Dobrodolica i rastanak

Na konja srce burno ree; poleteh skoro u isti tren. Ljuljakae ve zemlju vee, gorom se plela nona sen. Ramena hrasta ispolina ve zaogrnu maglen skut, iz bunja gle!ae me tmina stotinom oiju uz put. "esec se mutni tu no njih#o zasevi na oblaka hum, mahae vetar krilom tiho, stravian sluah njegov um. No u!ovita bezbroj stvori, al# bo!ra ra!ost savla!a strah$ o, kakvom vatrom krv mi gori u srcu kakav oganj plah% &pazih te i tvoj pogle! mio ozari svaki !amar moj; svim srcem svojim tvoj sam bio, svakim sam !ahom bio tvoj. 'roleni rumen uv je lako obavijao tebe svu, ta ne nost za me (o e, kako, ime zaslu ih sreu tu% )li vaj mla!o sunce sinu, rastanak srce ste e ta!$ u poljupcu ti pih milinu, u oku tvome itah ja!* +a po,oh suzan, bolom skoljen, pratio me pogle! tvoj$

no ipak, srea je biti voljen, i srea voleti, o (o e moj*