FAKULTET POLITIKIH NAUKA, Beograd

INFORMATIKA

Predavanje: NASTANAK INTERNETA

Prof. dr Vladimir tambuk Asistent Mr Neboja Mrdja Maj 2007 (inovirano 2010)

NASTANAK INTERNETA

Internet se uvek pie sa veliko I jer je ime dela svetske digitalne mree. Analogna mrea se sastoji od kontinuiranih, merljivih elemenata koji poseduju fizike osobine kao to su duina irina, pritisak itd.
2

INTERNET DIGITALNA MREA

Internet je digitalna mrea. Fizike veliine u njoj su opisane simbolima sastavljenim od {0,1}. Digitalne veliine se iskazuju ciframa (DIGIT). Analogne veliine jedne fizike veliine u drugu.
3

NASTANAK INTERNETA
Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao. Internet nema jedinstvenu ni konanu strukturu. Internet je proizvod niza sluajnih akcija, velikog broja parcijalnih mrea, akumulisanih potreba i tehnolokih inovacija.
4

NASTANAK INTERNETA Nastanak Interneta nije bio motivisan stvaranjem boljeg, breg i jeftinijeg sistema prenosa podataka, ve bezbednosnim razlozima.
Internet je nastao i egzistira kao umreavanje mrea. Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira. Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti je komercijalna organizacija.
5

ODREDJENJE INTERNETA
Skup raunara (nodova), servera i veza kojima se omoguava prenos podataka bez ograniavanja daljine u realnom vremenu i virtuelnim uslovima. Internet predstavlja iroko rasprostranjenu svetsku raunarsku mreu pristupanu javnosti opti naziv za medjusobno povezane raunare koji rade u medjusobno povezanom sistemu.
Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih raunarskih mrea kojima se uz primernu asinhronih paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog Internet protokola.
6

SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA

Vanevar Bu, Norbert Viner i J.C.R. Liklajder su verovali da se stvaranjem maina moe doprineti poveanju i proirenju ljudskog znanja. Liklajder (otac interaktivnog komuniciranja raunara) i Klark su (1962) uspostavili nekoliko principa koji se mogu iskazati i kao stav da je potrebno stvoriti uslove u kojima ljudi misle a raunari obavljaju fiziki deo posla.

SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA

Pol Baran je, tragajui za bezbednou, pronaao nain da se prenos podataka vri tako da prenoenje poprima karakteristike poluinteligentnih reakcija packet switching a neposredne posledice tog pronalaska su: nastanak mree za prenos podataka koja nije hijerarhijska, ve je horizontalno struktuirana, nastala je mrea koja omoguava da medjusobno razgovaraju ne samo ljudi ve i maine raunari, i nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju svoj put od poiljioca do primaoca.

Socijalni uslovi nastanka Interneta

U drutvenim uslovima u kojima je postojalo nadmetanje u domenu naoruanja nastala su revolucionarna reenja koja su dovela do sutinskih promena u savremenom drutvu. Potreba da se umree raunari koji su bili sposobno da brzo obrade podatke
9

Umetanje malog raunara izmedju dva velika Na omoguavanju komunikacije raunara radili su Liklajder, Bob Tejlor i Lari Roberts. Na ideju da se izmedju dva velika raunara umetne jedan mali raunar iji bi zadatak bio da komunicira i prosledjuje podatke doao je Vesli Klark, saradnik Linkoln Lab.

INOVATIVNA I TEHNIKA PITANJA USPOSTAVLJANJA MREE

Packet switching Donald Dejvis (Velika Britanija) je radei na prenosu podataka doao do slinih rezultata kao i Pol Baran, koji je eleo da stvori neunitivu mreu. Dejvis je povezao ideju prenosa paketa sa praksom tajmeringa a svaka poruka razbijena na pakete dobijala je odredjene karakteristike.
10

Protokoli
Protokoli prenosa Inernet protokol (IP) predstavlja opte razumljiv jezik raunarske komunikacije. Protokol za transfer podataka (TCP) ima za zadatak da omogui slanje i primanje paketa podataka putem mree.
Kompanija BBN je uz finansijsku pomo ARPA napravila mali raunar- ruter koji je posluio za uspostavljanje ARPANET-a. ASCI kod predstavlja standardizovan skup znakova koji su zasnovani na binarnim ciframa.
11

FAZE U RAZVOJU INTERNETA

1) Potreba vojske SAD da omogui komunikaciju izmedju razliitih istraivakih centara dovela je do umreavanja raunara i stvorena je prva mrea u kojoj se vrila komunikacija za vojne potrebe.
Ukljuivanjem univerziteta i naunih radnika ta inicijalna mrea je proirena i dobila je polujavne oblike delovanja. Povezivanje super raunara, istraivakih institucija i kola koje su bile u blizini. Donoenje 1991. g. zakona u SAD kojim se u mreu ukljuuju sve istraivake institucije i srednje kole i univerziteti. Mrea se poela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naunih i pojedinanih korisnika u mreu su poele da se ukljuuju i komercijalne institucije.
12

2)

3)

4)

5)

ARPANET
Formiran je u okviru Ministrarstva za odbranu SAD da bi pripadnici vojnih i odbramenih snaga komunicirali preko sistema povezanih raunara.
Deceniju kasnije sistem je otvoren i za istraivae, dravne slubenike i kompjutersku industriju. Upotrebom ARPANET-a korisnici su mogli medjusobno da komuniciraju na taj nain to su organizovane neformalne rasprave. Vremenom u ARPANET su se ukljuili i drugi korisnici a nastajao je i veliki broj posebnih mrea.
13

NSFNET NREN - INTERNET

Tokom 1986. g. Nacionalna nauna fondacije (NSF) je stvorila NSFNET da bi se uspostavila veza izmedju super raunara na teritoriji SAD i do kraja 1988. g. NSFNET je u potpunosti zamenio ARPANET. 1991. g. je zakonom omogueno ukljuivanje gimnazija, viih kola i dvogodinjih univerziteta a NSFNET je postao NREN (Nacionalna istraivaka i obrazovna mrea). Iz NREN-a je nastao Internet, kada su se u rad NREN-a ukljuile i komercijalne mree. Novi korisniki servisi: e-mail, WELL, BIX,...

14

KORISNIKI SERVISI WELL, BIX, CompuServe

WELL i BIX su nastala kao posledica direktnog prustupa mrei (online). WELL je bio deo kompanije Whole Earth Catalog a BIX je stvorena od strane asopisa Byte Magazine. Oba servisa su potovala sledee principe:
organizovati rasprave samo na odredjene teme, smanjivati broj nepoznatih uesnika ili adresa na minimum, iskljuivati u maksimalnoj meri poruke koje se nisu odnosile na zadatu temu, i onemoguavati verbalne ratove, iskljuivati poruke koje imaju za cilj vredjanje ili im sadraj nije prihvatljiv sa stanovita dobrog ukusa.

CompuServ je nametnuo dva principa koje su potovali i drugi:

znaajna kontrola nad raspravama koje se vode u okviru mree, i korienje korisnike mree se naplauje.
15

INOVACIJE KOJE SU BITNO OLAKALE PRISTUP INTERNETU:

GRAPHICAL INTERNET VIEWER I WWW

Tokom osamdesetih u upotrebu su uli Internetov grafiki prikaziva i Svetska mrea (WWW). Obe nove tehnologije omoguile su laku dostupnost Internetu. WWW je stvoren 1989. g. u Evropskoj laboratoriji za fiziku mikroestica (CERN) u enevi. Web je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim putem uz korienje Standardnog opteg makrap jezika (SGML).

16

INOVACIJE KOJE POGODUJU DALJEM IRENJU INTERNETA

HTML, mozaik, ugradjivanje,.. Maine za pretraivanje. Razvoj e-maila.

Miniaturizacija raunara.
Razvoj mobilne telefonije I, II i III generacija mobilnih telefona.
17

HTML i MOSAIC
Nova verzija SGML pod nazivom Hypertext Markup Language (HTML) omoguava da se dokument napie tekstualno ali da u prezentaciji dobije oblik slike. HTML je omoguio i ugradjivanje, tj. mogunost da se na odredjenoj Internet stranici ugradi veza sa drugom Internet stranicom ili drugim izvorom podataka. Paralelno sa HTML nastala je i Mosaic tehnologija koja je omoguavala da se HTML prezentacije vide na ekranu raunara. HTML i Mosaic su omoguili da se na ekranima ne vidi samo tekst koji neko negde kuca ve slika koja se prezentuje uz korienje velikog broja boja, oblika, zvuka i sadraja.
18

WWW
WWW omoguava da se informacije organizovane u posebne celine (stranice) prenose ne samo u pisanom obliku ve i u svim drugim oblicima (vizuelno, audio,..). WWW stranice su u stvari URL adrese pomou kojih moe na mrei da se pronadje eljeni skup informacija prezentovan u audio vizuelnim formatima. Veb se sastoji od tri formata:
URL putem kojeg se odredjuje svakoj stranici adresa na kojoj se nalazi, HTTP kojim se odredjuju naini na koje server i brauser medjusobno komuniciraju, i HTLM pomou kojeg se ifrira poruka tako da moe da se prikae na razliitim medijima.
19

E-MAIL
Rej Tomlinson je 1971.g. poslao prvu e-mail poruku radei na projektu ARPANET.

Tomlinson je: izmislio znak @ koji oznaava da se poruka alje, i iskoristio je program CYPNET na kome je radio da bi uspostavio vezu izmedju dva raunara povezana ARPANET mreom. Dve godine kasnije 75% svih poruka unutar ARPANET-a su prenoene e-mailom.
E-mail je postao popularan na Internetu jer se sastoji od tehnologija koje omoguavaju da se celina poruke (sa dodacima) razbije na male delove (kvantove). Svaki takav deo poseduje oznaku adrese na koju se alje i oznaku koji deo celine poruke on predstavlja i sam nalazi svoj put preko mree. Na taj nain dobija se brz, efikasan i decentralizovan nain prenoenja poruke koji teorijski ali i praktino odgovara Internetu kao ravnoj i fleksibilnoj mrei.

20

UPOTREBA INTERNETA OD STRANE POJEDINCA - KORISNIKA

Svaki korisnik Interneta mora sam da rei probleme: u vezi izbora informacija, svrsishodnog pretraivanja mree, i ciljnosti u upotrebi Interneta.
Svaki korisnik bira informacije vezane za privatne ili profesionalne potrebe, ukljuujui i obrazovanje. U poetku svaki korisnik luta kroz mreu a kasnije to radi za odredjenu svrhu, uz pomo pretraivaa. Jasnim odredjenjem cilja Internet postaje koristan. Svrsishodnim i ciljnim pretraivanjem mree Internet za korisnika dobija smisao i svrhu.

21

KORISNICI INTERNETA
Broj korisnika se u prethodnim godinama eksponencijalno uveavao. Digitalna nejednakost (digital divide) je i dalje izraena. Porast korisnika je uzrokovan: sniavanjem cena raunara i pristupa, injenicom da skoro nema vie privatne ili profesionalne aktivnosti za koju nije potreban raunar i Internet, time da je Internet postaje univerzalno sredstvo komunikacije, i jasnim politikim i stratekim opredeljenjem, pre svega, razvijenih zemalja da se na razvoju Interneta bazira budui ekonomski, socijalni i integracioni razvoj celine zemaljske kugle. Vojska SAD, naunici, hakeri, visoko obrazovani, deca, stariji,...
22

IRENJE INTERNETA U BUDUNOSTI - CENE OPREME I PRISTUPA E SE SNIAVATI IBM je kupilo preduzee iz Kine to e imati efekte na proizvodnju i irenje upotrebe raunara u tom delu sveta. IT kompanije iz razvijenih zemalja sve vie svoje poslove prebacuju u zemlje u razvoju zbog:
niih trokova rada, opteg sniavanja trokova komunikacije na velikim daljinama, struna radna snaga u razvijenim zemljama moe da se koristi za produktivnije poslove, trokovi upravljanja, koordinacije, socijalnih trokova u vezi sa radnom snagom prelaze na zemlje u razvoju, i visokog nivoa obuenosti strune radne snage u pojedinim zemljama u razvoju i njihovog poznavanja englskog jezika.

Digitalna nejednakost raste i nema niega to bi ukazivalo na to da e se u 23 budunosti smanjivati.

TEHNOLOKE ODREDNICE INTERNETA

Pre nastanka Interneta postojao je, a i danas postoje veoma veliki broj meusobno povezanih raunara, koji ine nepreglednu stalno rastuu mreu za prenos podataka i informacija. Fenomen stvaranja mrea, koji nisu poivala na digitalnoj tehnologiji, niti na umreavanja raunara, bio je poznat i pre nastanka digitalnih mrea. Pota, telegraf a naroito telefoni, radio i TV, su bile mree koje su uspeno delovale pre pojave Interneta. U znaajnim elementima te mree su bile sline a esto i identine sa strukturom koju je uspostavljena u razvoju digitalnih mrenih sistema.

24

KARAKTERISTIKE INTERNETA KAO DELA SVETSKE DIGITALNE MREE

Internet je poseban deo mree jer se prenos podataka i informacija na tom delu digitalne svetske mree vri na osnovu: javnih tehnologija, ili tehnologija ije je razvoj finansiran dravnim (javnim) novcem te se one mogu koristiti bez plaanja naknade softverski paketi koji se koriste za uspostavljanje i prenos podataka su takoe javni i najee spadaju u domen otvorenih izvora. znaajnog pojeftinjenja hardvera i pre svega razvoja miniturizacije i user friendly tehnologija i u domenu hardvera i u domenu softvera, sve vee i sve znaajnije uloge telekomunikacionih tehnologija, pre svega uvoenje brzih sistema prenosa podataka u rad mrea.
25

INFORMATIVNA SVOJSTVA INTERNETA

Ono to je znaajno kada se radi o informativnom karakteru koji sobom nosi Internet jeste to da on bitno proiruje domene delovanja medija ( i samim time mas medija), stvarajui sasvim nove uslove za prenoenje podataka i informacija. Dvosmernost toka informacija na Internetu daje oseaj svakom korisniku da sva pitanja koje postavlja, ukljuujui upite za odreenom stranicom, i na koja dobija momentalne odgovore se radi njega vre. Do sad ni jedan medij masovne komunikacije mu to nije omoguavao.

Time i dolazimo na glavnu informativnu inovaciju koju Internet sobom nosi. Sve tehnologije prenosa podataka i informacija do pojave Interneta su se kretale u rasponu odnosa jedan prema jedan ili jedan prema mnogima. Samo u izuzetnim sluajevima, moglo se uslovno govoriti da su postojale i veze mnogih prema mnogima.
26

JEDAN SA MNOGIMA
Novine, TV, radio su tipini primeri odnosa jedan prema mnogima. Urednici, izdavai, vlasnici (bili privatni ili dravni) svoje vienje nekih pojava kompiliraju, obrauju i postuliraju shodno svojim potrebama, a pre svega svojim vrednosnim referentnim okvirima (jedan), i tako modulirane ih alju korisnicima bilo da su ti korisnici (mnogi) sluajni kupci novina, pretplaeni gledaoci TV programa ili sluaoci koji sluajno ukljue datu radio stanicu. Svi ovi sistemi prenosa podataka i informacija su bili hijerarhijski i striktno vrednosno odreeni. Oni su bili hijerarhijski iz dva razloga.
Prvi je bio tehnoloke prirode, jer data tehnologija jeste omoguava masovnost kontakta, ali samo na relaciji jedan sa mnogima. Drugi je bio socijalni. On se sastojao ne samo u socijetalnom okruenju, koje je bilo hijerarhijski odreeno, ve i u vrednosnom verovanju da jedni imaju ta da kau, a da drugi to svojstvo nemaju u dovoljnoj meri, te treba da budu skloniji primanju nego emitovanju podataka.
27

JEDAN SA MNOGIMA VREDNOSNA PRISTRASNOST PORUKE

Medij, nain prenoenja informacija, kako njegova tehnoloka tako i socijalna svojstva, su odreivali poruku. Poruka je bila uvek odreena vrednostima poiljaoca jer je on u stvari poruku ( jedan prema mnogima) i slao da bi mnoge usmeravao u eljenom pravcu. Masovni mediji prenose pre svega sadraje koji su vrednosno naklonjeni poiljaocu. Zbog toga su se u svim granama novinarstva i razvile itave palete principa, tehnika i pravila, koja trebaju da umanje vrednosnu pristrasnost i podatke i informacije koje prenose sredstva masovnog komuniciranja, uine istinitim, profesionalnim itd. To je jako teko izvesti jer sama tehnologija, socijalna struktura ali i nain informativnog delovanja, to oteava.

28

MNOGI SA MNOGIMA
Centralna informativna ali i socijalna inovacija se ogleda u tome to u komuniciranju mnogih sa mnogima, komunikatori, gde god da bili u virtualnom prostoru, vie ne vode rauna o tome
sa kim komuniciraju - da li se radi o pojedincu, grupi itd. kao ni o tome kojem referencijalnom statusu pripada ono (onaj) sa im(kim) komuniciraju.

Ovde je bitno naglasiti da se vrednosni referentni okvir ne postavlja kao do sada kao uslov za komuniciranje, ve se uspostavlja nakon komunikacije, kao nain upotrebe, razumevanja, uspostavljene komunikacije.

29

VREDNOSNA NEUTRALNOST IZVORA PODATAKA

Ogromna koliina komunikacija koja stoji na raspolaganju korisniku Interneta, mogunost izbora, mogunost ostvarivanja dvosmerne veze kojom se dobijene informacije mogu proiriti, obnoviti, testirati, komunikacija mnogih sa mnogima, stvara kod korisnika Interneta oseaj objektivnosti podataka koje dobija putem Interneta. Korisnik Interneta trai na mrei podatke i informacije, a ne vrednosne atribute stvaraoca date informacije, tako da kada i dobije informacije on nije optereen njihovom vrednosnom strukturom.

Pored toga injenica da korisnik Interneta dobija informacije od strane "tehnolokog medija" pogoduje psiholokom doivljaju, da su takve informacije "oiene" od vrednosnih komponenti, te da su stoga "objektivne" i tane.
30

JEDAN SA MNOGIMA + DVOSMERNA KOMUNIKACIJA

Sutina koju inovacija na Internetu, kada se radi o prenosu informacija i podataka jednog sa mnogima sobom donosi jeste u uspostavljaju neposredne i direktne povratne veze ili dvosmerne komunikacije. Digitalna mrea omoguava da ista veza moe da opslui vei broj korisnika i da se stvaraju uslovi sloenijeg oblika komuniciranja. Te tehnoloke inovacije imaju posledice i na samo komuniciranje. U virtualnom prostoru je stoga mogua realna dvosmerna komunikacija. Pored ostalog to je omogueno i injenicom to se prenos podataka preko Interneta vri takvom brzinom da svaki korisnik na mrei ima oseaj da sve radi samo radi njega i za njega.
31

BRZI INTERNET
Dvosmerna veza je ugraena u sve pore funkcionisanja Interneta, to omoguava brze povratne kontakte na svim poljima ivota. Zemaljske telefonske veze, brzi Internet i mobilna telefonija Uspostavljanje komunikacije brzo, u svakom vremenu i u svim prostorima oznaava sasvim nov medij koji nosi sasvim nove posledice za drutvo. Kao to je industrijska revolucija promenila socijalne strukture, institucije zbog promenjenog saobraaja meu ljudima, tako je i Internet poeo da menja ne samo karakter poruka ve i socijeteta. Tehnologija, priroda, domaaj, nain korienja i rezultati koji se dobijaju ine da je Internet sasvim osoben medij, pri emu se medij odreuje kao nain posredovanja informacija. 32