1. Razlika izmeu rasta i razvoja.

Rast je proces koji transformie zigot -jednu eliju- u multicelularnu odraslu osobu sa oko 12, 5 hiljada milijardi elija. Rast je isto remeno i! 1. filogenetski " menjao se tokom e olucije# 2. ontogenetski " st araju se oblici osobeni za s aku rstu# $. indi idualni " raz ijaju se osobine specifi%ne za s aku odre&enu jedinku. Rast po%inje od momenta st aranja zigota i od ija se neprekidno do oko 2' godina (i ota. )buh ata 2 perioda prenatalni i postnatalni. *renatalni traje od st aranja zigota, oplodnjom (enske mukim gametom pa do ro&enja, a postnatalni od momenta ro&enja pa do 2'. godine (iota. +rzi i ogromno u eanje embriona rezultat je u eanja broja elija ,hiperplazija-, u eanja eli%ine elije ,hipertrofija- i u eanje intracelularnog tki a. .ada se diferencijacija jednog tki a odigrala, dalje se od ija rast. +rzina i redosled rasta su genetski odre&eni ali za ise i od spoljnih uticaja ,%inilaca-. Rast mo(e biti apozicioni ,u eanje talo(enjem tki a na po rini t rdih tki a- ili intersticijalni ,u eanje unutar mekih tki a ili organa-. /e raz ijaju se s a tki a, delo i ili organi istom brzinom i u isto reme. 0la a se rano intezi no raz ija " kod fetusa je 1 tela a kasnije uspora a rast. /aj ei i najbr(i skoko i u rastu su u fetalnom dobu, u pr oj godini posle ro&enja i pred i u toku puberteta. 2li postoji harmonija proporcija, npr. zubi se za%inju i rastu ba u reme kada su se ilice tako raz ile da ih mogu prih atiti. Zrenje je proces koji se nado ezuje na rast i ne ogleda se samo u dostizanju eli%ine i proporcija odrasle osobe, e i u punoj sadr(ajnosti odre&enih tki a i sposobnosti renja funkcija s akog organa. Razvoj je transformacija zigota u potpuno raz ijenu osobu. *ostoji niz procesa u st aranju spoljnih i unutranjih embriona " morfogeneza " to odra&uje oblik organa, sistema i celog ljudskog tela. 3zra(ene oblike diferenciranih elija ,fenotip- e pre s ega za isiti od njiho og genetskog s ojst a ,genotip- a zatim od tipa i stepena genetske ekspresije i represije kao i od spoljnih uticaja za reme diferencijacije. Rast i raz oj su d a ujedinjena procesa, jer nema rasta bez raz oja niti raz oja bez rasta. Rast i raz oj se mogu podeliti u 2 perioda - prenatalni i postnatalni. *renatalni traje 24' dana! preembrionalni ,do 2' dana-# embrionalni ,od 2' dana do $ meseca- i fetalni ,od 2 mese-ca do ro&enja-. 2. Stomatodeum primitivna usna upljina . Raz itak orofacijalnog sistema je dinami%an proces koji po%inje u $. nedelji intrauterinog (iota i nasta lja se posle ro&enja i traje do kraja druge decenije, dok umnjak ne za ri raz oj. 1. nedelja razvitka " izrazito mitoti%ka deoba elija# 2. nedelja razvitka " implantacija ploda i formiranje $ embrionalna klicina lista! ektoderm, endoderm i mezoderm. 3. nedelja razvitka " pr i znaci primarne usne upljine " stomatodeum. *oja om mezodermalnog tki nog sloja, bilaminarni prelazi u trilaminarni embrionalni disk u predelu bukofaringealne membrane. 5u se zapa(a udubljenje " predhodnica stomatodeuma. Oko 21. dana ,somitski period raz oja- paraaksijalni mezoderm du( horde dorzalis se deli na somite ili segmente " 62-66 somitskih paro a " od koga se raz ija ki%meni stub ,okcipitalni, cer ikalni, torakalni, lumbalni, sakralni i 77777-. *o%etkom . nedelje formiraju se neuralni grebeno i koji se spajaju u neuralnu ce ,formira ner ni sistem-. /a rhu neuralne kreste se nalaze entomezenhimalne elije koje imaju ulogu da migriraju i nose informaciju da nastanu zubi, srce, ... +ujanjem i migracijom mezenhimalnih elija neuralne kreste, u predelu gla e se dele na anteriornu ,formira frontonazalni procesus- i posteriornu struju ,se uli a u brahijalne luko e-. 8olazak ektomezenhimalnih elija u predeo primarne usne upljine, predsta lja inicijalni faktor za po%etak proliferacije epitelnih elija iznad bazalne membrane prim. usne upljine i st aranje 5 brahijalnih , isceralnih- luko a. 1

3 mandibularni luk i 33 hioidni u%est uju u izgradnji orofacijalnog sistema. *roliferacijom elija 3 mandibularnog luka nastaju 6 procesusa! 2 mandibularna i 2 ma9ilarna. : izgradnji orof. sistema u%est uje i frontonazalni procesus ,u 6. nedelji poja ljuju se 2 zadebljanja ektoderma po jedno sa s ake strane " olfakti ne nazalne plakade-. 5 o ih procesusa opkolja aju udubljenje " stomatodeum. Raspored procesusa! frontonazalni sa gornje strane, po 2 ma9ilarni sa bo%ne strane i 2 mandibularna na donjoj strani stomatodeuma. 2 mandibularna procesusa naglim rastom napred i prema sredini se spajaju u mandibularni luk i od ajaju stomatodeum od perikardijalnog ispup%enja. ;a9ilarni procesusi nastali proliferacijom mezenhimalnih elija distalnih de-lo a mandibularnog procesusa idu u horizontalnoj ra ni i potiskuju nazalne plakade dok se ne spoje. $. Razvoj primarno! i sekundarno! palatuma. *ars medialis frontonazalnog procesusa raste na dole sa s oja 2 globularna procesusa. ;ig-riranjem mezenhima formira se 1 globularni procesus , rh nosa, filtrum gornje usne, tuberku-lum, frenulum gornje usne i ceo primarni palatum, to daje osno za raz oj maksilarnih seku-tia-. ;aksilarni procesusi rastom dosti(u medijalni deo frontonazalnog procesusa i srastaju sa njim. 0rade krajem <. nedelje primarni palatum i po%inje delenje stomatodeuma u od ojenu oralnu i nazalnu upljinu. =orizontalna struktura deli nosnu od usne upljine a ertikalna st ara nazalni septum. Razd ajanje se nasta lja po%etkom raz ooja palatinalnih procesusa sa unutranje strane oba ma9ilarna procesusa. *r o rastu prema unutra pa nadole zbog naglog rasta jezika sa poda usne upljine i ispunja anja malog prostora. >ezik tada le(i izme&u ertikalno posta ljenih palatinalnih procesusa i to do 4. nedelje. 5ada kree nagli rast mandibule i stomatodeuma, jezik pada i osloba&a prostor. *utem talasanja se podi(u u horizontalni polo(aj, rastu jedan prema drugom, usposta ljaju kontakt jedan prema drugom i napred sa primarnim palatumom i gore nazalnim septumom ,po%inje u 4. nedelji a za ra a se u 12.- st araju sekundarni palatum. /a o aj na%in se od ojila usna od nosne upljine i nosna podelila na 2 dela. 6. "romena odnosa vili#a tokom intrauterino! razvitka . : 4. nedelji mandibula ima izrazito retrognat odnos, zatim ubrzano raste i posti(e ortognat odnos sa ma9ilom u 12. nedelji da bi se do kraja fetalnog perioda usled njenog usporenog rasta st orio retrognat polo(aj mandibule. ?e krajem <. nedelje kada je formiran luk i maksile i mandibule, postoji retrognat odnos mandibule zbog antefleksije gla e embriona i pritiska mandibule na perikardijalno ispup%enje. )sloba&anjem prostora retrofleksijom gla e embriona do 4. nedelje, mandibula naglo raste i dosti(e maksilu do 11. ili 12. nedelje, da bi je ubrzo i prestigla ,mandibularni ortognatizam ili prognatizam-. : daljem periodu do ro&enja dominira anteriorni rast maksile pa se deca ra&aju naj%ee sa retrognatim polo(ajem mandibule. *ostoji i arijabilnost odnosa ilica u manjem broju slu%aje a. 5. Rast maksile u postnatalnom periodu. Rast maksile uklju%uju 2 razli%ita procesa! - ukupno st arno u eanje kostiju o og masi a# - njiho o primarno premetanje u prostoru pod uticajem spost enog rasta i rasta susednih kostiju sa kojima je maksila po ezana. )sno ni pra ci rasta same maksile su unatrag i nagore uz njeno premetanje nadole i napred. *olja najintezi nijeg rasta su maksilarni tuberoziti i al eolarni nasta ak. maksilarni alveolarni luk " rast u irinu " apozicija na po rinama kosti u du(inu od ija se na maksilarnim tuberozitima, a izrazita apozicija u ertikalnom pra cu raste slaganjem kosti na donjoj po rini. spina nasalis anterior " raste nadole, na gornjoj strani ri se resorpcija a na donjoj apozicija. 2

 palatum " nadole, resorpcijom na nazalnoj a apozicijom na oralnoj po rini, tako se poea a isina nazalnih upljina ali ne smanjuje se dubina nepca e se po ea a apozicijom na donjim po rinama al eolarnog procesusa i rastom zuba. zi!omati$ni luk " pokazuje raznolik rast! prednja strana je predeo resorpcije a zadnja apozicije. *omera se unazad zajedno sa maksilom, a nazalni predeo se po ea a u anteriornom pra cu. @tepen apozicije na zadnjoj strani zigomati%nog luka pre azilazi stepen resorpcije na prednjoj te po ea a debljinu luka. maksilarni sinus " no oro&en%eta su plitka udubljenja na nazalnoj po rini kosti. *roiruje se resorpcijom unutranjih po rina zido a izuze medijalnog.

;aksila je suturama ezana za kranijalnu bazu zbog %ega ima eliki uticaj na rast maksile.rast facijalnoh kostiju je pod uticajem i u odnosima sa okolnim mekim tki ima. .ako neka tki a nasta ljaju rast, tako kosti rastu pasi no i premetaju se sa mekim tki ima. .od maksile miii lica, subkutano i submukozno ezi no tki o, oralni i nazalni mukozni prekri a%, kr ni sudo i i ner i do ode do pasi nog pomeranja kostiju lica zajedno sa njima i njiho im rastom. /azalna upljina raste tako to skelet nosa raste naglo unapred u odnosu na ostali deo facijalnog skeleta za reme postnatalnog perioda, naro%ito u adolescenciji. *rednje zido e nosne upljine %ini frontalni procesus maksile. <. Rast mandibule u postanatalnom periodu. %O&'()*R&* +RS%*,(-* Rano oteenje kondila do odi do redukcije ukupnog rasta mandibule. =rska ica je sekundarnog tipa jer se ne raz ija diferencijacijom primarnih hrska ica. Raz ila se sekundarno da bi obezbedila artikulaciju sa kranijumom. )na nije primarni centar rasta mandibule e doprinosi regionalnom adapti nom rastu i odr(a anju kondila u pra ilnom anatomskom odnosu sa temporalnom kosti. R*./S Aadnji rub je predeo izuzetno brzog rasta, nadogra&uje se no a kost a prednji rub je predeo resorpcije. 5ako da se ramus pomera posteriorno u odnosu na korpus. Rast mandibule je rezultat slo(enih procesa apozicije, resorpcije i remodeliranja na razli%itim mestima i u razli%ito reme. .oronoidni nasta ak raste nagore i unatrag. /agore " resorpcija bukalne po rine i ispod sigmoidne incizure, a apozicija ling alne po rine. :natrag " apozicija ling alne po rine a resorpcija prednjeg ruba i bukalne po rine. .osa linija na ling alnoj strani predsta lja granicu menjanja procesa apozicije i resorpcije# iza i ispod -resorpti na- do zadnjeg ruba -apozicija-. .osa linija na bukalnoj strani " po rina iznad o e linije je resorpciona a ispod depoziciona. 5alo(enje kosti u o om predelu i du( zadnjeg ruba doprinosi rastu ramusa unatrag i upolje. Boramen mandibule " pomera se unatrag apozicijom na zadnju i icu lingule a resorpcijom u fosi iza lingule. .ondilarni nasta ak zajedno sa zadnjim rubom " mesto najintezi nijeg rasta. Raste koso nagore i unatrag pod uglom kojim arira. *rednji rub rata kondila, gornja i zadnja po rina su apozicione a ling alna i bukalna strana su resorpti ne. Aadnji rub rata kondila je deo zadnjeg ruba ramusa koji raste unazad i apozicioni je. %OR"/S raste u anterioposteriornom ,du(ina-, ertikalnom , isina- i trans erzalnom ,irina- pra cu. 5okom rasta predeli zadnjeg dela ramusa prelaze u prednje delo e i ramus se premeta unazad kombinacijom resorpcije na prednjem rubu i apozicije na zadnjem. /a o aj na%in se korpus izdu(uje. Cing alni tuberozit je predeo izrazitog rasta# raste skoro direktno unazad apozicijom kosti. Ramus iza tuberozita raste unutra da bi se naao u liniji oso ine mandibularnog luka, spojio se sa njim i postao deo korpusa. D. Rast i razvoj mle$ni0 nizova zuba do 212 !odine . $

5o je drugi stadijum koji traje < meseci do 2,5 godine (i ota tj. od nicanja pr ih mle%nih zuba ,izme&u 6 i 1' meseci# pre se smatra ranim nicanjem, posle kasnim- do formiranja punih nizo a mle%ne denticije. Rast al eolarnih luko a u du(inu i irinu predhodi nicanju mle%nih zuba radi st aranja do oljno prostora za njiho o pra ilno posta ljanje u niz. 3spra lja se njiho a teskoba i rotirani polo(aj, i %ak se st araju dijasteme izme&u njih to je po oljan znak za smenu sekutia " irenje ilica. /aj%ee pr o ni%u! donji pa gornji centralni sekutii, donji pa gornji lateralni. /akon pauze od 2-$ meseca, ni%u donji pa gornji pr i mle%ni molari, iza kojih donji pa gornji o%njak a zadnji su donji pa gornji drugi molari. *ri nicanju molara reljef okluzalnih po rina poma(e pra ilnom uzgloblja anju o ih zuba. centralna fosa donjeg pr og molara zah ata skoro 2E$ okluzalne po rine a bo%ne strane su izrazito strme. 8onji ni%e pre gornjeg pa mezio-ling alna k r(ica gornjeg pr og molara klizi niz kose po rine fose donjeg molara i tako se pra ilno uzgloblja aju. *r i mle%ni molari su Fklju%e i okluzijeG mle%nih zuba. 8olazi do pr og fiziolokog dizanja zagri(aja zah aljujui irokim griznim po rinama kojima se oslanjaju jedan na drugi. /icanjem drugih molara, uzgloblja anje se ri na sli%an na%in. ;eziodistalni promer donjih molara je ei od gornjih naro%ito drugog, pa se nizo i zuba za ra aju u ertikalnoj ra ni koju %ine zadnje po rine drugih mle%nih molara. 5a ra an se zo e postmolarna, postlaktealna ili ek idistalna. : centralnoj okluziji postoji dubok preklop mle%nih sekutia to je normalno. .rajem 2. godine " raz oj koreno a mle%nih sekutia za ren# o%njak, 3 i 33 molar pri kraju. 3 stadijum " do < meseci# 33 stadijum " < meseci-2,5 godine# 333 stadijum " 2,5-< godina ,mle%na denticija-# 3? stadijum " <-12 godine ,meo ita denticija-# ? stadijum " 12-2H godine ,stalna denticija-. 4. Rast i razvoj zubni0 lukova u periodu meovite denti#ije . @tadijum meo ite denticije je 3?. *o%etak o og stadijuma je obele(en nicanjem pr ih stalnih molara, a ponekad i centralnih sekutia i prostire se u proseku od < do 12 godine. 8o 12. 0odine se za ra a i trans erzalni rast zubnih luko a zajedno sa al eolarnim procesusima koji je bio najja%i u reme nicanja sekutia. Rast je neto ei u gornjem luku. ) aj rast je delom re-zultat u eanja al eolarnog grebena u isinu i upolje a delom ja%e bukalne inklinacije stalnih nego mle%nih zuba naro%ito u gornjoj ilici. ?ee je po eanje interkaninog prostora u maksili nego u mandibuli da bi se mezijalno pomeranje moglo oba iti pored abrazije k r(ica mle%nih zuba. /a taj na%in distalni delo i mandibularnog luka dolaze u neto mezijalnije delo e maksilarnog luka. .od drugog fiziolokog dizanja zagri(aja zajedno sa nicanjem 3 stalnog molara nasta lja se nicanje mle%nih zuba koje je praeno ertikalnim rastom al eolarnog procesusa.

H. Rast i razvoj zubni0 lukova izmeu 212 i 3 !odina . ) o je 333 stadijum i zo e se stadijum mle%ne denticije. 5o je miran period to se ti%e nicanja zuba jer su s i mle%ni zubi iznikli ali unutar ili%ne kosti raz ojni tok se nasta lja. 8o kraja $. 0odine se za ra a rast i raz oj s ih koreno a mle%nih zuba, krunice 3 stalnog molara su potpuno raz ijene i po%inje raz oj koreno a i po%inje mineralizacija 33 stalnih molara i zamenika. 6 gla ne osobine idealne okluzije! 14 dubok zagri(aj# 24 postmolarna ra an# 34 dijasteme ispred gornjih i iza donjih o%njaka# 4 dijasteme izme&u gornjih i donjih sekutia. 8ubok zagri(aj je redo na poja a kod normalne okluzije mle%nih zuba. abrazijom sekutia smanjuje se dubina preklopa ,do < godina ni(i se%i ni odnos-. 6

*ostmolarna ra an " zbog abrazije sekutia i kr (ica molara dolazi do mezijalnog pomeranja donje ilice i prelamanja postmolarne ra ni unatred i st araju se uslo i za pra ilnu interkuspidaciju 3 stalnog molara. .od normalne okluzije treba da nastane do <. godine. 8ijasteme izme&u gornjih i donjih frontalnih zuba smatra se da nastaju pri samom nicanju zuba i dobar su znak za obezbe&enje do oljnog prostora za smetaj stalnih zuba. : o om stadijumu napreduje raz oj stalnih sekutia i 3 molara a s e se ie pribli(a aju po rini al eolarnog procesusa. Resorbo anje koreno a mle%nih sekutia je u toku. : <. godini postoji 52 zuba u ilici " za%eci s ih stalnih zuba ie nego u bilo kom periodu (i ota. 1'. Stvaranje prostora za stalne sekuti5e. >o u 33 stadijumu ,< meseci " 2,5 godine- rast al eolarnih luko a u du(inu i irinu predhodi nicanju pr ih mle%nih zuba radi st aranja do oljnog prostora za njiho o pra ilno posta ljanje. 5ako se ispra lja njiho a teskoba u za%etnom stanju i njiho rotirani polo(aj. /icanjem se %ak st araju dijasteme izme&u gornjih i donjih frontalnih ml%enih zuba to je po oljan znak za kasnije pra ilno smetanje stalnih sekutia u zubni luk. : 333 stadijumu ,2,5 " < godina- se %esto isti%e pitanje raspolo(i og prostora za stalne zube, zbog odnosa eli%ine mle%nih zuba i njiho ih zamenika. +itno je o%u anje celine zubnih luko a mle%nih zuba. 0ubitak prostora u luku zbog aproksimalnog karijesa na o%njacima i molarima ili zbog njiho og ranog uklanjanja, mo(e uslo e za normalnu okluziju pret oriti u malokluziju. : 3? stadijumu ,< " 12 godina- tj. u D. i 4. godini se posta lja pitanje za pra ilno posta ljanje u zubni niz. Abog njiho og polo(aja u ili%noj kosti, centralni stalni sekutii su oralnije od mle%nih, lateralni jo oralnije od centralnih i mezijalne po rine njiho ih krunica se nalaze iza distooralnih po rina krunica centralnih sekutia. Iirina sekutia gornjih i donjih stalnih je ea od mle%nih naro%ito gornjih. *otreban dodatni prostor se obezbe&uje na $ na%ina! 14 rast interkaninog promera mle%nog zubnog luka pre i za reme nicanja stalnih sekutia, do odi do st aranja dijastema izme&u frontalnih mle%nih# 24 dijasteme izme&u frontalnih mle%nih zuba e od njiho og nicanja, koje se neznatno po ea aju do <. godine# 34 labijalnije migriranje stalnih sekutia u odnosu na njiho e predhodnike u toku njiho og nicanja %ime se zubni luk u ea a i ea je labijalna iskoenost stalnih od mle%nih sekutia %ime se st ara dodatni prostor. 11. "romena postmolarne 6postlaktalne4 ravni tokom razvoja i rasta nizova zuba . : reme kompletiranja mle%ne denticije, polo(aj distalnih po rina drugih mle%nih molara je u istoj ertikalnoj ra ni zato to je meziodistalni promer donjih molara ei od gornjih naro%ito drugi. ;e&utim kod nepra ilnog meziodistalnog odnosa zubnih luko a, distalne po rine donjih molara mogu biti ispred ,333 klasa- ili iza ,33 klasa- odgo arajuih po rina gornjih drugih mola-ra. 5aka odnos je zdru(en sa promenom odnosa o%njaka! - kod 33 klase rh gornjeg o%njaka le(i izme&u donjeg o%njaka i lateralnog sekutia# - kod 333 klase rh ide preko mezijalnog dela donjeg pr og molara. Abog abrazije sekutia i k r(ica molara kao i smanjenja dubine zagri(aja, dolazi do mezijalnog pomeranja donje ilice. 5o do odi do prelamanja postmolarne ra ni unapred i st ara uslo e za usposta ljanje pra ilne interkuspidacije pr ih stalnih molara. .od normalne okluzije treba da nastane do <. godine. *re se smatralo da se lomi postmolarna ra an zbog dijastema iza donjih o%njaka ali prelamanje se dogodilo i kod osoba koje nemaju primarne dijasteme u donjem luku. 8a bi dolo do pra ilne interkuspidacije 3 stalnog molara, ne mora se postmolarna ra an prelomiti u o om periodu e mo(e i pri smeni mle%nih molara. 5o se posti(e zah aljujui eoj razlici izme&u meziodistalnih promera donjih pr ih i drugih mle%nih molara i njiho ih zamenika nego to je to slu%aj kod odgo arajuih gornjih zuba. *reostaje ie prostora u donjoj ilici to doz olja a ee mezijalno pomeranje donjih pr ih stalnih molara. .od nekih osoba sa normalnom okluzijom mle%nih zuba ne dolazi do mezijalnog pomeranja donjeg luka, pa sa nicanjem stalnih molara usposta lja se odnos k r(ica na k r(icu " nije garan-cija ni distalnog ni normalnog odnosa. 5ek posle ispadanja drugih mle%nih molara mo(e 5

se usposta iti normalan odnos. ) o se mo(e objasniti zakanjenjem abrazije i st aranja eeg in-terkaninog prostora u maksili i eom razlikom u eli%ini gornjih i donjih mle%nih molara. 2ko se fiksira odnos zub na zub i kod drugig stalnih zuba " distalna okluzija. 12. 7izioloke promene vertikalni0 odnosa u okluziji . /a ro&enju al eolarni luko i nisu do oljno raz ijeni, maksilarni rub prebazilazi labiobukalno mandibularni rub. ;aksila je znatno ispred mandibule u sagitalnom pra cu. *ri kontaktu al eolarnih rubo a ilica, segmenti sekutia odstoje i kontakt se tu usposta lja pre nicanja sekutia zbog raz oja al eolarnog procesusa. /icanjem sekutia usposta lja se njiho pra ilan sagitalni preklop ali ne i dubina preklopa. 2li nicanjem pr ih mle%nih molara dolazi do pr og fiziolokog dizanja zagri(aja, zah aljujui njiho im irokim griznim po rinama kojima se oslanjaju jedan na drugog to se nije moglo desiti pri nicanju sekutia. 8o nicanja pr ih mle%nih molara, al eolarni procesusi obe ilice su bili u direktnom kontaktu. /icanjem pr ih stalnih molara, nasta lja se podizanje zagri(aja " drugo fizioloko dizanje zagri(aja. Aajedno sa nicanjem stalnih molara nasta lja se nicanje mle%nih zuba, koje je praeno ertikalnim rastom al eolarnih procesusa. 5o zna%i da rast bo%nih mle%nih zuba i al eolarnog procesusa u%est uju u podizanju zagri(aja ane samo pr i stalni molari. )d H. do 12. godine dolazi do promene dubine zagri(aja. /icanje stalnih sekutia %esto do odi do dubokog zagri(aja koji se usled nicanja premolara i ertikalnog rasta al eolarnog procesusa redukuje do 12. godine. 1$. &ormalna smena zuba 0ronolo!ija i redosled. /icanje mle%nih zuba zapo%inje izme&u 6 i 1' meseca (i ota, pre se smatra ranim a posle kasnim. /aj%ee pr o ni%u donji pa gornji centralni sekutii ,<-4 meseci-, zatim donji pa gornji lateralni ,4-1' meseci-, nakon pauze od 2-$ meseca ni%u donji pa gornji pr i mle%ni molari, pa donji i gornji o%njaci ,1<-2' meseci-, i donji pa gornji drugi molari ,2'-$' meseci-. @talni! pr o molari ,<-D godina-, donji pa gornji centralni ,4 godina-, donji lateralni ,4 godi-napa gornji ,4-H godina-, zatim donji o%njaci ,H-1' godina-, pa donji i gornji premolari ,1'-12 godina- i najzad gornji o%njak ,11-12 godina-. .od de oj%ica se nicanje stalnih zuba dea a neto ranije nego kod de%aka. : ? stadijumu koji traje od 12 godine pa nadalje, ni%u donji drugi molari ,11-1$ godina- pa gornji ,12-1$ godine-. 333 molar pokazuje naj eu arijabilnost u po%etku du(im trajanjem a i za retkom s og raz oja. /i%u 1D-21. godine. *rose%ni redosted nicanja sekutia je da pr o ni%u donji pa gornji centralni, zatim donji pa gornji lateralni. 8onji centralni prili%no %esto ni%u ling alno od mle%nih koji nisu resorbo ani i perzistiraju. Aato centralne mle%ne treba odmah ukloniti da bi stalni brzo migrirali labijalno pod uticajem pritiska jezika. Jesto gornji centralni ni%u sa fiziolokom dijastemom, koja je pri remena poja a jer kako nicanje napreduje u odnosu na lateralne, rato i centralnih dolaze naspram najirih delo a krunice lateralnih i kako u to reme ispadaju mle%ni lateralni, stalni e pogurati centralne i smanjiti dijastemu. 16. Stepen razvitka or!ana za 8vakanje u momentu roenja . /a ro&enju lice %ini 1E4 eli%ine lobanje, dok kod odraslih 1E$. .ranijalna baza je kratka, fontanele nisu zat orene, orbitalne upljine su prostrane a maksilarni sinus tek nazna%en na bo%ni zido ima nosa. ;aksila i mandibula nisu raz ijene, al eolarni luko i nisu jo raz ijeni jer se to odigra a tek sa nicanjem zuba, mle%ni sekutii u s ojim folikulama su rotirani i teskobno posta ljeni. Aa%eci gornjih lateralnih sekutia le(e neto oralnije od centralnih i o%njaka, a i mogu biti rotirani u distoling alnom smeru. )%njak i oba molara le(e u nizu. : mandibuli su centralni i lateralni sekutii su %esto rotirani i le(e unutar linije luka. /a ro&enju mandibula je u retrognatom odnosu u odnosu na maksilu. ;andibula! mentalna protuberancija nije na njoj jo izra(ena, ugao mandibule je eliki, muskularni nasta ak je mali, kondilarni procesus po ijen unazad, u predelu sinfize je ezi no tki o. .ondilarna hrska ica je s edena na s oju artikularnu po rinu i tamo se od ija rast. 5;A je nedo oljno raz ijen, fosa je <

mala i plitka a artikulaciono ispup%enje je nedo oljno raz ijeno. : fiziolokom miro anju jezik le(i izme&u al eolarnih rubo a, prelazi preko ruba mandibule i u kontaktu je sa donjom usnom. 15. "olo8aj zametka stalni0 zuba. : <. godini postoji ie zuba u ilici nego u bilo kom periodu u (i otu. : D. i 4. godini postalja se pitanje prostora za smetaj stalnih sekutia u zubni niz. Kentralni sekuti le(e u kosti oralnije od mle%nog# lateralni su posta ljeni jo oralnije od centralnog, tako da se mezijalne porine njiho ih krunica nalaze iza distooralnih po rina krunica centralnih. )%njaci su malo oralnije# zameci premolara su lokalizo ani u forkacijama koreno a mle%nih molara. @talni molari nisu zamenici, njiho i zameci se raz ijaju iz distalnog naknadno formiranog dela primarne dentalne lamine neposredno iza mle%nih zuba. klice donjeg 33 i 333 molara su postaljene mezijalno a drugi distalno, ispra ljaju se u toku interkotane erupcije. 0ornji 33 molar se raz ija isoko u al eolarnom procesusu, odmah ispod poda maksilarnog antruma. : po%etku je nagnut distalno a ima du(i put nicanja od donjeg 33 molara i ima eu tendenciju mezijalnog pomeranja za reme nicanja od donjeg. 8onji 33 molar obi%no se raz ija u uspra nom polo(aju ili je malo nagnut mezijalno, put nicanja mu je krai i pra ac skoro ertikalan. 1<. .orfoloke osobine normalne okluzije mle$ne denti#ije . /ormalna okluzija je indi idualni fenomen, njen raz oj za isi od indi idualnih genetskih i spoljnih faktora ali postoje osno ne zajedni%ke osobine! gornji sekutii i o%njaci u centralnoj okluziji le(e labijalno od donjih a njiho e oralne po rine su u dodiru sa labijalnim po rinama donjih zuba# gornji centralni sekuti je u dodiru sa celom labijalnom po rinom krunice donjeg centralnog sekutia i mezijalnom 1E$ donjeg lateralnog# gornji lateralni sekuti - distalna po rina donjeg lateralnog i mezijalna donjeg o%njaka# gornji o%njak " distalna, labijalna po rina donjeg o%njaka i mali meziobukalni deo 3 molara# 3 gornji molar " distalna treina krunice donjeg 3 molara, sL tim to trougli greben meziobukalne k r(ice gornjeg ulazi u meziobukalnu brazdu donjeg 3, a distobukalna le(i izme&u 3 i 33 donjeg# 33 gornji molar " meziobukalna k r(ica gornjeg le(i u meziobukalnoj brazdi donjeg 33, dok distobukalna u distobukalnoj brazdi donjeg 33# meziobukalna k r(ica 3 donjeg le(i u interdentalnom prostoru gornjeg o%njaka i 3 molara a distobukalna u centralnoj fosi gornjeg 3# meziobukalna k r(ica 33 donjeg je u interdentalnom prostoru gornjeg 3 i 33 molara, a distobukalna je u centralnoj fosi gornjeg 33. 1D. .orfoloke osobine normalne okluzije stalne denti#ije . )pte osobine normalne okluzije su sli%ne kao kod mle%ne denticije! s i gornji zubi preklapaju labiobukalno donje zato to gornji zubi imaju ei labiobukalni nagib, a s i donji preklapaju gornje sa oralne strane zbog njiho og eeg oralnog nagiba# s aki zub jednog luka okludira sa 2 zuba suprotnog luka izuze donjih centralnih sekutia i gornjih 333 molara# s aki zub je u kontaktu sa jo 2 zuba u s om luku " mezijalnim i distalnim od sebe izuze 333 molara# sredina gornjeg i donjeg zubnog luka se nalaze u medijalnoj ra ni# dubina preklopa sekutia se normalno kree 2-5 mm. =orizontalni preklop iznosi oko 6 mm i smanjuje se do 2'. godine# gornji centralni sekutii " cela labijalna po rina donjeg centralnog i mezijalni deo donjeg lateralnog# gornji lateralni sekutii " distalni deo donjeg lateralnog i mezijalni deo donjeg o%njaka# gornji o%njak " distalni deo o%njaka i mezijalni deo 3 donjeg premolara# D

 3 gornji premolar " bukalnom k r(icom le(i u me&uzubnom prostoru donjeg 3 i 33 premolara# 33 gornji premolar " bukalnom k r(icom le(i u me&uzubnom prostoru donjeg 33 premolara i 3 molara# 3 gornji molar " meziobukalna k r(ica le(i izme&u meziobukalne i mediobukalne k r(ice ,ili meziobukalne i distobukalne- donjeg 3 molara a distobukalna u interdentalnom prostoru izme&u donjeg 3 i 33 molara# 33 gornji molar " meziobukalna k r(ica okludira sa bukalnom brazdom izme&u 2 bukalne k r(ice donjeg 33 molara, a distobukalna se nalazi u interdentalnom prostoru izme&u 33 i 333 molara# 333 gornji molar - meziobukalna k r(ica okludira sa bukalnom brazdom izme&u 2 bukalne k r(ice donjeg 333 molara, a distobukalna dodiruje distalni brid donjeg 333 molara. 14. 7unk#ija mii5a pokreta$a donje vili#e1 usana1 jezika i obraza u is0rani dojenjem i pri is0rani #u#lom u prvi0 3 mese#i 8ivota . *rema na%inu uzimanja i pripreme hrane jasno se razlikuju 2 ida motorne akti nosti! dojenje odnosno sisanje hrane karakteristi%an za period do nicanja mle%nih molara i ( akanje hrane koje se upra(nja a posle o og perioda. 'O9:&9: .od no oro&en%eta i odoj%eta raz ijen je taktilni oseaj usne i sluzoko(e usne duplje, tako da su im oralne funkcije od toga za isne. : to reme jezik po%i a izme&u ili%nih grebeno a, rh jezika je ispru(en napred s e do usana. 3shrana odoj%eta je zasno ana na nizu bezuslo ih refleksnih pokreta koji su izaz ani dodirom " usnica sa mamilom izazi a pokret zat aranja usana oko mamile. ;amila se nalazi izme&u gornjeg ili%nog grebena i rha jezika koji pokri a donji ili%ni greben. *odi(e se donja ilica i jezik, po la%e unazad, oputaju i raaju unazad ,usne skloplje-ne oko mamile- i tako se st ara akuum u usnoj duplji, pokret mu(enja i iz la%enja mleka u us-nu duplju. ;leko se skuplja u udubljenju na gornjoj po rini jezika. :sna duplja je tada sa faringealne strane zat orena gloso elarnim entilom, da hrana ne po&e u (drelo. .ad se skupi do oljna koli-%ina mleka, masom izazi a nadra(aj i prekida se sisanje i disanje, pa po%inje gutanje. Aa reme dojenja s i pokreti donje ilice su pod dejst om mastikatornog miia. -/-)* (Z 7)*;(-: 3sto su s e funkcije kao kod prirodne ishrane dojenjem ako su cucle kratke i % rste. 2ko je duga i meka, ona upada duboko u usta i jezik se po la%i unazad pa donja ilica ostaje u s om uobi%ajenom distalnom polo(aju. =rana se istiskuje samo pritiskom jezika na gore, nisu stimulisani pokreti donje ilice a polo(aj jezika i usta je nepra ilan. 1H. 7unk#ija disanja i njena ulo!a u razvitku vili#e i li#a . 8isanje je pr a italna funkcija no oro&en%eta sa kojom po%inje s oj (i ot. ;enja se na%in oksigenacije kr i, nastaje fizioloki put azduha ,%isti se azduh, zagre a i ulazi- kojim plua primaju kiseonik preko nozdr a, nosne upljine, $ sprata (drela, laringsa, trahee do al eola. : (drelu se ukrtaju respiratorni i alimentarni put pa je raz ijen sistem entila. 'isanje kroz nos! usne su sklopljene a usna duplja zat orena, jezik ispunja a usnu duplju a mandibula je u polo(aju fiziolokog miro anja odr(a ana tonusom s ih miia koji kontroliu njen polo(aj. @a distalne strane gloso elarni entil je od ojen od (drela. 'isanje kroz usta! usne su razmaknute i obi%no hipotoni%ne, jezik celom s ojom masom le(i u prostoru donje ilice, obrazi su blago u u%eni a meko nepce je zategnuto i podignuto. 8isanje isklju%i o kroz nos! normalna okluzija i minimalne malokluzije# Jisto disanje na usta skoro da i ne postoji. .ombino an! die se na usta a nos nije isklju%en i kod tak ih osoba sistem entila ne funkcionie i mo(e doi do tegoba pri gutanju. 5ada sudeluju miii koji kontroliu polo(aj mandibu4

le, aksijalni miii ki%menog stuba i miii dr(a%i gla e iz grupe zadnjih miia rata. *rimetno je da pri gutanju zabacuju gla u unazad. 3spiti anje! ogledalo se primene ispod nozdr a i posmatra se da li je dolo do zamagljenja# ogledalo se prinese ispred usana ako su razd ojene i isto posmatramo zamagljenje. Razd ojene usne nisu toliko siguran znak disanja na usta jer je mogue da s i ostali entili usne duplje funkcioniu normalno. 2'. 7unk#ija !utanja< vis#eralno 6infantilno4 i somatsko 6zrelo4 !utanje= karakteri>stike . /a%ini gutanja sakupljene hrane se razlikuju od rste hrane i od opte zrelosti organizma. (&7*&?()&O 6,(S-:R*)&O4 @/?*&9: je normalno za period hranjenja dojenjem ili gutanjem te%ne hrnae i zadr&a a se do nicanja pr og para mle%nih molara. 8ok dete sisa, neometano se od ija i disanje tj. ot oren je respiratorni put. 2li %im se skupi iz esna koli%ina mleka na udubljenju jezika na gornjoj strani, masa izazi a refleksni pokret gutanja i tada se otara gloso elarni entil i zat araju se s i ostali entili da ne bi otilo u plua. Aa to reme jezik ostaje izme&u ili%nih grebeno a i u blagom je kontaktu sa donjom usnom. 8onja ilica je fiksirana pomou jezika i facijalnih miia, ali je odre&ena taktilnim oseajem jezika i usana te nije stabilna. ) aka tip gutanja se zadr(a a tokom celog (i ota zarad gutanja elikih koli%ina te%nosti. SO.*?S%O 6ZR:)O4 @/?*&9: se oba lja uz sadejst o mastikatornih miia koji fiksiraju donju ilicu u okuziji i uz u%ee podhioidnih i nadhioidnih miia jezika i mekog nepca do momenta kada iz oralne faze gutanja pre&e u faringealnu. 8onja ilica je zubima fiksirana tako da jezik ima % rst oslonac za oba ljanje pokreta, kontrakcija miia poda usne duplje i talasasta kontrakcija jezika potiskuje bolus unazad. Aa to reme usta i gloso elarni entil ,grade da nep%ani luko i, jezik i meko nepce- su zat oreni to spre%a a prerani prelazak hrane u (drelo. : momentu kada do&e do ot aranja gloso elarnog entila, refleksno se zat araju s i entili ,Mustahije a tuba, elofaringealni i laringealni entil- i spre%a aju pogrean put hrane. Aajedni%ke karakteristike obe rste gutanja su da je mandibula fiksirana i sinhrono ot aranje i zat aranje entila koji reguliu put hrane. 21. "osledi#e perzisten#ije vis#eralno! !utanja . .od isceralnog gutanja u%est uju mimi%ni miii ,miii obraza i usana- prislanjajui se uz jezik. @ aka akti nost tj. kontrakcija o ih miia pre ili za reme gutanja ukazuje da je funkcija ostala nedozrela i zadr(ana u mekoj fazi neuromuskularnog raz itka. *ro era! prste jedne ruke prislonimo na pod ili%ni predeo i inspekcijom kontroliemo da li istoremeno sa kontrakcijom poda usne duplje se kontrahuju i mimi%ni miii. .od zrelog se kontrahuju miii poda, a kod isceralnog jo i mii brade, nabire se ko(a brade i u la%e uglo i usana. 2ko se samo rh jezika interponira izme&u sekutia a bo%ni zubi su u okluziji, kontrahuju se miii podiza%i mandibule. 2ko je jezik interponiran izme&u gornjeg i donjeg niza zuba, kontrakcije podiza%a mandibule nema a pro era se ri palpacijom temporalnih miia, jer u tom slu%aju se ne kontrahuju ni temporalni miii. 5ako da postoje 2 tipa infantilnog gutanja. /epra ilno gutanje se %esto smatra uzro%nikom malokluzija. 2ko perzistira i posle 2 godine (i ota, o aka na%in gutanja do odi do ot orenog zagri(aja a kod osoba sa tendencijom distalne okluzije tako&e protruziju gornjih i retruziju donjih sekutia. 22. Avakanje< razvitak funk#ije 8vakanja1 vrste mii5ni0 kontrak#ija1 pokreti mandi>bule u toku 8vakanja i tipovi 8vakanja. 8aljim raz itkom, kombinuje se kaasta hrana i dete tada pr i put kombinuje pokrete koji kasnije posle nicanja mle%nih molara sazre aju u pokrete ( akanja. N akanje je refleksna radnja i nastaje kao posledica opteg raz itka ali je ipak funkcija koja se u%i. *o%etak je pod kontrolom s esti ali regulacija je refleksna i u toku ( akanja nije potrebna s esna kontrola. *okreti mandi-bule se odigra aju u s a $ pra ca! ertikalnom, sagitalnom i trans erzalnom. *okreti ( akanja su indi idualni i ne menjaju se dok se polo(aj i broj zuba ne promeni ,e9tirpacija, parodontopa-tija, itd.-. 3ako se promeni stanje, %o ek se brzo adaptira na no e refklesne pokrete kojima se izbega a s aka smetnja ali osno ni tip ( akanja ostaje isti. H

*ostoje 2 osno na tipa ( akanja! maseteri$ni i temporalni. : toku ( akanja dolazi do sitnjenja i mle enja hrane pro(ete sali om a pri pokretima mandibule smenjuju se izotoni%ne i izometri%ne kontrakcije mastikatornih miia. 3zometri%ne traju dok se hrana ne zdrobi i zubi do&u u kontakt a tada nastaje izometrijska kontrakcija. .ontakt zuba dolazi pri za rnim fazama ( akanja i tada kod maseteri%nog tipa zbog horizontalnih sila dolazi do abrazije do abrazije zuba pr enst eno na mle%nim bo%nim okluzalnim po rinama i tako se olaka aju pokreti u horizontalnoj ra ni. .od temporalnog tipa izostaje abrazija. /ajpo oljnije za raz itak s ih orofacijalnih struktura je ( akanje pokretima u s im pra cima i to naizmeni%no bilateralno. 8o unilateralnog ( akanja dolazi zbog bola, okluzalnih smetnji, ... N akanje se mo(e podeliti u $ faze! odsecanje hrane, sitnjenje i mle enje. 33 i 333 faza se ne mogu od ojiti jer se naizmeni%no pona ljaju dok se hrana potpuno ne usitni. *okreti su blago lateralni ili kombino ani lateralno-propulzioni pokreti koji se za ra aju u centralnoj okluziji i tada po%inje gutanje. 3spiti anje tipa ( akanja! - inspekcijom i palpacijom okluzalnih po rina mle%nih molara# - tra(enjem da se oba i latero-okluzija u granicama funkcije ( akanja ,temporalni tip ne ume-. 2$. *natomija i funk#ija ?.Z>a. 5;A je najakti niji od s ih zglobo a %o e%ijeg organizma i spaja donju ilicu sa lobanjom. @pecifi%an je u odnosu na druge zglobo e po anatomskoj gra&i i funkciji koju oba lja, paran je ali pokreti u jednom zglobu uslo lja aju pokrete u drugom. *o rine nisu oblo(ene isklju%i o hijalinom hrska icom kao kod drugih e ezi nim hrska i%a im tki om. 8elo i zgloba! - zglobna gla ica " kondilarni nasta ak mandibule# - zglobna jamica " fossa gleonidalis temporalne kosti# - zglobni disk " discus articularis ,meniskus-# - zglobna %ahura " capsula articularis# - zglobne eze ili ligamenti. Aglobna jama je 2-6 9 ea od kondila, timpani%nom pukotinom je podeljena na prednji zglobni deo na kome se nalazi eminentia articularis i zadnji anzglobni deo skoro ertikalan. Aglobni disk je bikonka na fibrozna hrska ica izme&u 2 zglobne po rine i deli zglob na 2 sprata# u prednjem delu je ezan sa spoljanjim pterigoidnim miiem a po obodu sa %ahurom ,fibrozni, elasti%ni i prostrani omota% koji omogua a elike pokrete ili%nog zgloba-. Aglobne eze se mo-gu podeliti na %aurne eze ,utkane u zglobnu fibroznu %auru# temporomandibularna i kapsulo-kolateralna- i fascijalne ,zadebljanja okolnih fascija-. 3mamo i stilo-, sfeno- i pterigomandibula-rne ligamente koji ezuju donju ilicu za bazu lobanje i spre%a aju prekomerno ot aranje usta i prekomerne lateralne pokrete. *okreti 5;A-a! 14 sputanje donje ilice " ot aranje usta! rotacija kondila oko horizontalne ose i translacija " kli(enje# 24 podizanje donje ilice " zat aranje usta! suprotni pokreti pod dejst om mastikatornih miia# 34 pokret unapred i unazad " propulzija i retropulzija! rotacija u manjoj meri a u eoj kli(enje# propulzija! spolja%nji pteriogidni mii i prednja lakna temporalnog, a retropulzija! zadnja lakna temporalnog i prednji deo digastrikusa# 4 lateralni pokreti " meljenje hrane! rotacija kondila oko ertikalne ose i kli(enje - radna strana, a balansna strana " unapred, nadole i unutra. .ada postoji harmonija o ih pokreta, onda je 5;A zatien od traumatskih pokreta. 26. "olo8aji donje vili#e. 7(Z(O)O;%O .(RO,*&9: 5o je polo(aj koji mandibula zauzima kada su miii ot ara%i i zat ara%i usta kao i cer ikalni i postcerebralni miii u miro anju pri uspra nom polo(aju gla e i gornjeg dela tela. .od no oro&en%eta se samo on mo(e prepoznati. ?a(an je kod odr(a anja prohodnosti faringealnog azdunog puta i za isi od psihi%kih faktora, zamora, godina, polo(aja tela, ... .od osoba bez mal1'

okluzija tokom celog (i ota mo(e da se reprodukuje isti polo(aj miro anja. ;o(e i kod osoba sa malokluzijama ali posle ortodontskog le%enja njiho a donja ilica u miro anju zauzima no i polo(aj koji mo(e odr(ati do kraja (i ota. *ri miro anju izme&u okluzalnih po rina gornjih i donjih zuba postoji slobodan interokluzioni prostor 2-$ mm ,kod prognatije <-4mm a progenije '-1 mm-. -:&?R*)&* O%)/Z(9* 5o je polo(aj pri kome se posti(e maksimalni kontakt zuba, ne s ih e naj ei broj koji do&e u kontakt pri simetri%nom polo(aju zglobo a. ) de se kondil samo rotira oko horizontalne ose pri za rnom pokretu. )sobe sa malokluzijama imaju s oju centralnu okluziju. 5o je polo(aj naj ee stabilnosti mandibule pri kome se okluzalne sile pra ilno prenose na okolne kosti bez bola i neprijatnosti. "O)OA*9 "R(&/'&: O%)/Z(9: .od osoba sa malokluzijama dea a se da do kontakta zuba gornjeg i donjeg niza ne dolazi isto remeno u s im segmentima nizo a e se pr o posti(e kontakt jedne grupe tz . prerani kontakt, koji ometa kontakt ostalih grupa zuba. 8onja ilica tada mora da u%ini dopunski pokret u horizontalnoj ra ni i tek tada dolaze u kontakt i ostali zubi tz . prinudni zagri(aj " habitualna okluzija. 8opunski pokret mo(e biti u sagitalnom ili lateralnom pra cu. "O)OA*9 .*%S(.*)&: R:?RO"/)Z(9: ( "RO"/)Z(9: ;aksimalna retropulzija podrazume a pokret po la%enja donje ilice unazad iz polo(aja centralne okluzije. *osti(e se oljnom kontrakcijom zadnjih lakana temp. ;iia i mo(e s ega 1-2 mm unazad. /eugodan je i nefizioloki pokret, a primenjuje se prilikom ispiti anja potencijalnog i i%nog kontakta kod progenog zagri(aja. ;aksimalna propulzija je mnogo slobodniji pokret i primenjuje se prilikom pro ere refleksnog luka za propulzione pokrete kod osoba sa distalnim zagri(ajem. 25. 9ezik< embrionalno poreklo1 mii5i jezika. : 3? nedelji na unutranjoj strani mandibularnog luka poja ljuju se 2 lateralna mezenhimalna zadebljanja " ling alna ispup%enja. 3za i izme&u njih poja ljuje se jedno medijalno ispup%enje tuberculum impar. Cing alna ispup%enja naglo rastu i spajaju se i sa tuberkulumom formiraju prednje 2E$ jezika. )d 33, 333 i 3? faringealnog luka st ara se zajedni%ko ispup%enje " copula i on predsta lja zadnju 1E$ jezika. >ezik je muskularni organ sposoban za iz o&enje ceoma raznolikih pokreta i najbr(i je mii. 3zgra&en je od 5 parnih i 2 neparna miia, uz to jo 2 miia koja delom ulaze u muskulaturu jezika. *rema s om po%etnom pripoju dele se na! 14 spoljni miii jezika sa jednim pripojem na isceralnom skeletu gla e - mm. genioglossus, hOoglossus i stOloglossus# 24 spoljni miii sa pripojem na susednim organima " mm. glossopalatinus i glossopharOngeus# 34 unutranji miii koji sa oba s oja kraja se pripajaju na fibroznom skeletu jezika " mm. longitudinalis superior ,skrauje du(inu i uzdi(e rh jezik unazad-, longitudinalis inferior ,skrauje du(inu i rh pokree nadole i unazad-, trans ersus linguae ,su(a a- i erticalis linguae ,spljota a i po ea a irinu-. @ i su iner isani P33 ner om " n. hOpoglossus osim 2. grupe miia koje iner iu 3P " n. glossopharOngeus i P " n. agus. :nutranji miii nemaju kotanu inserciju i mogu pokretati jezik u s a $ pra ca, ost aruju brze i fine pokrete i oblikuju glaso e. @poljni miii pokreu jezik u jedinst enu miinu masu do odei ga u razli%ite polo(aje, ali su zato grubi i spori. 2<. "olo8aj jezika u mirovanju i u funk#iji 68vakanje1 !utanje i !ovor4 . .od no oro&en%eta u fiziolokom miro anju jezik le(i izme&u al eolarnih rubo a, prelazi preko ruba mandibule i u kontaktu je sa donjom usnom. >ezik u miro anju zauzima neutralan 11

polo(aj# ispunja a celu usnu upljinu, blago se oslanja uz meko nepce, na al eolarni predeo i uz zube, koji na njemu ne osta ljaju nikak e otiske. 2ko se pri naglom ot aranju usta brzo po u%e u zadnji deo usne duplje, funkcija je ispra na. 8ok ako ostane u prednjem delu usne duplje i sporo se po la%i u distalni, jezik je zadr(ao polo(aj iz doba odoj%eta i mogu se o%eki ati poremeaji funkcije go ora i gutanja. >ezik mo(e da zauzme i isok polo(aj tj. da celom masom stoji u prostoru gornje ilice i prekri a okluzalno ceo donji niz zuba, to je posledica dubokog zagri(aja ili ekstremno uske donje ilice sa obostrano potpuno ukrtenim zagri(ajem. *rilikom go ora jezik menja s oj polo(aj akcijom spoljanjih miia a unutranji do ode do promene njego og oblika. :%est uje u artikulaciji glaso a. 0utanje. .od isceralnog jezik je izme&u ili%nih grebeno a i u blagom je kontaktu sa donjom usnom. .od zrelog je donja ilica fiksirana zubima, jezik ima % rst oslonac za oba ljanje pokreta kojim e bolus biti potisnut na (drelno su(enje. .ontrakcijom miia poda usne duplje i talasastom kontrakcijom jezika, potiskuje se bolus unazad, usne se zat araju i gloso elarni entil je zat oren. N akanje. ) de jezik u%est uje u st aranju bolusa i pomeranja hrane iz usne duplje u (drelo. *okree ga refleks i totalno je nes esna radnja. 2D. Opti i lokalni etioloki faktori malokluzija . )pti! - naslee! hipodoncija, niperdoncija, teskobnost zubnih nizo a, dijasteme, skeletno ot oren zagri(aj, 33 i 333 klasa po 2ngle-u, ... - oboljenja! rubeole, sifilis, hepatitisi, hroni%ne respiratorne infekcije, paraliza, ... - defi#itarna is0rana! manjak proteina, ugljenih hidrata, masti, minerala, ... - endokrine disfunk#ije! hipofiza, titna (lezda, ... - kon!enitalne anomalije. Cokalni! oboljenja, traume, spoljni pritisak, poremeene funkcije, loe na ike, hiper-, hipo-, makro-, mikrodoncija, nenormalan polo(aj zuba zamenika, labijalni frenulum, rani gubitak zuba, perzistencija mle%nog zuba, nepra ilno ortodontsko le%enje, ... 24. &a$ini prenoenja nasledni0 osobina . )sno ni zadatak orofacijalne genetika je da prou%i rstu genetskih oboljenja i anomalija i na%in njiho og prenoenja sa generaciju na generaciju. )boljenja i anomalije mogu biti! 1- monogene " mutacija gena na jednom lokusu# 2- poligene ili multifaktorijalne " nastaju usled uticaja eeg broja gena uz nepo oljne faktore spoljanje sredine# $- hromozomske bolesti " smanjenje ili iak celih ili delo a hromozoma. /a%ini nasle&i anja su! a4 autozomno dominantno! poja ljuje se u s akoj generaciji# sa obolelog roditelja na 5'Q dece se prenosi# oba pola ga prenose# fenotipski su roditelji zdra i ih ne prenose na decu. b4 autozomno recesi no! dete mora biti homozigot da bi se oboljenje ispoljilo# manifestuje se kod brae i sestara a ne kod roditelja i rodbine# ja lja se kod 1E6 dece istih roditelja# oba pola moraju biti nosioci. #4 polno ezano! patoloke gene na R hromozomu o%e i prenose sino ima# recesi ne pat. gene na P hromozomu majke prenose mukim potomcima, a od obolelog oca se prenosi na 5'Q muke dece# dominantne pat. gene na P hromozomu o%e i prenose erkama a sino i su normalni, heterozigotne majke prenose na 5'Q dece oba pola a homozigotne na s u decu. d4 poligeno nasle&i anje je kontrolisano od ie gena i spoljanje sredine, u%estalost opada sa stepenom srodst a a rizik je ei ako u porodici ima ie obolelih. /aj ei broj anomalija zuba i ilica je poligenog karaktera. 2H. :tiolo!ija distalno! za!ri8aja. 12

*re se mislilo da je posledica disanja na usta, %estih oboljenja krajnika, sisanja prsta, niskog polaganja no oro&en%eta, ali danas se smatra da je barem delom kontrolisana od naslednih faktora zbog ispiti anja familija, jednojaj%anih i d ojaj%anih blizanaca. 5ako&e i sisanje prsta posle perioda odoj%eta, neadek atna cucla " duga i meka, ako je isok polo(aj jezika prilikom gutanja, maksimalna propulzija, po reda 5;A-a, poremeaji orofacijalne funkcije, loe na ike ... $'. :tiolo!ija strmo! za!ri8aja. ) o je malokluzija 33 klasa 2. odeljenje. Abog karakteristi%nih osobina na licu, nema sumnje da je nasle&e primarni faktor ,ispiti anje familije i blizanaca-. 5ako&e oboljenje i po reda 5;A. $1. 7aktori koji uti$u na nastavljanje skeletno! otvoreno! za!ri8aja . Coe na ike, sisanje prsta posle <. godine, nepra ilno gutanje, tiskanje jezika usled neadek atne eli%ine. $2. /ti#aj oboleli0 adenoidni0 ve!eta#ija na razvoj orofa#ijalne re!ije . $$. .orfoloke osobine zuba i zubni0 nizova uslovljene naslednim faktorima . /aslednost mnogih normalnih osobina pa i malokluzija u predelu usta se odnosi na oblik usana, zuba, eli%inu, polo(aj i broj zuba normalne okluzije. =ipodoncija " smanjenje broja mle%nih i stalnih zuba %ea je kod (ute rase nego bele, jalja se kod jednojaj%anih blizanaca ali i tu postoji arijacija u ekspresiji jer na nju uti%u i spoljni faktori, postoji korelacija izme&u hipodoncije i hipoplazije jer su pod kontrolom istog gena. ) o je poligena anomalija. =iperdoncija " ne postoji tako u erlji dokaz da ima genetski faktor, ali postoje slu%aje i da su prekobrojni gornji lateralni sekutii praeni prekobrojnim stalnim i ja ljaju su 29 ie kod mukaraca. 3ndirektna naslednost se nazire kod sindroma! disostosis cleidocranialis ,autozomnodominantni# ja ljaju se multipli zubi normalne morfologije-, 0ardner-o sindrom ,autozomnodominantni- i orofacijalni digitalni ,polno ezani za P# poja a dupliranja mle%nih i stalnih o%njaka-. 8iastema mediana " prenosi se autozomno-dominantno. Mpilepsija " indiktan uzro%nik malokluzija, a antiepilepti%ni leko i do ode do hipertrofije gingi e i time uspora a nicanje zuba. *olimijelitis " retrognatija mandibule. ;uskularna distrofija i cerebralna paraliza " nepra ilnost ilica i zuba. $6. Zna$aj opti0 oboljenja u etiolo!iji malokluzija . 1- &*S):B:. =ipodoncija " smanjenje broja mle%nih i stalnih zuba %ea je kod (ute rase nego bele, jalja se kod jednojaj%anih blizanaca ali i tu postoji arijacija u ekspresiji jer na nju uti%u i spoljni faktori, postoji korelacija izme&u hipodoncije i hipoplazije jer su pod kontrolom istog gena. ) o je poligena anomalija. =iperdoncija " ne postoji tako u erlji dokaz da ima genetski faktor, ali postoje slu%aje i da su prekobrojni gornji lateralni sekutii praeni prekobrojnim stalnim i ja ljaju su 29 ie kod mukaraca. 3ndirektna naslednost se nazire kod sindroma! disostosis cleidocranialis ,autozomnodominantni# ja ljaju se multipli zubi normalne morfologije-, 0ardner-o sindrom ,autozomnodominantni- i orofacijalni digitalni ,polno ezani za P# poja a dupliranja mle%nih i stalnih o%njaka-. 8iastema mediana " prenosi se autozomno-dominantno. 5eskobnost zubnih nizo a " ima genetski faktor i nastaje raznom kombinacijom! mala ilica i eliki zubi, ilice normalne eli%ine i eliki zubi, %ak i malo ea ilica ali zubi uspeju da ih preazi&u. .od jednojaj%anih blizanaca je naj%ee ja lja a kod d ojaj%anih %esto. >ednojaj%ani imaju eliku sli%nosti za uskost ilica to je uslo za teskobu. 1$

@keletni ot oren zagri(aj " se ja lja kod jednojaj%anih blizanaca i kod odre&enih %lano a familije pa dokazano ima genetski faktor. 33 klasa 1. odeljenje - pre se mislilo da je posledica disanja na usta, %estih oboljenja krajnika, sisanja prsta, niskog polaganja no oro&en%eta, ali danas se smatra da je barem delom kontrolisana od naslednih faktora zbog ispiti anja familija, jednojaj%anih i d ojaj%anih blizanaca. 33 klasa 2. odeljenje - zbog karakteristi%nih osobina na licu, nema sumnje da je nasle&e primarni faktor ,ispiti anje familije i blizanaca-. 333 klasa " o a anomalija je najdu(e ispiti ana od s ih i me&u pr ima kojoj su pripisi ani genetski faktori. *r obitno se mislilo da se prenosi autozomno-dominantno jer je u =abzburkoj familiji trajala $ eka ali su ut rdili da se ipak poligeno nasle&uje. ;alokluzije 333 klase se dele na prinudni progeni polo(aj, la(nu i pra u progeniju. *r obitno se mislilo da je samo pra a progenija nasledna, ali se ipak dokazalo da se i preostale 2 direktno nasle&uju. 2- OCO)9:&9* Rubeola osta lja trajne posledice na po rinu zuba i remeti ritam raz ia i nicanja zuba. =epatitis izazi a rascep usne i nepca. .ongenitalni sifilis izazi a karakteristi%ne promene na sekutiima ,=uchinson-o i zubi- u idu ba% astog oblika krunice sa polumese%astom griznom i icom a kod stalnih molara dolazi do naglog su(enja od rata ka okluzalnoj po rini i grizna po rina je mala sa mnogo sitnih k r(ica. 2kutna febrilna oboljenja pri emeno uspora aju rast i raz oj, ali ako uti%u na mle%ne zube, osta ljaju posledice i na trajne. =roni%ne respiratorne infekcije su naro%ito uzro%nici 33 klase 2. odeljenja jer se pri disanju na usta po ea a pritisak bukcinatornih miia te smanjuje rast jezika i time se ne ri pritisak na donju ilicu pa dolazi do uskosti. Mpilepsija " indiktan uzro%nik malokluzija, a antiepilepti%ni leko i do ode do hipertrofije gingi e i time uspora a nicanje zuba. *olimijelitis " retrognatija mandibule. ;uskularna distrofija i cerebralna paraliza " nepra ilnost ilica i zuba. $- ':7(-(?*R&* (S+R*&* /edostatak itamina, minerala, masti, proteina i ugljenih hidrata kao naj a(niji %inioci u pra ilnom raz oju, do ode do malokluzija. *odhranjenost do odi do oteenja strukture zuba, zakasnelog i nepra ilnog nicanja zuba, ... =ipo itaminoza itamina 8 do odi do usporenog rasta zuba i ilica zbog smanjene sposobnosti kostiju da apsorbuju Ka soli, a samim tim i do skelet-nog ot orenog zagri(aja, slabe raz ijenosti maksile u trans erzalnom i sagitalnom pra cu, iso-ko nepce, hipoplazija na krunicama stalnih zuba, ... 6- :&'O%R(&: '(S7/&%-(9: =3*)B3A2 ,kortikotropin, melanocitostimuliii hormon, gonadotropine, prolaktin, hormon rasta i tireotropin=)R;)/ R2@52 - smanjeno lu%enje " raz oj ilica je usporen# dimenzije zubnih luko a smanjene# mle%ni zubi ni%u na reme ali stalni kasne# ako je deficit hormona nastao pre formiranja zametaka stalnih zuba, oni mogu biti smanjeni. - po eano lu%enje " gornja ilica je u manjoj meru u eana u trans erzalnom smeru ali donja ilica raste u s a $ pra ca. /astaje progenizacija zagri(aja, u eanje ertikalne dimenzije donjeg dela lica. : eini slu%aje a je ukren zagri(aj, uni- ili bilateralno# u eanje ilica praeno dijastemama. I535/2 NCMA82 - smanjeno lu%enje " zastoj mentalnog raz oja# zubi su nepra ilnog oblika i skloni karijesu, ilice su neraz ijene naro%ito gornja pa dolazi do pseudoprogenije, kasni resorpcija mle%nih i nicanje stalnih. 16

- po eano lu%enje " posledica hiperfunkcije elija prednjeg re(nja hipofize# ne izazi a nikak e promene u raz oju kraniofacijalnog sistema. 5- %O&@:&(?*)&: *&O.*)(9: :ro&eni rascepi 3 grupa " rascepi primarnog palatuma! uni-, bilateralni, medijani i submukozni ,kompletni i inkompletni-# 33 grupa " rascepi sekundarnog palatuma! uni-, bilateralni, medijani, submukozni i palatofaringealna inkompetencija ,kompletni i inkompletni-# 333 grupa " kombino ani rascepi primarnog i sekundarnog palatuma! unilateralni, unilateralni primarnog i medijani sekundarnog, bilateralni, medijani i submukozni# 3? grupa " retki. .od uni- i bilateralnog kompletnog rascepa primarnog i sekundarnog palatuma su teke deformacije maksilarnog luka. +ilateralni slu%aje i s ih rascepa su te(i. @egment na strani rascepa je %esto nedo oljno raz ijen, posteriorno posta ljen i rotiran upolje# aproksimalni deo segmenta je isturen napred i rotiran nagore prema zdra oj strani te je sredina maksile upadlji o an sredine lica. .od bilateralnog rascepa primarnog palatuma deformacija maksile je sli%na kao u predhodnom slu%aju, ali lateralni segmenti %ine celinu bez rascepa " sekundarni palatum. 8akle kod raznih slu%aje a rascepa, maksilarni luk je deformisan ali u za isnosti od slu%aja taka e biti i deformitet. Jesta je poja a hipo- i hiperdoncije naro%ito lateralnih sekutia na strani rascepa a drugi zubi imaju poremeen polo(aj ,rotacija, inklinacija, infrapozicija- ako su susedi rascepu i hipoplaziju gle&i usled hirurkih trauma. *ierre Robin-o sindrom ima karakteristi%an trijas! mikrognatija mandibule, rascep palatuma i glosoptoza. @indrom ektodermalne displazije " hipodoncija, nekad anodoncija# postojei zubi su redukoane eli%ine, krunice su koni%nog oblika, postoji dubok a nekad i progeni zagri(aj. @indrom dOstosis cleidocranialis " nedo oljno raz ijena maksila, isoko nepce, pseudoprogenija, perzistencija mle%nih zuba i zakasnelo nicanje stalnih, hiperdoncija. )rofacijalni-digitalni sindrom " postojanje debelih frenuluma u oba estibuluma, %esto rascep palatuma, ankiloglosija, pseudo rascep donjeg al eolarnog procesusa u predelu lateralnih sekutia, duplikatura gornjih mle%nih i stalnih o%njaka. 5reacher Kollins-o sindrom " isoko nepce udru(eno sa rascepom u oko $'Q, uskost zubnih luko a, teskoba, ot oren i distalan zagri(aj, hipoplazija mandibule. 2pert-o sindrom " maksila zaostaje u rastu u trans erzali i sagitali, uskost maksile, teskoba, gotsko nepce udru(eno sa rascepom mekog nepca u 25Q slu%aje a, pseudoprogenija. Krouzon-o sindrom ,dOstosis craniofacialis- " uzana i kratka maksila sa gotskim nepcem, teskoba i uskost maksile, pseudoprogenija. 8oSn-o sindrom " hipoplasti%na maksila sa kratkim t rdim nepcem, pseudoprogenija, hipoili mikrodoncija, reduko ana poja a karijesa ali po ean broj periodontalnih oboljenja. @indrom hemifacijalne mikrozomije " hipoplazija mandibule i maksile, miii oteene strane imaju parezu dakle unilateralna je poja a, 33 klasa 2. odeljenje, uskost i teskoba oba zubna niza $5. Zna$aj nepravilne defi#itarne is0rane u etiolo!iji malokluzija . /edostatak itamina, minerala, masti, proteina i ugljenih hidrata kao naj a(niji %inioci u pra ilnom raz oju, do ode do malokluzija. *odhranjenost do odi do oteenja strukture zuba, zakasnelog i nepra ilnog nicanja zuba, ... =ipo itaminoza itamina 8 do odi do usporenog rasta zuba i ilica zbog smanjene sposobnosti kostiju da apsorbuju Ka soli, a samim tim i do skelet-nog ot orenog zagri(aja, slabe raz ijenosti maksile u trans erzalnom i sagitalnom pra cu, iso-ko nepce, hipoplazija na krunicama stalnih zuba, ... $<. "romene na kraniofa#ijalnom sistemu kod ra0itisa . 15

8eficit itamina 8 u ishrani mo(e da osta i trajne posledice na zubima i ilicama. ?itamin 8 ima ulogu u regulisanju metabolizma Ka i * te hipo itaminoza do odi do rahitisa. >a lja se izme-&u 4. i 15. meseca (i ota ,u reme mineralizacije krunica 3 stalnog molara-. )boljenje nastaje usled poremeene resorpcije Ka i *. ;anifestuje se nepra ilnom kalcifikacijom naro%ito kotanih i t rdih zubnih tki a. Raz itak ilica je jako usporen, al eolarna kost je slabo mineralizo ana, prisutan je progen odnost donje ilice, ot oren zagri(aj, isoko nepce, teskoba, zakasnelo nica-nje zuba. pr i znaci rahitisa su muskularna hipotonija " dete ne mo(e da sedi ni prohoda. .osti su slabo kalcifiko ane, meke, sa itlji e i deformisane, fontanele su i dalje ot orene. /a ilicama su e identni deformiteti usled razmekanja kosti koja ne mo(e da se odupre dejst u miia pa poputa i kri i se. :sled pritiska muskulature obraza, su(a a se gornja ilica u predelu premola-ra, nepce je isoko a donja ilica se u delu o%njaka prelama. $D. )okalna oboljenja kao etioloki faktor malokluzija . 1- OCO)9:&9* )boljenje 5;A-a do odi do ankiloze, zaostatka u raz oju mandibule i te(eg stepena retrognatizma. )steomijelitis ilica remeti njiho rast i do odi do deformacija. +enigni i maligni tumori izazi aju anomalije ilica i zuba. *eriodontalna oboljenja st araju nepra ilnosti u polo(aju zuba i dijasteme. )pekotine do ode do st aranja o(iljnog tki a i time uspora aju raz oj ilica. 2- ?R*/.: *o rede zgloba i rata kondila osta ljaju teke posledice! retrognat polo(aj mandibule i smanjen donji deo lica. 5rauma gornjih mle%nih sekutia, %iji su koreno i resorbo ani, mo(e do esti do po rede zametaka i time deformisati njiho oblik i polo(aj. *o reda izniklih stalnih sekutia mo(e do esti do preloma incizalne i ice. $- S"O)9&( "R(?(S*% /epra ilan polo(aj fetusa i postojanje nenormalnog pritiska na orofacijalni sistem, mogu doesti do te(ih deformacija lica i ilica. ;il oki mider ,aparat za ispra ljanje skolioze ki%me- je nekada pritisak zbog podizanja ratnog dela ki%me usmera ao na donju ilicu i time izazi ao izrazitu protruziju frontalnih zuba a intruziju bo%nih. 8anas su ga modifiko ali i izbegli neadek atan uticaj na gonju ilicu. 6- "OR:.:D*9 )O%*)&(+ 7/&%-(9* .od iz esnog broja pacijenata malokluzije se mogu po ezati sa nekim nepra ilnom orofacijalnim funkcijama, jer njiho im uklanjanjem one i%eza aju. /epra ilno gutanje " kod nekih osoba perzistira infantilno gutanje i posle 2 godin. *ri takom gutanju zubi su an kontakta, jezik se iri izme&u zuba a rh jezika dodiruje donju usnu. ) o do odi do ot orenog zagri(aja a kod osoba sa tendencijom distalnog zagri(aja i protruziju gornjih i retruziju donjih sekutia. @matra se da je nasledne prirode. /epra ilna morfologija i funkcija usana kompetentne usne " u fiziolokom miro anju i kod ura note(enog raz oja donjeg dela lica i usana, usne ost aruju me&usoban kontakt bez kontrakcije muskulature. inkompetentne usne " u fiziolokom miro anju nisu ustanju da ost are neusiljeni kontakt e kontrakcijom naro%ito m. mentalisa ,ne mora da die na usta-. izrazito nekompetentne " naslednog su karaktera, postoji nesklad u eli%ini skeleta donjeg dela lica i usana. *ostoji nepra ilnost u inklinaciji gornjih sekutia jer se ne nalaze pod kontrolom donje usne ,preko donje usne idu gornji sekutii-. 8a bi dolo do kontakta usana, kontrahuje se donja usna i postoji protruzija gornjih i retruzija donjih sekutia. potencijalno kompetentne " postoji izrazita retrognatija donje ilice i protruzija gornjih sekutia, genetski su odre&ene. >a lja se zbog nesklada ali %im se ispra i, postoji kompetentnost. +ruksizam " poremeaj funkcije psihogenog i idiopatskog karaktera. 8ubok zagri(aj i psihogeni faktori su uzro%nici a do odi do straho itih abrazija mle%nih i stalnih zuba. 5- )O;: &*,(%: Coe na ike! sisanje prstiju ,palca-, cucle, delo a odee i drugih predmeta# tiskanje jezika# mogu biti uzro%nici ozbiljnih malokluzija i ometati ortodontsko le%enje.

1<

3shrana no oro&en%eta kroz cuclu mo(e da st ori na iku, izazo e ulegnue na al eolarnim rubo ima, predsta lja prete%u ot orenog zagri(aja, ali s i problemi se rea aju ako se prestane sa o im. @isanje prstiju ,palca- nee imati posledice ako se prestane do kraja 2. godine, ali ako se produ(i do 5, poremetie okluziju frontalnih zuba. me&utim ako se nado e(e na nasledno uslo ljenu malokluziju 33 klase 2. odeljenja, osta ie trajne i ozbiljne posledice. ) a na ika ima trostruki efekat na raz oj ilica i zuba! protruziju gornjih, retruziju donjih i instruziju i jednih i drugih. >a lja se iskoenost gornjih sekutia, spljota a se predeo donjih, st ara se incizalni razmak i ot ara se zagri(aj u o om predelu. .od e postojee 33 klase 1. odeljenja, o a na ika nije uz-rok e pogoranje postojeeg stanja. 2ko se nasta i sa na ikom posle <. godine i prenese na meo itu denticiju, mo(e se raz iti ot oreni zagri(aj te(eg stepena jer se remeti funkcija orofa-cijalnog sistema. 2li %ak i ako se tada prestane sa na ikom, nije sigurno da li e se spontano re-iti problem jer imamo tiskanje jezika u prazan prostor i infantilno gutanje. <- +(":R'O&-(9* 3zazi a teskobu niza, rotaciju i inklinaciju zuba, ote(ano nicanje stalnih# a ako je polo(aj zuba u iku taka da ometa normalan polo(aj susednih zuba, mo(e doi do prinudnog nepra ilnog zagri(aja. D- +("O'O&-(9* @e ja lja kod mle%ne i stalne denticije. /aj%ee je u pitanju nedostatak stalnog lateralnog gornjeg sekutia, te se st ara rastesitost niza i dijastema, a nije retko i da stalni o%njak se na&e na njego om mestu a mle%ni o%njak ostaje sa neresorbo anim koreno ima. =ipodonciju prati i neraz ijenost al eolarnog procesusa ali bazalni deo kosti se neza isno od broja zuba raz ija. 4- .*%RO> ( .(%RO'O&-(9* ;akrodoncija izazi a teskobu u zubnom nizu jer postoji nesklad izme&u eli%ine zuba i ilica pa ne mogu s i zubi stajati pra ilno. 8ok kod mikrodoncije postoji rastresitost u nizu. H- &:"R*,()*& "O)OA*9 Z*.:?*%* Z/C* : o ak e polo(aje spadaju! rotacija, inklinacija, horizontalni polo(aj, transpozicija, itd. /aj%ee se dea a kod gornjih stalnih o%njaka, donjih umnjaka, gornjih i donjih drugih premolara. )%njaci pra e naj ie problema! ako su iskoeni, ni%u u estibulum, na palatumu ili su impaktirani# ako su palatinalno posta ljeni, izazi aju obrnut preklop# ako su horizontalno posta ljeni, impaktirani su, uzrokuju lepezast polo(aj lateralnih sekutia ili resorpciju njiho ih koreno a. 2ko postoji slobodan prostor, zameci se mogu pomeriti i mogu nii do centralnog sekutia, iza pr og premolara ili %ak do pr og molara. 1'- )*C(9*)&( 7R:&/)/. Jee u gornjoj ilici izazi a dijasteme izme&u centralnih sekutia a retko u donjoj ilici. ;e&utim uprkos izra(enom frenulumu, niz mo(e postojati bez dijastema. 11- R*&( @/C(?*% Z/C* ;CMJ/3 A:+3 ) o je naj%ei uzro%nik malokluzija kod dece. *re remeni gubitak nije praen istim posledicama. 0ubitak sekutia eoma retko mo(e uticati na poremeaj raz oja normalne okluzije ali o%njaci i molari od izuzetnog zna%aja. Rani gubitak o%njaka " re&e zbog karijesa a %ee zbog rea anja teskobe zubnog niza. *o-sledica toga je gubitak prostora za stalni o%njak i to %ee u gornjem nizu jer deo prostora zau-zimaju i zubi distalno od o%njaka. .od jednostranog gubitka, razli%it je okluzalni odnos zuba na jednoj i drugoj strani. Rani gubitak 3 molara " dolazi do zajedni%ke migracije 33 mle%nog molara i 3 stalnog ka slobodnom prostoru bez naginjanja i rotacije, a mle%ni o%njak ide u suprotnom smeru te se smanjuje prostor za stalni premolar. Rani gubitak 33 molara " ako su nikli 3 stalni molari, mezijalno e se naginjati i zat oriti prostor namenjen za premolar# ako nisu iznikli, prostor se skoro potpuno gubi i premolar ni%e oralno ili je impaktiran. Rani gubitak 3 i 33 molara " 3 stalni molar, stalni sekutii i mle%ni o%njak migriraju distalno# a ako je gubitak jednostran, remeti se sredina zubnog niza. 1D

Rani gubitak pojedinih zuba osim lokalnih posledica, mo(e uzroko ati prekid celo itosti zubnog niza, skrai anje i remeenje sredine niza. .od osoba sa tendencijom ka progenom zagri(a-ju, u slu%aju gubitka mle%nog zubnog niza ili skraenja niza, doi e do obrnutog preklopa seku-tia. 0ubitak donjih bo%nih mle%nih zuba kod osoba sa prinudnim progenim zagri(ajem, dolazi do spontane korekcije zagri(aja. .od 33 klase oba odeljenja prilikom gubitka bo%nih mle%nih zu-ba, doi se e produblji anja zagri(aja. .od pra e ili te(eg oblika pseudoprogenije, nema kore-kcije obrnutog preklopa nakon gubitka bo%nih mle%nih zuba. +rzina i stepen gubitka prostora za ise od! zuba koji je otklonjen, (i otnog doba u kome se desilo i raspolo(i og prostora u celom zubnom nizu. .od primarne rastresitosti do gubitka prostora nee doi. 2ko se mle%ni zubi iz ade u reme kada je raz oj i nicanje njiho ih zamenika uz-napredo alo, nee biti posledica. @52C/3 A:+3 0ubitak stalnih zuba isto je tetan za raz oj i odr(a anje normalne okluzije kao i ran gubitak mle%nih. ?eliki broj dece gubi 1 ili ie 3 stalnih molara zbog karijesa, pa posledica toga je promena u polo(aju susednih zuba u nizu. 2ko se o o desi pre upotpunja anja stalne denticije, doi e do skraenja zubnog niza to na jednoj - to na obe strane, naginjanja susednih zuba ka praznom prostoru uz rotaciju, ekstruzije antagonista, peridontalnih promena, ... 8akle remeti se okluzalna ra note(a i oteuje se njena funkcija. 0ubitak 33 stalnog molara nema zna%ajne posledice# gubitak o%njaka i premolara treba onemoguiti# gubitak centralnih sekutia naro%ito gornjih remeti sredinu i smanjuje prostor. 12- ":RZ(S?:&-(9* .):E&(+ Z/C* >e posledica nicanja stalnog na drugom mestu ili njego e impakcije te je resorpcija korena mle%nog zuba onemoguena i samim tim zamena mle%nog stalnim bez hirurke inter encije nije mogua. ;ogua je tako&e i ankiloza mle%nog zuba, to je %esta poja a. ) de koreno i srastaju za aleolarnu kost, zaostaju u raz oju i ostaju u infrapoziciji. ) o do odi do naginjanja susednih zuba preko njega i zauzimanja dela njego og prostora, to uzrokuje skraenje niza i spre%a a nicanje stalnog zuba. .od nekih kongenitalnih anomalija, mle%ni zubi dugo perzistiraju zbog izostanka tendencije nicanja stalnih ,sindrom dOsostosis cleidocranialis- ili perzistiraju mle%ni a stalni ni%u. 1$- &:"R*,()&O ):E:&9: ;o(e biti uzrok no ih malokluzija! obrnut pleklop, pre remeni kontakt, prinudne de ijacije donje ilice, ... $4. /ti#aj poreme5eni0 lokalni0 funk#ija na razvoj malokluzija . .od iz esnog broja pacijenata malokluzije se mogu po ezati sa nekim nepra ilnom orofacijalnim funkcijama, jer njiho im uklanjanjem one i%eza aju. /epra ilno gutanje " kod nekih osoba perzistira infantilno gutanje i posle 2 godin. *ri takom gutanju zubi su an kontakta, jezik se iri izme&u zuba a rh jezika dodiruje donju usnu. ) o do odi do ot orenog zagri(aja a kod osoba sa tendencijom distalnog zagri(aja i protruziju gornjih i retruziju donjih sekutia. @matra se da je nasledne prirode. /epra ilna morfologija i funkcija usana kompetentne usne " u fiziolokom miro anju i kod ura note(enog raz oja donjeg dela lica i usana, usne ost aruju me&usoban kontakt bez kontrakcije muskulature. inkompetentne usne " u fiziolokom miro anju nisu ustanju da ost are neusiljeni kontakt e kontrakcijom naro%ito m. mentalisa ,ne mora da die na usta-. izrazito nekompetentne " naslednog su karaktera, postoji nesklad u eli%ini skeleta donjeg dela lica i usana. *ostoji nepra ilnost u inklinaciji gornjih sekutia jer se ne nalaze pod kontrolom donje usne ,preko donje usne idu gornji sekutii-. 8a bi dolo do kontakta usana, kontrahuje se donja usna i postoji protruzija gornjih i retruzija donjih sekutia. potencijalno kompetentne " postoji izrazita retrognatija donje ilice i protruzija gornjih sekutia, genetski su odre&ene. >a lja se zbog nesklada ali %im se ispra i, postoji kompetentnost. 14

+ruksizam " poremeaj funkcije psihogenog i idiopatskog karaktera. 8ubok zagri(aj i psihogeni faktori su uzro%nici a do odi do straho itih abrazija mle%nih i stalnih zuba. $H. &epravilnosti zuba i vili#a kod upra8njavanja loi0 navika . Coe na ike! sisanje prstiju ,palca-, cucle, delo a odee i drugih predmeta# tiskanje jezika# mogu biti uzro%nici ozbiljnih malokluzija i ometati ortodontsko le%enje. 3shrana no oro&en%eta kroz cuclu mo(e da st ori na iku, izazo e ulegnue na al eolarnim rubo ima, predsta lja prete%u ot orenog zagri(aja, ali s i problemi se rea aju ako se prestane sa o im. @isanje prstiju ,palca- nee imati posledice ako se prestane do kraja 2. godine, ali ako se produ(i do 5, poremetie okluziju frontalnih zuba. me&utim ako se nado e(e na nasledno uslo ljenu malokluziju 33 klase 2. odeljenja, osta ie trajne i ozbiljne posledice. ) a na ika ima trostruki efekat na raz oj ilica i zuba! protruziju gornjih, retruziju donjih i instruziju i jednih i drugih. >a lja se iskoenost gornjih sekutia, spljota a se predeo donjih, st ara se incizalni razmak i ot ara se zagri(aj u o om predelu. .od e postojee 33 klase 1. odeljenja, o a na ika nije uz-rok e pogoranje postojeeg stanja. 2ko se nasta i sa na ikom posle <. godine i prenese na meo itu denticiju, mo(e se raz iti ot oreni zagri(aj te(eg stepena jer se remeti funkcija orofa-cijalnog sistema. 2li %ak i ako se tada prestane sa na ikom, nije sigurno da li e se spontano re-iti problem jer imamo tiskanje jezika u prazan prostor i infantilno gutanje. 6'. .alokluzije povezane sa anomalijama u broju zuba. ?ideti <4. i <H. pitanje. 61. &epravilnost povezane sa makrodon#ijom i mikrodon#ijom . ?ideti D1. pitanje. 62. :tiolo!ija dijasteme medijane. 8iastema mediana " dokazane se prenosi genetski, i to autozomno-dominantno# rasna pripadnost# izra(eni labijalni frenulum# anodoncija jednog ili oba lateralna sekutia# gubitak zuba distalno od centralnog sekutia# loe na ike ,sisanje palca-# apikalna teskobnost# makroglosija# traume# cista u predelu sekutia# periodontalna oboljenja. 6$. "osledi#e rano! !ubitka mle$ni0 zuba. ) o je naj%ei uzro%nik malokluzija kod dece. *re remeni gubitak nije praen istim posledicama. 0ubitak sekutia eoma retko mo(e uticati na poremeaj raz oja normalne okluzije ali o%njaci i molari od izuzetnog zna%aja. Rani gubitak o%njaka " re&e zbog karijesa a %ee zbog rea anja teskobe zubnog niza. *o-sledica toga je gubitak prostora za stalni o%njak i to %ee u gornjem nizu jer deo prostora zau-zimaju i zubi distalno od o%njaka. .od jednostranog gubitka, razli%it je okluzalni odnos zuba na jednoj i drugoj strani. Rani gubitak 3 molara " dolazi do zajedni%ke migracije 33 mle%nog molara i 3 stalnog ka slobodnom prostoru bez naginjanja i rotacije, a mle%ni o%njak ide u suprotnom smeru te se smanjuje prostor za stalni premolar. Rani gubitak 33 molara " ako su nikli 3 stalni molari, mezijalno e se naginjati i zat oriti prostor namenjen za premolar# ako nisu izmikli, prostor se skoro potpuno gubi i premolar ni%e oralno ili je impaktiran. Rani gubitak 3 i 33 molara " 3 stalni molar, stalni sekutii i mle%ni o%njak migriraju distalno# a ako je gubitak jednostran, remeti se sredina zubnog niza. Rani gubitak pojedinih zuba osim lokalnih posledica, mo(e uzroko ati prekid celo itosti zubnog niza, skrai anje i remeenje sredine niza. .od osoba sa tendencijom ka progenom zagri(a-ju, u slu%aju gubitka mle%nog zubnog niza ili skraenja niza, doi e do obrnutog preklopa seku-tia. 0ubitak donjih bo%nih mle%nih zuba kod osoba sa prinudnim progenim zagri(ajem, dolazi do spontane korekcije zagri(aja. .od 33 klase oba odeljenja prilikom gubitka 1H

bo%nih mle%nih zu-ba, doi se e produblji anja zagri(aja. .od pra e ili te(eg oblika pseudoprogenije, nema kore-kcije obrnutog preklopa nakon gubitka bo%nih mle%nih zuba. +rzina i stepen gubitka prostora za ise od! zuba koji je otklonjen, (i otnog doba u kome se desilo i raspolo(i og prostora u celom zubnom nizu. .od primarne rastresitosti do gubitka prostora nee doi. 2ko se mle%ni zubi iz ade u reme kada je raz oj i nicanje njiho ih zamenika uz-napredo alo, nee biti posledica. 66. "osledi#e rano! !ubitka stalni0 zuba. 0ubitak stalnih zuba isto je tetan za raz oj i odr(a anje normalne okluzije kao i ran gubitak mle%nih. ?eliki broj dece gubi 1 ili ie 3 stalnih molara zbog karijesa, pa posledica toga je promena u polo(aju susednih zuba u nizu. 2ko se o o desi pre upotpunja anja stalne denticije, doi e do skraenja zubnog niza to na jednoj - to na obe strane, naginjanja susednih zuba ka praznom prostoru uz rotaciju, ekstruzije antagonista, peridontalnih promena, ... 8akle remeti se okluzalna ra note(a i oteuje se njena funkcija. 0ubitak 33 stalnog molara nema zna%ajne posledice# gubitak o%njaka i premolara treba onemoguiti# gubitak centralnih sekutia naro%ito gornjih remeti sredinu i smanjuje prostor. 65. /zro#i i posledi#e perzisten#ije mle$ni0 zuba. >e posledica nicanja stalnog na drugom mestu ili njego e impakcije te je resorpcija korena mle%nog zuba onemoguena i samim tim zamena mle%nog stalnim bez hirurke inter encije nije mogua. ;ogua je tako&e i ankiloza mle%nog zuba, to je %esta poja a. ) de koreno i srastaju za aleolarnu kost, zaostaju u raz oju i ostaju u infrapoziciji. ) o do odi do naginjanja susednih zuba preko njega i zauzimanja dela njego og prostora, to uzrokuje skraenje niza i spre%a a nicanje stalnog zuba. .od nekih kongenitalnih anomalija, mle%ni zubi dugo perzistiraju zbog izostanka tendencije nicanja stalnih ,sindrom dOsostosis cleidocranialis- ili perzistiraju mle%ni a stalni ni%u. 6<. Razlike i sli$nosti mle$ni0 i stalni0 zuba . ;le%ni zubi se razlikuju od stalnih po! 1- broju! mle%nih 2' ,2 sekutia, 1 o%njak, 2 molara-, stalnih $2 ,2 sekutia, 1 o%njak, 2 premolara, $ molara-. 2- eli%ini! stalni su krupniji i treba im ie prostora# jedino zamenik molara je manji. $- obliku! mle%ni imaju zdepaste, niske krunice koje se naglo su(a aju u ratu i zbog toga su kontaktne ta%ke iroke " kontaktne po rine-. *ostoji ispup%enje na cer ikalnom delu estibularne po rine molara i zadebljanje dentina, to titi gingi u od impakcije hrane. 6- boja! mle%ni su mle%no bele boje, a stalni tamniji i (ukastiji. *ostoji isti broj koreno a mle%nih kao kod stalnih molara, ali su tanji i manji. ;le%ni imaju otrije i ice i k r(ice ali brzo dolazi doabrazije. 5- prema du(ini raz oja! kod mle%nih od formiranja zametka do nicanja ima $-6 godine a kod stalnih i do 1' godina. <- histoloke razlike! mineralizacija mle%nih je intrauterina. 0le& je pre ro&enja s etlija i bolje mineralizo ana a posle tamnija i manje mineralizo ana. 0ranica izme&u pre- i postnatalnog dentina je interglobularni dentin. .arakteristike mle%nih! pulpa ea# cement tanak i slabije mineralizo an# dentinski kanalii iri, nepra ilni i manje ih ima# lakna periodoncijuma nepra ilna i ima ih manje. 6D. Rend!en>dija!nostika u ortopediji vili#a #ilj rend!eno!rafsko! ispitivanja . 64. Ortopantomo!rafija prednosti i nedosta#i . ) o je pomono dijagnosti%ko sredst o u ortodonciji ali bez njega ne bi bilo mogue posta- iti dijagnozu, plan le%enja, doneti sud o prognozi daljeg raz itka i ishoda le%enja. @a njim se tako&e ustano lja a! definiti an broj zuba, njiho a zrelost, njiho me&usoban polo(aj, polo(aj u odnosu na okolne strukture, ... @a posebnim R50 tehnikama mogue je ustano iti odnose kosti2'

ju iscerokranijuma i neurokranijuma a pomou snimka ake i zrelost celokupnog skeleta. .oriste se intraoralne i ekstraoralne tehnike. )d intraoralni0 primenjujemo! 1- Retroal eolarna se primenjuje ako nam je potrebno bolje prou%a anje manjeg segmenta i daje nam jasnu sliku ali deci nisu ugodna naro%ito snimanje predela 33 i 333 molara radi praenja njiho og raz itka. /ezamenlji je za odre&i anje polo(aja impaktiranog zuba i tad se primenjuje tehnika paralakse. ) a tehnika se sastoji iz 2 snimka, pr i zrak se puta pra o na impaktirani zub a drugi malo distalnije. 2- )kluzalna. )d o ih tehnika se naj%ee koristi snimak mentalnog predela za pore&enje centralnih sekutia i mentalnih spina i jasnije i&enje impaktiranih zuba. 2 u gornjoj ilici se koristi okluziono-topografska projekcija. )d ekstraoralni0 koristimo! 1- ekstraoralne bo%ne snimke " upotrebljla amo standardne dentalni R50 aparat# do oljna su 6 snimanja za ceo status i time se pacijent manje izla(e zracima, imamo ire snimljeno polje i manje je neugodno. *acijenta nasloniti na kasetu, donja ilica je paralelna sa i icom kasete a sagitalna ra an sa po rinom kasete. ) om tehnikom mo(emo snimiti prostor od lateralnog sekutia do 333 molara. 2- ortopantomografija " koristimo specijalne R50 aparate i dobijamo panoramske maksilofacijalne snimke. 2parat se sastoji od kasete sa filmom i R50 ce i koja se rotira oko fiksirane gla e pacijenta istom brzinom. 8obijamo snimak obeju ilica, od jednog do drugog zgloba. *rednosti! nije neudobno snimanje, dobijamo kompletan snimak kostiju lica i nizo a zuba sa oba 5;A. ;ogu se odrediti odnosi mle%nih zuba sa njiho im zamenicima, kao i odnos zuba sa ostalim strukturama# proceniti stadijumi raz itka s akog zuba, stepen resorpcije mle%nih zuba. aparat puta zrake kratke talasne du(ine a elike prodornosti. 5raje 16 sekundi i krae je nego intraoralni snimak punog statusa. /edostaci! gube se detalji# u estibulo-oralnom pra cu delo i zuba koji izlaze iz niza nisu dooljno jasni ,interponiraju se-. 6H. ?elerend!eno!rafija te0nika snimanja i vrste snimaka . 0la a pacijenta se fiksira u kefalostatu, sagitalna ra an gla e je paralelna sa kasetom a normalna na pod i frankfurtska horizontalna ra an je paralelna sa podom. 8r(a% kasete sa R50 filmom je udaljen 14 cm od sagitalne ra ni pacijenta. Kentralni zrak je upuen po sredini ot ora spoljanjeg unog kanala. ?eina ljudi snima sa razdaljine od 1,5 m anoda-film ,6m je najbolje-, sL tim to mala razdaljina daje u eanu sliku ali u analizama se koriste odnosi a ne direktna linearna merenja. Aa dobijanje snimka mekih tki a sa kotanim, treba naneti na folije u kasetama sredst o koje apsorbuje iz esnu koli%inu zraka i tako su meka tki a manje os etljena nego kotana. 3mamo 2 tehnike za snimanje ilica u razli%itim ra nima a to su! 1- forma lateralis - za izu%a anje sagitalnih i ertikalnih nepra ilnosti# 2- forma frontalis " za izu%a anje trans erzalnih nepra ilnosti. 5'. *naliza profilno! rend!eno!rama !lave #ilj. 2nalizu ne rimo direktno na snimku e na pro idnoj foliji i to na hrapa oj strani pra imo crte(. 2naliziramo odnos kotanih delo a lobanje " neuro- i iscerokranijuma uz pomo kraniometrijskih ta%aka. Rendgenkraniometrija je analiziranje odnosa kotanih delo a, a rendgenkefalometrija obuh ata i meka tki a. *odela analiza! - analize za dijagnozu# - analize za planiranje le%enja# - analize za pred i&anje daljeg reenja i raz itka# - metode za procenu raz itka i rezultata terapije. )sno ne ra ni! /@ " osno na ra an prednje baze lobanje# @p* ,spina planum- " osno na ra an gornje ilice ,@na-@np-# )ccl* ,occlusale planum- " sredina ertikalnog preklopa sekutia i poslednjeg para molara u okluziji# 21

;* ,mandibula planum- " osno na ra an donje ilice# /2 " linija maksilarnog prognatizma# /+ " linija mandibularnog prognatizma# /;e " prednja isina lica# @go " zadnja isina lica. )sno ni uglo i! @/2 " odnos gornje ilice prema ra ni kranijalne baze u sagitali! 41 )# @/+ " odnos donje ilice prema kranijalnoj bazi u sagitali! 4' )# 2/+ " odnos gornje i donje ilice u sagitali! 2-6 ) je 3 klasa# /@E@p* " odnos gornje ilice i baze lobanje u ertikali! 12 ) je normalna inklinacija g. . u odnosu na bazu lobanje# ie od 12 je inklinirano na gore, manje je na dole. /@E;* " odnos donje ilice i baze lobanje u ertikali! $2 ) je normalna inklinacija donje ilice u odnosu na prednju lobanjsku ra an tj. rast je bez rotacije# ie od $2 je ra-st zadnjom rotacijom, celo lice raste na dole " 33 klasa i ot oren je zagri(aj# manje od $2 je rast prednjom rotacijom " 333 klasa. @p*E;* " me&u ili%ni ugao u ertikali! 2' )# manje od 2' je dubok zagri(aj, ie je ot oren. /;eE@0o " odnos zadnje i prednje isine lica! <2-<5Q# ei ugao je rast zadnjom rotacijom a manji je rast prednjom. /@0n " ugao koji go ori da li se radi o pra oj progeniji! ako je ei od << ), jeste. Abig +jorko og poligona je $H<) i tada lice raste ura note(eno. 2ko je ugao ei, lice raste zadnjom rotacijom a ako je manji, prednjom rotacijom. 3E@p* " D' ) T 5)# iE;* " H' ) T $). iE3 " 1$5). /2 " linija maksilarnog prognatizma i u odnosu na incizalnu i icu gornjih sekutia ugao iznosi $5), a od te i ice je udaljena 2-6 mm. /+ " linija mandibularnog prognatizma i uodnosu na icizalnu i icu donjih sekutia iznosi 22 ), a od i ice je udaljen 2-6 mm. /2 ;)8MC:! - u odnosu na medijalnu ra an gledamo trans erzalne nepra ilnosti# - u odnosu na tuber ra an gledamo sagitalne nepra ilnosti# - u odnosu na okluzalnu ra an ertikalne nepra ilnosti. 3 " je linija kroz sredinu gornjih sekutia# i " je linija kroz sredinu donjih sekutia. 51. /zimanje konstruk#iono! za!ri8aja. Aa uspeh le%enja akti atorom od odlu%ujue a(nosti je uzimanje konstrukcionog zagri(aja tj. usposta ljanja najpo oljnijeg odnosa mandibule prema maksili i indi idualan je. 2 da bi se mogao uspeno uzeti, potrebno je precizno odrediti stanje fiziolokog miro anja. )no je kod elikog broja nepromenlji o ali kod iz esnog broja disgnatija mo(e biti nestabilno i za ara ati predsta u o st orenom stanju fiziolokog miro anja. 2ko uzimamo konstrukcioni zagri(aj kod osoba 33 klase 1. odeljenja, onda mandibula treba da krene u anteriornu poziciju iznad fiziolokog miro anja " ertikalni pra ac je 2-$ mm ,ako se ie pomera mezijalno, manji je konstrukcioni zagri(aj- i akti ator treba da se do ede do porasta refleksnih kontrakcija miia mandibule. ;uskulatura te(i da mandibulu do ede u raniji polo(aj i prenosi sile na aparat pa na ca um oris pa na akti ator. Baze rada do uzimanja konstrukcionog zagri(aja! 1- uzima se otisak za izradu modela alginatom# 2- uzima se konstrukcioni zagri(aj# $- izrada modela. ?otani aljak se adaptira na modele, potpuno se oslobodi sa bukalne strane da bi se omoguio u id u bo%ni odnos i sredinu incizi a, a pacijent e(ba (eljeni polo(aj mandibule. ?otani aljak se posta i na donje zube pacijenta, on zagrize prema u e(banom i odre&enom polo(aju 22

pri %emu se kontrolie sredina incizi a. Aagri(ajni otani aljak se iz adi iz usta, posta i na model, pa se zajedno modeli fiksiraju sa zagri(ajem tako da se u daljem postupku izrade akti atora zadr(a a odnos odre&en preko konstrukcionog zagri(aja. .onstrukcioni zagri(aj ako je insuficije-ntan, nema do oljno stimulacije# ako je preforsiran, brzo se zamaraju miii. 2ko uzimamo konstrukcioni zagri(aj kod 333 klase, moramo u maksimalno distalni polo(aj mandibule. 2ko uzimamo zagri(aj kod lateralnog ukrtenog zagri(aja, ne pra imo znatne hiperkorekcije na suprotnoj strani od skretanja mandibule. Biksator se dobija od gipsa ili plasti%ne mase. /a osno u skice akti atora tehni%ar dalje izra&uje potrebne elemente. 52. %oje se funk#ije klini$ki ispituju na pa#ijentu U 5$. %lasifika#ija malokluzija po *n!le>u. 2ngle je klasifiko ao malokluzije na osno u sta ki! 1- najupadlji ije nepra ilnosti zuba i ilica su one u antero-posteriornom pra cu# 2- kri ulja i eli%ina okluzije je jedinst ena kod s ake osobe# $- zubi koji imaju nastabilniji normalan polo(aj su pr i molari naro%ito gornji, koji predstaljaju klju%e e okluzije. *ostoje! - ( klasa! meziobukalna k r(ica gornjeg 3 molara se nalazi izme&u mezio- i mediobukalne ,distobukalne- donjeg. Brontalni zubi mogu biti u nepra ilnom polo(aju, u teskobi ili rastesitosti. - (( klasa! meziobukalna k r(ica gornjeg 3 molara okludira sa distalnom po rinom 33 premolara i mezijalnom k r(icom donjeg 3 molara. ) a klasa se deli na 2 odeljenja u za isno-sti od pra ca iskoenosti gornjih sekutia! 1. odeljenje " uzak i izdu(eni maksilarni luk i protruzi-ja sekutia# 2. odeljenje " retruzija sekutia i distalan odnos molara. - ((( klasa!meziobukalna k r(ica okudira sa distobukalnom k r(icom donjeg 3 i meziobukalnom k r(icom donjeg 33 molara. 56. .alokluzije ( klase. : o oj situaciji normalne interkuspidacije bo%nih zuba u anteroposteriornom pra cu ne mora postojati i normalan odnos ilica. 5ak o jedno oboljenje je bimaksilarna protruzija. /ju karakterie normalna interkuspidacija bo%nih zuba ali gornji i donji zubni nizo i se nalaze su ie napred u odnosu na facijalni skelet. 0ornji i donji sekutii su u razli%itim stepenima protruzije i sektini preklop je smanjen. Jesta je rastresitost u frontu. :sne su inkompetentne i isturene. 0ubi se mentolabijalna brazda, a nekad se ja lja i makroglosija. /ormalna poja a kod crne rase. 55. .alokluzije (( klase 1. odeljenja . Aastupljen je distalniji polo(aj donje ilice u odnosu na 3 klasu. @tepen je razli%it i mo(e ii za 1 irine premolara, cela irina ili %ak 1,5-2 irine. /aj%ee je za 1 irine. ;aksilarni luk ima oblik su(ene i izdu(ene om%e sa tendencijom ka ? obliku. *ostoji protruzija gonjeg fronta, bilo teskobna, rastresita ili su sekutii u normalnom kontaktu. ;andibularni zubni niz mo(e biti normalnog oblika i eli%ine ali je %esto kratak i dolazi do teskobe. 8entalni i skeletni anteroposteriorni odnosi se ne moraju u ek poklapati jer dentalni odnos polu ili pune 33 klase mo(e imati osoba sa skeletnom 3 klasom. : naj eem broju slu%aje a postoji i dubok zagri(aj zbog nedostatka kontakta gornjih i donjih sekutia. *risutna je nenormalna funkcija orofacijalne muskulature. Abog protruzije sekutia, gornja usna ih delimi%no prekri a i kontakt me&u usnama se ne mo(e oljno napra iti. 2 radi omogua anja kontakta, naro%ito osobe sa izra(enom anteroposteriornom skeletnom neuskla&enosti mandbulu do ode u mezijalan polo(aj i tada jezik ie nije u kontaktu sa nepcem. 0utanje je neprirodno. 8akle nenormalna funkcija orofacijalne muskulature je posledica prilago&a anja pacijenta anomaliji. 8o o e malokluzije mo(e doi usled normognatog polo(aja maksile i retrognatog mandibule# prognatog polo(aja maksile i normognatog mandibule, bimaksilarnog prognatizma sL tim da dominira retrognatizam mandibule, bimaksilarnog prognatizma maksile. 2$

5<. .alokluzije (( klase 2. odeljenja . 8ruga%ije se zo u strm, preklopni zagri(aj i degbis. 8onji bo%ni zubi su za 1 ili celu irinu premolara distalnije# donja Ipeo a kri a je jako izra(ena zbog suprapozicije fronta i infrapozicije bo%nih zuba. postoji i retruzija sekutia pa je niz teskoban naj%ee u frontu. ;aksilarni luk je retko uzan ali ako jeste, to je posledica oralnog nagiba bo%nih zuba. dubok zagri(aj je redo na poja a. 0ornji sekutii dodiruju gingi alni rub donjih i mogu izaz ati traumatsku parodontopatiju. @keletni odnos mo(e biti i u 3 klasi a retko u 333. )sobe sa o om malokluzijom imaju ja%e isturen nos, isturen i nagore po ijen rh brade i mentolabijalni sulkus jako naglaen. :sne su naj%ee kompetentne. : fiziolokom miro anju mo(e postojati habituelni polo(aj " usled elike dubine preklopa i strmog polo(aja gornjih sekutia, st ara se kontakt se%i nih i ica gornjih i labijalne po rine donjih, to do odi do habituelne okluzije " ilica se prinudno raa unazad jer se%i ne i ice prinudno klize po labijalnoj po rini. 0ornji centralni sekutii su izrazito retrudirani a lateralni protrudirani i preklapaju distobukalnu po rinu centralnih. ;o(e se desiti ali retko, da osobe imaju 1. odeljenje na jednom sekutiu a 2. odeljenje na drugom. 5D. "odela malokluzija ((( klase. 1- jednostavan ukrteni za!ri8aj sekuti5a ) de su neki, ne s i, sekutii u obrnutom preklopu a bo%ni zubi su u 3 klasi. /aj%ei preklop je jedan centralni, re&e oba a jo re&e oba lateralna. ;ogui su i! jedan centralni i lateralni, 2 centralna i lateralni, jedan centralni i oba o%njaka. 8ubina preklopa je u granicama normale, mandibula se radi ost ari anja okluzije luksira lateralno " ka oteenoj strani. 2ko je u pitanju obrnut preklop jednog sekutia, potporno tki o njego og antagoniste e se otetiti " desni su zapaljene. Bunkcija mastikacije je ograni%ena naro%ito artikulacija i mo(e do esti do poremeaja 5;A-a. 2- prinudni pro!nat 6pro!en4 za!ri8aj )sno ne karakteristike su obrnut preklop s ih sekutia ili sekutia i o%njaka, pre remen kontakt u predelu nekih od frontalnih zuba i prinudno luksiranje mandibule unapred ili unapred i lateralno zarad okluzije " habitualna okluzija. ) a luksiranja mogu do esti od promena u 5;A-u. : fiziolokom miro anju je po ean interokluzalni prostor. +o%ni zubi su u okluziji u 3 klasi, retko u polu 333. @keletni odnos je naj%ee u 3 klasi. Abog zuba u obrnutom preklopu, mezijalni raz oj fronta maksile mo(e biti usporen. $- pseudopro!natizam ) de je maksila u sagitali i trans erzali nedo oljno raz ijena a mandibula normalno raz ijena. : za isnosti od stepena sagitalne neraz ijenosti je eli%ina obrnutog incizalnog razmaka. .od izra(ene trans erzalne neraz ijenosti postoji bilateralni ukrten zagri(aj. +o%ni zubi mogu biti u 3 ili 333 klasi, a kod skeletnog odnosa mo(e biti retrognatizam maksile i normograntizam mandibule ili bimaksilarni retrognatizam sa dominacijom mandibule. Redo na je poja a kod sindorma! dOstosis cleidocranialis, 2pert-o og, Krouzon-o og, trizomije 21. para. 6- pravi mandibularni pro!natizam )sno na karakteristika je sagitalna i trans erzalna preraz ijenost mandibule razli%itog stepena. >a lja se u kombinaciji sa nedo oljno raz ijenom maksilom, normalno raz ijenom ili %ak preraz ijenom. +o%ni zubi mogu biti u polu ili punoj 333 klasi a sekutii u %ak 3 klasi. 2li naj%ee su u obrnutom preklopu. 3ako su gornji protrudirani a donji retrudirani, ipak se retko mo(e uspo-sta iti njiho kontakt. : donjem nizu se %esto sree teskoba ali u predelu premolara se %esto mo(e ideti i rastresitost. 2ko je maksila normalno ili preraz ijen, niz je rastresit ali kod slabo raz ijene je u obliku FomegaG. Abog skeletnih nepoklapanja, mo(e postojati ot oren zagri(aj razli%itog stepena ali i obostrani ukrten. /e postoji habituelna okluzija e se direktno usposta lja centralna. 8onja usna i brada su znatno istureni, donji deo lica je u ean bilo o ako bilo u fiziolokom miro anju. /ormalna je funkcija orofacijalne muskulature, %esta je poja a makroglosije. 2ko je jezik tak e eli%ine da pli a preko griznih po rina i rhom ost aruje kontakt sa donjom usnom, dolazi do infantilnog gutanja. 26

54. "rinudni za!ri8aji. 5H. 'iferen#ija#ija razli$iti0 pro!eni0 za!ri8aja. <'. /krteni za!ri8aj. 5o je okluzalna anomalija, nepra ilan odnos zuba u buko-oralnom pra cu u mle%noj, meo itoj i stalnoj denticiji. ;ogu da zah ate! jedan zub, 2 ili %ita bo%ni segment. *ostoji ie stepena! 1- najbla(i " k r(ica nak r(icu# 2- ja%i " bukalne kr (ice donjih bo%nih zuba izme&u bukalnih i ling alnih k r(ica donjih# $- jo ja%i " bukalne k r(ice gornjih okludiraju sa ling alnim kr (icama donjih# 6- najte(i " potpuni promaaj gornjih i donjih bo%nih zuba " potpuni ling alni ukrten zagri(aj# potpuni bukalni ukrteni " gornjih bo%ni zubi potpuno pre azilaze donje u bukalnom pra cu. :krten zagri(aj mo(e biti! a- unilateralan. *ri do o&enju mandibule iz fiziolokog miro anja u centralnu okluziju, dolazi do lateralne de ijacije mandibule razli%itog stepena a da nisu poremeeni zuba suprotne strane. @amim tim, polo(aj mandibule u fiziolokom miro anju se razlikuje od polo(aja u c.o. Aah aeni su s i zubi od lateralnog sekutia do poslednjeg molara. :sled preranog kontakta pacijenti u za rnoj fazi zagri(aja imaju na iku da prinudno skrenu mandibulu u lateralnom smeru. 8olazi do neslaganja sredina, asimetrije lica a i potencijalnog poremeaja u 5;A. *otpuni bukalni promaaj gornjih preko donjih zuba je %ee lokalizo an u predelu pr og gornjeg premolara. :zro%nici! palatinalni nagib gornjih bo%nih zuba ili bukalni nagib donjih bo%nih zuba ili kombinacija o a 2 stanja# prerani kontakt posle ortodontskog le%enja# poremeaj i oboljenje 5;A-a na jednoj strani# izrazita asimetri%na uskost maksile# zajedno se ja ljaju sa progenim zragi(ajem, a mo(e biti i genetska arijacija iste anomalije. b- bilateralan. Jee zah ata s e bo%ne zube sa frontalnim i mo(e biti razli%itog stepena. +ez smetnje se ost aruje centralna okluzija i nema preranog kontakta. ) aj zagri(aj je posledica nesrazmerne irine gornjeg i donjeg zubnog niza " uzan gornji i normalan donji# uzan gornji i irok donji# normalan gornji i irok donji kod pra og mandibularnog prognatizma# izra(ena trans erzalna neraz ijenost maksile kod pseudoprognatizma. )bostrani potpuni bukalni promaaj nastaje usled ja%e bukalne inklinacije gornjih bo%nih zuba# ling alne inklinacije donjih bo%nih# kombinacijom o a 2 slu%aja# preiroke gornje ilice# izrazito uzane i distalno posta ljene donje# nasle&e ,indirektno odre&uje eli%inu ilica-. <1. /skost vili#a. >e posledica nedo oljne raz ijenosti apikalne baze ilica i trans erzalnom pra cu pa se o%ni delo i al eolarnog grebena i zubnih nizo a nalaze bli(e medijalnoj ra ni. ;anifestuje se u s e $ denticije a ako je ja%e izra(ena u mle%noj, prenosi se na ostale denticije. Jee se ja lja u gornjoj ilici a uskost jedne ilice je %esto neza isna od uskosti druge. *ostoji! - simetri%na " le a i desna strana bli(e medijalnoj ra ni# izazi aju ga nasle&e, rahitis, endokrini poremeaji ,hipofunkcia tireoidee-# po ezana je sa 2pert-o im sindromom, dOstosis cleidocranialis-om, ... - asimetri%na " jedna strana bli(a i lako se zapa(a. ) o je kongenitalna poja a udru(ena sa kongenitalnim anomalijama! jednostranim rascepom, hemifacijalnom atrofijom, ... 5ako&e i opekotinama, raznim patolokim procesima, unilateralnom paralizom. :skost je naj%ee izra(ena u predelu premolara, prostor za frontalne zube se smanjuje te se st ara teskoba, a oblik i dubina nepca su poremeeni u razli%itim stepenima. <2. Otvoren za!ri8aj. >e nepra ilnost ertikalnog pra ca pri %emu u centralnoj ili habitualnoj okluziji nema kontakta izme&u zuba antagonista ali treba razliko ati od po eanog incizalnog razmaka kod 33 klase 2. odeljenja ili 333 klase. /aj%ee se ja lja u predelu frontalnih zuba. : mle%noj denticiji samo u predelu fronta se ja lja a kod meo ite i stalne i u predelu bo%nih zuba unilateralno ili bilateralno. ;o(e se nai kod s ih anteroposteriornih dentalnih odnosa! 3, 33 ili 333 klasi. *o strukturama koje u%est uju u njiho om st aranju dele se na! 25

- dentoal eolarne " skelet lica normalan a ipak je ot oren zagri(aj zbog drugih faktora# - skeletne " udru(en je sa specifi%nim promenama na mandibuli, maksili i e entualno kranijalnoj bazi. *rema etiologiji delimo na! a- otvoren za!ri8aj usled loi0 navika ! naj%ee nastaje u predelu fronta a uzroci su sisanje palca i tiskanje jezikom. @isanje palca " anomalija neznatno asimetri%na i ja%e izra(ena na strani palca koji se sisa. )nemogua a se potpuno nicanje sekutia i utiskuje se gornji deo al e-olarnog grebena. 5iskanje jezka " prostranija je anomalija, promene su dentoal eolarne priro-de, a kraniofacijalni skelet i njego rast su totalno normalni. *rognoza je po oljna posle ukla-njanja uzro%nika ,spontano ili jednostrano kratko le%enje-. b- terapeutski otvoreni za!ri8aj! usled neadek atne ortodontske terapije dolazi do ire-nja zubnih nizo a i distalnog pomeranja bo%nih zuba zbog gu(eg zadr(a anja zagri(ajnih bloko- a. c- ra0iti$an otvoreni za!ri8aj! mo(e biti jedan od simptoma rahitisa ali sa hipoplazijama na frontalnim zubima. 2nomalija je skeletnog karaktera i nastaje ot aranjem mandibularnog lu-ka zbog usporene mineralizacije, ali nije redo na poja a kod rahitisa. d- skeletni otvoren za!ri8aj! poremeen je rast skeleta lica i pod dominantnom je kontrolom naslednih %inilaca. ;o(e nastati u 3, 33 i 333 klasi. :gao mandibule je ja%e ot oren pa je donji deo lica zato izdu(en. @ i frontalni i deo bo%nih zuba su an kontakta u okluziji ali nema preteranog nicanja zuba an kontakta. .od njih je poremeena funkcija ( akanja i ote(ano odgrizanje zalogaja. 3nkompetentne usne, disanje na usta, infantilno gutanje i interdenalni sigmatizam su klasi%ni simptomi poremeene funkcije. <$. 'ubok za!ri8aj. 3dealna dubina zagri(aja je kada su u kontaktu se%i ne i ice donjih sekutia i srednja 1E$ krunica gornjih sekutia u centralnoj okluziji. 8ubok zagri(aj u pr im godinama mle%ne denticije se smatra normalnim. *ri nicanju stalnih sekutia zagri(aj mo(e biti dubok ali od H. godine se redukuje. 8ubok zagr(aj se iz mle%ne mo(e preneti u meo itu pa i u stalnu. 8ubok zagri(aj mo(e nastati usled preteranog nicanja frontalnih zuba zbog poremeene aksijalne inklinacije tj. suprapozicije frontalnih zuba i infrapozicije bo%nih. ;eri se stepenom dubine preklopa sekutia. : najte(im slu%aje ima se mo(e desiti da donji sekutii dosti(u palatinalnu mukozu a gornji gingi alni rub mandibule. >a lja se kod s ih klasa po 2ngle-u a naj%ee kod 33. Ipeo a kri a je izra(ena u donjem nizu ,33 klasa 2. odeljenje-. ;o(e nastati i usled ranog uklanjanja bo%nih zuba, naro%ito 3 stalnih molara. .od 3 klase dolazi do pogrene inklinacije sekutia " donji sekutii promauju cingulum gornjih i nasta ljaju nicanje a gornji ako ih donja usna ne spre%i. .od 33 klase 1. odeljenja donji nasta ljaju nicanje do palatinalne mukoze. .od 33 klase 2. odeljenja zagri(aj se raz ija uprkos kontaktu gornjih i donjih sekutia i slabo je raz ijen cingulum. .od 333 klase je o o retka poja a. =otz je podelio dubok zagri(aj na! pra i ,u fiziolokom miro anju je prostran interokluzalni prostor i sekutii se ne preklapaju a mandibula prelazi eliku put do okluzije- i la(ni ,interokluzalni prostor je mali, sekutii se preklapaju a mandibula prelazi kratak put do okluzije-. 0arluh je podelio na! nasledne ,preklapaju i ili%ne baze- i ste%ene ,dubok preklop samo zuba-. <6. ?eskobnost zubni0 nizova . >e posledica nedostatka prostora u dentalnm luku za pa ilno posta ljanje s ih zuba. @tepen arira od najbla(eg ,blaga rotacija zuba i neznatan nedostatak prostora- do najte(eg , ie zuba le(i an luka ili su impaktirani. >a lja se u s e $ denticije ali re&e u mle%noj. Aa isno od na%ina nastajanja dele se na! a- primarnu teskobnost " postoji nesrazmera izme&u ukupne eli%ine zuba i potpornog kotanog tki a ,nasledni faktor-. Aapa(a se pri nicanju stalnih sekutia kada nedostaje prostora za lateralne sekutie i oni tada imaju stepenast polo(aj ili su rotirani. ;o(e se pred ideti sL po%etkom u mle%noj denticiji jer ako tada postoji jak kontakt ili %ak teskoba, prenee se na naredne 2<

denticije. 2ko su sekutii lepezasto posta ljeni, u pitanju je apikalna teskoba. *rimarna teskoba se naj%ee sree u 3 klasi u mandibularnom i maksilarnom luku, u 33 klasi 1. odeljenja u mandibularnom luku a kod 333 ,pseudoprognatizam- u maksilarnom luku. b- sekundarna teskobnost " nastaje usled ranog gubitka mle%nih zuba, karijesa na aproksimalnim stranama mle%nih zuba, migracije susednih zuba prema slobodnom prostoru, ... @tepen pomeranja za isi od remena kada je zub uklonjen jer to je du(i remenski period, to su izra(enije posledice. )bi%no se dea a u bukalnim segmentima c- kombino ana teskoba " najte(i slu%aj nepra ilnosti i o o predsta lja rani gubitak zuba kod osoba koje e imaju primarnu teskobu. .od o ih slu%aja gubitak prostora najbr(e nastaje. d- tercijarna teskoba " nastaje u odraslom dobu i manifestuje se u predelu sekutia. *o ezuje se sa nicanjem umnjaka. <5. Rastresitost zubni0 nizova . /astaje usled neuskla&enosti izme&u ukupne eli%ine zuba i celi%ine potpornih kotanih struktura. @t ara se iak prostora u jednom ili oba zubna niza. 8elimo ga na! 1- primarnu rastresitost " o o je direktna posledica neuskla&enosti eli%ina ili%ne kosti i zuba. ;o(e biti generalizo ana ,zah ata ceo zubni niz i rotacija zuba je %estapoja a- i lokalizoana ,zah ata neke od njego ih delo a i %ee frontalni deo-. Aa ata mle%nu i stalnu denticiju. Rastresitost u predelu fronta mle%nih sekutia je dobar znak normalnog raz ia ilica i pripreme za smenu zuba. Retko se ja lja asimetri%na rastresitost a ima nasledni karakter. 2- sekundarna rastresitost " o o je posledica smanjenog broja zuba ,uro&enog ili ste%enogi inklinacije zuba u estibularnom smeru. Aah ata s e $ denticije a stepen rastresitosti za isi od broja zuba. :zroci! hipodoncija, ekstrakcija. ;o(e se ja iti u jednom ili oba zubna niza a praeno je inklinacijom i rotacijom zuba. $- kombino ana rastresitost " nastaje usled kombino anog uticaja neuskla&enosti izme&u ilica i broja zuba a izra(ena je estibularna inklinacija zuba. ) o je najte(i stepen anomalije. <<. &epravilnost oblika zubni0 nizova . /ema idealne okluzije i s e je indi idualno. 0ornji niz je u idu elipse a donji u idu parabole. >a%e izdu(en i su(en zubni niz do odi do malokluzije 33 klase 2. odeljenja. *ostoje razni nepra ilni oblici ilica! - u obliku slo a omega! maksilarni luk je u predelu premolara su(en a u predelu molara znatno iri. - %et rtast niz obe ilice! 33 klasa 2. odeljenje kod koje postoji retroklinacija gornjih i donjih sekutia. - asimetri%an niz! hemifacijalna hipertrofija ili atrofija. - uglast i asimetri%an niz! uro&en hemangiom gornje usne. - stepenast maksilarni niz! retko se ja lja 33 klasa 2. odeljenje na jednoj a 1. odeljenje na drugoj strani# na medijalnoj liniji stepenik# kod unilateralnog rascepa usne, al eolarnog procesusa i palatuma stepenik je na mostu rascepa. - nepra ilan oblik luka u ertikalnom pra cu! izra(ena Ipeo a kri a kod 33 klase 2. odeljenja. ) e promene su %ee u maksili nego u mandibuli. <D. &epravilnosti polo8aja pojedini0 zuba. 1- rota#ija! okretanje zuba oko uzdu(ne ose. Rotirani sekutii zauzimaju manje a bo%ni zubi ie mesta. @tepen rotacije mo(e biti od blagog meziolong alnogEdistoling alnog do 14' ). :zroci! nedostatak prostora, genetski uslo ljen nepra ilan polo(aj zametka, prekobrojni zubi, pogreno ortodontsko le%enje. 8o rotacije bo%nih mo(e do esti i ekstrakcija pojedinih zuba. *ostoji centri%na ,zub okrenut oko s oje centri%ne oso ine- i ekscentri%na ,zub okrenut oko bilo koje oso ine paralelne centralnoj2- inklina#ija! okretanje zuba oko horizontalne oso ine. Aub se mo(e pomerati mezijalno, distalno, estibularno, oralno i u me&upra cima. ;o(e biti! centri%na ,kada se zub naginje oko oso ine izme&u apikalne i srednje 1E$ klini%kog korena- i ekcentri%na ,kada se zub naginje oko bilo koje oso ine-. :zroci! nepra ilan polo(aj zametka, rekobrojni zubi, perzistencija mle%nih zu2D

ba, rani gubitak mle%nih i stalnih zuba, nedostatak prostora, patoloki proces ,ciste, tumori, parodontopatija-, trauma, nepra ilno protetsko i ortodontsko le%enje. $- bodili pomeranje! pomeranje zuba celim s ojim telom. ;o(e ii u mezijalnom, distal-nom, oralnom i estibularnom pra cu. :zroci! pogrean polo(aj zuba zametka, pogrena ortodontska terapija fisknim aparatima. 6- infrapozi#ija! ertikalna nepra ilnsot polo(aja zuba gde okluzalna po rina ili incizalna i ica nije dostigla okluzalnu ra an. : mle%noj denticiji mo(e biti da postoji ankiloza mle%nih molara a u stalnoj ankiloza o%njaka i 33 premolara. :zroci! nedostatak prostora, prekobrojni zubi, patoloki procesi, pogrean ortodontska terapija. 5- suprapozi#ija! pre ie iznikli zubi, %ije grizne po rine i incizalne i ice prelaze okluzalnu ra an. :zroci! gubitak zuba antagonista. <- ektopija! nicanje zuba an njego og normalnog mesta. .od stalne denticije se mo(e desiti da donji o%njak nikne na estibularnoj po rini al eolarnog procesusa# donji 33 premolar nikne palatinalno# gornji o%njak nikne estibularno od zubnog niza i do medijalne linije. :zroci! kratak zubni luk, nepra ilan polo(aj zametka, neki patoloki procesi u ilicama, kongenitalne anomalije. D- transpozi#ija! promena mesta 2 susedna zuba. ;o(e biti parcijalna ,nepotpuna izmena mesta an luka- i totalna ,potpuna zamena mesta npr. o%njak na mestu 3 premolara ili o%njak na mestu lateralnog sekutia-. :zroci! izmena mesta zubnih zametaka, nepra ilan pra ac pri nicanju. 4- reten#ija! zadr(a anje zuba u kotanom tki u ilice, sV tim da je normalno eme nicanja prolo. H- impak#ija! zubi zaostali u nicanju zbog ukljetenja izme&u 2 t ore ine ,umnjaci, donji o%njak i premolari-. <4. +iperdon#ija. >e poja a eeg broja zuba od normalnog ,prekobrojni zubi, multipli, polidoncija-. *rema izgledu se dele na! - dentes supernumerana " normalnog izgleda, tipi%nog oblika# - dentes a##esoria " odudara izgledom, atipi%ni su. *rema lokalizaciji! - meziodens " ja lja se u frontalnom delu maksile ,retko u mandibuli-, to je atipi%an prekobrojni zub klinastog oblika. /aj%ee se lokalizuje izme&u gornjih centralnih sekutia# mo(e biti udru(en sa hipodoncijom a u oko D5Q slu%aje a je impaktiran. - distomolar " ja lja se distalno od umnjaka, manji i neznatno izmenjene morfologije. - peridens " nalazi se estibularno i oralno od zubnog niza. Aa hiperdonciju ne postoje u erlji i dokazi da je nasledna kao kod hipodoncije. /astaje kao rezultat prekomerne proliferacije elija zubne gredice u raz itku. >a lja se kao redo na poja a kod nekih naslednih sindroma! dOstosis cleidocranialis ,s i tipi%ni multipli zubi-, orofacijalni digitalni sindrom ,gornji mle%ni i stalni o%njaci-, 0ardner-o sindrom. Jee se ja lja u stalnoj denticiji u frontu kod de%aka. .ad je u pitanju mle%na denticija, %ee je zah aena maksila i to lateralni sekuti. 2ko su gornji o%njaci u iku, po ezano je sa orofacijalnim digitalnim sindromom a donji sa dOstosis cleidocranialis. .od stalne denticije se mo(e ja iti u predelu ma koje grupe zuba ali naj%ee kod sekutia. Aubi u iku mogu biti tipi%nog ,gornji lateralni sekuti, trei premolar i %et rti molar- i atipi%nog oblika. ) aj poremeaj mo(e biti uzro%nik malokluzija u obe denticije! - teskoba nizo a# - rotacije i inklinacije zuba# - ometanje nicanja stalnih zuba, naro%ito gornjih centralnih sekutia# - st aranje dijasteme medijane# - mogu se st oriti nepra ilnosti u zagri(aju ,prinudno- za isno od polo(aja zuba. 24

<H. +ipodon#ija. >e poja a nedostatka jednog ili ie zuba u mle%noj ili stalnoj denticiji ili u obe. 3mamo 2 arijacije! oligodoncija ,nedostatak grupe zuba- i anodoncija ,nedostatak s ih zuba " ektodermalna displazija-. Radi dijagnoze hipodoncije pored anamneze i klini%kog pregleda neophodan je i R50 snimak. /ajpogodnije (i otno doba za ispiti anje R50 snimkom je <.-a godina ako nam nije neophodno saznanje o postojanju umnjaka ali ako nam treba, 1$.-16.-a godina je gornja granica za ispiti anje. =ipodoncija se retko ja lja u mle%noj deniticiji, ali ako se desi, prati je i hipodoncija odgo arajuih stalnih. Jee se ja lja u maksili. =ipodoncija gornjih centralnih sekutia, gornjih i donjih o%njaka, gornjih i donjih molara je retka poja a i obi%no je simptom ektodermalne displazije. .od jednostrane hipodoncije npr. gornjeg lateralnog sekutia, istoimeni zub sa druge strane je promenjenog oblika i ukazuje da su obe anomalije istog genetskog porekla tj. razli%ite ekspresinosti gena. .od hipodoncije stalnog zuba %esto se ja lja perzistencija mle%nog zuba " npr. :sled hipodoncije gornjeg stalnog lateralnog sekutia, stalni o%njak tokom nicanja migrira napred i ni%e izme&u centralnog sekutia i mle%nog o%njaka. Mtiologija! naj%ee je nasledna anomalija ili je posledica filogenetske redukcije zuba ,prilago&a anje organa za ( akanje- ili u retkim slu%aje ima je posledica uticaja spoljnih %inilaca ,kongenitalni sifilic, R50 zra%enje, ...-. 5ako&e je i poligenska anomalija ,na njenu ekspresiju uti%u i spoljni faktori-. :dru(en je i sa sindromima " ektodermalna displazija, orofacijalni digitalni sindrom, 8oSn-o sindrom, rascep usne i nepca, ... 8o odi do malokluzija! rastresitost gornjeg zubnog niza u mel%noj denticiji, dijastema medijana, perzistencija mle%nih o%njaka ,resorpcija nije potpomognuta stalnim o%njacima jer su odlutali napred i nikli izme&u mle%nih o%njaka i centralnih sekutia-, perzistencija 33 mle%nih molara ,nedostatak 33 premolara-, dubok zagri(aj kod ja%eg stepena hipodoncije, ... *arcijalnu hipodonciju prati lokalna neraz ijenost al eolarnih procesusa ali bazalni deo ilica je dobro raz ijen. D'. &epravilnost oblika zuba. 1- nepravilnost kruni#a! ja lja se kod zadnjih zuba u s akoj morfolokoj grupi npr. gornji lateralni sekuti ima retenast oblik ili kao donji premolari ja%e izra(en cingulum, molarizacija donjih premolara ili atipi%ni umnjaci. 2- nepravilnost korena! ja lja se %ee kod iekorenih zuba " umnjaka i 3 premolara. 5hurodontizam je poja a nepra ilnsoti oblika korena, karakterie ga eliko po eanje koronarnog dela pulpe na ra%un radiksnog, bifurkacija je ni(e posta ljena prema apeksu. $- nepravilnost kruni#e i korena! - fuzija ,sOnodontia- je embrionalno spajanje d e susedne klice i mo(e biti potpuna ,jedan zub normalnog oblika ali eliki- i nepotpuna , eli%ina jednog zuba 9 2 sa 2 korena i 2 pulpe-. *ostoji manji broj zuba u zubnom nizu. :zroci! nedostatak prostora, lokalno zapaljenje, poremeaj metabolizma, irusne infekcije trudnice, ... - geminacija je ud ajanje zuba kao posledica nepotpune podele zubne klice. 3zgled je sli%an fuziji ,postoji urez i ira krunica- a broj zuba je normalan u zubnom nizu. - scluzodontia je postojanje zuba blizanaca i o o je potpuna podela zubne klice tj. uspela geminacija u reme odontogeneze. *o ean je broj zuba u zubnom nizu a 2 zuba li%e kao u ogledalu. - konkrescencija je sraanje koreno a 2 ili ie susednih zuba. *ostoji pra a ,u reme raz itka- i ste%ena ,nakon za retka raz itka-. :zroci! nedostatak prostora ili trauma. - dens in aginatus ,zub u zubu- nastaje in aginacijom gle&nog epitela u dublje sloje e zubne klice u reme odontogeneze ,u fazi histo-morfoloke diferencijacije-. - dens e aginatus ,e aginacija zuba- - poja a dodatne k r(ice na zubu. D1. &epravilnost veli$ine zuba. ?eli%ine zuba se nalaze pod dominantnom kontrolom gena. /epra ilnosti eli%ine zuba se %ee sreu u stalnoj denticiji. .(%RO'O&-(9* 2H

>e poja a manjih sitnijih zuba u s a $ pra ca. *ostoji pra a generalizo ana ,skoro u ek sasta ni deo kod kongentalnih sindroma! trizomije 21. para hromozoma, ektodermalne displazije-, relati no generalizo ana ,kod akromegalije gde su ilice u eane- i izolo ana ,mikrodoncija pojedinih zuba-. .*%RO'O&-(9* >e poja a krupnih elikih zuba. *ostoji pra a generalizo ana ,s i su zubi po eani " pituitarni gigantizam-, relati no generalizo ana ,male ilice a zubi su normalni i to je %esta posledica primarne teskobnosti- i izolo ana ,makrodoncija pojedinih zuba ili simetri%no-. D2. ,ertikalne nepravilnosti. ?ideti <2. i <$. pitanje. D$. Sa!italne nepravilnosti. ?ideti 55., 5<. i 5D. pitanje. D6. ?ransverzalne nepravilnosti. ?ideti <'. i <1. pitanje. D5. "reven#ija anomalija u doba mle$ni0 zuba. *redsta lja skup metoda i sredsta a koje treba to ire i intezi nije primeniti da se sa%u a zdra lje, izbegnu oboljenja ili oteenja organizma. )rtodontska pre encija je odre&ena starou pacijenta i obimom primenjenih mera. 2. "reventivne mere u pojedinim razvojnim razdobljima ! - prenatalna pre encija! ne postoje specijalne ortodontske mere, opta briga i obezbe&enje higijenskog re(ima majke e se pristupa kontroli uzimanja medikamentnih zatita od infekcije, nepotrebnog R50 zra%enja, hemikalija, puenja, deficita stresa. - pre encija u doba odoj%eta! o de se kontrolie sasta hrane i na%in primanja te hrane. ;o(e biti prirodan ,dojenjem-, eta%ke ,cucla- i kombino an. 8ojenje se preporu%uje najmanje 6-< meseci, a sa ortodontskog aspekta funkcija sisanja je optimalna za raz oj ilica i snage miia. 8ojenje ne treba da traje du(e od 2' minuta. *re entine mere u toku dojenja podrazume aju i da se uzima 1''' jedinica itamina 8 do kraja dojenja. ?eta%ki na%in podrazume a korienje cucle ne su ie meke sa malim ot orom i rhom prema nepcu , eliki ot or do odi do infantilnog gutanja-. Ritam hranjenja i du(ina treba biti kao kod prirodnog. .ombino ani je bolje uz pomo kai%ice nego cucle i flaice. - pre encija u doba malog deteta ,do $ godine-! treba se koristiti razno rsna hrana. )d 12. do 14. meseca (i ota kada se poja e pr i mle%ni molari, dete treba ( akati da bi refleks sisanja zameniti refleksom gutanja. .oristiti t r&u hranu. *ra ilno, sna(no i temeljno ( akanje doprinosi optem telesnom raz itku, formiranju pra ilnih okluzalnih odnosa i po eanoj otpornosti zuba na karijes. +. /8e preventivne mere! - pre encija na ike sisanja! u idu spre%a anja daljeg sisanja prsta, aralice, usne, jezika, obraza, maramice, kraja jastuka. /eka deca spontano prestanu da sisaju neto od na edenog sa nicanjem pr ih zuba, a eina zadr(a a na iku ili je tek u o oj fazi u%e. : eini slu%aje a na- ika prestaje u 2. ili $. godini ali mo(e biti zadr(ana i do kolskog uzrasta pa i du(e. 3z anamne-ze saznajemo du(inu trajanja na ike, u%estalost, intezitet a pregledom posledice na zubima i i-licama. 5u spadaju naj%ee ot oren zagri(aj sa manjom ili eom deformacijom al eolarnog lu-ka. Radikalne metode od ika anja! 1. imobilizacija ru%nog zgloba# 2. <-12 nedelja ograni%iti mogunost fleksije ruke sa impro izo anim man(etnama od plasti%ne boce# $'

/ajbolje reenje je opte aspitanje tj. odgajanje deteta bez na ika. 5reba se du(e ba iti detetom, jer pro%itana bajka pred spa anje i sama blizina majke osigura a mir i odmor. 2ko je dete uznemireno spoljanjim faktorima, nemir se poja ljuje i malo dete pribega a dopunskoj radnji. ;o(e biti da je sisanje i zalutali refleks. - pre encija na ike disanja na usta! no oro&en%e niti malo odoj%e ne mogu disati na usta jer larings zat ara disajni put kroz usta. *osle 6 meseca (i ota, bebi treba dr(ati jastuk pod gla u jer ra an polo(aj odoj%eta zamara miie i st ara na iku prinudnog ot aranja usta. ;ali je korak od nehoti%no ot orenih usta do na ike disanja na usta. :zroci! adenoidne egetacije ,333 krajnik-, polipi, de ijacija septuma nosa, nepra ilno polaganje odoj%eta, ... ) ak oj na ici rlo %esto predhodi du(a kija ica. .od habituelno ot orenih usta se preporu%uje isok polo(aj gra e pri spa anju. *re encija! zatita od kija ica# zatita od zapaljenja srednjeg uha# posta ljanje estibularne plo%e, monobloka, po eske, flastera# primeniti gimnastiku disanja. - pre encija pre remenog gubitka zuba! predsta lja spre%a anje s ake nepotrebne ekstrakcije mle%nog zuba dok zub zamenik ne krene da resorbuje koreno e mle%nog. ;e&utim postoje situacije kada se zbog karijesa, njego ih komplikacija, traumatskih oteenja, neadek atnih stomatolokih inter encija moraju iz aditi. Aato u tim slu%aje ima se ri pre encija karijesa, %uanje prostora u predelu pre remeno iz a&enog zuba, le%enje nastalih su(enja prostora kako bi se spre%io nastanak teskobe, ... K. ;ire preventivne mere! )buh ata le%enje pr ih simptoma nepra ilnog raz oja i mle%noj i meo itoj denticiji i to su intercepti ne mere ortodoncije. ?M@53+:C2R/2 *C)J2 >e najjednosta nija funkcionalna napra a. Bunkcionie tako to pasi no nale(e u estibulum, okolna muskulatura usana, obraza i jezika je akti irana i prenosi snagu miia na podru%je koje (elimo uticati. Abog odstojanja mogoua a trans erzalni raz oj ilica. *acijent je primoran na disanje kroz nos. /jene funkcije! od ika anje disanja na usta, od aralice, sisanja prsta, bruksizma, kod protruzije sa ili bez 33 klase, za korekciju distalnog zagri(aja ,kod 33 klase 1. odeljenja proiriti maksilu, polo(aj jezika je na nepcu a isto remeno mezijalizujemo mandibulu i brusimo nedo oljno abradirane zube-, za ispra ljanje ot orenog zagri(aja, za ja%anje orbicularis orisa, od ika anje od tiskanja jezika. *ostoje! 1- fabri%ki izra&ene " napred imaju plasti%ni kru(i poput aralice koji se skida, od elasti%nog je materijala i grejanjem se oblikuje. 3maju $ standardne eli%ine! mala ,za decu od 2,5 godine-, srednja ,za 6-<- i elika ,za decu stariju od < godina-. /eka deca je rado prih ataju, neka teko a neka se teko od ika aju od nje. 2- indi idualno izra&ene " 3 faza je uzimanje konstrukcionog zagri(aja, kod 33 klase mandibula se do odi u to mezijalniji polo(aj. *lo%a ispunja a estibulum od prelazne brazde do 33 stalnog molara u o e ilice. : frontu plo%e se nalaze relje i koji su identi%ni postojeim zubima i kad se posta lja u usta, zubi moraju ulei u te reljefe. : premolarnoj regiji odstoji i lagano napinje obraznu muskulaturu. ;o(e biti oblo(enja oskom ili folijom. .od le%enja ot orenog zagri(aja i tiskanja jezika, posta iti tit za jezik. Jesto je pomono sredst o kod korekcija anomalija. D<. ?erapija teskobe zuba. DD. ?erapija duboko! za!ri8aja. D4. ?erapija strmo! za!ri8aja. DH. &a!rizni !reben i nje!ova ulo!a u terapiji nepravilnosti . /agrizni greben je zadebljanje ili produ(enje plo%e na nekim njenim delo ima. *ostoje prednji ,ako se nalazi u predelu prednjih zuba- i bo%ni ,ako prekri a grizne po rine bo%nih zuba-. )ba su u funkciji kad donja ilica stupi u kontakt sa njim. "rednji se posta lja palatinalno iza gornjih sekutia i distalnoo da omogui s im donjim incizi ima da se upiru u njega. +o%ni zubi u o om slu%aju nisu u kontaktu i mogu izrasti neometano. *ostoji ra an ,primenjuje se kod intruzije donjih sekutia i kad (elimo da zausta imo mezija$1

lizaciju# ima grani%ni (leb- i kos ,pod uglom je od 65), koristimo ga kod intruzije zuba, da bi mezijalizirali front donje ilice-. :opteno, ne sme biti pre isok da ne traumira zglobo e, interponira jezik i st ori bo%ni ot oren zagri(aj. 2 ako je prenizak, nema nikak u funkciju. Co$ni mogu biti jednostrani i obostrani. >ednostrani se primenjuje kod unilateralnoh ukrtenog zagri(aja. /agrizni greben se posta lja na zdra oj strani a na ukrtenoj strani se bukalno pomeraju zubi. )bostrani se koristi za irenje ilice, intruziju bo%nih zuba i kao pri remena terapija kod obrnutog preklopa. 2parat se nosi danju i nou, e(ba se fonacija, mora se prati %etkicom i pastom, pacijentu i roditelju se objanja a okretanje za rtnja. *lo%a se pre predaje mora obraditi tako da nigde ne (ulja a opet da idealno prijanja s im tki ima. 4'. 'ejstvo funk#ionalni0 aparata. >edan od aparata koji ima najiru primenu u ortodontskoj terapiji je akti ator. *re se z ao monoblok poto je obuh atao gornju i donju ilicu u jednom delu. 2kti ator koristi mastikatornu akti nost za korekciju malokluzija. 2parat le(i slobodno, pri sputanju ilice on pada, prilikom raanja mandibule i on se raa u pr obitni polo(aj. /a taj na%in se akti iraju miii i st ara se miotati%ki refleks. ?odi do porasta u%estalosti izotoni%nih i izometrijskih kontrakcija %ime se osna(uje mii. @amim uklju%i anjem akti nosti miia, akti ator st ara sile koje se prenose na maksilu i mandibulu tj. njiho e dentoal eolarne strukture i time upra ljaju pra ac delo anja na (eljene po rine. *odr(a a normalan rast mandibule, do odi do lagane intruzije sekutia, omogua a rast bo%nih zuba i ,opet- poja%a a akti nost mastikatornih miia. Ce(i slobodno u ustima, ne mo(e se jesti i go oriti sa njim, nositi nou i $-6 sata dne no. *rati je s akodne no %etkicom i pastom a dr(ati u %istoj i su oj kutiiji. @asta ni delo i! - telo! akrilat i nalazi se u ca umu oris# - akti ator! nalazi se izme&u po rina zuba i prekri a incizalne i ice donjih sekutia. *r o se napra i od oska i proba u ustima, pa se naknadno od akrilata napra i# - labijalni luk! klasi%na (ica debljine ',4-',H mm koja prekri a sekutie i prati njiho u kri u, om%a se nalazi iznad o%njaka. :ti%e na! protruziju i rotaciju gornjih sekutia, pomeranje o%njaka, uklanjanje negati nog dejst a miia usne, ... - opruge! pomera pojedine zube u razli%itim pra cima# - raf! mo(e biti ugra&en u telo i iri ilicu. .od 33 klase 1. odeljenja! osloba&aju se okluzalne po rine bo%nih zuba i time se omogua- a erupcija bo%nih zuba " korekcija dubokog zagri(aja. 0ornje zube distalno pomeramo tako to je akrilat u kontaktu sa palatomezijalnom po rinom tih zuba, a donje zube mezijalno pomera-mo tako to je akrilat u kontaktu sa ling omezijalnom po rinom. @trane u pra cu pomeranja mora da su oslobo&ene od akrilata. .od 333 klase je obrnuto, blokiraju se donji bo%ni a osloba&aju okluzalne po rine gornjih bo%nih. 0ornje zube guramo mezijalno a donje distalno. 41. ?erapija distalno! za!ri8aja. .od distalnog zagri(aja, mandibula je u distalnom polo(aju, gornja ilica je uska sa protrudiranim frontom, imamo dubok zagri(aj, mentolabijalni sulkus je produbljen. 5ada moramo postii! dobro zat aranje usta, osigurati pra ilan polo(aj jezika u ca um-u oris, neutralizo ati negatinu akti nost mekih delo a obraza, dignuti zagri(aj, oditi mandibulu u frontalnom smeru. 1- kod distoalveoalrno! distalno! za!ri8aja " meo ita denticija! koristimo akti nu plo-%u sa rafom i labijalni luk za retruziju gornjih sekutia# stalna denticija! fiksna od 3 premolara do 3 premolara. 2- kod skeletno! distalno! za!ri8aja " maksilarni prognatizam! ekstraoralne sile ko%e rast maksile# mandibularni retrognatizam! stimulisati rast mandibule# mle%na denticija! miofunkcionalni aparat ili estibularna plo%a ,iri maksilu, menja dosadanji polo(aj jezike, mezijalizuje mandibulu i retrudira gornje sekutie-# meo ita denticija! 7777 - raf za trans erzalno irenje gornje ilice, obostrani kosi nagrizni greben za irenje ilice# stalna denticija! fiksna od %et orke do %et orke. $2

Cionator po Calters>u *okreti ilica i potpornih struktura uti%e na cirkulaciju kr i i limfe. :ra note(ena funkcija jezika, obraza i usana obezbe&uje jeziku optimalan prostor, raz oj zubnih luko a i me&u ili%nih odnosa. 5erapija o im aparatom se sastoji od normalizacije funkcija i unapre&enja miinih koordinacija i metabolizma cele orofacijalne regije. *ostoje $ osno na tipa bionatora! 1- standardni oblik " bionator 3 kod kompresijske anomalije 3, 33E1 i 33E2 klase# 2- titni oblik " bionator 33 kod ot orenog zagri(aja# $- progenijski ili inlerzijski oblik " bionator 333 kada jezik ri pritisak na gornju ilicu i podsti-%e rast. Cioaktivator >e konstruisan na osno u poziti nih terapijskih karakteristika bionatora i akti atora a to su! - od bionatora! mogunost danononog noenja, uticaj na labioling alnu konfiguraciju i ispraljanje funkcijskih smetnji go ora i gutanja# - od akti atora! mogunost irenja ilice i akti acija oslabljenih miia. )mogua a irenje ilice i akti ira oslabljene miie. *ostoje 6 tipa tekoa kojima o aj aparat poma(e! tip 3 " teskoba donjeg fronta# tip 33 " slaba trans erzalna raz ijenost gornje ilice# o de imamo palatinalni luk koji je faringealno ili incizalno usmeren# tip 333 " trans erzalna raz ijenost i infantilno gutanje# imamo palatinalni luk faringealno usmeren i jezi%ni tit# tip 3? " pokro ni zagri(aj, sagitalni rast donje ilice, protruzija gornjih sekutia# imamo palatinalni luk. 7unk#ionalni aparat po 7rankel>u Radi po princupu usmerene mehani%ke sile! aplikacijom pritiska i u%e i eliminacijom pritiska. 2plikacija pritiska mo(e se postii elasti%nom (icom, rafom ili delo anjem miia kod akti nih plo%a i akti atora. Mliminacija pritiska se posti(e estibularnom plo%om. Regulatori funkcije postoje u 2 grupe! 3 " labijalni luk na gornjim sekutiima i pelota za donju usnu# 33 " bukalni luk na donjim sekutiima i pelota za gornju usnu. ?estibularni tit ri mehani%ko optereenje pomou aplikacije pritiska oprugom ili plo%om na oralne po rine zuba i al eolarnih grebena tj. ri bukalno naginjanje zuba. )n raz la%i meke delo e i masira ih i omogua a sagitalni i trans erzalni raz oj ilica. *rostor za funkciju jezika ostaje slobodan. Aa razliku od aparata koji se gla nim delom nalaze u ca um oris proprium i za usmerenje koriste (i%ane opruge, raf i snagu ( anih miia, regulatori funkcije eim delom lociranu u estibulumu, ima zadatak da eliminie pritisak, aplikuje u%u i koristi potencijale rasta. *elote su duboko u forniksu. 42. &a$in delovanja aktivni0 pokretni0 aparata. )sno na obele(ja! ade se iz usta radi %ienja, deluju dok stoje u ustima, pri% ruju se pomou kukica i sadr(i akti ne elemente. @astoje se iz! plo%e ,akrilat-, retencionih elemenata ,kukice- i akti nih elemenata ,labijalnog luka, opruge, za rtnja i elasti%nih gumenih prsteno a-. *lo%a ne sme biti su ie tanka. ;ora obuh atati %ita u po rinu t rdog nepca i s e prisutne zube sa oralne strane. /porite " mesto odakle se sile prenose na dentoal eolarne strukture koje se (ele pomeriti. Retencioni zubi na kojima se dr(e retencioni elementi, su deo uporita koji pr i trpe pritisak. ;ogu biti! jednosta ni ,zubi sa irokim korenom ili ie koreno a koji se koriste da pomere zub sa manjim korenom ili se koristi ei broj zuba da se pomere manji u istom dentalnom luku- i resipro%ni ,2 sli%ne grupe-. Reten#ija aparata 6kuki#e4 " moraju imati neposredan i stabilan odnos sa zubima a da ne ometaju raz oj zuba. /jena oba kraja ulaze u plo%u. : o om slu%aju se koriste# 1- strelaste kukice " od ner&ajue t rdoelasti%ne okrugle %eli%ne (ice debljine ',<-',D mm i mogu se koristiti u doba mle%ne denticije. *oluokruglog je oblika i pra i se u 2 zah ata specijalnim kletima. 2kti iranje se ri pomou specijalnih kleta iza samog ispup%enja $$

strelice. Ce(i u interdentalnom prostoru i intimno nale(e na rat zuba a da ne ri pritisak na papilu. *re-duslo za izradu o e kukice je da zubi budu u me&usobnom kontaktu. 2- 2damso a kukica " se koristi u stalnoj denticiji, lako se izra&uje i oblikuje na modelu uni erzalnim kletima. @astoji se iz mosta, om%e i dela koji ulazi u plo%u. )m%a je u neposrednom kontaktu u gingi alnom delu zuba i ne sme dodiri ati susedne zube. /e akti ira se i ne podea a. 4$. ?erapija anodon#ije. 46. "reven#ija u doba rano! meovito! niza zuba. 45. %ori5enje labijalno! luka u terapijske svr0e . )abijalni luk kao retencioni deo ima ulogu u stabilizaciji ali i da bude iz or akti ne sile. @koro u ek je ugra&en u akti nu plo%u. @asta ni delo i! sam luk, om%a oblika : i retencioni deo. )d distalne strane lateralnog sekutia se sa ija na gore pod pra im uglom i pra i polukrug preko bukalnog ispup%enja o%njaka. 8istalni kraj dodiruje mezijalne po rine pr ih premolara i ulazi u plo%u kao retencioni deo. )dstoji od sluzoko(e. :loge! - za retroinklinaciju incizi a - sa plo%om i oprugama derotira rotirane sekutie i o%njake# - preko prsteno a uti%e na ekstruziju, protruziju i intruziju sekutia# - preko om%e o%njake i premolare pomera u distalnom smeru# - ukloniti dejst o usne prilikom protrudiranja gornjih sekutia# - retencija se obezbe&uje aparatom# - na njemu se mogu napra iti om%e za prih atanje gumica. /aj%ee se koristi za protruziju incizi a ali nedostatke u idu rigidnog luka, nepra ilnog uporita, nedo oljne iskoenosti krut luk od ',H-1 mm sa pomonim lukom od ',$ mm ubla(a a i omogua a potpunu kontrolu pritiska na frontalne zube. Opru!e deluju zah aljujui fleksibilnosti (ice. ;ogu pomeriti zube u estibularnom i oralnom pra cu i ispra e rotirane zube. :nutranja opruga za isi od materijala a spoljanja od eli%ine i oblika zuba. /aj%ee se koristi jednokraka opruga sa spiralnom om%om koja je iz or akti nosti kraka opruge. 5ako&e ima krak koji bi trebao biti to du(i i retencioni deo to manji. ;ogu biti ot orene ,samo jednim krajeme retinirane a drugi kraj je u dodiru sa zubima- i zat orene ,na oba kraja retenirane-. 4<. .iofunk#ionalna terapija. .oristi se u pre enciji anomalija u njiho oj delimi%noj ili potpunoj korekciji. .orekcija anomalija se mo(e odgo arajuom e(bom ili jednosta nim pomagalima reiti. @ hra o e terapije je da se akti iraju, reakti iraju ili redukuju odgo arajui miii. *ostoje 6 rste e(be! 1- pterigoideus e(ba " donjim ilicom se ide napred i gore a pri tome se podizati na prste sa ramenima zaba%enim unazad# 2- masseter e(ba " u pra ilnoj okluziji ritmi%ki stiskati zube# $- orbicularis e(ba " gornju usnu masirati ertikalno i horizontalno# 6- e(ba sa te%nou " kroz interdentalne prostore istiskati te%nosti u pred orje i obratno. ?e(be treba raditi polako i ujedna%eno, izme&u 2 kontrakcije pauza kao du(ina kontrakcije, primenji ati ne prejaku snagu, e(bati nekoliko puta dne no, pr o 5 minuta pa do 2' minuta u jednoj seansi. /ajbolje je o ak e e(be primenji ati u rtiima po grupama od 5-< dece. 8eca od $-6 godine rade pasi ne e(be a starija akti ne. =ipotonija orbicularis oris-a se primenjuje kod ot orenog zagri(aja, disanja na usta, protruzije gornjeg fronta, progenije. >edan prst se ubaci u jedan ugao usta a usna se odupire stiskanjem. 3sta e(ba se primenjuje sa aparatom po Rogers-u, estibularnom plo%om sa prstenom i akti atorom za usne po 8als-u od (ice. M ertiranje ili skraenje gornje usne se sastoji od sledeih e(bi! grickanje gornje usne donjim prednjim zubima# obuh atanje gornje usne palcem i ka(iprstom i njeno po la%enje i masiranje na dole# z i(danjem ili s iranjem du a%kih instrumenata# izgo or slo a *# e(be interlabijalnom plo%icom po Briel-u. $6

.od ot orenog zagri(aja radimo e(be! ritmi%nog stiskanja zuba u centralnoj okluziji# po la%enja mandibule ka(iprstom i srednjim prstom na dole poluto orenih usta# ( akanja siro og oa i po ra. .od progenije e(be! grickanja donje usne gornjim sekutiima# patulom do oljno irokom# s iranjem instrumenta sa usnikom ,klarinet- koji sili mandibulu u distalni zagri(aj. .od distalnog zagri(aja! e(ba za nedo oljno raz ijene gornje usne. .od jednostranog ukrtenog zagri(aja uzroko anim de ijacijom mandibule, pritiskati akom mandibulu sa zdra e strane. 4D. ?erapija obrnuto! preklopa. @e primenjuje uz pomo 2 napra e! kosine i patule. %OS(&* >e jednosta na napra a koja slu(i za ispra ljanje obrnutog preklopa pojedinih zuba u frontu. 8a bi se primenila, moraju postojati striktne indikacije i mora se izraditi na odre&eni na%in. *rema na%inu primene, mo(e biti! 1- fiksna, sa irokom i uskom bazom. *rete(no se primenjuje sa irokom bazom i njene indikacije za primenu su sledee! da bude do oljna dubina preklopa ,najmanje 2mm, optimalno $-5 mm-# zub u obratnom preklopu mora imati normalan morfoloki oblik# zub u obratnom preklopu ne sme biti rotiran# ne sme biti teskobe u frontu# mora postojati do oljan broj dobro o%u anih i saniranih zuba# o%njak nije pogodan zbog krunice za o u inter enciju. *ostoje 2 na%ina izrade! 1- direktno u ustima obliko ati kosinu od akrilata# 2- obliko ati u ustima od oska pa u laboratoriji od akrilata. /agib kosine treba da bude 65-<') jer ako je strmiji ugao, dete e udarati u labijalnu po rinu donjih frontalnih zuba i tako ih jo ie ditalizo ati. Kementira se i ostaje u ustima D-16 dana. ) ime se podi(e zagri(aj i lateralni zubi odstoje ali delo anjem kosine, ertikalni razmak se smanjuje. Jak i nakon skidanja kosine, lateralni zubi nee biti u kontaktu ali posle par dana e biti. 2- mobilna. /jiho a prednost je to se lako kontrolie i uo%a a, ima slabe sile delo anja i ne izazi a parodontalna oteenja, a efikasno do odi do retruzije fronta. ,:AC* ;"*?/)O. >e u mle%noj denticiji profilakti%ki i intercepti ni zah at isto remeno. >ednosta no se primenjuje a da bi mogao, mora biti do oljno prostora me&u zubima i da antagonisti pru(aju do oljno % rst oslonac. /aj%ee se primenjuje kod obrnutog preklopa pojedinih gornjih zuba a naro%ito ako je u nicanju. >er ako je obrnut preklop e du(e prisutan i nakon za retka rasta korena, o aj tip terapije nije delot oran. Aa e(be mo(e poslu(iti dr ena patula koja mora imati irinu koliko i incizalna i ica obrnutog zuba. *ostoje 2 na%ina primene! 1- polo(iti koso patulu uz palatinalni rub zuba i opirui se o antagoniste pritiskati patulu na dole# 2- polo(iti patulu pod uglom od 65 ) a dete treba da je gricka i tako zub u obrnutom preklopu terati upolje. @L tim da se patula % rsto dr(i. )be e(be nekoliko puta dne no primenji ati po 5 minuta a u roku od 2 nedelje. 44. ?erapija ukrteno! za!ri8aja. 4H. Sile koje upotrebljavamo u ortodontskoj terapiji . C)*@: ,25' /Ecm2)ne ne do ode ni do kak ih promena na kapilarnom sistem, najk alitetniji je za organizam a mogu biti kontinuirane ,fiksni aparat-. SR:'&9: 9*%: ,25'-6'' /Ecm2)ne do ode do trenutne ishemije kapilarnog kr otoka, nisu po(eljne u kontinuiranom toku a mobilni plo%asti aparati ih primenjuju. 9*%: ,6''-5'' /Ecm2.oriste se samo u kratkim remenskim inter alima. Mkstraoralni aparati tak e sile primenjuju. $5

*o du(ini dejst a sile se dele na! 1- kontinuirane " 26 h# 2- intermitentne " deluju a zatim postepeno opada dejst o do ' /Ecm 2# $- diskontinuirane " deluje i naglo opara na ) /Ecm2 kada se iz adi iz usta. H'. ?erapija pro!eni0 za!ri8aja. "odbradak kapa >e ekstraoralna napra a sa okcipitalnim i parijetalnim sidrenjem. *rimenjuje se u raznim fazama le%enja s ih rsta progenog zagri(aja. ;o(e se koristiti i pre nicanja mle%nih zuba kada je nasledst o o%igledno akod ranijih stadijuma ot orenog zagri(aja mo(e se preusmeriti rast mandibule. 2ko je potrebno, pre primene iz riti selekti no bruenje. 3zrada! gla a se posta i tako da su miii oputeni zatim se dlano i, brada i podbradak prema(u azelinom. )nda pomeamo sadru ,ta god to bilo- do guste konzistencije i sta imo na dl-an, uzimamo otisak brade i posle u aci oblikejom. 5ako smo dobili negati i na osno u toga iz-ra&ujemo kalotu. ;o(emo je direktno od akrilata napra iti ili pr o od oska pa u laboratoriji od akrilata. )braditi kalotu sa obe strane do punog sjaja da ne bi (uljalo. 3sto remeno izra&ujemo i kapu od % rste tkanine deljbilje 2cm. 3ma 2 pra ca pru(anja! iza ide ispod protuberancije okcipitalis, a gore na najistureniji deo gla e. ;ogu se opcionalno spojiti trakom koja ide po sredini gla e sa zadnje strane. /akon s ega o oga kalota i kapa se spajaju elasti%nim rpcama koja se predhodno pro u%e kroz ureze na kaloti sa bo%nih strana. H1. :kstrak#iona terapija. @e u slu%aje ima pre remeno iz a&enih mle%nih zuba, sekundarnog pomeranja stalnih zuba, komplikacija nele%enih ili neuspelo le%enih zuba od karijesa posebno primenjuje. 2 njene opte indika#ije su sledee! - teskobe zubnih nizo a, naro%ito primarne jer se posti(u dobri rezultati bez dodatne terapije# - uskost ilica naro%ito donje# - nesklad izme&u eli%ina zubnih luko a. .od 33 klase 1. odeljenja ekstrakcijom gornjih zuba dolazi do relati nog palatinalnog pomeranja gornjeg fronta i prepra ke u odnosima ilica. kod 333 klase ako se smatra da bi se ekstrakcijom postigli dobri rezultati, mora se oba iti u to mla-&em dobu jer kasnije nee biti poboljanja. .od pra e progenije nemaju efekta ali kod pseudoprogenije se %esto primenjuju# - nenormalan oblik i eli%ina pojedinih zuba ako se ne mogu rekonstruisati bruenjem ili pomou krune# - kod kasnog le%enja fiksnima aparatima. %ontraindika#ije! - s i duboki zagri(aji# - kod neutralnog zagri(aja ,3 klasa- treba i obe ilice aditi zube iako je samo u jednoj neophodno, jer ako bi se samo u jednoj ilici rila ekstrakcija, dolo bi do poremeaja okluzije# - kod progenije u gornjoj, kod prognatije u donjoj ilici# - teskoba zubnih luko a kod koga je prenaglaen ertikalni rast ramusa u odnosu na rast maksile. 3zbor zuba za ekstrakciju! 1- gornji sekutii " lateralni sekuti je zub izbora u slu%aju izra(enog mezijalnog polo(aja o%njaka i jake inklinacije sekutia# centralni sekuti se adi u slu%aju traumatskih oteenja# kod hipodoncije lateralnog i poja a mikrodoncije istog zuba na drugoj strani, taj atipi%ni se adi. 2- donji incizi i " iako se u slu%aju teskobe iz adi jedan od 6 donjih sekutia, postoji opasnost od recidi a i donji incizi i se ade samo u prekom slu%aju# u slu%aju apikalne teskobe sekutia, krunice su lepezasto posta ljene i kod dece starije od H godina ekstrakcija jednog centralnog je opra dana. $- o%njaci " treba izbega ati njiho u ekstrakciju u ortodontskoj terapiji, ali ako su impaktirani jo u nepra ilnom polo(aju, oba ezno se ade# u slu%aju da na jednoj strani mle%ni sekuti se $<

resorbuje a na suprotnoj perzistira, perzistirajui iz aditi da ne bi dolo do inklinacije lateralnog sekutia. 6- premolari " ade se u slu%aju teskobe bilo u predelu sekutia ili premolara# kada je dolo do gubitka 33 mle%nog molara pre nicanja 3 stalnih molara# u slu%aju distalnog zagri(aja bez uskosti gornje ilice sa iljatim frontom i pra ilnom donjom ilicom, ade se gornji 3 premolari# ekstrakcijom 33 premolara obezbe&uje se manje prostora za rastereenje teskobe u frontu i zato se ade samo ako je neophodno malo prostora# 33 premolari se ade ako su an zubnog luka ,palatinalno ili oralno- a ostali zubi su zado olja ajui. 5- 3 molari " njiho a rana ekstrakcija komplikuje ortodontsku terapiju, te se ade ako je mezijalno pomereno usled rane ekstrakcije mle%nog 33 molara ili je zah aeno karijesom# kod 33 klase je nekad neophodno iz adii oba gornja pa distalizo ati premolare i o%njake# u slu%aju destrukcije karijesom $ od 6 molara pa se ta $ moraju aditi, mora se i 6. iz aditi# kod dece bez umnjaka treba izbei a&enje. <- 33 molari " a&enje o ih zuba mo(e obezbediti prostor za umnjake a i rasteretiti teskobu i potencijalnu poja u recidi a# a&enje se primenjuje kod le%enja 33 klase 1. odeljenja uz ekstraoralne mere distalizacije ostalih gornjih zuba ali samo kod anteriornog tipa jer u proti nom bi do eo do po eanja ertikalnog preklopa fronta i prednje isine lica# uopteno ekstrakcija se iz odi u periodu jasno idlji og folikula na snimku ili tek st orene krunice umnjaka a pre st aranja korena. H2. -ilj ortodontske terapije kod !ubitka stalni0 frontalni0 zuba u ranom detinjstvu . H$. /potreba vestibularne plo$e u preventivne i terapijske mere . ?ideti D5. pitanje. H6. ?erapija 0iperdon#ija. H5. :lementi aktivno! pokretno! aparata. ?ideti 42. pitanje. H<. /potreba zavrtnja. : ortodonciji kad se ka(e za rtanj, misli se na ortodontski zavrtanj. /jego o delo anje je dozirano a ruko anje jednosta no. 0racilan je sa sitnim na ojima i zbog toga se mo(e fiksirati u plo%u. @astoji se iz matice, na oja i krako a. 3ma 6 ot ora i u jedan od krugo a se sta lja klju%i i pomera za W kruga. .od Bisher-o og za rtnja %etiri okreta ,6 Wje ',<6 mm a kod .arp-o og ',5. Aa rtanj ako se okree do kraja, mo(e raz dojiti delo e plo%e do %ak <,5 mm. .ada iz rimo pomeranje za rtnja za W kruga, rimo trenutno pomeranje zuba ali ono je neznatno za dugoro%ni period pa se zato re %esta od rtanja. Aa trans erzalno irenje okreemo za rtanj 2 puta nedeljno, a za pomeranje zuba du( luka jednom nedeljno. *ozicija za rtnja treba bude bli(e gipsanom modelu i da nije rotiran odozgo nagore u odnosu na horizontalnu ra an ali mo(e oko njego e funkcionalne oso ine. *reimena je skoro neograni%ena! za irenje zubnih luko a, pomeranje grupe zuba kao i pojedina%no. HD. Cioloki prin#ipi pomeranja zuba. @ile primenjene na zubnu krunicu prenose se preko korena na periodontalnu membranu i aleolarnu %aicu. Aa isno od delo anja pra ca sile i kak o e se pomeranje zuba iz esti, na periodontalnoj membrani se formiraju predele pritiska-kompresije i predele tenzije. 8ejst om sile prouzroko ae se kombino ani procesi resorpcije, apozicije i remodeliranja kosti. 2l eolarna %aica se zajedno sa zubom pomera kroz al eolarnu kost. 2ko je sila na krunicu do oljne ja%ine a zub na putu pomeranja nije ometen okluzijom ili drugim preprekama, remenom dolazi do pomeranja zuba. 3mamo 5 rsta pomeranja zuba! 1- inklina#ija " okretanje zuba oko horizontalne oso ine u ma kom predelu korena. .runica se pomera oralno a koren estibularno. *omeranje je naj ee u predelu krunice i apeksa. *redeli pritiska su od oso ine inklinacije do rha korena i od oso ine inklinacije do ruba al eolarnog $D

nasta ka. ) ime se stimulie resorpcija al eolarne kosti. *redeli u%e su suprotno od pritiska " apozicija al eolarne kosti. 2- rota#ija " pomeranje zuba oko uzdu(ne ,aksijalne- oso ine. ) o je slo(eniji proces, potreban je spreg sila da bi se o o omoguilo. 8o odi do promena odnosa celog zubnog korena prema al eolarnoj %aici. 8olazi do rastezanja elikog broja periodontalnih lakana u predelu u%e ali i supraal eolarnih lakana. 5endencija recidi a je ea zbog pomeranja supraal eolarnih lakana. $- bodili pomeranje " pomeranje pojedinih zuba u celini i s i delo i podjednako. ;o(e se oba iti samo fiksnim aparatima. *otrebne su ja%e sile od inklinacije a i za isi od morfologije. 6- torkviranje " pomeranje samo jednog dela zuba, po pra ilu korena, dok se krunica minimalno pomera. 3sto je u pitanju spreg sila koji deluje na krunicu. *osti(e se samo fiksnima aparatima a st ara se naj ei pritisak u predelu apeksa. *ostoji opasnost od resorpcije apeksa. 5- vertikalna pomeranja! ekstrudiranje " pomeranje zuba u okluzalnom smeru. *o eana je u%a u predelu periodontalne membrane to do odi do apozicije kosti ,tanji delo i korena se pomeraju u ire delo e %aice-. 3ntrudiranje " pomeranje zuba u apikalnom smeru i uzrokuje po eanje pritiska celom du(inom al eolarne %aice. ) o do odi do resorpcije ,iri delo i korena potiskuju se u u(e delo e al . %aice-.

)80)?)R353 /2 @CM8MK2 *352/>2! 2H#$'#$1#$2#6'#61#6D#52#54#5H#D2#D$#D6#D<#DD#D4#4$# 46#44#H2#H$#H6#H5

$4