VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

DIPLOMSKI RAD

SERIJSKI INTERFEJS RS232C I NjEGOVA PRIMENA

Mentor: Dr. Danilo Oklobdija

Kandidat: Aleksandar Filipovi 34/10-R

U Blacu, Jul 2013 god.

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sadraj

1. UVOD ...................................................................................................................... - 3 2. PRENOS PODATAKA.......................................................................................... - 4 2.1. Asinhroni prenos podataka .............................................................................. - 11 2.2. Sinhroni prenos podataka ................................................................................ - 13 2.3. Tehnike digitalnog kodiranja ........................................................................... - 14 2.4. Modulacione tehnike i modemi ........................................................................ - 15 2.5. Standardi za prenos podataka ......................................................................... - 19 3. RS-232 standard ................................................................................................... - 20 3.1. Podrane vrste ramova i njihove oznake ........................................................ - 25 3.2. Hardver koji podrava RS-232 ........................................................................ - 26 3.3. RS-232C ............................................................................................................. - 28 4. USB (Universal Serial Bus) .............................................................................. - 39 5. Zakljuak .............................................................................................................. - 42 6. Literatura .............................................................................................................. - 44 -

-2-

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

1. UVOD
RS-232 standard nastao je daleke 1960. godine, kada je prihvaen od strane EIA (eng. Electronics Industry Association). Standard se stalno dopunjavao, tako da je 1969. godine izdat RS232-C standard, koji koriste i PC raunari. 1987. godine izdata je etvrta revizija ovog standarda pod oznakom RS-232D. U ovom standardu dodate su tri nove testne linije. Poslednji standard ovog naina prenosa nastao je 1991. godine pod oznakom RS232-E. Elektrine osobine serijskog porta RS232-C standarda su sledee : logika nula "SPACE" nalazi se u opsegu napona +3 V do +25 V, logika jedinica "MARK" je u opsegu -3 V do 25 V, oblast izmeu -3 do + 3 V nije definisana, napon na kolu ne sme da pree 25V u odnosu na masu (GND), struja kola ne sme prei 500 mA.

Oblik signala kod RS232 standarda dat je na slici 0.

Slika 0. Oblik signala kod RS232 standarda

Stanje kada nema slanja podatka, tj. linija je slobodna, oznaeno je MARK naponom. Prenos poinje kada linija pree u SPACE stanje, to predstavlja START bit. Iza START bita dolaze bitovi podataka i to tako da je jedinica predstavljena negativnim naponom, a nula pozitivnim. Ovo je najee u suprotnosti sa ustaljenom logikom da je +5 V logika jedinica, a 0 V logika nula. Problem reava prijemno kolo (npr.MAX232, ST232, ICL232, MAX3232, ST3232,ICL3232 itd.) konvertujui napone tako da su prilagoeni naponima interfejsa koji se koristi. Posle bita podatka dolazi bit parnosti koji se koristi za detekciju jednostruke greke u prenosu. Iza bita parnosti signal se postavlja u MARK stanje to oznaava poetak STOP bita. Prema RS232 standardu broj -3-

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

stop bitova moe biti: 1, 1.5 ili 2. Nakon zavretka STOP bitova, linija je spremna za slanje novog karaktera. PC raunari koriste kao DATA bite najee 7 ili 8 bita. Izmeu slanja dva karaktera linija se nalazi u MARK stanju, a u toku prenosa vie puta prelazi iz MARK u SPACE stanje u zavisnosti od broja jedinica i nula. To znai da se linija moe nalaziti u SPACE stanju najvie u sluaju kada karakter sadri sve nule. Ova osobina prenosa upotrebljena je za uvoenje specijalnog znaka nazvanog BREAK (prekid). Ovaj se signal koristi kako bi se dala prijemniku signalizacija da je dolo do problema u slanju podataka. Serijski prenos poinje tako da predajna strana alje prijemnoj strani signal RTS - zahtev za slanjem, dok prijemnik ako je spreman za prijem odgovara signalom CTS - spreman za prijem. Predajnik zatim alje podatke prijemniku. Nakon prijema podataka, prijemnik proverava da li su podaci primljeni bez greke i za to vreme javlja predajniku da je zauzet. Ako su podaci primljeni bez greke, prijemnik alje predajniku signal potvrde ACK (eng. Acknowledgment - ASCII 6), a u sluaju ako se pojavila neka greka, alje signal negativne potvrde NAK (ASCII 21). Zavisno od upotrebljenog protokola, odgovor predajnika na dobijeni NAK signal moe biti ponovno slanje podataka.

2. PRENOS PODATAKA
Prenos podataka predstavlja prenos kodirane informacije. Obino se prenos podataka odnosi na serijski prenos podataka. No, nezavisno od toga to se u veini sluajeva implicitno podrazumeva, prenos podataka se moe ostvariti kao: paralelni - kada se prenos veeg broja bitova podataka vri istovremeno (tipino se ovakav prenos ostvaruje preko sistemske magistrale ili neke druge magistrale za proirenje, tj. preko veeg broja vodova); serijski - prenos podataka se vri bit po bit preko jedinstvenog voda ili komunikacionog kanala (tipian primer je komunikaciona linja).

Osnovne karakteristike oba naina prenosa su sledee. Paralelni prenos je bri od serijskog, ali je znatno skuplji, jer zahteva vei broj veza (vodova ili kanala za prenos). Serijski prenos je pouzdaniji, jer se prekid u prenosu uvek moe lako ustanoviti. Kod serijskog prenosa skup pravila za razmenu podataka izmeu dva ureaja (protokoli) je bolje definisan (postoje meunarodni standardi i norme za prenos), a kod paralelnog -4-

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

prenosa, zbog razliitog obima kod prenosa paralelnih podataka, to nije sluaj. Imajui sve ovo u vidu, paralelni prenos podataka se vie preferira kod prenosa podataka na kraa rastojanja (do nekoliko metara, tj. vie "interno" u okviru raunarskog okruenja kao to je interfejs raunar i tampa), a serijski prenos za prenos podataka na vea rastojanja (prenos podataka izmeu dva raunara koji mogu biti udaljeni i na hiljade kilometara).

Sl. 1. Aplikacija koja koristi paralelnoserijsku i serijskoparalelnu konverziju. Kako se komunikacije u okviru raunarskog/mikroraunarskog sistema ostvaruju preko sistemske magistrale u paralelnoj formi, evidentno je da je potrebna paralelnoserijska konverzija, kada se vri sprega sistema koji sa jedne strane obavljaju paralelni, a sa druge strane serijski prenos podataka. Na slici 1 prikazana je jedna aplikacija koja koristi obe konverzije, paralelnoserijsku i serijskoparalelnu, da bi ostvarila prenos n-tobitnih paralelnih podataka od predajnika do prijemnika preko serijske komunikacione veze. Pomeraki registri (slika 2), koriste se kao sklopovi za konverziju podataka iz paralelnog u serijski oblik i obratno.

-5-

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 2. Primena pomerakih registara za konverziju parelenih podataka u serijske i obrnuto.

Sinhronizacija rada predajnika i prijemnika je kritina i predstavlja jedan od osnovnih problema kod rada ovakvih sistema; potrebno je na neki nain izdvojiti na prijemnom kraju takt, ali takoe i odrediti kraj poruke. O ovom problemu sa vie detalja govoriemo neto kasnije. Na slici 3 prikazan je jedna tipina serijska U/I aplikacija.

-6-

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 3. Serijski prenos podataka. U ovom sluaju postoji komunikaciona veza za prenos podataka izmeu terminala i mikroraunara. Podatak se konvertuje iz paralelnog u serijski oblik na magistralnom interfejsu i prenosi bit po bit du linije. Ako se prenos podataka vri na relativno kratka rastojanja preko posebnih linija (kao to je prikazano na slici 3), tada se prenos podataka moe ostvariti direktno u digitalnoj formi. Postoje razliiti standardi za definiciju logikih nivoa i signala koji se koriste za digitalni prenos podataka kao to su RS-232 i drugi (standarde emo izuavati detaljnije).

Digitalni signali imaju veoma brze usponske i opadajue ivice, ali takoe nivo signala moe biti 1 ili 0 tokom veoma dugog vremenskog perioda. Ovo ukazuje da se za prenos koristi veoma irok frekventni spektar, poev od jednosmerne komponente (DC) do harmonika bitske brzine impulsa koji se prenese. Telefonske linije kao medijum po kome se vri prenos podataka ne mogu prenositi DC nivoe ili vrlo visoke frekvencije. Zbog toga, ako je potrebno da se podaci prenose preko telefonskih linija neophodno je da se vri konverzija digitalnih signala u analogni oblik koji se moe prenositi u relativno uskom opsegu. Podsistemi koji obavljaju ovu funkciju se zovu modemi. Modem predstavlja skraeni izraz za par modulator-demodulator. Jedan od osnovnih zadataka kod prenosa podataka sa jednog mesta na drugo, ogleda se u tome da prijemnik mora znati kako da vri interpretaciju podataka i otkriva mogue -7-

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

greke u prenosu. Ovu funkciju mogue je ostvariti komunikacionim protokolom. Tehnike za prenos podataka o kojima emo govoriti u daljem tekstu odnosie se na povezivanje izmeu dva ureaja tipa taka ka taki (point to point). Kompleksnije eme su raunarske mree koje obezbeuju da vei broj raunara komunicira izmeu sebe. Osnovni principi rada, kao i komunikacioni protokoli, su kod ovih sistema znatno sloeniji i o njima neemo govoriti. Jedna osnovna ema komunikacione veze prikazana je na slici 4.

Sl. 4. Sistem prenosa podataka. Terminal (raunar) na jednom kraju veze komunicira sa raunarom (terminalom) na suprotnom kraju. Komunikacionu vezu ine DTE (Data Terminal Equipment) i njemu pridrueni modem na oba kraja. Postoje dve osnovne konfiguracije veza koje zovemo veza tipa taka-ka-taki (point-topoint) i vietakasta (multidrop) veza, kao to je prikazano na slici 5.

Sl. 5. Sistemi taka-ka-taki i vietakasti.

-8-

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Kod prve, obe krajnje stanice komuniciraju na ravnopravnoj osnovi, dok kod druge jednom ureaju je dodeljena uloga gospodara (glavne ili primarne stanice), a drugom uloga potinjenog (sekundarna stanica). Svaka stanica ima svoju sopstvenu jedinstvenu adresu, pri emu je primarna stanica ta koja kontrolie (nadgleda) celokupni prenos podataka po ostvarenoj vezi (ovakav tip adresiranja nije neophodan kod veze tipa taka-ka-taki). Fiziki, komunikacionu vezu mogu initi, kao to je prikazano na slici 6, dva ili etiri voda. Kod dvoine veze postoji signalna linija i masa, dok kod etvoroine veze postoje dve linije po kojima se prenose signali i dve ice za masu.

Sl. 6. Fizika sredstva za prenos podataka. Organizacija logike komunikacione veze prikazana je na slici 7. Kod simpleks veze, linija je namenjena za predaju ili prijem ali ne i za jedno i za drugo. Kod poludupleks veze, prenos se moe realizovati u oba smera, ali u jednom trenutku veza se moe ostvariti samo u jednom smeru. Kod potpune dupleks veze, predaja i prijem se mogu ostvariti u oba smera istovremeno.

-9-

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 7. Logika sredstva za prenos podataka. Osnovna mera koja ukazuje na brzinu prenosa podataka je broj prenetih bitova u sekundi (bps - bits per second). Slina mera je Baudova brzina. Baudova brzina predstavlja merilo o broju signalizirajuih jedinica u sekundi. Za sluaj kada se koriste jednostavne modulacione tehnike merila bps i baud su jednaka jer za svaki bit na liniji postoji samo jedno mogue stanje promene. Ali kada se koriste kompleksne tehnike, kao to je fazna modulacija, i vie od jednog bita moe biti kodirano sa ciljem da ukae na promenu stanja. Na ovaj nain, svaka signalizatorska jedinica (promena stanja) se moe koristiti za prenos veeg broja bitova, pa je u tom sluaju bitska brzina vea od baudove. Ovakav aspekt posmatranja interesantan je sa stanovita projektovanja veoma brzih modema, ali sa take gledita korisnika najvanija specifikacija je bps. Nezavisno od toga moramo biti svesni da se ova dva termina esto koriste ali i da njihovo znaenje nije identino u svim situacijama.

- 10 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

2.1. Asinhroni prenos podataka

Na slici 8 prikazan je talasni oblik koji vai za asinhroni prenos jednog znaka.

Sl. 8. Talasni oblik kod asinhronog prenosa jednog znaka.

Svaki bit se predaje u toku jednog bitskog intervala. Kada se po liniji ne prenose podaci za signal kaemo da je u stanju "marking", to odgovara logikoj jedinici. Na poetku svakog znaka, signal se postavlja na stanje logike 0 u trajanju od jednog bitskog intervala. Ovaj bit se zove start bit, i on oznaava vremensku referencu prijemnika. Nakon start bita, u toku svakog narednog bitskog intervala, generie se po jedan bit podatka, a obino prenos poinje sa LS bitom. Broj bitova podataka moe biti 5-8 o emu postoji dogovor izmeu predajne i prijemne strane. Opciono, nakon zadnjeg bita podatka, moe slediti bit parnosti. Na kraju sledi predaja jednog ili veeg broja stop bitova. Stop bit obavlja sledee dve funkcije: obezbeuje minimalno kanjenje izmeu znakova (ovo je bilo posebno vano obezbediti kod starih elektromehanikih predajnika i prijemnika). stop bit u kombinaciji sa start bitom garantuje da e se javiti najmanje jedan prelaz od stanja "mark" na stanje "space" na poetku svakog znaka.

Za predajnik je generisanje serijskog niza podataka jednostavan zadatak. On prosto generie svaki bit ukljuujui start i stop bitove. Prijemnik ima u sutini tei zadatak. Kod asinhronog prenosa predajnik i prijemnik obino ne rade sa istim taktom. Zbog - 11 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

toga prijemnik mora tano da odredi lokaciju granice svakog bita. Obino je takt prijemnika 16, 32 ili 64 puta vii od bitske brzine. I pored toga to je ovaj takt asinhron u odnosu na predajni takt, frekvencija rada prijemnika moe se razlikovati samo za nekoliko procenata u odnosu na frekvenciju rada predajnika. Da bi odredio prvu bitsku eliju prijemnik eka na prelaz markspace, koji se javlja na poetku svakog start bita. Kod najveeg broja serijskih prijemnika postoji detekcija pogrenog start bita, a verifikacija da li je linija u "space" stanju vri se na sredini start bita. Na ovaj nain izbegavaju se uticaji kratkotrajnih smetnji koje mogu dovesti do pogrenog okidanja prijemnika. Prijemnik (ako je start bit bio ispravan) na dalje uzorkuje liniju za podatke radi prijema prvog bita podatka 1,5 T posle vaee detektovanog stanja markspace, tj. odluuje o vanosti bita podatka na sredini bitskog intervala T. Na slici 9 prikazani su trenuci uzorkovanja bitova u poruci na prijemnom kraju.

Sl. 9. Naponski nivoi kod RS232c interfejsa.

Kako je prenos svakog podatka (znaka) nezavisan od prethodnog, postoji proizvoljan iznos pasivnog vremena izmeu dva znaka, u kome se linija nalazi u stanju "mark". Sinhronizacija prijemnika se izvodi na osnovu ivice koja oznaava poetak "start" bita. Sa te take gledita, lokacija bitske elije zavisi od takta prijemnika koji treba da je priblian taktu predajnika. Imajui u vidu da se podaci mogu u okviru bitskog intervala uzorkovati bilo gde, obino se dozvoljava neka greka od 3 do 5% u radu taktnih frekvencija predajnika i prijemnika.

- 12 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

2.2. Sinhroni prenos podataka

Kod asinhronog prenosa podataka ne postoji dobra vremenska iskorienost sa stanovita prenosa informacije. Naime, najmanje dva od svakih deset bitova (start i stop) ne nosi korisnu informaciju. Zbog toga se gubi 20% od ukupnog propusnog opsega komunikacione veze. Teoretski, efikasnost se moe poveati prenoenjem veeg broja bitova izmeu svakog para start i stop bitova. Ali, kako se ukupna sinhronizacija u radu zasniva na prvom prelasku sa 1 na 0, bilo koja greka u taktnoj frekvenciji akumulira se do pojave sledee start-stop sekvence. Taktne frekvencije predajnika i prijemnika moraju zbog toga biti veoma dobro uparene. Drugi problem kod asinhronog prenosa se javlja zbog toga to prijemnik obino radi sa taktnom frekvencijom koja je 16 puta vea od one koja odgovara bitskoj brzini. Ovi problemi se mogu reiti korienjem sinhrone komnunikacije kod koje se zajedno sa informacijom predaje i taktna pobuda. Taktna frekvencija se moe prenositi kao poseban signal, ili ako se koristi princip kodiranog samotaktovanja kojim se omoguava izdvajanje takta od primljenih podataka. Nezavisno od toga koja se tehnika koristi prijemniku se dovodi taktna frekvencija koja je sinhrona sa predajnom taktnom frekvencijom. Na ovaj nain se eliminie potreba za uveenjem start i stop bitova, kao i to da prijemnik radi sa taktnom frekvencijom koja je umnoak u odnosu na bitsku brzinu. Na ovaj nain postie se vea brzina kod prenosa podataka. Na slici 10 prikazana je razlika izmeu asinhronih i sinhronih signala. Kod asinhronih sistema postoji najmanje uvek po jedan start i stop bit izmeu svakog para znakova. Kada se ne prenosi podatak, signal ostaje u "mark" stanju. Kod sinhronog sistema ne postoji pasivno vreme izmeu znakova. Kada se ne prenosi podatak, prenosi se podatak o sinhronizaciji. Ovaj znak ne nosi informaciju, ali obezbeuje da se ostvari sinhronizacija prijemnika. Zbog vee brzine prenosa, sinhroni prenos podataka se obino koristi za komuniciranje izmeu raunara. Nekoliko protokola je definisano za korienje kod sinhronih komunikacionih sistema. O ovoj problematici neemo govoriti

- 13 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 10. (a) Asinhroni talasni oblik. (b) Sinhroni talasni oblik. (c) Format SDLC okvira.

2.3. Tehnike digitalnog kodiranja

Bit serijsko kodiranje, kod koga signal zadrava stanje kod svakog bita u toku bitskog intervala, zove se NRZ (not-return-to-zero), poto se signal ne vraa na nulu posle svakog bita. Ova tehnika kodiranja se esto koristi kod asinhronih komunikacija, ali ima nedostatak to nije samotaktovana, tj. iz NRZ signala nije mogue izdvojiti taktnu frekvenciju. Pored toga NRZ signal moe ostati u istom stanju (0 ili 1) nedefinisan period vremena, tako da je potrebno obezbediti u prenosu i DC spregu. Da bi metod kodiranja bio samotaktovan, mora se garantovati prelaz signala iz jednog stanja u drugo, nezavisno od toga kakav se oblik podataka prenosi. Da bi se ovaj cilj ostvario potrebno je da se koriste posebna kola za sinhronizaciju koja se zovu PLL (Phase Locked Loop). Alternativni metod kodiranja je NRZI. Na slici 11 prikazan je nain kodiranja jednog oblika podatka razliitim kodovima.

- 14 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 11. Razliiti naini kodiranja podataka.

NRZI kodiranje koristi prelaz na poetku elije sa ciljem da oznai 0 a ne koristi prelaz da bi oznaio 1. Zbog toga NRZI nije u potpunosti samotaktovan kod, jer kontinualan niz jedinica ne kreira prelaze. Manester kodiranje je primer tehnike samotaktovanog kodiranja. Postoji prelaz u centru svake bitske elije; prelaz sa visokonisko ukazuje na 1, a sa niskovisoko na 0. Prelazi se izvode u okviru granice bitske elije, tako da u okviru elije uvek postoji po jedan prelaz, a ponekad i dva. Na alost kodiranje i dekodiranje Manester signala je dosta tee u odnosu na NRZ signale. Postoji veliki broj varijacija tehnike kodiranja. Bifazno kodiranje koristi prelaz na svakoj granici bitske elije. Prisustvo ili odsustvo prelaza u centru svake bitske elije odreuje stanje bita. Prelaz u centru elije ukazuje na 1, a kada ne postoji prelaz u centru ukazuje se na 0. Moe se koristiti i suprotan prilaz, kada prelaz u centru bitske elije ukazuje na 0.

2.4. Modulacione tehnike i modemi

Sa ciljem da se prenese informacija izmeu predajnika i prijemnika, osnovni logiki signali moraju se prvo konvertovati u oblik koji je pogodan za predaju po komunikacionom kanalu. Postoji nekoliko tehnika da se ostvari ova funkcija. Kod najstarijeg pristupa - elektromehaniki teleprinter - kodiranje informacije se vri pomou povorke unipolarnih DC impulsa (mark i space) kao to je prikazano na slici 12. - 15 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 12. Teleprinter (TTY).

U dananje vreme za prenos digitalnih podataka na dua rastojanja ili preko analognog medijuma, kao to su telefonske linije, koriste se modemi. Opti blok dijagram modema prikazan je na slici 13.

Sl. 13. Blok dijagram modema. Za prenos informacije po liniji se koriste razliite tehnike. Na slici 14 prikazana je tehnika RTTY (Radio Teletype) kod koje amplituda noseeg signala varira da bi se ukazalo kada je signal na 1 ili 0.

- 16 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 14. (a) Radio teleprinter (RTTY). (b) FSK. (c) Fazna modulacija. Druga esto koriena tehnika modulacije je FSK (Frequency Shift Key). Kod ove tehnike (slika 15) jednom frekvencijom se predstavlja 0 a drugom 1. Na primer, Kansans City Standard koji se koristi kod zapisa na kaseti kodira 0 sa 1200Hz a 1 sa 2400Hz. Fazno kodiranje, esto nazvano PSK (Phase Sfift Key), koristi samo jednu frekvenciju, ali promena faze ukazuje na podatak (slika 15). Fazno kodiranje zahteva manji analogni propusni opseg za datu bitsku brzinu, ali je kompleksnije za implementaciju. Na slici 15, 0 ima istu fazu kao i nosa, a 1 se kodira kao promena faze od 180.

- 17 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 15. Talasni oblici kod FSK i fazne modulacije. Ogranieni opseg telefonske linije (300Hz do 3.4kHz) ograniava brzinu sa kojom se moe vriti prenos podataka. Kod poludupleks prenosa u jednom trenutku jedan modem moe koristiti ceo raspoloivi opseg, a kod potpunog dupleksa ukupni propusni opseg mora biti deljiv. Jedan od najstarijih standarda za modeme koji se jo i dan danas koristi je Bell 103. Ovaj standard koristi FSK modulaciju za predaju do 300 bps u potpunom dupleksu. On koristi sledee frekvencije: Modem koji alje: 0=1070Hz Modem koji odgovara: 0=2025Hz 1=1270Hz 1=2225Hz Drugi poznatiji standard je Bell 212A kojim se ostvaruje brzina prenosa od 1200bps u reimu rada potpuni dupleks. Bell 212A koristi dvobitnu faznu modulaciju. Nosilac predajnog modema je 1200Hz, a modema koji odgovara je 2400Hz. Termin dvobitni ukazuje na injenicu da se pomou dva bita vri kodiranje svakog faznog pomeraja. Na slici 7.16 prikazane su etiri fazne promene za modem tipa 212A kada je nosilac 2400Hz. Baudova brzina fazno kodiranog signala odgovara brzini faznih promena. Kako se sa dva bita kodira jedna fazna promena, niz podataka od 1200bps generie analogni signal od 600 bauda. Modeme moemo podeliti u tri grupe: - 18 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

modemi za prenos podataka na kraim rastojanjima (short-haul modemi). Kao to i samo ime ukazuje koriste se za prenos podataka u onim slujevima kada su predajnik i prijemnik blizu jedan drugom i ne postoji potreba za korienjem javne telefonske mree.

"Voice-grade" modemi - koriste javnu telefonsku mreu pa su zbog toga ogranieni na opseg od 300Hz do 3.4kHz. Maksimalna brzina prenosa kod ovih tipova modema je 9600bps.

"Wideband" (irokopojasni) modemi za prenos koriste namenske ili radio kanale i mogu raditi sa brzinama od 19.2 do 230.4kbps.

Savremeni modemi su "inteligentni" i zasnivaju svoj rad na mikroprocesorskom upravljanju. Pored mogunosti da vre prijem i predaju podataka, takvi modemi imaju mogunost da se odazivaju na komande host raunara, vre automatsko povezivanje i prekidanje veze, i generiu pozivnu informaciju po telefonskoj liniji.

2.5. Standardi za prenos podataka

Postoji vei broj standarda koji se odnosi na prenos podataka. Razmatraemo samo standarde koji se odnose na fiziki nivo, a koji specificiraju naponske nivoe i definiciju signala, da bi se mogli preneti bitovi sa jednog mesta na drugo. U daljem tekstu opisaemo standarde RS-232, RS422, RS-423, RS-449 i RS-485. Ovi standardi su definisani od strane EIA (Electronic Industries Association). Postoje i standardi definisani i od strane CCITT (Comitee Consultatif International Telephonique et Telegraphique). CCITT-ovi standardi poinju sa slovom "V", na primer V.24 je ekvivalentan sa RS-232.

- 19 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

3. RS-232 standard
RS-232C je standard za povezivanje DTE (Data Terminal Equipment) ureaja sa DCE (Data Communication Equipment) ureajima primenom asinhrone serijske veze relativno malih brzina. Raunar spada u DTE ureaje, dok je tipian primer DCE ureaja modem. C-verzija usvojena 1969.godine. Kasnije je standard malo modifikovan i preimenovan u EIA 232, a od 1988 u TIA-232, da bi 1997. bio usvojen danas vaei standard TIA-232F. Razlike u odnosu na RS-232C su uglavnom u specifikacijama vremenskih dijagrama i promeni standardom definisanih imena nekih signala ali sutinskih razlika nema. EIA je skraenica za drutvo pod nazivom Electronic Industries Association, koje se 1988 transformisalo u Telecommunications Industry Association (TIA). Asinhrona serijska veza bitske brzine do 115,2 Kbita/s (originalno, standard dozvoljava bitske brzine do 20Kbita/s). Bitske brzine koje se danas koriste su 9,6 Kb/s 19,2Kb/s, 33,6Kb/s, 56Kb/s, 115,2Kb/s ali i vee brzine, u vezama van standarda. Standard za vezu od take do take. Maksimalna duina kabla puno zavisi od brzine. Po standardu, za brzinu 19,2Kb/s, dozvoljena je duina kabla oko 15m (50ft). Nesimetrina veza sa naponskim signalima. Naponski signali mksimalnih nivoa 25V (logika jedinica - mark) i +25V (logika nula - space) iako standard dozvoljava nivoe 25V, danas je uobiajeno koristiti 12V i manje. Prijemnik mora da bude u stanju da sve signale na ulazu izmeu 3V i 25V primi kao logiku jedinicu, a sve signala izmeu +3V i +25V kao logiku nulu. Standard definie izlaznu otpornost predajnika manju od 50 i ulaznu otpornost prijemnika izmeu 3k i 7k uz ulaznu kapacitivnost manju od 2,5nF. Podrana dupleks veza. Standard definie oblik rama u koji se pakuje podatak koji se prenosi. Ram se sastoji od jednog start-bita i jednog stop-bita. U ram se pored podatka (5-8 bita) moe ubaciti jo i bit parnosti.

- 20 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Slika iznad pokazuje izgled signala na linijama za prenos podataka sa dva logika nivoa. Logika jedinica se u literaturi oznaava sa mark, a logika nula space. Na slici su dva bajta koja se prenose neposredno jedan za drugim. Stanje kada se preko linije ne prenosi nita se obino naziva idle i u tada je na vodu logika jedinica. Start bit je logika nula, a stop bit logika jedinica. Slika ispod pokazuje realni signal na linijama za prenos podataka pri prenosu ASCII koda slova K iji je binarni zapis 010010112. Kada se podaci ne prenose preko voda (idle stanje), na vodu je logika jedinica (negativan napon). Prenos bajta poinje skokom napona na liniji na pozitivan napon (start bit, koji je logika nula). Prvi bit koji se prenosi je LSB (bit najmanje pozicione vrednosti podatka) koji logika jedinica (negativni napon). Zatim slede ostali bit do MSB. Na kraju dolazi Stop-bit koji je logika jedinica (negativan napon). Po zavretku prenosa podatka, vod ostaje u idle stanju negativan napon.

- 21 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Bit parnosti se dodaje ramu iza bita oznaenog sa b7 (MSB) a pre stop-bita. Bit parnosti ubacuje predajnik kao logiku nulu ili logiku jedinicu tako da broj logikih jedinica meu devet bita (b0 do b7 plus bit parnosti) bude paran. Ako na prijemu broj logikih jedinica raunajui osam bita podatka i bit parnosti, nije paran, podatak je prenet neispravno. Ta greka se naziva greka parnosti PE (parity error) Zadatak prijemnika je da raspakuje podatak. Stop bit slui uglavnom za proveru valjanosti rama. Ako na mestu gde treba da bude stop bit prijemnik prepozna logiku nulu neto sa prenosom nije u redu. Takva greka se naziva greka rama FE (framing error). Prijemnik moe da detektuje jo nekoliko greaka. Treba pomenuti greku prepumavanja OE (overrun error) koja nastaje ako raunar ne preuzme prethodni bajt kada je naredni ve stigao. Prvobitna namena ovog standarda je bila veza raunara (u poetku teleprintera ili terminala) sa modemom. Modem je preko telefonske linije bio povezan sa drugim, udaljenim, modemom za koji je takoe povezan drugi raunar. Vremenom je isti standard sve vie korien i za direktnu vezu dva raunara ili raunara i neke druge periferije. Takva veza koja zaobilazi modem i povezuje dva DTE ureaja naziva se null-modem veza.

Tabela ispod prikazuje raspored signala na danas korienom 9-polnom konektoru. Pored ovog konektora, standard definie i 25-polni konektor (muki DB25) sa dodatnim - 22 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

signalima koji se danas izuzetno retko koristi. Raspored signala se razlikuje na DTE i DCE ureajima. Kompletni podaci, vezano za raspored i ulogu signala na 25-polnom konektoru ili na 9-polnom DCE konektoru se mogu nai u RS-232 standardu.

Muki RS232 DB9 Pin br. 1 2 3

9-polni konektor na PC (DTE ureaj) Signal i smer signala Carrier Detect (CD) Received Data (RD) Transmitted Data (TD) Data Terminal Ready (DTR) Signal Ground (SG) Data Set Ready (DSR) Request To Send (RTS) Clear To Send (CTS) Ring Indicator (RI) DETEKTOVAN NOSILAC PRIJEMNI SIGNAL PREDAJNI SIGNAL Ulazni (ka PC) Ulazni (ka PC) Izlazni (od PC)

4 5 6 7 8 9

PC UKLJUEN MASA MODEM UKLJUEN ALJI MI SLOBODNO SLANJE MODEM ZVONI

Izlazni (od PC)

Ulazni (ka PC) Izlazni (od PC) Ulazni (ka PC) Ulazni (ka PC)

- 23 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

NAPOMENE: U tekstu koji sledi, zbog jednostavnosti je pretpostavljeno da je PC povezan sa modemom iako sa druge strane veze uopte ne mora da bude modem (i danas je sve ree). Prevodi imena signala nisu zvanini i namenjeni su samo internoj upotrebi. Podebljani signali su neophodni za prenos informacije. Standard podrava dupleks vezu pa pored povratnog voda SG (noica 5) postoji jo RD signal (noica 2) koji je prijemni (signal od nekog drugog ureaja ka PC) i TD signal (noica 3) koji je predajni (signal od PC ka nekom drugom ureaju). U ureajima koji danas koriste RS232 preteno se koriste samo ova tri signala. Uobiajene oznake, pored standardizovanih (RD i TD) su Rx i Tx ili RxD i TxD. Ostali signali se mogu podeliti u dve grupe. Jedni su namenjeni dogovoru (handshake) PC i modema o tome da li su spremni za razmenu podataka, a drugi su informacija o statusu modema. Svi signali iz obe grupe su sa negativnom logikom. Logika nula (pozitivan napon) oznaava da je signal aktivan (asserted), a logika jedinica (negativan napon) oznaava da je signal neaktivan (deasserted) Signale za dogovor (handshake) ine dva para signala. Jedan je DTR i DSR, a drugi CTS i RTS.Signalom DTR raunar obavetava modem da je ukljuen (ovaj signal postaje aktivan im se PC ukljui). S druge strane, modem alje raunaru informaciju da je ukljuen i u stanju da uspostavi komunikaciju,tako to signal DSR postavi na aktivni nivo (logika nula - pozitivan napon). Preciznije, za aktiviranje DSR signala potrebno je da bude ispiunjeno jo nekoliko uslova, detalji se mogu pronai u standardu.

DTR definie raunar. Pozitivan napon na DTR znai da je raunar ukljuen. DSR definie modem. Pozitivan napon na DSR znai da je modem ukljuen i u stanju da komunicira sa drugim, udaljenim modemom preko telefonske linije.

PC postavlja RTS signal na aktivni nivo (logika nula - pozitivan napon) kada je spreman da nastavi da prima podatke od modema. Dakle raunar nije zazuzet obradom i trai od modema podatke, tanije, obavetava ga da je slobodan. Signal slian ovome koji alje modem, naziva se CTS i kada modem aktivira CTS, to je obavetenje PC da je modem spreman da prima nove podatke, odnosno da PC moe slobodno da nastavi da ih alje. Negativnim napon na CTS modem trai od raunara da ovaj prekine sa slanjem podataka. - 24 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

RTS definie raunar. Pozitivan napon na RTS znai da raunar trai podatke od modema (spreman je da ih primi).

CTS definie modem. Pozitivan napon na CTS znai da modem trai podatke od raunara (modem obavetava raunar da raunar moe slobodno da nastavi sa slanjem podataka)

CD i RI su signali statusa modema. Kada modem aktivira CI signal (postavi logiku nulu pozitivan napon) on time obavetava PC da je uspostavio vezu preko telefonske linije sa drugim, udaljenim, modemom. Modem odreuje i stanje RI signala. On aktivira RI signal (postavlja logiku nulu pozitivan napon) kad eli da obavesti PC da telefon u modemu zvoni (to jest da drugi, udaljeni, modem trai uspostavu veze sa njim).

3.1. Podrane vrste ramova i njihove oznake

Prijemnik mora da zna bitsku brzinu predajnika kao i oblik rama. Za oznaku vrste rama koriste se tri znaka. Prvi je broj bita podatka (5,7 ili 8), drugi je oznaka kakav se bit patrnosti koristi (N, E, O, M ili S), i trei je broj stop-bita (1, 2 ili 1.5). to se tie parnosti, standard dozvoljava da se bit parnosti ne koristi (oznaeno sa N), da se koristi parna parnost broj logikih jedinica paran (oznaeno sa E), zatim neparna parnost broj logikih jedinica neparan (oznaeno sa O), da na mestu bita parnosti uvek bude logika jedinica (oznaeno sa M) ili da na mestu bita parnosti uvek bude logika nula (oznaeno sa O). Na primer, danas najvie korien oblik rama sa 8 bita podatka, bez bita parnosti i sa jednim stop-bitom, bi nosio oznaku 8N1, dok bi ram 7E1 oznaavao ram sa sedmobitnim podatkom, bitom parne parnosti i jednim stop-bitom.

- 25 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

3.2. Hardver koji podrava RS-232

Postoji hardver koji reava probleme pakovanja rama na predaji, raspakivanja na prijemu, proveru parnosti, generisavnja takta i mnogo toga drugog. Danas se takvi ureaji uglavnom nazivaju UART (universal asynchronous receiver / transmitter) mada ima i drugih naziva (ACIA, SPI, SCP). Ovaj sklop se povezuje jednostavno na magistralu raunara, a sa softverske strane se ponaa kao niz registara za razmenu podataka, kontrolnih i statusnih informacija. Svakako najpopularniji UART je 16550A ip kompanije National Semiconductor iz osamdesetih godina. Iako postoji puno novijih i savremenijih ipova, veina njih se trudi da zadri kompatibilnost sa 16550, moda zbog toga to je UART u PC realizovan sa njim. Skoro svi dananji mikrokontroleri na sebi imaju bar jedan UART, bilo samo sa TD i RD signalom (bez mogunosti dogovora handshake), bilo sa kompletnim setom RS232C signala.

- 26 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

UART ipovi, naalost, realizuju serijsku komunikaciju ali na TTL logikim nivoima (0V - logika nula, 5V - logika jedinica). Da bi se ostvarila komunikacija sa drugim ureajima koji potuju RS232C standard, neophodno je konvertovati ove logike nivoe na nivoe definisane RS232C standardom gde za pouzdanu komunikaciju logika nula treba da bude bar desetak volti, a logika jedinica minus desetak volti. Do pojave danas najpopularnijeg ipa za ovu konverziju nivoa (MAX232), taj zadatak je bio nona mora za hardverae jer je bilo nuno obezbediti dva nova naponska nivoa, +12V i -12V to je zahtevalo dva nova ispravljaa, stabilizatora, izvod na transformatoru... samo za ovu namenu. MAX232, kompanije Maxim se napaja samo naponom logike 5V (danas postoji i za 3,3V) a u sebi ima oscilator, podiza napona i translator nivoa za . Ovo kolo zahteva samo etiri spoljanja kondenzatora. Iako danas postoje mnogi drugi, savremeniji pa i jednostavniji translatori nivoa, MAX232 i MAX3232 (sa 3,3V napajanja) i njihovi klonovi su i dalje najzastupljeniji. Jasno je da se serijska komunikacija moe ostvariti i na TTL nivoima i to se esto radi kada se povezuju dva mikrokontrolera koji imaju UART. Na kraim rastojanjima (do 1m), veza je pouzdana i na brzinama do 1Mb/s Veze prema nekim od sajtova koji se bave RS-232 standardom: http://www.camiresearch.com/Data_Com_Basics/RS-232_standard.html http://www.lammertbies.nl/comm/info/RS-232.html http://en.wikipedia.org/wiki/RS-232

- 27 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

3.3. RS-232C
RS-232C je najee korieni standard za rad na kraim rastojanjima i srednjim brzinama. Slovo C oznaava da je to trea verzija poetno predloenog standarda, a RS se odnosi na "Recommanded Standard". Kao to je prikazano na slici 7.16, prvobitno je RS-232C bio namenjen za prenos podataka izmeu ureaja tipa DTE (Data Terminal Equipment kao to je raunar) i ureaja tipa DCE (Data Communication Equipment kao to je modem).

Sl. 7.16. Standardna RS-232 konfiguracija: terminal prikljuen na raunar preko modema i telefonske linije. RS-232C je kako elektriki tako i funkcionalni standard; on specificira kako elektrine nivoe signala pomou kojih se predstavlja 0 i 1, tako i funkciju svakog signala u interfejsu. U Tabeli 7.1 prikazane su osnovne elektrine karakteristike standarda RS232C, RS-423A, RS-422A i RS-485.

- 28 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Tab. 1. Elektrine karakteristike uobiajenih EIA standarda. Specifikacija Reim rada Br.drajvera i prijemnika dozvoljenih po jednoj liniji Maksimalna kabla Maksimalna prenosa Maksimalni napon pod proizvoljni uslovima Izlazni signal drajvera: Minimum Maksimum Optereenje drajvera Maksimalna izlazna struja drajvera (stanje visoke impendanse): Napajanje ukljueno: Napajnje iskljueno: Nagib uzlazne ivice 30V/s max * NA NA 3 do 7k NA Vmax/300 450 min NA 100A 100 min NA 100A 54 min 100A 100A 5V 15V 3.6V 6V 2V 5V 1.5V 5V 25V 6V -0.25 do 6V -7 do 12V brsina 20 kbps 100kbps 10 Mbps 10 Mbps duina 50 ft 4000 ft 4000ft 4000 ft RS-232C Balansirani 1 drajver, 1 prijemnik RS-423A Balansirani 1 drajver, 10 prijemnika RS-422A Nebalansirani 1 drajver, 10 prijemnika RS-485 Nebalansirani 32 drajver, 32 prijemnika

izlaznog signala Opseg ulaznog napona 15V prijemnika Osetljivost prijemnika Ulazna prijemnika otpornost 3 do 7k 4k min 4k min 12k min ulaza 3V 200mV 200mV 200mV 12V 7V -7 do 12V

* minimumum zavisi od brzine prenosa, maksimum nije specificiran - 29 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Signali su nebalansirani (takoe nazvani nesimetrini ili single-ended) nasuprot balansiranim (nazvani simetrinim ili diferencijalnim), to znai da je za prenos svakog signala potrebna samo po jedna veza a zajednika za sve je masa. Elektrini nivoi koji se koriste kod RS-232C, a odnose se na predajnik i prijemnik, prikazani su na slici 17.

Sl. 17. Nivoi signala kod RS-232. Margina uma obuhvata marginu za rezistivni pad napona u kablu. Razliiti drajveri i prijemnici kao integrisana kola se koriste za konverziju TTL nivoa u RS-232, i obrnuto. Najee korieni par je 1488 etvorostruki drajver i 1489 etvorostruki prijemnik. Na slici 18 prikazan je izgled integrisanih kola 1488 i 1489 (misli se na raspored i funkciju pinova).

- 30 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 7.18. Levo je raspored pinova kod 1488 RS-232 etvorostrukog drajvera IC, a desno je raspored pinova kod 1489 etvorostrukog RS-232 prijemnika IC. Direktna veza izmeu predajnika i prijemnika RS-232C standarda, koristei kola 1488 i 1489, ostvaruje se na nain prikazan na slici 19.

Sl. 19. Veza za prenos podataka kod RS-232 interfejsa. 1488 translira TTL nivoe u RS-232C nivoe, a 1489 ih ponovo konvertuje u TTL. Veza za masu je zajednika za vei broj signala. Pored specifikacije elektrinih aspekata RS-232 standardom se specificiraju i funkcije i brojevi pinova grupe signala koji ine kompletni interfejs. U Tabeli 2 prikazani su ovi signali. - 31 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Tab.2. Signali RS-232 interfejsa. Broj pina AA 1 uzemljenje CCITT EIA Opis Smer (DTE<->DCE)

BA 2

TxD

TRANSMIT (Prenos podataka)

DATA

BB 3

RxD

RECEIVE (Prijem podataka)

DATA

CA 4

RTS

REQUEST TO SEND (Zahtev za slanje)

CB 5

CTS

CLEAR TO SEND (Brii za slanje)

CC 6

DSR

DATA

SET

READY

(Spremnost podataka)

AB 7

signal gnd

CF 8

DCD

DATA DETECT

CARRIER (Detekcija

nosaa podataka) 9 (test)

10

(test)

- 32 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

(nedodeljeno) 11 SCF 12 sec DCD

SECONDERY DCD (Sekundarni DCD)

SCB 13

sec CTS

SBA 14

sec TxD

DB 15

Tx sig timing

TRANSMITER SIGNAL ELEMENT TIMING (Tajming elementa prenosnog signala)

SBB 16

sec RxD

DD 17

Rx sig timing

RECEIVER SIGNAL ELEMENT TIMING (Tajming elementa signala prijemika)

18

(nedodeljen)

SCA 19

sec RTS

CD 20

DTR

DATA READY

TERMINAL (Spremnost

terminala podataka) CG 21 sig quality det SIGNAL DETECT - 33 QUALITY (Detekcija

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

kvaliteta signala) CE 22 Ring RING INDIKATOR

CH(CI) 23

Data sig rate

DATA SIGNAL RATE SELECTOR (Selektor brzine signala za prenos podataka)

DA 24

Tx sig timing

TRANSMITER SIGNAL ELEMENT TIMING (Tajming elementa prenosnog signala)

25

(nedodeljen)

Konektor D tipa

Numerisanje signala odgovara 25-pinskom konektoru tipa D. Evidentno je da RS-232C podrava komunikacije tipa potpuni dupleks. Linije 2 i 3 se koriste za predaju (TxD) i prijem (RxD). Signali koji se u komunikacijama esto koriste su DSR, DTR, RTS i CTS. Za ove signale kaemo da su tipa "handshake". RTS (Request To Send) alje se od strane DTE-e (raunar ili terminal) ka DCE-u (modem) sa ciljem da se DCE pripremi za prenos. DSR (Data Set Ready) se koristi da ukae na status lokalnog DCE-a. Kada DTE eli da predaje on prvo aktivira RTS (Request To Send), a zatim eka na potvrdu

- 34 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

testiranjem stanja na liniji CTS (Clear To Send). Ovi signali se koriste kod poludupleks modema za upravljanje smerom predaje. DTE (raunar ili terminal) aktivira signal RTS kada eli da predaje, a shodno izdatom zahtevu DCE (modem) obre smer komunikacionog kanala. Kada je modem spreman za predaju, kao pozitivnu potvrdu na izdati zahtev, aktivira signal CTS pa DTE tada moe da pone sa predajom. Kod potpunog dupleksa linije RTS i CTS se esto meusobno povezuju u kablu na strani DCE-a, tako da se CTS automatski potvruje kada je RTS aktivirano. Interakcija izmeu DSR, DTR, RTS i CTS prikazana je na slici 20.

Sl. 20. Interakcija izmeu signala DSR, DTR, RTS i CTS. Standard RS-232C ne garantuje da se bilo koja dva ureaja koja koriste ovaj standard mogu direktno povezati. Kao prvo, za uspean rad jedan od ureaja mora se konfigurisati kao DTE, a drugi kao DCE. Na primer pin TxD je izlaz iz DTE-a, a ulaz u DCE. Ako se izvri povezivanje dva ureaja istog tipa DTE (ili DCE) oba e predavati na istoj liniji tako da interfejs nee raditi (ovo nije sluaj kada se obavlja povezivanje - 35 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

ureaja tipa DTE i DCE, na primer raunar i modem). Reenje za povezivanje dva ureaja, pri emu su oba konfigurisana da budu istog tipa, moe se nai ako se izvri ukrtanje odgovarajuih parova signala u kablu za povezivanje. Na slici 21 prikazan je nain povezivanja, esto nazvan "null modem", kod koga oba ureaja smatraju da su povezani sa modemom.

Sl. 7.21. Kabl null modema. Drugi problem koji se javlja kod korienja RS-232C interfejsa je odsustvo podrke rada "handshake" signalima (RTS, CTS, DTR i DSR) kao i signala DCD (DCD - Data Carrier Detect je izlazni signal iz modema koji ukazuje da je modem primio od strane drugog modema tonski nosilac). U ovim situacijama mogu nastati problemi, ako raunar eka na potvrdu signala na "handshake" liniji pre nego to pone sa slanjem. Problem se moe reiti povezivanjem signala u kablu kao to je prikazano na slici 22 na DTE i DCE strani. Na ovaj nain oba ureaja primaju potrebne "handshake" signale i pored toga to ih drugi ureaj ne generie.

- 36 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl.

22. Povezivanje RS-232 kabla za ignorisanje handshake signala.

- 37 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Sl. 23. Tipine primene RS-232 interfejsa. Na slici 23 prikazane su neke tipine aplikacije RS-232C. Prva veza raunarmodem je standardna, a ostale dve raunarterminal i raunartampa nisu. Najvei broj interfejs problema moe se reiti izradom specijalnih kablova. Postoje takoe i specijalne kutije koje omoguavaju da se koriste kratkospojnici kojima se ostvaruje proizvoljno povezivanje. Postoje takoe i "pametni" kablovi, koji konfiguriu svoje ulaze i izlaze u saglasnosti sa signalima koji se primaju na konektoru. Drugo korisno sredstvo za reavanje problema kod RS-232C je "gender changer" koji konvertuje muki konektor u enski i obrnuto.

- 38 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

4. USB (Universal Serial Bus)

Uz Ethernet, danas svakako najzastupljeniji vid serijske komunikacije. Standard je poeo da se razvija 1994. sa idejom da zameni veinu postojeih prikljuaka za komunikaciju na raunarima opte namene pa i RS 232 standard. Prvi standard je usvojen januara 1996. kao USB1.0 da bi septembra 1998 bio neznatno dopunjen standardom USB1.1. Ovi standardi definiu samo dve brzine serijskog prenosa: mala brzina 1.5 Mbit/s - LS (Low-Speed) i puna brzina 12 Mbit/s - FS (Full-Speed). Zamisao je bila da mala brzina pokrije svu komunikaciju ka tastaturama, mievima, sporim periferijama, a da se puna brzina koristi za konunikaciju sa brim tampaima, crtaima Tada, USB nije imao za cilj komunikaciju sa najbrim periferijama kao to je prenos grafikih podataka u realnom vremenu (on-line) ili video i audio oprema. Za vezu sa tako brzim periferijama bio je zamiljen standard IEEE 1394 koji se razvijao nekako paralelno sa USB. Ogromna popularnost koju je stekao ovaj standard, ponajvie zahvaljujui dobroj koncepciji i jednostavnosti korienja (iako su i protokol i sam standard veoma kompleksni), aprila 2000. pjavljuje se USB2.0 koji uvodi jo jednu brzinu komunikacije koja se naziva velika brzina HS (High-Speed) od ak 480 Mbit/s koji omoguuje potpunu kompatibilnost ureaja velike brzine sa ureajima pune brzine. Pojavom ovog standarda naglo je porasla ionako velika popularnost USB i pojavu niza dopuna sve do septembra 2007. Ciljna grupa konunikacija preko USB se proirila naroito na polju spoljanjih masovnih memorija, hard diskova, DVD ureaja i fle-memorija (u prodaji postoji USB fle-memorija kapaciteta 240GBajta na privesku za kljueve). Septembra 2007. je najavljen i demonstriran USB3.0 sa brzinom prenosa od 4.8 Gbita/s. Standard je objavljen krajem 2008. godine, a prvi uredjaji su se pojavili poetkom 2010. Intel i AMD planiraju punu implementaciju USB 3.0 standarda u svoje ipsete u 2011. dok se znaajan udeo na tritu oekuje 2013. godine. Standard predvia sumetrini asinhroni prenos preko upredene parice. Duina kabla izmeu pojedinih taaka je ograniena na 5m. U komunikaciji uvek mora da postoji jedan domain (host) i do 128 ureaja-lanova (devices). Izuzetak je jedino dvosmerni, takozvani on-the-go USB kod koga svaki ureaj ima delimine funkcije i domaina i lana kako bi se mogli povezivati bez prisustva PC. Uloga domaina je najee rezervisana za raunar opte namene i softver koji podrava protokol sa strane domaina - 39 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

je neuporedivo sloeniji u odnosu na stranu ureaja. Postoje jednostavni ureaji koji se nazivaju vorovi (hub) koji imaju jednu vezu prema domainu, a vie veza prema ureajima i slue za razgranavanje. Ureaji se mogu prikljuivati naivo, bez iskljuenja napajanja, a domain prepoznaje svaki novo-prikljueni ureaj ureaj i dodeljuje mu jedinstvenu adresu. Domain takoe prepoznaje kojom brzinom ureaj moe da komunicira (LS, FS ili HS) i sa svakim komunicira najveom ostvarivom brzinom. Ogranienje brzine moe da bude samo u domainu, ureaju-lanu ili voru izmeu njih. Komunikacija je polu-dupleks s tim da uvek postoji domain (obino PC) koji upravlja komunikacijom. Signali su pakovani u standardom definisane pakete. Zavisno od klase ureaja i zahtevane brzine protoka informacije, postoji etiri vrste paketa (handshake, token, data, prepackets). Standard definie vei broj klasa ureaja i zahteva od domaina da svojim softverom prepozna i podri svaku od ovih klasa. Do sada je standardima definisano 19 klasa (mogue ukupno 256) tako da korisnik na isti nain prikljuuje i tampa USBmemoriju a domain prepoznaje klasu ureaja i sa njima komunicira na potpuno razliit nain. Standardizovano je samo nekoliko dozvoljenih tipova konektora sa samo etiri kontakta. Dva kontakta su za signalne vodove i oznaeni su sa D+ i D-, a druga dva za napajanje i masu. Napajanje je +5V i iz njega se moe povui do 500 mA.

- 40 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Konektor malih dimenzija, samo etiri ice u kablu i postojanje linija preko kojih se prikljueni ureaj moe napajati iz domaina su znaajno doprineli popularnosti USB. Danas mnogi mikrokontroleri podravaju USB sa strane ureaja-lana, ali je podrka sa strane domaina neuporedivo rea, to je razumljivo zbog kompleksnosti softvera koji domain mora da poseduje. Sa strane ureaja-lanova postoje popularni FTDI ipovi za konverziju USB na RS-232 ili neki drugi standard. FTDI je samo jedan od mnotva proizvoaa koji danas proizvode ipove vezane za USB. ipove koji podravaju stranu domaina prozvodi, na primer, NXP, bivi Filips (ISP 1160) ili GHI koji u svom programu ima jednostavan ip (USBWIZ) koji se moe dodati standardnom mikrokontroleru i obezbediti USB host funkciju ili samo podrku za USB fle-memoriju. Skoro se pojavio i ip kompanije FTDI pod nazivom Vinculum (veza prema PDF prezentaciji 511kb). Svi ovi ipovi u sebi ve sadre veliku veinu neophodnih programa za podrku, jednostavni su za korienje i pristupane cene.

Karakteristike ukratko: Asinhroni serijski prenos, sa balansiranim vodovima (diferencijalni signali). Tri standardizovane bitske brzine LS(1.5 Mbita/s), FS(12 Mbita/s), HS(480 Mbita/s). Standard USB2.0 podrava sve tri brzine, USB1.0 i USB1.1 samo LS i FS. Veza jedan domain (host) - vie (do 127) ureaja-lanova (devices). Domain dinamiki dodeljuje adresu novo-prikljuenom ureaju. Polu-dupleks komunikacija, smer uvek kontrolie domain. Ureaji prikljueni na istog domaina, mogu podravati razliite brzine, sa svakim se komunicira maksimalnom brzinom, ako tu brzinu podrava domain i vorovi izmeu. Standardizovani oblici konektora, raspored prikljuaka ak i oznake na konektorima. Kabl sa samo etiri voda od kojih dva slue za napajanje ureaja iz domaina (5V, do 500mA)

- 41 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

Korisne veze: Ukratko objanjen USB: http://sss-mag.com/usb.html Zvanini sajt gde se mogu pronai standardi: http://www.usb.org Sajt sa puno veza ka standardima, forumima... http://www.interfacebus.com/Design_Connector_USB.html

S leva

na desno: muki mikro, muki mini B tip, muki B tip, enski A tip, muki A tip

5. Zakljuak
U ovom diplomskom radu opisan je RS-232 (Recommended Standard 232) koji je skup standarda za serijsku digitalnu komunikaciju izmeu DTE ureaja (Data Terminal Equipment) kao to je primer raunara i DCE ureaja (Data Circuit Equipment) kao to je modem. Uobiajeno se koristio kao serijski port raunara. Standardom se definiu elektrine i vremenske karakteristike signala, znaenje signala, fiziki oblik konektora i raspored pinova na konektoru. Kod personalnih raunara ovaj standardni interfejs je danas zamenjen boljim standardima, kao to je USB. Jo uvek se koristi za povezivanje starijih periferija Standardom RS-232 definisani su signali kojima se vri prenos podataka, kontrola prenosa i signali koji definiu signalnu masu (uzemljenje) i masu ureaja. Validni signali su u opsegu 3 do 15 volti. Koristi se negativna logika za signalizaciju. - 42 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

To znai da naponski nivoi u opsegu +3V do +15V predstavljaju logiku nulu, a signali u opsegu -3V do -15V predstavljaju logiku jedinicu. Naponski nivoi u opsegu 3V oko nule predstavljaju nedefinisane signale za RS-232 logiku. Za prenos podataka koriste se signali RxD (prijem podataka) i TxD (predaja podataka). Kontrola se vri RTS (Request To Send) i CTS (Clear To Send) i drugim signalima. Osnova logike povezivanja i prenosa podataka je u sledeem: Kada raunar eli da predaje podatke nekom ureaju prvo postavlja signal RTS - zahtev za slanje, a podaci e biti preneseni samo kada ureaj odgovori sa CTS signalom spreman za prijem. Ovo su elementi jednostavnog handshaking protokola za razmenu podataka. Razlikuju se 25-pinski i 9-pinski konektori pod oznakom DB. Standardno, na raunarima kao DTE ureajima su muki konektori, a na DCE ureajima su enski konektori. DTE se povezuje sa DCE ureajem produnim RS-232 kablom. Za povezivanje dva DTE ureaja koristi se ukrteni RS-232 kabl (ukrteni su prijem i predaja i odgovarajui kontrolni signali).

Iako danas USB tehnologija zamenjuje RS-232 serijsku vezu, za potrebe prenosa podataka na udaljenu lokaciju preko modemske veze, RS-232 jo uvek prua jednostavno i efikasno reenje. S obzirom da su svi signali unipolarni, to jest referenciraju se na jedan zajedniki povratni vod GND, smanjuje se broj potrebnih ica u kablovima i pojednostavljuju se sklopovi, ali se poveava osetljivost na smetnje. Stoga je mogue koristiti i due kablove, ali se tada treba smanjiti brzina prenosa, da bi se smanjile greke u penosu. I obratno, mogue je ostvariti prenos i veim brzinama, ali trebati smanjiti duinu kabla.

- 43 -

Diplomski rad: Serijski interfejs RS232C i njegova primena Aleskandar Filipovi 34/10-R

6. Literatura
Predavanja, Skripte za uenje PMF Ni Predavanje O nekim standardima komunikacije Milan Mijalkovi VEIRSS Beograd RS-232 komunikacija Mitar simi EF Sarajevo Wikipedia Internet

- 44 -