PREDMET: PEDAGOGIJA TEMA: ZADACI MORALNOG VASPITANJA

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Seminarski rad Sadraj:

1 2 3 4 5

Pedagogija

Zadaci moralnog vaspitanja .......................................................................................................... 3 Upoznavanje morala i njegove teorije .......................................................................................... 3 Razvijanje moralnih uverenja i stavova ........................................................................................ 4 Formiranje navika moralnog ponaanja i delovanja ..................................................................... 5 Odgoj pozitivnih osobina .............................................................................................................. 5 5.1 5.2 5.3 5.4 Samostalnost.......................................................................................................................... 6 Doslednost ............................................................................................................................. 6 Kritinost ............................................................................................................................... 6 Formiranje i reagovanje smisla za etike vrednosti .............................................................. 7

Literatura....................................................................................................................................... 8

Aje Sadiku

Seminarski rad

Pedagogija

1 Zadaci moralnog vaspitanja

Cilj moralnog odgoja usmerenje na formiranje slobodne, humane i moralne linosti koja e tokom svoga ivota teiti uspostavljanju istinskih ljudskih odnosa, u kojima e ovek biti najvrednije bie, ceniti se i potovati njegovo dostojanstvo i gde e se ostvariti bratstvo i jednakost svih lanova ljudske zajednice. Ovako postavljen cilj moralnog vaspitanja pretpostavlja da su uenici- odgajnici usvojili postavke i norme u potpunosti pravila i principe ljudskog morala, da su ih prihvatili emotivno i da praktino deluju u svom ivotu u skladu sa njima iz etapa procesa moralnog formiranja logiki slede i zadaci moralnog vaspitanja odgoja i to: upoznavanje morala i njegove teorije, razvijanje moralnih uverenja i stavova, formiranje navika moralnog ponaanja i delovanja odgoj pozitivnih osobina volje i karatkera, formiranje i negovanje smisla za etike vrednosti.

2 Upoznavanje morala i njegove teorije

Iz prve etape moralnog formiranja formiranje moralne spoznaje proizilazi ovaj zadatak moralnog odgoja. Moralna spoznaja kako znamo znai moralno obrazovanje iji je cilj upoznavanje i usvajanje moralnih pojmova i kategorija, pravila i principa, moralnih shvatanja i odnosa znai upoznavanje sa zakonitostima morala i etike kako bi se ratlikovalo dobro od zla, moralno od nemoralnog i slino. Mladi moraju znati ta je moral, emu slui i kakvi su njegovi zahtevi sa obzirom na ljudske postupke. Upoznavanje morala i njegove teorije jako je znaajno u procesu moralnog formiranja. Stiui znanja o moralu odgajnik se osposobljava da pravilno vrednuje svoje ponaanje, ponaanje drugih ljudi i da zauzima kritian stav prema takvom ponaanju i delovanju. Ostvarivanje ovog zadatka zahteva da se kod mladih linosti formiraju sposobnosti za ocenjivanje moralnih vrednosti koje se manifestuju u meuljudskim odnosima u razliitim situacijama. Upoznavanjem odgajnika sa moralnim vrednostima u drutvu i osvetljavanjem odreenje moralne kategorije u konkretnoj situaciji, omoguit emo mu da aktivnim ukljuivanjem sebe u drutvenu delatnost postigne sposobnost da ispravno ocenjuje svoje postupanje. Pri razvijanju moralne svesti jako je vano razvijanje odgovornosti prema sebi i drutvu. ovekovo ponaanje treba da zavisi o Aje Sadiku 3

Seminarski rad

Pedagogija

vlastitoj kontroli, to afirira odgovornost pred sobom i drutvom. Sa razvojem ljudske svesti razvija se i njegova samosvest. to se linost vie osamostaljuje, to vie vie postaje svestan svoje vlastite aktivnosti i njene efikasnosti, to je i vea njena samosvest, koja mu postaje merilo za njegov u vlastitu aktivnost i odluivanje. Tu samosvest u moralnom ivotu nazivamo saveu. Savest je znai, savest o vlastitoj krivici zbog pogrenog postupanja i oslobaanje zbog pravilnog delovanja.

3 Razvijanje moralnih uverenja i stavova

Usvajanje moralnih saznanja nije dovoljano za pravilno moralno postupanje odgojnika. Nakon moralnih spoznanja daljni korak u moralnom odlikovanju odgojnika je formiranje moralnih uverenja i stavova. da bi kod odgojnika formirali moralna uverenja i stavove nije dovoljno formalno usvojiti moralne pojmove, kao npr. drugarstvo, prijateljstvo, humanizam - da znaju ta je to, ve je potrebno formirati kod njih unutranji aktivan odnos i stav prema moralnim pojmovima i kategorijama da ih oni prihvate kao vlastite stavove i da postupaju i deluju u skladu sa njima. Uverenje se u odgajniku mora izgraditi. Ono je emocionalno obojeno. Onaj ko formira uverenje kod odgojnika mora i sam duboko verovati u ono o emu govori. Neophodno je imati jasne i sugestivne stavove i interpretirati ih odgajnicima emocionalno. Veliku podrku pri formiranju uverenja odgajateljima pruaju primeri iz ivota i iz literature. Emocionalni odnos prema najbliima kod deteta se poinje formirati veoma rano. Prvo se javlja simpatija, pa ljubav, oseanje drugarstva, potovanje prema starijima, ljubav prema radu, oseanje odgovornosti, dunosti. Posebno karakteristino za oveka je oseanje asti i ponosa. U doba puberteta posebnu panju treba posvetiti razvitku oseanja ljubavi, potovanja suprotnog pola i razvijanju humanih odnosa meu polovima. Treba suzbijati strah, zavist i mrnju. Na kraju treba posebnu panju posvetiti razvoju patriotizma-kao najdublje i najsloenije emocije, koja predstavlja ljubav prema domovini. Odgoj emocionalnog ivota treba usmeravati tako da moralna oseanja postanu pokretaka snaga ponaanja i delovanja u skladu sa ciljem i zadacima moralnog odgoja. Jako vano u tome su pravilni odnosi prema odgajnicima, topao odnos sa njima, potovanje linosti odgajnika i pravilna organizacija ivota i rada.

Aje Sadiku

Seminarski rad

Pedagogija

4 Formiranje navika moralnog ponaanja i delovanja

Iz tree etape moralnog formiranja etape formiranja moralnog ponaanja i delovanja prizilazi teri zadatak moralnog odnosa. Ovim zadatkom nije obuhvaena cela ova etapa ve sa mo formiranje moralnih navika. Mlade treba vebati u moralnim postupcima i tako formirati moralne navike. Navike doprinose da se odgajnik u odreenim okolnostima vlada onako kako treba . Ukoliko su formiranje pravilno i dobro one osiguravaju tane i adekvatne postupke u raznim ivotnim situacijama: u porodici, koli, radnoj organizaciji, tokom jela, u komunikaciji sa ljudima... Od navika zavisi odnos pojedinaca prema drugim ljudima, pa one predstavljaju temelj ponaanja. O moralnim navikama zavisi i odnos pojedinaca prema radu, dunostima i obavezama, prema pravilima zajednikog ivota. kola je duna podsticati i razvijati kod dece dobre moralne navike a odstranjivati loe i negativne. pored toga duna je stvarati takve ivotne situacije u kojima se dec a mogu i vebati moralu i kod sebe formirati moralne navike.

5 Odgoj pozitivnih osobina

U razliitim zivotnim situacijama potrebno je postupiti u skladu sa moralnim stavovima. Takvo ponaanje trai snagu volje i vrstinu karatketa. Odgoj pozitivnih osobina volje i karatkera kod odgojnika je jedan od veoma bitnih zadataka moralnog odgoja. Kod odgojnika treba razvijati pozitivne voljene osobine kao to su:odlunost, inicijativnost, smelost, vrstina, izdrljivost i upornost, a suzbiajti negativne osobine u koje ubrajamo: kolebljivost, lenjost, povrnost, nesamostalnost, neodgovornost...Volja je tesno povezana sa karatketom, zato se esto kae da je volja kima karaktera Odgoj moralne svesti, emocija i volje, oveku daje odreeni moralni lik. Pod karakterom podrazumevamo osnovne karatktetistike moralnog lika oveka po kojima se on istie kao moralna linost u svim svojim postupcima. Karakter se razvija od najranije dobi do kraja ivota. Krajnji cilj moralnog odgoja je formiranje pozitivnog karaktera. Kod odgojni ka treba razviajti pozitivne crte karaktera kao to su: estitost, pravinost, istinoljubljivost, drueljubljivost, radinost, svestnost, tanost, skromnost, kritinost, samostalnost, doslednost i dr.

Aje Sadiku

Seminarski rad 5.1 Samostalnost

Pedagogija

Samostalnost je osnovni uvjet da moralno formirana i celovita linost postane samostalna. Linost se mora osposobiti za vlastito odluivanje, prerasti u svoje nagone i organsek potrebe, razvijati svoje interese i ciljeve. Bez samostalnosti delatnost oveka je elja drugih, linost je u njemu zakrljala. Njegova oseanja su povrna, a volja je pasivna. zato je vaan zadatak odgoja, razvoj samostalnosti. Razvoj samostalnosti odvija se u odgojnom procesu i tesno je povezan sa svim drugim odgojnim naporima. Uvjet za razvoj samostalnosti predstavlja poverenje u oveka, bez koga se samostalnost ne bi nikad razvila.

5.2 Doslednost
Doslednost je osobina karaktera koja je neophodna za harmonijski razvoj linosti. Ova osobina znai vernost prema linosti. Ova osobina znai vernost prema samom sebi, ali se manifestuje prema drutvu. Odgajnika treba tako usmeravati da od obiaje, vrednosti i zakonitosti u postupanju skladno i dosledno izraava i ispunjava. Na taj nain emo ga osposobiti da postupa samostalno i odgovorno. Linost koju karakterie doslednost strano je kolebanje izmeu mnotvo uticaja, ona postupa iz uverenja. Pogrenu doslednost koja se ispoljava u vidu tvrdoglavosti i dogmatinosti treba nastojati otkloniti iz odgajnikove linosti.

5.3 Kritinost
Kritinost predstavlja osobinu karaktera koja se ogleda u sposobnosti oveka da ocenjuje vrednost vlastitog postupanja prema sebi i prema okolini i da ocenjuje pojave spoljneg sveta. Tesno je povezana sa doslednou i pomae oveku da se oslobodi tvrdoglavosti i dogamtinosti. Lake je imati kritiki stav prema spoljnjim odnosima i pojavama nego prema samom sebi. U razvijanju kritinosti treba imati u vidu Kantovu poruku: Budi prema drugima takav kako eli da oni budu prema tebi; ne ini drugima ono to ne eli da ine tebi . Kao intelektualn o-moralna osobina kritinost osposobljavanja za razlikovanje dobta i zla, pravde i nepravde, istine od lai, naune istine od dogme...Takvo razlikovanje pomae kod formiranja slobodnog i samostalnog oveka.

Aje Sadiku

Seminarski rad

Pedagogija

5.4 Formiranje i reagovanje smisla za etike vrednosti

Jedan od zadataka moralnog odgoja predstavlja razvijanje smisla za etike vrednsoti. Negovanju toga smisla doprinosi formiranje moralne spoznaje, moralnih uverenja, moralnog ponaanja i delovanja. Za formiranje i negovanje smisla za etike vrednosti vaan je i bitan izgraen sistem vrednosti. Vaan zadatak svih drutvenih faktora(kola, porodica, drutvo) je da stvaraju takve odgojne situacije u kojima smisao za etike vrednosti.

Aje Sadiku

Seminarski rad

Pedagogija

6 Literatura
[1] Tarik Obrali, Pedagogija I.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Aje Sadiku