Enharmonska modulacija

U baroknom stilu enharmonske modulacije su retkost i pre egzoti`an harmonski eksperiment, nego realna potreba stilske estetike: emotivno-restriktivni kontekst barokne muzike nije iziskivao iznenadne i <[okantne> promene tonaliteta, a tome nimalo nije pogodovala ni polifona faktura. U klasicizmu se enharmonska modulacija javqa znatno `e[]e, ali gotovo nikad u ekspozicionim struktyrama (re`enica, period), gde bi mogla da poremeti vedar i stalo=en tok klasi`arske muzike. Pravi procvat enharmonska modulacija do=ivqava u stilu romantizma, gde se mo=e iznenadno javiti prakti`no u bilo kom segmentu forme (ukqu`uju]i tu i ekspozicione strukture), slu=e]i za stvarawe ekspresivnih, efektnih i dramati`nih tonalnih preokreta. I u klasicizmu, i u romantizmu enharmonska modulacija skoro uvek obele=ava <`vorne>, prelomne trenutke razvoja ili po`etak reprize - i stoga je po pravilu pripremqena odgovaraju]im dinami`kim promenama (crescendo, diminuendo, ,ff, pp), melodijskom ili fakturnom stagnacijom, odnosno, vi[ekratnim ponavqawem nekog harmonskog obrta ili motiva, `ime se efekat promene tonaliteta dodatno poja`ava 1. Na ovo treba obratiti posebnu pa=wu, jer upravo dinami`ke i artikulacione oznake ili, recimo, <uporno> ponavqawe jednog istog motiva ili harmonskog obrta, pra]eno iznenadnom promenom tonalnog centra signaliziraju o enharmonskoj modulaciji. Hronolo[ki posmatrano, najranija enharmonska modulacija vezana je za zvu`nost umawenog septakorda. Primena ove modulacije u umetni`koj muzici regulisana je odre\enim pravilima:

Ulazni akord

Izlazni akord X7

Razre[ewe izlaznog akorda X7 D(septakord) T,t H K XU(R)D(septakord)

X7 (re\e H)

H XU

1 Kada je romanti`arska praksa u pitawu, ovakav <`vorni> trenutak ne mora da se nalazi iskqu`ivo u razvojnom odseku forme: radi se o bilo kakvom iznenadnom ekspresivnom preokretu, kako dramati`nog, tako i posve suptilnog karaktera - kojima, ina`e, pripada izuzetno va=na uloga u romanti`arskoj estetici. Zato u romantizmu enharmonska modulacija mo=e da se pojavi gotovo u bilo kom delu forme, `ak i u prvim taktovima muzi`kog dela, u uvodnim odsecima dva dijametralno suprotna po karakteru primera takve vrste uo`avamo u uvodu za prvi stav {openove sonate b-moll i uvodu za tre]i stav iz wegove sonate h-moll.

Enharmonska modulacija
<Istro[enost> zvu`nosti umawenog septakorda i wegova <predvidqivost> pre ili kasnije morali su da pokrenu potragu za alternativnim na`inima enharmonske modulacije. Tako se jo[ u okvirima zrelog klasicizma pojavquje enharmonska modulacija preko sklopa malog durskog septakorda. Enharmonska modulacija preko malog durskog septakorda u=ivala je u romantizmu veliku popularnost: `iwenica je da standardni sklop malog durskog septakorda ne privla`i pa=wu i ne prime]uje se sve do trenutka enharmonskog razre[ewa, `ime se ja`a efekat iznena\ewa. U klasi`arskom tonalitetu polazni akord po pravilu ima funkciju dominante (na primer: D7(C-dur)= +g(H-dur, h-moll), dok u romanti`arskim delima mo=e dobiti i funkciju neke od vantonalnih dominanti DU(naj`e[]e), Di, DO, DI. (Na primer: Di(Cdur)= +g(Des-dur,cis-moll). Enharmonska modulacija preko malog durskog septakorda je <dvosmerna>: dominanta mo=e postati prekomerni kvintsekstakord, ali i prekomerni kvintekstakord mo=e da se pretvori u dominantu. Ova okolnost se veoma inventivno koristila u umetni`koj praksi romantizma:

(es-moll) D=+g (d-moll)

(d-moll)+g=D (es-moll)

Enharmonska modulacija
P.~ajkovski, uvertira Romeo i Julija D=+g

F.{ubert, Klavirska sonata D-dur, op.53, @ stav (+g=D).

Enharmonska modulacija
Zbog estetske privla`nosti i ekspresivnog potencijala ovaj tip modulacije postaje svojevrsni <za[titni znak> romanti`arskog stila i neizostavna komponenta romanti`arskog zvu`nog ambijenta, dok razre[ewe +g - K postaje prepoznatqiv stilski simbol, zasebna jezi`ko-semanti`ka jedinica, koja se katkad pojavquje samostalno, `ak i bez zavr[etka samog procesa kadencirawa. Kod {opena ova modulacija mo=e da se na\e i na sasvim neo`ekivanim, `ak i za romanti`arske prilike, mestima kao u ni=e navedenom primeru, gde se unutar kadence najpre vr[i enharmonska modulacija iz B-dur-a u tonalitet E-dur (preko retkog za rani romantizam alterovanog akorda X7(), nakon `ega sledi enharmonska modulacija iz E-dur-a u F-dur (+J=D3) i elipti`na veza umesto tonike F-dur-a pojavquje se wegova DU, koja ima u Es-dur -u funkciju DD. Ceo proces se odvija <muwevitom> brzinom: F.{open, Nokturn Es-dur, op.9, br.2

Kao i sve druge vrste modulacionih promena, enharmonska modulacija nije <po[te\ena> istorijsko-stilskih procesa iscrpqivawa, <tro[ewa> izra=ajnih sredstava. [to je dovelo do smawivawa efekta wenog delovawa i, samim tim, do sve `e[]e wene ypotrebe kao rutinske harmonske pojave: F.List, drugi klavirski Koncert, A-dur (tri uzastopne enharmonske modulacije, sedam (!) tonaliteta: b-moll, a-moll, as-moll, g-moll, fis-moll, f-moll, E-dur)