ĐAVOLOV ŠEGRT

Bio nekada davno siromašan čovek koji je imao sina jedinca. Jednoga dana dečak
dođe i reče ocu da ide u svet da uči neki zanat. Otac je dugo vremena bio protiv te odluke jer
je dečak još bio mlad, a i da bi se naučio zanat treba dosta vremena i truda... Takođe se otac
plašio da ostane sam kod kuće jer je već bio star. Međutim nakon dugo ubeđivanja otac
popusti i dade blagoslov sinu da pođe na put.

Putujući tako naiđe mladić na neku reku... Dok je šetao uz reku naiđe na nekog čoveka
u zelenoj odeći pa ga ovaj zaita kuda ide a mladić mu odgovori:
- Idem u svet da tražim kakvog valjanog majstora od koga ću naučiti neki dobar zanat.
- Vidim da si valjan dečko i pristojan... Ja sam majstor, ako želiš možeš poći sa mnom,
a ja ću te naušiti mom zanatu.

Dečak se veoma obradova i pođe sa čovekom... Nakon kratkog hodanja čovek stade i
reče dečaku da uđe u reku da pliva. Međutim, dečak nije znao da pliva pa se uplašio ali mu
čovek rekče da se nema čega plašiti, da je on tu da mu pomogne da nauči. Dete ga posluša i
skoči u vodu, čovek takođe... Kada su bili na sredini reke ovaj čovek uhvati dečaka za vrat i
odvuče ga na dno reke. Taj čovek je u stvari bio đavo prerušen u zanatliju... On odvede
dečaka u svoje dvore i predade ga nekoj babi da ga uči pa se vrati na onaj svet. Baba ostade
sama sa dečakom pa poče da mu priča:
- Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek što te je doveo neki zanatlija ali nije - on je u
stvari đavo... I mene je tako prevario još davno, kada sam bila mlada, i dovukao me je ovde
kao sada tebe. Nego poslušaj ti mene sada. Ja ću tebe učiti svemu što đavo zna, a on kada se
vrati sa onog sveta i kad te pita šta si naučio, ti mu uvek govori da nisi ništa novo naučio.
Tako ćemo raditi dok ne budeš mogao da se vratiš na onaj svet kod svog oca.

Posle nekog vremena dođe đavo i upita dečaka šta je naučio, a ovaj mu reše da nije
ništa. I tako je prošlo tri godine... Nakon te tri godine đavo jednog dana opet upita dečka šta je
novo naučio a ovaj mu reče da nije ništa novo naučio i da je čak zaboravio i ono što je od
ranije znao. Đavo se razljuti kad to ću, povika da ako nije za tri godine ništa naučio da neće
nikada ni naučiti i odvuče ga na reku da ide kud god želi. Dečak je za te tri godine već dobro
naučio đavolji zanat pa je brzo preplivao reku, popeo se preko brda i otišao kući kod svoga
oca. Kada je stigao kući otac mu se obradova i zapita ga gde je bio i šta je radio tri godine a
dečak mu odgovori da je bio u svetu i učio zanat.

Nedugo nakon njegovog povratka kući u susedno selo dođe vašar a dečak reče:
- Oče hajdemo na vašar.
- Kako ćemo na vašar sine, kada nemamo para?
- Nemoj se brinuti za to oče, to prepusti meni...

Iduši tako putem sin reče ocu:

- Slušaj me dobro, kada budemo blizu vašara ja ću se pretvoriti u konja kakvog niko u
selu nikada nije video. Svi će se diviti i gleadati a doći će jedan majstor da me kupi i koliko
god da zatražis on će ti dati... Ali nemoj da mu daješ uzde, već čim ti da pare ti uzdama udari
u zemlju.

Kad dođoše blizu vašara dečak se pretvori u konja kakvog nigde nema. Starac povede
konja kroz vašar i svi su ga gleadali ali niko nije smeo da pita za cenu. Sve dok ne dođe neki
bogati Turčin. On odmah reče da nije nigde video takvog konja i da hoće da ga kupi i reče
starcu da kaže cenu. Koliko god je starac tražio Turčin dade... A kada je starac uzeo novac on
skide uzde sa konja, udari njima o zemlju i u tom trenu nestadoše i i konj i Turčin. Starac ode
sa novcem kući gde ga je već čekao sin...

Nakon nekog vremena dođe drugi vašar u drugo selo blizu njihove kuće pa dečak opet
reče ocu da treba da odu... Starac ga posluša, a dok su hodali ka vašaru, dečak mu reče:
Slušaj oče, kada budemo na vašaru ja ću se pretvoriti u šator prepun raskošne robe
kakvu još niko nikad nije video. Niko neće smeti da pita za cenu ali će opet doći onaj Turčin i
daće ti koliko god da zatražis... Ti mu prodaj ceo šator sa robom ali mu ne daj ključeve nikako
već kada ti da pare udari njima o zemlju. Tako i bi, dečak se pretvori u raskošan trgovinski
šator, malo posle je došao bogati Turčin koji je platio a starac čim uze pare udari ključevima o
zemlju... U tom trenutku se šator pretvori u goluba, a Turčin u jastreba pa počeše da se jure po
nebu. Njihovu jurnjavu je sa prozora gledala princeza koju je golub video, pa se obruši ka njoj
i malo pre nego što je bio kod nje se pretvori u prsten i pade devojci na ruku. Njoj se svide
prsten i stavi ga na ruku... Kad je to video jastreb on se pretvori u nekog čoveka pa ode kod
cara i ponudi mu da ga služi tri godine bez ikakve plate, hrane ili pica, samo da mu nakon te
tri godine da prsten koji nosi princeza na ruci. Kralj pristade...

Tako su prošle tri godine, princezi je prsten postao veoma drag jer je preko dana bio
prsten a uveče se pretvarao u lepog mladića. Jedne večeri mladić reče princezi da kada dođe
dan da će joj uzeti prsten da im ga ne da već da ga baci jako o zemlju. Kada dođe taj dan kralj
zatraži svojoj ćerci prsten, a ona kad to ču ljutito baci prsten o zemlju... Prsten se raspade, i iz
njega izleteše mrvice proje svuda po sobi, a jedna mrvica se otkotrlja ispod kraljeve noge.
Onaj sluga se tad odmah pretvori u vrapca pa poče da jede mrvice sa poda, kako bi uništio
dečaka, a kad dođe do one zadnje ispod zareve noge, iz te mrvice se stvori mačak pa pojede
vrapca. Onda se mačak pretvori nazad u dečaka, objasni princezi da je taj sluga u stvari bio
đavo i da ga je on pobedio, a kralj mu za takvo herojstvo dade puno blaga i princezu za ženu...