Dan holokausta

Crvena armija oslobodila je 27. januara 1945. zarobljenike iz naistickog logora smrti Ausvic u Poljskoj
zatekavsi tamo svega 7000 prezivelih. Taj dan obelezava se kao dan holokausta po zvanicnoj rezoluciji
Generalne skupstine ujedinjenih nacija iz 2005.Rezolucija apeluje na sve laniceUjedinjenih naroda
da potuju seanje na rtve Holokausta i ohrabruje razvoj obrazovnih programa o historiji
Holokausta, ime se eli pokazati odlunost da se pomogne u speavanju ina genocida u
budunosti.
U Nemakoj
Meunarodni dan seanja na rtve Holokausta je memorijalni nacionalni praznik u Njemakoj, a
nazvan je Der Tag des Gedenkens an die Opfer des Nationalsozialismus - Dan sjeanja na
rtve nacional-socijalizma. Praznikom ga je proglasio federalni predsjednik Roman Herzog 3.
januara 1996 godine izdajui proklamaciju da se ovaj dan obiljeava 27. januara, dana kad su
1945 godine vojnici sovjetske armije oslobodili zarobljene u AuschwitzBirkenau
koncentracionom logoru.
Herzog je u svojoj proklamaciji kazao:
Priseanje ne smije prestati ono takoe mora biti upozorenje buduim generacijama da budu
na oprezu. Zato je veoma bitno nai pravi nain koji e biti efektivan, koji e iskazivati aljenje
za patnje i gubitke, a biti posveen seanju na rtve, to e pomoi spreavanju ponavljanju
zloina

Geta
, , ,
, .
Progon Jevreja zapoceo je odmah nakon dolaska nacista na vlast. Njima su prvo Ninberskim zakonima iz
1935. oduzeta gradjanska prava I imovina,pa su mnogi Jevreji emigrirali.Progon je pojacan pocetkom
rata uvodjenjem posebnog sistema izolacije-getima u koje su slali Jevreje,Cigane I druge.
Tokom Drugog svetskog rata bilo je vie od 400 geta koji su smatrani kao prva etapa u
genocidu nad Jevrejima u centralnoj Evropi.Mnogi Jevreji su u tim mestima umrli od gladi i
bolesti. Ostali su deportovani u koncentracione logore gde su kasnije ubijeni ili umrli.
i njemu ,
.
,
.

. 1942. ,
, .
1942. ; 1943.
.
1942. . 1943.
-,
, . .
18.
. ()
,
- - (von SammernFrankkenegga).
. -

. - . (.Stroop).
, .
: ,
.

Varsava
U ratu je nestalo I unisteno mnogo toga sto cini kulturnu bastinu a najbolji primer za to je Varsava koju
su posle neuspelog ustanka 1944. Nemci potpuno unistili.

. 1. 1944.
.
2. 1944. . 18.000 25.000
250.000
. 17.000 9.000
.
. 85%
.
,
.

.
.
. 1945. . 85% ; 25%
; 35% ; 15%

 , 10%
1939. . 10.455 , 923
( 94%
), 25 , 14 , 81 64
,
. .
,
. ,
40.000.000.000 1939. . 2004. . 2004.

45.000.000.000 2004. .
Slicno se dogodilo I sa Drezdenom ciji je veci deo 1945. spaljen bombardovanjem. Za vreme nemackog
bombardovanja 6. aprila 1941. spaljena je I Narodna biblioteka u Beogradu.

Sudjenje nacistickim vodjama

Pred kraj rata saveznici su doneli odluku o sudjenju svima koji su pocinili zlocine protiv mira,covecnosti
kao I ratne zlocine.Ovaj proces poznat je kao Ninberski proces.
,
.
, 12 , .
20. 1945. 1. 1946. ,
.
- ,
.
.

.
, .
:

( , ),
(),
(, ) (),
(, ) (),
- (, ) ().
: - (), (),
( ) ().

Racuna se da je oko 5 miliona Nemaca bilo osumnjiceno a da je svega 200 000 optuzeno I sudjeno.
24 6 .
:
1.
2.
3.
4.

.
, .
.
.

Na osnovu presude Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Ninbergu izvrsena je smrtna kazna nad
desetoricom nemackih nacistickih vodja dok su Gering I Hitler izvrsili samoubistvo. Sudjenje ratnim
zlocincima organizovano je I u Tokiju.

- .

.
.
:

(Reichsregierung)
Schutzstaffel (SS)
Sicherheitsdienst (SD)

Sturmabteilung (SA)
(OKW).

Reichsregierung (
), , Sturmabteilung
-
Reiter-SS.

Samoubistvo Hitlera
Poslednjih par nedelja zivota Hitler je proveo u podzemnom bunkeru koji se nalazio ispod Rajh
kancelarijata u Berlinu zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun. Oboje su umrli tu 30. aprila 1945.
Nemacka je bila u sve goroj I goroj situaciji ali Hitler je bio ubedjen da se nikada nece predati. Bez obzira
na sve,nastavio je sa detaljnim naredbama. I dok su se smenjivali dani u Hitlerovom izolovanom svetu
vesti su postajale sve gore I gore.
Fizicki,atmosfera u bunkeru bila je teska ali to nije bilo nista u poredjenju sa psihickom atmosferom.
Stalni vazdusni napadi,saznanje da su Rusi vec u gradu, nervna iscrpljenost I strah stvorili su tenziju na

ivici histerije I Hitlerove nasilne promene raaspolozenja. U noci 26. aprila Rusi su poceli da granatiraju
Kancelarijat I bunker se tresao dok je masivna gradjevina pocela da se raspada I njeni delovi padaju u vrt.
Suocen sa smrcu I urusenjem rezima koji je stvorio,covek koji je zahtevao zrtvovanje miliona zivota pre
nego sto ce biti spreman da prizna poraz,bio je I dalje stari prepoznatljivi Hitler. Od prve do poslednje
reci ni jedna nije iskazivala zaljenje niti trunku kajanja. Greska je po njegovom misljenju bila u
drugima,iznad svih u Jevrejima,jer cak ni u tim trenucima mrznja nije bila nimalo slabija. Hitler je zatim
seo I napisao svoj konacni testament.
29aprila 1945, u bunkeru, Hitler I Eva su se vencali, sledeceg dana su zajedno izvrsili samoubistvo.
Njegova smrt bila je sve samo ne herojski kraj koji je propagirao- samoubistvom Hitler je namerno
odbacio svoju odgovornost za sve dogadjaje I izabrao kukavicki put da se izvuce. Ubio se zagrizavsi
ampulu cijanida I pucavsi sebi u usta a sa njegove desne strane lezala je nova supruga Eva Braun koja je
progutala otrov. Vreme smrti bilo je 15.30 pm, ponedeljak, 30. aprila 1945. godine,deset dana posle
Hitlerovog 56. rodjendana.