MO TIINE

Naslov originala: Carlos Castaneda THE POWER OF SILENCE Further Lessons of don Huan Copyright 1987 by Carlos Castaneda 1 ( broj stranice )

Sadraj : Predgovor -------------------------------------- 003 Uvod ------------------------------------------- 004 1. Ispoljavanje Duha - Prvo apstraktno jezgro ---------------------- 013 - Besprekornost Naguala Elijasa -------------- 022 2. Kucanje Duha - Apstraktno ------------------------------------ 034 - Poslednje zavoenje Naguala Hulijana --------- 047 3. Varanje Duha - ienje beouga Duhom -------------------- 057 - etiri naina traganja ------------------------ 071 4. Silazak Duha - Vienje Duha --------------------------------- 088 - Preokret misli -------------------------------- 104 - Pokretanje skupne toke ---------------------- 113 - Mesto gde prestaje aljenje ------------------- 128 5. Zahtevi Namere - Razbijanje ogledala samorefleksije ---------- 146 - Karta za besprekornost ---------------------- 159 6. Rukovanje Namerom - Trea toka ---------------------------------- 181 - Dva jednosmerna mosta --------------------- 206 - Nameravanje pojavnosti --------------------- 220
2 ( broj stranice iznad )

PREDGOVOR

Moje knjige su istinito objanjenje metoda obuavanja kojima se don Huan Matus meksiki indijanski vra sluio da bi mi pomogao da shvatim svet vraeva. U tom smislu, moje knjige su objanjenje jednog procesa koji se deava, koji meni postaje jasniji kako vreme protie. Potrebne su godine vebanja da nauimo da se inteligentno odnosimo prema svetu svakodnevnog ivota. Nae kolovanje bilo ono koje se bavi prostim rasuivanjem ili ono koje se tie odreenih predmeta neumoljivo je, jer je znanje koje pokuavamo da prenesemo veoma sloeno. Isti kriterijum vai i u svetu vraeva: njihovo kolovanje u kojem se smenjuju govorna uputstva i manipulisanje sveu, iako se razlikuje od naeg, jednako je tako neumoljivo, jer je njihovo znanje isto tako sloeno, a moda i sloenije.
3(broj_stranice_iznad_)

UVOD

Da bi mi olakao, don Huan je u raznim prilikama pokuao da svoje znanje imenuje. inilo mu se da najbolje odgovara ime nagualizam, ali da je taj termin previe nejasan. Nazvati ga prosto znanje ini ga suvie neodreenim, a zvati ga vraanje, poniavajue je. Umee nameravanja suvie je apstraktno, a potraga za totalnom slobodom je suvie dugo i metaforino. Konano, poto nije mogao da pronae ime koje bi bolje odgovaralo, nazvao je to arobnjatvo, iako je priznao da ni to nije ba najpreciznije. Tokom godina, davao mi je najrazliitije definicije arobnjatva, ali je uvek tvrdio da se definicije menjaju kako se znanje uveava. Pred kraj mog egrtovanja, osetio sam da sam u stanju da prihvatim jednu jasniju definiciju, tako da sam ga jo jednom zapitao. Kako to vidi prosean ovek, rekao je don Huan, arobnjatvo je besmislica, ili je jedna zlokobna misterija koju ne moe da pojmi. I on je u pravu ne zato to je to jedna apsolutna injenica, ve stoga to prosenom oveku nedostaje energija da bi se pozabavio arobnjatvom. Zastao je za trenutak, pre no to je nastavio. Ljudska bia se raaju sa konanom koliinom energije, rekao je don Huan, sa energijom koja se sistematski iri, poevi od trenutka raanja, kako bi se najkorisnije upotrebila po modalitetu vremena. 4

ta podrazumeva pod modalitetom vremena'?, upitao sam. Modalitet vremena je odreen sveanj energetskih polja koja se opaaju, odgovorio je. Verujem da se ljudska percepcija promenila kroz stolea. Aktuelno vreme odreuje tu skalu; vreme odreuje koji e se tano sveanj energetskih polja od jednog neizraunljivog broja koristiti. A rukovanje modalitetom vremena tom nekolicinom energetskih polja uzima svu nau raspoloivu energiju, ne ostavljajui nam nita to bi nam pomoglo da koristimo bilo koje od tih drugih energetskih polja. Izazivao me je prepredenim pokretanjem obrva da sve to razmotrim. To je ono to mislim kad kaem da obinom oveku nedostaje energija koja mu je potrebna da bi se pozabavio arobnjatvom, nastavio je. Ako koristi samo tu energiju koju ima, ne moe da opaa svetove koje opaaju vraevi. Da bi njih opaali, vraevi moraju da koriste jato energetskih polja koja se obino ne upotrebljavaju. Prirodno, ako prosean ovek treba da opaa te svetove i da razume opaanje vraeva, on mora da upotrebi isto jato koje su oni koristili. A to naprosto nije mogue, jer je sva njegova energija ve u upotrebi. Napravio je pauzu kao da trai odgovarajue rei da bi preao na stvar. Gledaj na to ovako, nastavio je. Ne ui ti arobnjatvo kako vreme protie; pre e biti da je uvanje energije to to ui. A ta energija e ti omoguiti da rukuje nekim energetskim poljima koja su ti sada nedostupna. I to je arobnjatvo: sposobnost da se upotrebe energetska polja koja nisu neophodna da bi se opaao obian poznati svet. arobnjatvo je stanje svesti. arobnjatvo je sposobnost da se opaa neto to obina percepcija ne moe da opazi. Sve to si proao, nastavio je don Huan, svaka od tih stvari koje sam ti pokazao bila je samo lukavstvo da te uverim kako u nama postoji vie nego to nam upada u oi. Ne treba nam niko da nas ui arobnjatvu, zato to tu zaista nema nita za uenje. Potreban nam je uitelj da nas ubedi da nam je neproraun5

ljiva mo nadohvat ruke. Kako je to udan paradoks! Svaki ratnik na stazi znanja pomilja u jednom ili u drugom trenutku da ui arobnjatvo, ali sve to on ini jeste da puta sebe da se uveri u mo skrivenu u sopstvenom biu, i da moe da doe do nje. Da li je to ono to ti radi, don Huane, ubeuje me? Tano. Ja pokuavam da te ubedim da moe doi do te moi. Ja sam proao kroz to isto. I mene je bilo isto tako teko ubediti kao i tebe. Kad jednom doemo do nje, ta tano radimo sa njom, don Huane? Nita. Kad jednom doemo do nje, ona e, sama od sebe, omoguiti korienje energetskih polja koja su nam dostupna ali su nedostina. I to je, kao to sam rekao, arobnjatvo. Tada poinjemo da vidimo to jest, da opaamo neto drugo; ne kao matariju, ve kao stvarno i konkretno. I tada poinjemo da znamo i ne koristei rei. A ta bilo da svaki od nas radi sa tom povienom percepcijom, sa tim nemim znanjem, zavisi od naeg sopstvenog temperamenta. U drugoj prilici, dao mi je drugu vrstu objanjenja. Raspravljali smo o nekoj temi koja s tim nije bila u vezi kada je iznenada promenio temu i poeo da mi pria jednu alu. Smejao se, i vrlo neno me lupkao po leima izmeu lopatica, kao da se stidi i da je drsko to to me dodiruje. Kikotao se zbog moje nervozne reakcije. ta se snebiva, rekao je zadevajui me, i pljesnuo me po leima neto snanije. U uima mi je zujalo. Na trenutak sam izgubio vazduh. To je izgledalo kao da mi je povredio plua. Svaki mi je dah priinjavao veliku nelagodnost. Ipak, poto sam se guio i nakaljao se nekoliko puta, otvorili su mi se nosni prolazi i naao sam se kako duboko udiem, to me je smirivalo. Oseao sam takvo blagostanje da se ak nisam ni ljutio na njega zbog udarca koji je bio snaan koliko i neoekivan. Tada je don Huan zapoeo najznaajnije objanjenje. Jasno i saeto, dao mi je jednu razliitu i mnogo precizniju definiciju arobnjatva. 6

Uao sam u udesno stanje svesti! Um mi je bio toliko otar da sam mogao da shvatim i da usvojim sve to je don Huan govorio. Rekao je da u univerzumu postoji jedna neizmerna, neopisiva sila koju vraevi zovu namera, i da je apsolutno sve to postoji u itavom kosmosu privreno za nameru spojnim beougom. Vraevi, ili ratnici, kako ih je on nazivao, interesovali su se da rasprave, shvate i iskoriste taj spojni beoug. Naroito ih je interesovalo ienje koeeg dejstva koje su izazivala obina interesovanja njihovog svakodnevnog ivota. Na tom nivou arobnjatvo se moe objasniti kao proces ienja ovekovog spojnog beouga s namerom. Don Huan je naglasio da je taj proces ienja izuzetno teko shvatiti, ili nauiti da se obavi. Vraevi su stoga razdvojili svoje uputstvo na dve kategorije. Jedno je bilo uputstvo za svakodnevno stanje svesti, gde je proces ienja bio prikazan preruen. Drugo je bilo uputstvo za stanja poviene svesti, upravo takva u kakvom sam se trenutno nalazio, u kojima su vraevi dobijali znanje neposredno od namere, bez zbunjujueg uplitanja govornog jezika. Don Huan je objasnio da su, koristei povienu svest tokom hiljada godina bolne borbe, vraevi zadobili naroite uvide u nameru; i da su to grumenje neposrednog znanja prenosili iz generacije u generaciju sve do danas. Rekao je da je zadatak arobnjatva da pristupi tom naoko nepojmljivom znanju i da ga uini razumljivim po standardima svesti svakodnevnog ivota. Zatim je objasnio ulogu vodia u ivotima vraeva. Rekao je da se vodi naziva nagual, i da je nagual mukarac ili ena sa izuzetnom energijom, uitelj koji poseduje trezvenost, izdrljivost, postojanost; neko koga vidovnjaci vide kao svetlosnu sferu koja ima etiri odeljka, kao da su etiri svetlosne lopte sabijene skupa. Zbog svoje izuzetne energije, naguali su posrednici. Njihova im energija omoguava da kanaliu mir, sklad, smeh i znanje neposredno iz izvora, iz namere, i da ih prenose do svojih drugova. Naguali su odgovorni da stvore ono to vraevi nazivaju minimalna ansa: ovekovu svest o povezanosti sa namerom. 7

Rekao sam mu da moj um prosto grabi sve to mi govori, da je jedini deo njegovog objanjenja koji mi je jo uvek nejasan zato su potrebne dve vrste poduavanja. S lakoom sam mogao da shvatim sve to je govorio o svom svetu, a ipak je on taj proces razumevanja opisao kao veoma teak. Trebae ti ceo ivot da se seti tih uvida koje si danas imao, rekao je, zato to su oni veinom nemo znanje. Kroz nekoliko trenutaka e ih zaboraviti. To je jedna od nedokuivih misterija svesti. Tada me je don Huan naveo da promenim nivo svesti udarivi me s leve strane, po rubu grudnog koa. Odmah sam izgubio izuzetnu jasnou uma i nisam mogao da se setim da sam je ikad imao . . . Sam don Huan mi je dao zadatak da piem o preduslovima arobnjatva. Jednom mi je, vrlo neoekivano u ranom periodu mog naukovanja, predloio da napiem knjigu kako bih iskoristio beleke koje sam stalno pravio. Nakupio sam tabake beleaka i nikako nisam mogao da reim ta da uinim sa njima. Raspravljao sam se kako je taj predlog besmislen, jer ja nisam pisac. Naravno, ti nisi pisac, rekao je, pa e morati da se poslui arobnjatvom. Prvo, mora sebi da predstavi svoja iskustva kao da ih ponovo doivljava, a zatim mora da vidi tekst u sanjanju. Za tebe, pisanje ne treba da bude knjievna veba, ve vie vebanje u arobnjatvu. Na taj nain sam pisao o preduslovima arobnjatva ba onako kako ih je don Huan meni objasnio, u kontekstu njegovog uenja. Po njegovom planu obuke, koji su razvili vraevi davnih vremena, bilo je dve kategorije uputstava. Jedna se zvala uenje za desnu stranu, i vrila se u obinom stanju svesti. Druga se zvala uenja za levu stranu, i obavljala se u praksi jedino u stanju poviene svesti. Te dve kategorije omoguavale su uiteljima da svoje uenike obuavaju na podruju tri vetine: umeu svesti, umetnosti traganja i umeu namere. 8

Ta tri podruja vetine su tri zagonetke sa kojima se vraevi susreu u svojoj potrazi za znanjem. Umee svesti je zagonetka uma; to je zbunjenost koju vraevi doive kada spoznaju zaprepaujuu tajanstvenost i obim svesti i opaanja. Umetnost traganja je zagonetka srca; to je zbunjenost koju vraevi osete kada postanu svesni dve stvari: prvo, da nam svet izgleda nezamenljivo objektivan i injenian zbog osobitosti nae svesti i percepcije; drugo, da ukoliko druga osobitost opaanja ue u igru, ba to u vezi sa svetom koji izgleda tako nezamenljivo objektivan i injenian, menja se. Umee nameravanja je zagonetka duha, ili paradoks apstraktnog misli i dela vraeva prenesenih izvan naeg ljudskog stanja. Don Huanova uputstva o umetnosti traganja i majstoriji namere zavisila su od njegovih uputstava za majstoriju svesti, koja je bila kamen-temeljac njegovih uenja, i koja se sastojala od sledeih osnovnih pretpostavki: 1. Univerzum je beskonana gomila energetskih polja, koja podseaju na trake svetlosti. 2. Ta energetska polja, zvana Orlova zraenja, zrae iz jednog izvora nezamislivih proporcija koji se metaforino zove Orao. 3. Ljudska bia se takoe sastoje od neizraunljivog broja istih tih trakastih energetskih polja. Ta Orlova zraenja grade jednu obloenu gomilu koja se pokazuje kao lopta svetlosti veliine ljudskog tela sa rukama produenim sa strane, kao veliko svetlosno jaje. 4. Samo malu grupu tih energetskih polja u unutranjosti te svetlosne lopte pali jedna taka snane briljantnosti koja je smetena na povrini lopte. 5. Percepcija nastaje kada energetska polja u toj maloj grupi u neposrednoj blizini briljantne take prue svoju svetlost da obasjaju identina energetska polja izvan lopte. Poto se jedino opaaju ona energetska polja koja obasjava taka visokog sjaja, ta se taka zove taka u kojoj se skuplja opaanje ili prosto skupna taka. 9

6. Skupna taka se moe pomeriti sa svog uobiajenog poloaja na povrini svetlosne lopte na drugi poloaj, ili po povrini, ili u unutranjost. Poto briljantnost skupne take moe da upali svako energetsko polje sa kojim doe u dodir, kada se pomeri na novi poloaj ona odmah osvetljava nova energetska polja tako da se mogu opaati. Takva percepcija je poznata kao vienje. 7. Kada se skupna taka zaokrene, omoguava opaanje jednog potpuno drugaijeg sveta, koji je podjednako objektivan i injenian kao i onaj koji normalno opaamo. Vraevi odlaze u taj drugi svet da bi doli do energije, moi, do reenja za opte i pojedinane probleme, ili da bi se suoili sa nezamislivim. 8. Homera je proimajua sila koja je uzrok opaanja. Mi ne bivamo svesni zato to opaamo; to jest, nae opaanje je rezultat pritiska i nametanja namere. 9. Cilj vraeva je da dosegnu stanje totalne svesti kako bi iskusili sve mogunosti opaanja dostupnog oveku. Takvo stanje svesti ak u sebi sadri i jedan alternativni vid umiranja. Nivo praktinog znanja bio je ukljuen kao deo uenja majstorije svesti. Na tom praktinom nivou don Huan je poduavao o postupcima neophodnim da se pokrene skupna taka. Dva velika sistema koje su smislili vraevi vidovnjaci iz davnih vremena da se to postigne bili su: sanjanje, kontrola i korienje snova; i traganje, kontrola ponaanja. Pokretanje sopstvene skupne take bio je sutinski manevar koji je svaki vra morao da naui. Neki od njih, naguali, takoe su uili da ga izvode drugima. Mogli su da izmeste skupnu taku sa njenog uobiajenog poloaja, zadajui snaan udarac neposredno u skupnu taku. Takav udar, koji se doivljava kao udarac po desnoj lopatici iako se telo nikad ne dodiruje ima za posledicu stanje poviene svesti. Pridravajui se tradicije, don Huan je iskljuivo u takvim stanjima poviene svesti obavljao najvaniji i najdramatiniji deo svojih uenja: uputstva za levu 10

stranu. Zbog izuzetnosti tih stanja, don Huan je zahtevao da o njima ne raspravljam sa drugima sve dok ne zavrimo sve po emi obuke vraeva. Nije mi bilo teko da se drim tog zahteva. U tim jedinstvenim stanjima svesti moje sposobnosti razumevanja uputstava bile su neverovatno uveane, ili su istovremeno moje sposobnosti da ih opiem ili ak i zapamtim bile umanjene. U tim stanjima sam funkcionisao vino i sigurno, ali kada bih se jednom vratio u svoju normalnu svest nisam mogao da se setim niega o njima. Bile su mi potrebne godine da se osposobim da izvrim presudno pretvaranje svoje proirene svesti u obino seanje. Moje rasuivanje i moj zdrav razum odlagali su taj trenutak jer su se direktno sudarali sa besmislenom, nezamislivom stvarnou poviene svesti i neposrednim znanjem. Godinama me je taj nered u spoznaji terao da izbegavam taj ishod tako to o njemu nisam ni mislio. to god sam pisao o svom arobnjakom egrtovanju, sve do sada, bilo je izlaganje o tome kako me je don Huan nauio majstoriji svesti. Jo nisam opisao umetnost traganja ili umee namere. Don Huan me je uio njihovoj primeni i principima uz pomo dvojice svojih drugova: jednog vraa po imenu Vinsente Medrano i drugog po imenu Silvio Manuel, ali sve to sam nauio od njih jo uvek zamrauje ono to je don Huan nazvao zamrenostima poviene svesti. Do sada mi je bilo nemogue da piem, pa ak i da razmiljam povezano o umetnosti traganja i umeu namere. Moja greka bila je u tome to sam na njih gledao kao na predmet normalnog pamenja i seanja. Oni to jesu, ali istovremeno i nisu to. Da bih razreio tu oprenost, nisam te predmete pratio neposredno stvarna nemogunost ve sam se njima pozabavio posredno, kroz zavrni predmet don Huanovih uputstava: preko pria o vraevima prolosti. Priao je te prie da bi pokazao ta je nazivao apstraktnim jezgrima svojih lekcija. Ali ja sam bio nesposoban da usvojim prirodu tih apstraktnih jezgara uprkos njegovim razumljivim objanjenjima, koja su, to znam sad, bila tu pre da mi otvore um nego da bilo 11

ta razumno objasne. Njegov nain prianja naveo me je da verujem tokom mnogo godina da su njegova objanjenja apstraktnih jezgara poput akademskih disertacija; i sve to sam mogao da uinim u takvim okolnostima bilo je da njegova objanjenja prihvatam kao to ih je davao. Ona su postala deo mog preutnog prihvatanja njegovih uenja, ali ih sam nisam temeljno procenio, to je bilo sutinsko da bi se razumela. Don Huan je predstavio tri grupe, od kojih je u svakoj bilo po est apstraktnih jezgara poredanih od jednostavnih ka sloenijima. Ovde se bavim prvim skupom, koji se sastoji od sledeeg: ispoljenje duha, kucanje duha, varanje duha, silazak duha, zahtevi namere i manipulisanje namerom. 12

1 ISPOLJAVANJE DUHA
Prvo apstraktno jezgro

Don Huan je, kada god je to bilo vano, imao obiaj da mi pripoveda kratke prie o vraevima svoje loze, naroito o svom uitelju, nagualu Hulijanu. To zapravo i nisu bile prie, ve vie opisi naina ponaanja tih vraeva i vidova njihovih linosti. Svaki od tih izvetaja bio je sainjen tako da osvetli odreeno podruje mog naukovanja. Iste te prie uo sam od ostalih petnaest lanova don Huanove grupe vraeva, ali ni jedan od izvetaja nije mogao da mi prui jasnu sliku ljudi koje su opisivali. Poto nisam imao naina da don Huana nagovorim da mi da vie detalja o tim vraevima, pomirio sam se sa idejom da o njima nikad nita neu znati. Jedno popodne, u planinama junog Meksika, don Huan je, poto mi je neto vie objanjavao zamrenosti umea svesti, izjavio neto to me je potpuno zbunilo. Mislim da je dolo vreme da razgovaramo o vraevima iz nae prolosti, rekao je. Don Huan je objasnio da je neophodno da ja ponem da izvlaim zakljuke oslanjajui se na sistematski uvid u prolost, zakljuke kako o svetu svakodnevnih dogaaja tako i o svetu vraeva. Vraeve bitno zanima njihova prolost, rekao je. Ali ne mislim na njihovu linu prolost. Za vraeve, njihova prolost je ono to su uinili vraevi u davnim 13

danima. I prouavanje prolosti je to to emo sada da radimo. Obian ovek stalno ispituje prolost. Ali to to ispituje je uglavnom njegova lina prolost, i on to radi iz linih razloga. Vraevi rade sasvim suprotno; oni se savetuju sa svojom prolou kako bi dobili taku spram koje e se snalaziti. Ali, zar to nije ono to svi rade? Gledaju u prolost ne bi li se lake snalazili? Ne! nedvosmisleno je odgovorio. Prosean ovek odmerava se u odnosu na prolost, bilo u odnosu na svoju linu prolost ili na prolo znanje svog vremena, kako bi pronaao opravdanje za svoje sadanje ili budue ponaanje, ili da bi za sebe ustanovio obrazac. Samo vraevi istinski trae taku spram koje e se snalaziti u prolosti. Moda bi mi, don Huane, ta stvar bila jasnija kad bi mi rekao ta je za vraa taka snalaenja. Za vraeve, ustanovljavanje take snalaenja znai dobijanje prilike da se prouava namera, odgovorio je. I to je upravo cilj, poslednja tema ovih uputstava. A nita vrau ne moe pruiti bolji pogled na nameru nego prie o drugim vraevima koji se bore da shvate istu tu silu. Objasnio je da su, dok su prouavali svoju prolost, vraevi njegove loze paljivo beleili osnovni apstraktni poredak svog znanja. U arobnjatvu postoji dvadeset i jedno apstraktno jezgro, nastavio je don Huan. I potom, zasnovane na tim apstraktnim jezgrima postoje grupe pria vraeva o nagualima nae loze u borbi da shvate duh. Sada je vreme da ti kaem apstraktna jezgra i prie vraeva. ekao sam da don Huan pone da mi pria prie, ali on je promenio temu i vratio se na objanjavanje svesti. ekaj malo, bunio sam se. ta je sa priama vraeva? Zar nee da mi ih ispria? Naravno da hou, rekao je. Ali to nisu prie koje ovek moe da pria kao da su bajke. Ti mora sam da ih promisli, pa da ih zatim ponovo razmotri da ih ponovo doivi, da tako kaem. 14

Tiina je potrajala. Postao sam veoma oprezan i plaio sam se da nastavim da ga i dalje molim da mi pria te prie, jer sam se moda uputao u neto to sam kasnije mogao da zaalim. Ali moja ljubopitljivost je bila vea od mog zdravog razuma. Pa hajde, nastavimo s tim, graknuo sam. Don Huan se, poto je oigledno shvatio sutinu mog razmiljanja, pakosno nasmejao. Ustao je i dao mi znak da ga sledim. Sedeli smo na nekim osuenim stenama na dnu jedne jaruge. Bila je sredina popodneva. Nebo je bilo mrano i oblano. Visoki, gotovo crni kini oblaci lebdeli su iznad planinskih vrhova prema istoku. U poreenju s tim, inilo se da zbog visokih oblaka nebo na jugu izgleda vedro. Ranije je estoko padala kia, ali zatim je izgledalo da se kia povukla u skrovite, ostavljajui za sobom samo pretnju. Trebalo bi da sam bio promrzao do kosti, poto je bilo vrlo hladno. Ali bilo mi je toplo. Kada sam epao kamen koji mi je don Huan dao da drim, shvatio sam da mi je to oseanje toplote po gotovo ledenom vremenu bilo poznato, pa ipak me je svaki put udilo. Kada god mi se inilo da u da se smrznem, don Huan bi mi davao da drim granu, ili kamen, ili bi mi stavio pregrt lia pod koulju, na vrh moje grudne kosti, i to bi bilo dovoljno da mi podigne telesnu temperaturu. Bezuspeno sam pokuavao da to ponovim, sam, bez njegove pomoi. Rekao mi je da me nije njegova pomo ve njegova unutranja tiina ugrejala, i da su grane i kamenje i lie bili samo sredstva da uhvate moju panju i da je dre u ii. Brzo se kreui, peli smo se strmom zapadnom stranom planine sve dok nismo stigli na jednu stenovitu ispupenu ivicu na samom vrhu. Bili smo u podnoju jednog lanca visokih planina. Sa kamene ispupine mogao sam da vidim da je magla poela da se kree na junom kraju doline u podnoju pod nama. Izgledalo je da se prema nama prua pramenje magle i takoe klizi sa crno-zelenih visokih planinskih vrhova na zapadu. Posle kie, pod tamnim oblanim nebom, dolina i planine prema istoku i jugu, pojavili su se prekriveni ogrtaem od crno-zelene tiine. 15

Ovo je savreno mesto za razgovor, rekao je don Huan, sedei na kamenom podu skrivene plitke peine. Peina je bila savrena da nas dvojica sednemo jedan pored drugoga. Glave su nam gotovo dodirivale tavanicu i lea su nam bila priljubljena uz izdubljenu povrinu kamenog zida. To je bilo kao da je peina bila izdubljena namerno da bi se u njoj smestile dve osobe naeg rasta. Primetio sam jo jednu udnovatu odliku peine: kada sam stajao na kamenom ispustu, mogao sam da vidim itavu dolinu i planinski venac od istoka ka jugu, ali kada bih seo, bio sam zatvoren stenama. Pa ipak je kameni ispust bio u nivou poda peine, i zaravnjen. Hteo sam da na taj udan efekat ukaem don Huanu, ali on je to naslutio. Ovu peinu je napravio ovek, rekao je. Taj ispust je nagnut, ali oko ne primeuje nagib. Ko je napravio ovu peinu, don Huane? Stari vraevi. Moda pre vie hiljada godina. A jedna od osobitosti ove peine jeste da se ivotinje i insekti pa ak i ljudi dre podalje od nje. Izgleda da su je stari vraevi ispunili zloslutnim nabojem od kojeg se sve ivo osea nelagodno. Ali zaudo, ja sam se tu bezrazlono oseao siguran i srean. Oseanje fizikog zadovoljstva inilo je da me itavo telo pecka. Zaista sam imao najprijatniji, najslai oseaj u stomaku. To je bilo kao da me neko golica po nervima. Ja se ne oseam nelagodno, primetio sam. Ni ja, rekao je on. A to samo znai da ti i ja po temperamentu nismo tako daleko od tih vraeva iz prolosti; to je neto to me beskrajno zabrinjava. Plaio sam se da o tom predmetu nastavljamo dalje, pa sam stoga ekao da on progovori. Prva pria vraeva koju u ti ispriati zove se Ispoljenje duha' zapoeo je don Huan, ali nemoj da te ime zavede. Ispoljavanje duha je samo prvo apstraktno jezgro oko kojeg je prva pria vraeva sazdana. I samo to prvo apstraktno jezgro je pria, nastavio je. Ta pria kae da je jednom davno bio jedan 16

ovek, jedan obian ovek bez ijedne naroite osobine. On je, kao i svako drugi, bio provodnik duha. I zahvaljujui tome, kao i sve drugo, bio je deo duha, deo apstraktnog. Ali on to nije znao. Bio je toliko zauzet svetom da niti je imao vremena niti istinske elje da razmotri tu stvar. Duh je bezuspeno pokuavao da otkrije njihovu povezanost. Koristei unutranji glas, duh je odao svoje tajne, ali taj ovek nije bio sposoban da shvati otkrovenja. Prirodno, uo je unutranji glas, ali je verovao da su to njegova sopstvena oseanja koja je oseao, i njegove sopstvene misli koje je promiljao. Duh mu je, da bi ga protresao iz dremea, dao tri znaka, tri uzastopna ispoljenja. Duh se fiziki sreo sa tim ovekom na najoigledniji nain. Ali taj ovek je bio nesvestan bilo ega drugog osim svojih linih briga. Don Huan je prekinuo i pogledao me, to je inio uvek kada je oekivao moje primedbe i pitanja. Nisam imao nita da kaem. Nisam shvatao poentu toga to je pokuavao. Upravo sam ti rekao prvo apstraktno jezgro, nastavio je. Jo jedino to mogu da dodam jeste da je zbog potpune nezainteresovanosti oveka da razume, duh bio primoran da se poslui prevarom. I prevara je postala sutina staze vraeva. Ali to je druga pria. Don Huan je objasnio da vraevi ta apstraktna jezgra shvataju kao ematske planove dogaaja, ili kao povratne obrasce koji se javljaju svaki put kada namera daje znak o neem znaajnom. Apstraktna jezgra su, dakle, bila ematski planovi za itave lance dogaaja. Uveravao me je da se na nepojmljiv nain svaka pojedinost svakog apstraktnog jezgra ponovo pokazivala svakom egrtu nagualu. Dalje me je uveravao da je pomogao nameri da me upetlja u sva apstraktna jezgra arobnjatva, na isti nain na koji su njegov dobrotvor, nagual Hulijan i svi naguali pre njega, uvodili svoje uenike. Postupak po kojem se svaki uenik nagual susretao sa apstraktnim jezgrima stvarao je serije objanjenja satkanih oko tih apstraktnih jezgara koja u 17

sebi sadre odreene pojedinosti okolnosti, i linosti svakog od uenika. Rekao je, na primer, da ja imam svoju sopstvenu priu o ispoljenju duha, da on ima svoju, da je njegov dobrotvor imao svoju, isto je imao i nagual koji je njemu prethodio, i tako dalje i tome slino. Koja je moja pria o ispoljenju duha? upitao sam pomalo zaveden. Ako je ijedan ratnik svestan svojih pria onda si to ti, odgovorio je. Konano, ti si o njima godinama pisao. Ali nisi primetio apstraktna jezgra jer si praktian ovek. Ti sve ini samo da bi uveao svoju praktinost. Iako si svojim priama baratao do iscrpljenosti nisi imao pojma da u njima postoji jedno apstraktno jezgro. Sve to sam ja uinio, tebi zato izgleda kao jedna esto udnovata praktina aktivnost: poduavanje arobnjatvu, nezainteresovanog, i vei deo vremena, glupog uenika. Dok god to bude gledao na taj nain, apstraktna jezgra e te mimoilaziti. Mora mi oprostiti don Huane, rekao sam, ali tvoji stavovi me mnogo zbunjuju. ta to govori? Pokuavam da prie vraeva uvedem kao predmet, odgovorio je. Nikad ti nisam govorio iskljuivo o tom predmetu, jer on po tradiciji ostaje skriven. To je poslednja smicalica duha. Reeno je da kada uenik shvati apstraktna jezgra, to je kao da se postavlja ploa koja zatvara i zapeauje piramidu. Sputao se mrak i izgledalo je kao da e ponovo da pada kia. Brinuo sam da emo, ako vetar bude duvao od istoka prema zapadu dok pada kia, biti potpuno mokri u ovoj peini. Bio sam siguran da je don Huan svestan toga, ali izgledalo je kao da on to ne primeuje. Nee padati kia sve do sutra izjutra, rekao je. Kada sam uo odgovor na sopstvene misli nenamerno sam poskoio i glavom udario u tavanicu peine. To je bio tup udar koji je zvuao gore nego to sam se ja oseao. Don Huan se smejao drei se za stomak. Malo kasnije glava me je stvarno zabolela i morao sam da je masiram. 18

Tvoje mi je drutvo toliko zabavno kao to mora da je moje bilo mom dobrotvoru, rekao je i ponovo poeo da se smeje. Nekoliko minuta smo utali. Oko nas je bila zloslutna tiina. Zamiljao sam kako mogu da ujem utanje niskih oblaka dok se sputaju na nas sa viih planina. Onda sam shvatio da je to to ujem blag vetar. Iz mog poloaja u plitkoj peini, zvuao je kao apat ljudskih glasova. Imao sam neverovatnu sreu da me poduavaju dva naguala, rekao je don Huan i prekinuo hipnotiki stisak kojim me je tog trenutka vetar drao. Jedan je, naravno, bio moj dobrotvor, nagual Hulijan, a drugi je bio njegov dobrotvor, nagual Elijas. Moj sluaj je jedinstven. Zato je tvoj sluaj jedinstven? upitao sam. Jer su generacijama naguali okupljali svoje uesnike godinama poto su njihovi sopstveni uitelji napustili svet, objasnio je. Osim mog dobrotvora. Postao sam uenik naguala Hulijana osam godina pre nego to je njegov dobrotvor napustio svet. Imao sam osam godina milosti. To je bilo najsrenija stvar koja je mogla da mi se dogodi, jer sam imao priliku da me poduavaju dva suprotna temperamenta. To je bilo kao da me podiu moan otac i jo moniji deda koji se meusobno ne sreu. U takvim prilikama deda uvek pobeuje. Tako sam ja pravi proizvod poduavanja naguala Elijasa. Njemu sam bio blii ne samo po temperamentu ve i po pogledima. Mogao bih da kaem da njemu dugujem svoje dobro raspoloenje. Ipak, najvei deo posla oko mog pretvaranja od jadnog bia u besprekornog ratnika obavio je moj dobrotvor, nagual Hulijan. Kako je nagual Hulijan fiziki izgledao?, upitao sam. Da zna da mi je i dan-danas teko da ga sebi predstavim, rekao je don Huan. Znam da apsurdno zvui, ali u zavisnosti od njegovih potreba ili od okolnosti, mogao je da bude mlad ili star, privlaan ili ruan, iscrpljen i bolestan ili muevan i jak, debeo ili mrav, srednje visine ili izuzetno nizak. 19

Da li hoe da kae da je bio glumac koji je igrao razliite uloge uz pomo pomagala? Ne, nikakvih pomagala tu nije bilo, i nije on bio tek glumac. Bio je, naravno, veliki glumac, ali ovo je neto drugo. Stvar je u tome da je on bio sposoban da se preobrazi i da postane svaka od tih potpuno suprotnih linosti. Poto je bio veliki glumac mogao je da podraava sve i najmanje pojedinosti u ponaanju, zbog kojih je svaka od tih osobina bila stvarna. Recimo da mu je svaka promena bia lako padala. Kao to tebi lako pada presvlaenje. udno sam upitao don Huana da mi kae neto vie o preobraajima njegovog dobrotvora. Rekao je da ga je neko nauio kako da izvede te preobraaje, ali da bi ga dalje objanjavanje nateralo da skae iz prie u priu. Kako je nagual Hulijan izgledao kada se nije preobraavao?, upitao sam. Recimo da je pre nego to je postao nagual bio vitak i miiav, rekao je don Huan. Kosa mu je bila crna, gusta, i talasasta. Imao je dug, tanak nos, jake krupne bele zube, jaku vilicu, i sjajne tamnokestenjaste oi. Bio je visok oko sto osamdeset santimetara. Nije bio Indijanac, pa ni mrki Meksikanac, ali nije takoe bio ni belac. U stvari, njegov ten je bio razliit od svih drugih, naroito u poznijim godinama, kada mu se u stalnoj promeni ten menjao neprekidno od tamnog do vrlo svetlog i opet do tamnog. Kada sam ga prvi put sreo bio je svetlomrk stari ovek, onda kako je vreme proticalo, postao je mladi svetle koe, moda samo nekoliko godina stariji od mene. Tada sam imao dvadeset godina. Ali ako su promene njegove spoljanjosti bile zaprepaujue, nastavio je don Huan, promene raspoloenja i ponaanja koje su ile zajedno sa svakim preobraajem bile su ak jo vie zapanjujue. Na primer, kada je bio debeo mladi, bio je veseo i senzualan. Kada je bio mrav starac bio je sitniav i osvetoljubiv. Kada je bio stariji debeo ovek bio je najvei mogui imbecil. 20

Da li je on ikad bio on sam? upitao sam. Ne na nain na koji sam to ja, odvratio je. Poto nisam zainteresovan za preobraaje, ja sam uvek isti. Ali on uopte nije bio kao ja. Don Huan me je posmatrao kao da procenjuje moju unutranju snagu. Nasmejao se, zaklimao glavom i prasnuo u grohotan smeh. ta je to tako smeno, don Huane? upitao sam. injenica je da si ti jo uvek suvie nepristupaan i krut da bi u potpunosti umeo da ceni preobraaje mog dobrotvora u njihovom celokupnom obimu, rekao je. Jedino se nadam da kad ti o njima budem priao nee postati bolesno opsednut. Iz nekog razloga odjednom mi je bilo vrlo nelagodno i morao sam da promenim temu. Zato se naguali nazivaju dobrotvori a ne jednostavno uitelji? upitao sam nervozno. Nazivanje naguala dobrotvorom je gest njegovih uenika, rekao je don Huan. Nagual stvara zaprepaujue oseanje zahvalnosti kod svojih uenika. Konano, nagual ih uobliava i vodi ih kroz nezamisliva podruja. Primetio sam da je po mom miljenju poduavanje najvei i najnesebiniji in koji iko moe da uini nekom drugom. Za tebe, poduavanje je razgovor o obrascima, rekao je. Za vraa, poduavanje je ono to nagual radi za svoje uenike. Za njih on toi preovlaujuu silu univerzuma: nameru silu koja menja i preureuje stvari ili ih odrava onakvima kakve jesu. Nagual formulie i zatim usmerava posledice koje ta sila moe da ima na njegove uenike. Bez nagualovog uobliavanja namere ne bi bilo strahopotovanja, niti bi bilo uda za njih. I njegovi uenici, namesto da se ukrcaju na magino putovanje otkrivanja, nauili bi samo neki zanat: lekara, proricanje sudbine, arlatana ili ta bilo drugo. Moe li da mi objasni nameru? upitao sam. Jedini nain da se upozna namera, odvratio je, jeste da se upozna neposredno preko ive veze koja postoji izmeu namere i svakog svesnog bia. Vraevi 21

nameru nazivaju neopisivo, duh, nagual, apstraktno. Meni se najvie dopada da je zovem nagual, ali to ime se poklapa sa imenom za vou, dobrotvora, koji se takoe zove nagual, pa sam izabrao da je zovem duh, namera, apstraktno. Don Huan je iznenada prestao i preporuio mi da utim i razmislim o onom to mi je rekao. Do tada je ve pao mrak. Tiina je bila tako duboka da, umesto da me uljuljka u jedno prijatno stanje, uzrujavala me je. Nisam mogao da sauvam neki red u svojim mislima. Pokuao sam da svoju panju usmerim na priu koju mi je ispriao, ali umesto toga razmiljao sam o svemu drugom, dok na kraju nisam zaspao.

Besprekornost naguala Elijasa

Nije bilo naina da odredim koliko sam dugo spavao u toj peini. Trgnuo me je i probudio don Huanov glas. Govorio je da je prva pria arobnjatva koja govori o ispoljenju duha bila izvetaj o odnosu namere i naguala. To je bila pria o tome kako duh postavlja mamac za naguala, jednog mogueg uenika, i o tome kako nagual treba da proceni taj mamac pre no to odlui da li da ga prihvati ili odbaci. U peini je bilo prilino mrano, i mali prostor je ograniavao. Obino bih od prostora takve veliine postao klaustrofobian, ali ova peina me je i dalje smirivala, razgonei brinost koju sam oseao. Takoe, neto u obliku te peine upijalo je odjek don Huanovih rei. Don Huan je objasnio da je svaki in koji izvedu vraevi, a naroito naguali, bio izveden ili da ojaa njihov beoug povezanosti s namerom ili kao odgovor koji je pokrenuo sam beoug. Vraevi, a naroito naguali, moraju stoga biti aktivni i stalno oprezni zbog ispoljenja duha. Takva ispoljenja nazivaju se pokreti 22

duha, ili, daleko jednostavnije, ukazanja ili znamenja. Ponovio je priu koju mi je ve bio ispriao; priu o tome kako je upoznao svog dobrotvora, naguala Hulijana. Don Huana su dva pokvarena oveka nagovorili da prihvati posao u usamljenoj hacijendi. Jedan od tih ljudi, predradnik na imanju hacijende, prosto je don Huana uzeo pod svoje i od njega napravio roba. Oajan i ne znajui ta da radi, don Huan je pobegao. Nasilni predradnik ga je gonio i stigao ga na seoskom putu, gde mu je pucao u grudi i ostavio ga da tu umre. Don Huan je leao na putu bez svesti, i krvario kada je naiao nagual Hulijan. Koristei se svojim isceliteljskim znanjem, zaustavio je krvarenje, pa je don Huana, koji je jo uvek bio bez svesti, preneo kui i izleio ga. Ukazanja koja je duh dao nagualu Hulijanu o don Huanu bila su, prvo, jedan mali vihor koji se u kupi praine digao na putu nekoliko jardi* od mesta gde je leao. Drugo znamenje bila je misao koja je nagualu Hulijanu pala na pamet samo trenutak pre nego to je uo revolverski pucanj sa razdaljine od nekoliko jardi: da je dolo vreme da nae uenika naguala. Trenutak kasnije, duh mu je pruio tree znamenje, kada je potrao da se zakloni umesto da se sukobi sa revolveraem, nagnao ga je u beg, i tako ga moda spreio da ponovo puca u don Huana. Sukob sa nekim je gruba greka kakvu ni jedan vra, a ponajmanje nagual, ne sme nikad da napravi. Nagual Hulijan je odmah procenio priliku. Kada je video don Huana shvatio je razlog za ispoljenja duha: pred njim je bio dvostruki ovek, savren kandidat da postane uesnik nagual. To je izazvalo novo zanovetanje i brigu za mene. eleo sam da znam da li vraevi mogu da znamenje protumae pogreno. Don Huan je odvratio da je moje pitanje, iako zvui savreno na mestu, bilo neprimenljivo, kao i veina mojih pitanja, poto sam ih ja po* Jard 09144 metra Prim. prev. 23

stavljao oslanjajui se na svoja iskustva iz sveta svakodnevnog ivota. Tako su ona uvek bila u vezi sa procedurama ispitivanja, o postupcima koje treba slediti, i preterano preciznim pravilima, ali nikada nisu imala nita sa preduslovima arobnjatva. Ukazao je na to da je tok mog razmiljanja bio takav da uvek zaboravim da ukljuim svoja iskustva iz sveta vraeva. Pobunio sam se, da samo nekolicina mojih iskustava iz sveta vraeva ima kontinuitet, i da zato ta iskustva ne mogu da iskoristim u svom svakodnevnom ivotu. Samo nekoliko puta, i to samo kad sam bio u stanjima duboke poviene svesti, seao sam se svega. U tom nivou poviene svesti obino je jedino iskustvo koje sam doivljavao a koje je imalo kontinuitet izmeu prolosti i sadanjosti bilo to to njega poznajem. Odseno je uzvratio da sam savreno sposoban da ponem da koristim poimanje vraeva, jer sam proiveo preduslove arobnjatva u svom normalnom stanju svesti. Neto umilnijim tonom dodao je da to poviena svest ne otkriva sve dok god se ne zavri itava zgrada arobnjakog znanja. Onda mi je odgovorio na pitanje da li vraevi mogu da pogree u pogledu znamenja. Objasnio je da kad vra tumai znamenje on tano zna njegovo znaenje, a da nema nikakvo znanje o tome odakle to zna. To je jedan od zbunjujuih efekata spojnog beouga s namerom. Vraevi imaju oseanje da stvari znaju neposredno. Koliko su sigurni zavisi od njihove snage i istote njihovog spojnog beouga. Rekao je da je oseanje koje svi poznajemo kao intuiciju aktiviranje nae veze sa namerom. I poto vraevi promiljeno veruju u razumevanje i ojaavanje tog beouga, moglo bi se rei da oni sve intuitivno predviaju nepogreivo i tano. itanje znamenja je sasvim obino za vraeve greke se dogaaju samo kada se umeaju lina oseanja i zamagle vraev spojni beoug s namerom. Inae je njihovo neposredno znanje sasvim tano i funkcionalno. Neko vreme smo utali. Odjednom je rekao: Ispriau ti priu o nagualu Elijasu i ispoljenjima duha. Duh se vrau ispoljava, a 24

naroito nagualu, na svakom koraku. U stvari, to nije cela istina. Cela je istina da se duh otkriva svakome istom jainom i uestanou, ali samo vraevi, a posebno naguali, usklaeni su sa takvim otkrovenjima. Don Huan je zapoeo svoju priu. Rekao je da je nagual Elijas jahao na svom konju u grad jednog dana, vodei ga preicom kraj nekih njiva sa kukuruzom kada se iznenada njegov konj propeo preplaen niskim, brzim preletom jednog sokola koji je nagualov slamni eir promaio svega za nekoliko ina*. Nagual je smesta sjahao i poeo da gleda okolo. Video je udnog mladog oveka u visokoj, suvoj kukuruznoj ai. ovek je bio odeven u skupo tamno odelo i tu je izgledao kao stranac. Nagual Elijas bio je navikao da via seljake ili zemljoposednike u poljima, ali nikad nije video elegantno odevenog oveka iz grada kako prolazi poljima oigledno ne pazei na svoje skupe cipele i odelo. Nagual je privezao konja i krenuo prema mladom oveku. Let sokola prepoznao je kao oigledno ispoljenje duha, koje nije mogao da ne potuje isto kao i pojavu oveka. Priao je vrlo blizu mladom oveku i video ta se dogaa. ovek je jurio seljanicu koja je beala na nekoliko jardi pred njim, vijajui i smejui se s njim. Suprotnost je bila vrlo jasna nagualu. To dvoje ljudi koji su skakali tamo-amo po kukuruznoj njivi nisu spadali zajedno. Nagual je mislio da taj ovek mora biti sin zemljoposednika a ena sluavka iz kue. Oseao se zbunjen to ih posmatra i hteo je da se okrene i ostavi ih, kada je soko ponovo proleteo iznad njive sa kukuruzom i ovog puta okrznuo glavu mladog oveka. Soko je uznemirio par i oni su stali i gledali gore, pokuavajui da predvide sledei nalet. Nagual je primetio da je ovek suv i privlaan, i da ima upeatljive ive oi. Onda se par zamorio od straarenja zbog sokola i vratio se svojoj igri. ovek je uhvatio enu, zagrlio je i neno je poloio na zemlju. Ali umesto da sa njom pokua da vodi ljubav, to je nagual smatrao * 1 in 2,54 santimetra. Prim. prev. 25

da e sledee uraditi, skinuo je odelo sa sebe i paradirao go pred tom enom. Ona nije stidljivo sklopila oi niti je vritala od zbunjenosti ili straha. Kikotala se hipnotisana epurenjem golog oveka, koji se oko nje kretao kao satir, pravio nepristojne pokrete i smejao se. Konano, savladana prizorom, divlje je kriknula, ustala i bacila se u naruje tom mladom oveku. Don Huan je rekao da mu je nagual Elijas priznao da ga je tom prilikom otkrie duha najvie zbunjivalo. Bilo je sasvim oigledno da je taj ovek bio lud. Inae, znajui kako seljaci uvaju svoje ene, ne bi se usudio da zavodi mladu seljanku usred dana na nekoliko jardi od puta i to go golcat. Don Huan je prasnuo u smeh i rekao mi da je u to vreme skinuti odelo i upustiti se u seksualni akt usred dana na takvom mestu znailo ili da je ovek lud ili da je blagosloven duhom. Dodao je da to to je ovek uinio, danas moda ne bi izazivalo panju. Ali tada, pre skoro sto godina, ljudi su bili beskrajno zatvoreniji. Sve to je uverilo naguala Elijasa, od trenutka kada je ugledao oveka, da je bio i lud i blagosloven duhom. Brinuo se da se seljaci sluajno ne nalaze u blizini, da se ne razbesne i ne linuju oveka na tom mestu. Ali nikog nije bilo. Nagualu je izgledalo kao da je vreme stalo. Kada je ovek prestao da vodi ljubav, obukao je svoje odelo, izvadio maramicu, paljivo obrisao svoje cipele od praine, istovremeno obeavajui devojci kule i gradove, i otiao svojim putem. Nagual Elijas ga je pratio. U stvari, pratio ga je nekoliko dana i saznao da mu je ime Hulijan i da je glumac. Zatim ga je nagual viao na sceni, dovoljno esto da shvati da je taj glumac bio veoma harizmatian. Publika, a naroito enska, volela ga je. A on nije imao skrupula kada se koristio svojim armerskim darom da bi zaveo oboavateljke. Dok je nagual pratio glumca, mogao je da se uveri u njegovu tehniku zavoenja vie nego jednom. Sastojala se iz toga to se, 26

im bi se naao nasamo sa svojim oboavatelj kama, pokazivao go, zatim bi ekao dok se ene oamuene njegovim razmetanjem ne predaju. Izgledalo je da je ta tehnika za njega bila izuzetno uspena. Nagual je morao da prizna da je glumac imao ogroman uspeh, izuzev u jednom sluaju. Bio je na smrt bolestan. Nagual je bio video crnu senu smrti koja ga je posvuda sledila. Don Huan je ponovo objasnio neto to mi je ve govorio ranije da je naa smrt crna taka odmah iza naeg levog ramena. Rekao je da vraevi znaju kada je neka osoba blizu umiranja, jer mogu da vide tamnu taku, koja postaje pokretna senka velika tano koliko i osoba kojoj pripada. Kada je uvideo blisko prisustvo smrti nagual je utonuo u oduzimajuu zbunjenost. udio se zato duh ukazuje na tako bolesnu osobu. Uili su ga da u prirodnom stanju preovlauje zamena a ne popravka. I nagual nije bio uveren da ima sposobnosti i snage da izlei tog mladog oveka, i da se odupre crnoj seni njegove smrti. ak je sumnjao da li e uspeti da otkrije zato ga je duh upleo u tako oigledno pokazanu uzaludnost. Nagual nije mogao da uini nita drugo osim da ostane uz glumca, da ga uokolo prati, i da eka priliku da ga vidi dublje. Don Huan je objasnio da je nagualova prva reakcija, kada je suoen sa ispoljenjima duha, da vidi sve upletene osobe. Nagual Elijas je do pojedinosti gledao oveka, da ga vidi od prvog trenutka kad su se sreli. Takoe je video seljanku koja je bila deo ispoljenja duha, ali nije video nita to je po njegovoj proceni opravdavalo ukazivanje duha. Kada se osvedoio u novo zavoenje, ipak je nagualova sposobnost da vidi doprla u nove dubine. Tog puta, glumeva dragana je bila erka bogatog zemljoposrednika. I od samog poetka ona je u potpunosti bila pod kontrolom. Nagual je saznao za njihove sastanke, jer je prislukivao i uo kako nagovara glumca da se sa njom sastane narednog dana. Nagual se krio sa druge strane ulice kada je mlada ena u zoru napustila kuu i, 27

umesto da poe na jutarnju misu, pola da se sastane sa glumcem. Glumac je ekao i ona ga je nagovorila da je prati u polja. On je izgleda oklevao, ali ona je navaljivala i nije mu doputala da se povue. Dok ih je nagual posmatrao krijui se, bio je u potpunosti uveren da e se tog dana dogoditi neto to ni jedno od to dvoje ne sluti. Video je da je glumeva crna sena narasla, i bila gotovo duplo vea od njega samog. Nagual je iz tajanstvenog mranog pogleda eninih oiju zakljuio da i ona takoe intuitivno osea crnu senu smrti. Glumac je izgledao zamiljen. Nije se smejao kao u drugim sluajevima. Odetali su prilino daleko. U jednom trenutku, primetili su da ih nagual prati, ali on je smesta poeo da se pretvara da radi na zemlji, da je seljak koji tu spada. Od toga je paru laknulo i to je nagualu omoguilo da prie blie. Onda je doao trenutak kada je glumac svukao svoje odelo i pokazao se devojci. Ali umesto da se onesvesti i padne mu u naruje kao to su inile druge pokorene, devojke je poela da ga udara. Udarala ga je i tukla nemilosrdno i gazila mu je po bosim stopalima, tako da je vikao od bola. Nagual je znao da taj ovek nije plaio niti povredio tu mladu enu. Nije je ni pipnuo. Ona je njega tukla. On je samo pokuavao da odbije udarce, i stalno je, ali bez entuzijazma, pokuavao da je zavede pokazujui joj svoje genitalije. Nagual je oseao i odvratnost i divljenje. Mogao je da vidi da je glumac jedan neodoljivi sladostrasnik, ali je takoe s podjednakom lakoom mogao da vidi kako tu ima neto jedinstveno, iako odvratno u vezi sa njim. Naguala je zbunjivalo to vidi da je ovekov snojni beoug s duhom bio izuzetno jasan. Konano, napad se zavrio. ena je prestala da udara glumca. Ali zatim, umesto da pobegne, ona mu se predala, legla je dole i rekla glumcu da sa njom moe da ini ta mu je volja. Nagual je primetio da je ovek toliko iscrpljen da je gotovo bio u nesvesti. Ipak, uprkos svom premoru 28

preao je pravo na stvar i pozabavio se svojom izabranicom. Nagual se smejao i razmiljao o beskorisnosti ovekove ogromne izdrljivosti i predodreenosti, kada je ena kriknula a glumac poeo da hrope. Na tom mestu don Huan je nainio digresiju da bi detaljno govorio o neemu to je objanjavao ranije: opisao je bio pukotinu, otvor na naoj svetlosnoj koljki u visini pupka, gde sila smrti nemilosrdno udara. Ono to je don Huan sada objanjavao bio je da kada smrt udara zdrava bia ini to u obliku lopte kao udarcem pesnice. Ali kada bia umiru, smrt ih udara u obliju bodea. Tada je nagual Elijas nepobitno znao da je glumac na samrti, i to umiranje je namah prekinulo njegovo lino interesovanje za ukazanja duha. Vie nije bilo preostalo planova; smrt je sve ujednaila. Podigao se sa svog skrovitog mesta i krenuo da ode kada ga je neto nateralo da zadrhti. To je bila mirnoa te mlade ene. Nemarno je oblaila onih nekoliko komada odee koje je bila skinula i zvidukala je nemelodino kao da se nita nije desilo. I tada je nagual video da je, oputajui se da prihvati prisustvo smrti, telo tog oveka zbacilo zatitni veo i otkrilo svoju pravu prirodu. On je bio dvostruki ovek, izvanrednih mogunosti, sposoban da stvori zastor da bi se preruio prirodni vra i savren kandidat za uenika naguala, samo da nije bilo crne sene smrti. Nagual je bio potpuno zaprepaen kada je to uoio. Sada je shvatio ukazanja duha, ali nije mogao da shvati kako je taj beskorisni ovek mogao da se uklopi u svet vraeva. ena je u meuvremenu ustala i ak i ne pogledavi oveka, ije se telo grilo od samrtnih greva, otila odatle. Kada je nagual video njen sjaj shvatio je da je njena izuzetna agresivnost bila rezultat ogromnog dotoka vika energije. Bio je uveren da ako tu energiju ne 29

bude trezveno koristila, ona e odneti njen najbolji deo i nije se moglo ni zamisliti kakvu bi nesreu mogla da joj donese. Dok je nagual posmatrao sa kakvom nebrigom ona odlazi, shvatio je da mu duh prua novo ispoljenje. Morao je da bude hladan, bezbrian. Morao je da dela kao da nema ta da izgubi i da se uplete po svaku cenu. Na zaista nagualski nain odluio je da se lati nemogueg, pred duhom kao jedinim svedokom. Don Huan je napomenuo da su potrebni takvi sluajevi da bi se ispitalo da li je nagual pravi ili lani. Naguali donose odluke. Ne razmiljajui o posledicama oni delaju, ili odluuju da to ne ine. Varalice razmiljaju i bivaju paralizovani. Nagual Elijas, poto je odluio, poao je lagano ka oveku na samrti i uinio je prvo to ga je sopstveno telo, ne njegov um, prisililo da uini: udario je ovekovu skupnu taku da bi ga naveo da ue u povienu svest. Udarao ga je pomamno opet i opet sve dok mu se skupna taka nije pomerila. Uz pomo sile same smrti, nagualovi udari su poslali ovekovu skupnu taku na mesto gde smrt vie nije bila u pitanju, i tu je on prestao da umire. Do trenutka kada je ovek ponovo poeo da die, nagual je postao svestan vanosti sopstvene odgovornosti. Da bi ovek odbio napad sile svoje smrti, bilo je neophodno da on ostane u duboko povienoj svesti sve dok smrt ne bude odbijena. Pogoranje ovekovog stanja znailo je da on ne sme da se pomera sa tog mesta inae e smesta umreti. Nagual je uinio jedino to je mogao u takvim okolnostima: sagradio je kolibu oko oveka. Tu je, tokom tri meseca, negovao potpuno nepokretnog oveka. Moj razum je proradio i, umesto da samo sluam, eleo sam da znam kako je nagual Elijas mogao da sagradi kolibu na zemlji koja pripada nekom drugom. Bio sam svestan strasti seljaka za posednitvom i oseanjem neprikosnovenosti poseda koje ide uz to. Don Huan je priznao da je i sam postavio to isto pitanje. I nagual Elijas je odgovorio da je sam duh to 30

omoguio. Takav je sluaj sa svime ega se poduhvati nagual, ukoliko sledi ispoljenja duha. Prvo to je nagual Elijas uinio, kada je glumac doao do daha, bilo je da potri za onom mladom enom. Ona je bila vaan deo ispoljenja duha. Sustigao je nedaleko od mesta na kojem je glumac leao, jedva u ivotu. Umesto da joj govori o neprilici tog oveka i da je ubeuje da mu pomogne, ponovo je preuzeo potpunu odgovornost za sopstvene poduhvate i skoio na nju kao lav, zadajui njenoj skupnoj taki moni udar. I ona i glumac bili su sposobni da podnesu udarce ivota i smrti. Njena skupna taka se pomerila, ali, kada je jednom bila osloboena, poela je da se zaokree nastrano. Nagual je preneo mladu enu do mesta na kojem je leao glumac. Onda je proveo itav dan spreavajui je da ne izgubi um, i spreavajui oveka da ne izgubi ivot. Kada je ve bio prilino siguran da poseduje izvestan stepen kontrole, otiao je devojinom ocu i rekao mu da mora da je grom pogodio njegovu erku i da je ona od toga privremeno poludela. Odveo je oca do mesta gde je bila devojka i rekao da je taj mladi ovek, ma ko on bio, primio glavni udar tog groma svojim telom i tako spasao devojku sigurne smrti, ali da je sam povreen u toj meri da ne moe da se pokree. Zahvalni otac pomogao je nagualu da sagradi daaru za oveka koji mu je spasao ker. I kroz tri meseca nagual je izvrio nemogue. Izleio je tog mladog oveka. Kada je dolo vreme da nagual ode, njegovo oseanje odgovornosti i dunost zahtevali su i da obavesti devojku o njenoj izuzetnoj energiji i o opasnim posledicama koje bi mogla da ima po njen ivot i zdravlje, i da je pita da se pridrui svetu vraeva, poto je to jedina odbrana od njene samounitavajue snage. ena nije odgovorila. I nagual Elijas bio je obavezan da joj kae sve to naguali govore moguim uenicima vekovima: da vraevi o arobnjatvu govore kao o maginoj, tajanstvenoj ptici koja u svom letu zastaje 31

da bi oveku dala nadu i svrhu; da vraevi ive pod krilom te ptice, koju nazivaju ptica mudrosti, ptica slobode; da je oni hrane svojom posveenou i svojom besprekornou. Rekao joj je da vraevi znaju da je let te ptice slobode uvek pravolinijski, poto ona nema naina da pravi zaokrete, nema naina da pravi krugove niti da se vraa; i da ta ptica slobode moe da ini samo dve stvari, da sobom ponese vraeve, ili da ih ostavi za sobom. Nagual Elijas nije mogao da na isti nain razgovara sa mladim glumcem, koji je jo uvek bio na smrt bolestan. Taj mladi ovek nije imao ba mnogo izbora. Pa ipak, nagual mu je rekao da, ukoliko eli da se izlei, mora da bezuslovno sledi naguala. Te uslove glumac je bespogovorno smesta prihvatio. Tog dana kada su nagual i glumac krenuli nazad kui, mlada ena ih je mirno oekivala na kraju grada. Nije nosila kofere, ak ni jednu korpu. Izgledalo je da je dola samo da ih vidi kako odlaze. Nagual je nastavio da hoda a da je nije ni pogledao, ali se glumac kojeg su nosili na nosilima napregao da joj kae zbogom. Ona se nasmejala i bez rei se prikljuila drutvu naguala. Nije razmiljala i nije imala problema da sve ostavi za sobom; Savreno je razumela da za nju nee biti druge prilike, da ta ptica slobode ili nosi vraeve sa sobom, ili ih naputa. Don Huan je primetio da to nije bilo iznenaujue. Silina nagualove linosti uvek je toliko privlaila da je on bio praktino neodoljiv, a nagual Elijas privlaio je duboko to dvoje ljudi. Tri meseca je proveo sa njima i navikao ih na sopstvenu doslednost, nepristupanost i svoju objektivnost. Bili su opinjeni njegovom trezvenou i, pre svega, time to im se u potpunosti posveivao. Svojim primerom i svojim postupcima, nagual Elijas pruio im je dublji uvid u svet vraeva: svet koji prua podrku i odgaja, ali je pun zahteva. To je bio svet koji je doputao svega nekoliko greaka. Don Huan me je podsetio na neto to je esto ponavljao, nata sam ja uvek nekako uspevao da ne mislim. Rekao je da ne smem da zaboravim ni jednog tre32

na, da ptica slobode ima veoma malo strpljenja sa neodlunima, i da se, kad odleti, nikad ne vraa. Osveavajui zvuk njegovog glasa uinio je da okolina, koja je samo sekund pre toga bila mirna i tamna, zaplamti neposrednou. Don Huan je mir tame vratio istom brzinom kojom je sve proeo hitnou. Lako me je potapao po ruci. Ta ena je bila toliko mona da je mogla da se ponese sa bilo kim, rekao je. Ime joj je bilo Talija. 33

2 KUCANJE DUHA
Apstraktno

Vratili smo se u don Huanovu kuu u ranim jutarnjim satima. Trebalo nam je prilino vremena da se spustimo s planine, uglavnom zbog toga to sam se plaio u tami da ne padnem sa neke litice, i don Huan je morao da zastajkuje da bi doao do daha koji je izgubio smejui mi se. Bio sam mrtav umoran, ali nisam mogao da zaspim. Pre podneva poela je da pada kia. Zvuk estokog pljuska po crepovima na krovu, umesto da me uspava, uklanjao je svaki trag sanjivosti. Ustao sam i poao da potraim don Hauna. Naao sam ga kako se ljulja u stolici za ljuljanje. U trenutku kada sam mu se pribliio bio je potpuno budan. Poeleo sam mu dobro jutro. Izgleda da ti nisi imao problema da zaspi, primetio sam. Kada si uplaen ili uzbuen, ne treba da lee da spava, rekao je ne gledajui me. Spavaj sedei u mekoj stolici kao ja. Jednom je predloio da, ako elim da telu pruim okrepljujui odmor, treba da dugo spavam, leei na stomaku sa licem okrenutim nalevo i nogama preko podnoja kreveta. Da bih izbegao da mi bude zima, preporuio mi je da preko ramena, podalje od vrata, prebacim mek jastuk, i da nosim debele arape, ili da prosto ne skidam cipele. 34

Kada sam prvi put uo njegov predlog, mislio sam da se ali, ali sam kasnije promenio miljenje. Spavanje u takvom poloaju pomagalo mi je da se izuzetno odmorim. Kada sam neto rekao o iznenaujuim efektima, posavetovao me je da njegove savete potujem do najmanjih pojedinosti i da ne razmiljam o tome da li im verujem ili ne verujem. Napomenuo sam don Huanu da je no ranije mogao da mi kae to o spavanju u sedeem poloaju. Objasnio sam mu da je uzrok moje nesanice, pored toga to sam bio izuzetno umoran, bila udna zabrinutost u vezi sa onim to mi je rekao u peini vraeva. Ostavi se toga! uzviknuo je. Ti si video i uo daleko vie zabrinjavajue stvari a da nisi izgubio ni trenutka sna. Neto drugo tebe mui. Za trenutak sam pomislio kako on smatra da nisam bio iskren u vezi sa onim ime sam stvarno zaokupljen. Poeo sam da objanjavam, ali on je nastavio da pria kao da ja uopte nisam progovarao. Bespogovorno si tvrdio prole noi da ti u toj peini nije bilo neugodno, rekao je. Pa, oigledno je da jeste. Prole noi nisam dalje nastavljao o samoj peini jer sam ekao da osmotrim tvoju reakciju. Don Haun je objasnio da su tu peinu stvorili vraevi davnih vremena da bi sluila kao katalizator. Njen oblik je bio paljivo napravljen da odgovara dvojici ljudi kao dva polja energije. Miljenje vraeva bilo je da priroda stene i nain na koji je izdubljena doputa da ta dva tela, te dve svetlosne lopte isprepletu energiju. Odveo sam te u tu peinu zbog odreenog razloga, nastavio je, ne zato to ja volim to mesto ne volim ga ve stoga to je ono stvoreno kao jedan instrument koji treba da uenika gurne duboko u povienu svest. Ali na alost, ono takoe zamrauje temu. Stari vraevi nisu bili naklonjeni razmiljanju. Oni su vie naginjali delanju. Ti uvek kae da je tvoj dobrotvor bio kao oni, rekao sam. To je moje sopstveno preterivanje, odgovorio je veoma nalik onom kad kaem da si ti budala. Moj do35

brotvor je bio moderan nagual koji je teio za slobodom, ali je vie voleo da dela nego da razmilja. Ti si moderan nagual, u istom traganju, ali ti daleko vie naginje odstupanjima razuma. Mora da je mislio kako mu je poreenje veoma smeno; smeh mu je zvonio u praznoj sobi. Kada sam razgovor ponovo vratio na temu peine, pravio se da me ne uje. Znam da se pretvarao, zbog sjaja u njegovim oima i naina na koji se smekao. Prole noi smiljeno sam ti rekao prvo apstraktno jezgro, rekao je, nadajui se da e, imajui u vidu nain na koji sam se sve ove godine odnosio prema tebi, stvoriti sliku ostalih jezgara. Sa mnom si dugo vremena pa me vrlo dobro poznaje. Tokom svakog minuta naeg druenja ja sam pokuavao da svoja dela i misli prilagodim obrascima apstraktnih jezgara. Pria o nagualu Elijasu je druga stvar. Iako se ini da je to pria o ljudima, to je zapravo pria o nameri. Namera stvara graevine pred nama i poziva nas da uemo u njih. Tako vraevi razumeju ta se deava oko njih. Don Huan me je podsetio da sam ja uvek nastojao u pokuavanju da otkrijem skriveni poredak u svemu to mi je govorio. Mislio sam da me prekoreva zbog mojih pokuaja da sve to me je uio okrenem na problem drutvenih nauka. Poeo sam da mu govorim kako su se moji pogledi promenili pod njegovim uticajem. Zaustavio me je i nasmeio se. Ti stvarno ne razmilja ba najbolje, rekao je i uzdahnuo. Ja elim da shvati skriveni smisao svega to sam te uio. Moje primedbe odnose se na ono to ti smatra skrivenim poretkom. Za tebe, to su tajne procedure ili skrivena doslednost. Za mene to znai dve stvari: i graevinu koju namera stvara u trenu treptaja i postavlja je pred nas da uemo u nju, i znake koje nam prua tako da se ne izgubimo kad jednom uemo unutra. Kao to moe da vidi, pria naguala Elijasa neto je vie nego prosta lista pojedinosti od kojih je sastavljen dogaaj, nastavio je. Ispod svega toga je grae36

vina namere. A pria je zamiljena da ti prui sliku o tome kakvi su naguali iz prolosti bili, da bi ti mogao da uvidi kako su oni delali i da bi uskladio njihove misli i dela sa graevinama namere. Vladala je podua tiina. Nisam imao ta da kaem. Ali da razgovor ne bi zamro, rekao sam prvo to mi je palo na pamet. Rekao sam da sam iz pria koje sam uo o nagualu Elijasu stvorio veoma pozitivno miljenje o njemu. Dopadao mi se nagual Elijas; ali iz nepoznatih razloga, sve to mi je don Huan priao o nagualu Hulijanu smetalo mi je. Samo pominjanje moje nelagodnosti ushitilo je don Hauana preko svake mere. Morao je da ustane iz svoje stolice da se ne bi uguio od smeha. Spustio mi je ruku na rame i rekao mi da mi ili volimo ili mrzimo one koji su odrazi nas samih. Ponovo me je smena samosvest spreila da ga ne upitam ta je time hteo da kae. Don Huan je nastavio da se smeje, oigledno svestan mog raspoloenja. Konano je primetio kako je nagual Hulijan bio kao dete kod njega su ozbiljnost i umerenost uvek poticale spolja. On nije imao unutranju disciplinu osim vebi koje je imao kao uenik vraeva. Imao sam iracionalnu potrebu da se branim. Rekao sam don Huanu da moja disciplina potie iz moje nutrine. Svakako, rekao je on pokroviteljski. Ne moe ba oekivati da bude potpuno isti kao on. Onda je ponovo poeo da se smeje. Nekad bi me don Huan do te mere razdraio da sam bio spreman da viem. Ali to moje raspoloenje nije dugo trajalo. Brzo bi nestalo, i jedna druga briga bi poela da se nerazgovetno pomalja. Upitao sam don Huana da li je mogue da sam uao u povienu svest a da toga i nisam bio svestan. I da nisam moda u njoj ostao ve danima? Na ovom stupnju ti sasvim sam ulazi u povienu svest, rekao je. Poviena svest je tajna samo za na razum. U praksi, to je vrlo jednostavno. Kao i u svemu drugom, mi komplikujemo stvari na taj nain to og37

romnost koja nas okruuje pokuavamo da uinimo razumljivom. Primetio je da treba da razmiljam o apstraktnom jezgru koje mi je dao a ne da se beskorisno svaam u vezi sa svojom linou. Rekao sam mu da sam o tome razmiljao celo jutro i da sam zakljuio da je metaforina tema te prie bilo ispoljenje duha. Ono to nisam mogao da razlikujem, bilo je to apstraktno jezgro o kojem je on govorio. To bi moralo da bude neto neizreeno. Ponavljam, rekao je kao kakav kolski uitelj koji veba svoje uenike, ispoljenje duha je ime tog prvog apstraktnog jezgra u priama vraeva. Oigledno je da je ono to vraevi nazivaju apstraktnim jezgrom tebi u ovom trenutku izmaklo. Deo koji ti je izmakao vraevi nazivaju graevina namere, ili nemi glas duha, ili onostrana razvrstanost apstraktnog. Rekao sam da ja shvatam da onostrano znai neto to nije potpuno otkriveno, kao skriveni motiv. A on je odgovorio da u tom sluaju onostrano znai vie; to znai znanje bez rei, izvan naeg trenutnog poimanja naroito izvan mog. Dopustio je da poimanje o kojem je govorio moe biti samo izvan moje trenutne sposobnosti, ali ne izvan krajnjih mogunosti razumevanja. Ako su apstraktna jezgra izvan mog razumevanja, kakva je svrha da priamo o njima?, upitao sam. Pravilo kae da apstraktna jezgra i arobnjake prie treba da se priaju na ovom stupnju, odgovorio je. I jednog dana skrivena razvrstanost apstraktnog, koja je znanje bez rei ili graevina namere, koji su u samim priama, otkrie ti se iz samih pria. Jo ga nisam razumeo. Onostrana razvrstanost apstraktnog nije samo red po kojem se tebi prikazuju apstraktna jezgra, objasnio je, niti ono to imaju zajedniko, pa ak ni mrea koja ih povezuje. To je pre da se apstraktno zna neposredno, bez uplitanja jezika. Odmerio me je u tiini od glave do pete sa oiglednim ciljem da me vidi. Jo uvek ti to nije jasno, izjavio je. 38

Napravio je nestrpljiv pokret, kao da gubi strpljenje, kao da ga je sekirala moja sporost. A to je mene zabrinulo. Don Huan nije obino pokazivao znake psihikog nezadovoljstva. To nema nita sa tobom niti sa tvojim postupcima, rekao je kada sam ga upitao da li je ljut na mene ili sam ga razoarao. To je bila jedna misao koja mi je pala na pamet u trenutku kada sam te video. Postoji jedna karakteristika u tvom svetlosnom biu za koju bi stari vraevi dali sve samo da je imaju. Reci mi ta je to, zahtevao sam. Podsetiu te na to neki drugi put, rekao je. A do tada, nastavimo sa tom stvari koja nas sada zaokuplja: sa apstraktnim. Sa elementom bez kojeg ne bi bilo staze ratnika, niti ijednog ratnika u potrazi za znanjem. Rekao je da tekoe kroz koje prolazim njemu nisu nita. On sam je proao kroz mune patnje sve da bi razumeo onostranu razvrstanost apstraktnog. I da nije bilo pomoi naguala Elijasa zavrio bi kao njegov dobrotvor, sve bi bilo akcija a vrlo malo razumevanja. Kako je izgledao nagual Elijas?, upitao sam da bih promenio temu. Uopte nije bio kao njegov uenik, rekao je don Huan. Bio je Indijanac. Veoma tamnoput i krupan. Imao je grube crte, velika usta, jak nos, sitne crne oi, gustu kosu bez ijedne sede. Bio je nii od naguala Hulijana i imao je velike ake i stopala. Bio je vrlo miran i vrlo mudar ali nije zasenjivao. U poreenju sa mojim dobrotvorom bio je glup. Uvek je i sam bio zamiljen i zapitan. Nagual Hulijan se obino alio da njegov uitelj saoptava mudrost na tone. Iza njegovih lea esto ga je zvao nagual Tonac. Nikad nisam video razlog za njegove ale, nastavio je don Huan. Meni je nagual Elijas bio kao sve povetarac. Sve mi je paljivo objanjavao. Vrlo slino kao to ja tebi objanjavam stvari, ali imalo je tu moda jo neto. Ne bih to nazvao saaljenjem, ve pre saivljavanjem. Ratnici nisu sposobni da osete saaljenje, jer oni vie ne oseaju aljenje prema sebi. Bez pokretake sile samosaaljenja, saaljenje je besmisleno. 39

Da li to hoe da kae, don Huane, da je ratnik samo za sebe? Na izvestan nain, jeste. Za ratnika sve zapoinje i zavrava se sa njim samim. Pa ipak, njegova veza sa apstraktnim, uzrok je to on prevazilazi oseanje samovanosti. Tada bie postaje apstraktno i bezlino. Nagual Elijas je oseao da su nai ivoti i nae linosti sasvim slini, nastavio je don Huan. Iz tog razloga je oseao obavezu da mi pomogne. Ja ne oseam takvu slinost sa tobom, tako mislim da se prema tebi odnosim dosta slino kao to se nagual Hulijan odnosio prema meni. Don Huan je rekao da ga je nagual Elijas titio pod svojim krilom od prvog dana kada je stigao u kuu svog dobrotvora da zapone naukovanje, i da je poeo da mu objanjava ta se dogaa u njegovoj obuci, ne vodei rauna o tome da li je don Huan sposoban da to razume. Njegova potreba da pomogne don Huanu bila je tako velika da ga je praktino drao kao zarobljenika. Na taj nain ga je titio od snanih udara naguala Hulijana. U poetku, ostajao sam u kui naguala Elijasa sve vreme, nastavio je don Huan. I voleo sam to. U kui mog dobrotvora bio sam uvek obazriv, uvek na oprezu, plaei se onog to e sledee da mi uini. Ali u kui naguala Elijasa oseao sam se sigurno i prijatno. Moj dobrotvor me je nemilosrdno pritiskao. A ja nisam mogao da shvatim zato me toliko snano pritiska. Mislio sam da je taj ovek naisto lud. Don Huan je rekao da je nagual Elijas bio Indijanac iz drave Oaksaka, koga je poduavao drugi nagual po imenu Rozendo, koji je poticao iz tog istog podruja. Don Huan je naguala Elijasa opisao kao veoma konzervativnog oveka koji je negovao svoju privatnost. A ipak, on je bio poznat iscelitelj i vra, ne samo u Oaksaki ve u celom junom Meksiku. Pored toga, uprkos toj njegovoj zaokupljenosti i tome to je bio poznat, iveo je u potpunoj izolaciji na sasvim drugom kraju zemlje, u severnom Meksiku. 40

Don Huan je prestao da pria. Podignutih obrva, gledao me je upitno. Ali sve to sam ja eleo bilo je da on nastavi da pria svoju priu. Svaki put kada mislim da e da postavi pitanje, ti ne pita, rekao je. Siguran sam da si me uo kada sam rekao da je nagual Elijas bio poznat vra koji je svakodnevno imao posla sa ljudima u junom Meksiku, a da je istovremeno bio pustinjak u severnom Meksiku. Zar to ne budi tvoju ljubopitljivost? Oseao sam se beskrajno glup. Rekao sam mu da mi je ta misao pala na um, dok mi je iznosio te injenice, da je taj ovek morao imati stranih tekoa pri putovanju na posao. Don Huan se smejao, i poto sam postao svestan pitanja, upitao sam ga kako je bilo moguno da nagual Elijas bude istovremeno na dva mesta. Sanjanje je arobnjakov mlanjak, rekao je. Nagual Elijas je bio sanja kao to je moj dobrotvor bio traga. Mogao je da stvori i projektuje ono to vraevi znaju kao sanjajue telo ili kao Drugi, i da istovremeno bude na dva udaljena mesta. Svojim sanjajuim telom mogao je da nastavi svoj posao kao vra, a da sa svojim prirodnim biem bude usamljenik. Primetio sam da me zaprepauje to to tako lako prihvatam mogunost da je nagual Elijas bio sposoban da stvori svoju vrstu sliku u tri dimenzije, ali da ipak, ak i kad bi mi ivot od toga zavisio, ne mogu da shvatim objanjenje apstraktnih jezgara. Don Huan je rekao da ideju o dvostrukom ivotu naguala Elijasa mogu da prihvatim zato to duh stvara konane potvrde kapaciteta moje svesti. Na to sam prasnuo i zasuo ga protestima o nerazgovetnosti njegove tvrdnje. Nije nerazgovetna, rekao je. To to tvrdim je injenica. Moe da kae da je nepojmljiva injenica ovog trenutka, ali trenutak e se promeniti. Pre nego to sam mogao da odgovorim, ponovo je poeo da govori o nagualu Elijasu. Rekao je da je nagual Elijas bio veoma radoznao i da je vrlo dobro 41

umeo da radi rukotvorine. Na svojim putovanjima kao sanja video je mnoge stvari, koje je podraavao u drvetu i kovanom gvou. Don Huan me je uveravao da su neki od tih predmeta bili oaravajue, izuzetne lepote. Kakve su stvari bili originali? upitao sam. Nema naina da se to zna, rekao je don Huan. Mora shvatiti da je, poto je bio Indijanac, nagual Elijas odlazio na svoja putovanja sanjaa kao to divlje ivotinje idu u potragu za hranom. ivotinja se nikad ne pokazuje u vidokrugu ukoliko u blizini postoje znaci aktivnosti. Ona dolazi samo kad uokolo nema nikoga. Nagual Elijas je kao usamljeni sanja poseivao, da tako kaemo, ubrite venosti, kada nikoga nije bilo u blizini i kopirao je ta je tamo video, ali nikad nije znao za ta su se te stvari koristile, niti otkud potiu. Opet nisam imao tekoa da shvatim to to govori. Ta ideja mi nije izgledala nategnuta ni u kom pogledu. Hteo sam to da prokomentariem kada me je prekinuo pokretom obrva. Onda je nastavio izlaganje o nagualu Elijasu. Kada sam ga poseivao oseao sam ogromnu pretnju, rekao je, i istovremeno i udnovatu krivicu. Nasmrt sam se tamo dosaivao. Ne zato to je nagual Elijas bio dosadan, ve zato to nagual Hulijan nije imao premca i zato to bi svakog pokvario za ceo ivot. Ali ja sam mislio da si u kui naguala Elijasa oseao poverenje i da si se oseao lagodno, rekao sam. I jesam, i to je bio izvor moje krivice i mog umiljenog problema. Kao i ti, i ja sam voleo da sebe muim. U samom poetku sam mislio da sam pronaao mir u drutvu naguala Elijasa, ali sam kasnije, kada sam bolje shvatio naguala Hulijana, poao njegovim putem. Rekao mi je da je kua naguala Elijasa imala spreda jedan pokriveni otvoreni deo, gde je on imao gomilu alatki za kovanje i drvodeljstvo. Krov koji je pokrivao kuu bio je od erpia, a kua se sastojala iz pro42

strane sobe sa zemljanim podom gde je on iveo sa pet ena vidovnjaka, koje su u stvari bile njegove ene. Tu su jo bila etiri mukarca, vraa vidovnjaka iz njegovog drutva i oni su iveli u malim kuicama koje su bile oko nagualove kue. Svi su oni bili Indijanci iz raznih krajeva Meksika koji su se svi doselili u ovaj deo zemlje, u severni Meksiko. Nagual Elijas je jako mnogo potovao seksualnu energiju, rekao je don Huan. Verovao je da nam je ona data tako da je moemo koristiti u sanjanju. Verovao je da je sanjanje izalo iz upotrebe zato to ono moe da poremeti nepouzdanu mentalnu ravnoteu sumnjiavih ljudi. Nauio sam te sanjanju na isti nain na koji je i on mene nauio nastavio je. On me je nauio da se, dok mi sanjamo, naa skupna taka pomera vrlo neno i prirodno. Mentalna ravnotea nije nita drugo do uvrivanje skupne take na jednom mestu na koje smo navikli. Ako snovi navedu tu skupnu taku da se pokrene, a sanjanje se upotrebljava da bi to prirodno kretanje dralo pod kontrolom, i seksualna energija je potrebna za sanjanje, rezultat je ponekad katastrofalan kada se seksualna energija proerdava na seks umesto na sanjanje. Sanjai pomeraju svoje skupne take nestalno_i_gube_um. ta to pokuava da mi kae don Huane?, upitao sam poto sam oseao da predmet sanjarija nije pripadao prirodnom sledu razgovora. Ti si sanja, rekao je. Ako nisi obazriv sa svojom seksualnom energijom, mogao bi isto tako da se navikne na ideju da nestalno pomera svoju skupnu taku. Samo trenutak ranije bio si zbunjen sopstvenom reakcijom. Pa, tvoja skupna taka kree se gotovo nestalno, jer tvoja seksualna energija nije uravnoteena. Napravio sam glupu primedbu koja nije bila na mestu u vezi sa seksualnim ivotom odraslih mukaraca. Naa seksualna energija je ono to upravlja sanjanjem, objasnio je. Nagual Elijas me je nauio, a ja sam nauio tebe da ili vodi ljubav sa svojom 43

seksualnom energijom ili sa njom sanja. Ne postoji drugi nain. Razlog to sam to uopte pominjao jeste taj to ti ima velike tekoe da zaokrene svoju skupnu taku kako bi epala na poslednji predmet: apstraktno. Isto to se i meni dogodilo, nastavio je don Huan. Samo kada moja seksualna energija nije bila upletena u svet, sve je bilo na mestu. To je pravilo za sanjae. Kod tragaa je suprotno. Moj dobrotvor je bio, moglo bi se rei, seksualni sladostrasnik i kao prosean ovek i kao nagual. Izgledalo je da je don Huan bio na samoj ivici da otkrije dela svoga dobrotvora, ali se oigledno predomislio. Zavrteo je glavom i rekao da sam ja na izvestan nain previe krut za takva otkria. Ja nisam navaljivao. Rekao je da je nagual Elijas imao trezvenost kakvu postiu jedino sanjai posle nezamislivih bitaka sa sobom samima. Koristio se svojom trezvenou da se zagnjuri u zadatak odgovaranja na pitanja don Huana. Naugal Elijas je objasnio da je moja tekoa da shvatim duh bila ista kao i njegova, nastavio je don Huan. On je mislio da tu postoje dva razliita pitanja. Jedno je potreba da se posredno shvati ta je duh i, drugo, da se shvati ta je duh neposredno. Ti ima potekoa sa ovim prvim. Kada jednom shvati ta je duh, drugo pitanje e se automatski razreiti, i obrnuto. Ako ti duh govori, koristei se nemim reima, svakako e smesta znati ta je duh. Rekao je da je nagual Elijas verovao da je tekoa bila u tome to mi odbijamo da prihvatimo da znanje moe postojati i bez rei koje ga objanjavaju. Ali ja nemam tekoa da to prihvatim, rekao sam. Prihvatanje tog uslova nije tako lako, kao samo rei da se prihvata, rekao je don Huan. Nagual Elijas mi je esto govorio da se sav ljudski rod preselio iz apstraktnog, iako smo nekada bili bliski s njim. Mora da je ono bilo snaga koja nas je podravala. A onda 44

se neto dogodilo i odvuklo nas od apstraktnog. Sada ne moemo da mu se vratimo. Govorio je da su ueniku potrebne godine da se osposobi da se vrati apstraktnom, to jest, da zna da jezik i znanje mogu da postoje nezavisno jedno od drugog. Don Huan je ponovio da je vrhunac naih tekoa u vraanju apstraktnom bilo nae odbijanje da prihvatimo da moemo da znamo bez rei i ak i bez misli. Hteo sam da se svaam kako on govori besmislice kada me je obuzelo snano oseanje da mi neto nedostaje i da je njegov stav za mene izuzetno vaan. On je zaista pokuavao da mi kae neto, neto to nisam mogao da dokuim, niti je moglo u potpunosti da se saopti. Znanje i jezik su razdvojeni, ponovio je neno. I ja sam ba hteo da kaem: Znam to, kao da sam to zaista znao, kada sam u tome sebe ulovio. Rekao sam ti da nema naina da se govori o duhu, nastavio je, zato to se duh moe jedino iskusiti. Vraevi taj uslov pokuavaju da objasne kada kau da duh nije nita to bi se moglo videti ni osetiti. Ali on je tu i stalno se nazire nad nama. Ponekad dolazi nekima od nas. Najvei deo vremena izgleda nezainteresovano. utao sam. A on je nastavio da objanjava. Rekao je da je duh po mnogo emu bio neka vrsta divlje ivotinje. Dri se na udaljenosti od nas sve do trenutka kada ga neto ne izmami. Tada se ispoljava. Ukazao sam na injenicu da ukoliko duh nije entitet, a ni prisustvo, i ako nema sutinu, kako ga iko moe izmamiti? Tvoj problem, rekao je on, jeste to ti razmilja jedino o svojoj sopstvenoj ideji apstraktnog. Na primer, unutranja sutina oveka, ili osnovni princip, za tebe su apstrakcije. Ili moda neto jo nejasnije, kao to je karakter, voljnost, hrabrost, ponos, ast. Duh se, naravno, moe objanjavati u svim tim terminima. I to je ono to toliko zbunjuje da je on sve to i da nije ni jedno od toga. 45

Dodao je da su, ono ta ja smatram apstrakcijama, bile ili suprotnosti svih praktinosti na koje sam mogao pomisliti ili stvari za koje sam odluio da nemaju stvarnog postojanja. Zato je za vraa apstraktno neto to nema paralelu u ljudskom stanju, rekao je. Ali to je isto, viknuo sam. Zar ne vidi da obojica priamo o istoj stvari? Ne govorimo, tvrdio je. Za vraa, duh je apstraktno zato to on to zna bez rei i ak i bez misli. On je apstraktno zato to vra ne moe da pojmi ta je duh. Pa ipak, bez i najmanje mogunosti ili elje da ga shvati, vra rukovodi duhom. On ga prepoznaje, pozdravlja, mami, postaje blizak s njim, i izraava ga svojim delima. Vrteo sam glavom u oajanju. Nisam mogao da vidim razliku. Koren tvog pogrenog razumevanja je taj to sam ja upotrebljavao re 'apstraktno' da bih opisao duh, rekao je. Za tebe, apstrakcije su rei koje opisuju stanja intuicije. Primer za to je re ,duh' koja ne opisuje razum niti pragmatiko iskustvo, i koja, naravno, za tebe nema drugaiju korist sem da ti golica matu. Bio sam besan na don Huana. Rekao sam mu da je tvrdoglav, a on mi se smejao. Napomenuo je da bih ja ukoliko bih razmiljao o uslovu da znanje ne mora da zavisi od jezika ne upinjui se da ga shvatim, moda ugledao svetlost. Razmotri ovo, rekao je. injenica to si mene sreo nije to to je tebi vano. Tog dana kada sam te sreo ti si upoznao apstraktno. Ali poto o tome nisi mogao da govori, nisi to ni primetio. Vraevi se sreu s apstraktnim a da ne razmiljaju o njemu niti da ga vide ili dodiruju ili da oseaju njegovo prisustvo. Ostao sam miran jer nisam uivao da se svaam sa njim. Ponekad sam smatrao da je on sasvim namerno nejasan. Ali izgledalo je da se don Huan beskrajno zabavlja. 46

Poslednje zavoenje naguala Hulijana

U dvoritu don Huanove kue bilo je hladno i tiho kao u hodniku manastira. Tu je bilo nekoliko voaka koje su posaene izuzetno gusto, i to je izgleda regulisalo temperaturu i upijalo svu galamu. Kada sam prvi put doao u njegovu kuu, pravio sam kritike primedbe o neloginosti naina na koji je drvee bilo posaeno. Ja bih mu dao vie prostora. On je odgovorio da to drvee njemu ne pripada, da je ono slobodno i nezavisno ratniko drvee i da se pridruilo njegovom drutvu ratnika i da moje primedbe koje su se odnosile na obino drvee nisu bile vane. Njegov odgovor mi je zvuao metaforino. Tada nisam znao da sve to kae don Huan misli doslovno. Don Huan i ja sedeli smo u pletenim foteljama i gledali drvee voaka. Svako drvo je imalo plod. Primetio sam da je to bilo ne samo lepo na izgled ve takoe i vrlo interesantno, jer nije bila sezona tog voa. 0 tome postoji jedna zanimljiva pria, priznao je. Kao to zna, ta drveta su ratnici mog drutva. Raaju sada, poto su svi lanovi mog drutva priali i iznosili svoja oseanja u vezi sa poslednjim putovanjem, tu pred njima. I to drvee sada zna da e nam se, kada se ukrcamo na nae poslednje putovanje, i ono pridruiti. Gledao sam ga, zaprepaen. Ne mogu da ga ostavim, objasnio je. Ona su takoe ratnici. I ona su dosta toga doprinela drutvu naguala. I ona znaju ta prema njima oseam. Skupna taka drvea smetena je veoma nisko na njihovoj ogromnoj svetlosnoj koljki, i to im omoguava da znaju naa oseanja, na primer ta oseanja koja sad imamo dok razmatramo moje poslednje putovanje. Ostao sam miran, jer nisam eleo da se zadravam na toj temi. Don Huan je govorio i razgonio takvo moje raspoloenje. Drugo apstraktno jezgro pria vraeva zove se Kucanje duha, rekao je. Prvo jezgro, Ispoljenje du47

ha jeste graevina koju namera gradi i postavlja pred vraa, i zatim ga poziva da ue. To je graevina namere koju vra vidi. Kucanje duha je ista ta graevina kako je vidi poetnik koji je pozvan ili bolje, nateran da ue. To drugo apstraktno jezgro samo za sebe je pria. Ta pria kae da je, poto se duh ispoljio tom oveku o kojem smo priali i nije dobio odgovor, postavio zamku tom oveku. To je bilo poslednje izvrdavanje, ne zato to je taj ovek bio naroit, ve zato to je nepojmljivi lanac dogaaja duha osposobio oveka da bude prijemiv ba u trenutku kada je duh zakucao na vrata. Ne mora ni da se kae da sve to je duh otkrio oveku njemu nije nita znailo. U stvari, to je bilo u suprotnosti sa svim to je ovek znao, protiv svega to je bio. ovek je, naravno, odmah tu odbio da ima bilo ta sa duhom, pod tako nesigurnim okolnostima. Nije hteo da se preda zbog takve besmislene gluposti. On je znao bolje. Rezultat svega toga bio je potpuno nereen. Mogu da kaem da je ovo jedna idiotska pria, nastavio je. Mogu ti rei da je ovo to ti dajem umirenje za one koji se ne oseaju prijatno u tiini apstraktnog. Zurio je u mene jedan tren a onda se nasmeio. Ti voli rei, rekao je optuujui. I sama ideja nemog znanja te plai. Ali prie, bez obzira kako one glupe bile, ushiuju te i osea se siguran. Osmeh mu je bio toliko avolast da nisam mogao a da se ne nasmejem. Tada me je podsetio da sam ve uo njegov detaljan izvetaj o tome kako mu je prvi put duh zakucao na vrata. Za trenutak nisam mogao da se setim o emu govori. Nije samo moj dobrotvor naleteo na mene kada sam umirao ustreljen, objasnio je. Duh me je takoe naao i pokucao na moja vrata tog dana. Moj dobrotvor je shvatio da je tu da bi bio provodnik duha. Bez uplitanja duha, to to sam sreo svog dobrotvora ne bi nita znailo. 48

Rekao je da nagual moe da bude provodnik tek kada duh ispolji elju da bude upotrebljen ili gotovo neprimetno ili direktnom komandom. Zbog toga nagualu nije mogue da bira svoje uenike u skladu sa sopstvenim eljama, ili sa svojim raunima. Ali kada se jednom preko znamenja razotkrije voljnost duha, nagual ne tedi truda da ga zadovolji. Nakon itavog ivota vebe, nastavio je, vraevi, a posebno naguali, znaju da li ih duh poziva u velelepnu graevinu pred njima. Oni su nauili da disciplinuju svoje spojne beouge s namerom. Tako su uvek upozoreni, uvek znaju ta im duh sprema. Don Huan je rekao da je napredak du staze vraa u principu drastian proces ija je svrha da taj spojni beoug dovede u red. Spojni beoug s namerom obinog oveka praktino je mrtav, i vraevi zapoinju s beougom koji je beskoristan, zato to ne odgovara dobrovoljno. Naglasio je da za oivljavanje tog beouga vraevima treba rigorozna estoka svrha naroito stanje uma koje se zove nepokolebljiva namera. Shvatanje da je nagual jedina osoba koja je sposobna da stvori nepokolebljivu nameru najtei je deo vraevog naukovanja. Primetio sam da tu ne vidim nikakvu tekou. Uenik je neko ko se bori da oisti i vrati u ivot spojni beoug s duhom, objasnio je. Kada se jednom beoug povrati, on vie nije uenik, ali do tog vremena, da bi mogao da nastavi, njemu je potrebna estoka svrha, koju, naravno, nema. Zato on doputa nagualu da tu svrhu stvori i da uradi ono to mora da bi se odrekao svoje individualnosti. To je najtei deo. Podsetio me je na neto to je esto govorio: da dobrovoljci nisu dobrodoli u svet vraeva, zato to oni ve imaju sopstvenu svrhu, to im naroito oteava da se odreknu sopstvene individualnosti. Ukoliko svet vraeva trai ideje i dela koja su suprotna svrsi dobrovoljca, dobrovoljci jednostavno odbijaju da se promene. Oivljavanje uenikovog beouga je najizazovniji i najprivlaniji posao za naguala, nastavio je don Hu49

an i takoe jedna od njegovih najveih glavobolja. Naravno, zavisno od uenikove linosti planovi duha su ili krajnje jednostavni ili su najkomplikovaniji lavirinti. . Don Huan me je uveravao da, iako moda imam dokaze za suprotno, moje naukovanje njemu nije bilo toliko tegobno kao to je njegovo moralo biti njegovom dobrotvoru. Priznao je da sam ipak imao neto samodiscipline koja je dobrodola, dok on nije imao ni malo. A njegov nagual je zauzvrat imao jo manje. Te razlike su primetne u ispoljenjima duha, nastavio je. U nekim sluajevima, ona su jedva primetna; u mom sluaju bila su komande. Mene su ustrelili. Krv je isticala iz rane na mojim leima. Moj dobrotvor je morao da dela brzo i sigurno, ba kao i njegov sopstveni dobrotvor. Vraevi znaju, da to je komanda tea, to i uenik ispada tei. Don Huan je objasnio da je najvea prednost njegovog druenja sa dva naguala bilo to to je mogao da uje iste prie sa dve razliite take gledita. Na primer, pria o nagualu Elijau i ispoljenjima duha, iz perspektive uenika, bila je pria o tekom kucanju duha na vrata njegovog dobrotvora. Sve to je bilo u vezi sa mojim dobrotvorom bilo je vrlo teko, rekao je i poeo da se smeje. Kada je on imao dvadeset i etiri godine, duh ne samo da mu je kucao na vrata, gotovo ih je razvalio. Rekao je da je pria poela mnogo godina ranije, kada je njegov dobrotvor bio privlaan mladi iz dobre porodice iz Meksiko Sitija. Bio je imuan, kolovan, armantan, i imao je harizmatinu linost. ene su se u njega zaljubljivale na prvi pogled. Ali ve je bio samozadovoljan i nedisciplinovan, lenj za bilo ta to mu nije prualo trenutno zadovoljstvo. Don Huan je rekao da je sa takvom linou i takvom vrstom vaspitanja bio je jedini sin dobrostojee udovice koja je, zajedno sa etiri sestre koje su ga oboavale, obigravala oko njega mogao da se ponaa samo na jedan nain. Uputao se u svaku nepodobnost koja mu je pala na pamet. ak i meu svojim prijateljima koji su isto tako bili samozadovoljni, bio 50

je poznat kao moralni delikvent, koji je iveo da bi radio sve to je svet smatrao za moralno pogreno. Tokom dueg vremena, njegovi ispadi su ga fiziki oslabili i smrtno se razboleo od tuberkuloze uasne bolesti tog vremena. Ali njegova bolest, umesto da ga obuzda, stvorila je fiziko stanje u kojem se oseao senzualniji nego ikad. Poto nije imao ni trunke samokontrole, previe se odao razvratu, i zdravlje mu se sve vie pogoravalo, sve dok vie nije bilo nade. Izreka da je preko hleba traio pogau, svakako je bila tana u sluaju don Huanovog dobrotvora. Kako mu je zdravlje propadalo, njegova majka, koja mu je tada bila jedina podrka i jedini izvor prihoda, umrla je. Ostavila mu je poveliko naslee, koje je moglo da ga izdrava sasvim dobro celog ivota, ali kakav je nedisciplinovan bio, za nekoliko meseci potroio je i poslednji cent. Poto nije imao zanimanja, niti trgovine kojoj bi se posvetio, morao je da se sopstvenim snagama izdrava. Bez novca, vie nije imao prijatelja; ak su mu i ene koje su ga nekad volele okrenule lea. Po prvi put u ivotu naao se suoen sa surovom realnou. S obzirom na njegovo zdravlje, to je trebalo da bude kraj. Ali on je bio savitljiv. Odluio je da zarauje za ivot. Ipak, njegove seksualne navike nisu se mogle promeniti i one su ga naterale da posao potrai na jedinom mestu gde se oseao ugodno: u pozoritu. Njegove kvalifikacije su bile takve da je bio roeni glumac i da je vei deo svog zrelog ivota proveo u drutvu glumica. Pridruio se jednoj pozorinoj trupi iz provincije, daleko od svog porodinog kruga prijatelja i poznanika, i postao veoma istaknut glumac, traen junak religioznih i ednih drama. Don Huan je primetio da je udna ironija obeleavala ivot njegovog dobrotvora. Bio je tu, savren izopaenik, umirui od posledica raspusnosti, i igrajui uloge svetaca i mistika. ak je igrao Isusa u komadu Hristovo stradanje tokom Velike nedelje. Zdravlje ga je posluilo tokom jednog putovanja trupe kroz severne drave. Onda su se u gradu Duran51

go dogodile dve stvari: ivot mu se pribliio kraju i duh mu je pokucao na vrata. I njegova smrt i kucanje duha doli su u isto vreme usred dana u bunju. Smrt ga je sustigla kada je zavodio jednu mladu enu. Ve je bio izuzetno slab, i tog dana se bio izuzetno premorio. Ta mlada ena, koja je bila iva i snana i ludo zanesena, obeavi mu ljubav navela ga je da hoda do udaljenog mesta bogu iza lea. I tu ga je tukla satima. Kada mu se konano podala, on je bio potpuno istroen, i kaljao je tako gadno da skoro nije mogao ni da die. Tokom njegovog poslednjeg strastvenog izliva osetio je bol u ramenu koji ga je ario. Oseao je kao da mu se grudi cepaju i kaalj ga je naterao da nekontrolisano bljuje. Ali njegova strast da trai zadovoljstvo naterala ga je da nastavi sve dok smrt nije dola u vidu krvarenja. Tada je duh pristupio, to je omoguio jedan Indijanac koji mu je pritekao u pomo. Ranije je primetio tog Indijanca kako ih prati, ali ga nije paljivije osmotrio, poto je bio zanesen zavoenjem. Video je, kao u snu, tu devojku. Nije se uplaila niti je bila uzbuena. Tiho i sigurno obukla je svoje odelo i krenula odatle, brzo kao zec koga jure psi. Takoe je video Indijanca kako tri prema njemu pokuavajui da ga postavi u sedei poloaj. uo je gde govori budalatine. uo je kako ga zavetuje duhu i mrmlja nerazumljive rei na tuem jeziku. Zatim je Indijanac delao veoma brzo. Stojei mu iza lea, zadao mu je ustar udarac u lea. Vrlo razlono, ovek na samrti zakljuio je da taj Indijanac ili pokuava da pomeri ugruak krvi ili da ga ubije. Dok ga je Indijanac stalno iznova udarao po leima, ovek koji je umirao zakljuio je da je taj Indijanac ili ljubavnik one ene ili njen mu i da ga ubija. Ali kada je video jako sjajne oi tog Indijanca, promenio je miljenje. Znao je da je Indijanac naprosto bio lud i da nije imao veze sa tom enom. Poslednjim ostatkom svesti, usredsredio je panju na ovekovo mrmljanje. On je govorio da se ljudska mo ne moe izraunati, da smrt postoji samo zato to je mi name52

ravamo sve od samog roenja, da se namera smrti moe preduprediti navoenjem skupne take da promeni poloaj. Tada je video da je taj Indijanac potpuno lud. Poloaj mu je bio tako teatralan umirao je na rukama ludog Indijanca koji je mrmljao i frfljao da se zavetovao da e ostati lo glumac sve do gorkog kraja, i obeao je sebi da nee umreti od krvarenja niti od udaraca, ve da e umreti od smeha. I smejao se sve dok nije umro. Don Huan je primetio da njegov dobrotvor prirodno nije bio u mogunosti da Indijanca shvati ozbiljno. Niko takvu osobu ne moe uzeti za ozbiljno, naroito ne mogui uenik, koji i ne treba da bude dobrovoljac za zadatak arobnjatva. Don Huan je zatim rekao da mi je dao razliite verzije onoga od ega se sastoje prie vraeva. Rekao je da nee biti drsko da obelodani da se, sa take gledita duha, zadatak sastoji od toga da spojni beoug njime i istimo. Ta graevina kojom namera paradira pred nama, jeste, dakle, istionica, u kojoj ne nalazimo ba mnogo postupaka da oistimo na spojni beoug kao to je nemo znanje koje omoguava da pone proces ienja. Bez tog nemog znanja ne moe da se odvija ni jedan postupak, i sve to bismo imali bilo bi neko nejasno oseanje da nam je neto potrebno. Objasnio je da su ti dogaaji, puteni sa uzice kao rezultat nemog znanja, bili tako jednostavni a ipak toliko apstraktni da su vraevi davno odluili da o tim dogaajima govore samo u simbolinim terminima. Ispoljenja i kucanje duha su primeri za to. Don Huan je rekao da je, na primer, opis onoga to se deava za vreme inicijalnog susreta izmeu naguala i mogueg uenika sa take gledita vraeva potpuno neshvatljivo. Bilo bi besmisleno objanjavati da nagual uz pomo svog ivotnog iskustva usmerava neto to ne moemo da zamislimo, svoju drugu panju povienu svest zadobijenu kroz vebanje arobnjatva na njegovu nevidljivu vezu sa neim neobjanjivim apstraktnim. On to radi zato da uvea i oisti neiju drugu nevidljivu vezu s neobjanjivim apstraktnim. 53

Rekao je da je svako od nas razdvojen od nemog znanja prirodnim preprekama, naroitim za svakog pojedinca; i da je najnesavladivija od mojih prepreka moja tenja da preruim svoje zadovoljstvo u nezavisnost. ikao sam ga da mi da konkretan primer. Podsetio sam ga da me je jednom upozorio da je najomiljenija smicalica u diskusiji davanje uoptenih kritika koje se ne mogu potkrepiti konkretnim primerima. Don Huan me je pogledao, a zatim se zadovoljno nasmeio. U prolosti, davao sam ti biljke moi, rekao je. U poetku, iao si u krajnosti da bi sebe uverio da su to to si iskusio halucinacije. Zatim su to bile naroite halucinacije. Seam se da sam se podsmevao tvom navaljivanju da ih nazove didaktika halucinatorna iskustva. Rekao je da me je moja potreba da dokaem svoju umiljenu nezavisnost naterala u takav poloaj da nisam mogao da prihvatim ono to mi je govorio da se deava, iako je to bilo ono to sam nemo i sam znao. Znao sam da koristi biljke moi, iako su one bile vrlo ograniena pomo, da me navede da uem u privremena ili trajna stanja poviene svesti, pomerajui moju skupnu taku sa njenog uobiajenog poloaja. Ti si tu prepreku nezavisnosti koristio da bi preao preko te smetnje, nastavio je. Ista ta prepreka postoji sve do dananjeg dana, tako da ti jo uvek ima to oseanje beskrajne muke, moda ne ba toliko izraeno. Sada je pitanje, kako si sloio svoje zakljuke tako da tvoja tekua iskustva budu u skladu sa tvojom emom samozadovoljstva? Priznao sam da je jedini nain da zadrim svoju nezavisnost bio taj da uopte ne mislim o svojim iskustvima. Don Huan je skoro pao iz svoje pletene fotelje od srdanog smeha. Ustao je i hodao okolo da bi povratio vazduh. Seo je ponovo i umirio se. Gurnuo je stolicu nazad i prekrstio noge. Rekao je da mi kao obini ljudi ne znamo, niti emo ikad znati da je neto potpuno stvarno i delotvorno 54

. na spojni beoug s namerom to to nam prua naslednu zaokupljenost sudbinom. Sloio se da tokom naih ivota nikad nemamo priliku da odemo preko tog nivoa zaokupljenosti, jer nas od drevnih vremena uspavanka svakodnevnih dogaaja uspavljuje. Tek kada se nai ivoti priblie samom kraju, nasledna zaokupljenost sudbinom poinje da poprima drugaiji karakter. Navodi nas da poinjemo da vidimo kroz maglu svakodnevnih zbivanja. Na nesreu, to buenje uvek dolazi podruku s gubitkom energije koji izaziva starenje, kada vie nemamo snage da nau zaokupljenost pretvorimo u pragmatiko i pozitivno otkrie. U toj taki, sve to je preostalo jeste jedan amorfan, prodoran bol, enja za neim neopisivim, jednostavno, bes to smo promaili. Volim pesme iz vie razloga, rekao je. Jedan razlog je taj to ne odslikavaju raspoloenje ratnika i objanjavaju ono to se teko moe objasniti. Priznao je da su pesnici otro svesni naeg spojnog beouga s duhom, ali da su toga svesni intuitivno, a ne na promiljen, pragmatian nain kao vraevi. Pesnici nemaju neposredno znanje duha, nastavio je. Zbog toga pesme ne mogu da pogode u samo sredite postupaka za duh. Pa ipak, pogaaju prilino blizu. Uzeo je jednu od mojih knjiga poezije sa stolice koja je bila pored njega, zbirku Huana Ramona Himenesa. Otvorio je na mestu gde je bio postavio obeleiva, dodao mi je i dao mi znak da itam. Jesam li to ja to etam po svojoj sobi ili je to prosjak koji se unja po mojoj bati u sumrak? Gledam uokolo i vidim da sve je isto i nije isto... Je li prozor bio otvoren? Da nisam ve bio zaspao? 55

Zar bata nije bita bledozelena?... Nebo je bilo vedro i plavo... I oblaci su tu i vetrovito je i vrt mraan i sumoran. Mislim da mi je kosa bila crna... Bio sam u sivo odeven... Sad mi je kosa seda i odeven sam u crno ... Da li to ja hodam? Da li ovaj glas, koji jei u meni, ima ritam glasa koji sam nekad imao? Da li sam to ja ili sam prosjak koji se unja po mojoj bati u sumrak? Gledam uokolo ... Oblano je i vetrovito... Vrt je taman i sumoran... Dolazim i odlazim... Nije li istina da sam odavno zaspao? Kosa mi je seda... I sve je isto i nita nije isto ... Ponovo sam u sebi proitao tu pesmu i shvatio sam pesnikovo oseanje nemoi i zbunjenosti. Pitao sam don Huana da li i on osea isto. Mislim da je pesnik osetio pritisak starenja i napetost kakvu takva spoznaja donosi. Drugi deo koji mene interesuje, jeste da pesnik, iako nikad nije pomerio svoju skupnu taku, nasluuje da se dogaa neto izuzetno. Sa velikom sigurnou on nasluuje da tu postoji neki bezimeni inilac, koji uliva strahopotovanje svojom jednostavnou, koji odreuje nau sudbinu. 56

ienje beouga duhom

3 VARANJE DUHA

Sunce se jo nije pomolilo iza planinskih vrhova na istoku ali dan je ve bio vreo. Kada smo stigli do prvog strmog nagiba, nekoliko milja udaljenog od puta koji vodi kroz periferiju grada, don Huan je stao i preao na stranu asfaltiranog puta. Seo je kraj nekih ogromnih kamenova koji su dinamitom odvaljeni s lica planine kada je put graen, i dao mi znak da mu se pridruim. Obino bismo tu stali da popriamo ili da se odmorimo kada bismo ili u oblinje planine. Don Huan je rekao da e ovo putovanje dugo trajati i da emo u planinama moda ostati danima. Sada emo da razgovaramo o treem apstraktnom jezgru, rekao je don Huan. Ono se naziva varanje duha, ili prevara apstraktnog, ili traganje za sobom, ili ienje beouga. Iznenadila me je raznovrsnost imena, ali nisam nita rekao. ekao sam da on nastavi objanjavanje. I ponovo, kao i kod prvog i drugog jezgra, nastavio je, to moe da bude pria. Pria kae da poto je pokucao na vrata tog oveka o kojem smo ve razgovarali, i poto sa njim nije imao uspeha, duh je iskoristio jedino sredstvo koje mu je bilo pri ruci: prevaru. Konano, duh je i sve prethodne orsokake razreio prevarom. Bilo je oito da ako eli da se sastavi s tim ovekom mora da ga nagovori. Tako je duh poeo da 57

upuuje oveka u tajne vraeva. I kolovanje vraa postalo je ono to i jeste: put lukavstva i izvrdavanja. Pria kae da je duh nagovorio tog oveka tako to ga je navodio da neprestano seta izmeu nivoa svesti da bi mu pokazao kako da uva energiju koja je potrebna da bi njegov spojni beoug ojaao. Don Huan je rekao da ukoliko njegovu priu primenimo u savremenom kontekstu imamo sluaj naguala, ivog provodnika duha, koji ponavlja strukturu tog apstraktnog jezgra i pribegavanje lukavstvu i izvrdavanju u svrhu poduavanja. Iznenada je ustao i krenuo prema planinskom vencu. Poao sam za njim i mi smo zapoeli penjanje, rame uz rame. Vrlo kasno popodne stigli smo na vrh visokih planina. ak i na toj visini bilo je veoma toplo. itav dan smo ili po gotovo nevidljivom putu. Konano smo stigli na malu istinu, na jednu staru osmatranicu koja se pruala u pravcu severa i zapada. Tu smo seli i don Huan je na razgovor vratio na prie vraeva. Rekao je da sad znam priu o tome kako se namera ispoljila nagualu Elijasu i priu o tome kako je duh kucao na vrata naguala Hulijana. I znam kako je on upoznao duh, i da sigurno ne mogu da zaboravim kako sam ga sam sreo. Sve te prie, izjavio je, imaju istu strukturu; samo se likovi razlikuju. Svaka od tih pria je jedna apstraktna tragikomedija, s jednim apstraktnim glumcem namerom, i dva ljudska glumca, nagualom i njegovim uenikom. Nacrt te prie je apstraktno jezgro. Pomislio sam da sam konano shvatio ta je hteo da kae, ali nisam ak ni sebi u potpunosti mogao da objasnim ta sam to razumeo, niti sam to mogao da objasnim don Huanu. Kada sam pokuao da svoje misli pretvorim u rei poeo sam da brbljam. Izgledalo je da don Huan prepoznaje stanje mog uma. Predloio je da se opustim i da sluam. Rekao mi je da je njegova sledea pria o procesu dovoenja uenika u realnost duha, o procesu koji vraevi nazivaju varanje duha, ili ienje spojnog beouga s namerom. 58

Ve sam ti ispriao priu o tome kako me je nagual Hulijan odveo u svoju kuu poto su me ustrelili i negovao mi ranu sve dok se nisam povratio, nastavio je don Huan. Ali nisam ti ispriao kako je oistio moj beoug, kako me je nauio da tragam po sebi. Prva stvar koju nagual radi svom moguem ueniku jeste da ga vara. To jest, zadaje mu udarac u njegov spojni beoug s duhom. Postoje dva naina da se to uini. Prvi je preko poluprirodnih kanala, koji sam ja koristio s tobom, a drugi je uz pomo istog arobnjatva koji je moj dobrotvor koristio sa mnom. Don Huan mi je ponovo ispriao priu kako je njegov dobrotvor uverio ljude koji su se okupili na putu da je ranjenik njegov sin. Zatim je platio nekim ljudima da ponesu don Huana, onesveenog od oka i gubitka krvi, u njegovu sopstvenu kuu. Don Huan se u njoj probudio posle mnogo dana, i video da ljubazni stari ovek i njegova debela ena neguju njegovu ranu. Starac je rekao da se zove Belisario i da mu je ena poznati iscelitelj, i da oboje gledaju da mu zacele ranu. Don Huan im je rekao da nema novaca, a Belisario je rekao da e, kada se povrati, ve nai nekog naina da plati. Don Huan je rekao da je bio potpuno zbunjen, to za njega nije bilo nita novo. On je bio tek miiav, nemaran, dvadesetogodinji Indijanac, bez mozga, bez formalnog obrazovanja, i gadne naravi. Nije imao koncepciju zahvalnosti. Mislio je da je vrlo ljubazno to su mu starac i njegova ena pomogli, ali nameravao je da saeka da mu rana zaceli i da potom naprosto nestane usred noi. Kada se dovoljno povratio i kad je bio spreman da ispari, stari Belisario odveo ga je u jednu sobu i drhtavim apatom otkrio mu da kua u kojoj su pripada jednom udovitu od oveka koji njega i njegovu enu dri kao zarobljenike. Molio je don Huana da im pomogne da povrate svoju slobodu, da pobegnu od porobljivaa i muitelja. Pre no to je don Huan mogao da odgovori, udovini ovek ribljeg lica je pravo iz strane prie provalio u sobu, kao da je prislukivao iza vrata. Bio je zelenkasto-siv, imao je samo jedno oko 59

bez kapka nasred lica, i bio je veliki kao vrata. Naglo je krenuo prema don Huanu, spreman da ga rastrgne, i preplaio ga je toliko da se ovaj onesvestio. Njegov nain da mi zada udarac po mom spojnom beougu s duhom bio je remek-delo. Don Huan se smejao. Moj dobrotvor me je, naravno, pomerio u povienu svest pre ulaska monstruma, tako da je ono to sam ja u stvari video kao udovinog oveka bilo ono to vraevi nazivaju neorganskim biem, jedno bezoblino polje energije. Don Huan je rekao da zna bezbrojne prilike kada je avolstvo njegovog dobrotvora stvorilo vesele i zbunjujue situacije za sve njegove uenike, naroito za samog don Huana, ije su ozbiljnost i ukoenost od njega pravili savren predmet za didaktike ale njegovog dobrotvora. Dodao je jo da ne mora da se kae da su te ale zabavljale njegovog dobrotvora beskrajno. Ako ti misli da se ja tebi smejem to i inim to nije nita u poreenju sa tim kako se on meni smejao, nastavio je don Huan. Moj avolasti dobrotvor nauio je da plae da bi skrio svoj smeh. Ne moe ni da zamisli koliko je esto plakao kada sam zapoeo svoje naukovanje. Nastavljajui svoju priu don Huan je izjavio da mu ivot vie nikad nije bio isti poto je video tog udovinog oveka. Njegov dobrotvor se pobrinuo da tako bude. Don Huan je objasnio da kada jednom nagual upozna svog mogueg uenika, naroito svog uenika naguala, mora da se bori da na prevaru obezbedi njegovo povinovanje. To povinovanje moe biti dve razliite vrste. Ili je mogui uenik toliko disciplinovan i usklaen da je dovoljna samo njegova odluka da se pridrui nagualu, kao to je bilo u sluaju mlade Talije. Ili je mogui uenik neko ko ima vrlo malo ili nimalo discipline, i u tom sluaju nagualu je potrebno dosta vremena i mnogo rada da ubedi svog uenika. U don Huanovom sluaju, poto je on bio divlji mladi seljak i nije uopte razmiljao, proces uveravanja je uzimao bizarne obrte. Posle tog prvog udarca, njegov dobrotvor mu je zadao jo jedan, pokazujui mu sopstvenu sposobnost 60

da se preobraava. Jednog dana njegov dobrotvor je postao mladi. Don Huan nije bio sposoban da shvati njegov preobraaj drugaije nego kao primer savrene glumake vetine. Kako je on postizao te promene? upitao sam. On je bio i mag i umetnik, odgovorio je don Huan. Njegova magija sastojala se u tome da se preobraava pomerajui svoju skupnu taku u poloaj koji je donosio svaku promenu koju je eleo da postigne. A njegova umetnost ogledala se u savrenstvu njegovih preobraaja. Ne shvatam u potpunosti to to mi govori, rekao sam. Don Huan je rekao da od percepcije zavisi sve to ovek jeste ili to radi, i da percepcija zavisi od poloaja u kojem se nalazi skupna taka. Stoga, ukoliko ta taka promeni poloaj, ovekova percepcija ili svet menjaju se u skladu s tim. Vra koji tano zna gde da postavi skupnu taku moe da postane sve to eli da bude. Vinost naguala Hulijana u pokretanju skupne take bila je toliko velianstvena da je mogao da postigne najfinije preobraaje, nastavio je don Huan. Kada vra postane, na primer, vrana, to je bez sumnje veliko postignue. Ipak, pomeranje u poloaj debelog oveka ili starog oveka, zahteva minimalan zaokret i najotrije poznavanje ljudske prirode. Radije bih izbegao da o tim injenicama priam ili razmiljam kao da su istinite, rekao sam. Don Huan se nasmejao kao da sam bio rekao najsmeniju moguu stvar. Da li je postojao neki razlog za preobraaje tvog dobrotvora? upitao sam. Ili se on jednostavno zabavljao? Ne budi glup. Ratnici ne rade nita samo iz zabave, odvratio je. Njegovi preobraaji su bili strateki. Njih je diktirala potreba, kao njegov preobraaj iz starca u mladia. Povremeno, bilo je smenih posledica, ali to je druga stvar. Podsetio sam ga da sam ranije pitao kako je njegov dobrotvor nauio te preobraaje. Rekao mi je da je 61

njegov dobrotvor imao jednog uitelja, ali nije hteo da mi kae koga. Taj vrlo tajanstveni vra, koji je na tutor, nauio ga je to, odvratio je don Huan odseno. Kakav je to tajanstveni vra? upitao sam. Izaziva smrti, rekao je i pogledao me upitno. Za sve vraeve don Huanovog drutva, izaziva smrti je bio najivlja linost. Po njima, izaziva smrti je bio vra iz davnine. Uspeo je da preivi do dananjeg dana manipuliui svojom skupnom takom, pomerajui je na posebne naine u naroite poloaje unutar svog energetskog polja. Takvi manevri su omoguavali njegovoj svesti i ivotnoj snazi da istraju. Don Huan mi je priao o dogovoru koji su vidovnjaci njegove loze sklopili s tim izazivaem smrti pre vie vekova. On im je davao darove u zamenu za ivotnu energiju. Zbog tog dogovora, smatrali su ga svojim tutorom i zvali su ga zakupac. Don Huan je objasnio da su vraevi iz davnina bili majstori u navoenju skupne take u pokret. Radei tako otkrili su izuzetne stvari u vezi sa percepcijom, ali su takoe otkrili kako je lako izgubiti se u odstupanjima. Poloaj izazivaa smrti za don Huana je bio klasian primer zastranjivanja. Don Huan je ponavljao kada god je mogao da ukoliko skupnu taku gura neko ko ne samo vidi ve ima i dovoljno energije da je pokrene, ona klizi unutar svetlosne lopte, u bilo koji poloaj da je usmeri onaj koji gura. Njena briljantnost je bila dovoljna da zapali trakasta energetska polja koja dodiruje. Rezultirajue opaanje sveta je jednako celovito, ali nije isto kao naa normalna percepcija svakodnevnog ivota i, stoga je trezvenost od najveeg znaaja kod pokretanja skupne take. Nastavljajui svoju priu, don Huan je rekao da se brzo navikao da o starom oveku koji je svoj ivot ouvao razmilja kao o mladom oveku koji se maskirao u starca. Ali jednog dana mladi ovek je ponovo postao stari Belisario koga je don Huan ranije upoznao. On i ena, za koju je don Huan mislio da mu je ena, 62

pakovali su svoje stvari, i dva nasmejana oveka pojavili su se niotkuda sa nekoliko mula. Don Huan se smejao uivajui u svojoj prii. Rekao je da ga je, dok su gonii tovarili mule, stari Belisario odvukao na stranu i kazao mu da su on i njegova ena ponovo prerueni. On je ponovo bio starac, a njegova prelepa ena bila je debela naprasita Indijanka. Bio sam toliko mlad i glup da je za mene imalo vrednosti samo ono to je oigledno, nastavio je don Huan. Samo pre nekoliko dana bio sam video njegov neverovatan preobraaj od nemonog starca sedamdesetih godina u energinog mladog oveka u dvadesetim godinama, i poverovao sam mu na re da je starost bila samo preruavanje. Njegova se ena takoe promenila od ozlojeene debele Indijanke u prelepu vitku mladu enu. Ta se ena, naravno, sama nije preobrazila onako kao moj dobrotvor. On je jednostavno zamenio ene. Naravno, mogao sam i sam sve da prozrem, ali mudrost uvek dolazi s bolovima i po malo. Don Huan je rekao da ga je stari ovek uveravao da mu je rana izleena, iako se jo uvek nije oseao sasvim dobro. Zatim je zagrlio don Huana i istinski tunim glasom proaputao: tom udovitu si se toliko dopao da je mene i moju enu oslobodio ropstva i uzeo te da mu bude jedini sluga. Smejao bih mu se, nastavio je don Huan, da nije bilo dubokog ivotinjskog reanja i zastraujueg hropca koji je dopirao iz soba tog udovita. Don Huanu su se oi sjajile od unutranjeg zadovoljstva. Hteo sam da ostanem ozbiljan, ali nisam mogao a da se ne nasmejem. Belisario se, svestan don Huanovog straha, preterano izvinjavao zbog obrta sudbine koja je njega oslobodila a zarobila don Huana. Puckao je jezikom zbog odvratnosti i proklinjao udovite. Suze su mu navirale dok je nabrajao sve to je udovite htelo da se svakodnevno obavi. I kada se don Huan pobunio, rekao je tihim glasom, da nema naina da se izbavi, jer je udovite u poznavanju vradbina bilo bez premca. Don Huan je pitao Belisarija da mu preporui kako da dela. A Belisario je poeo nadugako i nairoko 63

o mogunostima delovanja koje bi bile odgovarajue kada bismo samo imali posla sa obinim ljudskim biima. U ljudskom kontekstu, mi moemo da planiramo i da kujemo zavere, i da zavisno od sree, i nae prepredenosti i posveenosti, i uspemo. Ali suoeni sa nepoznatim, a naroito u poloaju u kojem je don Huan, jedina nada da preivimo jeste da se pomirimo i da razumemo. Jedva ujnim glasom Belisario je don Huanu priznao da, da bi se osigurao da udovite nikad nee poi da ga trai, mora da poe u dravu Durango da ui za vraa. Pitao je don Huana da li bi i on, takoe, pristao da ui za vraa. A don Huan je, prestravljen i na samu tu pomisao, odvratio da nee da ima nita s veticama. Don Huan se drao za stomak smejui se i priznao je da uiva u razmiljanju kakvo mora da je zadovoljstvo njegovom dobrotvoru predstavljalo njihovo uzajamno dejstvo. Naroito kada je on sam, raspomamljen od straha i strasti, odbacio otvoren poziv da ui za vraa, govorei: Ja sam Indijanac. Ja sam roen da mrzim i plaim vetice. Belisario je izmenjao poglede sa svojom enom i telo je poelo da mu se gri. Don Huan je shvatio da on bezglasno plae, oigledno povreen takvim odbijanjem. Njegova ena je morala da ga pridrava sve dok se nije povratio. Dok su on i ena odlazili, Belisario se okrenuo i dao jo jedan savet don Huanu. Rekao je da se to udovite gnua ena, i da don Huan treba da pazi da nae mukarca da ga zameni ako bi se dogodilo da se on dopadne udovitu toliko da hoe da promeni slugu. Ali ne treba da se nada previe, jer e proi itave godine pre nego to uopte bude mogao da napusti kuu. To udovite voli da bude sigurno da su mu robovi verni i da ga bar potuju. Don Huan to vie nije mogao da podnese. Bio je slomljen, poeo je da plae, i rekao je Belisariju da ga niko nee zarobiti. Uvek je mogao da se ubije. Starog oveka je veoma duboko dirnuo don Huanov izliv i priznao je da je i sam imao istu ideju ali, avaj, udovite je moglo da mu ita misli i spreilo ga je da sebi oduzme ivot svaki put kada je to pokuao. 64

Belisario je jo jedanput ponudio don Huanu da ga povede u Durango da ui arobnjatvo. Rekao je da je to jedino mogue reenje. A don Huan mu je rekao da je to reenje kao skakanje iz vrueg tiganja u vatru. Belisario je poeo glasno da plae i zagrlio je don Huana. Proklinjao je trenutak kada je tom drugom oveku spasao ivot i zaklinjao se da nije imao pojma da e meusobno zameniti mesta. Umrknuo se i, gledajui don Huana goruim oima, rekao: Preruavanje je jedini nain da se preivi. Ako se ne ponaa kako treba, udovite ti moe ukrasti duu i pretvoriti te u idiota koji izvrava zadatke, i nita vie. Stvarno je teta to nemam vie vremena da te nauim da glumi. Zatim je jo vie plakao. Don Huan ga je, guei se u suzama, pitao da mu opie kako moe da se prerui. Belisario je potvrdio da monstrum ima jako otar vid, i preporuio je don Huanu da isproba razliitu odeu koja pristaje njegovoj mati. Konano, pred njim su godine pokuavanja razliitog preruavanja. Zagrlio je don Huana na vratima, otvoreno plaui. Njegova ena je stidljivo dodirnula ruku don Huana. I onda su otili. Pre toga nikad u ivotu nisam osetio toliku stravu i oaj, rekao je don Huan. udovite je tumbalo stvari po kui kao da me je nestrpljivo iekivalo. Seo sam ispred vrata i cvileo kao pas koji trpi bol. Zatim sam od istog straha povraao. Don Huan je sedeo satima nesposoban da se pokrene. Nije se usuivao da ode, a nije se usuivao ni da ue unutra. Ne bi bilo preterano kad bi se reklo da je on upravo umirao kada je video Belisarija kako mu mae rukama, izbezumljeno pokuavajui da mu privue panju sa druge strane ulice. I to to ga ponovo vidi pruilo je don Huanu trenutno olakanje. Belisario je uao pored trotoara, posmatrajui kuu. Davao je znake don Huanu da ostane po strani. Nakon muno dugog vremena, Belisario je prepuzio nekoliko metara na rukama i kolenima prema don Huanu, a zatim ponovo unuo, potpuno nepokretan. Puzei na takav nain stigao je na don Huanovu stranu. Za to su mu bili potrebni sati. Mnogi ljudi su tuda prolazi65

li, ali izgledalo je da niko od njih ne primeuje oajanje don Huana niti postupke starog oveka. Kada su njih dvojica bili rame uz rame, Belisario je doapnuo da osea da nije u redu da don Huana ostavi kao psa vezanog za stub. Njegova ena se protivila, ali on se vratio da pokua da ga spase. Konano, zahvaljujui don Huanu on je povratio slobodu. Pitao je don Huana zapovednikim apatom da li je spreman i voljan da uini sve da bi ovo izbegao. A don Huan ga je uveravao da e uiniti bilo ta. Najtajanstvenije je pruio zamotuljak odee don Huanu. Zatim je izloio svoj plan. Trebalo je da don Huan ode u onaj deo kue koji je najudaljeniji od soba udovita i da polako skine svoju odeu, skidajui svaki put po jedan deo, poevi od eira, zavravajui cipelama. Tada je trebalo da svu tu odeu stavi na drveni kostur, na konstrukciju poput krojake lutke, koju je morao da napravi brzo i efikasno, to pre moe, im ue u kuu. Sledei korak plana bio je da don Huan obue jedinu preobuku koja je mogla da prevari to udovite: odeu iz zamotuljka. Don Huan je pourio u kuu i sve pripremio. Napravio je drae kao za strailo za vrane od nekih letava koje je naao iza kue, skinuo je svoju odeu i stavio je na njih. Ali kada je otvorio zamotuljak doiveo je najvee iznenaenje u svom ivotu. Zamotuljak se sastojao od enske odee! Oseao sam se glupo i izgubljeno, rekao je don Huan, i ba sam hteo da ponovo obuem svoje odelo kada sam zauo neljudsku riku tog udovinog oveka. Bio sam vaspitan da prezirem ene, da verujem kako je njihova jedina uloga da se brinu o mukarcu. Za mene je oblaenje enske odee bilo jednako kao da sam postao ena. Ali moj strah od tog udovita bio je toliko snaan da sam zatvorio oi i obukao tu prokletu odeu. Gledao sam don Huana, zamiljajui ga u enskom odelu. To je bila slika do te mere smena da sam i protiv sopstvene volje prasnuo u gromoglasan smeh. Don Huan je rekao da je stari Belisario, koji ga je ekao na drugoj strani ulice, kada je video preruenog 66

don Huana, poeo nekontrolisano da plae. Plaui, poveo je don Huana do predgraa gde je ekala njegova ena sa dvojicom vodia mula. Jedan od njih je veoma smelo upitao Belisarija da li je ukrao tu udnu enu da bi je prodao javnoj kui. Starac je plakao toliko da se inilo da je na ivici da se onesvesti. Mladi gonii mula nisu znali ta da rade, ali je Belisarijeva ena, umesto da saosea, poela da vriti od smeha. A don Huan nije mogao da shvati zbog ega. Drutvo je krenulo po mraku. Ili su sporednim putevima i stalno se kretali prema severu. Belisario nije mnogo govorio. Izgledalo je da se plai i da oekuje nevolje. Njegova ena se svaala s njim i sve vreme se alila da su mogunost da se oslobode odbacili tako to su sa sobom poveli don Huana. Belisario joj je izdao strogo nareenje da to vie ne pominje, jer se plaio da bi gonii mula mogli da otkriju da je don Huan preruen. Upozorio je don Huana da on, poto ne zna kako da se uverljivo ponaa kao ena, treba da se ponaa kao devojka koja je malo udarena. Posle nekoliko dana don Huanov strah prilino je opao. U stvari, on je postao toliko samouveren da se ak nije ni seao da se plaio. Da nije bilo tog odela koje je nosio, mogao je da zamisli da je sve to je doiveo bilo nona mora. Noenje enske odee u takvim okolnostima podrazumevalo je, naravno, seriju drastinih promena. Belisarijeva ena je poduavala don Huana veoma ozbiljno svim aspektima potrebnim da se bude ena. Don Huan joj je pomagao da kuva, pere odeu i da skuplja drva za vatru. Belisario je obrijao don Huanu glavu i stavio na nju lek jakog mirisa i rekao goniima mula da tu devojku uznemiravaju vake. Don Huan je rekao da mu, poto je jo bio mladi bez brade, nije bilo teko da proe kao ena. Ali bio je sam sebi odvratan i bili su mu odvratni svi ti ljudi, i iznad svega njegova sudbina. eleo je da prestane da nosi ensku odeu, a obavljanje enskih poslova bilo je vie nego to je mogao da podnese. Jednog mu je dana prekipelo. Gonii mula su bili kap koja je prepunila au. Oekivali su i zahtevali da 67

im ta udna devojka u svemu izlazi u susret. Don Huan je rekao da je takoe stalno morao da bude oprezan jer su mu pretili. Morao sam da mu postavim pitanje. Da li su gonii mula bili u dosluhu sa tvojim dobrotvorom? upitao sam. Ne, odvratio je i poeo gromoglasno da se smeje. Oni su bili samo dva dobra oveka koji su privremeno potpali pod njegov uticaj. On je unajmio njihove mule da prenese lekovito bilje i rekao im je da e im bogato platiti ako mu pomognu da kidnapuje jednu mladu enu. Delokrug postupaka naguala Hulijana zavrteo mi je matu. Predstavio sam sebi kako se don Huan brani od seksualnih napada i vikao sam od smeha. Don Huan je nastavio svoj izvetaj. Rekao je da je strogo rekao starom oveku da je maskarada dovoljno dugo trajala, i da ga ti ljudi seksualno napastvuju. Belisario ga je bezbrino posavetovao da ima vie razumevanja, jer su mukarci mukarci, i opet je zaplakao, potpuno zbunjujui don Huana, koji se naao u ulozi ene koja se besno brani. Toliko je stradao od enskih nevolja da se uplaio sebe. Rekao je Belisariju da e zavriti u gorem stanju nego da je ostao kao rob udovita. Don Huanov nemir se jo vie uveao kada je starac poeo da mrmlja besmislice: ivot je sladak, mala cena koju ovek za njega plaa je ala, to udovite e da rastrgne don Huanovu duu i nee mu ak dozvoliti ni da se sam ubije. Oijukaj s goniima mula, posavetovao je don Huana pomirljivim tonom. Oni su prosti seljaci. Oni samo hoe da se poigraju, uzvrati im stoga kad navale na tebe. Pusti ih neka ti pipkaju noge. ta te briga? I ponovo je neobuzdano plakao. Don Huan ga je upitao zbog ega tako plae. Zato to si ti savren za sve ovo, rekao je i telo mu se uvilo od silnog jecanja. Don Huan mu se zahvalio za saoseanje i za sve nevolje kroz koje je morao da proe zbog njega. Rekao je Belisariju da se sad osea siguran i da hoe da ode. 68

Umetnost traganja je uenje svih hirova tvog preruavanja, rekao je Belisario, ne obraajui panju na ono to mu je don Huan govorio. I to znai da ih mora nauiti tako dobro da niko ne zna da si preruen. Da bi to postigao mora biti nemilosrdan, prepreden, strpljiv, i ljubazan. Don Huan nije imao pojma o emu Belisario govori. Umesto da to proveri, radije je od njega zatraio neko muko odelo. Belisario je bio pun razumevanja. Dao je don Huanu neku staru odeu i nekoliko pesosa. Obeao je don Huanu da e njegova preobuka uvek biti tu u sluaju da mu zatreba i vatreno je navaljivao da doe u Durango zajedno sa njim i da ui arobnjatvo i zauvek se oslobodi tog udovita. Don Huan je odgovorio da nee i zahvalio mu. Tako mu je Belisario poeleo srean put i vie puta ga je prilino snano potapao po ramenu. Don Huan se presvukao i upitao Belisarija za pravac. On je odvratio da e don Huan, ako bude iao putem prema severu, pre ili kasnije stii u sledei grad. Rekao je da bi ak mogli ponovo da im se ukrste putevi, jer obojica idu u istom pravcu to dalje od udovita. Don Huan je, konano osloboen, krenuo to je bre mogao. Hodao je otprilike etiri ili pet milja kada je naiao na znake prisustva ljudi. Znao je da je grad u blizini i da e tu moda dobiti posao dok ne odlui kuda e da ide. Seo je da se nakratko odmori, razmiljajui o uobiajenim tekoama na koje mora naii stranac u zabaenom gradiu, kada je krajikom oka opazio kretanje u bunju pokraj staze za tovarne ivotinje. Oseao je da ga neko posmatra. Odjednom se toliko prestravio da je skoio i poeo da tri u pravcu grada; to udovite je skoilo za njim i naglo zaokrenulo da bi ga zgrabilo za vrat. Promailo je za malo. Don Huan je kriknuo kao nikad ranije, ali jo uvek je imao dovoljno samokontrole da zadi u pravcu iz kojeg je bio doao. Dok je don Huan trao da spase svoj ivot, udovite ga je pratilo, krei se kroz bunje na svega nekoliko stopa. Don Huan je rekao da je to bio najstraniji 69

zvuk koji je ikad uo. Konano je video mule kako se lagano kreu u daljini, i povikao je u pomo. Belisario je prepoznao don Huana i potrao prema njemu pokazujui otvoreno strah. Dobacio je don Huanu sveanj enske odee viui: Tri kao ena, budalo jedna. Don Huan je priznao da ne zna otkud mu prisustvo duha da tri kao ena, ali trao je. udovite je prestalo da ga juri. A Belisario mu je rekao da se brzo presvue dok je udovite udaljeno. Don Huan se pridruio Belisarijevoj eni i goniima mula ne gledajui ni u koga. Natrag su krenuli drugim putevima. Danima niko nije progovarao; zatim mu je Belisario davao svakodnevne lekcije. Rekao je don Huanu da su indijanske ene praktine i da uvek idu u sr stvari, ali i da su takoe vrlo stidljive, i da, kada su izazvane, pokazuju znake fizikog straha tako to kolutaju oima, steu usne i ire nozdrve. Sve te znake prati strahovita tvrdoglavost, a ovu, opet, stidljiv smeh. Naterao je don Huana da veba vetinu enskog ponaanja u svakom gradu kroz koji su prolazili. I don Huan je iskreno verovao da ga on poduava da bude glumac. Ali Belisario je tvrdio da je to to ga poduava umee traganja. Rekao je don Huanu da je traganje mogue na svemu primeniti i da postoje etiri koraka da se to naui: nemilosrdnost, prepredenost, strpljenje i ljubaznost. Osetio sam da jo jednom moram da prekinem njegovo izlaganje. Ali, zar se traganje ne ui u dubokoj, povienoj svesti?, upitao sam. Svakako, odvratio je cerei se. Ali mora da shvati da nekim ljudima to to nose ensku odeu otvara vrata za povienu svest. U stvari, takva sredstva su delotvornija nego guranje skupne take, ali ih je vrlo teko stvoriti. Don Huan je rekao da ga je njegov dobrotvor svakodnevno vebao u etiri naina traganja i da je traio da don Huan shvati da nemilosrdnost nije surovost, da prepredenost ne sme biti okrutnost, da strpljenje nije nemar, i da ljubaznost ne sme biti budalatina. 70

Nauio ga je da se ova etiri koraka moraju vebati i usavravati sve dok ne budu ili tako glatko da su neprimetni. Verovao je da su ene prirodni tragai. I njegovo uverenje je bilo toliko snano da je izjavio da preruen u enu svaki mukarac zaista moe da naui traganje. Iao sam s njim na svaku pijacu u svakom gradu kojim smo prolazili, i sa svima se cenjkao, nastavio je don Huan. Moj dobrotvor je obino stajao po strani i posmatrao me. ,Budi nemilosrdan ali armantan', govorio mi je. ,Budi prepredan ali fini. Budi strpljiv ali aktivan. Budi ljubazan ali smrtonosan. Samo ene to mogu. Ako se ovek ponaa na taj nain on je cepidlaka.' I kao da bi osigurao da e don Huan biti posluan, povremeno se pojavljivao onaj udovini ovek. Don Huan bi ga povremeno ugledao kako tumara po poljima. Mnogo ee ga je viao poto mu je Belisario snano izmasirao lea, to je trebalo da mu ublai otar bol nerava u vratu. Don Huan se smejao i rekao da nije imao pojma da je izmanipulisan u povienu svest. Trebalo nam je mesec dana da stignemo u grad Durango, rekao je don Huan. U tih mesec dana isprobao sam uputstva za etiri naina traganja. To me nije stvarno u mnogome promenilo, ali mi je pruilo priliku da nazrem ta otprilike znai biti ena.

etiri naina traganja

Don Huan je rekao da treba da sedim tu na toj staroj osmatranici i da iskoristim podrku zemlje da bih pokrenuo svoju skupnu taku i da bih se prisetio drugih stanja poviene svesti u kojima me je on uio traganje. U prolih nekoliko dana, mnogo puta sam pomenuo etiri naina traganja, nastavio je. Pomenuo sam nemilosrdnost, prepredenost, strpljenje i ljubaznost nadajui se da bi ti mogao da se seti ta sam te o njima 71

nauio. Bilo bi divno kada bi ti mogao da iskoristi da te provedu i dovedu do toga da se svega priseti. utao je, kako se inilo, jedan neobino dug trenutak. Zatim je rekao neto to nije trebalo da me iznenadi ali me je ipak iznenadilo. Rekao je da me je uio ta etiri naina traganja u severnom Meksiku uz pomo Vinsentea Medrana i Silvija Manuela. Nije dalje o tome piriao ve je tu svoju izjavu ostavio da se uree. Pokuao sam da se setim, ali sam konano odustao, i hteo sam da viknem kako ne mogu da se setim neeg to se nikad nije ni dogodilo. Dok sam se borio da izustim svoj protest, brine misli su poele da mi se premeu po glavi. Znao sam da don Huan nije to rekao samo da bi me sekirao, to sam ja radio svaki put kada bi od mene traio da se setim poviene svesti. Postao sam opsesivno svestan da zaista nema kontinuiteta u tim doivljajima koje sam iskusio pod njegovim vodstvom. Ti se dogaaji nisu nizali kao dogaaji u mom svakodnevnom ivotu, linearno sloeni. Bilo je savreno mogue da je on u pravu. U don Huanovom svetu ni u ta nisam smeo da budem potpuno siguran. Pokuao sam da izustim svoje sumnje ali on je odbio da to slua i pourivao me je da se setim. Do tada je ve bio pao mrak. Bilo je vetrovito, ali meni nije bilo zima. Don Huan mi je bio dao pljosnat oblutak da ga stavim na grudnu kost. Moja svest je bila otro podeena za sve uokolo. Osetio sam iznenadno povlaenje, koje nije bilo ni spoljanje ni unutranje, ve je to vie bilo oseanje stalnog povlaenja za neki neodredljivi deo mene samog. Odjednom sam poeo da se seam, sa stravinom jasnoom, jednog sastanka kome sam prisustvovao pre mnogo godina. Seao sam se dogaaja i ljudi toliko ivo da me je to plailo. Osetio sam jezu. Sve sam to rekao don Huanu, na koga to izgleda nije ostavilo neki naroit utisak, niti ga se ticalo. Govorio mi je da se ne predajem mentalnom niti fizikom strahu. . Seanje mi je bilo toliko izvanredno da je bilo kao da sam ponovo doivljavao to iskustvo. Don Huan je 72

utao. Nije me ak ni gledao. Oseao sam se kao da sam zanemeo. To oseanje zanemelosti lagano je prolo. Ponovio sam sve one stvari koje sam uvek govorio don Huanu kada bih se setio nekog dogaaja koji nije imao linearno postojanje. Kako je to mogue, don Huane? Kako sam mogao da zaboravim sve to? A on je ponovio sve one stvari koje je uvek govorio. Ta vrsta pamenja i zaboravljanja nema nikakve veze sa normalnim pamenjem, uveravao me je. Ono se odnosi samo na pomeranje skupne take. Potvrdio je da, iako ja posedujem celokupno znanje o tome ta je namera, jo uvek ne zapovedam tim znanjem. Poznavati ta je namera znai da ovek moe, u svako doba, da objasni to znanje, ili da ga koristi. Jedan nagual se snagom svog poloaja obavezuje da svojim znanjem tako zapoveda. ega si se prisetio, upitao me je. Prvog puta kada si mi rekao za etiri naina traganja, rekao sam. Nekakav proces, neobjanjiv terminima moje uobiajene svesti sveta, oslobodio je seanje koje pre samo jednog minuta nije postojalo. I ja sam se prisetio itavog niza dogaaja koji su se odigrali pre mnogo godina. Ba kad sam naputao don Huanovu kuu u Sonori, zamolio me je da se naemo sledee nedelje oko podne, sa one strane granice Sjedinjenih Drava, u Nogalesu u Arizoni, na autobuskom depou Grejhaunda. Stigao sam oko sat vremena ranije. On je stajao pored vrata. Pozdravio sam ga. Nije odgovorio ve me urno poveo na stranu i apnuo mi da izvadim ruke iz depova. Bio sam zateen. Nije mi dao vremena da odgovorim, ve mi je rekao da mi je lic otvoren, i da je sramota to se vidi da sam seksualno uzbuen. Brzina kojom sam pojurio da se pokrijem bila je fenomenalna. Dok sam shvatio da je to bila okrutna ala ve smo bili na ulici. Don Huan se smejao, neprestano me snano udarao po leima, kao da proslavlja 73

takvu alu. Odjednom sam se naao u stanju poviene svesti. Otili smo do kafea i seli. Um mi je bio toliko bistar da sam eleo u sve da gledam, da vidim sutinu stvari. Ne trai energiju! nastavio je don Huan strogim glasom. Ovde sam te doveo da otkrijem da li moe da jede kada ti je pomerena skupna taka. Ne pokuavaj da uradi vie od toga. Ali tada je jedan ovek seo za sto ispred mene i odvukao je svu moju panju. Krui oima, objasnio je don Huan. Ne gledaj u tog oveka. Bilo mi je nemogue da prestanem da gledam tog oveka. Oseao sam da me zahtev don Huana uznemirava. ta vidi? uo sam da me don Huan pita. Video sam svetlosnu ahuru nainjenu od svetlosnih krila sklopljenih oko same ahure. Krila su se rasklopila, leprala jedan trenutak, otpala, i zamenila bi ih nova krila, koja su ponavljala isti proces. Don Huan je bezobrazno okrenuo moju stolicu sve dok se nisam naao kako gledam u zid. Kakvo traenje, rekao je glasno uzdiui, poto sam mu bio opisao ta ja vidim. Istroio si gotovo svu svoju energiju. Opusti se. Ratniku je potrebna usredsreenost. ta koga briga za krila na svetlosnoj ahuri? Rekao je da je poviena svest kao odskona daska. Sa nje ovek moe da skoi u venost. Uvek iznova je naglaavao da, kada se skupna taka pomeri, ona se ili ponovo smesti u poloaju veoma blizu svom uobiajenom ili nastavlja da se kree u venost. Ljudi nemaju pojma o udesnoj moi koju nosimo u sebi, nastavio je. U ovom trenutku, na primer, ti ima sredstvo da dosegne venost. Ako nastavi da se bezvezno ponaa, mogao bi uspeti da svoju skupnu taku gurne preko odreenog mesta, posle kojeg vie nema povratka. 74

Shvatio sam opasnost o kojoj je govorio, odnosno, imao sam telesni oseaj da stojim na rubu ponora, i da u, ako se napred nagnem, pasti u njega. Tvoja skupna taka se pomerila u povienu svest, nastavio je, zato to sam ti pozajmio svoju energiju. Jeli smo u tiina, vrlo jednostavnu hranu. Don Huan mi nije dozvolio da pijem aj ili kafu. Dok koristi moju energiju, rekao je, ne nalazi se u svojem sopstvenom vremenu, ve u mojem. Ja pijem vodu. Dok smo hodali nazad do mojih kola bilo mi je pomalo muka. Zateturao sam se i skoro izgubio ravnoteu. To je oseanje bilo slino onom kada se hoda dok se prvi put nose naoare. Priberi se, rekao je don Huan smeei se. Tamo kuda idemo treba da bude izuzetno sabran. Rekao mi je da vozim preko granice u grad blizanac Nogalesa u Meksiku. Dok sam vozio on me je upuivao: kojom ulicom da idem, kada da skrenem desno ili levo, koliko brzo da idem. Ja poznajem ovaj kraj, rekao sam prilino ozlovoljen. Kai mi kuda hoe da ide i ja u te tamo odvesti. Kao voza taksija. 0. K., rekao je. Odvezi me u Hevnvord aveniju br. 1573. Nisam znao gde je Hevnvord avenija, niti da li takva ulica zaista postoji. Sumnjao sam da je on prosto izmislio ime da bi me zbunio. utao sam. U oima mu je bio podrugljiv sjaj. Egomanija je pravi tiranin, rekao je. Neprekidno moramo da radimo na tome da je zbacimo. Nastavio je da mi pria kuda da vozim. Konano mi je rekao da zaustavim pred jednom jednospratnicom svetlobe boje, na uglu, u imunom kraju. Neto je bilo kod te kue to mi je odmah privuklo panju; gust pokriva od oker ljunka svuda oko nje. vrsta vrata prema ulici, prozorski okviri i kua bili su svi ofarbani oker kao i taj ljunak. Na svim prozorima bili su sputeni zasuni. Po svim odlikama bilo je to tipino prigradsko boravite srednje klase. 75

Izali smo iz kola. Don Huan je iao napred. Nije kucao niti je vrata otvorio kljuem, ve su se ona, kada smo doli do njih, sasvim sama tiho otvorila na podmazanim arkama, bar koliko sam ja mogao da otkrijem. Don Huan je brzo uao. Nije me pozvao unutra. Jednostavno sam ga sledio. Zanimalo me je ko je iznutra otvorio vrata, ali tamo nije bilo nikoga. Unutranjost kue delovala je veoma umirujue. Nije bilo slika na glatkim, veoma istim zidovima. Nije bilo ni svetiljki, a nije bilo ni polica za knjige. Pod poploan zlatnoutim ploama stajao je u najlepem odnosu sa mat belim zidovima. Nalazili smo se u malom i uzanom holu koji se otvarao prema prostranoj dnevnoj sobi sa visokim stropom i zidanim kaminom. Polovina sobe bila je potpuno prazna, ali u blizini kamina bio je polukrug skupog nametaja: dva velika be kaua u sredini, sa dve fotelje sa strane prekrivene tofom iste boje. Tu je bio i teak, okrugao vrst orahov sto u sredini. Sudei po onome to sam video oko kue, izgleda da su ljudi koji su tu iveli bili imuni ali tedljivi. I oigledno su voleli da sede oko vatre. Dva oveka, koji su imali neto oko pedeset i neku, sedeli su u foteljama. Ustali su kada smo uli. Jedan od njih je bio Indijanac a drugi Latinoamerikanac. Don Huan me je prvo predstavio Indijancu, koji mi je bio blii. Ovo je Silvio Manuel, rekao mi je don Huan. On je najmoniji i najopasniji vra u mom drutvu, a takoe je i najtajanstveniji. Izgled Silvija Manuela bio je kao sa freske Maja. Ten mu je bio bled, gotovo ut. Pomislio sam da izgleda kao Kinez. Oi su mu bile nagnute ali ne i iskoene. Bile su krupne, crne i sjajne. Nije imao bradu. Kosa mu je bila crna crncijata proarana sedim pramenovima. Imao je visoke jagodice i pune usne. Bio je visok oko pet stopa* i sedam ina, suv i ilav i nosio je utu * Stopa 0,3048 metara. Prim. prev. 76

sportsku koulju, mrke pantalone i tanak svetlosmei sako. Sudei po njegovom odelu i nainu ponaanja, izgledalo je da je ameriki Meksikanac. Nasmeio sam se i pruio ruku Silviju Manuelu, ali je on nije prihvatio. Lako je klimnuo glavom. A ovo je Vinsente Medrano, rekao je don Huan, okreui se prema drugom oveku. On je najueniji i najstariji meu mojim drugovima. On nije najstariji po godinama, ve po tome to je bio prvi uenik mog dobrotvora. Vinsente je isto tako ovla klimnuo glavom kao i Silvio Manuel, i kao i on nije rekao ni re. On je bio malo vii od Silvija Manuela, ali isto tako mrav. Imao je ruiast ten i negovane brkove i bradu. Crte lica su mu bile gotovo prefinjene: tanak, divno izvajan nos, mala usta, tanke usne. upave tamne obrve bile su u suprotnosti sa njegovom prosedom bradom i kosom. Oi su mu bile mrke i takoe sjajne i nasmejane uprkos njegovom namrtenom izrazu. Bio je konzervativno odeven u zelenkasto odelo od lake pamune tkanine. Takoe je izgledalo da je i on Meksikanac iz SAD. Pogaao sam da je on vlasnik kue. Nasuprot njima don Huan je izgledao kao indijanski seljak. Njegov slamni eir, iznoene cipele, stare kaki pantalone i karirana koulja bili su kao u batovana ili pomonog radnika. Gledajui ih svu trojicu zajedno, imao sam utisak da je don Huan preruen. Nametnulo mi se vojniko poreenje, da je don Huan komandni oficir tajne operacije, oficir koji, bez obzira koliko snano to pokuavao, nije mogao da sakrije svoje godine komandovanja. Takoe sam imao utisak da su svi oni bili priblino istih godina, iako je don Huan izgledao mnogo stariji od druge dvojice, ali i daleko snaniji. Takoe pretpostavljam da vi znate da je Karlos daleko najvei razmaenko kojeg sam upoznao, rekao im je don Huan najozbiljnijeg izraza lica. Vei ak i od naeg dobrotvora. Uveravam vas, da ako postoji iko ko razmaenost uzima ozbiljno, to je ovaj ovek. 77

Nasmejao sam se, ali se niko drugi nije smejao. Ta dva oveka su me posmatrali sa udnim sjajem u oima. Sigurno je da ete vi sainjavati neuporediv trio, nastavio je don Huan. Najstariji i najueniji, najopasniji i najmoniji, i najrazmaeniji. Oni su i dalje ostali ozbiljni. Prouavali su me sve dok nisam postao svestan sebe. Tada je Vinsente prekinuo tiinu. Ne znam zato si ga doveo u kuu, rekao je suvim, odsenim tonom. On nam je od male koristi. Odvedi ga napolje u zadnje dvorite. I zavei ga, dodao je Silvio Manuel. Don Huan se okrenuo prema meni. Hajde, rekao je nenim glasom i pokazao mi brzim pokretom glavom u pravcu zadnjeg dela kue. Bilo je vie nego oigledno da se toj dvojici ljudi nisam dopadao. Nisam znao ta da kaem. Bio sam krajnje povreen i ljut, ali je ta oseanja nekako odvraalo moje stanje poviene svesti. Otili smo u zadnje dvorite. Don Huan je neoekivano uzeo konu oputu i ovio mi je oko vrata neverovatnom brzinom. Njegovi pokreti su bili toliko brzi i tako spretni da sam trenutak kasnije, pre nego to sam mogao da shvatim ta se deava, bio vezan oko vrata kao pas, za jedan od dva stuba od sabijene ljake koji su podupirali teak krov iznad zadnje verande. Don Huan je odmahivao glavom u znak ljutnje i neverice i poao nazad u kuu, dok sam ja poeo da se derem na njega da me odvee. Ue mi je toliko vrsto bilo stegnuto oko vrata da me je spreavalo da viem onoliko glasno koliko sam to eleo. Nisam mogao da verujem da se to sve deava. Suzdravajui svoj bes, pokuao sam da odreim vor na vratu. Bio je toliko vrst kao da su kone trake bile slepljene. Povredio sam nokte pokuavajui da ih razdvojim. Imao sam napad nekontrolisanog gneva i urlikao sam kao nemona ivotanja. Onda sam zgrabio ue, obmotao ga oko ruku i, odupirui se nogom o stub od blokova, povukao. Ali koa je bila suvie vrsta za 78

snagu mojih miica. Oseao sam se ponien i uplaen. Strah mi je doneo trenutak trezvenosti. Znao sam da sam pustio da me lana aura don Huanove umerenosti obmane. Procenio sam svoju situaciju to sam objektivnije mogao i uvideo da nema naina da se oslobodim osim da prekinem koni kai. Izbezumljeno sam poeo da ga trljam o otar ugao stuba od blokova. Mislio sam da u, ukoliko uspem da prekinem kai pre nego to ijedan od ljudi izae napolje u dvorite, imati priliku da otrim do svojih kola i odem, i da se nikad ne vratim. Dahtao sam i znojio se i trljao ue sve dok ga gotovo nisam prekinuo. Onda sam se jednom nogom odupro o stub, obmotao ue oko ruke i oajniki vukao dok nije puklo, a ja sam odleteo unazad u kuu. Dok sam natrake nahrupio kroz otvorena vrata, don Huan, Vinsente i Silvio Manuel su stajali u sredini sobe i aplaudirali. Kakav dramatian povratak, rekao je Vinsente, pomaui mi da ustanem. Prevario si me. Nisam mislio da si sposoban za takve eksplozije. Don Huan mi je priao i odreio vor, oslobaajui mi vrat od preostalog komada ueta. Drhtao sam od straha, naprezanja i besa. Iznemoglim glasom upitao sam don Huana zato me tako mui. Njih trojica su se smejali i u tom trenutku su najmanje od svega izgledali zastraujui. Hteli smo da te isprobamo i da ustanovimo kakav si ti stvarno ovek, rekao je don Huan. Odveo me do jednog kaua i uglaeno mi ponudio da sednem. Vinsente i Silvio Manuel su seli u fotelje, a don Huan je seo naspram mene na drugi kau. Smekao sam se nervozno ali vie nisam bio uplaen svojom situacijom, niti od don Huana i njegovih prijatelja. Svi su me posmatrali sa iskrenim zanimanjem. Vinsente nije prestajao da se smeje, iako je izgledalo da oajniki pokuava da izgleda ozbiljan. Silvio Manuel je klimao glavom ritmino dok je zurio u 79

mene. Oi mu nisu bile u fokusu ali ih nije skidao sa mene. Vezali smo te, nastavio je don Huan, jer smo hteli da znamo da li si ljubazan ili strpljiv ili nemilosrdan ili prepreden. Nali smo da nisi nita od svega toga. Samo da si najvei mogui razmaenko kao to sam ve bio rekao. Da se nisi prepustio nasilnosti, svakako bi primetio da je taj famozni vor na uetu oko tvog vrata bio laan. On se odreuje. Vinsente je napravio taj vor da bi varao svoje prijatelje. Kidao si ue nasilno. Sigurno je da nisi ljubazan, rekao je Silvio Manuel. Jedan trenutak su utali, a zatim sva trojica prsnuli u smeh. Nisi ni nemilosrdan niti prepreden, nastavio je don Huan. Da jesi, jednostavno bi odreio oba vora i pobegao sa vrednom konom uzicom. Nisi ni strpljiv. Da jesi, ti bi cvileo i plakao sve dok ne bi primetio par batenskih makaza pored zida sa kojima si mogao da presee ue za dve sekunde i da sebi pritedi bol i napor. Ne moe, dakle, nauiti da bude nasilan ili glup. Ti to ve jesi. Ali moe da naui da bude nemilosrdan, prepreden, strpljiv i ljubazan. Don Huan mi je objasnio da su nemilosrdnost, prepredenost, strpljenje i ljubaznost sutina traganja. Oni su osnova koju sa svim njihovim grananjem treba uiti obazrivo, preciznim koracima. Obraao se meni, ali je govorio gledajui Vinsentea i Silvija Manuela, koji su ga sluali sa punom panjom i povremeno klimali glavama u znak odobravanja. Stalno iznova je ponavljao da je poduavanje traganja jedna od najteih stvari koju rade vraevi. I naglasio je da bez obzira na to ta oni rade da bi me nauili traganju, i bez obzira na to ta ja nasuprot tome mislio, besprekornost je ono to diktira njihova dela. Budi uveren da mi znamo ta radimo. Na dobrotvor, nagual Hulijan, pobrinuo se za to, rekao je don Huan, i sva trojica su prasnuli u takav gromoglasan 80

smeh da sam se oseao prilino nelagodno. Nisam znao ta da mislim. Don Huan je ponovio da je vrlo vano razmotriti da posmatrau ponaanje vraeva moe izgledati zlo, iako je ono u stvari uvek besprekorno. Kako moe da uvidi razliku ako si ti taj posmatra?, upitao sam. Zla dela ine ljudi zbog line koristi, rekao je. Vraevi, dakle, imaju jedan drugaiji cilj zbog kojeg delaju, koji nema nita s linom koristi. injenica da oni uivaju u svojim delima ne rauna se kao dobit. Pre se moe reci da je to odlika njihovog karaktera. Obian ovek dela samo ukoliko postoji prilika za linu dobit. Ratnici kau da ne delaju za dobit ve za duh. Razmiljao sam o tome. Delovanje bez oekivane nagrade bilo je zaista tu koncept. Bio sam odgajan da ulaem i da se nadam nekoj vrsti nagrade za sve to inim. Mora da je don Huan moje utanje i zamiljenost shvatio kao neku vrstu sumnjiavosti. Smejao se i gledao u svoja dva drugara. Pogledaj, na primer, nas etvoricu, nastavio je. Ti smatra da u ovu situaciju ulae i da e eventualno od toga neto da dobije. Ako se naljuti na nas, ili ako te mi razoaramo, moe da se poslui zlim delima i da tako bude s nama naisto. Mi, nasuprot tome, ne pomiljamo na linu korist. Naa su dela voena besprekornou mi se ne moemo naljutiti niti razoarati u tebe. Don Huan se nasmeio i rekao mi da je sve od trenutka kada smo se tog dana nali na autobuskom depou, sve to je radio sa mnom, iako moda tako ne izgleda, bilo zapoveeno besprekornou. Objasnio je da mu je bilo potrebno da me dovede u poloaj bez odbrane da bi mi pomogao da uem u povienu svest. Zbog toga mi je bio rekao da mi je lic raskopan. To je bio jedini nain da te prodrmani, rekao je cerei se. Mi smo sirovi Indijanci, i tako su svi nai udarci nekako primitivni. to je prefinjeniji ratnik to su njegovi udari mnogo istananiji i razraeniji. Ali 81

moram da priznam da smo prilino odstupili od svoje sirovosti, naroito kada smo te vezali za vrat kao psa. Sva trojica su se cerili i smejali tiho kao da je u kui bilo jo nekog koga nisu eleli da uznemire. Veoma tihim glasom don Huan je rekao da sam, poto sam u povienoj svesti, spremniji da razumem ono to e mi rei o dve majstorije: o traganju i nameri. Nazvao ih je krunskim vrhuncem starih i novih vraeva, glavnom stvari kojom se danas vraevi bave, ba kao to su se bavili i vraevi hiljadama godina ranije. Naglasio je da je traganje poetak i da, pre no to se bilo ta pokua na stazi ratnika, ratnici moraju nauiti traganje; posle toga moraju nauiti nameravanje, i tek tada mogu da pomere skupnu taku po sopstvenoj volji. Tano sam znao o emu govori. Znao sam, ne znajui kako, ta se moe postii pomeranjem skupne take. Ali nisam imao rei da objasnim to to znam. Stalno sam pokuavao da im ispriam svoje znanje. Oni su se smejali mojim neuspesima i stalno me podbadali da pokuam ponovo. Kako bi ti se dopalo da ja to kaem mesto tebe?, upitao je don Huan. Moe biti da ja mogu da naem svaku re koju bi ti hteo da kae ali ne moe. Po njegovom izgledu, prosudio sam da ozbiljno trai moju dozvolu. Situacija mi je izgledala tako nepodesna da sam poeo da se smejem. Don Huan me je, pokazujui veliko strpljenje, ponovo upitao a ja sam ponovo dobio nov napad smeha. Njihov izgled iznenaenosti i zabrinutosti govorio mi je da im je moje reagovanje nerazumljivo. Don Huan je ustao i objavio da sam ja suvie umoran i da je vreme da se vratim u svet obinih zbivanja. ekaj, ekaj, molio sam. Dobro sam. Samo mi je smeno to to ti mene pita da ti dam dozvolu. Moram da pitam za tvoju dozvolu, rekao je don Huan, jer ti si jedini ko moe da dozvoli da se rei zadrane u tebi mogu obznaniti. Mislim da sam pogreio to sam pretpostavio da ti razume vie nego to razume. Rei su strano mone i vane i magino su vlasnitvo svakoga ko ih poseduje. 82

Vraevi znaju pravilo zasnovano na iskustvu: oni kau, da to se dublje skupna taka pomeri, snanije je oseanje da ovek poseduje znanje i da nema rei da ga objasni. Ponekad skupna taka obinog oveka moe da se pomeri bez poznatog uzroka i da on toga i nije svestan, osim to mu se jezik zavee, zbrkan je i nejasan. Vinsente se umeao i predloio da sa njima ostanem malo due. Don Huan se sloio i okrenuo se prema meni. Osnovni princip traganja jeste da ratnik traga po sebi, rekao je. On traga po sebi nemilosrdno, prepredeno, strpljivo i ljubazno. Hteo sam da se smejem ali mi on nije dao vremena. Veoma jezgrovito definisao je traganje kao umetnost korienja ponaanja na neobian nain za naroite svrhe. Rekao je da je normalno ljudsko ponaanje u svetu svakodnevnog ivota rutina. Svako ponaanje koje odskae od rutine uzrokuje neobine posledice u naem celokupnom biu. Vraevi su tragali za tim neobinim efektima jer su se oni nagomilavali. Objasnio je da su vraevi vidovnjaci iz davnine, uz pomo svog vienja, prvi primetili da neuobiajeno ponaanje izaziva potres skupne take. Uskoro su otkrili da, ukoliko se neuobiajeno ponaanje upranjava sistematski i mudro usmerava, ono moe da natera skupnu taku da se pokrene. Pravi izazov za te vraeve vidovnjake, nastavio je don Huan, bio je da pronau sistem ponaanja koje nije bilo ni usko niti kapriciozno, ve kombinacija moralnosti i oseanja za lepo po kojem se vraevi vidovnjaci razlikuju od obinih vetica. Prestao je da govori, i oni su me posmatrali kao da u mojim oima i na mom licu trae tragove umora. Svako ko uspe da svoju skupnu taku pomeri u novi poloaj jeste vra, nastavio je don Huan. A iz tog novog poloaja on moe da radi sve dobre i loe stvari svojim sadruzima. Vra se, prema tome, moe biti, kao obuar ili pekar. Cilj vraeva vidovnjaka je da odu izvan tog stanovita. A da bi to ostvarili potrebni su im moral i lepota. 83

Rekao je da je traganje za vraeve osnova na kojoj ie sve ostalo to oni ine sagraeno. Neki vraevi imaju primedbi na termin traganje, nastavio je, ali taj naziv je prihvaen jer podrazumeva skriveno ponaanje. Ono se takoe naziva umetnost potaje, ali taj termin je jednako nesrean. Mi lino, zbog naeg nevojnikog temperamenta, zovemo ga umetnost kontrolisane ludosti. Moe ga zvati kako god hoe. Mi emo, ipak, nastaviti sa terminom traganje, zato to je tako jednostavno rei traga a, kao to je moj dobrotvor voleo da kae, tako je nezgodno rei poinilac kontrolisane ludosti. Na pomen njihovog dobrotvora, smejali su se kao deca. Savreno sam ga shvatao. Nisam imao ni pitanja niti nedoumica. Jedino sam imao oseaj da moram da se hvatani za svaku don Huanovu re da bih se ukotvio. U suprotnom moje misli bi urile pred njim. Primetio sam da su mi oi usredsreene na njegove usne, kao to su mi ui bile usredsreene na njegove rei. Ali kada sam to jednom shvatio, vie nisam mogao da ga pratim. Usredsreenost mi se rasturila Don Huan je nastavio da pria ali ja ga nisam sluao. Iuavao sam se neverovatnim mogunostima stalnog ivljenja u povienoj svesti. Pitao sam se kakva bi bila vrednost opstanka? Da li bi ovek bio sposoban da bolje procenjuje situacije? Da li bi bio bri od obinog oveka, ili moda i inteligentniji? Don Huan je iznenada prestao da govori i upitao me o emu sam razmiljao. Ah ti si toliko praktian, napomenuo je poto sam mu rekao svoje sanjarije. Mislio sam da e u povienoj svesti tvoj temperament biti daleko umetnikiji, daleko mistikiji. Don Huan se okrenuo Vinsenteu i zamolio ga da odgovori na moje pitanje. Vinsente je proistio grlo i osuio ruke briui ih o pantalone. Odavao je ist utisak straha od izlaska na scenu. Bilo mi ga je ao. Misli su mi se uskovitlale. I kada sam ga uo kako muca, jedna predstava mi je eksplodirala u umu 84

predstava koju sam uvek imao o stidljivosti svoga oca, o njegovom strahu od ljudi. Ali pre no to sam imao vremena da se predam toj slici, Vinsenteove oi su se zapalile nekakvom udnom unutranjom svetlou. Napravio je komino ozbiljno lice i zatim progovorio autoritativno i profesionalno. . Da ti odgovorim na pitanje, rekao je, Opstanak u povienoj svesti nema nikakvu vrednost; inae bi itava ljudska rasa bila tu. oveanstvo je sigurno od toga, jer se tamo tako teko stie. Postoji, ipak, slabana mogunost da jedan obian ovek ue u takvo stanje. Ako to uradi, on obino uspeva da se zbrka, ponekad nepopravljivo. Sva trojica su prasnuli u smeh. Vraevi kau da je poviena svest vrata namere, rekao je don Huan. I oni je tako i koriste. Razmisli o tome. Zurio sam u svakoga od njih ponaosob. Usta su mi bila otvorena, i oseao sam da u, ukoliko ih tako drim, biti sposoban da moda shvatim tu zagonetku. Sklopio sam oi i dobio odgovor. Osetio sam ga. Nisam ga smislio. Ali nisam mogao da ga izrazim reima, ma koliko se snano trudio da to uinim. Tako, tako, rekao je don Huan, dobio si jo jedan odgovor vraeva sasvim sam, ali jo uvek nema dovoljno energije da ga izmeni i pretvori u rei. Oseanje koje sam doivljavao bilo je i vie nego samo da nisam sposoban da izrazim svoje misli; to je bilo kao da sam oslobodio neto to sam zaboravio pre mnogo godina: da ne znam ta to oseam jer jo nisam nauio da govorim, i da mi stoga nedostaju sredstva da svoja oseanja prevedem u misli. Da bi razmiljao i rekao tano ono to eli da kae zahteva neizrecivu koliinu energije, rekao je don Huan pronikavi u moja oseanja. Silina mog sanjarenja bila je toliko snana da sam zaboravio kako je zapoela. Buljio sam zateen u don Huana i priznao da nemam pojma ta su oni rekli, ili ta sam ja rekao samo trenutak ranije. Seao sam se dogaaja sa konim uetom i onoga to mi je don 85

Huan rekao odmah posle toga, ali nisam mogao da se prisetim oseanja koje me je preplavljivalo samo pre jednog trenutka. Ti ide pogrenim putem, rekao je don Huan. Pokuava da upamti misli onako kako ih i inae normalno pamti, ali ovo je drukija situacija. Samo sekundu ranije imao si jedno zaprepaujue oseanje da zna neto sasvim naroito. Takvih se oseanja ne moe seati koristei se pamenjem. Mora ih se prisetiti tako to e da ih namerava. Okrenuo se prema Silviju Manuelu, koji se bio ispruio u fotelji, sa nogama ispod ajnog stoia. Silvio Manuel me je netremice gledao. Oi su mu bile crne, kao dva komada sjajnog opsidijana. Ne mrdnuvi ni jedan mii, ispustio je prodoran krik ptice. Nameravaj! viknuo je. Nameravaj! Nameravaj!!! Sa svakim krikom glas mu je postajao sve neljudskiji i sve prodorniji. Kosa na potiljku mi se nakostreila. Osetio sam da sam se sav najeio. Ali moj um, namesto da se usredsredi na strah koji sam oseao, smesta se prisetio onog oseanja koje sam iskusio. Ali pre nego to sam mogao da se njime u potpunosti nasladim, taj oseaj se razleteo i proirio u neto drugo. I tada sam shvatio ne samo zbog ega je poviena svest vrata namere, ve sam takoe shvatio i ta je namera. I, iznad svega, shvatio sam da se to oseanje ne moe izraziti reima. To znanje je bilo tu za svakoga. Bilo je tu da bi se osetilo, da bi se koristilo, ali ne da bi se objanjavalo. ovek u njega moe ui menjajui nivoe svesti, stoga, poviena svest jeste ulaz. Ali ak se ni ulaz ne moe objasniti. ovek jedino moe da ga koristi. Jo jedan deo znanja doao mi je tog dana bez iijeg vodstva: da je prirodno poznavanje namere dostupno svakome, ali da zapovedanje pripada onima koji je ispituju. Tada sam ve bio strano umoran, i nesumnjivo kao rezultat toga, moj katoliki odgoj poeo je snano da utie na moje reakcije. Za trenutak sam poverovao da je namera Bog. 86

Rekao sam to don Huanu, Vinsenteu i Silviju Manuelu. Oni su se smejali. Vinsente je, i dalje svojim zvaninim tonom, rekao da nije mogue da je Bog, jer je namera sila koja se ne moe opisati, a jo manje predstaviti. Ne budi bezobrazan, rekao mi je don Huan strogo. Ne pokuavaj da neto smilja na osnovu tvog prvog i jedinog pokuaja. Saekaj dok bude zapovedao svojim znanjem, pa onda odlui ta je ta. Priseanje na etiri naina traganja me je iscrpio. Najdramatinija posledica bila je vie nego obina nezainteresovanost. Ne bih se brinuo da sam sad pao mrtav, niti da je don Huan. Nije me brinulo da li emo na toj staroj osmatranici ostati preko noi ili emo krenuti kui po najveem mraku. Don Huan je bio pun razumevanja. Vodio me je za ruku, kao da sam slep, do velike stene, i pomogao mi je da sednem leima oslonjen o nju. Preporuio mi je da pustim da me prirodan san povrati u normalno stanje svesti. 87

4 SILAZAK DUHA
Vienje duha

Odmah posle okasnelog ruka, dok smo jo uvek sedeli za stolom, don Huan je najavio da emo nas dvojica ii da no provedemo u peini vraeva i da bi trebalo da krenemo. Rekao je da je neophodno da tu ponovo sedim, u potpunoj tami, i da dopustim toj stenovitoj formaciji i nameri vraeva da pokrenu moju skupnu taku. Poeo sam da ustajem sa stolice ali me je on zaustavio. Rekao je da postoji neto to prvo eli da mi objasni. Ispruio se, stavio noge na sedite stolice i naslonio u oputen, udoban poloaj. Kada te malo bolje vidim, rekao je don Huan, primeujem sve vie kako ste ti i moj dobrotvor slini. Oseao sam se toliko zastraen da nisam mogao da ga pustim da nastavi. Rekao sam mu da ne mogu da zamislim kakve su to slinosti, ali ako je bilo ikakvih mogunost za koju nisam smatrao da me u nju treba ponovo uveravati bilo bi mi drago ako bi mi priao o njima, da bi mi pruio priliku da ih ispravim ili da ih izbegnem. Don Huan se smejao sve dok mu suze nisu potekle niz obraze. Jedna od tih slinosti je, da ti kad dela, dela dobro, rekao je, ali kada razmilja, ti se uvek spo88

plie. Moj dobrotvor je bio ba takav. Nije razmiljao ba najbolje. Upravo kada sam hteo da se branim, da kaem kako nema nita loe u nainu na koji razmiljam, ulovio sam avolasti sjaj u njegovim oima. Odustao sam. Don Huan je primetio taj moj zaokret i smejao se pomalo iznenaen. Mora biti da je oekivao suprotno. Mislim, na primer, da ti ima tekoa da shvati duh samo kada razmilja o njemu, nastavio je veselo se osmehujui. Ali kada ti dela, duh ti se s lakoom otkriva. Moj dobrotvor je bio takav. Pre nego to krenemo u peinu, ispriau ti priu o svom dobrotvoru i etvrtom apstraktnom jezgru. Vraevi veruju da, do samog trenutka kada duh sie, svako od nas moe da ode od njega; ali ne i posle toga. Don Huan je namerno zastao da bi me pokretima svojih obrva naterao da razmotrim ono to je upravo rekao. etvrto apstraktno jezgro je pun udar silaska duha, nastavio je. etvrto apstraktno jezgro je in otkrovenja. Duh nam se otkriva. Vraevi to opisuju kao da duh eka u zasedi i zatim se sputa na nas, na svoj plen. Vraevi kau da je silazak duha uvek prikriven. Dogaa se a ipak se ini da se nikad nije dogodio. Postao sam veoma nervozan. Iz tona don Huanovog glasa, oseeao sam da me priprema da svakog asa izrui neto na mene. Upitao me je da li se seam trenutka kada se duh spustio na mene zapoinjui tako moju stalnu vernost apstraktnom. Nisam imao pojma o emu to pria. Postoji prag koji kada se jednom pree ne dozvoljava povratak, rekao je. Obino, od trenutka kada duh zakuca, potrebne su godine da uenik stigne do tog praga. Ipak, ponekad se do praga stie gotovo odmah. Sluaj mog dobrotvora je primer za to. Don Huan je rekao da svaki vra treba da jasno upamti prelazak tog praga zato da bi ga to podsealo na novo stanje njegovih mogunosti opaanja. Objasnio je da ovek ne mora da bude uenik vraeva da bi stigao 89

do tog praga, i da je jedina razlika izmeu obinog oveka i vraa u tome to u tim sluajevima svako istie drugo. Vra istie prelazak tog praga i seanje na to koristi kao referentnu taku. Obian ovek ne prelazi prag i daje sve od sebe da sve u vezi sa njim zaboravi. Rekao sam mu da se ne slaem sa tim stanovitem jer ne mogu da prihvatim to da postoji samo jedan prag koji treba prei. Don Huan je gledao u nebo, uasavao se i vrteo glavom aljivo oajavajui. Nastavio sam da se svaam, ne zato to se nisam slagao sa njim, ve da bih sebi pojasnio stvari. Ipak sam ubrzo izgubio elju za tim. Najednom sam imao oseaj da klizim kroz tunel. Vraevi kau da se etvrto apstraktno jezgro deava kada duh prekine nae lance samorefleksije, rekao je. Prekidanje naih lanaca je velianstveno, ali je takoe vrlo nepoeljno, jer niko ne eli da bude slobodan. Oseanje da klizim kroz tunel potrajalo je jo koji trenutak, a onda mi je sve postalo jasno. I ja sam poeo da se smejem. udni uvidi zatoeni u meni eksplodirali su u smeh. Izgledalo je da mi don Huan ita misli kao da su knjiga. udnog li oseaja: shvatiti da sve to mislimo, sve to govorimo zavisi od poloaja skupne take, primetio je. I to je bilo tano ono o emu sam mislio i emu sam se smejao. Znam da se u ovom trenutku tvoja skupna taka pokrenula, nastavio je, i da si shvatio tajnu naih lanaca. Oni nas zarobljavaju, ali drei nas prikovane za lagodno mesto samorefleksije, oni nas tite od juria nepoznatog. Bio sam u jednom od onih izuzetnih trenutaka kada mi je sve to je bilo u vezi sa svetom vraeva bilo kristalno jasno. Sve sam shvatao. Kada se jednom nai lanci prekinu, nastavio je don Huan, vie nismo vezani za brige svakodnevnog sveta. I dalje smo u svakodnevnom svetu, ali tu vie 90

ne spadamo. Da bismo tu pripadali, trebalo bi da delimo ljudske brige, a bez lanaca to ne moemo. Don Huan je rekao da mu je nagual Elijas objasnio da ono po emu se razlikujemo od normalnih ljudi jeste da mi delimo jedan metaforini bode: brigu nae samorefleksije. Tim bodeom reemo sebe i krvarimo; i posao naih lanaca je u tome da nam prue oseanje kako krvarimo zajedno, da delimo neto prekrasno: nau ljudskost. Ali ako to prouimo, otkriemo da krvarimo sami; da ne delimo nita; da je sve to radimo jedino poigravanje sa podesnim nestvarnim odrazom koji stvara ovek. Vraevi vie nisu u svetu svakodnevnih dogaaja, nastavio je don Huan, jer se oni vie ne mole svojoj samorefleksiji. Onda je don Huan zapoeo priu o svom dobrotvoru i silasku duha. Rekao je da pria zapoinje odmah poto je duh zakucao na vrata mladog glumca. Prekinuo sam don Huana i upitao ga zato neprekidno koristi izraze mladi ovek ili mladi glumac koji se odnose na naguala Hulijana. U vreme kada se deava ova pria, on nije bio nagual, odvratio je don Huan. Bio je mladi glumac. U mojoj prii, ne mogu prosto da ga zovem Hulijan, zato to je za mene on uvek bio nagual Hulijan. U znak razlikovanja njegovog besprekornog ivota, mi uvek dodajemo prefiks nagual imenu naguala. Don Duan je nastavio sa svojom priom. Rekao je da je nagual Elijas zaustavio smrt mladog glumca tako to ga je naveo da se pomeri u povienu svest, i nakon sati borbe, mladi glumac je ponovo doao svesti. Nagual Elijas nije pomenuo svoje ime, ve se predstavio kao profesionalni iscelitelj koji je naiao na traginu scenu, gde je dvoje ljudi zamalo umrlo. Pokazao je na mladu enu, Taliju, ispruenu na zemlji. Mladi ovek se zaprepastio to je vidi da nesvesna lei pokraj njega. Seao se da je video kako bei. Preplailo ga je kada je uo da stari iscelitelj objanjava da je nesumnjivo Bog kaznio Taliju za njene grehe pogodivi je munjom i nateravi je da izgubi pamet. 91

Ali otkud munja kad ak ni kia nije padala?, upitao je mladi glumac jedva ujnim glasom. Bio je vidno uzbuen kada je stari Indijanac odvratio da se Boji putevi ne mogu znati. Ponovo sam prekinuo don Huana. Interesovalo me je da znam da li je mlada ena zaista pomerila pameu, Podsetio me je da je nagual Elijas njoj zadao snaan udarac u skupnu taku. Rekao je da ona nije poludela, ve da je kao posledica tog udara naizmenino ulazila u povienu svest i izlazila iz nje nanosei tako svome zdravlju ozbiljnu pretnju. Nakon divovske borbe, ipak joj je nagual Elijas pomogao da svoju skupnu taku uvrsti i ona je za stalno ula u stanje poviene svesti. Don Huan je napomenuo da su ene sposobne za takve majstorske udare: mogu da trajno zadre nov poloaj svoje skupne take. A Talija je bila bez premca. im su njeni lanci popucali, ona je smesta sve shvatila i pokorila se nagualovim zamislima. Don Huan je, priajui svoju priu, rekao da je nagual Elijas, koji nije bio samo vrhunski sanja ve takoe, i vrhunski traga bio video da je mladi glumac iskvaren i uobraen, ali da se samo ini da je teak i tvrd. Nagual je znao da e ukoliko iznese ideje Boga, greha, kazne, glumevo religiozno verovanje uiniti da njegovo cinino dranje zavare. im je uo o Bojoj kazni, glumeva fasada poela je da se rui. Poeo je da pokazuje aljenje, ali nagual ga je smesta prekinuo i snano je naglasio, da kada je smrt tako blizu, oseanja krivice vie nisu vana. Mladi glumac je paljivo sluao, ali, iako se oseao vrlo bolestan, nije verovao da je u smrtnoj opasnosti. Misilo je da njegova slabost i nesvestica potiu od gubitka krvi. Kao da je proitao misli mladog glumca, nagual mu je objasnio da takvim optimistikim mislima nema mesta, da bi njegovo krvarenje bilo fatalno da nije bilo epa koji je on kao iscelitelj stvorio. Kada sam te udario po leima, postavio sam ep da zaustavi isticanje tvoje ivotne snage, rekao je nagual mladom i skeptinom glumcu. Bez tog zadravanja, neizbeni proces tvoje smrti bi se nastavio. Ako 92

mi ne veruje, dokazau ti to tako to u drugim udarcem ukloniti taj ep. Dok je govorio, nagual Elijas potapao je mladog glumca po desnoj strani uz grudni ko. Istog trenutka mladi ovek je bljuvao i guio se. Krv mu je lila na usta dok je nekontrolisano kaljao. Sledei udar po njegovim leima zaustavio je muni bol i bljuvanje. Ali to nije zaustavilo i njegov strah i on se onesvestio. Ja mogu celog ivota da ti kontroliem smrt, rekao je nagual kada je mladi glumac ponovo doao svesti. Koliko dugo u je kontrolisati zavisi od tebe, od toga koliko verno e se pridravati svega to ti kaem da radi. Nagual je rekao da prvo to se od mladog oveka zahteva jeste da lei potpuno nepokretan i da uti. Ukoliko ne eli da mu ep ispadne, dodao je nagual, mora da se ponaa kao da je izgubio mo kretanja i govora. Najmanji trzaj i najmanja izjava bili bi dovoljni da se njegovo umiranje nastavi. Mladi glumac nije bio navikao da se povinuje predlozima i zahtevima. Osetio je nalet besa. im je poeo da izgovara svoje neslaganje, gorui bol i grevi ponovo su zapoeli. Dri se toga, i ja u te izleiti, rekao je nagual. Ponaa li se kao bolestan, pokvareni imbecil kakav i jesi, i ti e umreti. Taj glumac, ponositi mladi ovek, zanemeo je od te uvrede. Niko ga nikad nije nazvao slabiem, pokvarenim imbecilom. Hteo je da svoj bes iskali, ali bol je bio toliko ozbiljan da nije mogao da odgovori na uvredu. Ako eli da ti olakam bolove, mora slepo da me slua, rekao je nagual zastraujuom hladnoom. Daj mi znak klimanjem. Ali znaj da onog trenutka kada promeni odluku i pone da se ponaa kao besramni moron kakav i jesi, smesta u izvui taj ep i ostaviti te da crkne. Poslednjim deliem snage glumac je klimnuo u znak saglasnosti. Nagual ga je potapao po leima i bol je nestao. Ali zajedno sa uarenim bolom nestalo je jo neto: zamagljenost uma. I onda je mladi glumac 93

znao sve ne razumevajui nita. Nagual se ponovo predstavio. Rekao mu je da se zove Elijas, i da je nagual. I glumac je znao ta sve to znai. Nagual Elijas je tad svoju panju preneo na polusvesnu Taliju. Prineo je svoje usne njenom levom uhu i apnuo joj zapovesti da bi naveo njenu skupnu taku da se zaustavi u svom lutajuem kretanju. Umirio je njen strah priajui joj apatom prie o vraevima koji su proli kroz to isto krozata i ona. Kada se dovoljno smirila, predstavio joj se kao nagual Elijas, vra; a onda je s njom pokuao najteu stvar u arobnjatvu: pokretanje skupne take izvan sfere sveta koji znamo. Don Huan je primetio da izvebani vraevi mogu da se pomere izvan poznatog sveta, ali da neiskusne osobe to ne mogu. Nagual Elijas je uvek naglaavao da obino ni u snu ne bi pokuao takav podvig, ali da ga je tog dana neto drugo, a ne njegovo znanje i njegovo htenje, nateralo da dela. Pa ipak, takav manevar je uspeo. Talija se pomerila izvan sveta koji znamo i sigurno se vratila nazad. Potom je nagual Elijas imao novi uvid. Sedeo je na zemlji izmeu dvoje ljudi ispruenih na zemlji glumac je bio go, pokriven jedino sakoom naguala Elijasa i razmatrao je njihovu situaciju. Rekao im je da su oboje, silom prilika upali u zamku koju je postavio sam duh. On sam, nagual, bio je aktivni deo te zamke, poto je, upoznajui ih u takvom stanju u kakvom ih je upoznao, bio primoran da postane njihov privremeni zatitnik i da se poslui svojim znanjem vraa kako bi im pomogao. Poto je njihov privremeni zatitnik, dunost mu je da ih upozori da e doi do jedinstvenog praga; i da od njih zavisi, i od svakog ponaosob i skupa, kako da stignu do tog praga stupajui u stanje predavanja ali ne nemara; u stanje panje ali ne i potpunog uputanja. Nije eleo vie da im kae iz straha da e ih zbuniti ili uticati na njihovu odluku. Oseao je da ako oni treba da preu taj prag, to treba da bude uz njegovu minimalnu pomo. Nagual ih je zatim ostavio same na tom usamljenom mestu i otiao do grada da uzme lekovito bilje, prostir94

ke i ebad i da im ih donese. Ideja mu je bila da oni tako sami dosegnu i preu taj prag. Dugo vremena je to dvoje mladih ljudi lealo jedno uz drugo zadubljeno u sopstvene misli. injenica da su im se skupne take pomerile znaila je da mogu da razmiljaju dublje nego obino, ali je takoe znaila da su se i brinuli, razmiljali i bojali se isto tako snano. Poto je Talija mogla da govori i bila neto jaa, prekinula je tiinu; upitala je mladog glumca da li se boji. On je potvrdno klimnuo. Osetila je prema njemu veliko saaljenje i skinula je al koji je nosila da ga prebaci preko njegovih ramena, i drala ga je za ruku. Mladi ovek nije se usuivao da izusti kako se osea. Strah da se bol ne ponovi ukoliko progovori bio je preveliki i previe iv. Hteo je da joj se izvini; da joj kae da jedino ali to ju je povredio, i da mu nije vano ako e umreti poto je zasigurno znao da nee preiveti taj dan. Talija je razmiljala o istoj stvari. Rekla je da ali samo zbog jedne stvari: to ga je udarala toliko jako da je privukla njegovu smrt. Sada je bila veoma mirna, oseajui se tako, da joj je to oseanje bilo potpuno nepoznato, jer je voena svojom velikom silinom uvek bila uzrujana. Rekla mu je da je njena smrt bila vrlo bliska takoe, i da je srena to e se sve svriti tog dana. Mladi glumac, poto je uo sopstvene misli koje izgovara Talija, osetio je radost. Tada je osetio nalet energije i on je seo. Nije imao bolove, niti je kaljao. Gutao je velike gutljaje vazduha, to je bilo neto ega se nije seao da je ranije inio. Uzeo je devojinu ruku i oni su poeli da razgovaraju ne izgovarajui rei. Don Huan je rekao da je ba tada njima doao duh. I oni su videli. Bili su ubeeni katolici, i gledali su viziju nebesa, gde je sve bilo ivo i kupalo se u svetlosti. Videli su svet udesnih prizora. Kada se nagual vratio, bili su iscrpljeni, ali ne i povreeni. Talija je bila bez svesti, ali mladi ovek je uspeo da ostane svestan vrhunskim naporom samokontrole. Navaljivao je da neto apne na uvo nagualu. 95

Videli smo nebo, apnuo je, a suze su mu tekle niz obraze. Videli ste i vie od toga, uzravtio je nagual Elijas. Videli ste duh. Don Huan je rekao, da poto je silazak duha uvek zaogrnut, prirodno je da Talija i mladi glumac nisu mogli da ostanu uz svoju viziju. Uskoro su je zaboravili, kao to bi i svako drugi. Jedinstvenost njihovog iskustva bila je u tome to su bez ikakve vebe, a da toga i nisu bili svesni, sanjali zajedno i videli duh. To to su postigli s takvom lakoom bilo je za njih neobino. To dvoje su zaista bili najizvanrednija bia koja sam ikad upoznao, rekao je don Huan. Ja sam, prirodno, hteo da znam neto vie o njima. Ali don Huan nije hteo da mi to dopusti. Rekao je da je to sve o njegovom dobrotvoru i etvrtom apstraktnom jezgru. Izgleda da se setio neega to mi nije ispriao i smejao se gromoglasno. Zatim me je potapao po leima i rekao mi da je vreme da krenemo prema peini. Kada smo stigli na stenoviti greben bio je skoro mrak. Don Huan je urno seo, u isti poloaj kao i prvi put. Bio mi je zdesna, dodirujui me ramenom. Izgleda da je odmah utonuo u stanje duboke oputenosti, to je mene povuklo u potpunu nepokretnost i utanje. Nisam ak mogao da mu ujem disanje. Sklopio sam oi, i on me je gurnuo da me upozori da ih drim otvorene. Kada se potpuno smrailo, od ogromnog zamora oi su me bolele i svrbele. Konano, prestao sam da pruam otpor i utonuo sam u najdublji i najcrnji san u kojem sam ikad bio. Pa ipak, nisam u potpunosti zaspao. Oseao sam gustu tamu oko sebe. Imao sam potpuno fiziko oseanje da gazim kroz tamu. Zatim je ona najednom postala crvenkasta, zatim narandasta, zatim sjajno bela, kao strano snana neonska svetlost. Postepeno sam usredsreivao svoju viziju sve dok nisam video da jo uvek sedim u istom poloaju sa don Huanom ali vie nismo bili u toj peini. Bili smo na planinskom vrhu odakle se pruao pogled na izvanredne 96

doline i planine u daljini. Ta prekrasna prerija kupala se u sjaju, kao zracima svetlosti, koje je zrailo samo zemljite. Gde god bih pogledao, video sam poznata oblija: stene, brda, reke, ume ojaane i preobraene vlastitom unutranjom vibracijom, njihovim unutranjim sjajem. Taj sjaj koji je toliko prijao mojim oima, takoe je bio i u mom sopstvenom biu. Pokrenula ti se skupna taka, izgledalo je da mi don Huan kae. Rei nisu imale zvuka; svejedno, znao sam ta mi je upravo rekao. Moje racionalno reagovanje bilo je da pokuam da objasnim sebi da nemam smetnji da ga ujem kao to ne bih imao da on govori u vakuumu, moda stoga to su mi ui privremeno bile zagluene isparenjima. Ui su ti u redu. Mi smo u drugaijoj stvarnosti svesti, ponovo se inilo da mi kae don Huan. Nisam mogao da govorim. Oseao sam letargiju dubokog sna kako me spreava da kaem ijednu re, pa ipak sam bio najbudniji to sam mogao biti. ta se zbiva?, pomislio sam. Peina je navela tvoju skupnu taku da se pokrene, pomislio je don Huan, i ja sam uo njegove misli kao da su moje sopstvene rei koje izgovaram u sebi. Osetio sam nareenje koje nije bilo izraeno u obliku misli. Neto mi je zapovedilo da ponovo gledam preriju. Dok sam posmatrao udesan prizor, trake svetlosti poele su da izbijaju iz svega na toj preriji. U poetku to je bilo kao eksplozija jednog beskrajnog broja kratkih vlakana, potom su vlakna postala duga kao trakasti strukovi svetlosti, svezani zajedno u svenjeve vibrirajue svetlosti koja je sezala u venost. Nisam zaista imao naina da sebi razumno objasnim ta to vidim, niti da to opiem, izuzev kao trake vibrirajue svetlosti. Te trake se nisu meale niti udvajale. Iako su se irile, nastavljale su da se ire u svim pravcima, svaka je bila odvojena, pa ipak sve su bile neraskidivo svezane zajedno. 97

Ti vidi Orlova zraenja i silu koja ih dri razdvojenima i koja ih svezuje skupa, pomislio je don Huan. U trenu kada sam uhvatio njegovu misao inilo se da te trake svetlosti upijaju svu moju energiju. Umor me je preplavo. Izbrisao je moju viziju i gurnuo me u tamu. Kada sam ponovo doao svesti, oko mene je bilo neto vrlo blisko, iako nisam mogao da razluim ta je to, pa sam pomislio da sam se opet vratio u stanje obine svesti. Don Huan je spavao pored mene, njegovo rame je dodirivalo moje. Tada sam shvatio da je tama oko nas toliko gusta da ak ne mogu da vidim ni sopstvene ruke. Pomiljao sam da mora da je magla prekrila liticu i ispunila peinu. Ili su to moda bili uperci niskih oblaka koji se svake kine noi sputaju sa viih planina kao tiha lavina. Pa ipak, uprkos potpunom mraku, nekako sam video da je don Huan otvorio oi im sam ja doao svesti, iako me nije gledao. Odjednom sam shvatio da to to ga vidim nije posledica svetlosti na mojoj mrenjai. Toliko sam bio zaokupljen posmatranjem don Huana ne gledajui ga da nisam obraao panju na ono to mi je govorio. Konano je prestao da govori i okrenuo lice prema meni kao da me gleda u oi. Nakaljao se nekoliko puta da proisti grlo i poeo da govori veoma tiho. Rekao je da je njegov dobrotvor prilino esto dolazio u tu peinu, ili sa njim ili sa nekim od njegovih uenika, ali mnogo ee sam. U toj peini njegov dobrotvor je video istu preriju koju smo mi upravo videli, viziju koja mu je dala ideju da duh opie kao tok svega. Don Huan je ponovio da njegov dobrotvor nije bio dobar mislilac. Da je bio, u trenu bi shvatio da je ono to je video i opisao kao tok stvari namera, sila koja sve proima. Don Huan je dodao da, ukoliko je njegov dobrotvor ikada postao svestan prirode svog vienja, to nikad nije otkrio. A on sam, pomilja, da njegov dobrotvor to nikad nije ni znao. Umesto toga, njegov dobrotvor je verovao da je video tok stvari, 98

to je u potpunosti bilo istina, ali ne onako kako je to on mislio. Don Huan je u vezi sa tim bio toliko nedvosmislen da sam hteo da ga pitam u emu je bila ta razlika, ali nisam mogao da govorim. Izgledalo je da mi se grlo smrzlo. Sedeli smo tu u potpunoj tiini i potpuno nepokretni satima. Ipak nisam oseao nikakvu nelagodnost. Moji miii se nisu umorili, noge mi se nisu ukoile, lea me nisu bolela. Kada je ponovo progovorio, nisam ak ni primetio prelaz, i spremno sam se predao sluanju njegovog glasa. Bio je to melodian, ritmian zvuk, koji je iskrsnuo iz potpune pomrine kojom sam bio okruen. Rekao je da ba u tom trenutku ja nisam u svom normalnom stanju svesti niti sam u povienoj svesti. Bio sam zaustavljen u zatiju u pomrini nepercepcije. Moja skupna taka se pomerila od opaanja svakodnevnog sveta, ali se nije pomerila dovoljno da dosegne i osvetli drugi sveanj energetskih polja. Tano govorei, bio sam ulovljen izmeu dve mogunosti percepcije. To meu-stanje, ta uljuljkanost percepcije dosee se zbog uticaja ove peine, koja je voena namerom vraeva koji su je izdubili. Don Huan mi je rekao da obratim naroitu panju na ono to e sledee da kae. Rekao je da su hiljadama godina ranije, uz pomo vienja vraevi shvatili da je zemlja svesna i da njena svest moe da utie na svest ljudi. Pokuali su da pronau nain da iskoriste uticaj zemlje na ljudsku svest i otkrili da su odreene peine najdelotvornije. Don Huan je rekao da je traenje peina postalo gotovo celokupni posao tih vraeva i da su u svojim nastojanjima bili u stanju da otkriju razliite upotrebe za peine razliitog oblika. Dodao je da je od sveg tog posla jedini znaajan rezultat za nas ba ova peina i njena sposobnost da pomeri skupnu taku sve dok se ne dosegne uljuljkanost percepcije. Dok je don Huan govorio imao sam uznemirujue oseanje da mi se u umu neto pojanjava. Neto je moju svest upuivalo u dug, tesan tunel. Sva navala mojih polu-misli i oseanja moje normalne svesti bili su istisnuti. 99

Don Huan je bio u potpunosti svestan onoga to mi se deava. uo sam njegov tih kikot zadovoljstva. Rekao je da sad moemo da razgovaramo mnogo lake i da e naa konverzacija biti mnogo dublja. U tom trenutku sam se setio mnotva stvari koje mi je ranije bio objasnio. Na primer, znao sam da sam sanjao. U stvari vrsto sam spavao, pa ipak sam svojom drugom panjom bio potpuno svestan sebe nasuprot svojoj normalnoj svesti. Bio sam siguran da spavam zbog telesnog oseanja i zbog racionalnog zakljuka koji se oslanjao na jednu raniju don Huanovu tvrdnju. Upravo sam bio video Orlova zraenja, a don Huan je bio rekao da je nemogue da vraevi podnesu pogled na Orlova zraenja ikako drukije osim u sanjanju, zato mora da sam sanjao. Don Huan je bio objasnio da je univerzum nainjen od energetskih polja koja izmiu opisu i ispitivanju. Rekao je da ona podseaju na zrake obine svetlosti, izuzev to je svetlost beivotna u poreenju sa Orlovim zraenjima, koja odiu sveu. Nisam nikad, sve do te noi, bio u stanju da ih vidim na due, i ona su se zaista sastojala od ive svetlosti. Don Huan je u prolosti naglasio da moje znanje i kontrola namere nisu prikladni da mogu da podnesem uticaj takvog prizora. Objasnio je da se normalna percepcija javlja kada namera, koja je ista energija, osvetli odreen broj svetlosnih traka u naoj ahuri, i kad istovremeno zapali i duge produetke istih tih svetlosnih traka koji se pruaju u venost, izvan nae ahure. Izuzetna percepcija, vienje, javlja se kada sila namere napoji energijom drugo jato energetskih polja i upali ih. Rekao je da, kada se kritian broj energetskih polja u unutranjosti nae svetlosne ahure upali, vra je u mogunosti da vidi sama energetska polja. U drugoj prilici don Huan je prepriao racionalna razmatranja starih vraeva. Rekao mi je da su oni, pomou vienja, shvatili da se svest javlja kada se energetska polja u naoj ahuri centriraju sa istim energetskim poljima izvan ahure. I oni su verovali da su otkrili da je centriranje izvor svesti. 100

Ipak, iz tog ispitivanja postalo je oito da ono to su oni nazivali centriranje Orlovih zraenja ne objanjava u potpunosti ono to vide. Primetili su da se samo mali broj, od ukupne koliine svetlosnih vlakana, u unutranjosti ahure, ispunjava energijom, dok ostala ostaju nepromenjena. Vienje, ispunjavanja energijom te nekolicine vlakana dovelo je do pogrenog otkria. Ta vlakna nisu morala da se centriraju da bi se upalila, zato to su ona u unutranjosti nae ahure ista kao ona koja su izvan nje. ta god da je bilo to to ih je ispunjavalo energijom bilo je nezavisna sila. Oseali su da ne mogu da nastave da je nazivaju sveu kao ranije, jer je svest sjaj energetskih polja koja su upaljena. Tako su silu koja pali energetska polja nazvali volja. Don Huan je rekao da su oni, kada im je vienje postalo jo profinjenije i delotvornije, shvatili da je volja sila koja Orlova zraenja dri razdvojena i da nije odgovorna samo za nau svest, ve takoe i za sve ostalo u univerzumu. Videli su da ta sila ima totalnu svest i da izbija iz svih energetskih polja koja sainjavaju univerzum. Onda su odluili da je mnogo prikladnije ime namera nego volja. Ipak, vremenom, to ime se pokazalo nepodesnim, jer ne odslikava ogromnu vanost niti ivu vezu koju ona ima sa svim ivim u univerzumu. Don Huan je naglasio da je naa velika kolektivna greka to svoje ivote ivimo ni malo ne potujui tu vezu. Nai ivotni ciljevi, nai nepopustljivi interesi, brige, nade, frustracije i strahovi su nam glavni, i zbog samog svakodnevlja nismo svesni da smo povezani i sa svim drugim. Don Huan je izneo miljenje da mu hrianska ideja izgona iz edenskog vrta izgleda kao alegorija gubljenja nemog znanja, naeg znanja namere. Tako je arobnjatvo povratak na poetak, povratak u raj. Ostali smo da sedimo u toj peini moda satima, a moda svega nekoliko trenutaka. Odjednom je don Huan poeo da govori, i neoekivani zvuk njegovog glasa me je uzdrmao. Nisam razumeo ta je rekao. Proistio sam grlo da bih ga zamolio da ponovi to to 101

je rekao i taj in me je sasvim izbacio iz zamiljenosti. Brzo sam shvatio da tama oko mene vie nije neprobojna. Mogao sam da govorim. Oseao sam da sam se vratio u normalno stanje svesti. Mirnim glasom don Huan mi je rekao da sam po prvi put u ivotu video duh, silu koja proima univerzum. Naglasio je da namera nije neto to ovek moe da koristi ili emu moe da zapoveda ili da bilo kako pomera pa i pored toga, ovek je moe koristiti, nareivati joj i pokretati je po sopstvenoj elji. Ta suprotnost, rekao je, jeste sutina arobnjatva. Nemogunost da se to shvati donela je generacijama vraeva nezamisliv bol i jad. Savremeni naguali, da bi izbegli plaanje te prekomerne cene u bolu, razvili su sistem ponaanja koji se zove nain ratnika, ili besprekorno delanje, koje vraeve priprema tako to im uveava trezvenost i misaonost. Don Huan je objasnio da su, jednom u dalekoj prolosti, vraevi bili duboko zainteresovani za opti spojni beoug koji namera ima sa svime. I usmeravajui svoju drugu panju na taj beoug, zadobili su ne samo neposredno znanje ve i sposobnost da manipuliu tim znanjem i da izvode zaprepaujua dela. Ipak, nisu dostigli mir uma koji je potreban da bi se upravljalo svom tom moi. Tako su vraevi razumno odluili da svoju drugu panju usmere iskljuivo na spojni beoug stvorenja koja imaju svest. To je ukljuivalo sva postojea organska bia, isto kao i itav niz onoga to vraevi nazivaju neorganskim biima, ili saveznicima, koja, kako oni opisuju, imaju svest ali nemaju ivot, bar ne onako kako mi razumemo ivot. Ni to reenje nije bilo uspeno, jer ni ono nije uspelo da im donese slobodu. U svom narednom suenom pokuaju, vraevi su svoju panju usmerili iskljuivo na beoug koji povezuje ljudska bia s namerom. Krajnji rezultat bio je veoma slian onom preanjem. Tada su vraevi smislili poslednje suenje. Svaki vra e se zanimati samo za svoju linu vezu. Ali i to se pokazalo podjednako uzaludno. 102

Don Huan je rekao da, iako postoje znaajne razlike izmeu ta etiri podruja interesovanja, sva su bila podjednako podmitljiva. Tako su vraevi na kraju brinuli iskljuivo o mogunostima koje ima njihov sopstveni spojni beoug s namerom da im da slobodu da upale unutranji oganj. Naglasio je da svi savremeni vraevi moraju da se bore da zadobiju mir uma. Jedan nagual mora posebno teko da se bori, jer on ima vie snage, veu komandu nad energetskim poljima koja odreuju percepciju, i vie veba i bliskije su mu zamrenosti nemog znanja, koje nije nita drugo nego neposredan dodir s namerom. Kada se ovako gleda, arobnjatvo je izazov da se ponovo uspostavi znanje namere i da se ponovo zadobije njegova upotreba a da mu se ne podlegne. A apstraktna jezgra pria vraeva su senke ostvarenja, stepeni nae svesti o nameri. Razumeo sam don Huanovo objanjenje savreno jasno. Ali to sam bolje razumevao i to su jasniji postajali njegovi iskazi, vee je bilo moje oseanje gubitka i vea utuenost. U jednom trenutku iskreno sam razmiljao da odmah tu okonam sa svojini ivotom. Oseao sam da sam proklet. Gotovo u suzama, rekao sam don Huanu da nema smisla da nastavlja da objanjava, jer sam znao da u uskoro izgubiti jasnou uma, i da se kada se vratim u svoju normalnu svest, neu seati ni da sam ita uo niti video. Moja obina svest nametnue se jer sam je ponavljao itavog ivota, a sa njom i razumna predvidljivost njene logike. Zbog toga sam se oseao proklet. Rekao sam mu da me moja sudbina vrea. Don Huan je odvratio da ak i u povienoj svesti napredujem ponavljajui, i da u ga povremeno gnjaviti opisujui mu svoje napade oseanja bezvrednosti. Rekao je da, ako hou to da prevaziem, moram da se borim a ne da se izvinjavam ili da sebe alim, i da nije vano kakva je naa sudbina dokle god se suoavamo sa njom sa krajnjom reenou. Zbog njegovih rei postao sam blaeno srean. Ponavljao sam opet i opet, suze su mi tekle niz lice, da 103

se slaem sa njim. Bio sam tako duboko srean da sam pomislio kako moji ivci poputaju i izmiu kontroli. Skupio sam svu snagu da tome stanem na kraj i osetio sam umirujui efekat vlastitih mentalnih lomova. Ali dok se to deavalo, jasnoa mog uma poela je da nestaje. Tiho sam se borio pokuavajui da budem i manje usredsreen i manje nervozan. Don Huan nije nita rekao i ostavio me je na miru. Dok sam uspostavio ravnoteu bila je skoro zora. Don Huan je ustao, protegao ruke iznad glave i istegao miie, puckajui zglobovima. Pomogao mi je da ustanem i primetio da sam proveo najprosvetljeniju no: iskusio sam ta je duh i bio sam sposoban da skupim skrivenu snagu i da uradim neto to je izgledalo kao smirivanje sopstvenih nerava, ali na jednom viem nivou to je u stvari bilo veoma uspeno, namerno pokretanje moje skupne take. Dao mi je znak da je vreme da krenemo na put da bismo se vratili kui.

Preokret misli
Uli smo u njegovu kuu oko sedam sati izjutra, taman na doruak. Bio sam izgladneo, ali ne i umoran. Napustili smo peinu da bismo se spustili u dolinu u zoru. Don Huan je umesto da sledi najkrau stazu, napravio veliki zaobilazak pa smo ili pored reke. Rekao je da treba da doemo sebi pre nego to stignemo kui. Odgovorio sam mu da je lepo to kae mi kad sam ja jedini koji nije sreen. Ali on je odvratio da to nije rekao da bi bio ljubazan ve zbog ratnike vebe. Jedan ratnik, rekao je, mora neprestano da bude oprezan zbog surovosti ljudskog ponaanja. Svaki ratnik je magian i nemilosrdan, odmetnik sa najistananijim ukusom i ponaanjem, iji je svetovni zadatak da izotri, a ipak da prerui svoje otrice, tako da niko ne moe da posumnja u njegovu besprekornost. 104

Posle doruka, mislio sam da je mudro da malo odspavam, ali don Huan je rekao da nemam vremena za gubljenje. Rekao je da u vrlo brzo izgubiti i to malo jasnoe koju jo imam, a ako odem da spavam izgubiu je svu. ovek ne mora da bude genije da bi shvatio da postoji jedva jedan nain da se razgovara o nameri, rekao je brzo, odmeravajui me od glave do pete. Ali rei ovo to sam rekao ne znai nita. To je razlog to vraevi toliko polau na prie vraeva. I oni se nadaju da e jednog dana apstraktna jezgra tih pria imati smisla za sluaoca. Razumeo sam ta govori, ali i dalje nisam mogao da shvatim ta je apstraktno jezgro niti ta bi ono trebalo da mi znai. Pokuao sam da o tome razmiljam. Misli su me preplavile. Ideje su mi brzo prolazile kroz um ne dajui mi vremena da porazmislim o njima. Nisam mogao da ih usporim, pa ak ni da ih raspoznam. Najzad, bes me je svladao i lupio sam pesnicom po stolu. Don Huan se tresao od glave do pete, guei se od smeha. Radi isto to i sino, terao me je namigujui. Uspori se. Zbog frustriranosti sam postao veoma agresivan. Smesta sam izneo neke besmislene argumente; onda sam shvatio svoju zabludu i izvinio mu se to nisam mogao da se uzdrim. Ne izvinjavaj se, rekao je. Trebalo je da ti kaem da je razumevanje za kojim udi nemogue u ovom trenutku. Sada ti apstraktna jezgra pria vraeva nita ne mogu rei. Kasnije, godinama kasnije videe u njima savren smisao. Molio sam don Huana da me ne ostavlja u mraku, da razgovaramo o apstraktnim jezgrima. Uopte mi nije bilo jasno ta eli da radim sa njima. Uveravao sam ga da moje sadanje stanje poviene svesti moe da bude od velike pomoi i da mi dopusti da shvatim to to objanjava. Terao sam ga da pouri, jer ne mogu da siguram koliko e ovo stanje u kojem sam da potraje. Rekao sam mu da u se uskoro vratiti u svoje normalno 105

stanje i da u postati vei idiot nego to sam tad bio. To sam rekao napola u ali. Njegov mi je smeh rekao da je to tako i prihvatio, ali veoma su me uzbudile sopstvene rei. Ogromno oseanje melanholije me je svladalo. Don Huan me neno uzeo za ruku, povukao me u udobnu fotelju, i onda seo naspram mene. Nepomino je zurio u moje oi, i za trenutak nisam mogao da izdrim snagu njegovog pogleda. Vraevi neprestano tragaju za sobom, rekao je uverljivim glasom, pokuavajui da me umiri zvukom svog glasa. Hteo sam da kaem da vie nisam nervozan i da je to verovatno izazvalo nespavanje, ali mi on nije dopustio da kaem bilo ta. Uveravao me je da me je ve nauio sve to treba znati o traganju, ali da jo nisam povratio svoje znanje iz dubina poviene svesti gde sam ga uskladitio. Rekao sam mu da me uznemirava oseanje da sam zaepljen. Oseao sam da je u meni neto zakljuano, neto to me je teralo da lupam vratima i da udaram pesnicom po stolu, neto to me je veoma muilo i od ega sam bio tako naprasit. To oseanje zaepljenosti oseaju sva ljudska bia, rekao je. Ono nas podsea da postoji naa povezanost sa namerom. Kod vraeva je to oseanje jo ee, ba zato to je njihov cilj da svoj spojni beoug izotre sve dok ne mogu da njime raspolau po elji. Kada je pritisak njihovog spojnog beouga suvie jak, oni se oputaju tako to tragaju po sebi. I dalje mislim da ne razumem ta podrazumeva pod traganjem, rekao sam. Ali u odreenom smislu znam ba tano ta time hoe da kae. Kad ve zna neto, pokuau da ti to pojasnim, rekao je. Traganje je veoma jednostavan postupak. Traganje je naroito ponaanje koje se odvija po odreenim principima. Ono je tajanstveno, skriveno, obmanjujue ponaanje koje se stvara da zada udarac. I kada traga po sebi ti u stvari prodrmava sebe, koristei sopstveno ponaanje na nemilosrdan i prepreden nain. 106

Objasnio je da kada je svest vraa zapanjena teinom uloene percepcije, to je bilo upravo ono to mi se dogodilo, najbolji, a moda i jedini lek je da se ideja smrti iskoristi da bi se zadao udar traganjem. Ideja smrti je stoga od najveeg znaaja u ivotu vraa, nastavio je don Huan. Pokazao sam ti bezbroj stvari u vezi sa smru da bih te uverio da je to znanje o naem predstojeem i neizbenom kraju ono to nam prua trezvenost. Kao obini ljudi najskuplje plaamo greku to se preputamo oseanju besmrtnosti. To je kao da verujemo, da ako ne razmiljamo O smrti, moemo sebe od nje da zatitimo. Mora se sloiti, don Huane, da nas nerazmiljanje o smrti svakako titi od brige zbog nje. Da, to slui toj svrsi, zakljuio je. Ali ta je svrha za obinog oveka bezvredna, a za vraa je samo parodija. Bez istog pogleda na smrt, nema reda, nema usredsreenosti, nema lepote. Vraevi se bore da steknu taj vrhunski uvid kako bi im on omoguio da na najviem moguem nivou shvate da nije sigurno da e im se ivot nastaviti i za jedan tren. To shvatanje daje vraevima hrabrost da budu strpljivi a ipak da delaju, prua im hrabrost da na sve pristanu ali da ne budu glupi. Don Huan je usredsredio svoj pogled na mene. Nasmejao se i zavrteo glavom. Da, nastavio je. Ideja smrti je jedino to vrau moe da da hrabrost. udno, zar ne? Ona vraevima daje hrabrost da budu prepredeni ali da ne budu tati, i iznad svega prua im hrabrost da budu nemilosrdni ali da ne oseaju samovanost. Ponovo se nasmejao i gurnuo me. Rekao sam mu da sam bio sasvim zastraen idejom sopstvene smrti, da o njoj neprestano razmiljam, a da mi to sigurno ne uliva hrabrost niti me podstie da stupim u akciju. Jedino to postajem cinian i to to izaziva da skliznem u stanje duboke melanholije. Tvoj problem je vrlo prost, rekao je. Lako se predaje stvarima. Govorio sam ti da vraevi tragaju po sebi da bi razbili mo svojih opsednutosti. Postoje mnogi naini da ovek traga po sebi. Ako ne eli da 107

iskoristi predstavu o svojoj smrti, koristi se pesmama koje mi ita da bi tragao za sobom. Molim, ta si rekao? Rekao sam ti ve da postoje mnogi razlozi zato volim poeziju, rekao je. Pesmama tragam po sebi. Sluam, i dok ti ita, utrnem svoj unutranji dijalog i pustim da se rasprostre moja unutranja tiina. Onda kombinacija te pesme i te tiine zadaju udarac. Objasnio je da pesnici nesvesno eznu za svetom vraeva. Poto oni nisu vraevi na stazi znanja, enja je sve to im preostaje. Hajde da vidimo da li moe da oseti o emu govorim, rekao je, pruajui mi knjigu pesama Hose Herostisa. Otvorio sam gde je bilo obeleeno i on mi je pokazao pesmu koju voli. . . . ta neprestana tvrdoglavost umiranja, ta iva smrt, koja ubija, oh Gospode, tvoje smrtne tvorevine, u rui, u kamenju, u nesavladivim zvezdama i mesu koje sagoreva, ko logorska vrata zapaljena pesmom, kao jedan san, kao predstojei rastanak. ... i ti sam, koji si moda umro tamo negde pre venosti, a da mi to nismo znali, taloimo mrve tvog pepela; tebe koji si jo prisutan, kao zvezda prevarena sopstvenom svetlou, kao prazna svetlost bez zvezde koja stie do nas nudei nam svoju beskrajnu propast. Kada ujem te rei, rekao je don Huan kada sam zavrio itanje, oseam da taj ovek vidi sutinu 108

stvari i mogu da vidim sa njim. Ne zanima me o emu je pesma. Mene jedino interesuje oseanje enje pesnika. Pozajmljujem njegovu enju, i sa njom pozajmljujem lepotu. I udim se injenici da on, kao pravi ratnik, rasipa to svojim sluaocima i posmatraima, zadravajui sebi jedino svoju enju. Taj udar, taj ok je Bio sam veoma dirnut. Don Huanovo objanjenje dodirnulo je neku udnu icu u meni. Da li hoe da kae, don Huane, da je smrt na jedini neprijatelj?, upitao sam ga trenutak kasnije. Ne, rekao je uvereno. Smrt nije neprijatelj, iako izgleda da jeste. Smrt nas ne unitava, iako mi mislimo da nas unitava. ta je onda ona, ako nije na unititelj?, upitao sam. Vraevi kau da je smrt jedini vredan protivnik kojeg imamo, odvratio je. Smrt nas izaziva. Roeni smo da prihvatimo taj izazov, bili mi obini ljudi ili vraevi. Vraevi znaju za to, obini ljudi ne znaju. Ja lino bih pre rekao, don Huane, da je ivot, a ne smrt, na izazov. 2ivot je proces uz pomo kojeg nas smrt izaziva, rekao je. Smrt je aktivna sila. ivot je arena. I u toj areni postoje samo dva takmaca: ovek i smrt. Mislim, don Huane, da smo mi, ljudska bia izazivai, rekao sam. Uopte nismo, uzvratio je. Mi smo pasivni. Razmisli o tome. Ako se pokreemo, to je samo onda kada oseamo pritisak smrti. Smrt regulie brzinu naeg delovanja i oseanja i gura nas neumorno dok nas ne slomi i pobedi u borbi, ili pak mi nadrastemo sve mogunosti i porazimo smrt. Vraevi poraavaju smrt i smrt priznaje poraz poto ih puta da idu slobodno, i vie ih nikad ne izaziva. Da li to znai da vraevi postaju besmrtni? Ne. To ne znai to, odvratio je. Smrt prestane da nas izaziva, to je sve. Ali ta to znai, don Huane?, rekao sam. To znai da se misao preokrenula u nepojamno, rekao je. 109
traganje.

ta je to kolut misli u nepojamno?, upitao sam nastojei da ne budem svadljiv. Problem je u tome to ti i ja ne delimo ista znaenja. Ne govori istinu, prekinuo me je don Huan. Razume ti ta ja govorim. Za tebe je traenje objanjenja ta je to preokret misli u nepojamno, parodija. Ti tano zna ta je to. Ne, ne znam, rekao sam. A onda sam shvatio da znam, ili jo bolje, da sam nasluivao ta je hteo da kae. Postojao je u meni neki deo mene koji je mogao da nadie moju racionalnost i da shvati i objasni, preko nivoa metafore, preokret misli u nepojamno. Problem je bio u tome to neki deo mene nije bio dovoljno snaan da izroni po elji. Rekao sam sve to don Huanu koji se smejao i primetio da je moja svest kao jo-jo. Ponekad se izdigne na najvii nivo i moja je komanda jednako otra, dok se drugi put sputa i ja postajem racionalni moron. Ali veinu vremena lebdim negde u bezvrednoj sredini gde nisam ni riba ni orao. Preokret misli u nepojamno, objasnio je pomalo rezignirano, jeste silazak duha; to je in probijanja prepreka nae percepcije. To je trenutak u kojem ovekova percepcija dostie svoje krajnje moi. To je jo jedan razlog zbog ega volim pesme. Uzimam ih kao prethodnicu. Ali, kao to sam ti ve ranije rekao, pesnici ne znaju tako tano kao vraevi ta ta prethodnica moe da izvri. Rano s veeri, don Huan je rekao da treba da raspravljamo o mnogim stvarima i upitao me da li bih iao u etnju. Bio sam u naroitom stanju uma. Ranije sam primeivao tu udnu rezervisanost u sebi, koja je dolazila i odlazila. U poetku sam mislio da je fiziki umor to to mi zamrauje misli. Ali misli su mi bile kristano jasne. Tako sam bio ubeen da je moja udna ravnodunost proizvod pomeranja moje skupne take. Napustili smo kuu i etkali se okolo po gradskom trgu. Brzo sam upitao don Huana o svojoj ravnodunosti pre no to je imao priliku da pone o neem dru110

gom. Objasnio je kao prebacivanje energije. Rekao je da se energija koja se obino koristi da skupnu taku dri uvrenu u jednom poloaju oslobaa, i usredsreuje se automatski na na spojni beoug. Uveravao me je da ne postoji tehnika niti manevar da vra naui da energiju premeta s jednog mesta na drugo. To je vie posledica jednog trenutnog premetanja koje se odvija na odreenom nivou postignute vinosti. Upitao sam ga kakav je to nivo vinosti. isto razumevanje, odvratio je. Da bi se postiglo trenutno premetanje energije, oveku je potrebna ista veza s nametom, a da bi imao istu vezu treba mu samo da je namerava kroz isto razumevanje. Prirodno, hteo sam da mi objasni isto razumevanje. Smejao se i seo na klupu. Sada u ti rei neto bitno o vraevima i njihovim arobnjakim delima, nastavio je. Neto o preokretu njihove misli u nepojamno. Rekao je da su neki vraevi pripovedai. Za njih pripovedanje nije samo prethodnica koja ispituje njihove granice opaanja ve i njihov put do opaanja, do moi, do duha. Utihnuo je za trenutak, oigledno traei odgovarajui primer. Onda me je podsetio da Jaki Indijanci imaju zbirku istorijskih dogaaja koja se zove znameniti datumi. Znao sam da su znameniti datumi usmeni pregled njihove istorije kao naroda kada su ratovali protiv napadaa na njihovu domovinu: prvo panaca, zatim Meksikanaca. Don Huan, koji je i sam Jaki, nedvosmisleno je izjavio da su znameniti datumi popis njihovih poraza i raspada. Dakle, ta bi ti rekao, upitao me je, poto si uen ovek, o vraevima pripovedaima koji priaju izvetaj iz znamenitih datuma recimo, na primer, priu o Kaliksto Muniju i menjaju kraj tako da umesto da opiu kako su Kaliksto Munija uhvatili i pogubili panski delati, to se i jeste dogodilo, on pria priu o Kaliksto Muniju pobunjeniku pobedniku koji je uspeo da oslobodi svoj narod? Znao sam priu o Kaliksto Muniju. Bio je Jaki Indijanac koji je, prema znamenitim datumima, dugo godina sluio na piratskom brodu u Karibima da bi izuio 111

strategiju. Onda se vratio u rodnu Sonoru, uspeo da podigne ustanak protiv panaca i da objavi rat za nezavisnost, da bi ga prevarili, zarobili i pogubili. Don Huan me je nagovarao da to objasnim. Rekao sam mu da pomiljam da ta promena injenica onako kako je on opisao moe da bude psiholoki pronalazak, neka vrsta logike elja vraa pripovedaa. Ili moda moe da bude lini, idiosinkratski nain da se ublai frustracija. Dodao sam da bih ak takvog vraa pripovedaa nazvao rodoljubom jer nije sposoban da prihvati gorki poraz. Don Huan se smejao dok se nije zaguio. Ali to nije sluaj samo sa jednim vraem pripovedaem, pobunio se. Oni svi to rade. Onda je to drutveno poeljan nain da se izraze elje itavog drutva, uzvratio sam. Drutvo prihvata nain da se psiholokog stresa oslobaa kolektivno. Tvoji argumenti su slatkoreivi i uverljivi i razumni, napomenuo je. Ali poto ti je duh mrtav, ne moe da uvidi greku u svojim argumentima. Gledao me je kao da me nagovara da shvatim to to je rekao. Nisam imao ta da kaem, i nita od onoga to sam rekao nije mi izgledalo nevaljano Vra pripoveda koji menja kraj ,injenikog' izvetaja, rekao je, radi to pod vodstvom i po predskazanju duha. Zato to on moe da manipulie svojom neuhvatljivom vezom s namerom, on stvarno moe da menja stvari. Vra pripoveda daje znak da to namerava tako to skida eir, stavlja ga na tlo, i okrene ga za trista ezdeset stepeni u pravcu kretanja kazaljki na asovniku. Pod predskazanjem duha taj jednostavan in potapa ga u sam duh. On je pustio svoju misao da napravi kolut u nepojmljivo. Don Huan je podigao ruku iznad glave i u jednom trenutku pokazao nebo iznad horizonta. Zato to je njegovo isto razumevanje prethodnica koja ispituje tu ogromnost tamo, nastavio je don Huan, vra pripoveda zna i bez senke sumnje da se negde, nekako, u toj venosti, ba u ovom trenutku, duh sputa. Kaliksto Muni je pobednik. On je oslobodio svoj narod. Njegov cilj je prevaziao njegovu linost. 112

Pokretanje skupne take

Nekoliko dana kasnije, don Huan i ja napravili smo izlet do oblinjih planina. Na pola puta uzbrdo seli smo da se odmorimo. Prethodnog dana, don Huan je odluio da priredi odgovarajui sastanak na kojem je objasnio neke zamrene vidove u vezi sa rukovoenjem svesti. On je obino vie voleo da ide na oblinji zapadni venac planina. Ipak, ovog puta, odabrao je planinske vrhove na istoku. Oni su bili mnogo vii i mnogo udaljeniji. Izgledali su zloslutnije, tamnije i masivnije. Ali nisam mogao da razluim da li je to bio samo moj utisak ili sam nekako upio don Huanovo oseanje prema tim planinama. Otvorio sam svoj ranac. ene vidovnjaci iz don Huanove grupe spremile su ga za mene i otkrio sam da su mi spakovale i sira. U jednom trenutku sam se nasekirao, jer iako sam voleo sir, nije mi prijao. Ipak, kada god sam bio u prilici da ga jedem nisam mogao da odbijem. Don Huan je na to ukazao kao na pravu slabost i zafrkavao me je. Prvo sam bio zbunjen, ali sam shvatio da mi, kada sira nema, on ne nedostaje. Stvar je bila u tome to su praktine aljivdije iz don Huanove grupe uvek spremali za mene komadinu sira, koju bih, naravno, na kraju uvek pojeo. Smai ga u jednom navratu, posavetovao me je don Huan s avolastim sjajem u oima. Tako vie nee morati da se brine oko njega. Moda sam zbog tog njegovog predloga imao elju da ceo komad smaem odjedanput. Don Huan se toliko smejao da sam posumnjao da se sa svojom grupom tajno dogovorio da me natociljaju. Mnogo ozbiljnije, predloio mi je da no provedemo tu u brdima i da za dan ili dva odemo na vie vrhove. Sloio sam se. Don Huan me povremeno pitao da li se priseam iega o etiri naina traganja. Priznao sam da sam pokuavao, ali me je pamenje obmanulo. 113

Zar se ne sea kada sam te uio prirodi nemilosrdnosti?, upitao je. Nemilosrdnosti kao suprotnosti samosaaljenju? Nisam mogao da se setim. Izgledalo je da don Huan razmilja ta e sledee da kae. Onda se zaustavio. Uglovi usana su mu se opustili u izraz lane nemoi. Slegao je ramenima, ustao i brzo preao kratku razdaljinu do malog zaravnjenog vrha brda. Svi vraevi su nemilosrdni, rekao je, dok smo sedeli na ravnom tlu. Ali ti to zna. O tome smo raspravljali nadugako i nairoko. Posle dueg utanja, rekao je da emo nastaviti raspravu o apstraktnim jezgrima pria vraeva, ali da on namerava da o tome govori sve manje i manje, jer se blii vreme kada e od mene zavisiti da ih otkrijem i dozvolim im da pokau svoje znaenje. Kao to sam ti ve rekao, rekao je, to etvrto apstraktno jezgro pria vraeva naziva se silazak duha, ili pokretanje namerom. Pria kae da je, da bi se tajne arobnjatva otkrile tom oveku o kom smo govorili, bilo potrebno da duh sie na njega. Duh je izabrao trenutak kada je ovek rastrojen, neoprezan i, ne pokazujui saaljenje, duh je obznanio svoje prisustvo pomerajui sam od sebe skupnu taku tog oveka u naroit poloaj. Od tada pa nadalje taj poloaj vraevi zovu mesto gde prestaje saaljenje. Na taj nain, nemilosrdnost postaje prvi princip arobnjatva. Prvi princip ne treba meati sa prvim rezultatima kolovanja za vraa, koje je zaokretanje izmeu normalne i poviene svesti. Ne razumem ta pokuava da mi kae, alio sam se. Hou da kaem to, da je kod svih uenika pokretanje skupne take prvo to im se deava u arobnjakoj praksi, odvratio je. Zato je jednostavno prirodno da uenik podrazumeva kako je to prvi princip arobnjatva. Ali nije. Nemilosrdnost je prvi princip arobnjatva. Ali o tome smo raspravljali ranije. Sad samo pokuavam da ti pomognem da se seti. 114

Mogao sam najiskrenije da kaem da nemam pojma o emu on to pria, ali sam takoe imao udnovato oseanje da ipak znam. Prizovi u sebi priseanje kada sam te prvi put uio ta je nemilosrdnost, pourivao me. Priseanje je u vezi sa pokretanjem skupne take. ekao je jedan trenutak da vidi da li postupam po njegovom predlogu. Poto je bilo oigledno da to ne mogu, nastavio je da objanjava. Rekao je da je, da bi se postiglo neto tako tajanstveno kao to je zaokret u povienu svest, potrebno da ovek samo omogui prisustvo duha. Primetio sam da su njegovi stavovitog dana ili vrlo mrani, ili sam ja vrlo konfuzan, jer uopte ne mogu da pratim tok njegovih misli. Otro je odvratio da moja zbunjenost uopte nije vana i da je umesto toga jedina vana stvar da shvatim da sam kontakt sa duhom moe da proizvede kakvo bilo pokretanje skupne take. Rekao sam ti da je nagual provodnik duha, nastavio je. Poto itav ivot provodi besprekorno iznova odreujui svoj spojni beoug s namerom, i poto ima vie energije nego obian ovek, on moe da dozvoli duhu da se kroz njega izrazi. Tako je prva stvar koju uenik vra doivljava promena nivoa svesti, promena koju proizvodi samo prisustvo naguala. I da zna da stvarno ne postoji postupak kojim se pokree skupna taka. Duh dodiruje uenika i njegova skupna taka se kree. Sve je tako prosto. Rekao sam mu da me te tvrdnje uznemiravaju jer su u suprotnosti sa onim to sam bolno iz linog iskustva nauio da prihvatim: da je poviena svest izvodljiva kao sofisticiran, iako neobjanjiv, manevar koji je izvodio don Huan i uz pomo kojeg je manipulisao moju percepciju. Tokom godina naeg druenja, on me je uvek iznova navodio u povienu svest udarajui me po leima. Ukazao sam na tu oprenost. Uzvratio je da je udaranje po leima trik da se odvrati moja panja i da se iz mog uma uklone sumnje, a ne istinski postupak kojim se manipulie moja percepcija. On je to nazvao jednostavnim trikom u odr115

avanju umerenosti svoje linosti. Nastavio je, ali ne sasvim aljivo, da sam ja imao sree to je on jednostavan ovek, i to ga ne zanima udnovato ponaanje. Inae, umesto tih jednostavnih prevara, morao bih da podnosim bizarne rituale pre nego to iz mog uma uklonimo sumnje, da bismo duhu dopustili da pokrene moju skupnu taku. Da bismo magiji dozvolili da nas obuzme potrebno je samo da iz svog uma prognamo sumnju, rekao je. Kada je sumnja konano prognana, sve je mogue. Podsetio me je na jedan dogaaj kojem sam prisustvovao pre nekoliko meseci u Meksiko Sitiju, za koji sam smatrao da je nepojaman sve dok ga on nije objasnio, koristei se paradigmom vraeva. Bio sam svedok hirurke operacije koju je izvodio poznati medijum iscelitelj. Jedan moj prijatelj je bio pacijent. Iscelitelj je bila ena koja je zapala u veoma dramatian trans da bi ga operisala. Mogao sam da posmatram kako je ona, koristei kuhinjski no, otvorila njegovu trbunu duplju u predelu pupka, izvadila bolesnu jetru, oprala je u kanti sa alkoholom, vratila je nazad i zatvorila otvor pritiskajui ruke na njega, bez i trunke krvi. U toj polumranoj sobi bio je vei broj ljudi, svedoka operacije. Neki od njih su izgledali kao zainteresovani posmatrai, kao to sam bio ja. ini se da su ostali bili iscelitelj kini pomagai. Posle operacije, razgovarao sam nakratko sa tri posmatraa. Svi su se sloili da su videli isto to i ja. Kada sam razgovarao sa svojim prijateljem, pacijentom, ispriao je da je operaciju osetio kao tup, neprekidan bol u elucu i kao oseanje da gori sa desne strane. Sve sam to ispriao don Huanu i ak sam dodao i jedno cinino objanjenje. Rekao sam mu da polutama te sobe, po mom miljenju, savreno omoguava svakojake varke, to je vailo i za unutranje organe koji su vaeni iz trbuha i prani u alkoholu. Emocionalni ok koji je izazvao isceliteljkin dramatini trans koji sam takoe smatrao za prevaru pomogao je 116

da se stvori jedna atmosfera gotovo religioznog poverenja. Don Huan je odmah ukazao da je to cinino miljenje a ne cinino objanjenje, poto ono ne objanjava injenicu da je moj prijatelj zaista izleen. Onda je don Huan ukazao na jedno alternativno objanjenje koje se temelji na znanju vraeva. Objasnio je da se taj dogaaj zasniva na injenici da isceliteljka ima sposobnost da pokrene skupnu taku odreenog broja ljudi u publici. Jedina prevara ako to uopte moe da se nazove prevara, jeste da broj ljudi u sobi nije smeo prei onaj broj koji je ona mogla da izmanipulie. Njen dramatini trans i gluma koja ga je pratila, po njemu su bili, ili dobro smiljen nain da se uhvati panja prisutnih ili nesvesni manevri koje je nalagao sam duh. ta god da je bilo od toga dvoga, to su bila najbolja sredstva da isceliteljka stvori jedinstvo misli koje je potrebno da se uklone sumnje iz umova svih prisutnih i da ih navede u povienu svest. Kada je prosekla i otvorila telo kuhinjskim noem i uklonila unutranje organe to nije bila, naglasio je don Huan, prevara. To su bili istiniti dogaaji koji su, zahvaljujui tome to su se odvijali u povienoj svesti, bili izvan stvarnosti svakodnevne procene. Upitao sam don Huana kako je isceliteljka mogla da pokrene skupne take tih ljudi a da ih ne dodirne. Odgovorio je da je isceliteljkina mo, dar ili udesan podvig, bio u tome da slui kao provodnik duha. Duh je, rekao je on, a ne isceliteljka, pokretao te skupne take. Objasnio sam ti, iako ti nisi razumeo ni jednu jedinu re, nastavio je don Huan, da su isceliteljkina umetnost i mo bili u tome to su otklanjali sumnje iz umova prisutnih. Radei tako, bila je u mogunosti da dozvoli duhu da im pokrene skupne take. Oni su uli u stvarnost u kojoj su uda sasvim obina stvar. Nedvosmisleno je izjavio da je ta isceliteljka takoe morala biti i vra, i ako se napregnem da se setim operacije, setiu se da je sa ljudima oko sebe bila nemilosrdna, a naroito prema pacijentu. 117

Ponovio sam mu sve ega sam mogao da se setim sa tog skupa. Visina i ton isceliteljkinog jednolinog enskog glasa promenili su se umnogome kada je zapala u trans, u hrapav, dubok, muki glas. Taj glas je obznanio da je duh jednog ratnika iz prekolumbijanske ere poseo isceliteljkino telo. Kada je to obznanjeno, isceliteljkino ponaanje se sasvim izmenilo. Bila je opsednuta. Bila je oigledno potpuno sigurna u sebe, i nastavila je da operie sa potpunom sigurnou i samouverenou. Ja vie volim re .nemilosrdnost' nego ,sigurnost' ili ,samouverenost', primetio je don Huan, a zatim nastavio: Ta isceliteljka je morala da bude nemilosrdna da bi stvorila odgovarajue okolnosti da se duh uplete. Kazao je da su takvi dogaaji koje je teko objasniti, kao to je bila ta operacija, bili u stvari veoma jednostavni. Postali su sloeni zbog naeg insistiranja na razmiljanju. Ukoliko ne razmiljamo, sve dolazi na svoje mesto. To je stvarno apsurdno, don Huane, rekao sam i skoro da sam to i mislio. Podsetio sam ga da je on od svih svojih uenika traio da ozbiljno razmiljaju, i da je ak kritikovao svog sopstvenog uitelja to nije bio ba sklon razmiljanju. Naravno da traim da svi oko mene jasno razmiljaju, rekao je. I ja objanjavam, svakome ko hoe da slua, da je jedini nain da se jasno misli da se uopte ne misli. Bio sam uveren da si ti razumeo tu kontradikciju vraeva. Glasno sam se bunio zbog mranjatva njegovih iskaza. On se smejao i podsmevao se to moram da se branim. Onda je ponovo objasnio da za vraa postoje dva tipa razmiljanja. Prvo je bilo obino svakodnevno razmiljanje, kojim upravlja svakodnevni poloaj skupne take. To je zbrkano razmiljanje, koje stvarno ne odgovara njegovim potrebama i koje za sobom ostavlja veliko zamraenje. Drugo je tano razmiljanje. Ono je funkcionalno, ekonomino, i ne objanjava svega nekoliko stvari. Don Huan je primetio da je, da bi ovakva 118

vrsta razmiljanja preovladala, potrebno da se pokrene skupna taka. Ili bar da se svakodnevni tip razmiljanja zaustavi da bi se skupnoj taki omoguilo da se zaokrene. Tako se pojavljuje kontradikcija koja to uopte nije. 2elim da se priseti neega to si uinio ranije, rekao je. elim da se priseti jednog naroitog pokretanja tvoje skupne take. A da bi to uradio, mora prestati da razmilja onako kako to normalno ini. Onda e drugi, onaj tip razmiljanja koji ja nazivam jasno miljenje, preovladati i omoguiti ti da se priseti. Ali kako da prestanem da mislim?, upitao sam iako sam znao ta e da odgovori. Tako to e nameravati pokretanje svoje skupne take, rekao je. Namera je davanje znaka oima. Rekao sam don Huanu da mi se um kree napred-nazad izmeu trenutaka strahovite lucidnosti, kada je sve kristalno jasno, i zapadanja u stalni mentalni zamor za vreme kojeg ne mogu da razumem ta on govori. Pokuao je da mi olaka, objanjavajui da je tu moju nestabilnost izazvalo blago kolebanje moje skupne take, koja se nije ustalila na novom poloaju na koji je stigla pre nekoliko godina. Kolebanje je posledica zaostataka oseanja samosaanjenja. Koji je to novi poloaj, don Huane? upitao sam. Pre nekoliko godina i ba toga hou da se priseti tvoja skupna taka je dosegla mesto gde nema aljenja, odvratio je. Molim, ta si rekao? kazao sam. Mesto gde prestaje aljenje je boravite nemilosrdnosti, rekao je. Ali ti to sve zna. Ipak, za sada, dok se ne popriseti, recimo da je nemilosrdnost, poto je naroit poloaj skupne take, vidljiva u oima vraa. Oi vraeva su briljantne. to je vei sjaj, to je vra nemilosrdniji. U ovom trenutku, tvoje oi su tupe. Objasnio je da, kada se skupna taka pomeri na poloaj gde prestaje aljenje, oi poinju da sjaje. to se vre skupna taka uhvati za svoj novi poloaj, to oi vie sjaje. Pokuaj da se priseti onoga to o tome ve zna, pourivao me je. 119

utio je jedan trenutak, a zatim progovorio ne gledajui me. Priseanje nije isto to i pamenje, nastavio je. Pamenjem vlada svakodnevni nain razmiljanja, dok je priseanje u zavisnosti od pokretanja skupne take. Saeto ponavljanje sopstvenih ivota koje rade vraevi, jeste klju za pokretanje njihovih skupnih taaka. Vraevi to saeto ponavljanje svojih ivota zapoinju, razmiljanjem, seajui se najvanijih inova svojih ivota. Od samog razmiljanja o njima oni se pokreu, dok stvarno ne budu na mestu dogaaja. Kada to mogu da rade da budu na licu mesta dogaaja oni su uspeno zaokrenuli svoje skupne take na odreeno mesto na kojem su se nalazile kada se odigravao dogaaj. Vraanje itavog dogaaja uz pomo zaokretanja skupne take poznato je kao priseanje vraa. Buljio je u mene jedan trenutak kao da eli da bude siguran da ga sluam. Nae skupne take se neprestano zaokreu, objasnio je, neprimetnim zaokretima. Vraevi veruju da je potrebno, da bi se skupne take zaokrenule do odreenih mesta, da se uposli namera. Poto ne postoji nain da se sazna ta je to namera, vraevi svojim oima doputaju da joj daju znak. Sve to mi je potpuno neshvatljivo, rekao sam. Don Huan je stavio ruku pod glavu i legao na zemlju. Ja sam uradio to isto. Dugo vremena smo utali. Vetar je jurio oblake. Od njihovog kretanja skoro da mi je pozlilo. I ta vrtoglavica odjednom se prometnula u poznato oseanje munine. Svaki put kada sam bio sa don Huanom, oseao sam, naroito u onim trenucima odmora i mirovanja, ogromno oseanje oajanja enje za neim to ne umem da opiem. Kada sam bio sam ili sa drugim ljudima, nikada nisam bio rtva takvog oseanja. Don Huan je objasnio da je ono to sam osetio i izrazio kao enju bilo u stvari iznenadno pokretanje moje skupne take. Kada je don Huan poeo da govori, odjednom me je zvuk njegovog glasa naterao da sednem. 120

Mora da se priseti prvog puta kada su ti oi sjale, rekao je, zato to se tada po prvi put tvoja skupna taka nala na mestu gde prestaje aljenje. Tada te je zaposela nemilosrdnost. Oi vraeva sjaje od nemilosrdnosti, i taj sjaj daje znak nameri. Svako mesto na kojem se nae naa skupna taka nagovetava sjaj naih oiju. Poto oi imaju sopstvenu memoriju, one mogu da dozovu priseanje na bilo koje mesto, tako to prizivaju odreeni sjaj koji je u vezi sa tim poloajem. Objasnio je da razlog to vraevi tako mnogo naglaavaju sjaj svojih oiju i svoj pogled jeste to to su njihove oi neposredno povezane sa namerom. Iako moda zvui kontradiktorno, istina je da su njihove oi samo u povrnoj vezi sa svetom svakodnevnog ivota. Dublja je njihova veza sa apstraktnim. Nisam mogao da pojmim kako neije oi mogu da uskladite takvu vrstu informacije i to sam i rekao. Don Huan je odvratio da su ljudske mogunosti tako ogromne i tajanstvene da su vraevi, umesto da razmiljaju o njima, odabrali da ih iskoriavaju, ne nadajui se da e ih ikada razumeti. Upitao sam ga da li na oi obinog oveka takoe utie namera. Naravno!, uzviknuo je. Ti sve to zna. Ali ti to zna na tako dubokom nivou da je to nemo znanje. Nema dovoljno energije da bi to objasnio ak ni sebi. Obini ljudi znaju isto to o svojim oima, ali oni imaju jo manje energije nego ti. Jedina prednost vraeva nad obinim ljudima jeste da oni uvaju svoju energiju, to tanije znai, imaju ii spojni beoug s namerom. Prirodno, to takoe znai da oni po elji mogu da se priseaju, koristei se sjajem svojih oiju da bi pokrenuli svoje skupne take. Don Huan je prestao da pria i nepomino je zurio u mene. Jasno sam oseao da njegove oi vode, guraju i vuku neto neodreeno u meni. Nisam mogao da se odvojim od njegovog pogleda. Njegova usredsreenost bila je toliko jaka da je stvarno u meni izazivala fiziki oseaj: oseao sam kao da sam u unutranjosti pei. I, potpuno neoekivano, gledao sam unutra. To 121

je oseanje bilo vrlo slino onome kada se odsutno sanjari, ali ga je pratilo udno oseanje snane svesti o sebi i odsustva misli. Savreno svestan, gledao sam unutra, u nitavilo. Uz ogromne napore, izvukao sam se iz toga i ustao. ta si mi to uinio, don Huane? Ponekad si sasvim nepodnoljiv, rekao je. Tvoje rasipnitvo razbenjava. Tvoja skupna taka je bila na najboljem mestu da se svega priseti, a ta si ti uradio? Dozvolio si da sve propadne da bi me upitao ta sam ti uradio. utao je jedan trenutak, a zatim se nasmejao i ponovo seo. Ali sekiracija je zaista tvoje najvee postignue, dodao je. to bih se onda bunio? Obojica smo prasnuli u glasan smeh. To je bilo samo naa ala. Pre vie godina, bio sam veoma dirnut i veoma zbunjen ogromnom posveenou don Huana da mi pomogne. Nisam mogao ni da zamislim zato je tako ljubazan prema meni. Bilo je oigledno da mu ni u kom pogledu nisam potreban u ivotu. Oigledno da u mene nije ulagao. Ali ja sam, kroz bolna ivotna iskustva, nauio da nita nije dabe; i poto nisam bio sposoban da predvidim kakva e biti don Huanova nagrada, oseao sam se strano nelagodno. Jednog dana sam otvoreno upitao don Huana, veoma cinino, ta je to to on dobija od naeg druenja. Rekao sam da nisam sposoban da pogodim. Nita to bi ti mogao da shvati, odgovorio je. Njegov me je odgovor sekirao. Svadijivo sam mu rekao da nisam glup, i da bi bar mogao da pokua da mi to objasni. Pa, mogu samo da kaem, da ti se, iako to moe da razume, to sigurno nee dopasti, rekao je osmehujui se onako kako se uvek osmehivao kada mi je postavljao neku klopku. Vidi, stvarno hou da te potedim. Zakaio sam se na to, i navaljivao sam da mi kae ta ima. 122

Da li si siguran da eli da uje istinu?, upitao je, znajui da ja nikad ne mogu da kaem ne, ak i onda kada bi mi ivot zavisio od toga. Sigurno da elim da ujem, ta god bilo to ime mi mae ispred nosa, rekao sam odseno. Poeo je da se smeje kao da je uo dobar vic; to se on vie smejao to sam se ja vie sekirao. Ne vidim ta je tako smeno, rekao sam. Ponekad ne treba akati po osnovnim istinama, rekao je. Ovde je osnovna istina kao kamen na dnu velike gomile stvari, kamen temeljac. Ako se estoko zagledamo u taj kamen na dnu, moe da se dogodi da nam se rezultati ne dopadnu. Vie bih voleo da to izbegnem. Ponovo se smejao. Njegove oi avolasto su sjajile, kao da me pozivaju da uznastojim na toj temi. I ja sam i dalje navaljivao kako moram da znam o emu on to govori. Pokuao sam da zvuim mirno ali istrajno. Pa ako ba hoe, rekao je kao neko koga su zahtevi nadjaali. Pre svega, elim da kaem da je sve to radim za tebe besplatno. Ne mora da plaa za to. Kao to zna, sa tobom sam bio nemilosrdan. I kao to takoe zna, to to sam bio nemilosrdan nije nikakva investicija. Ne gajim te ja da bi se brinuo o meni kada budem suvie slab. Ali iz naeg druenja ja dobijam neto neprocenjivo vredno, neku vrstu nagrade to se nemilosrdno odnosim sa onim kamenom temeljcom koji sam ranije pomenuo. I to to ja dobijam je ba ono to ti moda nee razumeti niti voleti. Stao je i posmatrao me sa avolastim sjajem u oima. Ispriaj mi o tome, don Huane!, viknuo sam, iznerviran njegovom taktikom odlaganja. Hou da ima na umu da ti to govorim na tvoje insistiranje, rekao je, jo uvek se smejui. Ponovo je napravio pauzu. Ja sam se ve puio. Ako o meni sudi po onome kako postupam sa tobom, rekao je, mora priznati da sam uzor strpljenja i doslednosti. Ali ti ne zna da sam, da bih to postigao, morao da se nemilosrdno borim kao nikad u 123

ivotu. Da bih s tobom provodio vreme, morao sam svakodnevno da se preobraavam, da se uzdravam s najbolnijim naporima. Don Huan je bio u pravu. Nije mi se svidelo to to je rekao. Pokuao sam da mi se to ne primeti na licu i sarkastino sam odvratio. Nisam ja toliko lo, don Huane, rekao sam. O jesi, toliko si lo, rekao je sa ozbiljnim izrazom. Ti si uskogrud, rasipan, tvrdoglav, nasilan, nestrpljiv, uobraen. Ti si mrzovoljan, nespretan i nezahvalan. Neiscrpno si popustljiv prema sebi. I, to je najgore od svega, ima uzvienu predstavu o sebi, a nema nita na osnovu ega bi to imao. Mogu iskreno da kaem da mi se od samog tvog prisustva plae. Hteo sam da se naljutim. Hteo sam da se bunim, da se alim da nema pravo da tako sa mnom razgovara, ali nisam mogao da izgovorim ni jednu jedinu re. Bio sam slomljen. Oseao sam da sam zanemeo. Moj izraz lica, kada sam uo krajnju istinu, mora da je bio naroit, jer je don Huan prasnuo u takav smeh da sam mislio da e da se ugui. Rekao sam ti da ti se nee ni svideti niti da e razumeti, rekao je. Razlozi ratnika su veoma prosti, ali njihove finese su krajnje. Retka je prilika da ratnik dobije istinsku ansu da bude besprekoran uprkos svojim osnovnim oseanjima. Ti si mi pruio takvu jedinstvenu priliku. Sam in slobodnog i besprekornog davanja podmlauje me i obnavlja moje udo. To to imam od naeg druenja za mene je stvarno neprocenjiva vrednost. Ja sam tvoj dunik. Oi su mu sjajile dok je zurio u mene, ali ne avolasto. Don Huan je poeo da objanjava ta je uradio. Ja sam nagual. Tvoju skupnu taku ja pomeram sjajem svojih oiju, rekao je prozaino. Oi naguala rade to. To nije teko. Konano, oi svih ivih bia mogu da pokrenu tue skupne take, naroito ako su im oi usredsreene na nameru, U normalnim prilikama, 124

ipak, oi ljudi su usredsreene na svet, traei hranu . . . traei sklonite ... Munuo me je ramenom. Traei ljubav, dodao je i prasnuo u glasan smeh. Don Huan me je stalno zafrkavao zbog mog traenja ljubavi. Nikad nije zaboravio naivan odgovor koji sam mu dao jednom kada me je pitao ta ja stvarno traim od ivota. Stalno me je navodio da priznam da u ivotu nemam jasnog cilja, i urlikao je od smeha kada sam rekao da traim ljubav. Dobar lovac hipnotie oima svoj plen, nastavio je. Svojim oima on pokree skupnu taku svog plena, a ipak su njegove oi uperene u svet, u potrazi za hranom. Upitao sam ga da li vraevi mogu da hipnotiu ljude svojim pogledom. Zakikotao se i rekao da mene u stvari zanima da li mogu da svojim pogledom hipnotiem ene, to proistie iz injenice da su moje oi uperene na svet, u potrazi za ljubavlju. Dodao je, ozbiljno, da je sigurnosni ventil vraeva bio taj to se vremenom njihove oi usredsreuju na nameru, i vie ih ne interesuje da hipnotiu bilo koga. Ali da bi vraevi koristili sjaj svojih oiju da pokrenu svoju ili tuu skupnu taku, nastavio je, moraju biti nemilosrdni. to znai, moraju dobro da poznaju to naroito mesto skupne take koje se zove mesto gde prestaje aljenje. To naroito vai za naguale. Rekao je da svaki nagual stvara jedan ig nemilosrdnosti koji je osoben samo za njega. Uzeo je za primer moj sluaj i rekao da ja, zbog svoje nestabilne prirodne konfiguracije, vidovnjacima izgledam kao sfera sjaja koja se ne sastoji od etiri lopte sabijene skupa to je uobiajen izgled svakog naguala ve kao sfera koja se sastoji od svega tri zbijene lopte. Zbog takvog izgleda, ja automatski skrivam svoju nemilosrdnost iza maske poputanja i oputenosti. Naguali su vrlo obmanljivi, nastavio je don Huan. Oni uvek izgledaju onakvi kakvi nisu, i oni to rade tako potpuno da svi, ukljuujui i one koji ih najbolje poznaju, veruju njihovom pretvaranju. 125

Stvarno ne razumem kako moe da kae da se ja pretvaram, don Huane, bunio sam se. Ti sebe predstavlja kao popustiljivog, oputenog oveka, rekao je. Ti odaje utisak da si velikoduan, i da si pun saaljenja. I svi su ubeeni u tvoju velikodunost. ak bi se zakleli da si takav. Ali ja jesam takav! Don Huan je udvostruio svoj smeh. Pravac kojim je razgovor krenuo nije mi bio po volji. Hteo sam da stvari isteram na istac. estoko sam se bunio kako iskreno radim sve to radim, i izazivao sam ga da mi da jedan primer koji bi dokazao drukije. Rekao je da se nasilno ponaam prema ljudima sa nepredvienom velikodunou, i da im tako dajem lano oseanje da sam oputen i otvoren. A ja sam se bunio da mi je takva narav da sam otvoren. On se smejao i uzvratio, da ako je stvarno tako, zato uvek traim od ljudi, a da to i ne kaem, da budu svesni da ih varam? Dokaz je taj, da kada oni omanu da budu svesni moje smicalice i moju lanu oputenost prihvate kao pravu, onda se ja oborim na njih sa zaista pravom nemilosrdnou koju sam pokuavao da sakrijem. Njegova objanjenja su me naterala da se oseam oajan, jer sa njima nisam mogao da se raspravljam. utao sam. Nisam hteo da pokaem da sam povreen. Pitao sam se ta u kada je on ustao i krenuo. Zaustavio sam ga vukui ga za rukav. To je bio nehotian pokret koji me je prestravio a njega nasmejao. Ponovo je seo, s izrazom iznenaenja na licu. Nisam hteo da budem grub, rekao sam, ali moram da znam vie o tome. To me uznemirava. Navedi svoju skupnu taku da se pokrene, pourivao me je. Ve smo raspravljali o nemilosrdnosti ranije. Priseti se! Gledao me je istinski iekujui, iako mora da je video da niega ne mogu da se prisetim, pa je nastavio da pria o nagualovim osnovama nemilosrdnosti. Rekao je da se njegov sopstveni metod sastoji od potinjavanja ljudi u naletima prinude i poricanja, skrivenih iza laljivog razumevanja i umerenosti. 126

ta je sa svim onim objanjenjima koja si meni davao? upitao sam. Zar ona nisu rezultat iste razumnosti i elje da mi pomogne da razumem? Ne, odvratio je. Ona su rezultat moje nemilosrdnosti. Strasno sam se bunio kako je moja elja da razumem ista. Potapao me je po leima i objasnio da je moja elja da razumem iskrena, ali da moja velikodunost nije. Rekao je da naguali svoju nemilosrdnost automatski prikrivaju, ak i protiv svoje volje. Dok sam sluao njegovo objanjenje, imao sam u dubini uma izvesno oseanje da smo u odreenom trenutku potpuno raspravili koncept nemilosrdnosti. Ja nisam razuman ovek, rekao je gledajui u moje oi. Samo izgleda da jesam, jer je moja maska tako delotvorna. To to ti vidi kao razumnost je moj nedostatak aljenja, jer to i jeste moja nemilosrdnost: potpuni nedostatak aljenja. U tvom sluaju, poto ti svoj nedostatak aljenja krije iza velikodunosti, izgleda oputen i otvoren. Ali u stvari, ti si isto toliko velikoduan koliko sam ja razuman. Mi smo obojica lani. Obojica smo usavrili umee da sakrijemo injenicu da ne oseamo aljenje. Rekao je da je potpuni nedostatak aljenja njegov dobrotvor sakrivao pod platom bezbrinog, praktinog aljivdije koji je imao neodoljivu potrebu da se naali sa svakim s kim bi doao u dodir. Maska mog dobrotvora bila je maska srenog, oputenog oveka, bez i jedne brige u ivotu, nastavio je don Huan. Ali iza svega toga on je bio, kao i svi naguali, hladan kao arktiki vetar. Ali ti nisi hladan, don Huane, rekao sam iskreno. Naravno da jesam, uznastojao je on. Efekat moje maske je to to ti prua oseaj topline. Poeo je da objanjava kako se maska naguala Elijasa sastojala od izluujue preterane brinosti oko svih sitnica i tanosti, to je stvaralo pogrean utisak paljivosti i temeljitosti. Poeo je da opisuje ponaanje naguala Elijasa. Dok je govorio i dalje me je gledao. I moda zato to me je gledao tako paljivo, nisam mogao da se usredsre127

dim na sve ono to je priao. inio sam najvie napore da sredim svoje misli. Gledao me je jo jedan trenutak, a onda ponovo poeo da objanjava nemilosrdnost, ali meni vie nije trebalo njegovo objanjenje. Rekao sam mu da sam se prisetio onoga to je eleo: prvog puta kada su mi oi sijale. Vrlo rano u svom naukovanju postigao sam sasvim sam promenu nivoa sopstvene svesti. Moja skupna taka je dola u poloaj koji se zove mesto gde prestaje aljenje.

Mesto gde prestaje aljenje

Don Huan mi je rekao da nema potrebe da razgovaramo o pojedinostima mog priseanja, bar ne tog trenutka, zato to se razgovorom slui samo da bi se ovek prisetio. Kada se jednom skupna taka pokrene, itavo iskustvo se ponovo doivljava. Takoe mi je rekao, da je najbolji nain da se osigura potpuno priseanje, da se eta uokolo. I tako smo obojica ustali; hodali smo sasvim lagano i u tiini, po putu koji je vodio prema tim planinama, sve dok se nisam svega prisetio. Bili smo u predgrau Gvajmasa, u severnom Meksiku, dolazili smo kolima iz Nogalesa, u Arizoni, kada mi je postalo jasno da sa don Huanom neto nije u redu. Za poslednjih oko sat vremena bio je neuobiajeno tih i natmuren. Nisam mnogo o tome razmiljao, ali je tada, iznenada, itavo njegovo telo nekontrolisano zadrhtalo. Brada mu je pala na grudi, kao da miii vrata vie nisu mogli da izdre teinu glave. Da li ti je muka od vonje, don Huane?, upitao sam odjednom uzrujan. Nije odgovorio. Disao je na usta. Tokom prve polovine nae vonje, koja je trajala nekoliko asova, oseao se dobro. Razgovarali smo du128

go o svemu i svaemu. Kada smo stali u gradiu Santa Ana da uzmemo benzin, ak je radio sklekove oslonjen na krov automobila, da bi opustio miie ramena. ta nije u redu, don Huane? upitao sam. Osetio sam greve od napetosti u stomaku. Klonule glave, promrmljao je da eli da ide u jedan restoran i tihim, slabanim glasom davao mi je jasna uputstva kako da tamo stignem. Parkirao sam automobil u poprenoj ulici, jedan blok zgrada od restorana. Kada sam na svojoj strani otvorio vrata automobila uhvatio se za moju ruku elinim stiskom. Jedva, i uz moju pomo, izvukao se iz automobila, preko sedita za vozaa. Kada je stupio na plonik, uhvatio se za moja ramena obema rukama da bi ispravio lea. U zloslutnoj tiini, teturali smo se ulicom prema irokoj zgradi u kojoj se taj restoran nalazio. Don Huan se navalio na moju ruku svom teinom. Disanje mu je bilo toliko ubrzano i telo mu se treslo toliko da sam se uspaniio. Spotakao sam se i morao da se naslonim na zid da bih spreio da obojica ne padnemo na plonik. Bio sam toliko napet da nisam mogao da razmiljam. Pogledao sam mu u oi. Bile su mutne. U njima nije bilo uobiajenog sjaja. Nespretno smo uli u taj restoran i zabrinuti kelner je dotrao, kao da je pozvan, da bi pomogao don Huanu. Kako se danas osea? viknuo je u don Huanovo uvo. Praktino je odneo don Huana od vrata do stola, poseo ga u stolicu, i zatim nestao. Da li te on poznaje, don Huane? upitao sam ga kada smo seli. Ne gledajui me promrmljao je neto nerazumljivo. Ustao sam i poao do kuhinje da potraim kelnera koji je bio u poslu. Da li vi poznajete onog starca sa kojim sam? upitao sam kada sam uspeo da ga uhvatim. Naravno da ga znam, rekao je, ponaajui se kao neko ko ima tek toliko strpljenja da odgovori na samo jedno pitanje. To je starac koji pati od udara. 129

Ta izjava mi je pojasnila situaciju. Znao sam da je don Huan pretrpeo udar srednje jaine dok smo se vozili. Nisam mogao nita da uinim da se to izbegne, ali sam se oseao bespomoan i uplaen. Oseanje da se najgore jo nije dogodilo uinilo je da osetim muninu u elucu. Otiao sam natrag do stola i seo u tiini. Odjednom se isti kelner pojavio, nosei dva tanjira sveih raia i dve zdele orbe od morske kornjae. Pomislio sam, da ili restoran slui samo raie i orbu od morske kornjae, ili don Huan jede uvek to isto kada god je ovde. Kelner je toliko glasno govorio don Huanu da su ga svi mogli uti i pored agora ostalih posetilaca. Nadam se da ti se svia hrana! viknuo je. Ako ti trebam samo digni ruku. Odmah dolazim. Don Huan je potvrdno klimnuo glavom i kelner je otiao, poto ga je prethodno srdano potapao po ramenu. Don Huan je prodrljivo jeo, smejui se povremeno sebi u bradu. Bio sam toliko preplaen da mi je i od same pomisli na hranu pripadala muka. Ali onda sam dostigao poznati prag napetosti i to sam se vie brinuo postajao sam sve gladniji. Probao sam hranu i video da je neverovatno dobra. Kad sam jeo, oseao sam se neto bolje, ali situacija se nije promenila, niti se smanjila moja napetost. Kada je don Huan zavrio sa jelom, digao je ruku iznad glave. Istog trena kelner se pojavio i pruio mi raun. Platio sam mu i on je don Huanu pomogao da ustane. Drei ga podruku odveo ga je do izlaza iz restorana. Kelner mu je ak pomogao i napolju, na ulici, i poeleo mu je iskreno do vienja. Jednako muno smo se odvukli do automobila, don Huan mi se teko oslanjao na ruku, dahtao je i zastajkivao svakih nekoliko metara da doe do daha. Onaj kelner je stajao na vratima, kao da je hteo da bude siguran da neu pustiti don Huana da padne. Don Huanu je trebalo punih dva ili tri minuta da bi uao u automobil. 130

Reci mi, ta mogu da uradim za tebe, don Huane? pitao sam. Okreni kola, naredio je slabanim, jedva ujnim glasom. Hou da idem na drugu stranu grada, u jednu prodavnicu. Oni tamo me takoe znaju. Oni su mi prijatelji. Rekao sam mu da nemam pojma o kojoj prodavnici govori. Nesuvislo je mrmljao i razgoropadio se. Lupao je nogama po podu automobila. Durio se i izbalavio svoju koulju. Onda je izgledalo da je za trenutak pri zdravoj pameti. Bio sam izuzetno nervozan, dok sam gledao kako se bori da sredi sopstvene misli. Konano je uspeo da mi kae kako da stignemo do te prodavnice. Moja nelagodnost je dostigla vrhunac. Plaio sam se da je udar koji je don Huan doiveo bio mnogo ozbiljniji nego to sam mislio. Hteo sam da ga se otarasim, da ga odvedem njegovoj porodici ili prijateljima, ali nisam znao gde se nalaze. Nisam vie znao ta u. Okrenuo sam automobil i krenuo u suprotnom pravcu d uputio se prema prodavnici za koju je on rekao da je na drugom kraju grada. Pitao sam se da li da se vratim u restoran da pitam kelnera da li poznaje don Huanovu porodicu. Nadao sam se da ga neko iz te prodavnice zna. to sam vie razmiljao o svojoj neprilici, sve mi je vie sebe bilo ao. S don Huanom je bilo svreno. Imao sam strano oseanje gubitka i propasti. Znao sam da e mi nedostajati, ali oseanje gubitka bilo je neutralizovano oseanjem sekiracije to sam njime optereen sad kada mu je najgore. Vozio sam uokolo gotovo itav sat traei tu prodavnicu. Nisam je mogao nai. Don Huan je priznao da je moda pogreio, da je ta prodavnica moda u nekom drugom gradu. Do tada sam ve bio potpuno iscrpljen i nisam imao pojma ta u sledee da uinim. U svom normalnom stanju svesti uvek sam imao udno oseanje da o njemu znam mnogo vie nego to mi je to govorio moj razum. Dakle, pod pritiskom njegovog mentalnog pogoranja, bio sam siguran, ne zna131

jui kako, da ga njegovi prijatelji ekaju negde u Meksiku, iako nisam znao gde. Moja iscrpljenost nije bila samo fizika. To je bila meavina zabrinutosti i krivice. Brinulo me je to sam priteran u orsokak sa slabim starcem koji je, koliko sam znao, mogao biti na smrt bolestan. I oseao sam se krivim jer mu nisam odan. Parkirao sam automobil u blizini dokova. Don Huanu je trebalo skoro deset minuta da bi izaao iz kola. Hodali smo prema okeanu, ali kada smo prili blizu, don Huan se uzjogunio kao mula i odbio da ide dalje. Promrmljao je da ga voda Gvajmaskog zaliva plai. Okrenuo se i odveo me do glavnog trga: do pranjavog trga bez i jedne klupe. Don Huan je seo na ivinjak. Proao je kamion koji je istio ulicu, eline etke su se okretale ali nije prskao vodu. Zakaljao sam se od oblaka praine. Bio sam toliko uznemiren situacijom u kojoj sam se naao da mi je umom proletela misao da ga ostavim tu gde sedi. Zbunio sam se to uopte imam takve misli i potapao sam don Huana po leima. Mora da se napregne i da mi kae gde da te odvedem, rekao sam neno. Gde hoe da idem? Hou da ide do avola!, odvratio je napuklim, hrapavim glasom. Kada sam gao uo da tako sa mnom razgovara pomislio sam da on moda ne pati od srca, ve od nekog oteenja mozga, od kojeg je pomerio pameu i postao nasilan. Odjednom je ustao i otiao od mene. Primetio sam kako krhko deluje. Ostario je u roku od nekoliko sati. Njegova prirodna snaga je nestala, i ono to sam gledao pred sobom bio je bolestan, veoma bolestan starac. Potrao sam da mu pruim ruku. Talas ogromnog saaljenja me je preplavio. Video sam sebe starog i bolesnog, jedva sposobnog da idem. Jedva sam to podnosio. Bio sam na ivici plaa, ne zbog don Huana ve zbog sebe. Drao sam ga za ruku i u sebi mu obeao da u se brinuti o njemu ma ta se desilo. Bio sam izgubljen u sanjarenju samosaaljenja kada sam osetio silovit udarac, pravo u lice, od kojeg sam 132

zanemeo. Pre no to sam se povratio od iznenaenja, don Huan me je ponovo pljesnuo po zadnjem delu vrata. Stajao je naspram mene drhtei od besa. Usta su mu bila poluotvorena i drhtala su nekontrolisano. Ko si ti? viknuo je iznurenim glasom. Okrenuo se grupi posmatraa koji su se iskupili za tren oka. Ne znam ko je ovaj ovek, rekao im je. Pomozite mi. Ja sam usamljeni stari Indijanac. On je stranac i hoe da me ubije. Oni to rade bespomonim ljudima, ubijaju ih iz zadovoljstva. Zauo se agor protesta. Nekoliko mladih suvonjavih ljudi gledalo me je pretei. ta to radi, don Huane? glasno sam ga upitao. Hteo sam da ubedim gomilu kako sam sa njim. Ja te ne poznajem, viknuo je don Huan. Ostavi me na miru. Okrenuo se gomili traei da mu pomognu. Hteo je da me zadre dok ne doe policija. Drite ga, navaljivao je. I neka neko, molim vas, pozove policiju. Znae ta da rade s njim. Zamislio sam meksiki zatvor. Niko nee znati gde se nalazim. Sama ideja da e proi meseci pre nego to neko primeti moj nestanak naterala me je da reagujem opasno brzo. Udario sam prvog mladia koji mi je priao blizu, a zatim se nadao u panian beg. Znao sam da trim za svoj ivot. Nekoliko mladia je tralo za mnom. Poto sam trao prema glavnoj ulici, shvatio sam da u gradiu kao to je Gvajmas policajaca u patroli ima posvuda. Nije bilo ni jednog na vidiku, i pre no to sam natrao na jednog, uao sam u prvu prodavnicu na koju sam naiao. Pravio sam se da ljubopitljivo razgledam. Mladi mukarci koji su trali za mnom buno su projurili. Brzo sam smislio plan: kupiu to vie mogu stvari. Raunao sam da me ljudi u radnji smatraju turistom. Zatim sam hteo da zamolim nekog da mi pomogne da stvari ponesem do automobila. Trebalo mi je prilino vremena da odaberem ta elim. Platio sam jednom mladom oveku iz radnje da mi pomogne da ponesem svoje pakete, ali kada sam priao 133

blie svojim kolima, video sam da don Huan stoji oslonjen o njih i da je jo uvek okruen ljudima. Govorio je sa policajcem, koji je zapisivao. Od toga nije bilo koristi. Plan mi je propao. Nije bilo naina da uem u automobil. Uputio sam onog mladog oveka da moje pakete ostavi na trotoaru. Rekao sam mu da e uskoro doi moj prijatelj da me odveze u hotel. On je otiao, a ja sam ostao skriven iza paketa koje sam drao ispred lica, izvan pogleda don Huana i ljudi kojima je bio okruen. Video sam da policajac razgleda registarske tablice Kalifornije na mojim kolima. I to me je naisto ubedilo da sam propao. Optuba ludog starog Indijanca bila je suvie teka. I injenica da sam pobegao samo je potvrivala moju krivicu u oima policajaca. Pored toga, smatrao sam da e policajci zanemariti istinu, samo da bi uhapsili stranca. Stajao sam u ulazu negde oko jedan sat. Policajac je otiao, ali je gomila ostala oko don Huana, koji je vikao i uzbueno mahao rukama. Bio sam suvie daleko da bih mogao da ujem ta govori, ali sam mogao da zamislim sutinu njegove urne, nervozne vike. Oajniki mi je bio potreban nov plan. Zakljuio sam da treba da odem u hotel i tu saekam nekoliko dana pre nego to priem svojim kolima. Razmiljao sam da se vratim u onu prodavnicu i da ih zamolim da mi pozovu taksi. Nikad se nisam vozio taksijem u Gvajmasu i nisam imao pojma da li ih uopte ima. Ali plan mi je ubrzo propao im sam shvatio da e policija, ukoliko stvarno zna svoj posao, i ako su don Huana ozbiljno shvatili, proveriti sve hotele. Moda su policajci ostavili don Huana ba da bi to uradili. Druga mogunost koja mi je pala na pamet bila ie da odem na autobusku stanicu i sednem u autobus do bilo kojeg grada na granici. Ili da sednem u bilo koji autobus i da napustim Gvajmas u ma kojem pravcu. Napustio sam i tu ideju odmah. Bio sam siguran da ie don Huan dao moje ime policajcu i da je policija verovatno ve digla uzbunu u autobuskim kompanijama. Zahvatila me je slepa panika. Disao sam kratkim udisajima da bih opustio nerve. 134

Tada sam primetio da gomila oko don Huana poinje da se rastura. Policajac se vratio sa kolegom, i njih dvojica su odetali dalje lagano niz ulicu. U tom trenutku sam osetio iznenadan nekontrolisan nagon. To je bilo kao da mi je veza tela sa umom bila prekinuta. Poao sam do svojih kola, nosei sve svoje pakete. Bez i najmanjeg traga straha ili zabrinutosti, otvorio sam prtljanik, stavio pakete unutra, zatim otvorio vrata sa vozaa. Don Huan je bio na ploniku pored mojih kola, i gledao me odsutno. Pogledao sam ga sa potpuno neuobiajenom hladnoom. Nikad u svom ivotu nisam imao takvo oseanje. Nisam oseao mrnju, niti je to bila ljutnja. Nisam se ak ni sekirao zbog njega. To to sam oseao takoe nije bilo ni pomirenost sa neizbenim niti strpljenje. A sigurno to nije bilo ni ljubaznost. Pre je to bila hladna nezainteresovanost, zastraujui nedostatak aljenja. U tom trenutku, nisam se ni najmanje brinuo ta e se dogoditi don Huanu ili meni. Don Huan je stresao gornji deo tela kao to radi pas kada izae iz vode. I zatim, kao da je sve to bilo ruan san, ponovo je bio onaj ovek kojeg znam. Brzo je preokrenuo svoj sako. To je bio sako sa dva lica, s jedne strane be a sa druge crn. Sada je na sebi imao crni sako. Bacio je svoj slamni eir u automobil, i paljivo zaeljao kosu. Kragnu koulje izvukao je i prebacio preko kragne sakoa, u trenu tako nainivi sebe mlaim. Ne rekavi ni re, pomogao mi je da ostatak paketa potrpam u automobil. Kad su ona dva policajca ponovo dotrali do nas duvajui u svoje pitaljke, privueni bukom otvaranja i zatvaranja vrata na kolima, don Huan im je okretno potrao u susret. Paljivo ih je sluao i uveravao ih da nema zato da se brinu. Objasnio im je da mora da su se sreli sa njegovim ocem, slabim starim Indijancem koji pati od pomraenog uma. Dok im je govorio, otvarao je i zatvarao vrata od automobila kao da proverava brave. Prebacivao je pakete iz prtljanika na zadnje sedite. Njegova ivahnost i mladalaka snaga bili su suprotni od starakog kretanja od pre nekoliko minuta. Znao sam da se tako ponaa zbog policajaca koji su ga drugaijeg videli pre nekoliko minuta. Da sam bio na 135

njihovom mestu ni malo ne bih sumnjao da sada gledam sina onog starog Indijanca pomraenog uma. Don Huan im je rekao ime restorana u kojem poznaju njegovog oca a zatim ih besramno podmitio. Nisam se trudio da bila ta kaem policajcima. Zbog neeg sam se oseao grub, hladan, efikasan i tih. Uli smo u automobil bez rei. Policajci nisu hteli nita da me pitaju. Izgledalo je da su suvie umorni ak i da pokuaju. Odvezli smo se. Kakvu si to predstavu izveo tamo napolju, don Huane?, upitao sam, i hladnoa tona sopstvenog glasa me je iznenadila. To je bila prva lekcija iz nemilosrdnosti, rekao je. Primetio je da me je na putu za Gvajmas upozorio na predstojeu lekciju iz nemilosrdnosti. Priznao sam da na to nisam obratio panju, jer sam mislio da razgovaramo samo da bismo razbili monotoniju vonje. Ja nikad tek tako ne razgovaram, rekao je odseno. Trebalo bi da to ve zna. To to sam ovog popodneva uradio bilo je stvaranje odgovarajue situacije da bi ti pokrenuo skupnu taku do odreenog mesta gde aljenje iezava. To mesto je poznato kao mesto gde prestaje aljenje. Problem koji vraevi moraju da ree, nastavio je, jeste da se na mesto gde prestaje aljenje mora stii samo uz minimalnu pomo. Nagual se pobrine za scenu, ali uenik je taj koji skupnu taku natera da se pokrene. Danas si uinio ba to. Ja sam ti pomogao, moda malo previe dramatino, pokreui sopstvenu skupnu taku u odreeni poloaj zbog kojeg sam postao slabaan i nepredvidljiv starac. Nisam samo glumio starost i slabost. Bio sam star. avolasti sjaj njegovih oiju govorio mi je da je uivao u tom trenutku. Nije bilo sasvim neophodno da to uradim, nastavio je. Mogao sam te usmeriti da pokrene svoju skupnu taku bez teke taktike. Ali nisam sebi mogao da odolim. Poto se taj dogaaj nikad vie nee ponoviti, hteo sam da vidim da li mogu ili ne da u istoj meri glumim 136

kao i moj sopstveni dobrotvor. Veruj mi, iznenadio sam sam sebe isto toliko koliko mora da sam tebe iznenadio. Osetio sam neverovatno olakanje. Nisam imao problema da shvatim sve to mi je govorio, i nisam imao pitanja, poto sam sve razumevao i bez njegovog objanjavanja. Onda je on rekao neto to sam ve znao, ali nisam mogao da iskaem reima, jer nisam bio sposoban da pronaem odgovarajue rei kojima bih to opisao. Rekao je da je sve to vraevi rade uinjeno kao posledica pokretanja njihove skupne take, i da takvo kretanje zavisi od koliine energije kojom zapovedaju vraevi. Pomenuo sam don Huanu da sve to znam i jo malo vie. A on je dodao da u svakom ljudskom biu postoji divovsko, tamno jezero nemog znanja koje svako od nas moe da nasluti. Rekao mi je da ja to mogu moda neto jasnije da naslutim nego obian ovek zato to se nalazim na stazi ratnika. Zatim je rekao da su vraevi jedina bia na zemlji koja namerno odlaze iza tog intuitivnog nivoa zato to se vebaju u dve transcendentalne stvari: prvo, da zamiljaju svoju skupnu taku, i drugo, da navedu tu skupnu taku da se pokrene. Stalno je iznova naglaavao da je najistananije znanje koje vraevi imaju, naa mogunost, kao bia koja opaaju, i znanje koje sadri percepcija koja zavisi od poloaja skupne take. U tom trenutku poeo sam da oseam velike tekoe u razumevanju onoga to je govorio, ne zato to sam bio rastrojen ili premoren ve zato to je moj um, sam od sebe, poeo da se igra predvianja njegovih narednih rei. To je bilo kao da je neki neznani deo mene koji se nalazio u meni, pokuavao da bezuspeno pronae rei da izrazi jednu misao. Dok je don Huan govorio, oseao sam da mogu da predvddim kako e on izraziti moje sopstvene misli. Bio sam uzbuen kada sam shvatio da on uvek izabira bolje rei nego to bih ja uradio. Ali predvianje njegovih rei takoe je rasturalo moju usredsreenost. Naglo sam skrenuo i stao pored puta. I ba tu sam, ba tad, po prvi put u ivotu postao svestan jasnog znanja dualizma u sebi. Dva oigledno razdvojena 137

dela bila su nesumnjivo u meni. Jedan je bio izuzetno star, oputen, nezainteresovan. Bio je teak, mraan i u vezi sa svim ostalim. To je bio onaj deo mene koji se nije brinuo, poto je bio izjednaen sa svime. Uivao je u stvarima ne oekujui nita. Drugi deo je bio svetao, nov, paperjast i uzburkan. Bio je nervozan i brz. Bio je zabrinut za sebe jer je bio nesiguran i ni u emu nije uivao, jednostavno zato to mu je nedostajala mo da se vee za bilo ta. Bio je usamljen, izloen, ranjiv. To je bio onaj deo kojim sam gledao u svet. Tim delom sam slobodno gledao uokolo. Gde god da sam pogledao video sam prostrane obraene njive. I taj nesigurni, paperjasti i zabrinuti deo mene nalazio se izmeu ponosa zbog ovekove marljivosti i tuge zbog toga to vidi da je velianstvena prastara pustinja Sonore pretvorena u uredan pejza brazda i povrtarskog bilja. Stari, mrani deo mene nije se brinuo. I ta dva dela su poela da se raspravljaju. Paperjasti deo eleo je da se teki deo zabrine, a teki deo je eleo da onaj drugi prestane da se brine i da uiva. Zato si stao?, upitao me je don Huan. Njegov je glas izazvao reakciju, ali bilo bi netano ako bi se reklo da sam to bio ja koji je reagovao. Kao da je zvuk njegovog glasa ovrsnuo paperjasti deo, i odjednom sam to opet bio onaj stari ja. Opisao sam don Huanu spoznaju koju sam upravo doiveo o svom dualizmu. Kada je on poeo da je opisuje terminima poloaja skupne take izgubio sam svoju vrstinu. Paperjasti deo je postao isto onako paperjast kao to je bio kada sam primetio svoj dualizam, i ponovo sam znao ta je to to don Huan objanjava. Rekao je da, kada se skupna taka pomeri i doe na mesto gde prestaje aljenje, slabi poloaj racionalnosti i zdrave pameti. Oseanje koje sam imao o starijoj, mranoj, nemoj strani bilo je pogled na prethodnicu razuma. Tano znam to to govori, rekao sam mu. Znam veliki broj stvari, ali ne mogu da govorim o tome to znam. Ne znam kako da ponem. 138

To sam ti ve pominjao, rekao je. To to ti proivljava i to naziva dualizmom jeste pogled iz drugog poloaja tvoje skupne take. Iz tog poloaja ti moe da oseti stariju stranu oveka. A ono to ta starija strana zna zove se nemo znanje. To je znanje koje ne moe da se ispria. Zato ne moe? upitao sam. Zato to je, da bi ga ispriao, potrebno da koristi neuobiajenu koliinu energije, odgovorio je. Sada ti nema te vrste energije za troenje. Nemo znanje je neto to svi imamo, nastavio je. To je neto to svime vlada, to ima potpuno znanje o svemu. Ali to ne moe da razmilja, pa tako ne moe ni da govori o tome to zna. Vraevi veruju da kada ovek postane svestan da zna, i kada eli da svesno zna to to zna, on gubi iz vida to to zna. To nemo znanje, koje ti ne moe da opie, jeste naravno namera duh, apstraktno. Covekova zabluda je u tome to je eleo da to zna neposredno, onako kako zna svakodnevni ivot. to vie to eli, to utoliko vie prolazi. Ali ta to znai reeno obinim reima, don Huane?, upitao sam. To znai da se ovek odrekao nemog znanja u korist sveta razuma, odgovorio je. to se on vie dri sveta razuma, to vie namera postaje efemerna. Pokrenuo sam automobil i vozili smo se u tiini. Don Huan nije pokuavao da mi govori kuda da vozim niti mi je govorio kako da vozim to je esto inio kako bi ugrozio moju samovanost. Nije mi bilo jasno kuda idem, pa ipak, neto u meni je znalo. Dozvolio sam da taj deo prevlada. Vrlo kasno uvee stigli smo u veliku kuu koju je grupa don Huanovih vraeva imala na selu u dravi Sinaloa u severozapadnom Meksiku. inilo se da putovanje uopte nije bilo dugo. Nisam se mogao setiti pojedinosti nae vonje. Sve to sam o tome znao bilo je da nismo razgovarali. Izgledalo je da je kua prazna. Nije bilo znakova da tu ive ljudi. Ipak, znao sam da su don Huanovi pri139

jatelji u kui. Oseao sam njihovo prisustvo a da ih stvarno nisam ni video. Don Huan je zapalio petrolejku i mi smo seli za masivan sto. Izgledalo je da se don Huan sprema da jede. Pitao sam se ta da kaem ili da uradim, kada je jedna ena neujno ula i spustila veliki posluavnik pun hrane na sto. Nisam oekivao da se ona pojavi, i kada je ona iz tame iskoraila u svetlost kao da se materijalizovala ni iz ega, nehotice sam uzdrhtao. Ne boj se, to sam ja, Karmela, rekla je i nestala, ponovo je progutala tama. Ostao sam poluotvorenih usta spreman da kriknem. Don Huan se toliko smejao da sam znao kako mora da ga svi u kui uju. Napola sam oekivao da se pojave, ali nikog nije bilo. Pokuao sam da jedem, ali nisam bio gladan. Poeo sam da razmiljam o toj eni. Nisam je poznavao. To jest, skoro da sam je znao, ali nisam mogao da nateram svoje seanje na nju, da se probije kroz maglu koja mi je zaklanjala misli. Borio sam se da izbistrim svoj um. Oseao sam da je za to potrebno previe energije i odustao sam. Gotovo istog trena kada sam prestao da razmiljam o njoj, poeo sam da oseam udnovatu napetost od koje sam sav utrnuo. Prvo sam mislio da su tamna, velika kua i tiina u njoj i oko nje delovali obeshrabrujue. Ali je onda moje muenje naraslo do neverovatne veliine, ve im sam uo lave pasa u daljini. Za trenutak sam pomiljao da e mi telo eksplodirati. Don Huan se brzo umeao. Priskoio je do mesta gde sam sedeo i gurao mi je lea dok nije puklo. Pritisak na mojim leima doneo mi je trenutno olakanje. Kada sam se smirio, shvatio sam da sam, zajedno s oseanjem napetosti koje me je skoro progutalo, izgubio i jasan oseaj da sve znam. Vie nisam mogao da predvidim kako e don Huan objasniti ono to sam i sam znao. Onda je don Huan zapoeo naroito objanjenje. Prvo je rekao da je vrsta napetosti koja je mnome ovladala brzinom poara bilo iznenadno pokretanje moje skupne take, izazvano iznenadnom pojavom Kar140

mele, i mojim neizbenim naporima da svoju skupnu taku pokrenem do mesta gde u biti sposoban da je u potpunosti prepoznam. Posavetovao me je da se naviknem na ideju povratnih napada iste te vrste napetosti, poto e moja skupna taka nastaviti da se kree. Svako kretanje skupne take jednako je umiranju, rekao je. Sve se veze u nama prekidaju, i zatim ponovo uspostavljaju s izvorom daleko vee snage. To pojaanje energije osea se kao napetost koja ubija. ta treba da radim kada se to dogodi? upitao sam. Nita, rekao je. Prosto ekaj. Takvi prilivi energije e proi. Opasno je kad ne zna ta ti se deava. Kada to zna, vie nema prave opasnosti. Zatim je govorio o oveku iz davnina. Rekao je da je ovek iz davnina znao, i to najneposrednije, ta da radi i kako to najbolje da radi. Ali, poto mu je ilo tako dobro, poeo je da razvija oseanje sebinosti, koje mu je prualo oseaj da moe da predvidi i planira postupke koje je hteo da izvede. I tako se pojavila ideja individualnog ja; jednog individualnog ja koje je poelo da vlada ovekovom prirodom i obimom njegovih dela. Kako je oseanje individualnog ja jaalo, ovek je gubio svoju prirodnu vezu sa nemim znanjem. Savremeni ovek, poto je batinik tog razvoja, postaje bespomoan jer je uklonjen od izvora svega, tako da je sve to moe da izrazi, njegovo oajanje, i to nasilnim i cininim delima samorazaranja. Don Huan je naglasio da je razlog za ovekov cinizam i oajanje ono malo nemog znanja to je u njemu ostalo, koje radi dve stvari: prvo, prua oveku mogunost da nazre svoju vezu sa izvorom svega; i drugo, ini da ovek oseti da bez te veze nema nade da se smiri, da se zadovolji, da postigne. Pomislio sam da sam don Huana uhvatio u protivrenosti. Ukazao sam mu na to da je jednom rekao da je rat prirodno stanje ratnika, a da mir to nije. Tako je, priznao je. Ali rat, za ratnika, ne znai dela individualne ili grupne gluposti niti neovenog nasilja. Rat je, za ratnika, totalna borba protiv individualnog ja koje je oveka liilo njegove moi. 141

Zatim je don Huan rekao da je dolo vreme da dalje razgovaramo o nemilosrdnosti tom najosnovnijem preduslovu arobnjatva. Objasnio je da su vraevi otkrili da svako pokretanje skupne take znai kretanje od prekomerne zabrinutosti za individualno ja koje je ig savremenog oveka. Nastavio je i rekao da vraevi veruju da je poloaj skupne take to to od savremenog oveka pravi ubilakog egoistu, koji je potpuno posveen svojoj slici o sebi. Poto je izgubio nadu da e se ikada vratiti izvoru svega, ovek trai utehu u svojoj sebinosti. I radei tako, uspeo je da svoju skupnu taku uvrsti ba na onom mestu gde ovekoveuje svoju sliku O sebi. Otud se moe rei da svako kretanje skupne take od njenog uobiajenog poloaja zavrava pokretanjem oveka od slike o sebi i njene pratee okolnosti: samovanosti. Don Huan je samovanost opisao kao sliku koja proizvodi ovekovu sliku o sebi. Ponovio je da je to sila koja skupnu taku dri uvrenu tamo gde se nalazi. Zbog toga, ratnici ulau napore koji su usmereni na svrgavanje samovanosti. I sve to vraevi rade usmereno je na taj cilj. Objasnio je da su vraevi razotkrili tu samovanost i videli da je ona samosaaljenje prerueno u neto drugo. Zvui nemogue, ali to je tako, rekao je. Samosaaljenje je pravi neprijatelj i izvor ovekove bede. Bez izvesnog stepena saaljenja prema sebi samom, ovek sebi ne bi mogao da dopusti da bude toliko samovaan kao to jeste. Dakle, kada se jednom angauje sila samovanosti, ona razvija sopstveni impuls. I ba je ta naoko nezavisna priroda samovanosti to to prua pogreno oseanje vrednosti. Njegovo objanjenje, za koje bih u normalnim uslovima smatrao da je nerazumljivo, izgledalo mi je u potpunosti ubedljivo. Ali zbog te dualnosti u sebi koja se jo uvek odraavala, izgledalo mi je neto jednostavnije. Izgledalo je kao da don Huan svoje misli i rei usmerava ka odreenom cilju. A ta meta sam bio ja, u svom normalnom stanju svesti. 142

Nastavio je svoje objanjavanje, govorei da su vraevi u potpunosti uvereni da mi pomeranjem svojih skupnih taaka sa njihovog uobiajenog poloaja postiemo takvo stanje koje se jedino moe nazvati nemilosrdnost. Vraevi znaju, uz pomo svojih praktinih dela, da im se skupne take pokrenu, njihova samovanost se zguva. Bez uobiajenog poloaja njihove skupne take, njihova slika o sebi vie nema podrku. A bez estoke usredsreenosti na tu sliku o sebi, oni gube svoje samosaaljenje, i sa njim i samovanost. Vraevi su stoga u pravu kada kau da je samovanost samo prerueno samosaaljenje. Zatim je moje iskustvo tog popodneva poeo da objanjava postupno. Rekao je da nagual u svojoj ulozi voe i uitelja mora da se ponaa najdelotvornije, ali istovremeno i najbesprekornije. Poto mu nije bilo mogue da svoja dela racionalno planira, nagual uvek puta da duh odlui kojim e pravcem krenuti. Na primer, rekao je da nije planirao da uradi ono to je uradio dok mu duh nije dao znak, vrlo rano izjutra dok smo dorukovali u Nogalesu. Pourivao me je da se prisetim tog dogaaja i da mu kaem ega se seam. Prisetio sam se da sam za vreme doruka bio jako zbunjen jer mi se don Huan podsmevao. Misli malo na kelnericu, saletao me je don Huan. Jedino mogu, da se setim da je bila gruba. Ali, ta je radila? navaljivao je. ta je radila dok je ekala da naruimo? Nakon kratke pauze, setio sam se da je ona bila mlada ena grubog izgleda koja mi je dobacila jelovnik i stajala tamo, skoro me dodirujui, nemo zahtevajui da pourim i naruim. Dok je ekala, nestrpljivo je svojom velikom nogom lupkala po podu, podigla je i prikaila svoju dugu crnu kosu. Primetno se promenila. Izgledala je privlanije, zrelije. Iskreno sam se iznenadio njenoj promeni. U stvari, zbog toga sam i prevideo njeno runo ponaanje. To je bilo znamenje, rekao je don Huan. vrstina i preobraaj bili su ukazanja duha. Rekao je da je prvo to je tog jutra kao nagual uradio, bilo da mi kae kakve su mu namere. O toj 143

stvari rekao mi je jednostavnim reima, ali na skriven nain, da e mi dati lekciju iz nemilosrdnosti. Da li se sad sea? upitao je. Razgovarao sam sa kelnericom i sa jednom starom gospoom za susednim stolom. Poto me tako vodio, setio sam se da je don Huan praktino oijukao sa jednom starom gospoom i kelnericom runog ponaanja. Dugo je sa njima razgovarao dok sam ja jeo. Priao im je idiotski smene viceve o ucenjivanju i podmiivanju u vladi i ale o farmerima u gradu. Zatim je upitao kelnericu da li je Amerikanka. Odgovorila je odreno i smejala se na to pitanje. Don Huan je rekao da je to dobro, poto sam ja Meksiko-Amerikanac u potrazi za ljubavlju. I mogao bih da ponem odmah tu, im poiedem ovaj dobar doruak. ene su se smeiale. Mislio sam da se smeju to sam ja toliko zbunjen. Don Huan im je rekao ozbiljnim tonom da sam ja doao u Meksiko da se oenim. Pitao ih ie da li znaju neku asnu, skromnu, ednu enu koja eli da se uda i koja nema velike zahteve u pitanju muke lepote. Za sebe je izjavio da zvanino govori u moje ime. ene su se smejale vrlo glasno. Bio sam istinski ojaen. Don Huan se okrenuo kelnerici i upitao je da li bi se udala za mene. Ona je rekla da je ve verena. Gledala me je kao da je don Huana uzimala za ozbiljno. to ga ne pusti da sam govori? upitala je stara dama don Huana. Zato to ima govornu manu, rekao je on. Stravino muca. Kelnerica je rekla da sam bio savreno normalan kada sam naruivao hranu. Oh! Ti dobro primeuje stvari, rekao je don Huan. Samo kada naruuje hranu on moe da govori kao sav ostali svet. Stalno mu iznova govorim da, ako hoe da naui normalno da govori, mora da bude nemilosrdan. Ovde sam ga doveo da mu dam neke lekcije iz nemilosrdnosti. Jadan ovek, rekla je stara ena. Pa, bolje da krenemo, ako hoemo da danas pronaemo ljubav za njega, rekao je don Huan i ustao da krene. 144

Da li to ozbiljno mislite u vezi sa brakom, rekla je mlada kelnerica don Huanu. Sto posto, odvratio je. Pomoi u ma da dobije ono to mu je potrebno da bi mogao da pree granicu i stigne na mesto gde prestaje aljenje. Mislio sam da don Huan ili brak ili SAD naziva mestom gde prestaje aljenje. Smejao sam se toj metafori i na trenutak uasno zamucao, to je ene prestravilo i don Huana nateralo da se histerino smeje. Obavezno je bilo da ti tada otkrijem ta hou, rekao je don Huan nastavljajui svoje objanjenje. To sam i uinio, ali ti je potpuno promaklo, kao to je i trebalo da bude. Rekao je da je, od trenutka kada se duh ispoljio, svaki korak koji je vodio ka zadovoljavajuem izvrenju iao veoma lako. I moja skupna taka je stigla do mesta gde prestaje aljenje, kada je, zbog oka od njegovog preobraaja, bila naterana da napusti svoje uobiajeno mesto samorefleksije. Poloaj samorefleksije, nastavio je don Huan, primorava skupnu taku da skupi svet lanog saaljenja, ali u stvari prave okrutnosti i samocentriranosti. U tom svetu, jedini pravi oseaji su oni koji pogoduju onome ko ih osea. Za vraa, nemilosrdnost nije okrutnost. Nemilosrdnost je suprotna od samosaaljenja ili samovanosti. Nemilosrdnost je trezvenost. 145

Razbijanje ogledala samorefleksije

5 ZAHTEVI NAMERE

Proveli smo jednu no na mestu gde sam se prisetio svog iskustva iz Gvajmasa. Tokom te noi, poto je moja skupna taka bila neuvrena, don Huan mi je pomogao da je stavim u nove poloaje, to se smesta izbrisalo iz seanja. Narednog dana nisam bio sposoban da se setim ta se dogodilo niti ta sam opaao; pored svega toga, imao sam estoko oseanje da sam doiveo udnovata iskustva. Don Huan se sloio da se moja skupna taka pokrenula iznad njegovih oekivanja, pa ipak je odbio da mi bar i nagovesti ta sam uinio. Jedino je napomenuo da u se jednog dana svega prisetiti. Oko podne smo nastavili da se uspinjemo u planine. Do kasno popodne nastavili smo da hodamo u tiini ne zaustavljajui se. Dok smo se lagano uspinjali jednom blagom strminom planinskog grebena, don Huan je iznenada progovorio. Nisam razumeo nita od onog to je govorio. Ponavljao je to sve dok nisam shvatio da eli da se zaustavi na prostranom grebenu koji se video sa mesta na kojem smo se nalazili. Govorio mi je da e nas tamo tititi od vetra veliko kamenje i veliko gusto bunje. Kai mi koje e mesto na tom grebenu biti najbolje za nas da na njemu ostanemo itavu no?, upitao me je. 146

Ranije, dok smo se uspinjali, bio sam ugledao gotovo neprimetnu izboinu. Na povrini planine izgledala je kao tamna zakrpa. Spazio sam je naas, letimino. Sad, kada je don Huan traio moje miljenje, otkrio sam mrlju jo vee tame, gotovo crnu, na junoj strani te litice. Tamna litica i gotovo crno mesto na njoj, nisu izazivali ni oseanje straha niti napetosti. Oseao sam da mi se ta litica dopada. A crna taka na njoj dopadala mi se jo vie. Ono mesto tamo je vrlo mrano, ali meni se dopada, rekao sam kada smo stigli na taj greben. On se sloio da je to mesto najbolje da se ostane celu no. Rekao je da ono ima poseban nivo energije, i da se njemu takoe dopada njegova ugodna tama. Ili smo prema nekim isturenim stenama. Don Huan je raistio jedan deo tla kraj velikih oblutaka i seli smo oslonivi lea o njih. Rekao sam mu da, na jednoj strani, mislim da sam imao sree da odaberem ba to mesto, ali da, s druge strane, ne mogu da preem preko injenice da sam ga uoio svojim oima. Ne bih rekao da si ga opazio iskljuivo svojim oima, rekao je. To je malo sloenije. ta time hoe da kae, don Huane? upitao sam. Mislim da ti ima mogunosti kojih jo uvek nisi svestan, odvratio je. Poto si ti sasvim nepromiljen, moe da misli da je sve to opaa prosto obina ulna percepcija. Rekao je da me, ukoliko mu ne verujem, ika da ponovo siem u podnoje planine i da potvrdim to to govori. Predviao je da e mi biti nemogue da tamnu izboinu uoim samo gledanjem. Vatreno sam rekao da nemam razloga da sumnjam u njega. Nisam eleo da silazim niz tu planinu. Navaljivao je da siemo. Mislio sam da to radi samo da bi me gnjavio. Unervozio sam se, meutim i pomislio da je moda ozbiljan. Smejao se toliko glasno da se guio. Primetio je da sve ivotinje u svojoj okolini mogu da otkriju podruja koja imaju poseban nivo energije. Veina ivotinja se takvih mesta plai i izbegava ih. 147

Izuzetak su planinski lav i kojoti, koji na takvim mestima lee i ak spavaju kada god naiu na njih. Ali, jedino vraevi namerno tragaju za takvim mestima zbog njihovih efekata. Upitao sam ga kakvi su to efekti. Rekao je da takva mesta zadaju neprimetne udare osnaivanjem energije, i dodao da obini ljudi koji ive u prirodi mogu da ih otkriju, iako ne znaju da su ih nali i ak nisu svesni njihovih efekata. Kako oni znaju da su ih pronali? upitao sam. Oni to nikad ne znaju, odgovorio je. Vraevi su, posmatrajui puteve putnika peaka, odmah primetili da se ljudi uvek umore i da se uvek odmaraju na tim mestima sa pozitivnim nivoom energije. Ako, s druge strane, prolaze kroz podruje sa tetnim energetskim nabojem, unervoze se i ure. Ako ih upita o tome, rei e ti da kroz taj predeo ure jer se oseaju puni energije. Ali u stvari je suprotno jedino mesto koje im daje energiju je ono mesto na kojem se oseaju umorni. Rekao je da su vraevi sposobni da takva mesta nau opaajui itavim telom najmanje talase energije u svojoj okolini. Vraevi uveavaju energiju, izvlaei je iz skraenja svoje samorefleksije, i ona tako njihovim ulima prua vei obim percepcije. Pokuavao sam da ti pojasnim da je jedini vredan pravac delovanja, bilo vraa bilo obinog oveka, da odoli da se bavi svojom slikom o sebi, nastavio je. Cilj naguala je da kod svog uenika razbije njegovo ogledalo samorefleksije. Dodao je da je svaki uenik sluaj za sebe, i da nagual mora da pusti duh da odlui o pojedinostima. Svako od nas je u razliitom stepenu vezan za svoju samorefleksiju, nastavio je. I ta privlanost osea se kao potreba. Na primer, pre nego to sam zakoraio na stazu znanja, moj ivot je bio beskrajna potreba. I godinama poto me je nagual Hulijan uzeo pod svoje krilo, bio sam jednako eljan svega, ako ne i vie. Ali ima primera ljudi, vraeva i obinih ljudi, kojima niko nije potreban. Oni dobijaju mir, sklad, radost i znanje neposredno od duha. Njima nisu potrebni posrednici. Tebi i meni je drukije. Ja sam tvoj posrednik 148

i nagual Hulijan je bio moj. Posrednici, osim to stvaraju minimalnu priliku svest o nameri, pomau da se razbije ovekovo ogledalo samorefleksije. Jedina stvarna pomo koju si ikada dobio od mene je to da sam napadao tvoju samorefleksiju. Da toga nije bilo, ti bi samo gubio vreme. To je jedina stvarna pomo koju si dobio od mene. Ti si me, don Huane, nauio vie od bilo koga drugog u itavom mom ivotu, bunio sam se. Nauio sam te razne stvari da bih ti skrenuo panju, rekao je. Ti bi se, ipak, zakleo da je to uenje bilo vaniji deo. Nije. Uputstva su od vrlo malog znaaja. Vraevi smatraju da je pokretanje skupne take jedino to je vano. A to pokretanje, kao to dobro zna, zavisi od uveane energije a ne od uputstava. Zatim je izneo jedno nedosledno miljenje. Rekao je da svako ljudsko bie koje postupa po odreenom sledu postupaka moe da naui da pokrene svoju skupnu taku. Ukazao sam da protivrei sebi. Meni je sled postupaka znaio uputstva; oznaavao mi je procedure. U svetu vraeva postoje samo protivrenosti termina, odgovorio je. U praksi nema protivrenosti. Sled postupaka o kojem ja govorim potie iz injenice da je ovek svestan. Da bi bio svestan te injenice potreban ti je nagual. Zato mi kaemo da nagual stvara minimalnu priliku, ali da ta minimalna prilika nije uputstvo, kao ono uputstvo koje ti je potrebno da bi radio sa mainom. Minimalna prilika sastoji se u tome da postane svestan duha. Objasnio je da je taj naroiti sled na koji je on mislio odgovoran to je ovek svestan da je samovanost sila koja skupnu taku dri uvrenu. Kada se samovanost smanji, energija koja je za nju potrebna vie se ne troi. Ta uveana energija onda slui kao odskona daska koja ispaljuje skupnu taku smesta i bez prethodnog razmiljanja, na jedno nepojamno putovanje. Kada se skupna taka jednom pokrenula, samo to kretanje znai i kretanje od samorefleksije, a to, zauzvrat, omoguava ist spojni beoug s duhom. Primetio 149

je da je, pored svega, na prvom mestu samorefleksija to to je oveka iskljuilo od duha. Kao to sam ti ve rekao, nastavio je don Huan, arobnjatvo je putovanje povratka. Pobedniki, mi se vraamo duhu, poto smo sili u pakao. I iz pakla donosimo trofeje. Razumevanje je jedan od naih trofeja. Rekao sam mu da mi njegov sled izgleda vrlo jednostavno kada on o tome govori, ali kada ja pokuam da ga ostvarim u praksi nalazim da je sasvim suprotan od lakoe i jednostavnosti. Naa tekoa u tom jednostavnom napredovanju, rekao je, jeste to to veina nas ne eli da prihvati kako nam je tako malo potrebno da bismo nastavili. Mi smo prilagoeni da oekujemo uputstva, poduavanje, vodie, voe. A kada nam kau da nam niko ne treba, ne verujemo. Postajemo uznemireni, potom nepoverljivi, i konano ljuti i razoarani. Ako nam je potrebna pomo, ne radi se o metodu ve o isticanju. Ako neko uini da postanemo svesni da je potrebno da smanjimo svoju samovanost, to je stvarna pomo. Vraevi kau da nam niko nije potreban da bi nas uverio da je svet beskrajno sloeniji od naih najluih matarija. Pa, zato smo onda tako zavisni? Zato udimo da nas neko vodi kada to moemo da ostvarimo sami? Veliko pitanje, a? Don Huan nije vie nita rekao. Oito, eleo je da se udubim u to pitanje. Ali meni su na umu bile druge brige. Moje priseanje uzdrmalo je neke osnove za koje sam smatrao da su nepromenljive, i bilo mi je oajniki potrebno da ih on ponovo definie. Prekinuo sam dugu tiinu i iskazao svoju zabrinutost. Rekao sam da sam prihvatio da je mogue da zaboravim itave dogaaje, od poetka do kraja, ukoliko su se odigrali u povienoj svesti. Sve do tog dana u potpunosti sam se seao svega to sam radio pod njegovim vodstvom u svom normalnom stanju svesti. Pa ipak, to da smo dorukovali u Nogalesu nije postojalo u mom umu pre no to sam ga se prisetio. A taj dogaaj je naprosto morao da se odigra u svetu svakodnevnih zbivanja. Zaboravlja neto sutinsko, rekao je. Dovoljno je samo prisustvo naguala da se skupna taka pokrene. 150

Sve vreme sam se alio sa tobom u vezi sa udarom naguala. Udarac izmeu pleaka koji sam ti zadavao samo je sluio da te umiri. Sluio je samo da otkloni tvoje sumnje. Vraevi fiziki dodir koriste samo kao udar za telo. On ne radi nita drugo osim to ueniku kojim se manipulie prua sigurnost. Pa ko onda pokree skupnu taku, don Huane? upitao sam. Duh to radi, odgovorio je tonom nekoga ko je na ivici da izgubi strpljenje. Izgledalo je da se preraunava, potom se nasmejao i zavrteo glavom u znak neodobravanja. Teko mi je da to prihvatim, rekao sam. Mojim umom zapoveda zakon uzroka i posledice. Dobio je jedan od svojih uobiajenih napada neobjanjivog smeha neobjanjivog sa moje take gledita, naravno. Mora da sam izgledao nasekiran. Spustio mi je ruku na rame. Smejem se ovako povremeno zato to si ti zaostao, rekao je. Odgovor na sva tvoja pitanja gleda te pravo u oi a ti ga ne vidi. Mislim da je zaostalost tvoje prokletstvo. Oi su mu bile toliko sjajne, potpuno luake i avolaste da sam se na kraju i sam smejao. Do iznemoglosti sam te uveravao da kod vraeva ne postoje procedure, nastavio je. Nema metoda niti postupnosti. Jedina vana stvar je kretanje skupne take. A ni jedan postupak ga ne moe izazvati. To je efekat koji se odigrava sam od sebe. Gurnuo me je kao da mi ispravlja ramena, i zatim je buljio u mene, zurei pravo u moje oi. Panja mi je bila prikovana za njegove rei. Da vidimo kako si to razumeo, rekao je. Upravo sam rekao da se pokretanje skupne take deava samo od sebe. Ali sam takoe rekao da samo prisustvo naguala pokree skupnu taku njegovog uenika i da nain na koji nagual preruava svoju nemilosrdnost ili pomae ili ometa to pokretanje. Kako bi ti razreio tu protivrenost? 151

Priznao sam da sam ba hteo da ga upitam o toj protivrenosti jer sam je bio svestan, ali da nisam mogao ak ni da razmiljam o njenom reenju. ta si ti onda?, upitao je. Ja sam student antropologije, pokuavam da shvatim ta rade vraevi, rekao sam. Moja tvrdnja u sutini nije bila sasvim istinita, ali nije bila ni la. Don Huan se nekontrolisano smejao. Suvie je kasno za to, rekao je. Tvoja skupna taka se ve pokrenula. A ba taj pokret je ono to od oveka pravi vraa. Izjavio je da ono to izgleda kao protivrenost u stvari su dve strane istog novia. Nagual skupnu taku mami u pokret tako to pomae da se uniti ogledalo samorefleksije. Ali to je sve to moe nagual. Pravi pokreta je duh, apstraktno; neto to se ne moe ni videti ni osetiti; neto za ta se ini da ne moe postojati a to ipak postoji. Zbog toga, vraevi kau kako se skupna taka pomera sama od sebe. Ili kau da je nagual pomera. Nagual, poto je provodnik duha, moe da to izrazi svojim delima. Gledao sam upitno u don Huana. Nagual pomera skupnu taku, pa ipak nije on taj koji je pomera, rekao je don Huan. Ili bi moda bilo bolje da se kae da se duh izraava u skladu sa besprekornou naguala. Duh moe da pokrene skupnu taku a za to je potrebno samo prisustvo besprekornog naguala. Rekao je da hoe da pojasni tu stvar, jer ukoliko se ona pogreno shvati, vodi naguala natrag u samovanost i na taj nain ga unitava. Promenio je temu i rekao da, poto duh nema vidljivu sutinu, vraevi se radije pozabave naroitim sluajevima i nainima uz pomo kojih mogu da razbiju ogledalo samorefleksije. Don Huan je primetio da je u tom podruju vano da se shvati praktina vrednost tih razliitih naina kojima naguali skrivaju svoju nemilosrdnost. Rekao je da, na primer, moja maska velikodunosti odgovara odnosima s ljudima na jednom pliem nivou, ali je besko152

risna kod razbijanja njihove samorefleksije, jer me primorava da od njih traim da donose gotovo nemogue odluke. Ja od njih oekujem da u svet vraeva uskoe bez ikakve pripreme. Odluka kao to je takav skok mora da se priprema, nastavio je. A da bi se za nju pripremio, svaka vrsta maske za nagualovu nemilosrdnost je dobra, osim maske velikodunosti. Moda zato to sam oajniki verovao da sam stvarno velikoduan, njegove primedbe na moje ponaanje obnovile su ono strano oseanje krivice. Uveravao me je da nemam ega da se stidim, i da je jedina nepoeljna posledica ta da moja lana velikodunost nije ostvarivala uspenu prevaru. Po njegovom miljenju, rekao je, iako ja po mnogo emu podseam na njegovog dobrotvora, moja maska velikodunosti je suvie prosta, suvie oigledna da bi mi kao uitelju koristila. Maska razumnosti, kao to je njegova, sasvim je delotvorna u stvaranju povoljne atmosfere da se pokrene skupna taka. Njegovi uenici potpuno veruju njegovoj lanoj razumnosti. U stvari, ona ih toliko nadahnjuje da on lako moe da ih prevari napreui ih do bilo kog stepena. To to ti se desilo onog dana u Gvajmasu je primer kako nagualova maskirana nemilosrdnost razbija samorefleksiju, nastavio je. Moja maska je bila tvoj slom. Ti si, kao i svi oko mene, verovao mojoj razumnosti. I, naravno, iznad svega si oekivao da se razumnost nastavi. Kada sam te suoio ne samo sa senilnim ponaanjem slabog starca, ve sa tim starcem glavom, tvoj um otiao je u krajnost u naporu da popravi moj kontinuitet i tvoju samorefleksiju. I onda si sebi rekao kako mora da sam doiveo napad. Konano, kada je postalo nemogue da veruje u kontinuitet moje razumnosti, tvoje ogledalo je poelo da se lomi. Od te take pa nadalje, zaokretanje tvoje skupne take bilo je samo pitanje vremena. Jedina stvar koja nije bila sigurna bila je da li e ona otii do mesta na kojem prestaje aljenje. 153

Mora da sam don Huanu delovao sumnjiavo, jer je objasnio da je svet nae samorefleksije dosta klimav i da ga na okupu dri nekoliko kljunih ideja koje slue kao osnovni poredak. Kada te ideje omanu, osnovni poredak prestaje da funkcionie. Koje su te kljune ideje, don Huane? upitao sam. U tvom sluaju, ba u onom naroitom trenutku, kao i u sluaju publike isceliteljke o kojoj smo razgovarali, kontinuitet je kljuna ideja, odgovorio je. ta je kontinuitet? upitao sam. Ideja da smo mi vrst komad, rekao je. U naim umovima, na svet podrava sigurnost da smo nepromenljivi. Mi moemo da prihvatimo da se nae ponaanje moe promeniti, ali ideja da smo savitljivi do te mere da moemo promeniti svoju pojavu, do te mere da moemo postati neko drugi, nije deo osnovnog poretka nae samorefleksije. Kada god vra prekine taj poredak, zaustavlja se svet razuma. Hteo sam da ga pitam da li je prekidanje individualnog kontinuiteta dovoljan uzrok da se skupna taka pokrene. Izgleda da je predvideo moje pitanje. Rekao je da je taj prekid samo omekiva. Nagualova nemilosrdnost je pokreta skupne take. Zatim je svoje postupke tog popodneva u Guajmasu uporedio sa postupcima isceliteljke o kojoj smo prethodno razgovarali. Rekao je da je ta isceliteljka razbila samorefleksiju ljudi u publici nizom dela za koje oni nisu imali odgovarajue u svojim svakodnevnim ivotima dramatinom opsednutou duha, izmenom glasova, otvaranjem pacijentovog tela rasecanjem. im je prekinut kontinuitet ideje koju su imali o sebi, njihove skupne take bile su spremne da se pokrenu. Podsetio me je da mi je u prolosti opisao koncepciju zaustavljanja sveta. Rekao je tada da je zaustavljanje sveta bilo neophodno vrau kao to je meni itanje i pisanje. Ono se sastojalo od uvoenja neskladnog elementa u tkivo svakodnevnog ponaanja u svrhu kolebanja glatkog toka svakodnevnih dogaaja dogaaja koje je u naem umu popisao na razum. 154

Taj element nesklada naziva se ne-radi, ili suprotno od delanja. Delanje je bilo ta to je deo celine za koju imamo saznajno objanjenje. Ne-radi je jedan element koji nije ubeleen u celinu. Vraevi, poto su tragai, do savrenstva shvataju ljudsko ponaanje, rekao je. Oni, na primer, znaju da su ljudska bia stvorenja koja popisuju. Poznavanje ulaza i izlaza u odreenom popisu jeste ono to od oveka pravi uenika ili strunjaka na odreenom polju. Vraevi znaju da, kada popis obine osobe omane, ta osoba ili uvea svoj popis ili svet njene samorefleksije zanemoa. Obina osoba hoe da nove stavke prikljui svom inventaru ukoliko nisu u suprotnosti sa osnovnim poretkom tog popisa. Ali ako su te stavke oprene tom poretku, um te osobe kolabira. Taj popis je um. Vraevi s tim raunaju kada pokuavaju da razbiju ogledalo samorefleksije. Objasnio je da je onog dana paljivo odabrao sredstva za svoje delanje kako bi prekinuo moj kontinuitet. Polako se preobraavao dok zaista nije postao nemoni starac, i onda me je, da bi ojaao prekid mog kontinuiteta, odveo u restoran gde su ga poznavali kao starca. Prekinuo sam ga. Postao sam svestan protivrenosti koju ranije nisam primeivao. Jednom je bio rekao da je razlog njegovog preobraaja bilo to to je eleo da sazna kako je to biti star. Ta prilika bila je povoljna i neponovljiva. Shvatio sam da taj stav znai da on ranije nije bio star. Ipak, u tom restoranu su ga poznavali kao nemonog starca koji pati od udara. Nagualova nemilosrdnost ima mnogo aspekata, rekao je. Ona je kao alatka koja se prilagoava za razliite upotrebe. Nemilosrdnost je stanje postojanja. To je nivo namere koji postie nagual. Nagual je koristi da svoju skupnu taku ili taku svojih uenika namami u pokret. Ili se njome koristi da bi tragao. Tog dana sam poeo kao traga, pravei se da sam star, i zavrio sam kao istinski slab, nemoan starac. Moja nemilosrdnost, voena mojim oima, naterala je moju skupnu taku da se pokrene. Iako sam u tom restoranu bio mnogo puta pre toga kao star, bolestan ovek, samo sam tragao, samo glu155

mei da sam star. Nikad pre tog dana moja skupna taka nije se pokrenula do mesta starosti i senilnosti. Rekao je da su, im je nameravao da bude star, njegove oi izgubile sjaj i da sam ja to smesta primetio. Uzbuna mi se videla na celom licu. Gubitak sjaja njegovih oiju bio je posledica to je svoje oi koristio da namerava poloaj starog oveka. I im je njegova skupna taka stigla u taj poloaj, on je mogao da ostari i po izgledu, ponaanju i oseanju. Traio sam da mi pojasni ideju nameravanja oima. Imao sam mutno oseanje da to znam, pa ipak nisam ak ni za sebe mogao da izrazim to to znam. Jedini nain da se o tome neto kae jeste da se kae da se namera namerava oima, rekao je. Ja znam da je to tako. Pa ipak, ba kao i ti, ne umem da ukaem na to to znam. Vraevi ba ovu odreenu tekou razreavaju tako to prihvataju neto to je izuzetno oigledno: ljudska bia su beskrajno sloenija i tajanstvenija od naih najluih matarija. Ustrajao sam da ni najmanje nije pojasnio tu stvar. Sve to mogu da kaem, jeste da oi to mogu, rekao je odseno. Ne znam kako, ali one to rade. One pozivaju nameru neim neobjanjivim to sadre, neim u svom sjaju. Vraevi kau da se namera doivljava oima a ne razumom. Odbio je da doda bilo ta i hteo je da se vratimo objanjavanju onoga ega sam se prisetio. Rekao je da su, kada je jednom njegova skupna taka stigla na mesto koje ga je nainilo stvarno starim, sumnje u potpunosti uklonjene iz mog uma. Ali zahvaljujui injenici da se toliko ponosim to sam superracionalan, smesta sam uinio sve da objasnim njegov preobraaj. Stalno sam ti ponavljao da je prevelika razumnost hendikep, rekao je. Ljudska bia imaju veoma snano oseanje za magiju. Mi smo deo tajanstva. Razumnost nas samo pokriva. Ako zagrebemo povrinu, ispod nje emo nai vraa. Ipak, neki od nas imaju velike tekoe da zau u taj nivo ispod povrine; drugi to rade s potpunom lakoom. U tom pogledu ti i ja smo vrlo slini obojica smo morali da se zlopatimo pre nego to se oslobodimo nae samorefleksije. 156

Objasnio sam mu da je, za mene, ostanak uz moju razumnost uvek bilo pitanje od ivotnog znaaja. A jo i vie onda kada sam doiveo iskustva iz njegovog sveta. Primetio je da je onog dana u Gvajmasu moja razumnost za njega bila velika prepreka. Od samog poetka morao je da se slui svim sredstvima da bi je potkopao. Zbog toga je poeo da snano pritiska ruke na moja ramena i da me skoro obara svojom teinom. Taj otvoreni fiziki manevar bio je prvi udarac mom telu. I to je, zajedno sa mojim strahom koji je izazvao nedostatak njegovog kontinuiteta, probilo moju racionalnost. Ali probijanje tvoje racionalnosti nije bilo dovoljno, nastavio je don Huan. Znao sam da ako tvoja skupna taka treba da stigne na mesto gde prestaje aljenje, treba da slomim svaki trag svog kontinuiteta. To je bilo onda kada sam stvarno posenilio, kad sam te naterao da tri po celom gradu i konano se naljutio na tebe i udario te. Bio si potresen, ali si bio na putu da se ponovo povrati kada sam tvome ogledalu slike o sebi samome zadao ono to je trebalo da bude konani udar. Oglasio sam krvavo ubistvo. Nisam oekivao da e pobei. Zaboravio sam na tvoje izlive nasilnosti. Rekao je da je, uprkos mojoj taktici oporavljanja na licu mesta, moja skupna taka dola na mesto gde prestaje aljenje kada sam se razjario zbog njegovog senilnog ponaanja. Ili je moda bilo ba suprotno: razbesneo sam se zato to je moja skupna taka stigla na mesto gde prestaje aljenje. To i nije stvarno vano. Vano je da je ona stigla tamo. Kada je stigla na to mesto, moje se ponaanje vidno izmenilo. Postao sam hladan i proraunat i nezabrinut za linu sigurnost. Upitao sam don Huana da li je on to sve video. Nisam se seao da sam mu sve to priao. Odgovorio je da je, da bi znao ta oseam, morao samo da se seti sebe i da se seti ta je on sam doiveo. Istakao je da se moja skupna taka uvrstila na svom novom poloaju kada se on vratio u svoje nor157

malno stanje. Do tada je moje uverenje o njegovom normalnom kontinuitetu doivelo takvu oiglednu pramenu da taj kontinuitet vie nije funkcionisao kao njegova kohezivna sila. I ba u tom trenutku, sa svog novog poloaja, moja skupna taka omoguila mi je da sazdam novu vrstu kontinuiteta, takvog koji se izraavao u udnoj, nepristrasnoj vrstini vrstini koja je postala moj normalan nain ponaanja otad pa nadalje. Kontinuitet je tako vana stvar u naim ivotima da se, ukoliko se prekine, odmah obnavlja, nastavio je. U sluaju vraeva, dakle, kad njihova skupna taka stigne na mesto gde prestaje aljenje, kontinuitet vie nikad nije isti. Poto si ti po prirodi spor, jo nisi primetio da si od onog dana u Gvajmasu, izmeu ostalog, postao sposoban da prihvati svaku vrstu diskontinuiteta takvog kakav je, naravno, nakon borbe sa svojim razumom. Oi su mu se sjajile i osmehivale. Takoe si tog dana postigao zamaskiranu nemilosrdnost, nastavio je. Maska ti nije bila tako dobra kao to je sad, naravno, ali tada si dobio osnove onoga to je kasnije postalo tvoja maska velikodunosti. Pokuao sam da se pobunim. Nije mi se dopadala ideja prikrivene nemilosrdnosti kako god da je on iznosio. Ne koristi svoju masku sa mnom, rekao je smejui se. Sauvaj je za nekog boljeg: za nekog ko te ne zna. Pourivao me je da se prisetim trenutka kada se tano pojavila ta maska. Odmah, im si osetio da te obuzima taj ledeni gnev, nastavio je, morao si da ga zamaskira. Ti se nisi alio u vezi sa tim kao to bi moj dobrotvor uinio. Nisi ni pokuao da u vezi s tim zvui razumno, kao to bih ja. Nisi se pretvarao kako te to zanima, to bi uradio nagual Elijas. To su tri maske naguala koje znam. A ta si ti uradio? Hladno si odetao do svojih kola i dao polovinu svojih paketa onom momku koji ti je pomogao da ih donese. 158

Do tog trenutka zaista se nisam seao da mi je neko pomogao da nosim pakete. Rekao sam don Huanu da sam video svetla kako mi igraju pred oima i da sam mislio da ih vidim zato to sam noen ledenim besom bio na samoj ivici da se onesvestim. Nisi bio na ivici da se onesvesti, odgovorio je don Huan. Bio si na ivici da ue u stanje sanjarija i da vidi duh sasvim sam, kao Talija i moj dobrotvor. Rekao sam don Huanu da me nije velikodunost naterala da poklonim one pakete ve ledeni bes. Morao sam da uradim neto da bih se smirio i to je bilo prvo to mi je palo na um. Ali to je ba to to ti kaem. Tvoja velikodunost nije istinska, uzvratio je i poeo da se smeje mom zaprepaenju.

Karta za besprekornost
Dok je don Huan govorio o razbijanju ogledala samorefleksije pao je mrak. Rekao sam mu da sam potpuno iscrpen, i da treba da odustanemo od daljeg putovanja i da se vratimo kui, ali je on naglasio da moramo koristiti svaki minut vremena koje nam je na raspolaganju da ponovo pregledamo prie vraeva ili da se prisetim tako to emo navesti moju skupnu taku da se pokrene to je mogue vie puta. Bio sam raspoloen da se alim. Rekao sam da stanje dubokog zamora kao to je moje moe samo da stvori nesigurnost i nedostatak uverenja. Tvoja se nesigurnost moe oekivati, rekao je don Huan uvereno. Konano, ti ima posla s novom vrstom kontinuiteta. Potrebno je vreme da se ovek navikne na to. Ratnici provode godine u predvorju pakla gde nisu ni obini ljudi niti su vraevi. ta sa njima na kraju biva? upitao sam. Da li oni biraju na koju e stranu? 159

Ne. Oni nemaju izbora, odgovorio je. Svi oni na kraju postaju svesni onoga to ve jesu: vraevi. Tekoa je u tome to je ogledalo samorefleksije izuzetno mono i to svoje rtve ostavlja na miru samo posle surove borbe. Prestao je da pria i izgledao je udubljen u misli. Telo mu se ukrutilo kao to sam viao i ranije kada god je zapadao u ono to sam ja nazivao sanjarenjem, a to je on opisivao kao trenutke u kojima se njegova skupna taka kretala i on je bio sposoban da se prisea. Ispriau ti priu o vraevoj karti za besprekornost, rekao je iznenada, nakon nekih tridesetak minuta potpune tiine. Ispriau ti priu o svojoj smrti. Poeo je da pria ta se s njim desilo kad je stigao u Durango jo uvek preruen u ensko odelo, posle jednomesenog puta kroz centralni Meksiko. Rekao je da ga je stari Belisario odveo pravo u jednu hacijendu da ga sakrije od udovinog oveka koji ga je pratio. im je stigao, don Huan se vrlo odvano, uprkos svojoj uzdranoj prirodi upoznao sa svima u kui. Tu je bilo sedam divnih ena i jedan udan nedrutven ovek koji nije prozborio ni rei. Don Huan je ushitio te ljupke ene priajui im kako je sve udovini ovek pokuavao da ga uhvati. One su iznad svega bile oarane odelom u koje se preruio i koje je jo uvek nosio na sebi, i priom koja je uz to ila. Nikad im nije bilo dosta prie o tom putovanju, i sve one su ga savetovale kako da usavri znanje koje je tada stekao. Don Huana je iznenaivala njihova staloenost i uverenost, koje su mu izgledale neverovatne. Tih sedam ena bile su izvanredne i inile su ga srenim. Voleo ih je i verovao im. Prema njemu su se odnosile sa potovanjem i razumevanjem. Ali neto u njihovim oima mu je govorilo da ispod spoljanje ljupkosti postoji zastraujua hladnoa, povuenost u koju nikad nee moi da prodre. Pomislio je da su te snane i prelepe ene, poto su bile tako oputene i nisu obraale panju na formal160

nosti, morale biti raskalane ene. Pa ipak, bilo mu je jasno da to nisu. Ostavili su don Huana samog da tumara po imanju. Bio je zapanjen velikom gospodskom kuom i njenim posedom. Nikad nije video neto tako. To je bila stara kolonijalna kua, opasana visokim zidom sa svih strana. Imala je balkone sa saksijama s cveem i ogromno drvee s voem koje je stvaralo senku, privatnost, tiinu. Imala je velike sobe i na donjem spratu prozrane hodnike oko dvorita. Na gornjem spratu postojale su tajanstvene spavae sobe, gde don Huanu nije bilo doputeno da ulazi. Tokom sledeih dana don Huana je zaprepastilo veliko interesovanje koje su ene pokazivale za njegovo blagostanje. Sve su radile za njega. Izgledalo je da samo ekaju da im neto kae pa da to urade. Nikada ranije ljudi prema njemu nisu bili tako ljubazni. Ali, takoe se nikada ranije nije oseao ni toliko usamljen. Stalno je bio u drutvu lepih, udnih ena, pa ipak, nikada nije bio toliko sam. Don Huan je verovao da njegovo oseanje usamljenosti potie otud to nije sposoban da predvidi ponaanje tih ena niti da sazna njihova istinska oseanja. Znao je samo ono to su mu govorile o sebi. Nekoliko dana po njegovom dolasku, ena koja je izgleda bila njihov predvodnik dala mu je novo novcijato muko odelo i rekla mu da vie nije neophodno da bude preruen u enu, jer, gde god da se taj udovini ovek nalazio, sada ga nije bilo nigde na vidiku. Rekla mu je da moe slobodno da ide kuda god hoe. Don Huan je molio da vidi Belisarija, koga nije video od dana kad su stigli. ena je rekla da je Belisario otiao. Ipak, kazao je tom prilikom da don Huan moe da ostane u kui koliko god eli ali samo ako je u opasnosti. Don Huan je izjavio da je u smrtnoj opasnosti. Tokom tih nekoliko dana u kui, neprestano je viao udovite, koje se stalno unjalo po obraenim poljima oko kue. ena mu nije verovala i nabusito mu je rekla da je lo glumac, da se pretvara da vidi udovite da 161

bi ga oni primili. Rekla mu je da njihova kua nije mesto za dangube. Izjavila je da su oni ozbiljni ljudi koji vrlo teko rade i da ne mogu da dopuste sebi da nekoga besplatno hrane. Don Huan se uvredio. Istrao je iz kue, ali kada je ugledao udovinog oveka kako se krije iza ukrasnog bunja koje je raslo s obe strane staze, strah mu je smesta zamenio ljutnju. Pobegao je nazad u kuu i molio enu da ga pusti da ostane. Obeao je da e raditi kao zemljoradnik bez nadnice samo da ostane na hacijendi. Sloila se, ali da don Huan prihvati dva uslova: da nita ne pita, i da radi tano ono to mu se kae ne traei nikakva objanjenja. Upozorila ga je da e njegov ostanak u kui, ako prekri ova pravila, biti u opasnosti. Ostao sam u toj kui a da nisam bio zadovoljan, nastavio je don Huan. Nije mi se dopadalo da prihvatim njene uslove, ali sam znao da je udovini ovek napolju. U kui sam bio bezbedan. Znao sam da se udovini ovek uvek zaustavlja kod jedne nevidljive granice koja je okruivala kuu na udaljenosti od nekih stotinak jardi. U tom krugu bio sam siguran. Koliko sam mogao da shvatim, postojalo je neto u vezi s tom kuom to je spreavalo udovinog oveka da se priblii, i to je bilo jedino do ega mi je bilo stalo. Takoe sam shvatio da se kada su ljudi iz kue bili u blizini, udovite nikad nije pojavilo. Posle nekoliko nedelja i poto se prilike nisu promenile, ponovo se pojavio mladi ovek za koga je don Huan verovao da je iveo u kui udovita preruen u starog Belisarija. Rekao je don Huanu da je upravo stigao, da se zove Hulijan i da je hacijenda njegova. Don Huan ga je prirodno upitao u vezi s njegovim preruavanjem. Ali taj mladi ovek, gledajui ga u oi bez i najmanje ustruavanja, porekao je da zna bilo ta o preruavanju. Kako moe da stoji tu u mojoj roenoj kui i da pria takve budalatine, vikao je na don Huana. Za ta ti mene smatra? 162

Ali ti si Belisario, zar nisi? navaljivao je don Huan. Ne, rekao je mladi ovek. Belisario je star ovek. Ja sam Hulijan i ja sam mlad. Zar ne vidi? Don Huan je pokorno priznao da nije bio sasvim uveren da je to bilo preruavanje i smesta je shvatio apsurdnost svog stava. Ako starost nije bila preruavanje, onda je bila preobraaj, a to je bilo jo apsurdnije. Don Huanova zbunjenost je svakog trenutka sve vie rasla. Upitao je za udovite i mladi ovek je odgovorio da nema pojma o emu on pria. Priznao je da je don Huana sigurno neto uplailo, inae mu stari Belisario ne bi pruio utoite. Ali iz kakvog se god razloga don Huan skrivao, to je bilo njegova lina stvar. Don Huan je bio ponien ledenim tonom svog domaina i njegovim ponaanjem. Rizikujui da ga razbesni, don Huan ga je podsetio da su se ve sreli. Njegov domain je odgovorio da ga do tog dana nikad nije video, ali da potuje Belisarijeve elje jer se oseao dunim da tako ini. Mladi ovek je dodao da ne samo da je on vlasnik kue ve i da je odgovoran za svaku osobu u kui, ukljuujui i don Huana, koji je, s obzirom na injenicu da se meu njima skriva, postao kuni zatvorenik. Ako se don Huanu to ne svia slobodan je da ide i da vidi ta e s tim udovitem koje niko drugi ne moe da vidi. Pre bio kakve odluke, don Huasn je razumno odluio da upita ta znai to da je zatvorenik u kui. Mladi ovek je odveo don Huana u deo kue koji se gradio i rekao mu da on simbolino predstavlja njegov ivot i njegova dela. Bio je nedovren. Konstrukcija je u toku, ali postoje anse da nikad ne bude zavrena. Ti si jedan od elemenata te nedovrene konstrukcije, rekao je don Huanu. Recimo da si ti greda koja e drati krov. Dok je ne stavimo na njeno mesto i dok ne stavimo krov povrh nje, ne znamo da li e izdrati teinu. Majstor tesar kae da hoe. Ja sam taj majstor tesar. 163

To metaforino objanjenje nita nije znailo don Huanu, koji je eleo da zna ta se od njega oekuje da radi. Mladi ovek je pokuao drugaiji prilaz. Ja sam nagual, objasnio je. Ja donosim slobodu. Ja sam voa ljudi u ovoj kui. I ti si u toj kui, i zato si njen deo, svialo ti se to ili ne. Don Huan ga je gledao zbunjeno ne znajui ta da kae. Ja sam nagual Hulijan, rekao je njegov domain osmehujui se. Bez mog uea, nema puta u slobodu. Don Huan i dalje nije razumeo. Ali je poeo da se brine za svoju sigurnost, s obzirom na oigledno pomerenu ovekovu pamet. Bio je toliko zabrinut zbog neoekivanog razvoja dogaaja da ak nije bio zainteresovan ni zbog upotrebe rei nagual. Znao je da nagual znai vra, pa ipak nije u potpunosti shvatao to to su govorile rei naguala Hulijana. Ili je moda, nekako, savreno razumeo, iako njegov svestan um nije. Mladi ovek je zurio u njega za trenutak i zatim rekao da je pravi posao don Huana da bude njegov lini sluga i pomonik. Nee biti plaen za to, osim to e dobiti izvanrednu sobu i hranu. Povremeno e za don Huana biti drugih manjih poslova, poslova koji zahtevaju naroitu panju. Morae ili da sam obavi te poslove ili da pazi da budu uraeni. Za tu naroitu slubu dobijae male iznose novaca koji e se stavljati na stranu i koje e uvati ostali lanovi domainstva. Tako e, ako ikad bude hteo da ode, imati sumicu gotovog novca da mu se nae. Mladi ovek je naglasio da don Huan ne treba sebe da smatra zatvorenikom, ali da e, ako ostane, morati da radi. I ak vaniji od rada su tri zahteva koje e morati da ispuni. Mora se ozbiljno napregnuti da naui sve to ga ue ene. Njegovo ponaanje prema svim lanovima domainstva mora biti primerno, to znai da svakodnevno mora preispitivati svoje dranje i ponaanje prema njima. I, u neposrednom razgovoru treba da se mladom oveku obraa sa nagual, a kada govori o njemu, da govori kao o nagualu Hulijanu. 164

Don Huan je gunajui prihvatio te uslove. Ali iako se stalno, kao i obino, durio i ponaao kao zaostao, brzo je nauio da radi. Jedino nije razumeo ta se od njega oekuje u vezi sa dranjem i ponaanjem. I ak, iako to pitanje uopte nije pominjao, bio je uveren da ga lau i da ga iskoriavaju. Kako je njegova zaostalost rasla, zapao je u stalno durenje i jedva da je sa bilo kim razgovarao. Ba tada je nagual Hulijan skupio sve lanove svog domainstva i objasnio im da, iako mu je strano potreban pomonik, pristaje da se povinuje njihovoj odluci. Ako se njima ne svia glupo i neprivlano ponaanje njegovog novog pomonika, imaju pravo da to i kau. Ako se veini ne dopada ponaanje don Huana, taj mladi e morati da ode i da vidi ta e s onim to ga eka napolju ma ta to bilo, bilo to udovite ili njegova sopstvena izmiljotina. Zatim ga je nagual Hulijan odveo pred kuu i ikao da im pokae udovinog oveka. Don Huan ga je pokazao, ali ga niko drugi nije video. Don Huan je uzbueno trao od jedne osobe do druge, tvrdei da je udovite tu, molei ih da mu pomognu. Nisu primeivali njegove molbe i rekli su mu da je lud. Tada je nagual Hulijan stavio sudbinu don Huana na glasanje. Slegao je ramenima i otiao. Onaj nedrutveni ovek nije se pridruio glasanju. Sve ene su govorile protiv don Huanovog ostanka. Govorile su da je naprosto previe glup i loe udi. U aru rasprave, ipak, nagual Hulijan je potpuno promenio svoj stav i postao je don Huanov branilac. Rekao je da ene moda pogreno sude o jednom mladiu, da on moda nije lud i da moda stvarno vidi to udovite. Rekao je da je moda njegova glupost rezultat njegovih briga. I nastala je velika prepirka. udi su se razbuktale, i uskoro su ene vikale na naguala. Don Huan je uo raspravu ali se nije brinuo. Znao je da e ga izbaciti i da e ga taj udovini ovek sigurno uhvatiti i odvesti u ropstvo. U potpunoj bespomonosti, poeo je da jeca. Njegov oaj i njegove suze uticali su na neke od ena. Voa ena je predloila neto drugo: vreme od 165

tri probne nedelje u kojem e ene svakodnevno ocenjivati don Huanov stav i ponaanje. Upozorila je don Huana da e, ukoliko za to vreme bude ijedna ma i najmanja primedba na njegovo ponaanje, biti sigurno izbaen napolje. Don Huan je priao kako ga je nagual Hulijan oinski poveo na stranu i nastavio da mu uveava stravu. apnuo je don Huanu da on zasigurno zna da ne samo da udovite postoji ve i da tumara po posedu. Pa ipak, zbog odreenih prethodnih dogovora sa tim enama nije to mogao da im otkrije, nije mu dozvoljeno da enama kae to to zna. Navaljivao je na don Huana da prestane da pokazuje svoju tvrdoglavu, glupu linost i da se pretvara kako je suprotno od toga. Pravi se da si srean i zadovoljan, rekao je don Huanu. Ako to ne bude radio, ene e te isterati napolje. I sama ta mogunost trebalo bi da bude dovoljna da te uplai. Iskoristi strah kao pravu pokretaku snagu. To je jo jedino to ima. Svako oklevanje ili premiljanje koje je don Huan moda imao smesta su se razvejali pri pogledu na udovinog oveka. Dok je udovite nestrpljivo ekalo kod nevidljive linije, izgledalo je kao da zna koliko je nesiguran don Huanov poloaj. Kao da je udovite bilo strahovito gladno i napeto zbog oekivanog pira. Nagual mu je jo vie uveao strah. Da sam ja ti, rekao je don Huanu, ponaao bih se kao aneo. Radio bih sve onako kako te ene od mene oekuju, sve dok me uvaju od te paklene zveri. Znai ti vidi udovite? upitao je don Huan. Naravno da ga vidim, odgovorio je. I takoe vidim da e te, ako ode, ili ako te te ene izbace, udovite uhvatiti i baciti u lance. To e ti svakako promeniti ponaanje. Robovi nemaju drugog izbora nego da se lepo ponaaju prema svojim gospodarima. Kau da je bol koji moe da nanese takvo udovite gori od svega. Don Huan je znao da mu je jedina nada da bude to moe ljubazniji. Oseanje da e pasti u ake tom udovinom oveku bilo je zaista mona psiholoka sila. 166

Don Huan mi je rekao da je zbog nekakvog kaprica sopstvene prirode bio grub samo prema enama; nikad se nije loe ponaao u prisustvu naguala Hulijana. Iz nekog razloga koji don Huan nije mogao da odredi, nagual Hulijan nije bio neko koga je mogao da pokua da privue ni svesno niti nesvesno. Drugi lan tog domainstva, nedrutveni ovek, don Huanu nije bio vaan. Don Huan je o njemu stvorio miljenje onog trenutka kada ga je upoznao i otpisao ga. Mislio je da je taj ovek slab, lenj i da su ga te lepe ene nadvladale. Kasnije, kada je postao svestan nagualove linosti, znao je da je taj ovek sasvim baen u senku, zasenjen sjajem svih ostalih. Kako je vreme proticalo, priroda vodstva i autoriteta meu njima postajala je sve jasnija don Huanu. Bio je iznenaen i na izvestan nain ushien kada je shvatio da niko nije bolji od drugih. Neki od njih su mogli da rade stvari za koje su drugi bili nesposobni, ali zbog toga nisu bili nadmoniji. Bili su jednostavno drugaiji. Ipak, najvanije odluke o svemu donosio je nagual Hulijan automatski, i oigledno je veoma uivao da svoje odluke izraava u obliku gadnih ala koje je na svima primenjivao. Meu njima je takoe bila jedna tajanstvena ena. Obraali su joj se sa Talija, ena nagual. Niko nije rekao don Huanu ko je ona, niti ta znai nagual ena. Ipak, bilo mu je jasno da je jedna od sedam ena Talija. O njoj su razgovarali toliko da se don Huan izuzetno zainteresovao. Postavljao je tako mnogo pitanja da mu je ena koja je bila voa ostalih ena rekla da e ga nauiti da ita i pie da bi bolje mogao da iskoristi svoje deduktivne sposobnosti. Rekla je da mora nauiti da zapisuje stvari, a ne da ih preputa pamenju. Na taj nain e sakupiti veliku zbirku injenica o Taliji, injenica koje treba da ita i prouava sve dok mu istina ne bude oita. Verovatno, raspoznajui cinian odgovor koji mu je bio na pameti, rekla je da, iako se moda ini da je to apsurdan napor da se otkrije ko je Talija, to je i jedan od najteih i najvrednijih zadataka kojeg ovek uopte moe da se poduhvati. 167

To je, rekla je, zabavni deo. Dodala je ozbiljnije da je obavezno da don Huan naui osnove voenja knjiga kako bi pomogao nagualu da upravlja posedom. Odmah je poela da mu svakoga dana dri asove i za godinu dana don Huan je toliko opseno i brzo napredovao da je mogao da ita, pie i da vodi raunske knjige. Sve je izgledalo tako glatko da nije ni primetio da se promenio, a najznaajnija promena je bila promena njegove izdvojenosti. to se njega ticalo, imao je utisak da se u kui nita ne dogaa, prosto zato to nije bio u stanju da se poistoveti sa lanovima domainstva. Ti ljudi su bili ogledala koja nisu sadrala slike. Skrivao sam se u toj kui skoro tri godine, nastavio je don Huan. Za to vreme desilo mi se bezbroj stvari, ali ja nisam smatrao da su stvarno vane. Ili sam bar odluio da smatram kako su nevane. Smatrao sam da sam se tokom te tri godine samo krio, drhtao od straha i radio kao mazga. Don Huan se nasmejao i rekao mi da se u jednom trenutku, na navaljivanje naguala Hulijana, sloio da ui za vraa da bi mogao da se oslobodi straha koji ga je obuzimao svaki put kada bi video udovite kako budno motri. Ali, iako mu je nagual Hulijan puno govorio, izgledalo je da ga vie zanima da se sa njim sprda. Tako je verovao da je poteno i na mestu ako bi se reklo da nije nauio nita to bi imalo i najmanje veze sa vraevima, prosto zato to je bilo oito da niko u toj kui ne zna niti praktikuje arobnjatvo. Ipak, jednog dana, naao se kako besciljno koraa prema nevidljivoj liniji koja je zadravala udovite na odstojanju. udovini ovek je, kao i obino naravno, nadgledao kuu. Ali tog dana, umesto da okrene lea i pobegne da u kui nae utoite, don Huan je nastavio da koraa. Neverovatan priliv energije naterao ga je da ide napred i da ne brine za sopstvenu sigurnost. Oseanje potpune izdvojenosti dopustilo mu je da se suoi sa udovitem koje ga je terorisalo toliko godina. Don Huan je oekivao da se udovite zatetura prema njemu i da ga zgrabi za vrat, ali ta misao u njemu vie nije izazivala stravu. Sa udaljenosti od ne168

koliko ina zurio je jedan trenutak u udovinog oveka a zatim prekoraio liniju. I udovite ga nije napalo, kao to se don Huan uvek plaio da e uiniti, ve je postalo mutno. Izgubilo je jasnou i pretvorilo se u maglovitu belinu, u jedva primetan oblaak magle. Don Huan je iao napred prema toj magli, a ona se gubila kao u strahu. Gonio je taj pramen magle preko polja sve dok nije znao da od udovita nita nije ostalo. Onda je znao da ga nikad nije ni bilo. Ipak, nije mogao da objasni ega se to plaio. Imao je mutno oseanje da, iako tano zna ta je udovite, neto spreava da o tome razmilja. Odmah je pomislio da taj pokvarenjak, nagual Hulijan, tano zna ta se deava. Don Huan nije hteo da dopusti da nagual Hulijan sa njim tek tako zbija takve ale. Pre no to se suoio s njim, don Huan je sebi priutio zadovoljstvo da se sam, bez pratnje proeta po itavom imanju. Nikad ranije to nije mogao da uradi. Kada god je morao da ide preko te nevidljive linije, pratio ga je jedan lan domainstva. To je ozbiljno ograniilo njegovu pokretljivost. Dva ili tri puta pokuao je da ide bez pratnje, i shvatio da rizikuje da ga ruke tog udovinog stvorenja unite. Ispunjen udnom snagom, don Huan je otiao u kuu, ali umesto da slavi svoju novu slobodu i mo, skupio je itavo domainstvo i ljutito zahtevao da mu objasne svoje lai. Optuivao ih je to je za njih radio kao rob, jer su ga prevarili strahom od nepostojeeg udovita. ene su se smejale kao da im govori najsmeniju alu. Samo je izgledalo da se nagual Hulijan kaje, naroito kada je don Huan, glasom prozuklim od ozlojeenosti, opisao tri godine neprekidnog straha. Nagual Hulijan je bio slomljen i poeo je otvoreno da jeca, a don Huan je zahtevao izvinjenje to je tako besramno eksploatisan. Ali rekli smo ti da udovite ne postoji, kazala je jedna od ena. Don Huan je gledao naguala Hulijana koji se krotko uurio. 169

On zna da je udovite postojalo, viknuo je don Huan, upirui optuujue prstom u naguala. Ali istog trenutka je bio svestan da pria besmislice, jer mu je nagual Hulijan ve rekao da udovite ne postoji. To udovite ne postoji, ispravio se don Huan, drhtei od besa. To je bila jedna od njegovih podvala. Nagual Hulijan se, nekontrolisano plaui, izvinio don Huanu, dok su ene urlale od smeha. Don Huan ih nikad nije video da se tako glasno smeju. Sve vreme ste znali da nema nikakvog udovita. Lagali ste me, optuio je naguala Hulijana, koji je, sa rukama na oima ispunjenim suzama, priznao svoju krivicu. Sigurno je, lagao sam te, promrmljao je. Nikad nije bilo nikakvog udovita. To to si video kao udovite bilo je prosto jedan energetski talas. Tvoj ga je strah pretvorio u udovite. Ti si mi rekao da e me to udovite prodrati. Kako si tako mogao da me lae? vikao je don Huan na njega. To da e te prodrati to udovite bilo je simbolino, blago je uzvratio nagual Hulijan. Tvoj pravi neprijatelj je tvoja glupost. Ti si u smrtnoj opasnosti da te sad prodere to udovite. Don Huan je povikao kako vie nema nita sa takvim smenim izjavama. I navaljivao je da ga razuvere kako vie nema nikakvih ogranienja to se tie njegove slobode da ode. Moe da ide kada god poeli, srdano je rekao nagual Hulijan. Hoe da kae da mogu da idem sad odmah? upitao je don Huan. Da li to eli? upitao je nagual. Naravno, elim da odem sa ovog jadnog mesta i od ove grupe jadnih laovina koji tu ive, povikao je don Huan. Nagual Hulijan je naredio da se don Huanu isplati njegova uteevina, i sjajnih oiju poeleo mu je sreu, napredak i mudrost. 170

ene nisu elele da se oproste s njim. Zurile su u njega dok nije pognuo glavu da bi izbegao pogled njihovih goruih oiju. Don Huan je strpao novac u dep i ne osvrui se izaao napolje, srean to se njegovo teko iskuenje okonalo. Spolja je svet za njega bio pun pitanja. udeo je za njim. U toj kui je bio uklonjen iz njega. Bio je mlad, snaan. Imao je novac u depu i bio je udan ivota. Napustio ih je ne rekavi im ni hvala. Njegov bes, kojeg je obuzdavao, njegov dugotrajni strah, konano je mogao da se pokae. ak je bio nauio i da ih voli i sad se oseao izdanim. Hteo je da pobegne to je dalje mogao od tog mesta. U gradu je imao prvi neprijatan susret. Putovanje je bilo vrlo teko i vrlo skupo. Nauio je da, ukoliko eli da najednom napusti taj grad, nee biti u mogunosti da bira odredite, ali da moe da saeka sluajne gonie mazgi u prolazu koji su spremni da ga prime. Nekoliko dana kasnije krenuo je sa poznatim goniem prema luci Macatlan. Iako mi je u to vreme bilo svega dvadeset tri godine, kazao je don Huan, oseao sam kao da sam proiveo itav ivot. Seks je bio jedino to nisam iskusio. Nagual Hulijan mi je ve rekao da mi je injenica to nisam bio sa enom pruala snagu da izdrim, i da on ima jo malo vremena da sve sredi pre nego to me svet uzme pod svoje. ta je time hteo da kae, don Huane?, upitao sam. Hteo je da kae da pojma nisam imao o paklu koji me je ekao, odgovorio je don Huan, i da ima vrlo malo vremena da sredi moje barikade, moje tihe zatitnike. ta je to tihi zatitnik, don Huane? upitao sam. To je spasilac, rekao je. Tihi zatitnik je talas neobjanjive energije koji ratniku dolazi kada nita drugo ne pomae. Moj dobrotvor je znao kojim e pravcem krenuti moj ivot kada vie ne budem bio pod njegovim uticajem. Tako se on borio da mi da to je mogue vie 171

vraevskih opcija. Te opcije vraeva bile su moji tihi zatitnici. ta su opcije vraeva? upitao sam. Poloaji skupne take, odgovorio je, beskonaan broj poloaja u koje skupna taka moe da stigne. U svakom pojedinom od tih povrinskih ili dubinskih zaokreta, vra moe da ojaa svoj novi kontinuitet. Ponovio je kako je sve to je iskusio ili sa dobrotvorom ili pod njegovim vodstvom bilo rezultat ili trenutnog ili znaajnog zaokreta njegove skupne take. Njegov dobrotvor ga je naveo da iskusi bezbroj opcija vraeva, mnogo vie nego to bi bilo potrebno, jer je znao da e sudbina don Huana biti da bude pozvan da objasni ta su vraevi i ta oni ine. Efekat tih zaokreta skupne take je kumulativan, nastavio je. Razmiljam da li ti to razume ili ne. To nagomilavanje je na kraju radilo u moju korist. Ubrzo poto sam doao u dodir s nagualom, moja skupna taka se pokrenula tako duboko da sam bio sposoban da vidim. Video sam energetsko polje kao udovite. I taka je nastavila da se kree sve dok to udovite nisam video kao ono to je stvarno bilo: jedno energetsko polje. Uspeo sam da vidim a da to nisam znao. Mislio sam da nita nisam uradio, da nita nisam nauio. Bio sam neverovatno glup. Bio si suvie mlad, don Huane, rekao sam. Nisi mogao drugaije. Smejao se. Bio je na samoj ivici da mi odgovori, ali je izgledalo da je promenio miljenje. Slegao je ramenima i nastavio da pria. Don Huan je rekao da je, kada je stigao u Macatlan, bio praktino sezonski goni mazgi, i da je dobio ponudu za stalni posao da goni karavan mazgi. Bio je vrlo zadovoljan tim dogovorom. Ideja da e putovati izmeu Duranga i Macatlana prijala mu je beskrajno. Dve stvari su ga ipak brinule: prvo, da jo nije bio sa enom, i drugo, strano neobjanjivo oseanje da ide prema severu. Nije znao zato. Znao je samo da ga negde na severu neto eka. To oseanje ga je tako snano pritiskalo da ga je na kraju nateralo da odbije 172

sigurnost stalnog posla kako bi mogao da putuje na sever. Njegova velika snaga i nova i neizmerna vetina omoguavali su mu da nalazi posao i tamo gde ga nije bilo, dok je nastavljao da putuje prema severu prema dravi Sinaloa. I tu se njegovo putovanje zavrilo. Upoznao je mladu udovicu, koja je kao i on bila Jaki Indijanac, a bila je udata za oveka kome je don Huan bio dunik. Odluio je da taj dug otplati tako to e udovici i njenoj deci pomoi, pa se, a da toga nije ni bio svestan, naao u ulozi mua i oca. Vlastita odgovornost navalila mu je na plea veliki teret. Izgubio je svoju slobodu kretanja i ak i potrebu da ide dalje na sever. Ipak, oseao je da mu je taj gubitak nadoknaen velikom i istom ljubavlju prema toj eni i njenoj deci. Doiveo sam trenutke uzviene sree kao mu i otac, rekao je don Huan. Ali ba u tim trenucima primetio sam da je neto strano pogreno. Shvatio sam da sam izgubio oseanje nepristupanosti i povuenosti koje sam stekao tokom boravka u kui naguala Hulijana. Sada sam se poistoveivao sa ljudima koji su me okruivali. Don Huan je rekao da mu je trebala godina dana neumoljivog nagrizanja da izgubi svaki trag nove linosti koju je stekao u nagualovoj kui. Poeo je sa istom pa ipak povuenom ljubavlju prema toj eni i njenoj deci. Ta bestrasna naklnonost doputala mu je da igra ulogu mua i oca svim silama i sa zadovoljstvom. Kako je vreme proticalo, njegova povuena naklonost pretvorila se u oajniku strast koja je uinila da izgubi svoju efektivnost. Bio je nestao njegov oseaj nepristupanosti, koji je bio ono to mu je davalo mo da voli. Bez te nepristupanosti imao je samo svetovne potrebe, oajanje i beznae: te odreene odlike sveta svakodnevnog ivota. Takoe je nestalo i njegove preduzimljivosti. Tokom onih godina u nagualovoj kui, poprimio je dinaminost koja mu je dobrodola kada je ostao sam. 173

Ali najiscrpljujui bol bio je nestanak njegove fizike energije. Jednog dana postao je potpuno nepokretan a da u stvari i nije bio bolestan. Nije oseao bol. Nije se plaio. Kao da je njegovo telo shvatilo da e on postii mir i tiinu koji su mu tako oajniki bili potrebni samo ukoliko prestane da se kree. Dok je bespomono leao u krevetu, nita nije radio osim to je razmiljao. I shvatio je da je promaio zato to nije imao apstraktnu svrhu. Znao je da su oni ljudi u nagualovoj kui bili izuzetni zbog toga to su teili za slobodom kao za svojom apstraktnom svrhom. Nije razumeo ta je sloboda, ali je znao da je suprotno od njegovih neposrednih potreba. Nedostatak apstraktne svrhe toliko ga je onesposobio i oslabio da nije bio u stanju da spase svoju usvojenu porodicu iz bede bez dna. Zauzvrat, oni su njega povukli nazad u strani jad, tugu i oajanje koje je i sam poznavao pre nego to je sreo naguala. Dok je prebirao svoj ivot, postao je svestan da jedino u vreme koje je proveo u kui naguala nije bio siromaan i nije imao neposrednih potreba. Siromatvo je bilo stanje postojanja koje se nije popravljalo kada su ga njegove neposredne potrebe nadjaale. Po prvi put otkad je ustreljen i ranjen pre toliko godina, don Huan je u potpunosti shvatio da je nagual Hulijan stvarno bio nagual, voa i njegov dobrotvor. Shvatio je ta je njegov dobrotvor mislio kada mu je rekao da nema slobode bez intervencije naguala. Sada u umu don Huana vie nije bilo ni trunice sumnje da su njegov dobrotvor i svi lanovi domainstva njegovog dobrotvora bili vraevi. Ali tada je don Huan shvatio sa najbolnijom jasnoom da je odbacio priliku da bude sa njima. Kada je pritisak njegove fizike nesposobnosti postao nepodnoljiv, njegova se oduzetost okonala isto onako tajanstveno kao to je i poela. Jednog dana je jednostavno ustao iz kreveta i poao na rad. Ali srea mu se nije poboljala. Jedva je sastavljao kraj sa krajem. Prola je jo jedna godina. Nije napredovao, ali jednu je stvar obavio uspenije nego to je oekivao: 174

saeto je ponovio itav svoj ivot. Zatim je shvatio zato je voleo i zato nije mogao da napusti tu decu, i zato nije mogao da ostane sa njima, ali takoe je shvatio i zato nije mogao da dela ni na ovaj ni na onaj nain. Don Huan je znao da je stigao u orsokak, i da je umreti kao ratnik bilo jo jedino delo u saglasnosti sa onim to je nauio u kui svoga dobrotvora. Tako je svake veeri, nakon znuravajueg dana tekog rada i besmislenog dirinenja, strpljivo iekivao svoju smrt. Don Huan ih je savetovao istim reima kojim je i njega savetovao nagual. Nemoj to eleti, govorio je njegov dobrotvor. Samo ekaj dok ne doe. Ne pokuavaj da zamisli na ta smrt lii. Samo budi tu da te zahvati njen tok. To vreme koje su provodili u miru ojaalo ih je mentalno, ali njihova fiziki ispijena tela svedoila su o tome da gube bitku. Ipak, jednog dana, don Huan je pomislio da je njegova srea poela da se menja. Naao je privremeni posao sa grupom radnika na farmi za vreme etve. Ali je duh za njega imao drugi plan. Nekoliko dana poto je poeo da radi, neko mu je ukrao eir. Nije bio u mogunosti da kupi novi ali je morao da radi pod suncem koje je prilo. Napravio je improvizovanu zatitu pokrivi glavu krpama ili pregrtima slame. Njegovi drugovi radnici poeli su da mu se smeju i da ga zadevaju. Nije ih zarezivao. U poreenju sa ivotima ono troje ljudi koji su zavisili od njegovog rada, to kako je on izgledao za njega je imalo malo znaaja. Ali ti ljudi nisu prestajali. Vikali su i smejali se sve dok predradnik, plaei se da se ne pobune, nije otpustio don Huana. Divljaki bes preplavio je don Huanovo oseanje trezvenosti i opreznosti. Znao je da je to pogreno. On je imao moralno pravo. Ispustio je leden krik, zgrabio jednog od tih ljudi, podigao ga iznad glave, elei da mu slomi kimu. Ali pomislio je na onu gladnu decu. Pomislio je na njihova smirena mala tela dok su sa njim sedela iz noi u no ekajui smrt. Spustio je tog oveka na zemlju i otiao. 175

Don Huan je rekao da je seo na sinor tog polja gde su ljudi radili, i sve oajanje koje se u njemu skupljalo konano je eksplodiralo. To je bio tihi gnev, ali ne na te ljude oko njega. Gnevio se na sebe. Ljutio se sve dok nije istroio sav bes. Sedeo sam tamo pred oima svih tih ljudi i poeo da jecam, nastavio je don Huan. Gledali su me kao da sam lud, to stvarno i jesam bio, ali me ba bilo briga. Nisam se brinuo. Tom predradniku me je bilo ao i doao je da me posavetuje. Mislio je da plaem zbog sebe. Nije ni sluajno mogao da zna da plaem zbog duha. Don Huan je rekao da mu je tihi zatitnik doao poto je ispucao bes. Bio je u obliku jednog ogromnog dotoka energije koji ga je ispunio istim oseanjem bliske smrti. Znao je da nee imati vremena da ponovo vidi svoju usvojenu porodicu. Glasno im se izvinio to nije imao potrebne snage i mudrosti da ih izbavi iz tog pakla u kojem su iveli na zemlji. Radnici sa farme nastavili su da mu se smeju i da ga zadevaju. Jedva da ih je uo. Suze su mu se kotrljale na grudi dok je govorio i zahvaljivao se duhu to ga je doveo na stazu naguala, pruajui mu nezasluenu priliku da bude slobodan. uo je povike ljudi koje nije razumeo. uo je kako viu i vreaju ga, ali to je dopiralo iz njega samog. Imali su pravo da mu se podsmevaju. Bio je na portalu venosti a da toga nije ni bio svestan. Shvatio sam kako je u pravu bio moj dobrotvor, rekao je don Huan. Moja glupost je bila udovite i ona me je ve prodrala. Istog trena kada sam to pomislio, znao sam da je sve to sam mogao da kaem ili uinim bilo beskorisno. Propustio sam priliku. Sada sam samo sluio za sprdnju tim ljudima. Duh ni sluajno nije mogao da se brine za moje oajanje. Bilo nas je previe ljudi sa naim privatnim jadnim paklovima, koji smo glupi roeni da bi duh na nas obratio panju. Kleknuo sam i okrenuo se prema jugoistoku. Ponovo sam zahvalio svom dobrotvoru i rekao sam duhu da se stidim. Toliko stidim. I sa poslednjim dahom 176

rekao sam zbogom svetu koji je mogao da bude predivno mesto da sam bio mudar. Tada me je prekrio ogroman talas. Prvo sam ga osetio. Zatim sam ga uo i konano sam ga video kako dolazi po mene sa jugoistoka, preko polja. Poneo me je i njegova tama me je prekrila. I svetlost mog ivota je otila. To je bio kraj mog pakla. Konano sam bio mrtav! Konano sam bio slobodan! Pria don Huana me je potpuno opustoila. Ignorisao je sve moje napore da o njoj razgovaramo. Rekao je da emo u drugoj prilici razgovarati o tome. Zahtevao je da umesto toga nastavimo sa onim zbog ega smo ovde i doli: da objasnimo umee svesti. Nekoliko dana kasnije, kada smo silazili sa planina, iznenada je poeo da govori o svojoj prii. Seli smo da se odmorimo. Zapravo, ja sam morao da se zaustavim da doem do daha. Don Huan se ak nije ni zaduvao. Objasnio je da svaki vra, da bi u potpunosti bio siguran u vezi sa svojim postupcima, ili u vezi sa svojim poloajem u svetu vraeva, ili da bi bio sposoban da u potpunosti razumno prihvati svoj novi kontinuitet, mora da poniti svoj stari ivot. Samo tada e njegovi postupci imati potrebnu sigurnost da ojaaju ravnoteu, slabost i nestabilnost svog novog kontinuiteta. Vraevi vidovnjaci savremenog doba zovu taj proces ponitavanja karta za besprekornost, ili vraeva simbolina ali konana smrt, rekao je don Huan. I na tom polju u Sinaloji, ja sam dobio svoju kartu za besprekornost. Tamo sam umro. Slabost mog novog kontinuiteta stajala me je ivota. Ali, da li si umro, don Huane, ili si se samo onesvestio?, upitao sam, trudei se da ne zvuim cinino. Umro sam na tom polju, rekao je. Osetio sam kako moja svest izlazi iz mene i plovi prema Orlu. Ali, poto sam besprekorno skraeno ponovio svoj ivot, Orao nije progutao moju svest. Orao me je ispljunuo. Poto mi je telo bilo mrtvo u tom polju Orao 177

nije hteo da me pusti u slobodu. To je bilo kao da mi je rekao da se vratim i ponovo pokuam. Spustio sam se iz tamnih visina i doao u svetlosti zemlje. I tu sam se naao u plitkom grobu na ivici tog polja pokriven kamenjem i prainom. Don Huan je rekao da je odmah znao ta da radi. Poto se otkopao i uredio grob da izgleda kao da je jo u njemu, zbrisao je. Oseao je da je snaan i odluan. Znao je da treba da se vrati u kuu svoga dobrotvora. Ali, pre no to je krenuo na taj put povratka, eleo je da vidi svoju porodicu i da im objasni da je vra i da zbog toga ne moe da ostane sa njima. Hteo je da svoj pad objasni kao neznanje o tome da vraevi nikad ne mogu da sagrade most kojim e se povezati sa ljudima iz sveta. Ali, ukoliko ljudi ele to, oni moraju da izgrade mostove da bi se pridruili vraevima. Otiao sam kui, nastavio je don Huan, ali kua je bila prazna. Prepadnuti susedi su mi rekli da su radnici sa farme dolazili ranije sa vestima kako sam umro na radu, i moja ena i njena deca su otili. Koliko dugo si bio mrtav, don Huane? upitao sam. Oito, ceo dan, rekao je. Smeak je igrao na don Huanovim usnama. Oi su mu bile kao od svetlucavog obsidijana. Posmatrao je moje reagovanje, ekajui moje komentare. ta se dogodilo sa tvojom porodicom? upitao sam. Ah, pitanje oseajnog oveka, primetio je. Za trenutak sam pomislio da e da pita u vezi sa mojom smru! Priznao sam da sam ba to hteo, ali sam znao da ga vidi dok se formulisalo u mom umu, i ba sam nasuprot tome upitao neto drugo. Nisam to rekao kao alu, ali njega je nateralo na smeh. Moja porodica je nestala tog dana, rekao je. Moja je ena umela da preivi. Morala je to da zna u uslovima u kakvima smo iveli. Poto sam ja ekao svoju smrt, ona je poverovala da sam dobio to sam traio. Tu nije vie imala ta da radi, i tako je otila. 178

Deca su mi nedostajala i teio sam se milju da mi sudbina nije bila da budem sa njima. Ipak, vraevi imaju jednu naroitu sklonost. Oni ive iskljuivo u sumraku oseanja koje najbolje opisuju rei pa ipak.... Kada se oko njih sve rui, vraevi prihvataju da je situacija uasna, i zatim odmah uzmiu u sumrak tog pa ipak .... To sam uinio sa svojim oseanjima prema toj eni i deci. Sa velikom disciplinovanou naroito to se tie najstarijeg deaka oni su ukratko ponovili svoje ivote sa mnom. Samo duh moe da odlui O ishodu takve ljubavi. Podsetio me je da me je nauio kako se ratnici ponaaju u takvim situacijama. ine najvie to mogu, i zatim bez kajanja i aljenja oputaju se i preputaju duhu da odlui o ishodu. Kakva je bila odluka duha, don Huane? upitao sam. Posmatrao me je ne odgovarajui. Znao sam da je u potpunosti svestan moje motivisanosti da mu postavim takvo pitanje. Ja sam doiveo slinu ljubav i slian gubitak. Odluka duha je jo jedno osnovno jezgro, rekao je. Prie vraeva su izgraene oko njega. Razgovaraemo o toj naroitoj odluci kada budemo raspravljali to osnovno jezgro. Pa, zar nisi hteo da me pita neto o mojoj smrti? Ako su mislili da si mrtav, zato plitak grob? upitao sam. Zbog ega nisu iskopali pravi grob i sahranili te? To ve vie lii na tebe, rekao je smejui se. I sam sam se to pitao i shvatio sam da su ti radnici bili poboni ljudi. Ja sam bio hrianin. Hriani se ne sahranjuju tek tako, niti se ostavljaju da istrunu kao psi. Mislim da su ekali da doe moja porodica, identifikuje telo i da ga sahrani na odgovarajui nain. Ali moja porodica nikad nije dola. Da li si iao i traio ih, don Huane? upitao sam. Ne. Vraevi nikad nikog ne trae, odgovorio je. A ja sam bio vra. Platio sam ivotom greku to ni179

sam znao da sam vra, i da se vraevi nikada nikome ne pribliavaju. Od tog dana pa nadalje, samo sam prihvatao drutvo ili brigu ljudi ili ratnika koji su mrtvi, kao ja. Don Huan je rekao da se vratio u kuu svog dobrotvora, gde su svi odmah znali ta je otkrio. I ponaali su se prema njemu kao da nikad nije ni odlazio. Nagual Hulijan je primetio da je, zbog njegove osobite prirode, don Huanu bilo potrebno dugo vremena da umre. Moj dobrotvor mi je tada rekao da je vraeva karta za besprekornost njegova smrt, nastavio je don Huan. Rekao je da je on sam platio svojim ivotom kartu za slobodu, kao i svi drugi iz njegovog domainstva. I da smo sada jednaki po tome to smo mrtvi. Da li sam i ja takoe mrtav, don Huane? upitao sam. Ti si mrtav, rekao je. Velika prevara vraeva, pak, u tome je to su svesni da su mrtvi. Njihova karta za besprekornost mora biti zavijena u svest. U tom zamotuljku, kau vraevi, njihova karta je u uslovima kovanja. Tokom ezdeset godina, ja svoju kujem. 180

6 RUKOVANJE NAMEROM
Trea toka

Don Huan me je esto sa svojim ostalim uenicima vodio na kratka putovanja do oblinjeg zapadnog planinskog venca. U tim prilikama odlazili smo u zoru, a kasno popodne kretali nazad. Izabrao sam da idem s don Huanom. Njegova blizina me je uvek umirivala i oputala; ali njegovi kolebljivi uenici uvek su u meni izazivali suprotan efekat: s njima sam se oseao veoma umoran. U povratku s planina, don Huan i ja smo jednom zastali pre nego to smo stigli u ravnicu. Napad duboke melanholije spopao me je za tako kratko vreme i tako snano da je sve to sam mogao da uinim bilo da sednem. Tada sam, postupajui po savetu don Huana, legao na stomak, na vrh velikog oblog kamena. Ostali uenici su mi se podsmehnuli i nastavili hod. uo sam kako se njihov smeh i dreka utiavaju dok su se udaljavali. Don Huan me je pourivao da se opustim i da dopustim svojoj skupnoj taki, za koju je rekao da se pokrenula, da se smesti u novi poloaj. Ne brini se, posavetovao me je. Uskoro e osetiti neku vrstu trzaja, ili tapanje po leima, kao da te neko dodiruje. Tada e ti biti dobro. in nepokretnog leanja na kamenu, i iekivanje da me neko ljapne po ramenu, podstakli su spontano priseanje toliko snano i jasno da nisam primetio udarac koji sam oekivao. Bio sam ipak siguran da 181

sam ga primio, jer je moja melanholija nestala zaista smesta. Brzo sam don Huanu opisao ono ega sam se prisetio. Predloio je da ostanem na tom kamenu i da pokrenem svoju skupnu taku nazad, na isto ono mesto na kojem je bila kada sam iskusio dogaaj koga sam se prisetio. Pronai svaku pojedinost, upozorio me je. To se dogodilo pre mnogo godina. U to vreme smo don Huan i ja boravili u dravi iuvauva u severnom Meksiku, na pustim visovima. esto sam sa njim odlazio tamo, jer je ta oblast bila bogata lekovitim biljem koje je on sakupljao. S antropoloke take gledita ta oblast je bila veoma zanimljiva. Arheolozi su nedavno pronali ostatke neega za ta su smatrali da je veliko, praistorijsko naselje. Pretpostavljali su da je to trgovako naselje, strategijski smeteno u prirodnom prolazu, bilo sredite trgovine na trgovakom putu koji je povezivao jugozapad Amerike sa severnim Meksikom i centralnom Amerikom. Nekoliko puta sam bio na tom pustom visu i sve vie sam bivao uveren da su arheolozi bili u pravu da je to prirodan prolaz. Naravno, drao sam don Huanu predavanja o uticaju tog prolaza u preistorijskom prenosu kulturnih obeleja na kontinent Severne Amerike. U to vreme snano sam se interesovao da vraanje amerikog jugozapada, Meksika i Centralne Amerike objasnim kao sistem verovanja koji se prenosio du trgovinskih puteva i koji je sluio da se, na izvesnom apstraktnom nivou, stvori izvestan prekolumbijski-pan-indijanizam. Don Huan se, prirodno, gromoglasno smejao svaki put kada sam iznosio svoje teorije. Dogaaj kojeg sam se prisetio zapoeo je sredinom popodneva. Poto smo don Huan i ja prikupili dva mala daka nekog izuzetno retkog lekovitog bilja, on je napravio predah i seo na vrh nekog velikog kamenja. Ali, pre nego to smo krenuli nazad na mesto gde sam bio ostavio svoj automobil, don Huan je navaljivao da razgovaramo o umeu traganja. Rekao je 182

da vreme zalaska sunca najbolje odgovara za objanjavanje njegovih zamrenosti, ali da prvo da bih razumeo, treba da stupim u povienu svest. Traio sam da mi, pre nego to uini bilo ta, ponovo objasni ta je zapravo poviena svest. Don Huan je, pokazujui veliko strpljenje, objasnio povienu svest terminima pokretanja skupne take. Dok je on govorio, shvatio sam koliko su moji zahtevi lakrdijaki. Znao sam sve o emu je govorio. Primetio sam da mi zaista nisu potrebna nikakva objanjenja, a on je rekao da objanjenja nikad nisu uzaludna, jer se utiskuju u nas da bismo ih mogli koristiti odmah ili kasnije, ili da nam pomognu da se pripremimo za dosezanje nemog znanja. Kada sam ga zamolio da o nemom znanju govori sa vie pojedinosti, brzo je odgovorio da je nemo znanje opti poloaj skupne take, koji je nekada davno bio prirodan poloaj oveka, ali da se, iz razloga koje je nemogue ustanoviti, ovekova skupna taka pomerila sa tog naroitog mesta i zauzela drugo koje se zove razum. Don Huan je napomenuo da nije svako ljudsko bie predstavnik tog novog poloaja. Skupne take veine nas nisu postavljene tano na samom poloaju razuma, ve u neposrednoj blizini. Slino je bilo i sa nemim znanjem: nije ni taka svakog ljudskog bia bila tano na tom poloaju. Takoe je rekao da je mesto gde prestaje milosre, poto je bilo jo jedno od mesta skupne take, bilo prethodnica nemog znanja, a da je jo jedan poloaj skupne take zvan mesto brige, bio prethodnica razuma. Nisam naao nita nejasno u ovim tajanstvenim primedbama. Meni su se one same objanjavale. Shvatao sam sve to je govorio dok sam ekao udarac po pleima koji mi je omoguavao da stupim u povienu svest. Ali udarca nije bilo i ja sam i dalje razumevao ono to je govorio a da zaista nisam bio svestan da ita shvatam. Oseanje lakoe, primanje svega zdravo za gotovo, to je priliilo mojoj normalnoj svesti, 183

ostalo je sa mnom i ja nisam ispitivao svoju sposobnost razumevanja. Don Huan me je netremice posmatrao i predloio mi da licem prema dole legnem na vrh oblog kamena s rukama i nogama rairenim kao u abe. Leao sam tu oko desetak minuta, potpuno oputen, gotovo zaspao, dok me iz mog dremea nije prodrmalo blago, prigueno utavo reanje. Podigao sam glavu, pogledao gore, i kosa mi se nakostreila. Ogroman, crni jaguar uao je na jednom kamenu, na svega desetak stopa od mene, ba iznad mesta gde je sedeo don Huan. Taj jaguar je, pokazujui onjake, piljio pravo u mene. Izgledalo je da se sprema da skoi na mene. Ne mrdaj! naredio mi je tiho don Huan. I ne gledaj ga u oi. Zuri u njegov nos i ne trepi. ivot ti zavisi od tog pogleda. inio sam ta mi je rekao. Jaguar i ja piljili smo jedan u drugog za trenutak dok se don Huan nije umeao bacajui svoj eir poput frizbija na jaguarovu glavu. Jaguar je odskoio kako bi izbegao pogodak i don Huan je pustio glasan dug prodoran zviduk. Zatim je vikao iz sveg glasa i dva ili tri puta je pljesnuo akama. To je zvualo kao prigueni pucnji puke. Don Huan mi je znacima objasnio da siem sa kamena i da mu se pridruim. Obojica smo vikali i pljeskali akama dok on nije zakljuio da smo dovoljno poplaili jaguara i oterali ga dovoljno daleko. Telo mi je drhtalo, pa ipak se nisam plaio. Rekao sam don Huanu da me nije najvie uplailo iznenadno reanje make niti njen pogled ve sigurnost da jaguar zuri u mene davno pre nego to sam ga uo i podigao glavu. Don Huan nije rekao ni rei o tom iskustvu. Duboko se zamislio. Kada sam poeo da ga zapitkujem da li je video jaguara pre mene, uinio je zapovedniki pokret da me uutka. Izgledalo mi je da mu je nelagodno i da je ak zbunjen. Posle trenutka tiine, don Huan mi je pokazao da krenem da hodam. On je iao napred. Udaljavali smo se od tog kamenja, krivudajui brzim treim korakom kroz iprag. 184

Posle otprilike pola sata, stigli smo na istinu u ipraju, gde smo stali da se na trenutak odmorimo. Nismo progovorili ni rei i ja sam udeo da saznam ta don Huan misli. Zato ovako hodamo? upitao sam. Zar ne bi bilo bolje da brzo odemo najkraim putem? Ne!, rekao je odluno. To nikako ne bi valjalo. Ono je jaguar mujak. Gladan je i poi e za nama. To je razlog vie da odavde brzo odemo, navaljivao sam. Nije to tako jednostavno, rekao je. Tog jaguara ne optereuje razum. On tano zna ta treba da radi da bi nas se dokopao. I, sigurno je, kao to ti ja sad ovo govorim, da on moe da nam ita misli. Kako to misli, da jaguar moe da nam ita misli? upitao sam. Ta tvrdnja nije metafora, rekao je. Mislim to to sam rekao. Velike ivotinje kao to je ta imaju sposobnost da itaju misli. I to ne da ih pogaaju. Hou da kaem da one sve znaju neposredno. ta bismo onda mogli da uinimo? upitao sam ga istinski uzbuen. Razum nas tera da se opredelimo za ono to se naem umu ini valjano, rekao je. Na primer, tvoj razum ti je ve rekao da tri to bre moe u pravoj liniji. Ali tvoj razum je propustio da zakljui da bismo morali da trimo oko est milja pre nego to stignemo u bezbednost tvojih kola. I jaguar e nas prestii. Presei e nam put i saekae nas na mestu koje mu najbolje odgovara da nas zaskoi. Bolje ali manje racionalno reenje jeste da trimo u cik-cak. Otkud zna da je tako bolje don Huane? upitao sam. Znam to jer je moj spojni beoug veoma ist, odgovorio je. To jest, moja skupna taka je u poloaju nemog znanja. Otud, ja mogu da razaznam da je to jedan gladan jaguar, ali da jo nikad nije jeo ljude. I on je zbunjen naim postupcima. Ako sada idemo cik-cak, jaguar e morati da se napregne da bi nas predvideo. 185

Ima li kakvog drugog izbora osim tranja u krivudavoj liniji?, upitao sam. Ima mnogo racionalnih izbora, rekao je. Ali mi nemamo svu opremu koja nam je potrebna da bismo pribegli razumnom izboru. Na primer, moemo se drati visova, ali bi nam bila potrebna puka da to ostvarimo. Moramo se suoiti sa mogunostima jaguara. Te mogunosti nalae nemo znanje. Moramo da radimo ta nam nemo znanje nalae, bez obzira kako nam nerazumno to izgledalo. Poeo je da tri krivudavo. Sledio sam ga, tik uz njega, ali nisam bio uveren da e nas takvo tranje spasti. Zahvatio me zakasneli panian strah. Pomisao na mraan, nerazgovetan obris ogromne make zaokupljala me je. Pustinjski estar sastojao se od visokog, vornovatog bunja, koje je raslo na razdaljini od etiri do pet stopa. Nedostatak kia na pustinjskoj visoravni nije doputalo rast bilja sa debelim liem niti bunovit gusti. Pa ipak vizuelni efekat estara ostavljao je utisak gustia i neprohodnosti. Don Huan se kretao izuzetno hitro i ja sam ga pratio to sam bolje umeo. Upozorio me je da pripazim gde gazim i da pravim manje buke. Rekao je da nas zvuk granica koje se lome pod mojim korakom savreno odaje. Namerno sam pokuao da gazim u stope don Huanovih tragova kako bih izbegao lomljenje suvih granica. Krivudali smo tako stotinak jardi pre no to sam ugledao ogromnu tamnu masu jaguara ne dalje od tridesetak stopa od mene. Povikao sam iz sveg glasa. Ne zaustavljajui se, don Huan se okrenuo dovoljno brzo da vidi veliku maku kako nestaje iz vidokruga. Don Huan je ponovo prodorno zviznuo i nastavio da tape dlanovima, oponaajui zvuk priguenih pucnjeva. Veoma tiho, rekao mi je da make ne vole da idu uzbrdo i da emo mi zato prei, najveom brzinom, preko iroke jaruge, nekoliko jardi sa moje desne strane. 186

Dao je znak da krenemo i mi smo se obruili kroz bunje to smo bre mogli. Sleteli smo niz jednu stranu jaruge, stigli u podnoje, ustrali uz drugu stranu. Odatle smo imali ist pregled kosine, dna jaruge, i uzviice na kojoj smo se ranije nalazili. Don Huan je proaputao da jaguar prati na miris, i da emo, ako budemo imali sree, moi da ga vidimo kako se kree dnom jaruge, po naem tragu. Uporno zurei u jarugu ispod nas, nestrpljivo sam oekivao da ugledam ivotinju. Ali je nisam video. Ve sam pomiljao da je moda jaguar pobegao, kada sam zauo zastraujue reanje u ipragu odmah iza nas. Sledio sam se od spoznaje da je don Huan bio u pravu. Da bi stigao tamo gde je, jaguar nam je morao proitati misli i prei jarugu pre nas. Ne prozborivi ni jednu jedinu re, don Huan je potrao zadivljujuom brzinom. Ja sam ga pratio i dosta dugo smo krivudali. Kada smo zastali da se odmorimo, bio sam sasvim bez daha. Ipak, strah to nas jaguar prati, nije me spreio da se divim don Huanovom izvanrednom fizikom junatvu. Trao je kao da je mladi. Poeo sam da mu priam kako me podsea na nekog iz mog detinjstva ko me je duboko zadivio svojom sposobnou tranja, ali mi je on dao znak da uutim. Paljivo je oslukivao, a i ja sam. uo sam tiho ukanje u gustiu, odmah ispred nas. A onda se na trenutak pojavila crna silueta jaguara na jednom mestu u ipragu, nekih pedeset jardi od nas. Don Huan je slegao ramenima i pokazao u pravcu ivotinje. ini se kao da neemo uspeti da ga se otresemo, rekao je sa izrazom nezadovoljstva. Hajde da hodamo mirno kao da smo u lepoj etnji u parku, i ti mi ispriaj tu priu iz tvog detinjstva. Ovo je pravo vreme i ovo su prave okolnosti za to. Jaguar nas prati prodrljivog apetita, a ti se prisea svoje prolosti: to je savren ne-rad kada te prati jaguar. Glasno se nasrnejao. Ali, kada sam mu rekao da sam sasvim izgubio interesovanje da priam priu, smeh mu se udvostruio. 187

Sada me kanjava zato to nisam hteo da te sluam, zar ne? upitao je. A ja sam, naravno, poeo da se branim. Rekao sam mu da mu je optuba potpuno apsurdna. Zaista sam izgubio nit te prie. Ako vra nema samovanosti, on ne daje ni piljiva boba za to to je izgubio nit prie, rekao je s avolastim sjajem u oima. Poto u tebi nije ostalo nimalo samovanosti, treba sad da ispria svoju priu. Ispriaj je duhu, jaguaru, i meni kao da uopte nisi izgubio nit. Hteo sam da mu kaem da mi se ne povinuje njegovim eljama, jer je pria suvie glupa a okolnosti su zapanjujue. Hteo sam da odaberem odgovarajue okolnosti za to, neki drugi put, kao to je i on odabirao za svoje prie. Pre nego to sam izgovorio svoje miljenje on mi je odgovorio. Obojica, i jaguar i ja moemo da itamo misli, rekao je smeei se. Ako ja odabiram odgovarajue okolnosti i vreme za moje prie vraeva, to je zato to su one za obuavanje i ja iz njih elim da izvuem maksimalno dejstvo. Dao mi je znak da poem. Ili smo lagano, rame uz rame. Rekao sam da se divim njegovom tranju i snazi, i da je malice samovanosti ostalo u sri mog divljenja, jer sebe smatram dobrim trkaem. Tada sam mu ispriao priu iz detinjstva koje sam se setio kada sam video kako dobro tri. Rekao sam mu da sam kao deak igrao fudbal i da sam trao izuzetno dobro. U stvari, bio sam toliko iv i brz da sam oseao kako mogu da poinim bilo kakvo obeenjatvo i da ostanem nekanjen, jer sam mogao da trim bre od bilo koga ko bi me jurio, naroito od starog policajca koji je peice patrolirao ulicama mog rodnog grada. Ako bih razbio ulinu svetiljku ili neto slino tome, sve to je trebalo da uradim bilo je da se nadam u beg i bio sam siguran. Ali jednog dana, a da ja to nisam znao, stare policajce su zamenile nove policijske snage koje su prole vojniku obuku. Kobni trenutak je nastupio kada sam 188

razlupao izlog na radnji i pobegao, uveren da je moja brzina moj uvar sigurnosti. Mladi policajac nadao se za mnom. Trao sam kao nikad pre, ali od toga nije bilo nikakve koristi. Taj policajac, inae istaknuti centarfor policijskog fudbalskog tima, imao je vie snage i bio je daleko bri nego to je moje telo desetogodinjaka moglo da uzmogne. Uhvatio me je i ritao celim putem do radnje s razbijenim izlogom. Svaki svoj ut je imenovao veoma prepredeno, kao da trenira na fudbalskom igralitu. Nije me povredio, samo me je preplaio mutrajui me, pa ipak je moje veliko ponienje bilo pomeano s divljenjem destogodinjaka prema njegovom uspehu i njegovom talentu fudbalera. Rekao sam don Huanu da sam isto to osetio i sa njim tog dana. Trao je bre od mene uprkos razlici u naim godinama i injenici da imam svoju staru sklonost za brzinska bekstva. Takoe sam mu rekao da sam godinama sanjao isti san, u kojem sam trao tako brzo da mladi policajac vie nije mogao da me prestigne. Tvoja pria je mnogo vanija nego to sam mislio, primetio je don Huan. Mislio sam da e to biti pria O tome kako te ljepka tvoja mamica. Nain na koji je naglaavao rei uinio je njegovu izjavu veoma smenom i vrlo podsmeljivom. Dodao je da je u odreenim trenucima duh a ne na razum to to odluuje o naim priama. Ovo je bio jedan od takvih trenutaka. Duh je u mom umu ispalio ovu odreenu priu, nesumnjivo zato to se ta pria ticala moje nerazorive samovanosti. Rekao je da je buktinja gneva i ponienja gorela u meni godinama i da su moja oseanja poraza i obeshrabrenosti jo uvek netaknuta. Psiholog bi imao uspean dan sa tvojom priom i njenim sadanjim kontekstom, nastavio je. U tvom umu ja mora da sam identifikovan s mladim policajcem koji je slomio tvoju predstavu o nepobedivosti. Sada kada je on to pomenuo, morao sam da priznam da sam se ba tako oseao, iako svesno to nikad ne bih pomislio a jo manje izgovorio tako neto. 189

Ili smo u tiini. Toliko me je dirnulo njegovo poreenje da sam sasvim zaboravio jaguara koji nas prati, sve dok me divlji urlik nije podsetio u kakvoj se situaciji nalazimo. Don Huan mi je naloio da skaem po dugim, niskim granama bunja i da odlomim nekoliko i da od njih napravim neku vrstu duge metle. On je uinio isto. Dok smo trali, njima smo podizali oblake praine, drljajui i udarajui po suvom peskovitom tlu. To bi trebalo da zabrine jaguara, rekao je kada smo ponovo zastali da doemo do daha. Preostalo nam je jo nekoliko sati dnevne svetlosti. Nou je jaguar nepobediv, zato je bolje da odmah potrimo pravo prema onim stenovitim brdima. Pokazao je prema nekim udaljenim brdima, otprilike pola milje na jug. Treba da idemo prema istoku, rekao sam. Ta brda su suvie daleko prema jugu. Ako idemo na tu stranu nikad neemo doi do mojih kola. Do tvojih kola danas neemo stii u svakom sluaju, rekao je mirno. A najverovatnije ni sutra. Ko moe da tvrdi da emo do njih ikad stii? Osetio sam udar straha, a onda je mnome ovladao udan mir. Rekao sam don Huanu da se nadam, ako ve smrt treba da me snae u pustinjskom estaru, da e bar biti bezbolno. Ne brini se, rekao je. Smrt je bolna samo ako se dogaa u krevetu, u bolesti. U borbi za ivot ne osea bol. Ako ita osea, to je uzbuenje. Kazao je da je jedna od najveih razlika izmeu civilizovanog oveka i vraeva nain na koji im smrt dolazi. Samo sa vraevima ratnicima smrt je fina i mila. Mogu da budu smrtno ranjeni a da i dalje ne oseaju bol. A to je jo udnovatije, smrt eka onoliko dugo koliko je vraevima potrebno. Najvea razlika izmeu obinog oveka i vraeva je u tome to vra zapoveda svojom smru sopstvenom brzinom, nastavio je don Huan. Ako do toga doe, jaguar nee pojesti mene. Pojee tebe jer ti nema tu brzinu da zadri tvoju smrt. 190

Tada se raspriao o zamrenostima ideja vraeva, ideja brzine i smrti. Rekao je da u svetu svakodnevnog ivota naa re ili nae odluke mogu vrlo lako da se promene. Jedina nepromenljiva stvar u naem ivotu jeste smrt. S druge strane, u svetu vraeva, prirodna smrt se moe otkazati, ali ne i re vraeva. U svetu vraeva odluke se mogu menjati ili ponovo donositi. Kada su jednom donesene, ostaju zauvek. Rekao sam mu da njegovi toliko upeatljivi stavovi ne mogu da me ubede da se smrt moe opozvati. I on je jo jednom objasnio ono to je ve jednom uinio. Rekao je da vidovnjaku ljudska bia izgledaju ili kao duguljasta ili sferina svetlosna masa sainjena od bezbroj nepokretnih pa ipak vibrantnih energetskih polja, i da su jedino vraevi sposobni da tim sferama statinog sjaja uliju pokret. U hiljaditom deliu sekunde, oni mogu da pokrenu svoju skupnu taku u bilo koje mesto njihove svetlosne mase. Taj pokret i brzina kojom je izveden povlai za sobom trenutnu promenu percepcije jednog potpuno drugaijeg univerzuma. Ili, oni mogu da pokreu svoje skupne take preko itavog polja svetlosne energije, bez zaustavljanja. Sila stvorena takvim pokretom toliko je snana da u trenu guta svu svetlosnu masu. Rekao je da ako ba u ovom trenutku na nas padne odron kamenja, on bi mogao da izbegne prirodne posledice smrti nesrenim sluajem. Koristei se brzinom kojom bi se pokretala njegova skupna taka mogao bi da pree u drugi univerzum ili da uini da ga spali unutranji oganj, u trenu jedne sekunde. Ja bih, s druge strane, umro prirodno, zgromljen stenjem, poto mojoj skupnoj taki nedostaje brzina da bi me izvukla. Rekao sam kako mi izgleda da su vraevi pronali alternativni nain umiranja, to nije isto to i odlaganje smrti. On je odgovorio da je samo rekao da vraevi zapovedaju svojom smru. Oni umiru samo onda kad moraju. Iako nisam sumnjao u ono to je govorio, nastavio sam da postavljam pitanja, skoro kao da se igram. Ali dok je on govorio, misli i neuvrena seanja o drugim 191

opaenim univerzumima plovili su mi po umu kao na platnu. Rekao sam don Huanu da su mi na umu udne misli. Nasmejao se i preporuio mi da se drim jaguara, jer je toliko stvaran da jedino moe biti istinsko ispoljenje duha. Ideja o tome koliko je ivotinja stvarna naterala me je da se stresem. Zar ne bi bilo bolje da promenimo pravac, umesto da idemo pravo prema tim brdima? pitao sam. Mislio sam da bismo kod jaguara stvorili odreenu zabunu takvom neoekivanom promenom. Prekasno je za promenu pravca, rekao je don Huan. Taj jaguar ve zna da mi nemamo gde drugde da idemo osim u brda. To ne moe biti istina, don Huane! uzviknuo sam. Zato da ne? upitao je. Rekao sam mu da, iako sam proverio sposobnost te ivotinje da uvek bude jedan korak ispred nas, ne mogu sasvim prihvatiti da jaguar moe predvideti i promisliti kuda mi elimo da idemo. U zabludi si zato to o moi jaguara razmilja u terminima njegove sposobnosti da stvari promilja, rekao je. On ne moe da misli. On samo zna. Don Huan je rekao da je na manevar dizanja praine sluio da zbuni jaguara pruajui njegovim ulima doivljaj neega to nama nita ne znai. Mi ne moemo da razvijemo stvarno oseanje dizanja praine, iako nai ivoti zavise od toga. Stvarno ne razumem ta govori, poalio sam se. Napetost je kod mene uzimala danak. Bilo mi je jako teko da se usredsredim. Don Huan je objasnio da su ljudska oseanja kao tople i hladne struje vazduha i da ih zver lako moe otkriti. Mi ih odailjano, jaguar ih prima. Kakva god oseanja da imamo, ona e stii do jaguara. Ili, jo bolje, jaguar moe da oita svako oseanje koje u nama ima istoriju upotrebe. U sluaju manevra dizanja praine, oseanje u vezi s njim bilo je tako neobino da je u onome koji prima moglo da stvori jedino vakuum. 192

Sledei manevar koji bi nemo znanje moglo da naredi moglo bi biti da utiramo prainu, rekao je don Huan. Gledao me je jedan trenutak kao da eka moju reakciju. Sada emo ii veoma oputeno, rekao je. I ti e da vue noge po praini kao da si div visok deset stopa. Mora da sam imao glup izraz lica. Telo don Huana treslo se od smeha. Digni oblak praine svojim nogama, naredio mi je. Oseti da si ogroman i teak. Pokuao sam to i istog trena sam imao oseaj masivnosti. aljivim tonom komentarisao sam kako je njegova mo sugestije neverovatna. Stvarno sam se oseao divovski i razjaren. Uveravao me je da moje oseanje veliine nije nikako proizvod njegove sugestije, ve je posledica pokretanja moje skupne take. Rekao je da su ljudi iz davnina postali legendarni, jer su pomou nemog znanja znali da se pomeranjem skupne take zadobija mo. U smanjenom obliku vraevi su opet doli do te stare moi. Pokretom svojih skupnih taaka oni mogu da manipuliu svojim oseanjima i da menjaju stvari. Ja sam menjao stvari tako to sam se oseao veliki i razjaren. Oseanja koja se tako zbivaju nazivaju se namera. Tvoja skupna taka ve se poprilino pomerila, nastavio je. Sada si u poloaju ili da izgubi to postignue ili da navede svoju skupnu taku da se pomeri iza tog mesta na kojem se sada nalazi. Rekao je da je verovatno svako ljudsko bie u uslovima normalnog ivljenja imalo bar jednom priliku da se probije van obaveza uobiajenosti. Naglasio je da ne misli na drutvene konvencije, ve na konvencije koje sputavaju nau percepciju. Jedan trenutak ushienja dovoljan je da pokrene nau skupnu taku i da raskine nae konvencije. Tako, takoe, jedan trenutak straha, slabog zdravlja, besa ili povreda. Ali, obino, kada god imamo priliku da pokrenemo nae skupne take, mi se uplaimo. U igru ulazi nae religiozno, akademsko, drutveno naslee. Oni obezbeuju na siguran po193

vratak stadu; povratak naih skupnih taaka na poloaje propisane za normalan ivot. Rekao mi je da su svi mistici i duhovni uitelji uradili ba to: njihove skupne take su se pokrenule, bilo sistematskom obukom bilo sluajno, do izvesne take; i onda su se vratili u normalno stanje, zajedno s uspomenom koje se seaju itavog ivota. Ti moe biti veoma bogobojaljiv, dobar deko, nastavio je, i zaboraviti na prvobitno pokretanje tvoje skupne take. Ili moe da gura preko ogranienja razuma. Ti si jo uvek unutar tih ogranienja. Znao sam o emu pria, pa ipak je u meni bilo udno oklevanje zbog kojeg sam bio kolebljiv. Don Huan je i dalje dokazivao. Rekao je da je prosean ovek, nemoan da nae energiju da bi percipirao van svojih svakodnevnih ogranienja, nazvao oblast izuzetne percepcije arobnjatvom, maijama, avoljim poslom, pa se povukao od nje i prestao da je dalje prouava. Ali ti to vie ne moe da uradi, nastavio je don Huan. Ti nisi religiozan, i suvie si ljubopitljiv da bi bilo ta odbacio olako. Jedino to te sad moe zaustaviti jeste kukaviluk. Okreni sve onako kako zaista jeste: apstraktno, duh, nagual. Nema vradbina, zla, niti avola. Postoji samo opaanje. Shvatio sam ga. Ali nisam tano mogao da odredim ta je hteo da uradim. Gledao sam don Huana, traei rei koje bi najbolje odgovarale. inilo se da sam uao u izuzetno delotvoran sastav uma i da nisam eleo da protraim ni jednu jedinu re. Budi ogroman, zapovedio mi je smeei se. Otarasi se razuma. Tada sam tano znao na ta je mislio. U stvari znao sam da mogu uveati jainu oseanja veliine i razjarenosti sve dok zaista ne postanem div, koji oblee oko bunja, koje sam video svud oko nas. Pokuao sam da izrazim te svoje misli ali sam ubrzo odustao. Postao sam svestan da don Huan zna sve to mislim, i oigledno jo mnogo, mnogo vie. 194

A onda mi se dogodilo neto neobino. Moi mog razuma prestale su da funkcioniu. Doslovno, oseao sam kao da me je prekrilo tamno ebe i zamrailo mi misli. I ja sam napustio svoj razum, preputajui se kao neko ko nema ni jednu jedinu brigu na svetu. Bio sam uveren da, ukoliko elim da odagnam taj prekriva koji zamrauje, treba samo da osetim kako ga probijam. U tom stanju oseao sam se pokrenutim, stavljenim u pokret. Neto me je navodilo da se fiziki kreem od jednog mesta do drugog. Nisam oseao nikakav umor. Brzina i lakoa kojom sam se kretao ushiivali su me. Nisam oseao da koraam; nisam ni leteo. Kao da sam sa velikom lakoom prenoen. Moji pokreti su postajali isprekidani i trapavi samo onda kada sam pokuavao da o njima razmiljam. Kada sam u njima uivao ne razmiljajui, zapadao sam u jedinstveno stanje fizikog ushienja za koje ne postoji poreenje. Ako sam u ivotu imao trenutaka takvog fizikog zadovoljstva, mora da su bili tako kratkotrajni da nisu ostali upameni. Ipak, kada sam doiveo tu ekstazu osetio sam nejasno prepoznavanje, kao da sam je jednom upoznao pa zaboravio. Razveseljenje kretanjem kroz iprag bilo je tako snano da je sve ostalo prestalo. Jedino to je za mene postojalo bili su ti trenuci ushienja i zatim trenuci kada sam se zaustavljao i nalazio sebe suoenog sa ipragom. Ali jo neobjanjivi je je bilo potpuno telesno oseanje da se probijam preko bunja, oseanje koje sam imao od trenutka kada sam krenuo. U jednom trenutku, jasno sam video figuru jaguara pred sobom. Trao je to je bre mogao. Osetio sam da pokuava da izbegne bodlje kaktusa. Izuzetno je paljivo gledao gde staje. Osetio sam ogromnu potrebu da potrim za jaguarom i da ga uplaim da izgubi opreznost. Znao sam da bi se ubo na te bodlje. Misao je buknula u mom zanemelom umu pomislio sam da bi jaguar bio mnogo opasniji ukoliko bi bio ranjen bodljama. Ta 195

je misao imala iste posledice kao da me je neko probudio iz sna. Kada sam postao svestan da moje razmiljanje ponovo funkcionie, video sam da se nalazim u podnoju visokih stenovitih brda. Pogledao sam uokolo. Don Huan je bio na nekoliko metara. Izgledao je iscrpljen. Bio je bled i disao je vrlo teko. ta se desilo, don Huane? upitao sam poto sam proistio grlo. Ti meni kai ta se desilo, jedva je izgovorio dok je pokuavao da doe do daha. Rekao sam mu ta sam osetio. Onda sam shvatio da skoro mogu da vidim vrh planine u ravni oiju. Bilo je ostalo jo vrlo malo dnevne svetlosti, to je znailo da sam trao, ili hodao, vie od dva sata. Upitao sam don Huana da mi objasni tu vremensku protivrenost. Rekao je da se moja skupna taka pomerila preko mesta gde prestaje aljenje do mesta nemog znanja, ali da mi jo uvek nedostaje energija da je sam manipuliem. To da je sam manipuliem znai da imam dovoljno energije da se po volji kreem izmeu razuma i nemog znanja. Dodao je da ukoliko vra ima dovoljno energije ili ak i kad nema dovoljno energije a potreban mu je zaokret jer je u pitanju ivot i smrt on moe da se koleba izmeu razuma i nemog znanja. Zakljuio je u vezi sa mnom da sam zbog ozbiljnosti situacije dopustio da mi duh pokrene skupnu taku. Rezultat toga je moje zapadanje u nemo znanje. Prirodno, obim mog opaanja poveao se, to mi je pruilo oseanje veliine, i da se probijam iznad bunja. U to vreme, zbog mog akademskog vebanja, bio sam strasno zainteresovan za prihvatanje na osnovu saglasnosti. Upitao sam ga jedno standardno pitanje iz tih dana. Da je neko iz UCLA Antropolokog Odela posmatrao, da li bi me video kao dina koji se lomata po bunju? Stvarno ne znam, rekao je don Huan. To se moe otkriti ako pokrene svoju skupnu taku kada si na Katedri za antropologiju. 196

Pokuao sam, rekao sam. Ali nita se nije desilo. Izgleda da mi je potrebno da ti bude negde u blizini da bi se bilo ta dogodilo. Znai da ti to nije bilo pitanje ivota i smrti, rekao je. Da jeste, ti bi sasvim sam pokrenuo svoju skupnu taku. Ali da li bi ljudi videli ono to ja vidim kada pokrenem svoju skupnu taku? navaljivao sam. Ne, poto njihove skupne take ne bi bile na istom poloaju kao tvoja, odgovorio je. Onda, don Huane, da li sam ja sanjao jaguara? upitao sam. Da li se sve to dogodilo samo u mojoj glavi? Ne sasvim, rekao je. Ta velika maka je stvarna. Preao si milje a nisi ak ni umoran. Ako sumnja pogledaj svoje cipele. Pune su bodlji od kaktusa. Znai da si se kretao, prolazio iznad ipraga. A u isto vreme i nisi. Zavisi da li je ovekova skupna taka u poloaju razuma ili u poloaju nemog znanja. Shvatao sam sve to je govorio dok je govorio, ali sam nisam mogao da ponovim ni jedan deo toga. Niti sam mogao da odredim ta je to bilo to sam ve znao, niti zato mi to toliko znai. Reanje jaguara vratilo me u stvarnost neposredne opasnosti. Ugledao sam nakratko tamno telo jaguara kako brzo napreduje uzbrdo nekih tridesetak jardi nama zdesna. ta emo da radimo, don Huane? upitao sam, znajui da i on takoe vidi ivotinju kako se kree pred nama. Nastaviemo da se penjemo do samog vrha i tu emo potraiti utoite, rekao je hladno. Zatim je dodao, kao da ga na ovom svetu ba nita ne zabrinjava, da sam izgubio dragoceno vreme preputajui se zadovoljstvu to sam iznad ipraga. Umesto da idem prema sigurnosti tih brda koja je pokazao, ja sam skrenuo prema viim planinama na istoku. Moramo stii do te padine pre jaguara, inae nemamo anse, rekao je, pokazujui na oblinju uspravnu povrinu pri samom vrhu planine. 197

Okrenuo sam se nadesno i ugledao jaguara kako skae s kamena na kamen. Pokuavao je oigledno da nas odsee. Hajdemo, don Huane! viknuo sam nervozno. Don Huan se smeio. Izgledalo je da uiva u mom strahu i nestrpljenju. Ili smo to smo bre mogli i stalno se uspinjali. Pokuao sam da ne obraam panju na tamno oblije jaguara koje se povremeno pojavljivalo malo ispred nas i uvek nama zdesna. Sva trojica smo stigli u podnoje litice istovremeno. Jaguar nam je bio nekih dvadesetak jardi zdesna. Skakao je i pokuavao da se popenje uz liticu, ali je padao. Zid od stene bio je suvie strm. Don Huan je vikao da ne gubim vreme gledajui jaguara jer e jurnuti im odustane od pokuaja da se popne. Ve im je don Huan to izrekao ivotinja je jurnula. Nije bilo vremena za dalje nagovaranje. Zagrebao sam uz stenoviti zid praen don Huanom. Kretav urlik frustrirane zveri zauo se odmah pored moje desne pete. Pokrenut silinom straha uzleteo sam uz glatku strminu kao da sam muva. Stigao sam na vrh pre don Huana, koji je zastao da bi se smejao. Siguran na vrhu grebena, imao sam vie vremena da razmiljam o onome to mi se desilo. Don Huan nije eleo ni o emu da raspravlja. Kazao je kako na ovom stupnju mog razvoja svako kretanje moje skupne take i dalje moe biti misterija. Moj izazov na poetku kolovanja bio je, rekao je, da zadobijem postignua, a ne da ih razumno promiljam i da e u jednom trenutku sve to za mene imati smisla. Rekao sam mu da u tom trenutku za mene sve ima smisla. Ali on je tvrdio da prvo moram da umem da objasnim znanje pre nego to izjavim da mi ono ima smisla. Tvrdio je da je, da bi pokretanje skupne take za mene imalo smisla, potrebno da imam energiju kako bih se kolebao izmeu poloaja razuma i poloaja nemog znanja. 198

utao je neko vreme, prelazei mi itavim telom pogledom. Onda je izgledalo da se predomislio, nasmejao se i ponovo poeo da pria. Danas si stigao do mesta nemog znanja, rekao je na kraju. Objasnio je da se tog popodneva moja skupna taka pomerila sasvim sama, bez njegove pomoi. Nameravao sam to pokretanje manipuliui svoje oseanje ogromnosti, i poto sam to radio moja skupna taka je dola u poloaj nemog znanja. Veoma me je interesovalo da ujem kako e don Huan objasniti moje iskustvo. Rekao je da je jedini nain da se o opaanju koje se postie u poloaju nemog znanja govori, da se to nazove ovde i ovde. Objasnio je da je, kada sam mu rekao da sam osetio kako se kreem iznad pustinjskog estara, trebalo da dodam da sam video pustinjsko tlo i vrhove bunja u isto vreme. Ili, da sam bio na mestu gde sam stajao i istovremeno na mestu gde je bio jaguar. Tako sam bio sposoban da primetim kako paljivo gazi da bi izbegao bodlje kaktusa. Drugim reima, umesto da opaam normalno ovde i tamo, opaao sam ovde i ovde. Njegova objanjenja su me zastraila. Bio je u pravu. To mu nisam pomenuo, niti sam sebi priznavao da sam odjednom bio na dva mesta. Ne bih se usuivao da razmiljam na taj nain, da nije bilo njegovih komentara. Ponovio je da mi je potrebno vie vremena i vie energije da shvatim smisao svega toga. Bio sam suvie nov; jo uvek mi je bio potreban nadzor. Na primer, dok sam se lomatao preko bunja morao je da natera svoju skupnu taku da brzo oscilira izmeu poloaja razuma i poloaja nemog znanja da bi mogao da se brine o meni. I to ga je iscrpelo. Reci mi jednu stvar, rekao sam, ispitujui njegovu razumnost. Taj jaguar je bio udniji nego to ti hoe da prizna, zar nije? Jaguari nisu deo ivotinjskog sveta ovog podruja. Pume jesu, ali ne i jaguari. Kako to objanjava? Pre nego to je odgovorio, namrtio se. Odjednom je postao vrlo ozbiljan. 199

Mislim da je ba ovaj jaguar potvrda tvoje antropoloke teorije, rekao je ozbiljnim tonom. Oigledno, taj jaguar je sledio onaj poznati trgovaki put koji iuau povezuje sa Centralnom Amerikom. Don Huan se smejao toliko snano da je njegov smeh odjekivao u planinama. Taj odjek me je uznemirio vie nego sam jaguar. Pa ipak nije odjek bio taj koji me je uznemirio, ve injenica da nikad nisam uo odjek nou. Odjeci su, u mom umu, bili povezani samo s danom. Trebalo mi je nekoliko sati da se prisetim svih detalja svog iskustva s jaguarom. Za to vreme, don Huan nije razgovarao sa mnom. Jednostavno se naslonio na stenu i sedeki zaspao. Posle nekog vremena vie nisam ni primeivao da je tu, i konano sam zaspao. Probudio me je bol u vilici. Spavao sam s licem pritisnutim uz stenu. U trenutku kada sam otvorio oi, pokuao sam da skliznem niz veliki kamen na kojem sam sedeo, ali sam izgubio ravnoteu i buno pao na svoje mesto. Don Huan se pojavio iza nekog bunja ba na vreme da mi se nasmeje. Ve je bilo kasno i pitao sam se da li emo imati vremena da siemo u dolinu pre nego to padne mrak. Don Huan je slegao ramenima i nije izgledao zabrinut. Seo je pored mene. Pitao sam ga da li eli da uje pojedinosti mog priseanja. Rekao je da, to se njega tie, nema nita protiv, a ipak mi nije postavio ni jedno pitanje. Mislio sam da me puta da sam ponem, pa sam mu rekao da postoje tri take koje za mene imaju velik znaaj. Prvo je bilo to to je govorio o nemom znanju; drugo da sam pokrenuo svoju skupnu taku koristei nameru; i poslednja stvar, da sam u povienu svest uao ne traei udarac izmeu pleaka. Nameravanje pokretanja tvoje skupne take bilo je tvoje najvee postignue, rekao je don Huan. Ali postignue je neto lino. To je neophodno, ali nije vano. To nije ono za im tragaju vraevi. Mislio sam da znam ta je hteo. Rekao sam mu da nisam u potpunosti zaboravio taj dogaaj. Ono to 200

je sa mnom ostalo u mojoj normalnoj svesti, bilo je da je taj planinski lav, puma poto nisam mogao da prihvatim pomisao da je to jaguar jurio za nama uz planinu, i da me je don Huan pitao da li se oseam uvreen zbog napada velike make. Uveravao sam ga da je apsurdno da se oseam uvreenim, a on mi je rekao da isto tako treba da se oseam u vezi sa napadima mojih drugova. Trebalo bi da se zatitim ili da im se sklonim s puta, ali da se pri tom ne oseam da sam moralno zgreio. To nije ostatak o kojem sam ja govorio, rekao je smejui se. Ideja apstraktnog, duha, jedini je ostatak koji je vaan. Ideja linog ja ionako nema nikakve vrednosti. Ti jo uvek sebe i svoja lina oseanja stavlja na prvo mesto. Svaki put kada sam imao priliku, davao sam ti mogunost da shvati potrebu za apstraktnim. Ti si uvek verovao da ja mislim na apstraktno miljenje. Ne. Apstraktno znai da uini sebe prijemivim za duh tako to e ga biti svestan. Rekao je da je jedna od najdramatinijih stvari u vezi sa ljudskim stanjem ta grozna veza izmeu gluposti i samorefleksije. Glupost je to to nas tera da odbacimo sve to nije u skladu sa oekivanjima nae samorefleksije. Na primer, kao obini ljudi, mi smo slepi za vrhunski deo znanja koji je dostupan ljudskim biima: za postojanje skupne take i injenicu da se ona moe pokrenuti. Za razumnog oveka je nezamislivo da postoji jedna nevidljiva taka u kojoj se skuplja opaanje, nastavio je. A jo nezamislivije je da ta taka nije u mozgu, to bi nejasno mogao oekivati ukoliko bi se zabavljao milju o njenom postojanju. Dodao je da je za razumnog oveka postojano dranje vlastite slike o sebi osigurano njegovim beskrajnim neznanjem. On, na primer, ne zna injenicu da arobnjatvo nije bajanje i podvala, ve da je sloboda da se opaa svet ne samo zdravo za gotovo ve i sve ostalo to je oveku dostino. Tu je glupost obinog oveka najopasnija, nastavio je. On se plai vraeva. Drhti na samu pomisao o slobodi. A sloboda mu je nadohvat ruke. Zove se trea 201

taka. I moe se dostii lako kao to se skupna taka moe navesti da se pokrene. Ali ti sam si mi rekao da je pokretanje skupne take tako teko da je pravi podvig, pobunio sam se. I jeste, uveravao me je. To je jo jedna protivrenost vraeva: veoma je teko, pa ipak je to najlaka stvar na svetu. Ve sam ti rekao da jaka groznica moe da pokrene skupnu taku. Glad ili strah ili ljubav ili mrnja mogu to; takoe misticizam, a jednako i nepokolebljiva namera, koja je najomiljeniji metod vraeva. Upitao sam ga da ponovo objasni ta je nepokolebljiva namera. Rekao je da je to jedna vrsta usmerenosti koju izvode ljudska bia; jedna izuzetno dobro odreena svrha koju ne ometa ni jedan suprotan interes niti elja; nepokolebljiva namera je takoe sila, koja se raa kada se skupna taka zadrava na mestu koje joj nije uobiajeno. Don Huan je zatim naveo znaajnu razliku koja me je svih ovih godina zavodila izmeu kretanja i zaokretanja skupne take. Kretanje, rekao je, jeste velika promena poloaja, toliko velika da skupna taka ak stie do drugih energetskih traka u naoj celokupnoj svetlosnoj masi energetskih polja. Svaki energetski pojas predstavlja opaanje sasvim razliitog univerzuma. Zaokretanje, pak, jeste malo pomeranje u samom pojasu energetskih polja koji opaamo kao svet svakodnevnog ivota. Nastavio je da pria kako vraevi nepokolebljivu nameru vide kao katalizator koji pokree njihove nepromenljive odluke, ili kao suprotno od toga: njihove nepromenljive odluke su katalizator koji njihove skupne take pokree do novih poloaja, do poloaja koji zauzvrat stvaraju nepokolebljivu nameru. Mora da sam izgledao zbunjen. Don Huan se smejao i rekao da je pokuaj da se razumno objasni metaforiki opis vraeva beskoristan kao i pokuaj da se promisli nemo znanje. Dodao je da je problem sa reima u tome to ga svaki pokuaj pojednostavljivanja opisa vraeva, ini samo jo zamrenijim. Nagovarao sam ga da mi to pojasni kako god zna. Bunio sam se da ta god da kae, na primer o treoj 202

taki, moe samo da pojednostavi stvar, jer iako ja znam sve o tome, to me jo uvek zbunjuje. Svet svakodnevnog ivota sastoji se od dve referentne take, rekao je. Imamo na primer ovde i tamo, unutra i spolja, gore i dole, dobro i zlo, i tako dalje i tako dalje. Tako, istinu govorei, nae je opaanje naih ivota dvodimenzionalno. Nita od onoga to opaamo da radimo nema dubinu. Protivio sam se to on mea nivoe. Rekao sam mu da mogu da prihvatim njegovu definiciju percepcije kao sposobnost ivih bia da svojim ulima predosete polja energije koja odabiraju njihove skupne take jednu vrlo nategnutu definiciju po mojim akademskim standardima, ali takvu da, u tom trenutku, izgleda ubedljivo. Ipak, ne mogu da zamislim ta je to dubina, niti ta bi ona mogla biti. Pobunio sam se protiv toga da je mogue da on govori o tumaenjima o razraivanju naeg osnovnog opaanja. Jedan vra opaa svoja dela sa dubinom, rekao je. Njegovi postupci su za njega trodimenzionalni. Imaju treu referentnu taku. Kako moe da postoji trea referentna taka?, upitao sam sa primesom sekiracije. Nae referentne take pre svega se postiu naim oseajem opaanja, rekao je. Naa ula opaaju i razlikuju ono to je neposredno od onog to nije. Koristei se tom osnovnom razlikom mi izvodimo ostalo. Da bi dostigao treu referentnu taku ovek mora da istovremeno opaa dva mesta. Priseajui se, zapao sam u udno raspoloenje kao da sam to iskustvo doiveo pre nekoliko minuta. Odjednom sam bio svestan neega to mi je ranije potpuno promaklo. Pod nadzorom don Huana, ranije sam dva puta doiveo razdvojeno opaanje, ali sada sam ga po prvi put sasvim sam ostvario. Razmiljajui o svom priseanju, takoe sam shvatio da su moja ulna iskustva bila mnogo sloenija nego to sam to u poetku mislio. U vreme kada sam se lomatao iznad bunja, bio sam svestan bez rei i ak bez misli da je to to sam na dva mesta, ili ovde i ovde kako je to nazivao don Huan, izrazilo 203

moje opaanje odmah i u potpunosti na oba mesta. Ali sam takoe bio svestan da je mojoj dvostrukoj percepciji nedostajala jasnoa normalne percepcije. Don Huan je objasnio da normalno opaanje ima jednu osu. Ovde i tamo su parametri te ose, i mi smo naklonjeni jasnoi toga ovde. Rekao je da se u normalnom opaanju samo ovde opaa u potpunosti, odmah i neposredno. Drugoj referenci tamo nedostaje trenutanost. Ona se zakljuuje, dedukuje, oekuje, ak i podrazumeva, ali se ne doivljava neposredno svim ulima. Kada odjednom opaamo dva mesta, potpuna jasnost se gubi, ali se zadobija istovremeno opaanje tamo. Ali, don Huane, onda sam ja bio u pravu kada sam svoje opaanje opisao kao vaan deo svog iskustva, rekao sam. Ne, nisi, rekao je. Ono to si ti doiveo imalo je za tebe ivotnu vanost, jer je otvorilo put prema nemom znanju, ali vaniji deo je bio jaguar. Taj jaguar je stvarno bio ispoljenje duha. Ta velika maka stigla je neprimetno niotkuda. I mogla je da svri s nama isto tako lako kao to ja to kaem. Taj jaguar je bio izraz magije. Da njega nije bilo ti ne bi bio ushien, ne bi nita nauio, niti shvatio. Ali da li je to bio pravi jaguar? upitao sam. Moe da se kladi da je bio stvaran! Don Huan je primetio da bi za obinog oveka ta maka bila zastraujua udovinost. Obinom oveku bi bilo teko da razumno objasni ta taj jaguar trai u iuaui, tako daleko od tropske praume. Ali jedan vra, poto ima spojni beoug s numerom, vidi da je jaguar sredstvo za opaanje ne udovinost, ve izvor strahopotovanja. Bilo je mnogo pitanja koja sam hteo da postavim, a ipak sam znao odgovore pre no to sam izrekao pitanja. Neko vreme sam sledio tok sopstvenih pitanja i odgovora, dok konano nisam shvatio da nije vano to nemo znam te odgovore; pitanja moraju biti izreena da bi imala kakvu bilo vrednost. 204

Izrekao sam prvo pitanje koje mi je palo na pamet. Pitao sam don Huana da objasni neto to mi je izgledalo kao protivrenost. Izjavio je da jedino duh moe da pokrene skupnu taku. Ali zatim je rekao da su moja oseanja, pretvorena u nameru pokrenula moju skupnu taku. Jedino vraevi mogu da svoja oseanja pretvore u nameru, rekao je. Namera je duh, pa je tako duh taj koji im pokree skupne take. Onaj deo svega toga koji nas zavodi, rekao je, jeste to to kaem da jedino vraevi znaju za duh, da je namera izuzetno u domenu vraeva. To uopte nije istina, ali praktino je tako. Pravo stanje jeste da su vraevi vie svesni svoje veze s duhom nego obini ljudi i streme da je manipuliu. To je sve. Ve sam ti rekao, spojni beoug s namerom je sveopta odlika koju ima sve postojee. Dva ili tri puta inilo se da don Huan zapoinje da doda jo neto. Kolebao se, oigledno birajui rei. Konano je rekao da je biti na dva mesta u isto vreme kamen koji vraevi koriste da bi obeleili trenutak kada skupna taka stigne na mesto nemog znanja. Razdvojena percepcija, postie se linim sredstvima, i zove se slobodno kretanje skupne take. Uveravao me je da svaki nagual stalno radi sve to je u njegovoj moi da ohrabri to slobodno kretanje skupnih taaka svojih uenika. Taj svesrdni napor tajno se zove posezanje za treom takom. Najtei vid tog nagualovog znanja, nastavio je don Huan, i svakako kljuni deo njegovog zadatka jeste to posezanje za treom takom nagual namerava to slobodno kretanje, a duh nagualu prua sredstva da bi ga ostvario. Nikad nisam nameravao nita slino dok se ti nisi pojavio. Zato, nikada nisam bio dovoljno zahvalan za velike napore mog dobrotvora da to namerava za mene. Koliko god je teko naugalu da namerava slobodno kretanje za svog uenika, nastavio je don Huan, to nije nita u poreenju sa tekoama uenika da razumeju ta to nagual radi. Gledaj samo kako se ti bori! Isto se i meni dogodilo. Najee sam ostajao u 205

uverenju da je lukavstvo duha, jednostavno lukavstvo naguala Hulijana. Kasnije sam shvatio da mu dugujem svoj ivot i blagostanje, nastavio je don Huan. Sada znam da mu dugujem beskrajno vie od toga. Poto ne mogu da ponem da opisujem ta mu stvarno dugujem, vie volim da kaem da me je nagovorio na treu referentnu taku. Trea referentna taka je sloboda percepcije; ona je namera; to je duh; preokret misli u udesno; to je in posezanja izvan naih granica i dodirivanje nezamislivog.

Dva jednosmerna mosta

Don Huan i ja smo sedeli za stolom u kuhinji. Bilo je rano izjutra. Upravo smo se bili vratili iz planina, gde smo proveli no poto sam se prisetio svog iskustva sa jaguarom. Priseanje na svoju razdvojenu percepciju gurnulo me je u stanje euforije, koje je don Huan kao i obino iskoristio da me gurne u jo ulnih iskustava kojih nisam bio sposoban da se prisetim. Ipak, moja euforija nije nestala. Otkriti mogunost da se bude odjednom na dva mesta vrlo je uzbudljivo za um, rekao je. Poto su nai umovi naa razumnost, a naa razumnost je naa samorefleksija, sve to je izvan nae samorefleksije, ili nas uasava ili nas privlai, zavisno od toga kakve smo osobe. Gledao me je nepomino, a zatim se nasmeio kao da se upravo setio neeg novog. Ili nas uasava i privlai u istoj meri, rekao je, a ini se da je ba takav sluaj s nama obojicom. Rekao sam mu da kod mene nije u pitanju to da li me uasava ili privlai moje iskustvo, ve je re o 206

tome da sam zastraen ogromnou mogunosti razdvojene percepcije. Ne mogu da kaem da ne verujem da sam bio na dva mesta odjednom, rekao sam. Ne mogu da poreknem svoje iskustvo, a ipak maslini da me toliko plai da moj um odbija da ga prihvati kao injenicu. Ti i ja smo ljudi koji postaju zaokupljeni takvim stvarima, i zatim o njima sve zaboravljamo, primetio je i nasmejao se. Ti i ja smo vrlo slini. Sad je na mene bio red da se smejem. Znao sam da mi se podsmeva. Pa ipak je zraio tolikom iskrenou da sam hteo da verujem da govori istinu. Rekao sam mu da sam, od njegovih uenika, jedino ja nauio da njegove izjave da je jednak sa nama ne uzimam previe ozbiljno. Rekao sam da sam ga video kako svakom od uenika govori najiskrenijim tonom: Ti i ja smo takve budale. Mi smo tako slini! I bio sam uvek iznova prestravljen kada bih shvatio da mu veruju. Ti nisi kao ijedan od nas, don Huane, rekao sam. Ti si ogledalo koje ne odbljeskuje nae odraze. Ti si ve izvan naeg dohvata. Ovo ega si ti svedok jeste rezultat borbe itavog ivota, rekao je. Ti gleda vraa koji je konano nauio da sledi planove duha, ali to je sve. Ve sam ti na razne naine opisao razliita stanja kroz koja prolazi ratnik na stazi znanja, nastavio je. U terminima njegove veze s namerom, ratnik prolazi kroz etiri stanja. Prvo je kada ima zaralu, nepouzdanu vezu s namerom. Drugo je kada uspe da je oisti. Tree je kada naui da njome manipulie. I etvrto je kada naui da prihvati planove apstraktnog. Don Huan je naglasio da ga njegova postignua ne ine sutinski razliitim. Samo ga ine mnogo dovitljivijim; tako znai da se on nije alio kada je meni i svojim ostalim uenicima govorio da je poput nas. Ja u potpunosti shvatam krozata ti prolazi, nastavio je. Kada ti se smejem, ja se u stvari smejem sebi kada sam bio na tvom mestu. Ja sam se, takoe, 207

drao sveta svakodnevnog ivota. Hvatao sam se za njega i rukama i nogama. Sve mi je govorilo da se pustim, ali ja nisam mogao. Ba kao i ti, ja sam verovao u ono to je moj um podrazumevao, a nisam imao razloga da tako radim. Ja vie nisam bio obian ovek. . Moj tadanji problem je tvoj sadanji problem. Impuls obinog sveta drao me je, i ja sam nastavljao da se ponaam kao obian ovek. Oajniki sam se drao svoje klimave razumske graevine. Nemoj i ti da radi to isto. Ne drim se ja ni za kakve strukture; one se dre mene, rekao sam, i to ga je nasmejalo. Rekao sam mu da ga savreno razumem, ali da bez obzira na to koliko snano pokuavao, nisam sposoban da nastavim kao to bi trebalo da to uini vra. Rekao sam da je moj nedostatak u svetu vraeva to to s njim nisam blizak. U tom svetu prema svemu moram da se odnosim na jedan nov nain, to je beskrajno tee jer ima vrlo malo veze sa mojim svakodnevnim kontinuitetom. Opisao je naroite probleme vraeva kao dvostruke. Jedno je nemogunost da obnove uzdrmani kontinuitet; drugo je nemogunost da koriste kontinuitet koji im nalae novi poloaj njihovih skupnih taki. Taj novi kontinuitet je uvek vrlo slab, suvie nestabilan, i ne prua im potrebnu sigurnost da bi delali kao da su u svetu svakodnevnog ivota. Kako vraevi reavaju taj problem? upitao sam. Niko od nas nita ne reava, odgovorio je. Duh to radi za nas ili ne radi. Ako radi, vra zatie sebe kako dela u svetu vraeva, ali i ne znajui kako. To je razlog zbog kojeg sam iz dana u dan, od kada sam te naao, navaljivao da je besprekornost jedino vana. Vra ivi besprekornim ivotom, i izgleda da to dovodi do reenja. Zato? To niko ne zna. Don Huan je za trenutak ostao miran. A zatim je, kao da sam je izgovorio, prokomentarisao misao koju sam imao. Razmiljao sam o tome da me besprekornost uvek navodi da razmiljam o religioznom moralu. 208

Besprekornost, kao to sam ti toliko puta rekao, nije moralisanje, rekao je. Samo podsea na moralisanje. Besprekornost je jednostavno najbolja upotreba naeg nivoa energije. Prirodno, ona zahteva tedljivost, razmiljanje, jednostavnost, nevinost; i iznad svega, ona trai nedostatak samorefleksije. Sve to zvui kao uputstvo za monaki ivot, ali nije to. Vraevi kau da, da bi se zapovedalo duhu, a time misle na pokretanje njihovih skupnih taaka, ovek zahteva energiju. Jedino to uva energiju za nas jeste naa besprekornost. Don Huan je napomenuo da mi ne moramo biti uenici vraeva da bismo pokrenuli svoje skupne take. Ponekad, zahvaljujui prirodnim iako dramatinim okolnostima, kao to je rat, siromatvo, stres, zamor, bol, bespomonost, ovekova skupna taka pravi odreeno kretanje. Kada bi ljudi koji su se nali u takvim okolnostima bili sposobni da usvoje ideologiju vraeva, rekao je don Huan, oni bi bili spremni da do najvie take doteraju to prirodno pokretanje bez ikakvih problema. I oni bi traili i nali izuzetne stvari, umesto da rade ono to ljudi rade u takvim okolnostima: ude za povratkom u normalnost. Kada se pokretanje skupne take dovede do najvie take, nastavio je, i obian ovek i uenik vraeva postaju vraevi, poto se uveavanjem tog kretanja kontinuitet nepovratno prekida. Kako ti to kretanje uveava do najvie take? upitao sam. Smanjivanjem samorefleksije, odvratio je. Pokretanje ovekove skupne take ili razbijanje kontinuiteta u stvari i nije tako teko. Teko je imati energiju. Ako ovek ima energije, kada se jednom skupna taka pokrene, mogu se traiti nepojamne stvari. Don Huan je objasnio da je ovekova neprilika u tome to on intuitivno zna za svoje skrivene zalihe, ali se ne usuuje da ih koristi. Zbog toga vraevi kau da je nezgoda ljudi to to je prag izmeu njihove gluposti i neznanja. Rekao je da je oveku sada vie nego ikad potrebno da naui nove ideje koje iskljuivo imaju veze sa njegovim unutranjim svetom ideje 209

vraeva a ne drutvene ideje, ideje koje su u vezi sa ovekovim suoenjem sa nepoznatim, suoavanjem sa njegovom sopstvenom smru. Sada, vie od bilo ega drugog, njemu je potrebno da naui tajne skupne take. Bez uvoda, i ne prestajui da razmilja, don Huan je poeo da mi pria jednu priu vraeva. Rekao je da je tokom cele jedne godine bio jedina mlada osoba u kui naguala Hulijana. Bio je toliko samoiv da nije ak ni primetio kada je poetkom naredne godine njegov dobrotvor doveo tri mlada mukarca i etiri mlade ene da ive u kui. to se ticalo don Huana, tih sedam osoba, koje su stigle u kuu svako ponaosob tokom dva ili tri meseca, bili su prosto sluge i zato nisu bili vani. Jedan od tih mladih mukaraca ak je postao njegov pomonik. Don Huan je bio ubeen da je nagual Hulijan namamio i nagovorio te ljude da dou i rade za njega bez ikakve nadoknade. I on bi ih alio da nije slepog poverenja i bolesne odanosti prema svakome i svemu u tom domainstvu. Oseao je kako su oni roene sluge i da nema nita da im kae. Ipak je bio obavezan da se s njima sprijatelji i da ih savetuje, ne zato to je to eleo, ve zato to je to zahtevao nagual kao deo njegovog posla. Poto su oni traili njegov savet, bio je proet dirljivou i dramom njihovih ivotnih pria. Tajno je estitao sebi to je bolji od njih. Tajno je oseao da je pametniji od svih njih zajedno. Hvalio im se da moe da predvidi nagualove manevre, iako nije mogao da se zakune da ih razume. I smejao se njihovim glupavim pokuajima da budu od pomoi. Smatrao je da su sluge i rekao im je u lice da ih profesionalni tiranin nemilosrdno iskoriava. Ali razbenjavala ga je okolnost da su te etiri ene navaljivale na naguala Hulijana i uinile bi sve da mu ugode. Don Huan je potraio usamljenost u radu, u koji je utonuo da bi zaboravio svoj bes, ili bi satima itao knjige koje je nagual Hulijan imao u kui. itanje mu je postalo strast. Kada je itao, svi su pazili da ga ne uznemiravaju, osim naguala Hulijana, koji je uivao u tome da ga nikad ne puta na miru. Stalno je 210

terao don Huana da se sprijatelji sa mladini mukarcima i enama. Stalno mu je ponavljao da su svi oni, ukljuujui i don Huana, njegovi uenici arobnjatva. Don Huan je bio uveren da nagual Hulijan ne zna nita o arobnjatvu, pa ga je zavitlavao, sluajui ga ali mu nikad ne verujui. Nagual Hulijan je bio zbunjen nedostatkom vere kod don Huana. Jednostavno je nastavio kao da mu don Huan veruje, i sakupio je sve uenike da bi im dao upustva. Povremeno ih je vodio na izlete u oblinje planine koji su trajali itavu no. Na veini tih izleta nagual bi ih ostavio same, nasukane u tim neravnim planinama, a don Huan je bio odgovoran za sve. Objanjenje za ta putovanja bilo je da u samoi, u divljini, mogu da otkriju duh. Ali oni to nikad nisu inili. Ipak, nagual Hulijan je toliko ustrajavao na neophodnosti poznavanja duha da je don Huan postao opsednut da sazna ta je to duh. Za vreme jednog od tih nonih izleta, nagual Hulijan je terao don Huana da ide i trai duh, ak i ako ga ne shvata. Naravno, on je mislio jedino to nagual moe da misli: pokretanje skupne take, rekao je don Huan. Ali on je to rekao onako kako je mislio da e i za mene imati smisla: poi za duhom. Mislio sam da pria besmilice. U to vreme sam ve stvorio svoje miljenje i uverenje i kada sam bio uveren da je duh ono to je nama poznato kao skup crta linosti, volja, sutina, snaga. I verovao sam da ne moram da ih traim. Ve ih sve imam. Nagual Hulijan je tvrdio da se duh ne moe izraziti, da ovek ak ne moe ni da ga oseti, a kamoli da o njemu govori. ovek jedino moe da se u njega uveri, rekao je, saznajui za njegovo prisustvo. Ja sam odvratio slino kao i ti: ovek ne moe da se uveri u neto to ne postoji. Don Huan mi je rekao da se toliko svaao sa nagualom da mu je ovaj konano obeao, pred itavim domainstvom, da e mu odjednom pokazati ne samo ta je duh, ve i kako da ga definie. Takoe je obeao 211

da e da sakupi jedno ogromno drutvo, ak e pozvati i komije, da proslave don Huanovu lekciju. Don Huan je dodao da su se u to vreme, pre meksike revolucije, nagual Hulijan i sedam ena iz njegove grupe predstavljali kao dobrostojei vlasnici velike hacijende. Niko nije ni sumnjao u njih, naroito ne u naguala Hulijana, bogatog i naoitog zemljoposednika koji je ostavio iskrene elje za karijerom svetenika da bi se brinuo za svojih sedam neudatih sestara. Jednog dana, u sezoni kia, nagual Hulijan je najavio da e, im kie prestanu, napraviti ogromnu zabavu kao to je i obeao don Huanu. I jednog nedeljnog popodneva okupio je itavo domainstvo na nasipu reke, koja je bila nadola od velikih kia. Nagual Hulijan je jahao svoga konja, dok je don Huan s potovanjem tapkao za njim, to su praktikovali za sluaj da sretnu nekog od svojih suseda; koliko su susedi znali, don Huan je bio lini sluga zemljoposednika. Nagual je za njihov izlet odabrao jednu zaravan uz samu reku. ene su pripremile hranu i pie. Nagual je ak doveo grupu muziara iz grada. Bila je to velika zabava, doli su i peoni sa hacijende, susedi, pa ak i stranci u prolazu koji su se slivali ovamo da se pridrue zabavi. Svi su jeli i pili do mile volje. Nagual je igrao sa svim enama, pevao i recitovao poeziju. Priao je ale, i uz pomo ena, izvodio skeeve na sveopte zadovoljstvo. U datom trenu, nagual Hulijan je upitao da li neko od prisutnih, naroito od uenika, eli da podeli don Huanov nauk. Svi su odbili. Svi su bili svesni nagualove otre taktike. Onda je on upitao don Huana da li je siguran da eli da sazna ta je duh. Don Huan nije mogao da kae ne. Jednostavno nije mogao da se povue. Obznanio je da spremniji ne moe biti. Nagual ga je odveo do ivice razbesnele reke i rekao mu da klekne. Nagual je zapoeo dugu pesmu koja je probudila mo vetra i planina i zamolio je mo reke da posavetuje don Huana. 212

Njegovo znaajno pevanje ispunjeno reima bez potovanja nateralo je sve prisutne na smeh. Kada je zavrio, rekao je don Huanu da ustane zatvorenih oiju. Onda je uenika uzeo u naruje, kao da je dete, i bacio ga u nabujalu vodu, viui: Ne mrzi reku, za Boga miloga! Seanje na taj dogaaj ispunilo je don Huana grohotnim smehom. U drugim okolnostima, moda bih i ja smatrao da je to smeno. Ipak, ovog puta, pria me je strahovito uznemirila Trebalo je da vidi lica tih ljudi, nastavio je don Huan. Naas sam spazio njihov uas dok sam kroz vazduh padao prema reci. Niko nije oekivao da e taj avolski nagual uiniti takvu stvar. Don Huan je rekao da je mislio kako je to kraj njegovog ivota. Nije bio dobar pliva, i dok je tonuo ka dnu reke proklinjao je sebe to je dopustio da mu se to dogodi. Bio je toliko ljut da nije imao vremena za paniku. Mogao je da misli samo o tome da nae izlaz i da ne umre u ledenoj reci, od ruke tog bezdunog oveka. Noge su mu dodirnule dno i on se odbacio uvis. To nije bila duboka reka, ali je visoka voda prilino produbila. Struja je bila brza, i nosila ga je dok je plivao kao pas, pokuavajui da ne dopusti da ga snana struja baca na sve strane. Struja ga je daleko nosila. I dok ga je nosila i dok se naprezao da ne podlegne, zapao je u udno stanje uma. Znao je u emu grei. Bio je vrlo ljut ovek i njegov prigueni bes terao ga je da se bori sa svima i da mrzi sve oko sebe. Ali nije mogao da mrzi reku niti da se bori sa njom, niti da sa njom bude nestrpljiv, niti da se na nju gnevi, to je bilo njegovo normalno ponaanje za sve i svakog u njegovom ivotu. Sa rekom je samo mogao da sledi njen tok. Don Huan je tvrdio da je to jednostavno shvatanje i pomirenje s tim izazvalo izvrtanje vrednosti, da se tako izrazi, i on je iskusio slobodno kretanje svoje skupne take. Odjednom, a da nikako nije bio svestan ta se dogaa, umesto da ga vue nabujala voda, don Huan je osetio kako tri du nasipa. Trao je tako 213

brzo da nije imao vremena da misli. Vukla ga je strahovita sila, terajui ga da tri preko stabala palog drvea, kao da to nije bilo drvee. Poto je dosta dugo tako oajniki trao, don Huan je bacio brz pogled na crvenkastu bujicu. I video je sebe kako ga struja nosi i prevre. Nita ga u njegovom iskustvu nije pripremalo za taj trenutak. Tada je znao, bez uplitanja njegovog misaonog procesa, da je odjednom na dva mesta. I u jednom od njih, u zahuktaloj reci, bio je bespomoan. Sva se njegova energija usmerila na to da se spase. I ne razmiljajui o tome, poeo je da se udaljava od rene obale. Bila mu je potrebna sva snaga i odlunost da se pomakne nekoliko centimetara pri svakom koraku. Oseao se kao da vue drvo, Kretao se toliko sporo da mu je trebala itava venost da odmakne nekoliko jardi. Taj napor je za njega bio previe. Odjednom vie nije trao; padao je u dubok bunar. Kada je udario u vodu, njena hladnoa naterala ga je da krikne. A onda je ponovo bio u reci, nosila ga je struja. Strah to se ponovo naao u nabujaloj vodi bio je toliko veliki da je jedino mogao da svim svojim snagama eli da bude siguran i miran na obali reke. I odmah je bio ponovo tamo, trei vratolomnom brzinom, paralelno s rekom ali na udajenosti od nje. Dok je trao gledao je u zahuktalu vodu i video sebe kako se bori da ostane na povrini. Hteo je da vikne nareenje; hteo je da sebi naredi da pliva pod uglom, ali nije imao glasa. Njegova patnja zbog onog njegovog dela koji je bio u vodi bila je zapanjujua. Bila je kao most izmeu dva Huana Matusa. Istog trena naao se u vodi, kako pliva pod uglom prema renom nasipu. To neverovatno oseanje izmenjivanja dva mesta bilo je dovoljno da odstrani strah. Vie se nije brinuo za svoju sudbinu. Slobodno je naizmenino plivao rekom i trao nasipom. Ali ta god da je radio, stalno je iao ulevo, trao od reke ili zamahivao prema levoj obali. 214

Izaao je na levu obalu reke oko pet milja nizvodno. Tu je morao da saeka, naavi utoite u estaru, preko nedelju dana. ekao je da voda opadne da bi mogao da pregazi, ali je takoe ekao da ga proe strah i da ponovo bude ceo. Don Huan je rekao da se tada dogodilo da je snana emocija koju je oseao borei se za ivot izazvala pokretanje njegove skupne take tano na mesto nemog znanja. Poto nikada nije obraao panju na ono to mu je nagual Hulijan govorio o skupnoj taki, nije imao pojma ta mu se to deava. Bio je prestravljen na samu pomisao da nikad vie moda nee biti normalan. Ali on je ispitao svoju razdvojenu percepciju, otkrio je njene praktine strane i naao da mu se dopada. Bio je udvostruen danima. Mogao je da u potpunosti bude jedan ili drugi. Ili je mogao da bude obojica u isto vreme. Kada je bio oboje, sve je postajalo mutno i ni jedno bie nije bilo delotvorno, pa je tu mogunost napustio. Ali nesluene mogunosti mu je stvaralo da bude jedan ili drugi. Dok se oporavljao u bunju, ustanovio je da je jedno od njegovih bia bilo mnogo prilagodljivije od drugog i da je velike udaljenosti moglo da pree u treptaju oka i da pronae hranu ili najbolje mesto da se skrije. To je bie jednom otilo do nagualove kue da vidi da li oni brinu za njega. uo je kako mladi ljudi plau za njim, i to ga je vrlo iznenadilo. Ostao bi tamo ko zna koliko dugo, posmatrajui ih, jer ga je oduevljavala ideja da sazna ta misle o njemu, ali ga je nagual Hulijan uhvatio i svrio s tim. Jedino tada se zaista plaio naguala. Don Huan je uo naguala kako mu kae da prestane s tim. Pojavio se iznenada tamnocrn objekat u obliku zvona ogromne teine i snage. Zgrabio je don Huana. Don Huan nije znao za ta ga je nagual zgrabio, ali to ga je bolelo na najnezgodniji nain. Bio je to otar bol koji je oseao u trbuhu i predelu prepona. Smesta sam se naao na obali reke, rekao je don Huan, smejui se. Ustao sam, pregazio opalu vodu i krenuo peice kui. 215

Onda je napravio pauzu i upitao me ta mislim O njegovoj prii. I ja sam mu rekao da me je zaprepastila. Mogao si da se udavi u toj vodi, rekao sam gotovo viui. Kakvu ti je groznu stvar uradio. Taj nagual Hulijan mora da je bio lud! Stani malo, pobunio se don Huan. Nagual Hulijan je moda bio avolast, ali nije bio lud. Uradio je to je morao da uradi, jer je bio u ulozi naguala i uitelja. Istina je da sam mogao da umrem. Ali to je rizik koji svi moramo da preuzmemo. I tebe samog lako je mogao da pojede jaguar, ili si mogao da umre od svih onih stvari koje sam ti ja radio. Nagual Hulijan je bio hrabar i svemu je nareivao i svega se prihvatao direktno. S njim nije bilo vrludanja po bunju, niti izvetaenih rei. Insistirao sam da se, iako su te lekcije imale vrednosti, jo uvek ini da su metodi naguala Hulijana bili mrani i preterani. Priznao sam don Huanu da me je sve to sam uo o nagualu Hulijanu toliko uznemiravalo da sam o njemu stvorio najgoru sliku. Mislim da se ti plai da u te ja jednog od ovih dana baciti u reku ili te naterati da nosi ensku odeu, rekao je i poeo da se smeje. Zato ti se nagual Hulijan ne dopada. Priznao sam da je u pravu, a on me je uveravao da nema nameru da podraava metode svog dobrotvora, poto oni kod njega ne deluju. On je, rekao je za sebe, podjednako nemilosrdan, ali nije toliko praktian kao nagual Hulijan. U ono vreme, nastavio je don Huan, meni se nije dopadala njegova umetnost, i svakako da nisam voleo ono to mi je radio, ali sada, kada god na to pomislim, jo mu se vie divim zbog izvanrednog i neposrednog naina na koji me je stavio u poloaj nemog znanja. Don Huan je rekao da je zbog grozote svog iskustva potpuno zaboravio udovinog oveka. Stigao je bez pratnje skoro do vrata kue naguala Hulijana, onda se predomislio i umesto tamo poao kod naguala Eli216

jasa traei usamljenost. I nagual Elijas mu je objasnio duboku doslednost postupaka naguala Hulijana. Nagual Elijas je jedva suzdrao svoje uzbuenje kada je uo don Huanovu priu. Vatreno je objasnio don Huanu da je njegov nagual vrhunski traga, da je uvek praktian. On je neprekidno tragao za pragmatikim pogledima i reenjima. Njegovo ponaanje tog dana kod reke bilo je remek-delo traganja. Manipulisao je i uticao na sve. ini se kao da je ak i reka bila pod njegovom komandom. Nagual Elijas je rekao da je don Huanu dok ga je nosila struja, dok se borio za sopstveni ivot, reka pomogla da shvati ta je duh. I zahvaljujui tom razumevanju, don Huan je imao mogunost da direktno stupi u nemo znanje. Don Huan je rekao da je, poto je bio nezreo mladi, sasluao naguala Elijasa ne razumevajui ni rei, ali je bio dirnut iskrenim divljenjem prema nagualovoj estini. Prvo je nagual Elijas objasnio don Huanu da zvuk i znaenje rei imaju za tragae vrhunsku vrednost. Rei su kod njih koriene da otvore ta god da je bilo zatvoreno. Tragai su, zato, prvo morali da izraze svoj cilj, pre nego to pokuaju da ga dosegnu. Ali oni na poetku nisu mogli da otkriju svoj pravi cilj, tako da su stvari izraavali paljivo kako bi sakrili glavni udar. Nagual Elijas je taj in nazvao buenjem namere. Objasnio je don Huanu da je nagual Hulijan probudio nameru nedvosmisleno potvrujui pred celim svojim domainstvom da e, jednim potezom, pokazati don Huanu ta je duh i kako da ga definie. To je bilo potpuno besmisleno, poto je nagual Hulijan znao da nema naina da se duh definie. Ono to je on pokuavao da uradi, naravno, bilo je da don Huana postavi u poloaj nemog znanja. Poto je izrekao to to je prikrilo njegov pravi cilj, nagual Hulijan je skupio to je vie ljudi mogao, i tako od njih napravio svoje i namerne i sluajne sauesnike. Svi su oni znali za njegov izreeni cilj, ali ba niko od njih nije znao ta on stvarno ima na umu. 217

Verovanje naguala Elijasa da e njegovo objanjenje prodrmati don Huana iz njegovog nemogueg stanja pobunjenosti i nezainteresovanosti bilo je potpuno pogreno. Ipak, nagual je strpljivo nastavio da mu objanjava da je, dok se borio sa 'strujom u reci, dostigao treu taku. Stari nagual objasnio je poloaj nemog znanja kao treu taku zato to je, da bi se do njega stiglo, potrebno da se proe druga taka, mesto gde prestaje aljenje. Rekao je da je don Huanova skupna taka zadobila potrebnu fluidnost da bude dvostruk, to mu je dopustilo da bude i na poloaju razuma i u poloaju nemog znanja, ili naizmenino ili istovremeno u oba. Nagual je rekao don Huanu da je to to je postigao bilo izvanredno. ak je zagrlio don Huana kao da je dete. I nije mogao da prestane da pria o tome kako je don Huan, iako nita nije znao ili moda ba zato to nita nije znao preusmerio svu svoju energiju iz jednog mesta u drugo. To je nagualu znailo da don Huanova skupna taka ima najpovoljniju, prirodnu fluidnost. Rekao je don Huanu da svako ljudsko bie ima sposobnost za tu fluidnost. Ipak, kod veine nas ona je uskladitena i mi je gotovo nikad ne koristimo, osim u retkim prilikama koje stvaraju vraevi, takvim kakvo je bilo iskustvo koje je upravo doiveo, ili u dramatinim prirodnim okolnostima, kao to je borba na ivot i smrt. Don Huan je sluao zapanjen ledenim zvukom nagualovog glasa. Kada je obratio panju, mogao je da prati sve to je ovek govorio, to je bilo neto to nikada nije uspevao sa nagualom Hulijanom. Stari nagual se vratio na objanjavanje da je ljudskost na prvom mestu razum, ali da nije skupna taka svih ljudskih bia tano u poloaju razuma. Oni koji se nalaze tano u tom poloaju su prave voe oveanstva. Najvei deo vremena oni su nepoznati ljudi, iji genije uvebava njihov razum. Nagual je rekao da je postojalo drugo vreme, kada je oveanstvo bilo u treoj taki, koja je tada, naravno, 218

bila prva taka. Ali nakon toga, oveanstvo se pomerilo u poloaj razuma. Kada je nemo znanje bilo prva taka preovladavali su isti uslovi. Nije ni skupna taka svakog pojedinca bila tano na tom mestu. To znai da su prave voe oveanstva uvek bili onih nekoliko ljudskih bia ije su se skupne take zadesile ili tano u poloaju razuma ili u poloaju nemog znanja. Ostatak oveanstva, rekao je stari nagual don Huanu, samo je publika. U nae vreme, oni su ljubavnici razuma. U prolosti, oni su bili ljubavnici nemog znanja. Oni su bili ti koji su se divili i pevali ode herojima tih dvaju poloaja. Nagual je tvrdio da je oveanstvo vei deo svoje istorije provelo u poloaju nemog znanja, i da to objanjava njegovu veliku enju za njim. Don Huan je upitao starog naguala ta mu je tano nagual Hulijan uradio. Njegovo pitanje zvualo je mnogo zrelije i inteligentnije nego to je on stvarno mislio. Nagual Elijas je odgovorio terminima koji su don Huanu u to vreme bili potpuno nerazumljivi. Rekao je da je nagual Hulijan pouavao don Huana, mamei njegovu skupnu taku do poloaja razuma, tako da bi mogao da bude mislilac, umesto da bude neuk ali emocionalno zabrinut deo publike koja voli mirna dela razuma. I istovremeno, nagual je pouavao don Huana da bude istinski apstraktan vra, umesto da bude deo mrane i neznalake publike ljubavnika nepoznatog. Nagual Elijas je uveravao don Huana da samo ljudska bia koja su uzori razuma mogu da pokrenu svoje skupne take lako i da postanu uzori nemog znanja. Rekao je da samo oni koji su tano na jednom od ta dva poloaja mogu jasno da vide drugi poloaj, i da je ba na taj nain nastalo doba razuma. Poloaj razuma se jasno video iz poloaja nemog znanja. Stari nagual je rekao don Huanu da se taj jednosmerni most od nemog znanja do razuma naziva briga. To jest, to oznaava brigu koju pravi ljudi od nemog znanja imaju u vezi sa izvorom svega to znaju. A drugi jednosmerni most, od razuma do nemog znanja, naziva se isto razumevanje. To je spoznaja koja 219

ljudima od razuma govori da je razum samo jedno ostrvo u beskrajnom moru ostrva. Nagual je dodao da ljudska bia kod kojih oba jednosmerna mosta rade jesu vraevi, u neposrednoj vezi sa duhom, vitalnom silom koja omoguava oba ova poloaja. Ukazao je don Huanu na to da je sve to mu je nagual Hulijan radio tog dana kod reke bilo predstava, ne za publiku sastavljenu od ljudi, ve za duh, za silu koja ga posmatra. epurio se razuzdano i zabavljao se i zabavljao sve, naroito mo kojoj se obraao. Don Huan je rekao da ga je nagual Elijas uveravao da duh samo slua kada govornik govori gestovima. Ali gestovi ne znae znake niti pokrete tela, ve dela prave posveenosti, dela dareljivosti, i humora. Kao gest za duh, vraevi uzimaju najbolje od sebe i to nemo nude apstraktnom.

Nameravanje pojavnosti
Don Huan je eleo da jo jednom, pre nego to ja krenem kui, odemo na izlet u planine, ali nikada tamo nismo otili. Umesto toga zamolio me je da ga odvezem do grada. Trebalo je da se tamo sretne sa nekim ljudima. Uz put je govorio o svemu samo ne o nameri. Taj predah mi je dobro doao. Popodne, poto se pobrinuo oko svog posla, seli smo na njegovu omiljenu klupu na trgu. To mesto je bilo pusto. Bio sam veoma umoran i pospan. Ali onda, sasvim neoekivano, oporavio sam se. Um mi je postao kristalno jasan. Don Huan je odmah primetio tu promenu i smejao se mojem iznenaenju. Pokupio je misao pravo iz mog uma; ili sam moda ja pokupio tu misao iz njegovog uma. 220

Ukoliko razmilja o ivotu u vidu asova umesto godina, nai ivoti su beskrajno dugi, rekao je. ak i ukoliko razmilja u vidu dana, on je jo uvek neodredljivo dug. To je ba bilo ono o emu sam razmiljao. Rekao mi je da vraevi svoje ivote broje na sate, i da je za vraa mogue da u jednom satu proivi odgovarajuu estinu itavog normalnog ivota. Ta estina je prednost kada u pokretanju skupne take doe do uskladitavanja informacija. Traio sam da mi to malo podrobnije objasni. Pre mnogo vremena, poto je bilo nezgodno hvatati beleke tokom razgovora, preporuio mi je da sve informacije koje sam sakupio o svetu vraeva uvam vrsto povezane, ne na papiru niti u svom umu, ve u pokretanju svoje skupne take. Skupna taka, ak i u najmanjem zaokretu, stvara potpuno izolovano ostrvo percepcije, rekao je don Huan. Informacija se, u obliku sloenog iskustva svesti, moe uskladititi u njemu. Ali kako se informacija moe uvati u neemu tako maglovitom? upitao sam. Um je podjednako maglovit, pa ipak mu ti veruje zato to si s njim blizak, uzvratio je. Ti jo uvek nema istu bliskost sa pokretanjem skupne take, ali to ti je isto. Hteo sam da pitam, kako se informacija uskladiti? insistirao sam. Informacija se uva u samom iskustvu, objasnio je. Kasnije, kada vra pokrene svoju skupnu taku tano na ono mesto gde je tada bila, on oslobaa itavo to iskustvo. To vraevo priseanje jeste mogunost da se povrate sve informacije koje se uvaju u pokretanju skupne take. estina je neposredni proizvod kretanja skupne take, nastavio je. Na primer, ti ove trenutke proivljava ee nego to bi ih inae normalno proivljavao, ti skladiti estinu na taj nain. Jednog dana oslobodie ovaj trenutak tako to e svoju skupnu taku navesti tano na ovo mesto na kojem se sad nalazi. To je nain na koji vraevi uvaju informacije. 221

Rekao sam don Huanu da mi se to snano priseanje koje sam doiveo u prolih nekoliko dana jednostavno dogodilo, bez nekog mog naroitog mentalnog naprezanja kojeg bih bio svestan. Kako ovek moe namerno da se priseti? upitao sam. estina, poto je jedna osobina namere, prirodno je povezana sa sjajem vraevih oiju, objasnio je. Da bi se prisetili tih izolovanih ostrva opaanja, potrebno je da vraevi samo nameravaju odreeni sjaj svojih oiju koji je povezan sa onim poloajem skupne take u koji ele da se vrate. Ali, to sam ti ve objasnio. Mora da sam izgledao zbunjen. Don Huan me je posmatrao sa ozbiljnim izrazom lica. Dva ili tri puta sam zaustio da postavim pitanje, ali nisam mogao da formuliem svoje misli. Poto je tempo te estine bri od normalnog, rekao je don Huan, u nekoliko sati jedan vra moe da proivi ono to odgovara normalnom ivotnom veku. Njegova skupna taka, zaokreui se u nepoznate poloaje, oduzima vie energije nego obino. Taj dodatni protok energije naziva se estina. Savreno jasno sam shvatio to to mi je govorio, i moja racionalnost se kolebala pod uticajem ogromnosti onoga to je to znailo. Don Huan me je nepomino gledao, a zatim upozorio da se uvam reakcije koja je tipina muka vraeva frustrirajue elje da se iskustvo vraa objasni ubedljivo i razumno. Iskustvo vraa je tako udnovato, nastavio je don Huan, da vraevi smatraju da je to intelektualna veba, i koriste se njime da bi tragali za sobom. Njihov adut kao tragaa je, dakle, to oni ostaju otro svesni da mi opaamo i da to opaanje ima vie mogunosti nego to um moe da pojmi. Kao jedini komentar izneo sam samo svoju zebnju zbog udnovatih mogunosti ljudske svesti. Da bi se zatitili od te ogromnosti, rekao je don Huan, vraevi su nauili da sauvaju savrenu meavinu nemilosrdnosti, prepredenosti, strpljenja i ljubaznosti. Te etiri osnove su nerazdvojivo skupa spletene. 222

Vraevi ih odgajaju tako to ih nameravaju. Te osnove su, prirodno, poloaji skupne take. Nastavio je da pria kako je svako delo koje izvodi vra po definiciji izvedeno po ta etiri principa. Tako je, moe se rei, svako delovanje svakog vraa slobodno i po osmiljenosti i u izvoenju i poseduje naroitu meavinu te etiri osnove traganja. Vraevi koriste ta etiri naina traganja kao vodie, nastavio je. To su etiri razliita sklopa uma, etiri razliite vrste estine koje vraevi mogu da koriste da bi svoje skupne take podstakli da se pokrenu do odreenih poloaja. Iznenada je postao uznemiren. Upitao sam ga da li ga je moje insistiranje da o tome razgovaramo uznemirilo. Samo sam razmiljao o tome kako nas naa razumnost stavlja izmeu ekia i nakovnja, rekao je. Mi elimo da razmiljamo, da pitamo, da pronaemo. A nema naina da se to uradi iz poloaja vraeva discipline. arobnjatvo je in dohvatanja poloaja nemog znanja, a nemo znanje se ne moe promiljati. Samo se moe iskusiti. Nasmejao se, oi su mu se sjajile kao dve take svetlosti. Rekao je da su vraevi, u nastojanju da se zatite od zastraujuih efekata nemog znanja, razvili umetnost traganja. Traganje pokree skupnu taku vrlo malo ali stalno, i na taj nain daje vraevima vremena, a time i mogunost da sebe podupru. U samoj umetnosti traganja, nastavio je don Huan, postoji jedna tehnika koju vraevi vrlo mnogo koriste: kontrolisana ludost. Vraevi smatraju da se jedino kontrolisanom ludou mogu odnositi prema sebi u stanju proirene svesti i opaanja i prema svima i svemu u svetu svakodnevnih dogaaja. Don Huan je kontrolisanu ludost objasnio kao umetnost obmanjivanja i pretvaranja u potpunu udubljenost u ono to se trenutno radi tako dobrog pretvaranja da to niko ne moe razlikovati od prave udubljenosti. Kontrolisana ludost nije u potpunosti prevara ve jedan istanan, umetniki nain odvojenosti od svega dok se istovremeno ostaje sastavni deo svega. 223

Kontrolisana ludost je umetnost, nastavio je don Huan. Jedna vrlo dosadna umetnost, i vrlo teka da se naui. Mnogi vraevi nemaju uvstva za nju, ne zato to u samoj toj umetnosti ima neto loe ve zato to trai mnogo energije da bi se izvebala. Don Huan je priznao da je savesno izvodi, iako mu se to naroito ne dopada, moda zbog toga to je njegov dobrotvor bio tako vet u njoj. Ili moda zato to njegova linost za koju je rekao da je u osnovi neiskrena i sitniava jednostavno nije imala okretnosti da veba kontrolisanu ludost. Gledao sam ga iznenaeno. Prestao je da pria i nepomino me posmatrao avolastim oima. Za vreme dok ne doemo do arobnjatva, naa se linost ve oformila, rekao je i slegao ramenima u znak pomirenosti s tim, i sve to moemo je da izvodimo kontrolisanu ludost i da se sebi smejemo. Preplavilo me je saivljavanje s njim i uveravao sam ga da za mene ni na koji nain nije ni sitniav niti neiskren. Ali to je u osnovi moje linosti, tvrdio je on. A ja sam tvrdio da nije. Tragai koji izvode kontrolisanu ludost veruju da se, kad je re o linosti, itava ljudska rasa moe podeliti u tri grupe, rekao je, i nasmejao se onako kako se uvek smejao kada mi je postavljao neku zamku. To je apsurdno, pobunio sam se. Ljudsko ponaanje je suvie sloeno da bi se tako jednostavno podelilo. Tragai kau da mi nismo toliko sloeni koliko mislimo da jesmo, rekao je, i da svi mi spadamo u te tri grupe. Smejao sam se od nervoze. Obino bih takvu tvrdnju shvatio kao alu, ali ovog puta, poto mi je um bio izuzetno bistar i moje misli bile su pronicljive, oseao sam da je odista ozbiljan. Da li si ozbiljan?, upitao sam to sam ljubaznije mogao. Sasvim ozbiljan, odvratio je i poeo da se smeje. Kasnije sam se malo opustio. A on je nastavio da objanjava tragiki sistem klasifikacije. Rekao je da 224

su ljudi iz prve grupe savreni sekretari, pomonici, sadruzi. Oni imaju fluidnu linost, ali njihova fluidnost nije im na korist. Oni su ipak usluni, brini, potpuno domai, snalaljivi u svojim granicama, aljivi, lepo vaspitani, ljubazni, delikatni. Drugim recima, oni su najfiniji ljudi koje ovek moe sresti, ali imaju jednu veliku manu: nita ne mogu sami. Njima je uvek potreban neko ko e da ih usmeri. S takvim usmerenjem, bez obzira koliko napeto i u suprotnosti sa njima bilo, oni su udesni. Ali sami, oni ginu. Ljudi iz druge grupe uopte nisu ljubazni. Oni su sitniavi, osvetoljubivi, zavidni, ljubomorni, egocentrini. Oni govore iskljuivo o sebi i obino trae da se ljudi povinuju njihovim normama. Uvek imaju inicijativu, ak i onda kada im to nije prijatno. Svaka ih situacija u potpunosti zaokuplja i nikada se ne oputaju. Nesigurni su i nikad nisu zadovoljni; to su nesigurniji, to su neprijatniji. Njihova fatalna greka je u tome to su spremni da ubiju da bi postali voe. U treoj grupi su ljudi koji nisu ni ljubazni niti neprijatni. Nikome ne slue niti se ikome nameu. Nezainteresovani su. Oni imaju visoko miljenje o sebi, koje stvaraju samo iz sanjarenja i prieljkivanja. I ako su po bilo emu izuzetni, to je to ekaju da se stvari dogode. Oni ekaju da ih neko otkrije i pokori i imaju udesnu lakou da stvore iluziju kako obeavaju mnoge stvari, koje stalno obeavaju da izvedu ali nikad ne ispune, poto, u stvari, ne mogu nita. Don Huan je rekao da on lino sasvim sigurno spada u drugu grupu. Onda mi je predloio da sebe negde smestim, a ja sam zaegrtao. Don Huan je praktino bio na tlu, presamien od smeha. Opet me je terao da se odredim i ja sam protiv svoje volje predloio kako sam moda meavina sve tri. Nemoj meni prodavati te meane gluposti, rekao je i dalje se smejui. Mi smo jednostavna bia, svako od nas je jedan od ta tri tipa. I kako se meni ini, ti spada u drugu grupu. Tragai ih nazivaju isprdcima. Poeo sam da se bunim kako je to poniavajui nain klasifikacije. Ali sam se zaustavio ba kada sam hteo da nastavim dugom tiradom. Umesto toga, kazao 225

sam da, ukoliko postoje samo tri grupe linosti, svi smo mi uhvaeni u te tri kategorije bez nade da se promenimo ili iskupimo. Sloio se da stvari stoje ba tako. Izuzev to postoji avenija iskupljenja. Vraevi su davno otkrili da je samo naa lina samorefleksija deo jedne od tih grupa. Problem je to sebe uzimamo preozbiljno, rekao je. U koju god grupu da spada naa samorefleksija to je vano samo za nau samovanost. Ako nemamo samovanosti, uopte nije vano kojoj grupi pripadamo. Ja u uvek biti isprdak, nastavio je tresui se od smeha. A i ti e. Ali ja sam isprdak koji sebe ne uzima preozbiljno, dok ti to jo uvek radi. Bio sam ogoren. Hteo sam da se svaam s njim, ali nisam mogao da skupim energiju za to. Na pustom trgu, njegov smeh je odjekivao jezivo. Promenio je temu razgovora i brzo nabrojao osnovna jezgra o kojima smo ranije raspravljali: ispoljenje duha, kucanje duha, varanje duha, silazak duha, zahtevi namere, i rukovanje namerom. Ponavljao ih je kao da mom umu prua priliku da ih potpuno upamti. A onda je saeto istakao sve to mi je o njima govorio. To je bilo kao da me je promiljeno navodio da sve te podatke sauvam u estini tog trenutka. Primetio sam da su mi osnovna jezgra jo uvek tajanstvena. Plaio sam se za svoju sposobnost da ih razumem. Izgledalo mi je kao da e napustiti tu temu, a ja njeno znaenje uopte nisam shvatio. Insistirao sam da mu postavim jo pitanja u vezi sa apstraktnim jezgrima. Izgledalo je da procenjuje to to sam rekao, a zatim je mirno potvrdio klimanjem glave. To podruje je takoe i meni bilo teko, rekao je. I ja sam, takoe, postavljao mnoga pitanja. Ja sam moda malice bio egocentriniji od tebe. I vrlo neprijatan. Gunanje je bilo jedini nain na koji sam umeo da pitam. Ti lino si vie agresivni inkvizitor. Na kraju, i ti i ja smo, naravno, podjednako dosadni, ali iz razliitih razloga. 226

Don Huan je naoj raspravi o osnovnim jezgrima dodao samo jo jednu stvar pre nego to je promenio temu razgovora: da se ona veoma sporo razotkrivaju, udnovato se pokazujui i povlaei. Ne mogu vie toliko da ponavljam da svaki ovek ija se skupna taka pomerila moe da je pomeri jo dalje, zapoeo je. I jedini razlog zbog kojeg nam je potreban uitelj jeste da nas nemilosrdno podstie. Inae je naa prirodna reakcija da se zaustavimo da bismo sebi estitali to pokrivamo tako mnogo tla. Rekao je da smo obojica dobri primeri gadne osobine da se prema sebi odnosimo popustljivo. Na sreu, njegov dobrotvor, koji je bio udesan traga, nije ga tedeo. Don Huan je rekao da ga je tokom njihovih nonih izleta u divljinu nagual Hulijan opirno pouavao o prirodi samovanosti i pokretanju skupne take. Za naguala Hulijana, samovanost je bila udovite sa tri hiljade glava. I ovek je mogao da se suoi s njim i da ga uniti na bilo koji od tri naina. Prvi nain je bio da odseca jednu po jednu glavu; drugi nain je dostizanje tog tajanstvenog stanja koje se naziva poloaj gde prestaje aljenje, koje unitava udovite tako to ga lagano izgladnjuje; i trei je nain da se za trenutno unitenje tog udovita sa tri hiljade glava plati ovekovom simbolinom smru. Nagual Hulijan je bio za treu mogunost. Ali je rekao don Huanu da moe da se smatra srenikom ako dobije priliku da bira. Zato to obino duh odluuje kojim e putem vra krenuti, i dunost vraa je da tako i postupi. Don Huan je rekao da je, kao to je on vodio mene, njegov dobrotvor vodio njega da odsee tri hiljade glava samovanosti, jednu po jednu, ali da su rezultati bili sasvim drugaiji. Dok sam ja odgovarao sasvim dobro, on uopte nije odgovarao. Ja sam bio u naroitoj situaciji, nastavio je. Od onog trenutka kada me je moj dobrotvor video kako leim na putu sa rupom od metka u pleima, znao je da sam ja novi nagual. U skladu s tim je i delao i pokrenuo je moju skupnu taku im je moje zdravlje to dopustilo. 227

I ja sam s velikom lakoom video energetsko polje u obliju udovinog oveka. Ali taj podvig, umesto da pomogne kao to je i trebalo, spreio je bilo kakvo dalje pokretanje moje skupne take. I dok su se skupne take drugih uenika stalno pokretale, moja je ostala uvrena na nivou mogunosti da vidim to udovite. Ali zar ti tvoj dobrotvor nije rekao ta se dogaa?, upitao sam istinski zbunjen tim nepotrebnim komplikacijama. Moj dobrotvor nije verovao u prenoenje znanja, rekao je don Huan. On je mislio da tako steeno znanje nije delotvorno. Da ga nigde nema kada je oveku stvarno potrebno. S druge strane, ukoliko se znanje samo predoava, osoba koja je zainteresovana uvek moe nai naina da to znanje potrai. Don Huan je rekao da je razlika izmeu njegovog metoda poduavanja i metoda njegovog dobrotvora bila u tome to je on sam verovao da ovek treba da ima slobodu izbora. Njegov dobrotvor nije verovao u to. Da li ti je uitelj tvoga dobrotvora, nagual Elijas rekao ta se deava? insistirao sam. Pokuao je, rekao je don Huan i uzdahnuo, ali ja sam stvarno bio nemogu. Ja sam sve znao. Jednostavno sam pustio da mi ta dva oveka priaju pravo u uvo, ali nikad nisam sluao nita od onoga to su mi govorili. Da bi ga izbavio iz tog orsokaka, nagual Hulijan je odluio da natera don Huana da izvede slobodno kretanje skupne take, ali ovoga puta na drugaiji nain. Prekinuo sam ga da bih ga upitao da li se to dogodilo pre njegovog doivljaja u reci. Don Huanove prie nisu imale hronoloki red, onakav kakav bi se meni dopao. To se dogodilo nekoliko meseci posle toga, odgovorio je. I nemoj sluajno da pomisli da sam, zato to sam doiveo tu razdvojenu percepciju, postao imalo drukiji; da sam postao mudriji ili trezveniji. Nita se slino nije desilo. Razmotri ono to se tebi desilo, nastavio je. Ne samo da sam ti uvek iznova slamao kontinuitet, pokidao ga u dronjke, a pogledaj se; jo uvek se ponaa kao da 228

si nedirnut. To je vrhunsko postignue magije, nameravanja. I ja sam bio isti takav. Neko vreme bih se teturao pod uticajem onoga to sam doiveo, a onda bih to zaboravio, snano svezao krajeve kao da nita nije bilo. Zbog toga je moj dobrotvor verovao da mi stvarno moemo da se promenimo samo ukoliko umiremo. Vraajui se svojoj prii, don Huan je rekao da se nagual posluio Tulijem, tim nedrutvenim lanom svoga domainstva, da bi njegovom psiholokom kontinuitetu zadao novi razorni udar. Don Huan je rekao da se svi uenici, ukljuujui tu i sebe samog, nisu slagali ni u emu osim u tome da je Tulio podli mali arogantni ovek. Mrzeli su Tulija, jer ih je on ili izbegavao ili ih je odbijao. Prema njima se ponaao s takvim prezirom da su se oseali kao ubre. Svi su bili uvereni da Tulio nikad s njima ne razgovara zato to nema ta da kae i da je njegov najvei nedostatak, njegova arogantna povuenost, bila maska za njegovu plaljivost. Ipak, uprkos svojoj neprijatnoj linosti, uprkos razoaranju svih uenika, Tulio je imao neprikladan uticaj u domainstvu naroito na naguala Hulijana, koji je, kako se inilo, obigravao oko njega. Jednog jutra nagual Hulijan je poslao sve uenike na celodnevni radni izlazak u grad. Jedino je ostao u kui, pored starijih lanova domainstva, don Huan. Oko podne nagual Hulijan je poao u svoju radnu sobu da napravi dnevni obraun poslova. Dok je ulazio, neoekivano je pozvao don Huana da mu pomogne oko raunanja. Don Huan je poeo da gleda priznanice i uskoro je uvideo da je, da bi mogao da nastavi, potrebno da mu Tulio, koji je bio nadzornik imanja, da neke informacije koje je zaboravio da ubelei u knjige. Nagual Hulijan je bio izuzetno ljut na Tulijevo nadzornitvo, to je don Huana radovalo. Nagual je nestrpljivo naloio don Huanu da pronae Tulija, koji je bio u poljima i nadgledao radnike, i da ga pozove da doe u radnu sobu. Don Huan je, zlurad i na samu pomisao da e nasekirati Tulija, otrao pola milje do polja, naravno u dru229

tvu jednog pomonog radnika koji ga je titio od onog udovinog oveka. Naao je Tulija kako, kao i uvek, nadgleda radnike iz daljine. Don Huan je bio primetio da Tulio ne voli da dolazi u neposredan dodir sa ljudima i da ih uvek posmatra poizdalje. Zadihanim glasom i preterano zapovednim tonom, don Huan je zahtevao da Tulio poe s njim u kuu jer su nagualu potrebne njegove usluge. Tulio je, jedva ujnim glasom, odvratio da je tog trenutka prezauzet, ali da e za sat vremena biti slobodan i da e doi. Don Huan je insistirao, znajui da e Tulija mrzeti da se gnjavi s njim i da e ga otpustiti jednostavno pokretom glave. Bio je okiran kada je Tulio poeo da se izdire na njega govorei bezobrazluke. To toliko nije liilo na Tulija da su ak i radnici u polju prestali da rade i zgledali se upitno. Don Huan je bio siguran da oni nikada nisu uli Tulija da podigne glas, a jo manje da vie nepristojnosti. Njegovo sopstveno iznenaenje je bilo toliko da se nervozno smekao, to je Tulija naljutilo do krajnjih granica. ak je kamenom gaao prestravljenog don Huana, koji je pobegao. Don Huan i njegov pratilac smesta su pourili kui. Na ulaznim vratima zatekli su Tulija. Tiho je razgovarao i smejao se s nekima od ena. Po obiaju je okrenuo glavu, ignoriui don Huana. Don Huan je ljutito poeo da ga prekoreva to tu ereta kada ga nagual eka u svojoj radnoj sobi. Tulio i ene gledali su don Huana kao da je poludeo. Ali tog dana Tulio nije liio na sebe. Smesta se razdrao na don Huana da zaepi prokletu gubicu i da gleda svoja posla. Dreao je i optuio don Huana da pokuava da ga ocrni kod naguala Hulijana. ene su svoje zaprepaenje pokazivale tako to su glasno huktale i gledale don Huana sa osudom. Pokuale su da smire Tulija. Don Huan je naredio Tuliju da ode u radnu sobu naguala i da mu objasni raune. Tulio ga je poslao doavola. Don Huan je drhtao od besa. Jednostavna dunost da pita za raune pretvorila se u komar. Ipak se obuzdao. ene su ga nepomino posmatrale, to ga je jo vie razbesnelo. Besan u sebi, odjurio je do nagualove 230

radne sobe. Tulio i ene su se vratili razgovoru i tihom smehu kao da su uivali u nekoj svojoj privatnoj ali. Iznenaenje don Huana bilo je potpuno kada je uao u radnu sobu i naao Tulija kako sedi za nagualovim radnim stolom zanesen svoenjem rauna. Don Huan je uz najvee napore obuzdao svoj bes. Nasmeio se Tuliju. Vie nije oseao potrebu da mu se suprotstavlja. Odjednom je shvatio da nagual Hulijan koristi Tulija da njega isproba, da vidi da li e izgubiti strpljenje. Nije hteo da mu prui to zadovoljstvo. Ne diui glavu sa svojih rauna, Tulio je rekao da, ukoliko don Huan trai naguala Hulijana, verovatno ga moe nai na drugom kraju kue. Don Huan je otrao na drugi kraj kue i naao naguala Hulijana kako eta oko dvorita sa Tulijom. Izgledalo je da je nagual zaokupljen razgovorom s njim. Tulio je neno povukao naguala za rukav i tiho rekao da mu je pomonik stigao. Nagual je neposredno objasnio don Huanu sve u vezi s raunima na kojima je radio. To je bilo dugo, detaljno i celovito objanjenje. Rekao je da sve to don Huan treba da uradi jeste da donese iz njegove radne sobe knjigu s obraunima, tako da bi mogli da to uknjie i daju Tuliju da potpie. Don Huan nije mogao da shvati ta se deava. Detaljno objanjenje i nagualov ton su sve sveli na nivo svakodnevnih dogaaja. Tulio je nestrpljivo naredio don Huanu da pouri i donese knjigu, poto ima posla. Mora da ide, jer je potreban na drugom mestu. Do tada se don Huan ve pomirio s tim da se sa njim tera sprdnja. Znao je da nagual neto hoe; u oima mu je bio taj udni pogled koji je don Huan uvek dovodio u vezu s njegovim zverskim alama. Osim toga, Tulio je tog dana govorio vie nego za itave dve godine koliko je don Huan u kui. Ne izustivi ni rei, don Huan se vratio u radnu sobu. I kao to je i oekivao, Tulio je tamo stigao pre njega. Sedeo je u uglu za stolom, ekajui don Huana, nestrpljivo lupkajui u pod potpeticom svoje izme. Uzeo je glavnu knjigu koju je don Huan traio, pruio mu je, i rekao mu da ide. 231

Uprkos tome to je bio spreman na to, don Huan se zabezeknuo. Zurio je u tog oveka, koji je postao ljut i vreao ga. Don Huan je morao da se bori da ne prasne. Nastavio je da u sebi ponavlja kako to mora biti ispitivanje njegovog ponaanja. Nametala mu se misao da e, ukoliko padne na ispitu, biti izbaen iz kue. Usred tog nemira, jo uvek je imao dovoljno prisebnosti da se udi brzini kojom je Tulio uspevao da uvek bude jedan korak ispred njega. Don HUan je bio siguran da e ga Tulio ekati sa nagualom. Ipak, kada ga je video tamo, iako nije bio iznenaen, nije mogao da veruje. Trao je kroz celu kuu, i to najkraim putem. Nije bilo puta kojim je Tulio mogao trati bre od njega. tavie, ukoliko bi Tulio trao, morao bi da tri odmah uz don Huana. Nagual Hulijan je uzeo knjigu rauna od don Huana na izgled nezainteresovano. Izraunao je; Tulio je potpisao. Zatim su nastavili da razgovaraju o raunima, ne obraajui panju na don Huana ije su oi bile uprte u Tulija. Don Huan je eleo da otkrije na kakvu su ga to probu stavili. To je moralo biti ispit njegovog dranja, mislio je. Konano, u kui, njegovo dranje je uvek bilo predmet razgovora. Nagual je otpustio don Huana, govorei da eli da ostane nasamo s Tulijom da bi razgovarali o poslu. Don Huan je odmah poao kod ena da vidi ta e one rei o njegovoj udnovatoj situaciji. Preao je desetak metara kada je sreo dve ene i Tulija, sve troje zaokupljenih vrlo ivim razgovorom. Video ih je pre no to su oni videli njega, pa je otrao do naguala. Tulio je bio tu, razgovarao je s nagualom. Neverovatna sumnja se javila u umu don Huana. Otrao je do radne sobe; Tulio je bio zadubljen u voenje knjiga i nije ak ni primetio don Huana. Don Huan ga je upitao ta se to deava. Ovog puta je Tulio bio onaj stari: nije ni odgovorio niti je pogledao don Huana. Don Huan je tog trenutka pomislio neto neshvatljivo. Otrao je do tale, osedlao dva konja i zamolio svog jutronjeg pratioca da mu se ponovo pridrui. Odgalopirali su do mesta gde su ranije nali Tulija. Bio je 232

na istom onom mestu gde su ga ostavili. Nije razgovarao sa don Huanom. Slegnuo je ramenima i okrenuo glavu kada ga je don Huan ispitivao. Don Huan i njegov pratilac su odgalopirali do kue. Ostavio je oveka da se pobrine za konje i utrao u kuu. Tulio je ruao sa enama. I Tulio je takoe razgovarao sa nagualom. I Tulio je takoe radio obraune. Don Huan je seo i osetio kako ga obliva ledeni znoj straha. Znao je da ga nagual Hulijan isprobava jednom od svojih grozomornih ala. Razmiljao je da ima tri mogunosti da dela. Mogao je da se ponaa kao da se nita neobino ne deava; mogao je da isam prozre o emu se radi; ili, poto je nagual u njegov um urezao kako je tu da objasni sve to don Huan eli, mogao je da se suoi s nagualom i da zatrai objanjenje. Odluio je da upita. Otiao je kod naguala i upitao ga ta mu to rade. Nagual je u tom trenu bio sam, i jo uvek se bavio raunima. Odloio je knjigu rauna na stranu i nasmeio se don Huanu. Rekao je da su dvadeset jedno ne-radi, koje je nauio don Huana, sredstva kojima se mogu odsei tri hiljade glava samovanosti, ali da ta sredstva kod don Huana uopte nisu delovala. Zato je on pokuao da na drugi nain uniti njegovu samovanost, to je znailo da stavi don Huana u poloaj koji se zove mesto gde prestaje aljenje. Don Huan je bio uveren da je nagual Hulijan naisto poludeo. Kada ga je uo kako govori o svim tim ne-radi ili o udovitu sa tri hiljade glava ili o mestu gde prestaje aljenje, don Huan se skoro saalio na njega. Nagual Hulijan je vrlo mirno uputio don Huana da ode do barake u kojoj je stajao alat koja se nalazila iza kue i da kae Tuliju da doe. Don Huan je uzdahnuo i svim silama se trudio da ne prasne u smeh. Postupci naguala bili su isuvie jasni. Don Huan je znao da nagual eli da nastavi test koristei se Tulijom. Don Huan je prestao da pria i upitao me ta mislim o Tulijovom ponaanju. Rekao sam da, na osnovu onoga to znam o svetu vraeva, mogu da kaem da je Tulio bio vra i da je nekako svoju skupnu taku pome233

rao vrlo istanano da bi kod don Huana stvorio utisak da je na etiri mesta istovremeno. Pa ta misli da sam naao u toj baraci? upitao je don Huan cerei se. Rekao bih da si ili naao Tulija ili nisi naao nikoga, odgovorio sam. Ali da se bilo ta od toga dvoga dogodilo ne bi bio uzdrman moj kontinuitet, rekao je don Huan. Pokuao sam da zamislim mrane stvari i pretpostavio sam da je moda pronaao Tulijovo sanjajue telo. Podsetio sam don Huana da je i on sam neto slino priredio meni sa jednim od lanova njegovog drutva vraeva. Ne, uzvratio je don Huan. ta sam tamo naao bilo je ala kakva nema premca u stvarnosti. A ipak, nije bilo bizarno; nije bilo nita to ne bi pripadalo ovom svetu. ta misli ta je to bilo? Rekao sam don Huanu da mrzim zagonetke. Rekao sam mu da pored svih mranih stvari koje me je naveo da doivim, mogu samo da smiljam jo vea mranjatva, a poto to nije bilo u pitanju predajem se. Kada sam uao u tu baraku bio sam spreman da vidim kako se Tulio krije, rekao je don Huan. Bio sam siguran da je sledei deo tog testa igra skrivanja koja treba da me razbesni. Tulio treba da me izludi skrivajui se u toj upi. Ali se nije dogodilo nita od onoga za ta sam se bio pripremio. Uao sam u tu upu i naao etiri Tulija. Kako to misli, etiri Tulija? upitao sam. U toj upi su bila etiri oveka, odgovorio je don Huan. I svi su bili Tulio. Moe li da zamisli moje iznenaenje? Svi su sedeli u istom poloaju, sa prekrtenim nogama, vrsto priljubljenim jedna uz drugu. Gledao sam u njih, a onda sam pobegao vritei. im sam izaao kroz ta vrata moj dobrotvor me je vrsto pribio uz zemlju. I onda sam, istinski prestravljen, video etiri Tulija kako izlaze iz upe i idu prema meni. Vritao sam i vritao dok su me Tuliji boli prstima kao da me napadaju velike ptiurine. Vritao sam dok nisam osetio da u meni neto poputa i dok nisam zapao u stanje vrhunske nezainteresovanosti. 234

Nikad u celom svom ivotu nisam osetio neto tako izuzetno. Rasterao sam Tulije i ustao. Samo su me golicali. Poao sam pravo do naguala i zatraio da mi objasni tu etvoricu ljudi. Nagual Hulijan je don Huanu objasnio da su ta etiri oveka uzori traganja. Njihova imena je smislio njegov uitelj nagual Alijas, koji je kao vebu kontrolisane ludosti uzeo panske brojeve uno, dos, tres, cuatro, i dodao im ime Tulio, i na taj nain dobio imena Tuliuno, Tulido, Tulitre i Tulikvatro. Nagual Hulijan je svakog od njih ponaosob predstavio don Huanu. etvorica ljudi su stajali u vrsti. Don Huan se suoio sa svakim i klimnuo mu glavom i svaki od njih je njemu klimnuo. Nagual je rekao da su ta etvorica tragai tako izuzetno talentovani, to i sam don Huan moe da potvrdi, da je besmisleno hvaliti ih. Tuliji su trijumf naguala Elijasa; oni su bili suta nenametljivost. Bili su tako izvanredni tragai da je, praktino, samo jedan od njih postojao. Iako su ih ljudi viali i imali posla sa njima svakodnevno, niko osim lanova domainstva nije znao da ima etiri Tulija. Don Huan je savreno jasno shvatao sve to je nagual Hulijan govorio o tom oveku. Zbog neuobiajene bistrine znao je da je dostigao poloaj gde prestaje aljenje. I sasvim sam je shvatio da je mesto gde prestaje aljenje poloaj skupne take, poloaj koji nepovratno odstranjuje samosaaljenje. Ali don Huan je takoe znao da su njegov uvid i njegova mudrost izuzetno prolazni. Neizbeno, njegova skupna taka e se vratiti na mesto sa kojeg je krenula. Kada je nagual upitao don Huana da li ima nekih pitanja, on je shvatio da je bolje da dobro pripazi na nagualovo objanjenje nego da razmilja o sopstvenim predumiljanjima. Don Huan je eleo da zna kako su Tuliji stvarali utisak da postoji samo jedna osoba. Izuzetno ga je to interesovalo, jer je, posmatrajui ih tako zajedno, shvatio da u stvari i nisu ba tako slini. Imali su istu odeu. Bili su priblino iste visine, godina, i grae. Ali to je bilo sve to im je bilo zajedniko. Pa ipak, i dok ih 235

je tako gledao, mogao je da se zakune da postoji samo jedan Tulio. Nagual Hulijan je objasnio da su ljudske oi obuene da se usredsrede samo na najoiglednije delove svega, i da su ti istaknuti delovi unapred poznati. Tako je umetnost tragaa bila u tome da stvore utisak prikazujui odlike koje su odabrali, one odlike za koje su znali da e ih oi posmatraa sigurno uoiti. Tako umetniki naglaavajui odreene utiske, tragai su sposobni da kod posmatraa stvore nenametljiv utisak o onome to njihove oi opaaju. Nagual Hulijan je rekao da su, kada je don Huan stigao odeven u ensko odelo, ene njegovog drutva bile oduevljene i da su se otvoreno smejale. Ali ovek koji je bio sa njima, desilo se da je to bio Tulitre, smesta je snabdeo don Huana izgledom prvog Tulija. Napola je okrenuo glavu da skrije svoje lice, slegnuo je ramenima prezrivo, kao da ga sve to zamara, i otiao da bi se za sebe smejao dok su ene ojaavale taj prvi utisak ponaajui se uplaeno i skoro ljutito zbog nedrutvenosti tog oveka. Od tog trenutka pa nadalje, koji god se Tulio zatekao pored don Huana ojaavao je taj utisak, usavravajui ga sve dok oi don Huana nisu mogle da vide nita drugo osim onoga to mu je ponueno. Zatim je govorio Tuliuno i rekao da im je trebalo oko tri meseca vrlo paljivog i stalnog delanja da don Huana zaslepe za sve drugo osim za ono to su hteli da oekuje. Posle tri meseca, njegovo slepilo je bilo toliko izraeno da Tuliji vie nisu ak ni pazili. U kui su se normalno ponaali. ak su prestali da nose ista odela, i don Huan nije primetio razliku. Kada su drugi uenici dovoeni u kuu, Tuliji su sve morali da ponu iz poetka. Ovog puta izazov je bio veliki, poto je bilo mnogo uenika i bili su prepredeni. Don Huan je upitao Tuliuna o samoj pojavi Tulija. Tuliuno je odgovorio da je nagual Elijasova uzdrana pojava bila sutina kontrolisane ludosti, i tragai su stvorili tu pojavu nameravajui je, vie nego to su je stvarali uz pomo odreenih pomagala. Pomagala stva236

za tragae.

raju vetake pojave koje oima deluju lano. U tom smislu, nameravanje pojavnosti je iskljuivo jedna veba Sledei je govorio Tulitre. Rekao je da su se pojavnosti traile od duha. Pojavnosti su se traile, i snano se prizivale; nikada se nisu nalazile racionalno. Pojavnost Tulija trebalo je da bude prizvana od duha. I da bi to olakao, nagual Elijas ih je svu etvoricu zatvorio u zabaenu malu sobu za skladitenje, i tu im je duh govorio. Prvo im je duh rekao da treba da nameravaju svoju jedinstvenost. Posle etiri nedelje potpune izolacije, postigli su jedinstvenost. Nagual Elijas je rekao da ih je namera zdruila i da su sada dostigli sigurnost da njihova individualnost nee biti primeena. Sada je trebalo da prizivaju pojavnost koju treba da vide posmatrai. I bacili su se na posao, prizivajui nameru za Tulijovu pojavnost koju je don Huan video. Morali su vrlo teko da rade da bi to usavrili. Pod uticajem svog uitelja, usredsredili su se na sve detalje koji e ga uiniti savrenim. etiri Tulija pokazali su don Huanu najoiglednije osobine Tulija. To su bili: vrlo izraena arogancija i prezir; naglo okretanje glave nadesno kao zbog ljutnje; zaokreti gornjeg dela tela kao da ramenom pokuava da sakrije levu polovinu lica; ljutito odmahivanje rukom preko ela kao da sklanja kosu i hod ivahne ali nestrpljive osobe koja je previe nervozna da bi se mogla odluiti na koju e stranu. Don Huan je rekao da su te pojedinosti ponaanja stvorile, uz tuce drugih, nezaboravan lik Tulija. U stvari, on je bio u toj meri nezaboravan da je, da bi predstavio Tulija don Huanu ili drugim uenicima kao na pozornici, svaki od etvorice ljudi morao samo da nagovesti pokrete, i don Huan i uenici bi automatski dodali ostalo. Don Huan je rekao da je zbog ogromne doslednosti izloenog, Tulio za njega i ostale bio sutina odvratnog oveka. A ipak, ako bi potraili duboko u sebi, shvatili bi da je Tulio oaravajui. Bio je spretan, tajanstven, i odavao je, namerno ili nenamerno, utisak senke. 237

Don Huan je upitao Tuliuna kako su dozivali nameru. Tuliuno je objasnio da tragai nameru dozivaju glasno. Obino se namera doziva u maloj, mranoj, izolovanoj sobi. Jedna svea se postavi na crn sto a plamen joj je svega nekoliko santimetara od oiju; tada se izgovara re namera polako; izgovara se jasno i glasno onoliko puta koliko ovek osea da je potrebno. Visina glasa penje se i pada bez ijedne misli. Tuliuno je naglasio da je neophodan deo ina dozivanja namere potpuna usredsreenost na ono to se namerava. U njihovom sluaju usredsreenost je bila na njihovoj jedinstvenosti i Tulijovoj pojavnosti. Poto ih je namera zdruila, jo uvek im je trebalo nekoliko godina da izgrade sigurnost da e njihovo jedinstvo i Tulijova pojava delovati realno posmatraima. Upitao sam don Huana ta on misli o njihovom nainu dozivanja namere. I on je rekao da je njegov dobrotvor, kao i nagual Elijas, ritualima poklanjao neto vie panje nego on sam, i zato su oni vie voleli opremu kao to su svee, tamni ormari i crni stolovi. Nemarno sam primetio kako me strano privlae rituali. Rituali su mi izgledali sutinski za usredsreivanje neije panje. Don Huan je moju primedbu ozbiljno prihvatio. Rekao je da je video da moje telo, kao energetsko polje, ima oblik za koji je znao da su ga svi vraevi iz davnine udno traili kod drugih: jedna sjajna povrina u gornjem delu svetlosne ahure. Taj sjaj je povezan sa dovitljivou i sklonou za mranjatvo. Crni vraevi tih vremena uivali su da ukrote to ueno oblije i da ga privuku na ovekovu tamnu stranu. To dakle znai da u oveku postoji zlo, rekao sam pobedonosno. Ti to stalno porie. Ti stalno govori da zlo ne postoji, da jedino postoji mo. I sam sam se iznenadio ovom tiradom. U jednom trenu, sve moje katoliko naslee pojavilo se i Princ Tame se pojavio vei od ivota. Don Huan se smejao dok se nije zakaljao. Naravno da u nama postoji tamna strana, rekao je. Mi okrutno ubijamo, zar ne? Spaljujemo ljude u ime Boga. Unitavamo sebe, unitavamo ivot na ovoj planeti; mi unitavamo Zemlju. A zatim oblaimo odore 238

i Gospod nam govori neposredno. A ta nam Gospod kae? On nam kae da budemo dobri momci ili e nas kazniti. Gospod nam preti ve stoleima i to nam nije vano. Ne zato to smo zli, ve zato to smo glupi. Da, ovek ima tamnu stranu, i ona se zove glupost. Nisam vie nita rekao, ve sam mu u sebi estitao i sa zadovoljstvom sam mislio da je don Huan moan polemiar. Ponovo je smisao mojih sopstvenih rei izokrenuo protiv mene. Posle krae pauze, don Huan je objasnio da u istoj meri u kojoj ritual tera obinog oveka da gradi ogromne katedrale koje su spomenici samovanosti, ritual takoe primorava vraeve da stvaraju graevine morbidnosti i opsesije. Kao rezultat toga, dunost svakog naguala je da vodi svest tako da preleti do apstraktnog, ne zadravajui se i ne zalaui sebe. ta hoe da kae don Huane, pod tim zadravanjem i hipotekom? upitao sam. Ritual moe da nam ulovi panju bolje nego bilo ta drugo to mi pada na pamet, rekao je, ali on takoe trai i vrlo visoku cenu. Visoka cena je morbidnost, a morbidnost ima najvee pravo zadravanja i najveu hipoteku na nau svest. Don Huan je rekao da je ljudska svest kao jedna velika kua naseljena duhovima. Svest svakodnevnog ivota zapeaena je u jednoj sobi te ogromne kue, itavog ivota. U tu sobu ulazimo kroz magini otvor: roenje. I izlazimo kroz drugi slian magian otvor: smrt. Vraevi su, dakle, sposobni da ipak pronau jo jedan otvor i mogu da napuste zakatanenu sobu za ivota. To je vrhunsko postignue. Ali njihov zapanjujui podvig jeste taj da, kada napuste tu zatvorenu sobu, oni se opredeljuju za slobodu. Oni odluuju da tu zaposednutu ogromnu kuu sasvim napuste, umesto da se izgube u njenim drugim delovima. Morbidnost je protivtea onom prilivu energije koja je svesti potrebna da bi se domogla slobode. Zbog nje, vraevi gube svoj put i bivaju uhvaeni u tamnim i zamrenim sporednim putevima nepoznatog. 239

Upitao sam don Huana da li je kod Tulija bilo ikakve morbidnosti. udnovatost nije morbidnost, odgovorio je. Tuliji su bili izvoai koje je vodio lino duh. Koji je bio razlog naguala Elijasa da uveba Tulije tako kako ih je uvebao? upitao sam. Don Huan je buljio u mene i glasno se nasmejao. U tom trenu, svetlosti na trgu su se upalile. Ustao je sa svoje omiljene klupe i pomazio je dlanom, kao da je kuni ljubimac. Sloboda, rekao je. eleo je da ih oslobodi opaajnih konvencija. I nauio ih je da budu umetnici. Traganje je umetnost. Za vraa, poto on nije ni pokrovitelj niti prodava umetnosti, jedina vana stvar u vezi sa radom na njegovoj umetnosti jeste da se ona moe ostvariti. Stajali smo pored klupe, posmatrajui kako veernji etai mile uokolo. Pria o etiri Tulija ostavila je u meni nekakvo zloslutno oseanje. Don Huan je predloio da se vratim kui; duga vonja do L. A., rekao je, pruie mojoj skupnoj taki predah od svih tih pokretanja koja je izvela u proteklih nekoliko dana. Drutvo naguala je vrlo zamorno, nastavio je. Ono izaziva udan zamor; moe ak i da nakodi. Uveravao sam ga da uopte nisam umoran, i da mi je njegovo drutvo sve samo ne zamorno. U stvari, njegovo drutvo me je privlailo kao narkotik bez njega nisam mogao da radim. To je zvualo kao da mu laskam, ali sam stvarno mislio to to sam govorio. Proli smo oko trga tri ili etiri puta u potpunoj tiini. Idi kui i razmisli o osnovnim jezgrima pria vraeva, rekao je don Huan sa prizvukom konanosti u glasu. Ili jo bolje, ne razmiljaj o njima, ve navedi svoju skupnu taku da se pomeri do mesta nemog znanja. Pokretanje skupne take je sve, ali ne znai nita ukoliko nije trezven, kontrolisan pokret. Zato, zatvori vrata samorefleksije. Budi besprekoran i imae energije da dostigne mesto nemog znanja. 240