije igre, obiaje iz svakodnevnog ivota, znaajnih datuma i prekretnica u ivotu uz CD-dodatak koji sadri arhivske snimke. U kojoj meri je maarska kultura sada prisutna u vojvoanskom kulturnom ivotu? U manjoj meri od njenog znaaja i mogunosti. Maarska teatarska scena je danas najpoznatija i najuspenija umetnika forma u Pokrajini, a i u Srbiji. Novosadsko pozorite neguje provokativan i ambiciozan repertoar i odlikuje ga veoma portvovan i talentovan glumaki ansambl. Do sada jezik nije bio barijera koja bi ometala uspehe ovog pozorita. Gotovo su redovno uesnici domaih relevantnih festivala, a uspeno reprezentuju Vojvodinu i na inostranim gostovanjima. Na primer, ove godine predstava Opera ultima Novosadskog pozorita proglaena je za najbolju predstavu Festivala profesionalnih pozorita Vojvodine, kao i na pozorinom susretu u Kivardi. Pozorite Kosztolnyi Dezs se provokativnou, beskompromisnim umetnikim angamanom i kvalitetom probilo u vrh teatarskog ivota Srbije. Samo ove godine ovo pozorite i njegovi umetnici dobili su nekoliko veoma znaajnih nagrada. U planu nam je da 2014. godine na sajtu naeg Zavoda pokrenemo rubriku Prevodi koju bi prireivala pisac, profesor i prevodilac Emee Rajli s ciljem da se prikae i upozna recepcija kulture, prvenstveno knjievnosti, vojvoanskih Maara pre svega na srpskom jeziku. Uvek bi bio predstavljen autor, prevodilac i tekst iz ugla prevoda. Fokus ne bi bio samo na novoobjavljenim knjigama, nego i na starijim, zato to ima dela koja bi svaka generacija trebalo da iznova prevede. Glavni cilj svih naih delatnosti jeste da kultura, shvaena u irem smislu, bude jedan od najznaajnijih sredstava razvoja nacionalne zajednice vojvoanskih Maara.
S. IRI

Slovaci
Sa teritorije dananje Slovake, takozvane ugarske Gornje zemlje, dolo je 1745. godine na imanje porodice arnojevi u Donjoj zemlji, dananjoj Vojvodini, prvih 2000 Slovaka. Danas su Slovaci trea po brojnosti nacionalna zajednica u Vojvodini, posle Srba i Maara. Oni su veinsko stanovnitvo optine Baki Petrovac, i predstavljaju najbrojniju nacionalnu zajednicu meovite optine Kovaica. Slovaki jezik je jedan od est slubenih jezika Pokrajine. Kulturni ivot vojvoanskih Slovaka traje od 19. veka: 1842. godine je otvorena biblioteka Stefan Homola u Bakom Petrovcu, jedna od najstarijih u Vojvodini, a prva pozorina predstava na slovakom izvedena je 1865. u istom gradu. Iz tog vremena su i pisci Jan ajak, majstor realistike slike slovakog narodnog ivota, i Vladimir Hurban Vladimirov, dramski pisac i pedagog. Najpoznatiji Slovaci u vojvoanskoj kulturi su Martin Jona, Zuzana Halupova, Jan Knjazovic, Martin Paluka, Jan Sokol, Jan Venjerski i ostali slikari naivci iz Kovaice, o kojima je Vreme pisalo u broju 1189, i Miroslav Benka, scenarista, reditelj preko 60 predstava, glumac i dizajner. Na sajtu Zavoda za kulturu vojvoanskih Slovaka navedeno je preko 40 institucija, ustanova, kulturnih centara i kulturno-umetnikih drutava. Meu njima su Matica slovaka, osnovana u Bakom Petrovcu 18. maja 1932. godine, sa eljom za produbljivanjem kontakata izmeu Slovaka u Jugoslaviji i Slovake. I danas je aktivna, osobito u oblastima

SLOVAKI MAJSTOR: Jan Knjazovic

prosvete, kulture, umetnosti i slovakog jezika i pisma. Muzej vojvoanskih Slovaka u Bakom Petrovcu osnovan je 1949. godine kao Narodni muzej. uva i izlae 3081 predmet, dokumenat, fotograju, mapu, knjigu, narodnu nonju i druge predmete, koji se odnose na ivot i kulturu slovake nacionalne manjine u Vojvodini. Najstariji eksponat muzeja je svrdlo sa drvenom drkom, iz 1783. godine, a veina predmeta je iz druge polovine 19. i poetka 20. veka. Sastavni deo muzeja je kua u Bakom Petrovcu iz 1799. godine, primer narodne arhitekture iz vremena poetaka naseljavanja Slovaka. Izgraena je kao kua od naboja (nabjan dom, sagraena od sabijene zemlje), delimino je ukopana u zemlju i pokrivena trskom. Danas se ovaj objekat vodi kao etnokua, osim izvorne gradnje poseduje i odgovarajue predmete i alat koji spada u domainstvo. Kua je poznata pod nazivom Najstarija kua u Bakom Petrovcu.

Rumuni
Najvie vojvoanskih Rumuna ivi u Banatu. Kultura ove nacionalne zajednice poznata je po knjievnicima (Florika tefan, Radu Flora, Mihaj Avramesku, Jon Balan, Slavko Almaan, Jon Markovican, Miodrag Milo, Jon Flora, Jon Baba, Petru Krdu, Ileana Ursu, Kornel Balika), po knjievnoj grupi Lumina i Uzdinskoj koli naivnih slikara (Anujka Maran, Marija Balan, Florika Puja, Ana Onu, Steluca Caran, Ofelia Spariosu, Soja Bosika, Stela ura, Viorel Bosika, Adam Mezin). Drutvo za rumunski jezik, osnovano 1962. godine u Vrcu, najstarija je organizacija za negovanje jezika i knjievnosti iz Vojvodine. Ostvarilo je izuzetne rezultate u naunoistraivakom radu, ouvanju i negovanju rumunskog knjievnog jezika kod nas. Jedno od mlaih rumunskih drutava (1996) jeste Drutvo (Fondacija) za etnograju i folklor, sa seditem u Toraku. Pored promovisanja narodne kulture, ciljevi su mu i istraivanje i vrednovanje istorijske i kulturne
26 12 13 VREME REME

105

prolosti Rumuna iz ovih krajeva, ali i istraivanje, upoznavanje i pribliavanje narodne kulture i duhovnih vrednosti drugih naroda s kojima Rumuni ive u Vojvodini. Izdavaka ustanova

Libertatea u Panevu objavljuje desetak knjiga godinje, a istoimeni nedeljnik je najpoznatije vojvoansko glasilo na rumunskom jeziku. Ovog marta, Libertatea i knjievni asopis Lumina

obeleili su 230 godina rumunske pismenosti na podruju Banata. Na Festivalu rumunske muzike i folklora, koji se odrava svake godine i traje tri dana, uestvuje oko 30 folklornih ansambala.

Rusini
Ruski Krstur vai za prestonicu Rusina u Vojvodini. Na vreme njihovog doseljenja u Vojvodinu ukazuje grko-katolika katedrala Svetog Nikole iz 18. veka, najstarija u Apostolskom egzarhu Srbije. Vojvoanski Rusini su katolici koji potuju vizantijski obred. Rusinski jezik je najmlai knjievni slovenski jezik. Piu irilicom. Luksuzna publikacija Rusini u Srbiji, objavljena pre nekoliko godina u Novom Sadu, iscrpan je izvor informacija o kulturnom ivotu ove nacionalne zajednice. Iz Rusinskog prosvetnog drutva, utemeljenog 1870. godine, nastao je Dom kulture u Ruskom Krsturu, u kome su najvanije kulturne institucije Rusina: profesionalno pozorite Rusinski narodni teatar Petar Rizni aa, koji ima status profesionalnog pozorita, Matica rusinska, biblioteka, zaviajni muzej, folklorni ansambl. Pored Matice rusinske, kulturnoobrazovne i naune institucije osnovane 1945. godine, radi negovanja jezika, tradicije, kulture i umetnosti, srodne ciljeve ima i Drutvo za rusinski jezik, knjievnost i kulturu, osnovano 1970. Izdavakom delatnou na rusinskom jeziku bavi se Novinsko-izdavaka ustanova Rusko slovo, koja izdaje i istoimene novine, kao i asopis za knjievnost i kulturu vetlosc i list za decu Zahratka. Najpoznatiji rusinski pisci su, pored akademika Julijana Tamaa, i Irina Hardi Kovaevi, uro Papharhai, Julijan Kolesar, Vlado Kosteljnik, Mikola Skuban, Miroslav Striber, Mikola M. Koi, Mihal Kova i drugi. U Informatoru se mogu nai i podaci o najistaknutijim rusinskim likovnim stvaraocima: Stevanu Bondarevu, Heleni Sivi, Evgeniju Koiu, Vladimiru Kolesaru, Jakimu Buljiku, Andri Koiu, Nikoli Cverdelju... Svake godine u avgustu u Kucuri se odrava Kucurska etva, smotra izvornog folklora Rusina Ukrajinaca, a obuhvata i dele s prikazivanjem etelakih maina, alata i obiaja vojvoanske etve u minulim vremenima, i to sve sa ciljem da ih ovo vreme i ono koje sledi zadri u kolektivnom pamenju.
Grko-katolika katedrala u Ruskom Krsturu

Hrvati
Hrvati u Vojvodini zakonski su priznati kao nacionalna zajednica tek 2002. godine. Do osnivanja Zavoda za kulturu vojvoanskih Hrvata, ova nacionalna zajednica nije imala nijednu profesionalnu kulturnu instituciju, niti je bilo reenja za nansiranje aktivnosti u sferi kulture. Sada se celokupni kulturni ivot unutar hrvatske manjinske zajednice odvija u tridesetak kulturnih drutava koja, naroito u selima, uvaju mahom folklorno naslee. Najpoznatije puke manifestacije su Duijanca, Duionica i Groe bal u vezi su sa poljoprivrednim radovima, i Veliko prelo. U gradovima (Subotica, Ruma, Sremska Mitrovica, Sombor), meutim, ima drugih kulturnih sadraja. U Subotici se, na primer, odravaju knjievne manifestacije Dani Balinta Vujkova, u organizaciji Hrvatske itaonice, koja takoe organizuje i Susret pukih pjesnika Lira naiva i Knjievno prelo, Zlatna harfa je godinji susret malih upnih zborova, Hosana fest je festival hrvatskih duhovnih pjesama, veoma je aktivna Hrvatska likovna zadruga Cro Art... Izdavai koji objavljuju na hrvatskom jeziku su Hrvatska rije, Katoliki institut za kulturu, povijest i duhovnost Ivan Antunovi i Zavod za kulturu vojvoanskih Hrvata, knjievni asopisi na hrvatskom su Rukovet i Nova rije. U vojvoanskoj kulturi su istaknute likovne kolonije hrvatske zajednice Kolonija naive u tehnici slame, koju svake godine u julu organizuje Hrvatsko kulturno prosvjetno drutvo Matija Gubec iz Tavankuta i na kojoj uestvuju odrasli i deca, Meunarodna likovnu koloniju Bunari, likovna kolonija u Somboru, Likovna kolonija Ivan Gundi iso Dalmata u Staniiu, Meunarodna umjetnika kolonija Stipan abi, odrava se na salau Paje urasevia na Bunariu...
S. .

U TEHNICI SLAME: Ana Crnkovi, Kukuruzi ve se beru

VREME REME 26 12 13

106

Intervju: Slavia Gruji, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje

Evropa u Vojvodini
Vienacionalnost, viejezinost i multikulturalnost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet ivotnog i kulturnog prostora Vojvodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura razliitosti. To ne znai samo razliitost jezika i nacionalnih tradicija, ve razlika koje vode u bogatstvo izraza

vojvoanskoj kulturnoj sceni, etnikoj arolikosti koja je njena vana komponenta, kao i o podrci Pokrajine u njenoj armaciji, razgovaramo sa Slaviom Grujiem, potpredsednikom Vlade AP Vojvodine i pokrajinskim sekretarom za kulturu i javno informisanje. VREME: Specinost vojvoanske sredine je suivot razliitih nacionalnih zajednica. Kako to izgleda u praksi? SLAVIA GRUJI: U Vojvodini volimo da kaemo da je Evropska unija nastala prvo na ovim prostorima i da je taj specian sistem koji ovde vlada dao osnove za formiranje velikog drutva naroda na tlu Evrope. Kada govorimo o 26 nacionalnih zajednica koliko na prostoru Vojvodine postoji, moramo da zamislimo i skoro toliko jezika, nekoliko religija, ali i 26 kultura. Vojvoanska skuptina je najmnogojeziniji parlament posle evropskog. Ovde je u slubenoj upotrebi est jezika. RTV Vojvodine je verovatno jedinstven primer u svetu medija koji emituje program na deset jezika. Vienacionalnost, viejezinost i multikulturalnost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet ivotnog i kulturnog prostora Vojvodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura razliitosti. To ne znai samo razliitost jezika i nacionalnih tradicija, ve razlika koje vode u bogatstvo izraza. Vano je da razliite kulturne tradicije, to znai i razliiti naini izraavanja, ne postoje samo jedni kraj drugih, rezervatski zatvoreni, ve da stupaju u kontakt, u kreativni dijalog koji doprinosi razvoju svake od njih. Tako je i mogue da se, na osnovama tradicije i uz negovanje tradicije, stvara jedan novi, savremeni izraz, koji

korespondira sa naim vremenom. Ovo je, ujedno, i odgovor na primedbe onih koji u ovom mnogoglasju vide ugroavanje srpske kulture. Ovakvom polifonijom i srpska, kao i svaka druga kultura, moe biti samo na dobitku. U svakom dijalogu otkrivamo i drugoga, ali jo bolje spoznajemo i sami sebe. Dijalog je podsticaj istinskom stvaralatvu. Koje biste prepoznatljive take kulture Vojvodine istakli, u kontekstu ove etnike arolikosti? Kada se govori o kulturi na tlu Vojvodine, moe se lako zamisliti Rubikova kocka gde pravilno sloene boje daju taan izgled stanja kulture u Vojvodini. Republika Srbija treba da sa ponosom istie ovu specinost svoje severne pokrajine. Ona je jedan od najvanijih peata u buduem pasou Evropske unije. Teko da se bilo gde moe nai mesto u kome je dovoljno da se osvrne pa da se susretne sa neim novim i drugaijim. Na severu Vojvodine, u Kanjii, jedan od najpoznatijih svetskih savremenih umetnika Joef Na vodi Regionalni kreativni atelje. Na jugu, u Kovaici, nalazi se renomirana Galerija naivne umetnosti, a nedaleko, u Uzdinu jo jedna. U Tavankutu radi Zaviajna galerija Dr V. Perii. Svaka nacionalna zajednica ima veliki broj manifestacija, tradicionalnog i savremenog sadraja. Na predlog Nacionalnih saveta nacionalnih manjina ove programe nakon raspisanih konkursa podrava Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine. Kao najznaajnije treba istai Dane kulture Vojvoanskih Maara, Festival folklora enebokreta i Durindo, Lingvistike dane Sarva Gabor (maarska nacionalna zajednica), Festival slovake muzike i folklora Tancuj, tancuj, Festival dramskih inscenacija domaih autora DIDA,

Festival slovakog pozorita Lovorov venac (slovaka nacionalna zajednica), Festival rumunske muzike i folklora iz Vojvodine, Pozorini dani Rumuna u Vojvodini, Festival rusinske kulture Crvena rua, Dramski memorijal Petro Rizni aa (rusinska nacionalna zajednica), Kolonija naive u tehnici slame u Tavankutu, etvena sveanost Duijanca (hrvatska nacionalna zajednica), Dan Roma, Romska no (romska nacionalna zajednica), Festival kuglofa (nemaka nacionalna zajednica), Dani makedonske kulture u Vojvodini (makedonska nacionalna zajednica), Festival ukrajinske kulture Kalina (ukrajinska nacionalna zajednica), Dani eke kulture (eka nacionalna zajednica), etvena sveanost Duionica (bunjevaka nacionalna zajednica), Bugarijada u Vojvodini (bugarska nacionalna zajednica), Meunarodni dan Akalija (akalijska nacionalna zajednica). U AP Vojvodini danas radi 18 profesionalnih pozorita od kojih su deset pozorita nacionalnih zajednica. Maarska zajednica u Vojvodini ima est profesionalnih pozorita, tri u Subotici, dva u Novom Sadu i jedan u Senti. Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine direktno nansira delatnost drame na maarskom jeziku Narodno pozoriteNarodno kazalite-Nepszinhaz u Subotici. A takoe preko projekata se nansiraju

107

foto: M. Milenkovi

predstave na maarskom jeziku Ujvideki Szinhaz Novosadsko pozorite, Taniyaszinhaz Salaarsko pozorite u Novom Sadu, Kosztolanyi Dezso Szinhaz Pozorite Kostolanji Dee u Subotici. Slovaci, Rumuni, Rusini i Romi imaju po jedno profesionalno pozorite (Slovakovojvoansko pozorite u Bakom Petrovcu, scena na rumunskom jeziku pri narodnom pozoritu u Vrcu, Rusinski narodni teatar Petro Rizni aa u Ruskom Krsturu i Suno e Romengo teatar pozorite Romski san u Novim Karlovcima, u kojem izvode predstavu na svom jeziku). Na osnovu raspisanih konkursa u periodu od 2010 do 2012. godine sunansirano je izdavanje ukupno 88 naslova prvih izdanja knjiga i ukupno 40 naslova asopisa na 14 jezika i govora manjinskih nacionalnih zajednica koje ive u Vojvodini, kao i mnoga dvojezika i viejezika izdanja. Na koji nain Pokrajina neguje kulturu nacionalnih zajednica? Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine snano podrava aktivnosti i projekte koji odraavaju multikulturalnost, multilingvalnost, multikonfesionalnost, ali i interkulturalnost. Od 2010. do 2012. godine zastupljenost ukupnih sredstava obezbeenih za programe kulture i umetnikih stvaralatva manjinskih nacionalnih zajednica i multikulturne i interkulturalne programe iznosi 81,66
VREME REME 26 12 13

procenata. Skuptina AP Vojvodine i nacionalni saveti nacionalnih manjina osnivai su profesionalnih izdavakih kua na manjinskim jezicima: na maarskom Magyar Sz i Izdavaki zavod Forum, koji je pokrajinska ustanova kulture, na slovakom Hlas Ljudu i Slovaki izdavaki centar, na rumunskom jeziku Libertatea, na rusinskom Ruske slovo, na hrvatskom Hrvatska rije, na ukrajinskom Ukrajinsko slovo, na makedonskom Makedonski informativni i izdavaki centar, i na bunjevakom Bunjevaki informativni centar. Takoe, Skuptina AP Vojvodine i nacionalni saveti nacionalnih manjina osnovali su poetkom 2008. godine Zavod za kulturu vojvoanskih Maara Vajdasgi Magyar Mveldsi Intzet u Senti, Zavod za kulturu vojvoanskih Slovaka stav pre kultru vojvodinskch Slovkov u Novom Sadu, Zavod za kulturu vojvoanskih Rumuna Institutul de Cultur al Romnilor din Voivodina u Zrenjaninu, Zavod za kulturu vojvoanskih Rusina Zavod za kulturu vo vod nskih Rusnacoh u Novom Sadu i Zavod za kulturu vojvoanskih Hrvata Zavod za kulturu vojvoanskih Hrvata u Subotici. Srbija je i dalje jedina zemlja na Balkanu, a moda i u Evropi, koja ima ustanove ovog prola. Na koji nain pomaete da nacionalne zajednice izau iz svojih okvira i da sarauju i sa drugim zemljama?

U periodu od 2010. do 2012. godine sunansirana je realizacija 37 projekta meuregionalne saradnje u oblasti kulture i umetnosti manjinskih nacionalnih zajednica Vojvodine. Na primer: gostovanje Dejeg pozorita iz Subotice u Osijeku i Rijeci, uee Hrvatskog kulturno-umetnikog drutva Bunjevako kolo na Festivalu Kulturno leto u Pragu, uee Jevrejskog hora Haira na Meunarodnom festivalu u Pragu, u Izraelu i u Italiji, gostovanje pozorinih predstava Art centra Hleba i igara iz Stare Pazove u zemljama Evrope, razmena gostovanja izmeu Narodnog pozorita u Somboru i Hrvatskog narodnog kazalita u Varadinu, gostovanje Kamernog hora Zvony iz Selene u Slovakoj, gostovanje KUD-a Pete andor iz Mulje u Puli, uee Drutva za negu tradicije Vadvirag iz Ade na Meunarodnom festivalu plesa u Peuju, uee ansambla Roma muzika na Internacionalnom festivalu u Holandiji, Izloba umetnikih dela Konstantina Brankuija, vajara iz Rumunije u Novom Sadu i Beogradu... Posebno uspenu regionalnu saradnju sa zemljama u okruenju sa kojima imaju zajedniki jezik ostvaruju Izdavaka ustanova Forum i zavodi za kulturu vojvoanskih Maara, Slovaka, Rumuna, Rusina i Hrvata. U okviru meuregionalne saradnje istiemo i: odravanje Dana maarske kulture u Srbiji, program promocije vojvoanske kulture u okviru manifestacije Peuj evropska prestonica kulture 2010; promociju vojvoanske kulture u okviru manifestacije Dunavski festival, Ulm; odravanje Dana Istre u Vojvodini i Dana Vojvodine u Istri, u okviru meuregionalne saradnje AP Vojvodine i Istarske upanije; zatim, knjievni skup Susreti pisaca sa granice u Temivaru i u Senju, simpozijum Banat istorijska i kulturna prolost, koji se odrava svake godine u Novom Sadu i Zrenjaninu i na kojem uestvuje oko 80 istoriara, akademika, profesora univerziteta, etnografa, itd. iz Srbije, Rumunije, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske; Dani Vojvodine u Ulmu promocija vojvoanske kulture na Meunarodnom festivalu podunavskih gradova i regiona u Ulmu (Nemaka); gostovanje predstave Azami Regionalnog kreativnog ateljea Joef Na u gradovima Italije, Slovenije i Maarske i jo nekim evropskim dravama.
S. .

Poezija

Vojvodina
Miroslav Anti

I Veruju vo jedinu i vo jed i vo inu ravnicu mater moju i zapljuvanu i svetu, tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu, i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu a slepaki joj se molim dok mi na usni ra i re i mirie blagoslovena kao priest i zrno aprilske kie i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile, pa teme i elo kropi beli cvet bagremova, i dok se rvem sa itom, dok zvezde po meni mile, a ona rominja i tinja i survava se sa krova sva torestvena i rodestvena od lepote i rugla i kao srce mokra i kao srce okrugla. Jao ravnico, zloslutnico! Zlatna samo u sisi! Jao svevinja moja iz birtija i crkava! Ti, duo, to isplaena i bosonoga visi i pozlaena i plaena, i detinjasta i lukava, i kao nebo niska, i kao nebo ogromna.

IV I volim je prosjaku, pred crkvama, nedeljama, u ritama, i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima, i Vojvodinu vaarsku i harmonikaku; as raspusnu, as pitomu i birtijaku to osvanjiva tucajui pod stolovima, pa Vojvodinu beku i varmesku sa tuim barjacima pred etama K. u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana, i Vojvodinu solunsku i krfsku pod bajonetima, sivu kao vojnika smrt u koporanima i zajednikim rakama. Pa je volim estoaprilsku, logoraku, isprebijanu, obeenu o bandere, probuenu po elima, uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu, i partizansku kad je oktobra donela prolee selima. Volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako. Prskajte kajsije zvezda u kosi drvea njenog! Uvek e biti krovova pozadi krova svakog jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.

V Lete nad Frukom gorom, nad tornjevima, nad ermovima nakolmovani paorski aneli bez krila i oreola. Lete do zvezda i vraaju se sa zvezda lepi, mrtvi i aavi, II sa utiljenim brkovima, u gaama od est pola. Volim je od tala do oltarskih dveri i od blata do penice, Lete sa glavom crvenom kao raspuknuta lubenica. toplu od ciganskih gudala i blagdanskih oenaa, Sa obrazima od licidarskih lutaka i jezikom od koljiva. vridbenu i zaduniku, smeu kao devojake pletenice, Leti Panonija hiljadu puta zaklana i uvek najlepe iva, tu zemlju ardaa, aa i bezemljaa, Panonija to prata i to se iz groba sea, gde su sluili bdenija i ljude za glavu skraivali, sva od praporaca i dukata, sva mnogo srnea i kerea. gde su starice tepale i pragove branile golim akama, Jao ravnico! Jao esnico! Jao vodo i travo! pa su je branili i drali rukama, pa su crkavali i iveli, Jao sve moje plavo, drveno od krstova i krvavo i pravo! pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali. Jao uto od snopova, od mrtvaca, od sunca i od svea! Tu Vojvodinu bogomoljaku, i bezboniku, i vinsku, I jao areno od vina, od violina, od sukanja i cvea! belju od jaganjaca, crnju od paljevina. Ja tebe noem i hlebom. Ti mene solju i satarom. Tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku, Ja tebe nogom i bogom. Ti mene ruzmarinom i materom. kad se lumpovalo od Vrca do Temivara, Sombora i Segedina, Jednu zob zobali, jednako groba dobili, pa niko u brkovima nije imao gustu pesmu kao taj narod jednako se oplodili i rodili i prodali. robijaki i prvomajski, razbijenih temena i zuba, etir konja debela u pesmu si uprezala! ta Vojvodina aova, britvi, molitvi i amara, etir strane sveta u pupak si nam uvezala! zarasla u elje, u la, u borbu, u izdajstvo, u ljubav. Ej, Vojvodino, od plaa, od ubreta i od kolaa, Volim je, jer svi smo iroki i obini kao ova ravnica, a vere etir, a peta ciganska, a esta iz tambure rie! jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama, I svi mi na sramotu lie! I svi mi na boga lie! i milioni suludih, rumenih zvezdanih ptica veito e leprati nad naim umornim glavama. VI Zaigraj, zavitlaj zemljo, lepoto bosonoga, III nevesto moja najlepa u dronjcima i plau, Muu steoni vinogradi. Peni se jesen u kacama. ti to se moli bogu i ti to pljuje na boga, Raju po bespuima vetrovi sa kutnjacima masnim od slanine. ti to si dugovala i naplatila raun, nazdravlje! Dii ae! Razbij astale akom! Rodio te otac. Ubio te sin. Brat bratu o vratu i po vratu. Zapevaj preko njiva neka zabride kosti! A krstovi najvee drvee. A grobovi najvee planine. Volim te to si prosta, sirova, divlja tako, Na usni tamjan i nafora. Nozdrva od bosiljka bela. i tako mnogo luda, volim te, volim, oprosti, Zubi utrnuli od bearaca i truli od opela. ti, od ponosa i stida, od inuva i vaki, Jao ravnico! Jao krtico! Jao bezglava tico! ti, ljuljako i rako ut zubat smeh ne skrivaj, Jao sve moje nesito i ponosito i napito! pevaj pijano racki, madarski, totski, vlaki, Moja etvo i ito. Moja kletvo i tugo. makedonski i liki preko dalekih njiva! I jao Vojvodino gladna godino, i Vojvodino dugo! I tako do smaka sveta, najtea zemljo moja, irok Dunav. iroke pustare. iroko garavo oko. sa ukusom mukatla, krvi, hleba i saa! Od svetog arnojevia, do svetog skeledije na Tisi, Od paorske sam lepote, radosti, psovki i znoja. oe nas u opancima, u katancima i lancima, Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaam! oe na ie jesi i ie nisi.

THE SPARKLING EXPERIENCE

Hotel Park is located at the heart of the city, on the Hotel Park nalazi se u samom centru grada, na uglu corner of the most beautiful Belgrade streets. najlepih beogradskih ulica. Its attractive location and excellent position Svojom atraktivnom lokacijom i odlinom surrounded by greenery provides isolation from the pozicijom, okruen zelenilom i izolovan od buke, city noise and offers the same key elements as the omoguuje sve ono to nudi i pravi park odmor, real park does rest, relaxation and peace. mir is i relaksaciju. Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on n Hotel otel Park Belgrade's three-star th r hotel on surrounded the attractive, central location sur rounded d the attractive, ttractive, central location surrounded d Renovated in 2012, Hotel Park proudly wears Renoviran 2012, s ponosom istiethe svoje the by greenery that provides isolation n from th he its by greenery ery that provides isolation from e tri zvezdice excellent three star by international standards and po internacionalnim standardima i and city noise. Hotel is refurbished in 2012, 2 an nd Hotel 2012, and city y noise. n otel is refurbished in 2 ndodlian kvalitet quality of service of each of its segments. svakog segmenta usluge. Posebnu dragocenost its modern style provides complete comfort comfor rt its modern moder dern style e provides complete comple comfort comfo mfort The special values of Hotel Park are its staff and Hotela Park ini ljubazno osoblje i visok nivo for our guests. guests. for our gues high quality services that give guests a reason to servisa koji e gostima pruiti ugodan boravak i come back and honestly recommend Hotel Park. razlog da ponovo posete prestonicu Srbije. The same key elements that the real park pa has - The same key elements tha that the real park has relaxation and peace, are easy to find in n the relaxation and peace, are easy to find in the th Brand new Park. Brand new Park. B

Njegoseva 2, 11000 Belgrade, Phone: +381 11 3640-383 e-mail: reception@hotelparkbeograd.rs www.hotelparkbeograd.rs

Welcome to the Brand New Park

VREMEUIVANJA
110

Prah i pepeo
sahrane u Panteonu, tamo gdje poivaju najvei francuski naBila je jedna pjesmica uz koju su u mom djetinjstvu djevojice u komiluku igrale gume (tako se u Bosni zvala igra koju u Srbiji zovu lasti). Melodija je bila vesela; tekst je, uz ponavljanje svakog stiha, iao ovako: Kad sam bila beba, beba, jedan, dva i tri, Cucla vamo, cucla tamo, jedan, dva i tri, Kad sam bila klinka, klinka, jedan, dva i tri, Igra vamo, igra tamo, jedan, dva i tri. Kad sam bila cura, cura, jedan, dva i tri, kola vamo, kola tamo, jedan, dva i tri, Kad sam bila ena, ena, jedan, dva i tri, minka vamo, minka tamo, jedan, dva i tri, Kad sam bila mama, mama, jedan, dva i tri, Kuhaj vamo, kuhaj tamo, jedan, dva i tri, Kad sam bila baba, baba, jedan, dva i tri, Pleti vamo, pleti tamo, jedan, dva i tri, Kad sam bila mrtva, mrtva, jedan, dva i tri, Spavaj vamo, spavaj tamo, jedan, dva i tri, Kad sam bila praina, praina, jedan, dva i tri, Prai vamo, prai tamo, jedan, dva i tri, Kad sam bila nita, nita, jedan, dva i tri, Nita vamo, nita tamo, jedan, dva i tri, cionalni junaci. U Panteonu sahranjuju samo mukarce. Prije dvadesetak godina, pisao je o tome Milan Kundera, tri slavne i cijenjene ene predlau da se i enama dade pravo da budu pokopane u Panteonu. One ak imaju i ideju koje znamenite ene valja ekshumirati i prebaciti u Panteon. Poto te ene, vlastitom voljom, poivaju pored svojih mueva, Kundera se pita: ta uiniti s muevima? Prenijeti i njih? Teko; s obzirom na to da nisu tako slavni moraju ostati tamo gdje se nalaze, a preseljene gospoe provee vjenost u osami udovica. Odmah zatim Kundera nastavlja: Potom se pitam: a mukarci? Da, mukarci! Ko kae da su svojevoljno u Panteonu! Nakon njihove smrti, ne pitajui ih, i sigurno protiv njihove posljednje volje, odlueno je pretvoriti ih u simbole i odvojiti ih od njihovih ena. Nije, meutim, ovakva praksa iskljuivo francuska. U testamentu Ive Andria jasno je stajalo: Moja je elja da posle moje smrti moje telo bude spaljeno, a pepeo sahranjen na beogradskom groblju, pored pepela moje ene Milice Babi. Predrag Palavestra pie: U grobu pored Ive Andria, osam godina posle njegove smrti (1983), sahranjen je Rodoljub olakovi. Andrieva supruga Milica Babi (...) sahranjena je na istom beogradskom Novom groblju, ali ipak podalje od Andria, usprkos njegovoj izriitoj molbi, gotovo vapaju, da ga sahrane pored ene koju je u ivotu najvie voleo. Kad je birao mesto za Andriev grob, olakovi je, po sopstvenom zapisu, dobro znao da su godine sa Milicom bile najsreniji dani Andrievog ivota. Posle njene smrti, Andri je upravo njemu otvorio duu i rekao mu da bez nje njega vie nema, kao to ni nje nee biti kad njega vie ne bude. Znanje ipak nije bilo dovoljno da sprei grehotu. Lijepa je ova rije grehota. Ne znam pored koga poiva vrlo materijalistiki Didro, ali bi ga grehota bila prebacivati u Panteon, ako nita, a ono zbog onog pisma njegovog iji je prevod Danilo Ki, a ba u godini smrti Rodoljuba olakovia, objavio na samom kraju svoje Enciklopedije mrtvih: Oni koji su se voleli za ivota i koje su zavetali da ih sahrane jedno kraj drugog, nisu moda tako ludi kao to se misli. Moda se njihov prah proima, mea i sjedinjuje... ta znam? Moda njihov prah nije izgubio svako oseanje, svako seanje na svoje prvobitno svojstvo; moda u njemu nastavlja da tinja na svoj nain traak topline i ivota... O! moja Soja, ostaje mi, dakle, izvesna nada da u vam moi dodirnuti, osetiti, da u moi da se sjedinim s vama, da se izmeam s vama, kad nas ne bude vie, ukoliko postoji u naem poelu zakon srodnosti i ako nam je sueno da ostvarimo jedinstvo bia; ja bih onda, u sledu vekova, mogao da budem jedno s vama, a molekuli vaeg raspadnutog ljubavnika mogli bi da se uskomeaju, da se razbude i da tragaju za vaim molekulima rasprenim u prirodi. Ostavite mi to matanje, ono mi doe kao melem, ono bi moglo da mi obezbedi venost u vama i sa vama... Pepeo pepelu, prah prahu; svaki svome.
MUHAREM BAZDULJ

foto: sxc.hu

Teko je nai materijalistikiju (u lozofskom smislu) djeiju pjesmicu. U tom kontekstu je skoro na nivou famoznih Hamletovih grobljanskih replika. Due nema ni na mapi, a na kraju (ne) ostaje nita. Ipak, izmeu smrti i nitavila postoji neto; postoji praina, prah. A to je opet u cijeloj prii najmaterijalistikije. U oktobru ove godine navrilo se tri stotine godina od roenja uvenog enciklopediste (vrlo materijalistikog) Denija Didroa. Predsjednik Republike Francuske Fransoa Olan pokrenuo je tom prilikom inicijativu da se Didroovi posmrtni ostaci
VREME REME 26 / 12 / 2013

Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec Obrada: Marjana Hraovec