OEKIVANA SINOPTIKA SITUACIJA

Dole izloena analiza stanja atmosfere u narednom periodu je raena na osnovu velikog broja sukcesivnih izlaza glavnih prognostikih modela, kako srednjeronih (ECMWF, GFS, GEM, JMA, UKMO, CMA, GEFS, GEM exemple) kao i dugoronih projekcija statistke obrade dosadanjeg toka zime i velikog broja sukcesivnih izlaza CFS modela, kako mesenog, tako i deveto-mesenog. Promene u izlazima modela su mogue i oekivane. Pre svega da se zahvalim na strpljenju svima onima koju su ovaj izvetaj ekali ali i sada jednostavno nije bilo mogue izdati bilo kakvu dugoronu prognozu i analizu stanja atmosfere na due od nekoliko dana. Jo su te informacije jako nesigurne, ali su se u poslednja 24h barem smanjili najvei konflitki meu modelima kada stanje atmosfere iza 18.02. u pitanju. Od 7.02. do 15.02. vremenske prilike nad Evropom bi trebale biti kontrolisane vrlo jakom ciklonskom aktivnou nad atlantikom iji bi se matini centar u glavnom zadravao severno od Velike Britanije. U isto vreme serija jakih sekundarnih sistema i frontalnih poremeaja u njihovom sklopu bi se preko severozapadne i sredinje, a u nekoliko navrata i preko jugoistone Evrope velikom brzinom premetala na jug donosei jaka, ali prolazna pogoranja. Ispred tih prolaznih pogoranja bi se pokretala struja vrlo toplog vazduha. Prvo, takva, manje izraeno pogoranje se oekuje oko 9.02. (slika br.1 ) Slika br1

Dok se posle tog, prolaznog pogoanja oekuje priliv vrlo toplog vazduha iz Mediterana, a nov, ovog puta jai upad hladnog i vlanog vazduha uz ciklogenezu nad severnim Jadranom se oekuje oko 12.02. (slika br.2) i kako sadanja postavka atmosfere stoji on bi osim kie regionu (naroito brdsko-planinskim oblastima iznad 600mnv) doneo i dosta obilan sneg (pre svega planine zapadne Hrvatske, BiH te zapadne Srbije). U koliko se sneg javi u nizinama za sada se ne oekuje njegovo due zadravanje.

Slika br.2

Posle tog datuma, novo, ponovo slabije izraeno pogornje se oekuje oko 15.02. nakon ega, prema trenutnom stanju gotovo svih modela sledi znaajna promena u rasporedu vazdunog peritiska. Oko tog datuma se nad centralnim atlantikom oekuje jaanje i ekspanzija anti ciklona ka severu, kao odgovor atmosfere na jaku ciklogenezu pred istonom obalom Severne Amerike. U isto vreme nad junim Grenlandom modeli takoe daju jak signal za aniciklogenezu u formiranje jo jednog anticiklona, dok bi se centar do tada kvazi-stacioniranog ciklona poeo izmetati ka Skanvinaviji (slika br.3)

Slika br.3

Nekoliko dana kasnije (oko 19.02.) ta dva anticiklona bi izvrila akciju koja nam je nedostaja tokom ove zime, blokirala bi uticaj atlantika, a po istonoj periferiji tog sistema bi se ka zapadnoj Evropi poela sputati vea koliina hladnog i vlanog vazduha, uslovljavajui ciklogenezu nad zapadnim Mediteranom. Dalje irenje uticaja ovog anticiklona bi isforsiralo udaljavanje do tada ve sasvim oslabljenog ciklona iz oblasti Skandinavije dalje ka zapadnoj Rusiji, a u njegovom hladnom sektoru on bi ka Evropi poeo premeati vrlo hladan vazduh iz junog Sibira. slika br.4

Poslednji deo ove (mogue) zimske slagalice se oekuje oko 22.02. kada bi nad veim delom Evrope zavladalo pravo zimsko vreme uz vrlo niske temperature vazduha, a serija ciklonskih aktivnosti koja bi se nalazila nad Mediteranom bi naem regionu donosila vrlo obilne snene padavine. Na slici br.5 si vidi simulacija GFS modela rasporeda vazdunog pritiska nad taj dan, na slici br.6 zona snenih padavina, a na slici br.7 temperaturno polje na taj dan i obilje hladnog vazduha koji se iz zapadne Rusije sputa duboko na kopno Evrope. Slika br.5

Slika br.6

Slika br.7

Ovakav scenario trenutno favorizuju svi gore pomenuti modeli, ja sam se odluio za prikaz simulacije GFS modela, obzirom da je on jedan od najee analiziranih modela kada su simulacije stanja atmosfere u pitanju.

U koliko se ovakav scenario i odri, dalji izledi vremena su vie zimski nego to su bili vei deo decembra prole i januara ove godine.

Napouzdaniji modeli koji vidi dalje od 22.02. trenutno je CFS model. Statistika podrava ovo njegovo reenje za dalji tog razvoja vremena. On prvo oko 6.03. vidi graenje jakog anticiklona na istoku Evrope (zapad Rusije) sa pritiskom iznad 1045hpa u centru, a u isto vreme premetanje vlage sa atlantika preko Jadrana dalje an istok. Ovo bi mogao biti scenario vrlo slian onom sa kraja januara koji nam je doneo sneg, ledenu kiu i orkansku koavu (slika br.8.)

Slika br.8

Nakon toga, oko taj model simulira porast vazdunog pritiska i nad srednjom Evropom, formirajui sporo-pokretan ciklon nad Bugarskom i Rumunijom, odravajui sneno vreme. Slika br.9

Dok oko plovine meseca ovaj isti model (CFS Climate Forecast System) i dalje ostavlja vei deo Evrope u zimskoj opciji vremena sa izraenim visokim vazdunim pritiskom nad istokom kontinenta i prostorom od juga Grenlanda do zapadne Evrope. Temperaturni odnos trenutni jako varira, ali bez obzira bude li dovoljno hladno za sneg ili ne, trebalo bi i dalje biti hladnije od proseka (slika br.10) . Slika br10.

Za sam kraj ove analize samo da napomenem da u koliko doe do us postavljanaj ovog trenda dugoroni model ni do pred sam kraj marta ne vidi nikakav porast temperature, ak vei deo Evrope oko datuma dolaska astronomskog prolea dri u hladnoi i snegu (naroito njen istoni deo, slika br.11).

Slika br.11

Ovakve dugorone prognoze su podlone velikim izmenama, naroito kako se produava interval koje one obuhvataju. Do 24.02. ona ima do 70% do 50% verovatnoe ostvarivosti, a kako vreme odmie ona pada na 35% (oko 5.03.) i n samo 15% iza 10. 03. Potrebno je pratiti stalne analize i dnevne prognoze vremena, kao i prognoze za narednih 4-5 dana ija je verovatnoa ostvarivosti znatno vea. Ali u koliko se ovakav ili slian scenario odre mogli bi posle 20 -og februara sve do pred sam kraj marta platiti za blagu zimu do tada. Marko ubrilo