14

2. TERMODINAMIKE VELIINE STANJA

3.1 Temperatura

Intenzivna veliina stanja
Izraava (meri) se u stepenima Celzijusa [ C] ili Kelvinima T [ K]
Izraena u kelvinima naziva se i termodinamika temperatura
Mera zagrejanosti ili ohlaenosti neke supstancije
Kolokvijalno koristimo termine: topao, vreo, vru, hladan, leden,

ulo dodira vrlo nepouzdano i subjektivno,
Temperatura neke supstancije ustavari predstavlja meru intenzivnosti mikroskopskog
kretanja, tj. aktivnosti mikroskopskih esica (molekula, atoma, slobodnih elektrona, ...).
Mikroskopska kretanja direktno povezana sa unutranjom energijom
Unutranja energija neke supstancije obuhvata sve oblike mikroskopskih energija te
supstance i povezana je sa molekularnom strukturom i stepenom aktivnosti svih
mikroskopskih estica (molekula, atoma, elekrtona, ...) te supstancije





molekuli

slobodni elektroni


el
U

,tran ,rot ,osc
osetna

k k k
U U U
U

latentna
U


( ) U T

15

Temperatura se lako meri II postulat termodinamike
Promenom temperature menjaju se neke termo-fizike karakteristike supstancije, kao i
druge veliine stanja, npr. gustina supstancije, elektrina otpornost, ili se ak javljaju
razliiti fiziki fenomeni, npr. pojava termo-elekto-motorne sile.

Slika 3.1 ema elektrinog kola termoelementa (termopara) sa toplim i hladnim krajem

U nekom intervalu temperatura, kod tenosti, promena temperature tenosti izaziva
upravo proporionalno poveanje zapremine tenosti termometri sa ivom alkoholom.
T V
Kod razreenih gasova postoji ista proporcionalnost, odnosno prporcionalnost izmeu
promene temperature i promene pritiska, pri konstantnoj zapremini
T p pri idem V =



Temperaturske skale



Slika 3.2 Meusobni odnosi raznih temperaturskih skala

1

2

16



3.2 Pritisak fluida

Intenzivna veliina stanja
Izraava (meri) se u Paskalima
2
1 N
1 Pa
1 m
F
p
A

= =



Razmatra se samo kada su radne supstancije fluidi
Opisuje mehaniki deo termodinamike ravnotee

Drugi Newton-ov zakon
,
,
d( )
d
i n i
n i
m w
F
t

=
Gasovi ravnomerna raspodela pritiska

, n i
F
p
A

=

Tenost neravnomerna raspodela pritiska


,
lim
n i
F
p
A

=

Lako se meri
- instrument barometar meri
- ambijentalni
- okolni
- atmosferski pritisak
- barometarski
17


Torricelli (1608-1647) iva

barometar






F m g x A g
p
A A A

= = =
p g x =




Manometar meri manometarsku razliku pritisaka

e
0 p > excess

m
( ) p
Apsolutni pritisak ili pritisak
amb e
p p p = +

Npr. manometar sa membranom



18


Manometar vakuumetar vakumetarsku razliku pritisaka -
e v
0 ( 0) p p < >
apsolutni pritisak

amb e amb
p p p p + <

b
( ) p p p =



Jedinice za merenje pritiska

1Pa - vrlo mala jedinica pa obino

3
6
10 Pa=1kPa
10 Pa=1MPa

istorijski su se zadrale,

1atm - fizika (standardna) atmosfera
1atm 103, 325 kPa = (760 mmHg)

1at - tehnika atmosfera
1at 98066, 5 Pa =

1bar - bar

5
1bar 10 Pa =
1000 mbar 1bar = (750 mmHg)

1Torr - Torieli (Torricelli)
1 torr 1mmHg = (na 0C) 133, 3224 kPa =


19
z
y
x
w
C
z
C
w
3.3. Unutranja energija termiki potencijal

Energetska, ekstenzivna veliina stanja
U [ J ], u [ J/kg ],
m
U [ J/mol ],

Unutranja energija neke supstance obuhvata sve oblike mikroskopskih energija
supstance i povezana je sa molekularnom strukturom i stepenom aktivnosti
mikroskopskih estica (molekula, atoma, elektrona...) koje ine tu supstanciju.
Ukupna energija termo-mehanikog sistema tela predstavlja zbir makroskopskih
mehanikih i mikroskopskih energija tog tela.

uk k,tran k,rot pot mg
Makroskopske Mikroskopske
mehanike energije energije
...( ...) E E E E U U = + + + + +




2
k,tran
/ 2 E mw = - makroskopska kinetika
energija translatornog kretanja
tela [ J ]
2
k,rot
/ 2 E J = - makroskopska kinetika
energija rotacionog kretanja
tela [ J ]
pot c
E gmz = -makroskopska potencijalna
energija tela (energija poloaja
tela u polju spoljanjih
potencijalnih sila) [ J ]

U - unutranja termodinamika energija
(
mg
U - unutranja magnetna energija ...)


I makroskopske energije predstavljaju veliine stanja i zato poseduju tzv. osobinu
totalnog diferencijala:

2
2
k,tran k,tran k,tran
1
1
d E E E =

2
2
k,rot k,rot k,rot
1
1
d E E E =

2
2
pot pot pot
1
1
d E E E =

20
Unutranja energija supstancije se satoji iz dela koji se menja sa promenom temperature
supstancije ( ) U T i tzv. nulte unutranje energije
0
U , dela koji se ne menja sa
promenom temperature.
0
( ) U U T U = +




molekuli

slobodni elektroni



el
U

Energija stanja
elektrona u
atomima i drugih
kretanja elektrona

k,tran k,rot k,osc
osetna
U U U
U

latentna
meumolekarnih sila

U
U
=


( ) U T

hem.veza nuk
0
U U
U

Nulta unutranja energija
0
U obuhvata energiju svih oblika kretanja svih estica koje
ine supstancijju na koja postoje i temperaturi apsolutne nule (prema kvantno-
mehanikoj teoriji postoje postoje ovakva kretanja) (ne tako vano za klasinu
termodinamiku)
Obino se u termodinamikim analizama koristi samo onaj deo unutranje energije koji
se manja sa promenom temperature supstancije ( ) U T . Zbog toga se
Pri analizi ponaanja termodinamikih sistema, uvek je od interesa da se odredi samo
promena unutranje energije odgovarajue supstancije nastala tokom nekog
termodinamikog procesa (
2 1
? U U = ).
21
Stanje 1
Q
Stanje 2
U
1
U
2
1-2
W
1-2

[ ] [ ]
2 1 0 2 0 1 2 1
( ) ( ) ( ) ( ) U U U U T U U T U T U T = + + =

Kao i sve druge veliine stanja i unutranja energija poseduje tzv. osobinu totalnog
diferencijala
2
2 1
1
dU U U =

Slika 3.5 Da li voda u ai koja stoji na stolu poseduje
energiju?
Slika 3.6 Makroskopska kinetika energija
je organizovaniji oblik energije i mogo vie
je ubotrebljiva nego neorganizovana
mikroskopska kinetika energija molekula


Unutranja energija se naziva i termiki potencijal (potencijal - sposobnost vrenja rada)
U termodinamici se najee koristi da opie energetsko stanje supstance koja miruje
(stanje mikroskopskih energija makroskopski nepokretnog sistema) zatvoren i
nepokretan termo-mehaniki sistem.
Prema Prvom principu termodinamike (Zakonu odranja energije), svako
termomehaniko energetsko dejstvo termomehanikog sistema i njegove okoline mora
se manifestovati sa promenom njegove untranje energije (U ).
Predaja energije zatvorenom termodinamikom sistemu od strane okoline, mora se
direktno odraziti u poveanju unutranje energije sistema
2 1
0 U U > .
Mikroskopska kinetika energija
molekula (ne obre lopatice)
Makroskopska kinetika
energija (obre lopatice)
Na makroskopskom nivou ne vidi
se da voda ne ima neku energiju
Mikroskopska
kinetika energija
molekula je deo
unutranje
Meumolekularne
sile povezane su
sa unutranjom
energijom
Voda
Brana
22
Q
Q
Q

Gas Tenost vtsto telo
1 2
U U ;
2 1
U U >
1 2
U U ;
2 1
U U >
1 2
U U ;
2 1
U U >

Predaja energije okolini od strane zatvorenog termodinamikog sistema, mora se
odraziti u smanjenju unutranje energije sistema
2 1
0 U U < .

Q

Q
Q

Gas Tenost vtsto telo
1 2
U U ;
2 1
U U <
1 2
U U ;
2 1
U U <
1 2
U U ;
2 1
U U <



Slika 3.7 Specifina unutranja energija (termiki potencijal) kljuale vode vea je nego specifina
energija nezagrejane vode

23


3.4. Entalpija


Energetska, ekstenzivna veliina stanja
H [ J ], h [ J/kg ],
m
H [ J/mol ],
Najee se koristi da opie energetsko stanje supstance pri njenom strujanju, dakle kod
protonih termodinamikih sistema
Ponekad ju je zgodno koristiti i kod zatvorenih termodinamikih sistema
Po definiciji
H U pV = +
[ J ]
h u pv = + [ J/kg ]
m m m
= H U p V + [ J/mol ]

Pri tome je

Termiki
Spoljanji mehaniki potencijal
potencijal
(sveden na veliine stanja)
Termomehaniki potencijal
H U pV = +

Potencijal sposobnost vrenja rada




amb
T
Vazduh

amb
p
amb
T
1
T =
amb
p
1
p =
Vazduh
1
U
1
E =

amb
u
1
u =



amb
T
Vazduh

amb
p
amb
T
2
T >
amb
p
2
p >
Vazduh
2
U
2
E =

amb
u
2
u >
amb
T
Vazduh

amb
p
2
T
3
T =
2
p
3
p =
Vazduh
3 U
3
E =

amb
u
3
u =
amb
T >
amb
p >

3
u
3
h =
Sistem nema sposobnos da izvri
rad nad okolinom
Sistem ima sposobnos da izvri rad
nad okolinom
Sistem ima jo veu sposobnos da
izvri rad nad okolinom

Proireni sistem ima veu sposobnost (potencijal) za vrenje rada
3 2
( ) e e >
3 3 3 3 3 3 3 3
E U F x U p A x U p V H = + = + = + =
24


Kod protonih sistema

ulaz

izlaz
control volume cv -
1
, u
1
, p
1
, v
k1
, e
p1
e
2
, u
2
, p
2
, v
k2
, e
p2
e
2
2
1
1

1 1
p v - pritisna energija ili potencijal transporta fluida na ulazu u sistem
2 2
p v - pritisna energija ili potencijal transporta fluida na izlau iz sistema

Entalpija predstavlja ukupnu (termo-mehaniku) energiju fluida pri njegovom strujanju (
mikroskopsku).
1 1 1 1
h u p v = + - entalpija ili termomehaniki (energetski) potencijal fluida na
ulazu u sistem
2 2 2 2
h u p v = + - entalpija ili termomehaniki (energetski) potencijal fluida na
izlazu iz sistema

U mehanici fluida
Navier-Stokes Berrnoulli (energetska jednaina)

2 2
1 1 2 2
1 2 gub,1 2
1 2
kinetika poloajna pritisna gubitak mehanike
energija energija energija energije

2 2
p w p w
gz gz Y


+ + = + + +



Izotermska, izentropska strujanja
2
2
w
pv gz const + + =


Osobina totalnog diferencijala (kao i sve veliine stanja)
2
2 1
1
d H H H =