Prevozna sredstva i prevoz

Uvod Danas na Dunavu plovi oko 5 200 brodova sa 4,3 mil. tona nosivosti . Na Dunavu ima 24 pristanita u kojima je promet robe vei od 1 mil. tona, ukljuujui i uku !eo"rad #1,5 mil. tona$ i %mederevo # 1,2 mil.tona$. Dok je prevo& putnika na Dunavu dosti"ao ',5 miliona, u %rbiji "otovo da ne postoji jer nema linijsko" prevo&a u domaem ni u me(unarodnom saobraaju. )e*nolo"ija prevo&a i manipula+ije robom su moderni&ovani. ,vo naroito uvo(enjem potiskivake -lote #poev od 1.'2. "odine$, brodova tipa /0,10,/ i kontejnerski* brodova, / 2%3/ 1 potisni+a #/ 43)502/$ i motorni* teretnjaka &a prevo& spe+ijalni* tereta. 6a*valjujui ra&voju ekonomski* odnosa me(u podunavskim &emljama, slobodnoj plovidbi i boljim uslovima &a plovidbu, teretni saobraaj na Dunavu se poveao "otovo 10 puta od 1.50 do kraja 701ti* "odina i dosti"ao bli&u .1.7 miliona tona. 4stovar i utovar na dunavskim lukama porastao je i dosti"ao vie od oko 150 miliona tona. 8redu&ea u delatnosti saobraaja unutranjim plovnim putevima %rbije raspola"ala su krajem 2007. "odine sa oko 400 plovni* sredstava, raspolo9ivo" kapa+iteta oko 403.733 tona i ukupne sna"e oko '0 000 k:. 8reko ;;< ine plovila &a prevo& suvo" tereta, a ostalo su plovila &a prevo& teno" tereta.
)2!5 2 4 1 805=,6N2 %05D%)=2 >,?82N4@2 62 805=,6 2007

Motorni Tankovi i Putniki teretnjaci Potisnice Potiskivai Tegljai kombi Potisnice Tegljenice brodovi i motorni tankovi teretnjaci tankovi Broj Snaga, kW Putnika mesta Nosivost, t 5 1.111 205 1 40 52.724 1 1 75 14.717 1 1 '; 1;.1;1 1 '5..24 31 1 1 32.4.. 202 1 1 2;3.;;7 4; 1 1 ;1.;'; 41.17. '' 1 1

IzvorA 0epubliki &avod &a statistiku B !ilten saobraaj, skladitenja i ve&e, neobjavljeni poda+i.

%tanje rene -lote je loe &bo" nepovoljne starosne strukture i te*noloke &astarelosti. ,d 1..5. "odine nije i&"ra(eno ni jedno plovilo. >od potiskivaa samo je

;,1<, a kod te"ljaa 5,;< plovila i&"ra(eno u poslednji* 20 "odina. >od samo*odni* brodova ovaj odnos i&nosi 1,4<.

8 ,=4 2 62 805=,6 )505)2 B C,D4N5 46C02DN@5

)2!5 2 B !0,@ 4 %2%)2= D ,)5 8, DEN2=%>4? 65? @2?2 E 200;

Srbija U"UPN# 8lovila Ekupna sna"a -lote, u k: Ekupna nosivost -lote, u t Samo odna plovila !roj plovila Ekupna sna"a samo*odni* plovila, u kilovatima #k:$ Ekupna nosivost samo*odni* plovila, u tonama Tegljai !roj plovila Ekupna sna"a te"ljaa, u k: 5;71$ 75 217 510 41;

! 100 100 100

Ukupno 3 962 791 548 3 840 080

! 100 100 100

'; 1; 1;1

11,' 20,1

463 243 298

11,7 30,8

'5 .24

12,.

436 343

11,5

74 15 223

14,5 1;,.

300 79 814

7,6 10,0

Slika 1. Samo odno plovilo

Slika 2. Teglja

%rbija U"UPN# Potiskivai !roj plovila Ekupna sna"a potiskivaa, u k: Tegljenice !roj plovila Nosivost, u tonama Potisnice !roj plovila Nosivost, u tonama 40 52 724 ',. '2,0

< 414

Ekupno 10,4 59,2

<

468 065

135 .4 232

23,4 17,5

858 746 621

21,6 19,5

252 350 2'1

43,' '7,'

1 968 2 674 907

49,7 69,0

Slika 3. Potiskivani sastav

Slika 4. Teglja

Slika 5. Potiskiva

%lika '$ Potiskivani sastav 8osmatrano po tona9i brodova na Dunavu, 0umunija je na prvom mestu sa udelom od 40<, slede Ekrajina sa 21<, %rbija sa 10< i %lovaka sa 7<. ),N2F2 !0,D,=2 N2 DEN2=E 8, 65? @2?2 2002.

4&vorA %tatistiki "odinjak Dunavske >omisije &a 2002. "odinu.

'

Pan%evropski "oridor &''

Dunavska komisija je donela i preporuke &a i&bor osnovni* karakteristika novi* plovila. )ako na primer, dok je 501i* "odina prosena nosivost teretnjaka bila 4001500 tona #samo mali broj imao je nosivost .0011.000 tona$, 1.'3. "odine prosena nosivost 1 kapa+itet se ve popela na ;21 tonu da bi 1.74. "odine bili na oko 1.000 tona, sa trendom dalje" poveanja. E navedenom periodu, &a*valjujui ure(enju Dunava &a plovidbu, naroito je bio &naajan ra&vitak domae brodo"ra(evinske industrije, koja je pored veliko" napretka u "radnji brodova unutranje plovidbe poela da radi &naajne pro"rame manji* pomorski* brodova &a inostrane kup+e. ,vo se naroito odra&ilo na rad brodo"radilita %rbije koja je postala &naajni i&vo&nik ti* brodova.

#bim i struktura prevoza

,d ukupno preve&eni* 5740 *ilj. tona robe, ;.,5< preve&eno je u unutranjem prevo&u. ,d 1101 *ilj. tona robe preve&ene u svim vrstama me(unarodno" prevo&a, 5;< ini roba uve&ena na podruje %rbije. 8oslednji* "odina reali&ovano je u proseku oko 1574 mil. tona1kilometara, od e"a samo 2;,7< u unutranjem prevo&u. !roj &aposleni* opada poslednji* nekoliko "odina. ,bim rada na unutranjim plovnim putevima ra&likuje se po &emljama, pri emu Nemaka i 3olandija ostvaruju ;7< ukupno" rada na unutranjim plovnim putevima 5vrope. E periodu 1..01200'. "odine obim rada u 5E115 vei je &a 17,4<, dok je u novim lani+ama 5E112 nepromenjen #10,.<$. Najvee poveanje rada ostvarile su 0umunija #2.0<$ i !el"ija #'5<$, dok je najvei pad re"istrovan kod Dinske #1.0<, podatak nije pou&dan &bo" ra&liito" statistiko" obu*vata$, 3rvatske #170<$ i 8oljske #1;0<$. E odnosu na posmatrani* 1. &emalja, prema ostvarenom -i&ikom obimu rada na unutranjim plovnim putevima, %rbija se nala&i na devetom mestu.

,!4? 02D2 N2 ENE)02GN@4? 8 ,=N4? 8E)5=4?2 65?2 @2 5=0,85 E mlrd. )km ())* .U%(, /prosek0 !u"arska Nemaka Dran+uska ?a(arska 3olandija 2ustrija 0umunija %lovaka 3rvatska Srbija ((,1 1,' 54,7 ;,' 2,0 35,; 1,; 2,1 1 0,5 3,, ())+ +,) 0,5 '4,0 ',' 1,2 35,5 2,0 3,1 0,1 0,0 *,3 ,*** +,, 0,3 '',5 .,1 0,. 41,3 2,4 2,' 0,1 0,1 (,* ,**+ ((,2 0,7 '4,1 7,. 2,1 42,2 1,7 7,4 0,1 0,1 (,,**((,3 0,7 '4,0 .,0 1,. 42,3 1,7 7,2 0,1 0,1 (,-

8osle ienja reni* korita od &aostali* "ranata i porueni* mostova u bombardovanju N2),, obim uslu"a u %rbiji sa "odinama raste, da bi poslednji* "odina dosti"ao oko 1'00 mil. tkm. ?e(utim, i pored to"a on je tek na nivou od 50< u odnosu na 1..0. "odinu. 805=,6 E %2,!02H2@E ENE)02GN@4? 8 ,=N4? 8E)5=4?2, 1..7 B 2007.

8reve&ena roba, *ilj. tona me(u stranim pristani1 tima 2. 24 2; 35 22 )onski km, mil.

ukupno

unutranji prevo&

i&vo&

uvo&

tran&it

1.77 2000 2002 2004 200'

5442I 3;2. 3;.' 32.5 5740

3.;5 2.;0 2770 2412 4541

213 1;7 32' 152 35;

1157 507 4.' '12 '2'

'; 4. '; 74 2.4

15.4 .70 1072 1115 1'40

200; 2007

53;. 535'

42;; 43''

214 227

'27 ;02

25. 5.

1,0 1,0

1574 13'.

E ()22. "odini i&ra&ito poveanje prevo&a me(u stranim pristanitima, odnosi se na uestvovanje ju"oslovenski* brodova u "ra(evinskim radovima pri i&"radnji *idro+entrale u "ornjem toku Dunava. tona Enutranji saobraaj 4&vo& Evo& )ran&it ni&vodni )ran&it u&vodni 8revo& me(u stranim pristanitima Ukupno 43''.5; 132400; 3.7553' 2155172 41.4;73 ';533 (- *)3))2 tkm, ilj$ 4144'1 1025.70 3;3;74' 2.0.225 ;3.402. 23440 (+ +*1)2(

%truktura prometa u svim dunavskim lukama u toku 200;. poka&uje da je u ukupnom prometu najvei udeo rude i proi&voda +rne metalur"ije #23,2<$ i sirovi* i neobra(eni* minerala #21,2<$, to je sluaj i sa prometom u srpskim lukama. ?e(utim, pro+entualni udeo prometa &a pojedine robe #osim 9itari+a$ &natno se ra&likuje u pore(enju sa strukturom prometa u svim dunavskim lukama. )505)N4 80,?5) N2 %=4? DEN2=%>4? E>2?2 E 200;

"lasi4ikacija NST56

6S

Ukupno podunavske zemlje -+7*),* 434.,0 '520,0

Ukupno Fitari+e Jvrsta mineralna "oriva

(1 +(+,* 775,0 '04,0

(** ',1 4,2

(** ',' .,.

Na-tni derivati 0uda "vo9(a, staro "vo9(e, otpadni materijal i& visoki* pei 8rosti metali %irovi i obra(eni minerali 8rirodno i vetako (ubrivo ,stala roba

1;3.,0 12,0 20;3,0 14,3 ;;0,0 5,3

;12;,0 152'4,0 '0.4,0 13.3;,0 33;3,0 .045,0

10,7 23,2 .,3 21,2 5,1 13,.

;431,0 51,2 53;,0 4;',0 3,; 3,2

80,?5) 0,!5 N2 DEN2=E E ,>=40E N2H4,N2 N43 4 ?5KEN20,DN43 8 ,=N43 8E)5=2 E 200;. Srbija 8revo& od na+ionalni* do dru"i* dunavski* luka 8revo& i&me(u dunavski* luka )ran&it u okviru na+ionalni* 88 8revo& na Dunavu u okviru na+ionalni* 88
Izvor: Dunavska komisija

Ukupno 25 1;3,; 5; 37;,2 15 77',3 70 '2;,4

1 '.7,0 . ''7,0 5 4.0,0 15 157,0

@u"oslovensko reno brodarstvo #@0!$ je daleko najvei prevo&nik i u bivoj %D0@ i danas u %rbiji B poseduje vie od 100 plovila ukupno" kapa+iteta od oko 170 000 tona, od e"a plovila &a suvi teret ine oko 2L3 . 8oslednji* "odina preve&e u proseku oko 1,4 miliona tereta, od e"a inostrani prevo& ini oko .0<.

Putniki linijski saobra8aj

10

Na unutranjim plovnim putevima %rbije se obavlja povremeno na Dunavu i delimino na )isi do )itela, od sredine 701ti* "odina. 8ostoji 101tak manji* turistiki* brodova &a prevo& putnika u vlasnitvu brodarski* i turistiki* kompanija i predu&etnika, od koji* je 5 re"istrovala i statistika koja ne publikuje podatke o lokalnom turistikom saobraaju koji je u"lavnom o"ranien na teritoriju beo"radsko" akvatorija. ,d svi* &emalja koje imaju pristup Dunavu, daleko najra&vijeniji unutranji putniki saobraaj ima Ekrajina koja sa 143 plovila prevo&i vie od 741 000 putnika "odinje.

805=,6 8E)N4>2 N2 DEN2=E D,?2M4? 8 ,=4 4?2 E 200;

8oka&atelj !roj putniki* plovila u upotrebi U iljadama: !roj mesta &a putnike u plovilima u upotrebi !roj preve&eni* putnika u domaem saobraaju #kabota9a$ 1 ukupno ,d to"a u me(. me(unarodnom saobraaju

6umunija

Bugarska Ma9arska Slovaka Nemaka Ukrajina /,**-0 /,**-0

13

;4

14

23

143

345 ''7

2013

11 '27

1 421

. '72

3;1 .20

200

531

.;

741

12

21

25

4.;

571

E putniko pristanite na re+i %avi u !eo"radu pristane oko 500 strani* putniki* brodova "odinje. )o su luksu&ni putniki brodovi me(unarodni* turistiki* kompanija #kru&eri $, prete9no i& Nemake i 2ustrije i dru"i* &emalja, koji prola&e u tran&itu kro& %rbiju, a turisti se kratko &adr9avaju u obilasku "radski* &namenitosti.

11

Prioritetni projekti na reci ;unav u Srbiji

- Izgradnja novog eeljevog mosta u Novom Sadu - !ekonstruk ija prevodni a na $erdapu - Uklanjanje neeksplodiranih eksplozivnih sredstava - Vaenje potopljene nemake flote iz II svetskog rata - Implementa ija !IS-a u Sr"iji - #idrotehniki radovi na kritinim sektorima

12

13

8otopljena Nemaka -lota i& 2. %vetsko" rata

4mplementa+ija 04% a u %rbiji

%&&'

%&(%

14

15

'zazovi pred nama

,ori+-enje punog poten ijala reke .unav )rimena *U standarda na U)) )romo ija unutra+njeg vodnog transporta Unapreenje prekogranine saradnje
0eali&a+ijom ovi* projekata stvorie se povoljni uslovi &a be&bedno odvijanje saobraaja i poveanje obima prevo&a na unutranjim plovnim 8utevima.

1'

<akljuak
E dunavskom re"ionu u poslednoj de+eniji pokrenuto je na desetine projekata. Neki od ovi* projekata uspeno su okonani, neki su u toku ili tek pret*odi nji*ova reali&a+ija. ?edjutim &a ra&liku od dru"i* 5vropski* &emalja %rbija je jedna od oni* sa &natno ni&im stepenom ra&voja. 4ako je Dunavski ba&en je jedan od dinaminiji* delova 5vrope, posebno posle putanja u saobraaj plovno" puta Dunav1?ajna, poetkom .01ti* "odina prolo" veka, sav poten+ijal &asi"urno nije iskoris+en. )uristiki &naaj Dunava je neosporan. Na Dunavu le9i mno"o atraktivni* "radova, od e"a su etiri prestoni+e, ukljuujui i na !eo"rad. !rojne su turistike ponude krstarenja Dunavom i naa dr9ava bi morala mno"o to"a da uradi kako bi nai "radovi postali nei&ostavni deo te ponude. !eo"rad i Novi %ad su "radovi koji kod nas i privuku najvei broj turista, ali konkuren+ija "radova na Dunavu uopte nije mala, naroito u&vodno od nae dr9ave. E %rbiji se na Dunavu nala&i i nekoliko tvr(ava, &atim dva na+ionalna parka #Druka "ora i Kerdap$, ra&ni ar*eoloki lokaliteti itd. Dunav isto tako ima o"roman saobraajni &naaj. )ok Dunava predstavlja jedan od panevropski* saobraajni* koridora #koridor =44$ kojim se obavlja reni transport od Nemake do Hrno" mora. E %rbiji ima najmanje deset luka na Dunavu a broj optina koje se naslanjaju na Dunav je &natno vei. ,n etvrtinom svo" toka protie kro& %rbiju, ali je, na primer, u pore(enju sa 0ajnom, na kojoj je promet 10 puta vei, ak tri puta &a"a(eniji. Dunav nije samo lepota i ve&a mno"i* &emalja u 5vropi, &a %rbiju je to o"romna ansa koju treba iskoristiti na najbolji nain.

1;