VISOKOKOLSKI STRUNI STUDIJSKI PROGRAM POSLOVANJE

Predmet: Zadatak III/1: Naslov:

Privredno pravo Evropske unije Seminarski rad Srbija i Evropska unija

Nosilac predmeta: dr Jasna Murgel Mentor: mr Vesna Grdi Prstojevi

Student: Nenad Veselinov

Doha, Katar 25.01.2012. godine

Sadraj

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

REZIME ...................................................................................................................................3 UVOD.......................................................................................................................................4 ISTORIJAT ODNOSA JUGOSLAVIJE I EU .........................................................................5 SRBIJA I EU ............................................................................................................................6 INSTRUMENT PREDPRISTUPNE POMOI .......................................................................8 TRENUTNA POZICIJA ..........................................................................................................9 ZAKLJUAK.........................................................................................................................10 LITERATURA I IZVORI ......................................................................................................11

Sadraj slika
Slika 1: Zastava Evropske Unije ..................................................................................................... 3 Slika 2: IPA komponente ................................................................................................................. 8 Slika 3: Srbija i EU .......................................................................................................................... 9

1. REZIME
Tendencije ujedinjenja Jugoslavije i EU poinju ve kasnih 60-ih i poetkom 70-ih godina dvadesetog veka potpisivanjem deklaracije o odnosima i trgovinskih sporazuma izmeu SFRJ1 i EU. Istorija politikih i ekonomskih odnosa sa EU je tokom vremena bila veoma sloena. Odnosi Jugoslavije sa zemljama Evropske zajednice su imale kvalitetan karakter sve do eskalacije sukoba i graanskog rata. Tokom perioda rata na prostorima bive Jugoslavije Srbija je bila pod ekomskim i politikim sankcijama. Nakon razilaenja sa Crnom Gorom Srbija je krenula samostalno u proces EU integracije. Finalni deo procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju od strane drava lanica EU je u zavrnoj fazi, Prelazni trgovinski sporazum je na snazi, Srbija je predala zahtev za lanstvo u EU i odgovorila na Upitnik. eka se mart mesec 2012. do kada je Evropska komisija odloila davanje odluke o statusu kandidata.

Slika 1: Zastava Evropske Unije

Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija. Republika Srbija je pravni naslednik svih prethodnih drava unutar kojih je se nalazila od SFRJ, preko Savezne Republike Jugoslavije do dravne zajednice Srbije i Crne Gore.

Strana 3

2. UVOD
Srbija je, kao deo SFRJ, sa EU imala kompleksne odnose tokom istorije koji su karakterno varirali u zavisnosti od unutranjih i spoljanjih politikih prilika kako u Srbiji tako i u Evropskoj zajednici. Poevi od perioda prvog evropskog politikog i ekonomskog ujedinjenja Nemake, Francuske, Italije i zemalja Beneluks-a, kada je tokom hladnog rata, bilo teko i zamisliti da jedna drava sa socijalistikim ureenjem moe da ue u ekonomski savez bilo kakv e vrste sa kapitalistikim zapadom, unapreenje saradnje Jugoslavije sa ujedinjenim zapadnim zemljama imalo je uzlaznu liniju i nikad nije dovoeno u pitanje bez obzira na jugoslovensku politiku nesvrstavanja. Odnosi poprimaju drugaiji karakter, s poetka i tokom 90-ih godina 20. veka. Unutranji politiki i ekonomski problemi Jugoslavije su dodatno doprineli da se situacija iskomplikuje do momenta kada EU uvodi ekonomske i politike sankcije Jugoslaviji prikljuivi se time rezoluciji2 Saveta bezbednosti UN-a. Na prostorima bive Jugoslavije 1992. godine izbija graanski rat koji e trajati do oktobra 1995. Tada se i spoljanja politika EU prema Jugoslaviji menja u negativnom smislu. Tokom 90-ih, zbog sankcija i ratnih deavanja, proces integracija, tanije odnosi i saradnja sa EU stagniraju sve do kraja sukoba. Intenzivnija saradnja sa EU nastaje tek nakon parlamentarnih izbora odranih 5. oktobra. 2000. godine i demokratskih promena u vlasti SR Jugoslavije3. Ubrzo nakon toga poinje oivljavanje saradnje i povezivanja sa institucijama EU, sa ciljem da Srbija to pre intezivira procese integracije i saradnju sa institucijama EU i u to kraem roku postane lanica Evropske Unije.

Rezolucija br. 757 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema Srbiji i Crnoj Gori, doneta maja 1992. podrazumevala je ekonomski embargo ciljan na tada nepriznatu Saveznu Republiku Jugoslaviju. 3 SRJ Savezna Republika Jugoslavija, nastala 27. aprila 1992. kao zajednika drava Republike Srbije i Republike Crne Gore

Strana 4

3. ISTORIJAT ODNOSA JUGOSLAVIJE I EU

Moe se rei da odnosi Evropske unije sa Srbijom datiraju jo od 1967. godine, kada je potpisana Deklaracioja o odnosima izmeu SFRJ i tadanje Evropske ekonomske zajednice (EZ). Ova deklaracija postavlja politike osnove za dalje ekonomske integracije koje zapoinju ve 1970 zakljuivanjem prvog trgovinskog sporazuma. Sporazum o saradnji EZ i SFRJ iz aprila 1980. godine, stupa na snagu 1983. nakon ratifikacije od strane SFRJ i svih 12 zemalja, tadanjih lanica EZ. Ovim sporazumom se daje mogunost privredi da slobodno konkurie na evropskom tritu, ali i da u odreenoj meri bude povlaena u trgovinskim odnosima sa EU, to bi praktino znailo da proizvodi SFRJ imaju laki pristup evropskom tritu. Integracije se nastavljaju dopunom ovog sporazuma 1987. kojim se predviaju dalji koraci u procesu saradnje i liberalizacije trgovine. Tokom 1990. godine, SFRJ potpisuje PHARE4, program za pomo restruktuiranje privrede i uestvuje na sastanku na nivou ministara EZ i SFRJ. 1991. je zakljuen i trei po redu sporazum koji se ticao transporta, ali nikada nije zaiveo zbog ratnih deavanja koja su sledila. EZ uvodi restriktivne mere prema Jugoslaviji, koje prerastaju u negativne mere suene samo na Srbiju i Crnu Goru. Tokom 1992. priznavaju se nezavisnost Slovenije i Hrvatske kao novih drava nastale raspadom Jugoslavije, dok istovremeno drave lanice EU uvode ekonomske sankcije novoosnovanoj dravi Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ)5. U decembru 1995. godine EU usvaja uredbu u suspenziji sankcija, a ukida ih 1996. godine. Iste godine Savet EU donosi deklaraciju o priznavanju SRJ i program OBNOVA kojim se ureuje pomo dravama bive SFRJ i Albaniji. Novo zatezanje odnosa nastaje 1997. i 1998. kada EU ponovo uvodi sankcije, ali ovog puta ne ekonomske, ve su se odnosile na zabranu ulaska osobama bliskim reimu Slobodana Miloevia, kao i na zabranu letova domaih avio kompanija. Tokom i posle bombardovanja 1999. godine odnosi SRJ i EU su bili na najniem nivou ikada. Nova etapa odnosa poinje od 2000. godine i politikih promena nakon parlamentarnih izbora 5. Oktobra 2000.

4 5

PHARE Poland and Hungary: Assistance for Restructuring their Economies predpristupni instrument SRJ je bila nepriznata od strane EU do 1996 godine.

Strana 5

4. SRBIJA I EU
Dolaskom demokratske vlasti nakon petooktobarske revolucije poinju konkretne promene u odnosima Srbije (tada jo uvek unutar SRJ) i Evropske Unije. Kao direktna pomo novoformiranoj demokratskoj vlasti, prvi konkretni benefit video se ve u decembru 2000. godine, kroz korienje sredstava iz programa hitne pomoi vrednog 180 miliona evra. Nakon toga, uredbom Saveta EU stupa na snagu KARDS program, osmiljen kao pomo zemljama zapadnog balkana, tanije zemljama na koje se odnosi Proces stabilizacije i pridruivanja (PSP). PSP definie ekonomske i politike uslove za pridruivanje koji su odreeni kriterijumima iz Kopenhagena. Naime, Evropski Savet je 1993. na sastanku u Kopenhagenu doneo je zakljuak da pridruene lanice moraju da svoj ekonomski i politiki razvoj vode u skladu sa politikim, ekonomskim i pravnim vrednostima na kojim se temelji EU: demokratija, vladavina prava, ljudska prava i slobode, prava manjina i efikasno trino privreivanje. Ulaskom u ovaj program Srbija snanije pokree toak integracija. Predstavnici EU, Vlade SRJ i Vlada Srbije i Crne Gore 2001. godine osnivaju Konsultativnu radnu grupu sa ciljem prouavanja postojeeg ekonomskog i politikog sistema tadanje drave, radi izrade preporuka za neophodne reforme koje su neophodne za usklaivanje sa sistemom EU. Zadatak radne grupe je bio, izmeu ostalog i priprema i izrada studije izvodljivosti. Radna grupa je kasnije, 2003., zamenjena telom pod nazivom Unapreeni stalni dijalog, kojem je bio cilj da se putem strunih konsultacija vezanim za trenutno stanje privrede i administracije dravne zajednice Srbije i Crne Gore (SCG), donesu preporuke koje bi doprinele daljoj integraciji. 2004. godine EU uvodi pristup dvostrukog koloseka na osnovi kojeg e Srbija i Crna Gora voditi zasebne pregovore o trgovinskom delu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP), a zajedniki politiki deo sporazuma. Takav princip je uveden jer nije bilo mogue uspostavljanje jedinstvenog trita za SCG. Tokom 2005. SCG dobija pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti i zapoinje pregovore sa EU o zakljuenju SSP-a. Ovaj momenat se moe okarakterisati kao prekretnica i kao poetak realnih integracija Srbije u EU. Crna Gora se otcepljuje iz dravne zajednice sa Srbijom 2006. godine, ali to ne utie na Srbiju da uspeno nastavi pregovore koji aprila 2008. u Luksemburgu rezultiraju potpisivanjem SSP-a.

Strana 6

Skuptina Srbije u septembru iste godine ratifikuje tj. usvaja zakon o potvrivanju SSP-a koji definie osnovne slobode EU, slobode protoka ljudi, kapitala, robe i usluga, kao i saradnju u drugim oblastima. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju je meunarodni ugovor koji u sebi nosi odredbe programa reformi koje je neophodno sprovesti kao uslov za EU kandidaturu. Drava potpisnica na ovaj nain uspostavlja pravni okvir za unapreenje pomenutih ekonomskih, trgovinskih i politikih odnosa sa EU. SSP do danas nije ratifikovan od strane svih 27 drava lanica te se iz tog razloga primenjuje Prelazni trgovinski sporazum kojim su omogueni normalni ekonomski odnosi izmeu Srbije i EU. Proces ratifikacije SSP-a je u periodu od 2008. do 2010. bio zamrznut zbog negativnih ocena o saradnji Srbije sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju. U tom periodu na predlog ministara EU prelazni sporazum je stavljn na mirovanje sve do ostvarenja potpune saradnje Srbije sa sudom. Savet ministara doneo je odluku o odmrzavanju procesa ratifikacije nakon to je od glavnog tuioca, dobio pozitivan izvetaj o saradnji Srbije sa sudom u Hagu. Iako je ratifikacija bila zamrznuta, Srbija je u tom periodu jednostrano primenjivala Prelazni trgovinski sporazum. Za sve graane Srbije olakanje nakon 17 godina vizne blokade, dolazi 19. decembra 2009. kada se uspostavlja bezvizni reim sa dravama potpisnicama engenskog ugovora. Time je omogueno putovanje u 25 zemalja EU i jo tri koje nisu lanice EU6. Te godine Srbija podnosi zvanini zahtev za prijem Evropsku Uniju, napravivi time prekretnicu u odnosima sa EU. Savet ministara je sledee godine doneo pozitivnu odluku i dao nalog Evropskoj komisiji da Srbiji dostavi Upitnik, koji predstavlja zvanini instrument za procenu spremnosti drave za poetak procesa pristupanja.

Velika Britanija i Republika Irska kao lanice EU su izvan engena, dok Island, Norveka i vajcarska nisu u sastavu EU ali potpisuju ovaj sporazum.

Strana 7

5. INSTRUMENT PREDPRISTUPNE POMOI

Pored isto politiko-administrativnih procesa, za Srbiju su od vitalnog znaaja razne donacije i programi finansijske pomoi. Ranije programe (PHARE, KARDS, ISPA i SAPARD7), zamenjuje program IPA8. IPA je program ogranienog trajanja (2007 2013) i namenjen je zemljama zapadnog balkana i Turskoj, a osmiljen je prvenstveno sa ciljem da se olaka pristup i korienje fondova EU. Potreba za ovakvim sveobuhvatnim instrumentom javila se obzirom da je vremenom umanjena efikasnost prethodnih programa. Oni su podrazumevali preveliki formalno pravni okvir i glomaznu pravnu regulativu zasnovanu na preko 30 dokumenata. IPA svoju sveobuhvatnost zasniva na pet komponenti, prve dve su u skladu sa prioritetima i potrebama svih zemalja za koje je IPA namenjen, a druge tri dravama sa statusom kandidata iz ove grupe. Dijagram pokazuje kompletnu podelu: Sve zemlje zapadnog balkana sa Turskom Pomo u tranziciji i izgradnja institucija Prekogranima saradnja,

Drave kandidati

Regionalni razvoj, Razvoj ljudskih potencijala, Ruralni razvoj.

Slika 2: IPA komponente

IPA program raspolae ukupnim fondom od 11,468 miliona evra za svoj period od 2007 do 2013. Srbija trenutno radi na realizaciji projekata iz fonda za 2007. i 2008. godinu za potrebe pomoi u tranziciji i izgradnji institucija.

PHARE podrazumeva pomo kroz fondove za razvoj institucije i jaanje ekonomije, ISPA namenjen pomoi ekologije i transporta putem velikih investicija, SAPARD nadlean za pomoe poljoprivredi i ruralnih podruja, KARDS zamenjuje dosadanje programe i daje akcenat na postizanje ciljeva i pronalaenje mehanizama potrebnih zemljama tokom procesa stabilizacije i pridruivanja 8 IPA engl. Instrument for Pre-Accession Assistance

Strana 8

6. TRENUTNA POZICIJA
Do sada su sve drave lanice EU ratifikovale SSP, sem Belgije, Litvanije, Rumunije i Holandije. Procedure su u toku i oekuje se da e do polovine 2012 biti zavren u sve etiri preostale drave. Vano je napomenuti da ratifikacijom SSP-a od Srbija status pridruene drave. Tada e biti uspostavljena zona slobodne trgovine sa EU, ukidanje carina za robu iz EU i slobodan protok robe iz Srbije u zemlje Evropske Unije. Srbija je poslala odgovore na Upitnik Evropske komisije upuen Republici Srbiji radi pripreme miljenja o zahtevu Srbije za lanstvo u EU. Finalni deo procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju od strane drava lanica EU je u zavrnoj fazi, Prelazni trgovinski sporazum je na snazi, Srbija je predala zahtev za lanstvo u EU i odgovorila na Upitnik. eka se mart mesec 2012. do kada je Evropska komisija odloila davanje odluke o statusu kandidata. Evropski savet konstatuje da je Srbija ostvarila znaajan napredak u ispunjavanju politikih kriterijuma definisanih u Kopenhagenu 1993. godine na sastanku Evropskog saveta. Takoe, ispunjeni su uslovi procesa stabilizacije i pridruivanje i ostvarena je saradnja na zadovoljavajuem nivou sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju.
Slika 3: Srbija i EU

Srbija se aktuelno nalazi pod politikom lupom o okviru pregovora sa Pritinom. Evropska politika javnost pozdravlja iskrene namere Srbije da realizuje postignute dogovore i da nastavi da radi na konstruktivnim reenjima u dijalogu sa Pritinom. Savet ministara treba da oceni da li Srbija realno ostvaruje napredak u sprovoenju dogovora i u skladu sa tom ocenom donee odluku u februaru 2012 o davanju statusa kandidata Srbiji. Ovu odluku Evropski Savet treba da potvrdi na svom redovnom zasedanju u martu. Aktuelne spoljno politike vesti idu u prilog naporima Srbije ka sticanju statusa kandidata.

Strana 9

7. ZAKLJUAK
Srbija se nalazi skoro nezaustavljivo na putu evro integracija, koji je ujedno i proces tranzicije, to je sluaj i sa veinom zemalja u regionu. Promene koje su toku doprinose restrukturiranju privrede koje podrazumeva oivljavanje postojeih kapaciteta i razvijanje novih konkurentnih grana. Stabilizacija ekonomske situacije je jedan od uslova za nesmetano funkcionisanje trine privrede. Povoljnosti koje donosi EU su vei priliv direktnih stranih investicija to vodi razvijanju privrede, a samim tim otvaranje novih radnih mesta, rast standarda i opti boljitak drutva. Opravdanost ostvarivanja ovakve stabilne ekonomske klime lei u injenici da se usklaenost sa evropskim pravnim okvirima garantuje bezbednim okruenjem za investicioni kapital. Ekonomski pokazatelji govore da ba ovakva iskustva imaju drave lanice EU. Moemo da razlikujemo i kratkorone i dugorone koristi integrisanja Srbije u EU. Kratkorone koristi se nalaze uglavnom u prenosu znanja, olakanim pristupom programima i fondovima, finansijskoj i tehnikoj pomoi i sl. Dugorono gledano, koristi se ogledaju u sprovedenim pravnim i ekonomskim reformama i efektima koji proizilaze iz njih: modernizacija privrede i ekonomije, ravnopravno uee na jedinstvenom tritu, porast radnih mesta, zatita prava potroaa, pravna sigurnost kapitala i sl. Dugoroni strateki cilj spoljne politike Srbije, postavljen je jo 2005. unutar dokumenta Nacionalna strategija za pristupanje EU, podvlaei razvoj odnosa sa EU i pristupanje uniji. Istraivanja javnog mnjenja koja govore o stavovima graana vezano za proces integracija sa EU, periodino naruuje Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije. Najnovije rezultate terenskog istraivanja sprovedenog u periodu od 16 do 21 decembra 2011, saoptila direktorka Kancelarije na konferencije za novinare u Vladi Srbije 13. januara ove godine i oni govore da ako bi sutra bio odran referendum 51% graana bi glasao za ulanjenje, 28% protiv, 18% ne bi glasalo, a 3% ne zna ta bi odgovorilo. Interesantno je da u okviru ovog istraivanja 85% graana smatra da reforme treba sprovoditi, sve i da nisu uslov za ulazak u EU.

Strana 10

8. LITERATURA I IZVORI
1. Lampe, R. (2005, aurirano 2011) Privredno pravo EU, Maribor, dostupno na http://blackboard.doba.rs, [poslednji pristup 25. 1. 2012.] 2. Internet prezentacija Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Elektronski izvor, dostupno na http://www.europa.rs/, [poslednji pristup 25. 1. 2012.] 3. Internet prezentacija Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Elektronski izvor, dostupno na http://www.seio.gov.rs/pocetna.102.html, [poslednji pristup 25. 1. 2012.] 4. Internet prezentacija Moja evropa, Elektronski izvor, dostupno na

http://www.mojaevropa.rs/, [poslednji pristup 25. 1. 2012.]

Strana 11