Dekupa Kao to ve sigurno znate, dekupa je moja prva kreativna ljubav, i kao takva sada ima posebno mesto

na mom blogu! Ovde ete pronai mnogo zanimljivih ideja, korisnih informacija, i naravno predstaviu !am svoj rad" #a po$etak, osvrnuemo se na osnove njemu srodnoj salvetnoj tehnici" ta je dekupa i kako se pravi, kao i nekoliko crtica o

MALO ISTORIJE Dekupa ili D%&O'()*% je re$ nastala u +," veku i dolazi od francuske re$i -decouper. koja u prevodu zna$i - isei, isecati." /ama tehnika radasastoji se u isecanju i araniranju delova papira i njegovom lepljenju na obojenu ili druga$ije pripremljenu povrinu, te lakiranju" Kada se tehnika izvodi na tradicionalan na$in, onda uklju$uje nanoenje $ak 0,12, slojeva laka i papira koji su mirglani svaki posebno da se dobije mek sjaj i trodimenzionalnost slike" 3sto tako ise$eni papir se moe lepiti i na staklo sa pole4ine i onda se dobija izgled posebne dubine slike" 5ehnika je na prostor %vrope dospela u 6+" veku iz Kine 7!8 gde su kineski seljaci upotrebljavali papir ivih boja za dekorisanje prozora, lampiona, kutija za poklone i dr, a jo dublje korene vu$e iz isto$nog /ibira" /voj procvat u %vropi dekupa doivljava u 69" veku kada venecijanski majstori, u pomami za nametajem oslikavanim tehnikom kineskog laka, a preskupom izradom i nedostatkom istog, nude tritu jeftiniju alternativu u vidu dekupaa na nametaju, a tehniku nazivaju jo i -l.arte der povero. umetnost siromanih" 3pak, ova vrsta dekoracije nametaja je ubrzo imala svoje poklonike u najpoznatijim ljudima svog vremena: ;adam de (ompadur, ;ari )ntoanetu, kasnije $ak i ;atis i (ikaso koriste ovu tehniku" Do dananjeg vremena, originalna tehnika se razvijala i evoluirala u mnogo razli$itih stilova i novih tehnika" <edna od najpoznatijih je i -salvetna tehnika., ali je nikako ne treba meati sa originalnim dekupaom, jer ima svoje posebnosti i na$ine izrade" KAKO SE PRAVI DEKUPA Dekupaom moete dekorisati bilo koji $vrst objekad" 5o moe biti drvo, staklo, metal, karton, keramika, pa $ak i platno" (otreban materijal i alat je:

predmet koji ete dekorisati slike koje ete lepiti 7to mogu biti vae fotografije, ise$ci iz novina, pisani tekstovi, odtampani motivi, razglednice, salvete, pa $ak i tekstil i $ipka, ili posebna vrsta papira za dekupa koji se moe nai u hobi prodavnicama8 alat za se$enje otre makazice tankog se$iva, hobi noi ili skalpel lepak 7postoji posebna vrsta lepka za dekupa koji je ujedno i lak koji slui i kao gornja zatita, ali moete koristiti i obi$an beli sinteti$ki lepak 7ja sam probala tutkalo za drvo1

odli$an je!8 koji je potrebno razrediti sa par kapi vode 7rad nakon korienja obi$nog lepka morate zatititi lakom8 pljosnata $etkica za nanoenje lepka ili bilo koji alat koji je vama zgodan: sun4er$ii, tapii sa vatom= lak za zatitu moe biti bilo koji, samo da nema uljanu osnovu, najjednostavnije je koristiti akrilni bezbojni lak u spreju, mat ili sjajni po vaem ukusu opciono fina 7tzv" vodena8 mirgla, >,,1+,,, za ravnanje i poliranje,a ko hoete da slika ima trodimenzionalnost opciono akrilna boja za podlogu opciono $etkica za bojenje podloge (ostupak izrade (ripremite sav potreban materijal pre po$etka rada, kao i objekat koji ete dekupairati" Obojte predmet ako je potrebno akrilnom bojom 7eventualno stavite i krakle8 3secite motive koje ete lepiti na izabrani predmet" ;oete ih i paljivo iscepkati, to e dati meki izgled i neprimetniju ivicu oko slike" Dok se$ete, drite makazice nagnute u desnu stranu, tako da papir se$ete pod uglom, da biste izbegli da se vidi belina popre$nog preseka papira na gotovom radu" /loite ise$ene slike u eljenu formu pre lepljenja )ko koristite papir za dekupa koji ste kupili u hobi prodavnici, prvo ga potopite u mlaku vodu par minuta, pa ga stavite na papirni ubrus da upije viak vlage ?anesite lepak na povrinu predmeta u tankom sloju i jednako ga razmaite ;otiv paljivo zalepite na eljeno mesto i obavezno istisnite sav vazduh ispod njega tako to ete $etkicom umo$enom u lepak zrakasto od sredine ja$im pritiskom mazati prema krajevima, pri tom vodei ra$una da ne pokidate motiv 7ako koristite deblji papir, kao onaj od fotografija ili razglednica, namaite tenko i njega lepkom8 )ko lepite papir jedan preko drugog, pustite da se svaki moti prvo osui da se ne oteti onaj koji ste ve zalepili )ko elite da vaa slika ima dubinu i trodimenzionalnost, svaki pojedini motiv nakon suenja pre4ite sa nekoliko slojeva laka@ kad se potpuno osui grubljom mirglom 7>,,8 omekajte ivice motiva pa ga polirajte finijom 7+,,,8" Ato vie slojeva ima vaa slika, motivi e izgledati spektakularnije" Ovo je u stvari i najvanija odlika dekpaa to je komplikovaniji i ima vie slojeva laka te vie trodimenzionalnosti 1to je ekskluzivniji i vredniji" Kada je suv i poslednji sloj koji ste naneli, prelakirajte ga i uivajte u njemu! /ama po sebi tehnika nije komplikovana za izvo4enje, ali je potrebno vreme i strpljenje da se posao dovede do kraja" <a sam do sada napravila svega nekoliko ovakvih radova, me4utim, od kako sam postala majka, ovo je prakti$no neizvodljivo ako uzmemo u obzir nedostatak prave radionice i vremena koje iziskuje rad"

AKRILNA BOJA

)krilnu boju ne mogu da ne pomenem kao osnovno sredstvo za rad u dekupairanju, jer apsolutno svaki predmet koji dekoriem na ovaj na$in prvo, a $esto i na kraju, tretiram njom" Kako spada u osnovna sredstva za rad u veini tehnika koje koristim, naveu samo nekoliko najvanijih podataka o njoj" Bemijski sastav joj je , narodski re$eno, neto izme4u uljane slikarske boje i tempere" ?apravljena je na vodenoj bazi sa akrilnim smolama kao osnovnom komponentom sa dodatkom pigmenta koji se suenjem vezuje sa smolom i stvara neizbrisiv sloj" )krilne boje imaju univerzalnu namenu, i njima moete bojiti predmete od drveta, kartona, papir, keramiku, platno, metal, kamen, staklo i sve ostalo $ega se moete setiti" #a razliku od uljanih boja kojima je potrebno vreme za pripremu i suenje i imaju uljanu bazu, akrilne boje su vrlo jednostavne za korienje, poput tempera" Osnovna karakteristika je u tome to su pravljene na vodenoj bazi 7za razliku od uljanih8 a kad se potpuno osue postaju otporne na vlagu i habanje 7za razliku od tempera8" Dostupne su u raznim varijantama, zvisno od proizvo4a$a, kao boje u tubi ili u vidu flomastera@ kao mat, satenskog sjaja ili ultra glos, i sa ogromnom paletom boja, koje se dodatno mogu prema potrebi meati" ;eni omiljeni proizvo4a$ koji je dostupan na domaem tritu je ;arabu gde dobijate dobar kvalitet za razumnu cenu" )krilnu boju moete nanositi na podlogu raznim alatom: $etkicama, patulom, slikarskim noem, sun4erom, prstima, ili kako $ime god da mislite da treba" /inteti$ke $etkice su najprimerenije za slikanje akrilnim bojama" !elike, zaobljene $etkice su savrene za natapanje, spiranje, izradu pozadina" (ljosnate $etkice odgovarajue su za nanoenje debljih slojeva" #a lagane poteze i fine detalje preporu$ljive su male zaobljene $etkice" #a nanoenje debljeg sloja boje preporu$ljive su $etkice od svinjskih $ekinja" #a nanoenje akrilnih boja mogu se upotrebiti pahtlice 7slikarski noii Cnoii za slikanje8, s ciljem postizanja gustoe i debljine sloja, podjednako kao i za stvaranje irokih i ravnih podru$ja" Doje se mogu koristiti nerazre4ene kada se dobija i najneprozirniji premaz, ali i razre4ene sa vodom, za lazuru, naj$ee na dvetu kada hoete da naglasite njegovu strukturu ili za postizanje izgleda akvarela" /av alat i palete koji koristite je potrebno oprati odmah posle upotrebe jer kad se osui, $etke i sun4eti postaju neupotrebljivi, a sa svega ostalog se izuzetno teko skida" SALVETNA TEHNIKA /alvetna tehnika je u novije doba proizala iz dekupaa, ali se vremenom razvila u posebnu tehniku" Osnovna razlika izme4u ove dve tehnike je to se isklju$ivo salveta lepi na predmet koji se dekorie" /alvete koje se koriste su naj$ee klasi$ne troslojne, dimenzija 00E00cm, sa tampanim motivom na gornjem sloju koji se jedini koristi, dok se druga dva bacaju 7ili koriste za brisanje

$etkica, papmae=8" 5ako4e nisu na odmet ni obi$ne jednoslojne, ako !am se dopadaju motivi, a dostupne su i tampane papirne maramice" /alveta se lepi lepkom za salvetnu tehniku 7trenutno koristim ;arabuov, koji je ujedno i lak, a dostupan je u tri varijante mat, satenskog ili visokog sjaja8, a zavisno od predmeta koji dekoriete motive moete isecati makazicama, cepkati paljivo oko motiva 7moj omiljeni na$in koji daje prirodniji izgled i najvie mogu$nosti8, ili lepiti celu salvetu 7najtei na$in8" /alveta je veoma porozna te je najjednostavnije zalepiti je na povrinu tako to ete motiv namestiti gde treba i $etkom umo$enom u lepak premazati preko njega" (oto lepak lako prodire kroz ovu vrstu papira, nije potrebno mazati ga na povinu pa na nju nanositi salvetu ovo naj$ee vodi nerviranju i bacanju salveta" Materijal koji vam je potreban da bi ste napravili neto lepo ovom tehnikom je: (redmet koji ete dekorisati /alvete 7najbolje troslojne sa tampanim motivom8 lepak za salvetnu tehniku )krilne boje u najsvetlijim nijansama salvete ili samo bela pljosnate $etkice srednje veli$ine, jedna za boju, druga za lepak Fak kojim ete zatititi svoj rad /am postupak izrade je jednostavan, ali prili$no pipav" (re svega pripremite sav potreban materijal Obojte predmet i eventualno stavite krakle na povrinu koju ete dekorisati, nijansa mora biti svetla /alvetu pripremite tako to ete otrim makazicama isei motiv ili slobodnom rukom iscepkati 7moj omiljeni metod8 i razdvojiti slojeve tako da vam ostane samo gornji tampani sloj Gormirajte sa strane kako bi trebalo da izgleda gotova slika (ostavite salvetu na eljeno mesto, $etkicu umo$enu u lepak prislonite na sredinji deo salvete i zrakastim pokretima 7ovo je jako bitno8 maite lepak prekosalvete od sredine ka krajevima" (rimetiete da se salveta Hrazvla$iI od vlage iz lepka i zbog toga je vano da maete zrakasto ka ivicama, jednako je rasteui" Druga bitna stvar je da ne maete lepak na povrinu predmeta nego samo preko salvete koju stavljate na suvu povrinu" Ona je toliko tanka i porozna da e sav lepak proi kroz nju i obaviti svoje, tj stopiti salvetu sa podlogom" )ko se tokom rada salveta namreka, ne brinite, u tome je deo drai salvetne tehnike" )ko se iscepa, lako je dodati deo koji nedostaje kad se osui" ' slu$aju da smatrate da se greka ne moe lako ispraviti, salvetu dok je jo mokra zgulite trljanjem prstom ili nekim zgodnim alatom i posle suenja povrine po$nite ispo$etka" ?apomena: ako ste radili krakle, vodite ra$una da se od previe mazanja mokrom $etkom i lepkom ne uniti! Dudite paljivi i to manje odlepljujte salvetu sa njega" Kad ste zadovoljni izgledom slike, pustite da se potpuno osui i prelakirajte zbog zatite Od svih tehnika, ova je meni najomiljenija! ?aj$ee koristim motive starinskog izgleda jer oboavam krakle, a jedno sa drugim u kombinaciji daju fenomenalan rezultat" <edan od trikova koji koristim je da motive sa salveta u prilikama kad mi nije potrebna cela salveta 7motiv sa cele salvete8 nikad ne se$em makazicama jer tako slika dobije veta$ki izgled, ve ih cepkam slobodnom rukom i lepim iz vie delova, a posle suenja doslikam pozadinu ili jo neto u istim nijansama kao na salveti" ?a taj na$in slika izgleda autenti$nije i oni koji ne obraaju panju u prvi mah pomisle da je cela rukom slikana" Drugo na$elo koga se pridravam je da svi motivi koje koristim moraju biti reprodukcija neke slike koja je slikana etkicom ili crtana olovkom" /alvete na koje je preneta fotografija, kad se zavri slika, meni uvek izgleda lano i nekako promaeno"

5utorijal za izradu ove slike nai ete ovde" KRAKLE TEHNIKA (ored salveta1tehnike, ovo je moja druga omiljena tehnika, i ako ste paljivo zagledali dosadanje radove, videli ste da gde god koristim salvetu tu je i krakle! #apravo volim starinski, zamagljeni izgled predmeta i slika, a to je nemogue zaokruiti bez kraklea! /ama tehnika nosi ime efetka koji pravi na tretiranoj povrini ispucala boja starinskog izgleda!

(rili$no je komplikovan kad ga radite prvi put, ali sa malo prakse i volje efekat koji moete postii je fantasti$an" ;ogue ga je izvesti na svemu na $emu koristite salvetu, dekpa ili oslikavanje, ili ga moete koristiti zasebno, bez da mu manjka atraktivnost" (ovrine koje moete pokriti krakleom su papir, karton, drvo 7dekorativni predmeti, pa $ak i nametaj velikih povrina8, staklo, keramika, metalni predmeti= /ve to vam padne na pamet, a sa odgovarajuim medijima $ak i platno" 5ajna kraklea je u medijumu koji se nanosi u kombinaciji sa akrilnom bojom, a koji u prisustvu vlage iz boje izaziva njeno pucanje" Dakle, da biste izveli ovu tehniku na eljenom predmetu, potrebno !am je: predmet koji ete obraditi akrilne boje u svetlijoj 7beloj ili nekoj pastelnoj8 i tamnijoj boji &rackle medium vie mekih veih pljosnatih $etkica@ sun4er@ hobbJ1valjak posudica za vodu fen 7opciono8 salveta ili dekupa hartija 7ako elite sliku takve vrste8 strpljenje i dobra volja (re svega pripremite povrinu predmeta koji ete dekorisati, o$istite ga i osuite"

(od pretpostavkom da ete lepiti salvetu na sliku: ?a eljenu povrinu nanesie prvo 5);?' akrilnu boju i pustite da se osui ili ubrzajte proces fenom" ?a potpuno suvu tamnu boju pljosnatom $etkicom nanesite ravnomeran ni tanak ni debeo sloj krakle medijuma" )ko vam je bitno u kom e smeru boja pucati, obratite panju na poteze $etkicom: uspravno mazan medijum sa popreko nanesenim slojem boje daje vodoravne pukotine@ za neravnomerne pukotine medijum maite neravnomernim krunim pokretima ili ga jednostavno HapkajteI@ ako elite da se potezi $etkice uopte ne vide 7tada izgleda kao da ga je kompjuter tampao sat roses8 nanesite ga sun4erom ili valjkom, pazei na ujedna$enost nanosa" /uite fenom bez bojazni"

' sledeem koraku na sasvim suv medijum se nanosi /!%5F) boja" )ko ste pratili prvi model nanoenja krakle medijuma, $etkicom nanosite ravnomernim potezima boju '!%K ' <%D?O; /;%K' 3 ?3K)D /FO< (K%KO /FO<), $ak i ako niste potpuno pokrili podlogu 7kad se boja osui, popraviete je tankom $etkicom!8" Diete zadivljeni dok boja bude pucala na jednom kraju povrine a da jo niste ni podigli $etkicu sa drugog kraja! !rlo je vano pridravati se ovog pravila o ne1ponavljanju slojeva, jer e se boja pokvariti i zamuljati, a efekat pucanja izostati" )ko ste pratili drugi model nanoenja kraklea, pokuajte da boju $etkicom nanesete ktatkim, nepravilnim, zrakastim potezima od sredine povrine" /lika sa salvete e izgledati kao da je slikana rukom, jer e boja pucati potpuno nepravilno, u skladu sa potezima $etkice" 'koliko ste medijum naneli sun4erom ili valjkom, boju nanosite istim alatom, a ako budete dovoljno veti, nee se videti nikakvi potezi, boja e biti naneta ravnomerno i ujedna$eno, a efekat najpribliniji izgledu 6,, godina starom predmetu $ija je boja popcala usled zuba vremena" Ato deblji sloj boje nanesete, pukotine e biti vee 7to, naravno, nije uvek i neophodno!8, a efekat dramati$niji" ;oj savet !am je da pripremite sebi neke probne, nebitne predmete koje ete dekorisati i prvo se poigrate svim mogunostima, te izvebate ruku, jer je vetina prili$no zahtevna za po$etnika" Kad ste naneli sloj svetlije boje, osuite je fenom da ubrzate proces" (rimetiete da boja puca u samom procesu suenja, vie ili manje, zavisno od debljine sloja i topline koju proizvodi fen" /a$ekajte da se potpuno osui" 5o je otprilike osnova kraklea" /ledei korak je nanoenje salvete na predmet, eventualno patiniranji i lakiranje"

D%K'()L:';%5?O/5/3KO;)B)
(osted bJ Olga on /undaJ, <anuarJ +9, +,60 M + &omments

Na sajmu rukotvorina u Beogradu upoznali smo veliki broj devojaka i ena koje se bave ovom tehnikom ukraavanja, pitali smo ih zato su izabrale upravo dekupa. Odgovorile su nam da ih povezuje sa umetnikim zanatima i rukotvorinama od kojih su se ljudi otuili.

Pie Neve!a Mili!ovi"

#oto$ra%ije Sit!i&ar!i'a Kod Sre"!e R()e

<edna od najpopularnijih tehnika ukraavanja predmeta, dekupa 7 decoupage8 poti$e od francuske re$idecouper to zna$i izrezati" Koreni ove tehnike se mogu pronai u prehrianskim grobnicama nomadskih plemena u isto$nom /ibiru, u kojima su prona4eni ukrasni objekti ra4eni tehnikom" ' 6+" veku su kineski seljaci oslikavali papir, a zatim ga sekli i tim ise$cima ukraavali kutije, lanterne, prozore i druge upotrebne predmete" ' ?ema$koj i (oljskoj su umetnici vekovima koristili ise$eni papir za dekorisanje"

Krajem 69" veka je u %vropu po$eo da pristie luksuzan nametaj iz Kine i <apana i odmah je nastala velika potranja" (aralelno sa tim, evropski proizvo4a$i luksuznog nametaja su unajmljivali slikare i gravere koji su oslikavali nametaj dajui mu jedinstven pe$at" 3pak, vremenom, iako je bila velika potranja, mnogi ljudi nisu mogli da priute ovakve komade nametaja i tako je razvijena jedna alternativna forma ukraavanja" Keprodukcije slika poznatih slikara su lepljene i prelakiravane da bi bile to autenti$nije" 3z ovog razloga je nastao izraz Humetnost siromahaN 7lOrte del povero8" Dekupaom su se bavili ;arija )ntoaneta, ;adam de (ompadur, Ford Dajron, ;atis i (ikaso"

E%e)at *tari!e ' /rbiji je dekupa prisutan ve izvesno vreme i $ini se da njegova popularnost ne jenjava, ve naprotiv, svakim danom sti$e sve vie ljubitelja" ' gradu postoji nekoliko radionica gde polaznik u$i o osnovama ove tehnike" Kada se savladaju osnove, uz vebu i matu, mogu nastati zaista impresivna i unikatna dela" ?a sajmu rukotvorina u Delta /itiju smo upoznali #oricu koja se bavi dekupoom tek tri godine, ali njeni radovi odaju utisak kao da se time bavi mnogo due" Ona nam je otkrila osnove ove tehnike: HNajjednostavnije je raditi na obraenom, nelakiranom drvetu. Izabere se jedna tamna boja (najbolje je koristiti akrilne boje) kojom se premae cela povrina ili samo deo, zavisi gde elite da primenite e!ekat starine". #u povrinu pustite da se dobro osui i onda povrinu protrljati votanom sve$om (da se prilikom mirglanja tamna boja ne skine) i pre$i dlanom da bi se skinule suvine grudvice voska. %ada celu povrinu premazati nekom svetlijom bojom i kada

se ta boja osui, uzeti naj!iniju mirglu i njom praviti e!ekat starine". %ada se moe staviti iscepkana salveta, kojoj smo pret&odno skinuli dva sloja bez aplikacije. #u salvetu lepimo specijalnim lepkom tako to punom tvrom etkicom, koja je pret&odno umoena u lepak, prelazimo preko salvete u radijalnim pogretima (od sredine ka krajevima), dok se sav vazdu& ne izbaci i nabori ne nestanu. 'vo je najosetljiviji deo ukraavanja jer se mora paziti da se salveta ne pocepa. (ada se dobro osui ovaj lepak, ivice salvete se sakriju pomo$u !ine mirgle i malo boje. Na kraju, celu povrinu treba prelakirati, najbolje lakom u spreju jer se brzo sui, laku za drvo treba vie od )* sati.+

K(tije +a !a)it *( ,i!?o, bavljenje ovom tehnikom nije ni malo jeftino" )ko se obrati panja na materijal 7boje, lepak, lakovi, riin papir, smese koje pruaju odre4eni efekat na objektu itd"8, postaje jasno da je ovaj hobi izuzetno skup" ?aravno, improvizacija, to se ti$e materijala, je uvek mogua ali malo njih uspeva da, koristei manje kvalitetne materijale dodje do efekta kakav se dobija kada se koriste originalni, naro$ito kada su u pitanju lepkovi i smese za efekte"

(ored drveta, kao objekat se mogu koristiti i drugi materijali kao sto su staklo, gips, porcelan, karton, platno itd" (ored dobre ideje koje se ne odnosi samo na budui izgled objekta ve i na na$in realizacije, potrebno je poznavati osnovna svojstva materijala objekta" Kao i u ostalim granama primenjene ali i drugih umetnosti, kvalitet obra4enog predmeta zavisi od sposobnosti, mate i inspiracije onog ko ukraava predmet"

Dekupa se ne mora koristiti samo za predmete kao sto su kutije za nakit, tako4e moe da se koristi i za osveenje prostora" ' to nas je uverila #orica kada nam je pokazala njen zid u kuhinji" Ona je dekupaom ukrasila ugao na kom je bila jedna uporna fleka" /ada se sa obe strane oka zida i u oba oka plafona nalazi venac od poljskog cvea koji je prostoru dao jednu veselu notu" Ona tako4e dekupaom ukraava ogledala, a pokazala nam je i dva sto$ia koja je nedavno zavrila" Kada smo je pitali sta je uvek HinN, rekla nam je da su to nesumnjivo kutije za nakit i $etke za kosu" ' poslednje vreme joj devojke naru$uju kutije za poklon, donose fotografije i biraju motive salveta " Kae da su na taj na$in devojke uvek sigurne da poklanjaju unikatan predmet" #orica putem svoje ,acebook stranice redovno objavljuje fotografije novina

koje iza4u iz njene male radionice i kae da je preko stranice ljudi $esto kontaktiraju i kupuju radove"

&ategorJ: )K53%s, D3#)<?, Genonomeni, 3ndustrijski dizajn, K'F5'K), (reporu$ujemo, ';%5?O/5 M 5ags:decouper, dekoracija, dekupa, lOrte del povero, Ford Dajron, ;adam de (ompadur, ;arija )ntoaneta,;atis, nametaj, oslikavanje, (ikaso, predmeti, ukraavanje