RIBOLOVNI TURIZAM VOJVODINE - Ribolov Srbija - Reviri

Turizam, sam po sebi, da bi dao finansijske rezultate, mora biti masovan. Ribolovni turizam posmatran iz tog aspekta ima neuporedivo vee mogunosti od lovnog, jer je broj ribolovaca u Vojvodini cca 50 000, a u Srbiji ima preko 100 000. Ova vrsta sporta je lako pristupana svim uzrastima i ak probija onu uvenu granicu "od 7 do 77 ", jer su potrebna veoma mala ulaganja u pecaroki pribor, a zadovoljstva neuporedivo atraktivnija, trajnija i potpunija. Ribolovna strast ima zarazni karakter, lako se iri i, zahvatajui okolinu, postaje sve masovnija pojava na opte zadovoljstvo, jer u ovo nae vreme brzine i tehnike daju najbolju moguu relaksaciju koja je svakom naem oveku preko potrebna. elim da naglasim i socijalni aspekt na "otuenje porodice" koji je kroz ribo lovni turizam ovakvog karaktera koji predlaem ponovo upuen na konakt koji stvaraju uslovi i ambijent. Naalost, moram da konstatujem da su nae otvorene vode sve vie zagaene, sve su tei izgledi za ulov ribe, i da ima sve manje uslova da se ove aktivnosti obavljaju stihijski, neorganizovano, i zato smatram da je pravi i pogodan trenutak da se uini neto konkretno na stvaranju uslova za pomenute aktivnosti u prirodi, kroz ribolovni turizam koji podrazumeva, pored obaveznog pecanja, garantovani ulov, vonju amaca, prirodni ambijent i mogunost za samostalno spravljanje ulovljene ribe kao posebnu atrakciju koja treba da kompletira doivljaj i da rekreativno-izletniki karakter masovnog uea pored registrovanih ribolovaca. Osnovni problem turizma u smislu produenja sezone u ribolovnom turizmu je izuzetno povoljan, jer njegova sezona traje od prvih lepih dana prolea do kasne jeseni. Ribolovni turizam nije usko uslovljen i limitiran prirodnim faktorima kao to je to sluaj sa morskim (sunce) i zimskim (sneg) turizmom. Kapaciteti namenjeni ribolovnom turizmu imaju prednost najdue sezonske eksploatacije, istovremeno po svojoj prirodi ne zahtevaju skupa ulaganja, a time omoguuju niske i prihvatljive cene usluga, obezbeujui masovnost posete, i kroz to uspeh i opravdanost ekonomskih ulaganja. Neposredna blizina samog sela daje idealnu mogunost za smetaj turista u seoskim domainstvima, ime bi, praktino duge prie o seoskom turizmu dobile ovog puta konkretnu ponudu koja bi pored samog smetaja imala i motiv u ribolovu. Izrazito seoski ambijent je posebna dra za ljude i decu iz urbanih gradskih sredina. Postojee potrebe psihike relaksacije, mira, tiine i ponovnog upoznavanja sa nainom ivota, koji svaki ovek nosi u svom poreklu, koga se kroz brzinu i tehniku prebrzo oslobodio. Ovakav vid seoskog turizma i ribolovnog turizma kroz ovaj lokalitet je idealna prilika da ove dve izuzetne atrakcije spojimo u jednu ponudu, i prvi put kompletno, atraktivno i ekskluzivno izaemo kako na domae, tako i na strano trite. Moj pokuaj kroz ovo izlaganje je bio da osvetlim ribolovni turizam kao jo neotkrivenu turistiku delatnost i naglasim njegovu opte drutvenu korist sa svih aspekata ire zajednice, ali moja zapaanja nisu se zadrala samo na tom delu, nego su znatno ozbiljnije upuene na privredno-ekonomski sadraj, kao turistike oblasti iji potencijal garantuje rentabilna ulaganja i daje izvanredne kreativne mogunosti selektivne ponude. Sagledavajui da, i pored potencijalnih mogunosti, Vojvodina na receptivnom turizmu nije iskoristila ni deo potencijala, predlaem praktino reenje i realizaciju kroz idejni tipski projekat ribolovnog revira. Gornji tok Dunava kroz Vojvodinu ima najizrazitiju plavnu zonu, u kojoj se nalazi najpoznatije riblje plodite, jer ovde plavna zona iznosi vie od 40 000 ha. Do ua Tise uoava se ravniarski tok, s mnogo renih ostrva, rukavaca i plavnom zonom: apatinsko plavno podruje, Bukinski rit (kod Mladenova), Koviljski rit, podruje Kredinske ade, Loke ade, Slankamenake ade. Deo Dunava od ua Tise do ua Nere na rumunskoj granici je pod uticajem erdapske akumulacije, gde se osea usporavanje vode, a plavna zona je izuzetno

1/3

RIBOLOVNI TURIZAM VOJVODINE - Ribolov Srbija - Reviri

izraena nizvodno od Kovinskog dunavca i Smedereva. Pored Tise i Nere, Dunav tu prima i vode Tamia i Kanala Dunav-Tisa-Dunav. Dunav i njegovu plavnu zonu naseljava 16 familija i 55 vrsta riba, od kojih su najvanije: keiga, som, smu, aran, tuka, znatno je mrene i bucova, a od ostalih vrsta tu su deverika, krupatica i jaz, dok se na plavnoj zoni najee sreu bodorka, grge, srebrni kara i krupatica. Regulacijom Tise odseeni su joj mnogi meandri i stvorene su mrtvaje, branom kod Novog Beeje usporen joj je tok. S desne njene strane pruaju se mrtvaje, kod Horgoa, zatim Martonoa, Beeja, uruga, a s leve su kod oke, Padeja i Tamia. Riblje naselje Tise sas toji se od 16 familija i 51 vrste riba. Najzastupljenija je bela riba: deverika, krupatica, kesega, bucov i druge, dok u pojedinim delovima ima dosta keiga i krupnih somova. Mrtvaje su naseljene barskom ribom: tukom, bodorkom, crvenperkom, aranom, karaem a u ove vode se "vratio" i linjak. Sava ulazi u Vojvodinu levom obalom kod Jamene, a u nju se uliva Bosut i mnogobrojni hidromelioracioni kanali. Bonitet Save je slab, meutim, nizvodno od Jamene, zahvaljujui prisustvu klada i panjeva, ima dosta smueva i somova. Bosut je vie kanal nego reka, a nekad je bio rukavac Save, poznat po bogatoj ribljoj populaciji. Na teritoriji Vojvodine Bosut je dug oko 40 km, a riblje naselje se sastoji od mnotva bele ribe: bodorke i krupaice, zatim tuke, smua, soma i arana. U Banatu postoje dve reke koje su hidromelioracionim radovima pretvorene u kanale: Begej i Tami. Begej u Vojvodinu ulazi kod Srpskog Itebeja, i nedaleko od Titela, uliva se u Tisu i Tami, koji u Vojvodinu ulazi kod Jae Tomia, a kod Paneva se uliva u Dunav. Kanalskom mreom ove dve vode su meusobno spojene i ispregraivane ustavama. Begej je veoma zagaen, a u novije vreme zagaenost se smanjuje. Begej je siromaan ribom. U njemu se nailazi na srebrnog karaa, krupaticu i tuku, ree na smua i soma. Tami, meutim, ima raznovrsno riblje naselje: soma, koji ulazi iz Dunava na mrest, arana i smua. U Banatu su jo dve tekuice: Kara, uklopljen u krak kanala DTD, i Nera, na samoj granici sa Rumunijom. Riblje naselje Karaa je karakteristino za ciprinidni region, dok je Nera mrenska voda. Podruje Vojvodine je ispresecano gustom kanalskom mreom, a postoji i niz vodotoka zatvorenog tipa koji sakupljaju vodu s niskih i plavnih terena, a ulivaju se u hidromelioracionu mreu. U Bakoj postoje kanali graeni pre vie od dvesta godina: Veliki baki kanal, Mali baki kanal, Bajski kanal i drugi. Polovinom prolog veka izgraen je sistem Kanala DTD, od kojih su najvaniji pravci: Baki Monotor-Prigrevica, Karavukovo-Ba-Baki Petrovac-Novi Sad. Od Odaka ide krak kanala ka Savinom Selu-Ruskom Krsturu-Staparu, gde se spaja sa Velikim bakim kanalom Bezdan-Beej. Tu je i reka Jegrika, koja se protee od Zmajeva prema urugu i Tisi, kao i mnogi kanali u Banatu. Na podruju Srema ima vie kanalisanih potoka koji izviru na Frukoj gori i ulivaju se u Savu ili Dunav. U Bakoj su poznata jezera Paliko i Ludako. Paliko je povrine 380 ha i dubine do 3 m, i ima vie sektora, od kojih je etvrti najzanimljiviji za ribolov. Ludako jezero ima 200 ha, duboko je do 2 m, a takoe je pogodno za ribolov. Od novoformiranih akumulacija, znaajne su one kod Bake Topole, povrine 330 ha, i kod Skenderova, povrine 70 ha. Na obroncima Fruke gore ima vie akumulacija formiranih u doljaama izmeu dva brega. To su: akumulacija kod Sota - 27 ha, Borkovca - 71 ha, Mee - 35 ha, Mohara - 54 ha, elevrenac - 54 ha, Ljukovo - 45 ha i druge. Izmeu Srbobrana i Turije nalazi se Beljanska bara, a izmeu Stapara i Baa su mnogobrojne zatvorene vode du toka ne

2/3

RIBOLOVNI TURIZAM VOJVODINE - Ribolov Srbija - Reviri

kadanje Mostonge. U Banatu kod Bele Crkve je sedam jezera nastalih posle eksploatacije ljunka, s istom vodom dubokom i vie od 20 m. U junom Banatu su Crna bara i Crvenka, a i velika akumulacija kod Deliblata. Riblje naselje zatvorenih voda na teritoriji Vojvodine sastoji se od vrsta karakteristinih za stajae vode, kanalskog ili barskog tipa. U kanalima Hidrosistema DTD sreemo celokupnu riblju populaciju koja se nalazi u Dunavu, sem nekolikih vrsta koje trae iskljuivo tekuu vodu. Akumulacije u Sremu uglavnom su naseljene aranom, koji se u njima uzgaja, a neke su predviene i za sportski ribolov. Bonitet vode je razliit. Bogati su sektori kanala DTD, s preko 400 kg/ha ribe, a siromane su i akumulacije kod Bele Crkve, s jedva 10 kg/ha ribe. Zagaenja voda, prekomeran izlov, ribokraa i neodgovoran odnos, znatno su uticali na ugroenost riblje populacije. Od svih grupa divljih ivotinja koje ovek koristi u svojoj ishrani, riba kao resurs najvie se izrabljuje. U poslednje vreme odnos prema ovom prirodnom bogatstvu se menja. Koncept zatite prirode prerastao je u koncept konzervacije (ouvanja) ivog sveta, radi obezbeenje preduslova za odrivo korienje njegovih pripadnika, shvaenih kao ogranieni prirodni resurs. U nastojanju da se ouvaju prirodne vrednosti, pojedina podruja su zatiena i pod posebnim su reimom ili su u sastavu nacionalnih parkova i rezervata - kao to su Obedska bara, Zasavica i Carska bara - u kojima je rivolov zabranjen ili strogo kontrolisan. Sportski ribolov, kao rekreativna aktivnost, doivljava ekspanziju, a u povoju je i ribolovni turizam i ostale delatnosti koje ga prate. Sa svojim velikim vodnim bogatstvom, raznovrsnom florom i faunom i velikom tradicijom pripremanja "ribljih kotlia", Vojvodina predstavlja znaajan resurs za privredni i sportski ribolov, a posebno za ribolovni turizam. Vojvodina je i centar izdavatva ribolovake tampe u eks Jugoslaviji. U Novom Sadu je 1990. godine pokrenuta prva specijalizovana dvomesena Riborevija za sportski ribolov u tadanjoj Jugoslaviji, a poev od 2001. izlazi i Ribolovaki magazin, mesena revija za sportski ribolov, ekologiju i turizam na vodi. telefon dinleme

3/3