2.Arandarenko- Trendovi na tritu rada 3.Arandarenko-Marginalne grupe na tritu rada - Trite rada u Srbiji ( trendovi, institucije, politike !

lava " -Statistika trita rada

U pogledu uea na tritu rada, svaki pojedinac moe imati samo 3 razliita meusobno iskljuujua tj. nepreklapajua statusa- da bude zaposlen, nezaposlen ili neaktivan. aposlena osoba prodaje usluge poslodavcu za novac, ali moe da bude i samozaposlena!asovniar, poljoprivrednik", kao i da uestvuje u porodinom poslu, bez direktne nadoknade. #ezaposlena osoba je sposobna za rad, aktivno trai posao. #eaktivna osoba nije zaposlena i ne trai posao. $otencijalnu radnu snagu ini stanovnitvo starije od %& godina i uglavnom do '( godine. )elika je verovatnoa da e jedan petnaestogodinjak koji tek stupa u potencijalnu radnu snagu vie puta promeniti status na tritu rada do kraja svog radnog i ivotnog veka. *lini agregatni nivo zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti mogu da se dobiju uz veoma razliite tokove na tritu rada. U objanjenju +enomena tokova na tritu rada esto se koristi meta+ora bazena ija se voda neprestano obnavlja pomou slavine kojom se taj bazen puni i odvodne cevi kojom se prazni. ,zmeu meusobno povezani- grupacija zaposleni-, nezaposleni- i neaktivni-, postoji stalno +luktuiranje razliitog intenziteta i smera.

Pokazatelji:
*topa aktivnosti . procentualno uee aktivnog !zaposlenog i nezaposlenog stanovnitva" u ukupnom odraslom stanovnitvu ili stanovnitvu odgovarajueg uzrasta. *topa zaposlenosti- procentualno uee zaposlenog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu odgovarajueg uea. *topa nezaposlenosti- $rocentualno uee nezaposlenog stanovnitva u aktivnom stanovnitvu tj. U radnoj snazi. U periodu od /00(. do /0%0. aktivno stanovnitvo je smanjeno za %12. Ukupan broj zaposlenog stanovnitva radnog uzrasta!%&-'(", smanjivao se a minimum je dostigao oktobra /0%0.- smanjio se za oko /%2 u odnosu na /00(. godinu.

Kretanje nezaposlenosti
#ezaposlenost u *rbiji je vrlo visoka- u oktobru /0%0. god. /02 lica radnog uzrasta je bilo nezaposleno. 3roj nezaposleni- i stopa nezaposlenosti kontinuirano rastu od /004.!zbog svetske krize". 5ene su vie pogoene nezaposlenou iako su obrazovanije. 6eutim, od poetka ekonomske krize ovaj jaz izmeu mukaraca i ena se polako smanjuje.*topa nezaposlenosti znaajno opada sa godinama starosti- najvea je kod najmlae starosne grupe.

Uticaj ekonomske krize na kretanje osnovnih pokazatelja trita rada $ad zaposlenosti od poetka ekonomske krize /004. bio je drastian. 3itno manji rast nezaposlenosti u porednjenju sa velikim padom zaposlenosti sugerie da je veliki broj osoba koje su prestale da rade preao u neaktivnost a ne u nezaposlenost. 6ladi nezaposleni kao alzernativu taganju za poslom uzimaju nastavak obrazovanja. Uticaj krize najjai je u starosnoj grupi od %& do /( god. *tarosna grupa od (& do &( god. 7e vie pogoena privatizacojm , bankrotstvima i likvidacijama nego krizom. Strukture zaposlenosti i nezaposlenosti *ektorska struktura zaposlenosti U razvijenim zemljama dominira zaposlenost u uslugama a zaposlenost u industriji je skromna dok je zaposlenost u poljoprivredi marginalna. U zemljama srednjeg nivoa razvoja relativna uea 3 sektora su neto izbalansiranija a u nerazvijenim zemljama najvee je uee poljoprivredne zaposlenosti.

U *rbiji, uee zaposlenosti u sektoru usluga je samo malo ispod evropskog proseka.poraslo je sa (&,& na &%, 4 2 u periodu od /00(. do /0%0. a uee u zaposlenosti u sektoru industrije sa /& na /', 32 dok je u poljoprivredi opalo sa /1, ( na //2. *ektor usluga moe da se podeli na tradicionalne, moderne i usluge javnog sektora. 8o rasta zaposlenosti u uslugama u ukupnoj +ormalnoj zaposlenosti je dolo pod uticajem dve grupe +aktora9 %.dolo je do drastinog pada zaposlenosti u poljoprivredi, industriji, rudarstvu i graevinarstvu. /.porasla je zaposlenost u sektoru javne administracije, obrazovanja, komunalni- i drutveniusluga i u poslovima sa nekretninama. #retanje $or%alne i ne$or%alne &aposlenosti #e+ormalno zaposlene su osobe koje rade bez +ormalnog ugovora i bez mogunosti da ostvare prava po osnovu socijalnog osiguranja. :ne mogu da rade za platu, da budu samozaposlene ili da rade kao pomaui lanovi domainstava. #e+ormalna zaposlenost je povezana sa siromatvom, niskim primanjima i ugroenou. :vde su uglavom mladi i oni sa manjim obrazovanjem. Osnovni kontingenti ena i mukaraca na tritu rada *tope aktivnosti i zaposlenosti mukaraca su vie a stope nezaposlenosti nie u odnosu na ene. :ve razlike postoje i u *rbiji . a mukarce glavna negativna tranzicija bila iz zaposlenosti u nezaposlenost , za ene je bila iz zaposlenosti u neaktivnost. U specijalizovanoj, rodno-motivisanoj literaturi o tritu radadominira s-vatanje da su rodne razlike na tritu rada *rbije velike ili izuzetno velike i da se one dodatno poveavaju tokom tranzicije. Starosne grupe na tritu rada $ostoji trend opadanja stopa aktivnosti i stopa zaposlenosti i porasta stopa nezaposlenosti za sve starosne grupe. 8ok su sve starosne grupe zabeleile pogoranje po svim obelejima, ispodproseni pad imala je jedino sredinja dobna grupacija radnog uzrasta, starosti izmeu 3& i &( god. ; sve ostale dobne grupe su imale iznadproseno pogoranje statusnikarakteristika na tritu rada. Ranjive grupe na tritu rada <u spadaju osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, =omi itd. U *rbiji, ovome se pridodaju i ruralno stanovnitvo, ruralno stanovnitvo u 7ugoistonoj *rbiji, ruralno stanovnitvo koje ne poseduje zemlju, neobrazovani, ene, starija lica. :snovni indikatori koji su korieni za odreivanje ranjivosti na tritu rada bili su 9 -stopa nezaposlenosti i>ili stopa neaktivnosti -stopa zaposlenosti -udeo ranjive zaposlenosti u ukupnoj populaciji